ANESTEZIJA, STADIJUMI ANESTEZIJE, SEDACIJA, ANALGEZIJA I

NEUROLEPTANALGEZIJA

Reč anestezija je grčkog porekla i označava neosetljivost.

Pod anestezijom podrazumevamo namerno izazvanu neosetljivost,
koju postižemo unošenjem anestetika u organizam životinje. Anestezija
može biti opšta, kada pored gubitka osećaja za bol celog tela, imamo i
gubitak svesti, i lokalna kada je neosetljivost u ograničenom delu tela uz
očuvanu svest.

OPŠTA ANESTEZIJA
Je prolazna, reverzibilna, pareza CNS po određenom redosledu koja
se nakon prestanka delovanja anestetika vraća u prvobitno stanje. Odvija
se po sledećem redosledu: kora velikog mozga, bazalne ganglije i mali
mozak, kičmena moždina i produžena moždina.
Način delovanja nije potpuno objašnjen, ali se za sada sigurno zna: da
je mozak od svih organa najbolje snabdeven krvlju (oko 40%), da
anestetici u prvom redu dovode do depresije ćelijskog metabolizma ćelije
CNS, da su lako rastvorljivi u mastima, a da u mozgu ima velike količine
lipoproteina i da se izlučuju iz organizma u nepromenjenom obliku.
Uklanjanje bola postiže se tako što je onemogućen odgovor kore
velikog mozga na nadražaje koji se primaju preko receptora i putem
aferentnih vlakana dolaze do CNS, ali on ne odgovara na njih i zato nema
reakcije.
Uslovi koje treba da ispuni dobar anestetik su sledeći:
- da uzrokuje anesteziju kod što više vrsta životinja,
- da deluje brzo, - sa što većim brojem indikacija,
- da je malo toksičan, - sa velikom terapijskom širinom,
- da ne draži tkivo na mestu aplikacije,
- da se lako primenjuje i da nije opasan za rukovanje.

PREMEDIKACIJA ANESTEZIJE
Premedikacija anestezije podrazumeva davanje jednog ili više lekova
pre anestezije da bi se životinja dovela u optimalno stanje za anesteziju.
Svrha premedikacije je da inhibira sekreciju disajnih puteva kao i pljuvačnih
žlezda, da smanji strah kod životinja, da obezbedi analgeziju i smanji
refleksnu nadražljivost, što će dovesti do smanjenja bazalnog
metabolizma, a samim tim i manja količina anestetika će biti potrebna.

1
 INHIBICIJA SEKRECIJE
Atropin sulfat (antiholinergik) koristi se radi sprečavanja sekrecije
pljuvačnih žlezda i sekrecije u disajnim putevima, sprečava refleksnu
bradikardiju, stimuliše produženu moždinu i više centre CNS, a najvažnije,
centar za disanje, dovodi do pareze cirkularnog sfinktera dužice i time širi
pupilu. Kod konja i goveda se ne preporučuje jer smanjuje tonus i
peristaltiku creva, pa može dovesti do timpanije i kolika.
Skopolamin-Hioscin (Buskopan) je efikasniji alkaloid za sprečavanja
sekrecije od atropina, a manje efikasan u sprečavanju refleksne
bradikardije. Ima jače centralno sedativno dejstvo.

SEDACIJA I ANALGEZIJA
Benzodijazepini: Diazapam, MIDAZOLAM izazivaju relaksaciju
poprečnoprugastih mišića, potenciraju delovanje hipnotika i sprečavaju
agresivnost životinje. Koriste se za sedaciju i imobilizaciju životinja,
smirivanje agresivnih životinja i kao premedikacija pri hirurškim zahvatima.
Fenotijazini: Acepromazin (Combistress) ima jako dobro izraženo
delovanje 2-3 sata, a može se utvrditi još 8-12 sati. Kod višekratne
upotrebe može doći do privikavanja. Kod goveda može se pojaviti treći
očni kapak, kod laktirajućih krava spontano isticanje mleka zbog
popuštanja sfinktera, a kod bikova i pastuva prolapsus penisa i prijapizma.
Kod konja i pasa retko može dovesti i do suprotnog dejstva - do uzbuđenja
agitacije (hrtovi i KNP - epi lokus!). Ne sme se koristiti kod oštećenja
parenhimatoznih organa. Može se koristiti kod konvulzija, tetanusa, kolika
traumatskog šoka, za umirenje zloćudnih i nemirnih životinja.
Analgetici - opioidi - narkotici, su supstance koje smanjuju ili uklanjaju
bol, a u terapijskim dozama ne deluju na svest. Uklanjaju bol
mezenhimalnog i visceralnog porekla. Jaki analgetici izazivaju i san jer
deluju depresivno na centar za bol, a u hipotalamusu deluju i na centar za
san.
Xilazin (Rompun) ima jako analgetičko, lokalno anestetičko,
hipnotičko, sedativno i miorelaksantno dejstvo, a kod goveda i narkotično
bez stadijuma ekscitacije. Ne sme se koristiti kod teških anemija, visokog
graviditeta, pneumonije, začepljenja jednjaka i torzije želudca kod pasa.
Specifični antitidot je Yohimbin i tolazolin (a-2 antagonisti).
Fentanil je derivat morfina i od njega je 180 puta jači analgetik. On
povećava prag nadražaja za bol i izaziva toleranciju na bol, uklanja
autonomne reakcije, a ne uzrokuje gubitak svesti. Zato se kombinuje sa
trankvilajzerima - xilazini. (ETORFIN 18-64000x+ACEPROMAZIN -
NEUROLEPTANALGEZIJA). Antidot Nalokson antagonist sva 4 receptora.

2
Metadon -sintetski opijat. Butorfanol mi antagonist, kapa, sigma i delta
agonist.
Metamizol Na (Vetalgin, Novalgetol) ima analgetski učinak tako što
uklanja bolove u digestivnom traktu ali deluje i centralno, a u isto vreme
ima i antireumatičko dejstvo.

STADIJUMI OPŠTE ANESTEZIJA

Delovanje narkotika na CNS se karakteriše kliničkim znacima, koji se
menjaju u zavisnosti od vrste narkotika ali ne naročito bitno.
Prvi stadijum (St. anelgetikum) počinje sa davanjem narkotika i završava
se gubitikom svesti. Nastaje delovanjem narkotika na sensorni
korteks. U njemu se mogu vršiti lakše intervencije, previjanje, pregledi.
Drugi stadijum (St. delirium ili excitationes), u kome usled dejstva
narkotika na više motorne centre u korteksu, koji ne mogu da
inhibiraju niže motorne centre. Počinje od gubitka svesti i traje do
nastupa hirurške anestezije.
Treći stadijum (St. tolerans) stadijum hirurške anestezije.
III/1 Površinska hirurška anestezija, gubitak palpebralnog i kutanog
refleksa.
III/2 Srednja duboka hirurška anestezije, očne jabučice su fiksirane,
gubitak kornealnog i faringealnog refleksa (refleks kašlja).
III/3 Duboka hirurška anestezija, sa gubitkom tonusa skeletne
muskulature
III/4 veoma duboka hirurška anestezija, započinje prestankom
interkostalnog disanja i traje do prestanka spontanog disanja,
zenice jako proširene, puls ubrzan i slab.
Četvrti stadijum (St. asfixisionis) kad dolazi do paralize produžene
moždine, sluzokože su cijanotične, zenice maksimalno proširene,
spontana defekcija i mokrenje (mikcija). Srce radi još nekoliko minuta i
za to vreme možemo životinju izvući (spasiti). Prilikom oporavka od
anestezije, životinja prolazi kroz iste stadijume, samo u obrnutom
smeru.

Neuroleptanestezija (balansirana anestezija)

Neuroleptanestezija predstavlja opštu anesteziju koja se postiže
upotrebom trankvilajzera, analgetika, azot oksidula i kiseonika, čemu se
vrlo često dodaje i miorelaksant radi omogućavanja još pogodnije
operacione procedure.

3
 Inhalaciona, parenteralna opšta anestezija i lokalna anestezija

Miorelaksanti se koriste pre intubacije, jer relaksiraju muskulaturu

faringsa i time sprečavaju da životinja iskašlje tubus, u ortopediji za
nameštanje isčašenja i fraktura. Deluju tako što sprečavaju prenošenje
impusla sa nerava na poprečno prugastu muskulaturu. Relaksacija ide
sledećim redom: mišići lica čeljusti i repa, vrata i ekstremiteta, faringsa,
abdomena i torakalne muslulature i na kraju dijafragma, srčani vagus i
nervi krvnih sudova. Zbog mogućnosti da dovedu do paralize refleksa
disanja koriste se samo ako postoji aparat za vestačko disanje.
Depolazirajući miorelaksanti
Sukcinil Holin (Leptosukcin hlorid) ima kratko delovanje (5-15 min.)
pa se zato koristi samo prilikom uvoda u anesteziju (intubaciju). Nema
antidot (sukcinil holin esteraza - somatski enzim ga razlaže).
Nedepolazirajući miorelaksanti
Kurare (Alloferin) je mešavina različitih alkaloida biljke kurare.
Delovanje mu traje oko 30 min. Ima antagonista, a to je Prostigmin koji
momentalno prekida dejstvo kurare. Pankuronium- (neostigmin) 10-90min.,
verkuronium- (piridostigmin) 15-40m. i atrakurium- (edrofonium) 20-30min..

PODELA OPŠTIH ANESTETIKA

Prema načinu aplikacije na inhalacione, koji se unose u organizam
preko pluća i parenteralne koje unosimo i/v, i/m, s/c ili (p/o i p/r).
Inhalacioni narkotici su pare lako isparljivih tečnosti ili gasova, koji se
udisanjem unose u pluća, gde se resorbuju i putem krvi prenose do CNS
gde deluju. Počinju delovati brzo, upravljanje anestezijom je lako i brže se
izlučuju iz organizma.
Način aplikacije. Otvoren sistem, kada životinja dobija vazduh za
inspirijum iz aparata, a ekspirirani vazduh odlazi u atmosferu.
Zatvoreni sistem, kada valvule usmeravaju vazduh tako da ekspirirani
vazduh odlazi u soda lajm (94% CaCl2, 5% NaOH i 1% KOH), gde se vrši
apsorpcija CO2. Ovaj sistem omogućava najefikasnije delovanje
inhalacionih anestetika i najmanje remeti fiziološke funkcije organizma.
halotan, metoksifluran, IZOFLUORAN, azot oksidul
Halotan je bistra lako isparljiva tečnost, koja ključa na 50° C.
Narkotični efekat je četiri puta jači od etra. Deluje jako brzo (bez stadijuma
ekscitacije) i dovodi do duboke anestezije. Kod gravidnih životinja ne
deluje na fetus. Nakon prestanka delovanja životinja se oporavi za 18-40
min.
4
 Azot oxidul (Oxidium nitrosum) se koristi u smeši zajedno sa
kiseonikom koga mora biti najmanje 20%. Koristi se u odnosu na kiseonik
4:1 do 2:1. Anestezija nastupa brzo, nije duboka, i posle prestanka
davanja životinja se lako budi. Najčesće se koristi kao nosač za ostale
narkotike.
Parenteralna anestezija
Ketamin HCl deluje depresivno na CNS i prouzrokuje stanje slično
opštoj anesteziji jer ima jako analgetsko dejstvo, lokalno anestetičko i
relaksirajuće dejstvo. Tonus mišića je blago povišen, oči su za svo vreme
trajanja anestezije otvorene. Kontraindikovan je kod onih životinja koje
imaju oštećenje parenhimatoznih organa. midazolam, acid - LSD.
Tiletamin HCL sa zolazepamom (zoletil, telazol).

LOKALNA ANESTEZIJA
Pod lokalnom anestezijom podrazumevamo gubitak osećaja za bol u
jednom delu tela životinje, bez gubitka svesti, a može se postići primenom
hladnoće, kompresijom nerava, anemijom tkiva i lokalnom anestezijom.
Lokalni anestetici smanjuju permeabilitet ćelijske membrane za Na
jone, a time i nadražljivost nerava, što ima za posledicu parezu nerava.
Posle aplikacije rastvori soli oslobađaju bazu, pod dejstvom pH tkiva, koja
je jedino aktivna. Aktivnost lokalnog anestetika zavisi od količine
oslobođene baze, a ona od pH tkiva. Zato u upaljenom tkivu koje je kiselo,
lokalni anestetici slabo deluju. Osetljivost nerva zavisi od debljine, tako su
tanji senzitivni nervi (tanji) osetljiviji od motornih (deblji).
Funkcije senzitivnih vlakana gube se sledećim redom: za bol, hladno,
toplo i dodir.
Dobar lokalni anestetik treba da udovolji sledećim zahtevima: Da
prouzrokuje lokalnu anesteziju, a da ne ošteti nervno tkivo (neurektomija).
Ne sme lokalno mnogo da draži, da deluje što duže, a nakon resorpcije ne
naškodi organizmu i da ne usporava zarastanje rane.
Toksičnost lokalnog anestetika zavisi od doze, brzine resorpcije i
mogućnosti detoksikacije u jetri. Simptomi toxičnog dejstva su tremor,
klonično-tonični grčevi i na kraju paraliza centra za disanje.
Prokain (Novokain) poseduje 20-25% toksičnosti kokaina. Toksičnost
mu je velika ako se i/v ubrizga, kada nadražuje CNS, izaziva konvulzije i
životinja uginjava usled paralize centra za disanje. Aplikovan lokalno
dovodi do vazodilatacije, što ubrzava resorpciju pa zato rastvoru treba
dodati adrenalin 0.1%. rastvor, 0.5 ml na 10 ml anestetika.
Upotrebljava se za infiltracionu i vodiljnu anesteziju, a kroz sluzokožu
se brzo resorbuje dok kroz kožu ne prodire, pa se kod njih ne koristi.

5
 Tetracain (gingikain) je deset puta jači od prokaina, ali je toliko i
toksičniji. Najčešće se koristi za površinsku anesteziju sluzokože koju
anestezira do 2 mm. u dubini. U oftalmologiji se koristi 0.5% rastvor, a za
služokozu usta 2% i anestezija traje 15-30 min. T-61.
Lidokain (Xylokain) je 2-3 puta jači od prokaina, a slične toksičnosti.
Koristi se za sve vrste lokalne anestezije. Najbezbedniji lokalni anestetik.
POVRŠINSKA ANESTEZIJA
Chloraethyl je lako isparljiva tečnost koja koži oduzima toplotu brzo je
hladi, i na taj način smanjuje osetljivost nerva. LOKALNA anestezija traje
za vreme aplikacije i kratko vreme posle toga. Zbog naglog hlađenja tkivo
otvrdne pa je teško izvesti hirurški zahvat, a nakon popuštanja anestezije
dolazi do vazodilatiacije, a samim tim i do većih krvarenja. Upotrebljava se
za anesteziju kože i pri manjim zahvatima (punkcija, šivenje rane, biopsije i
sl.).
Infiltraciona anestezija: Kod koje stvaramo uslove da infiltrovani
anestetik dođe u dodir sa završetcima senzitivnih nernih vlakana.
Direktna infiltraciona anestezija: izvodimo je po celoj dubini i dužini
reza. Princip: 1ml/cm.
Cirkularna infiltraciona: ubrizgavamo anestetik oko operacionog polja.
Kontraindikovana je ako je područje operacije flegmonozno.
VODILJNA ANESTEZIJA
Označava prekid u provođenju nerava, a postiže se ubrizgavanjem
koncentrovanog rastvora anestetika u neposrednoj blizini nerva, ili grupe
nerava što ima za posledicu neosetljivost celog područja koje je inervisano
tim nervom. Iglu nikada ne uvodimo u nerv osim ako ne želimo da
izazovemo destrukciju nervnog tkiva u terapijske svrhe. Prednost vodiljne
nad infiltracionom je da je očuvan anatomski integritet operacionog polja.
EPIDURALNA ANESTEZIJA
Indikovana je kod operacija na repu, anusu, rektumu, vagini i okolnoj
koži, pri porođaju i uvek kada želimo isključiti trbušnu presu.
Mesto aplikacije kod konja između 1-2 repnog pršljena (širina dlana
kranijalno odakle počinju dlake repa). Pokretanjem repa tražimo prostor,
iglu zabadamo prvo okomito, a zatim kranio-ventralno pod uglom od 45°. U
dubini od 2-4 cm. igla dospeva u epiduralni prostor, što se manifestuje
laganim trzajem zadnjeg dela tela, i/ili igla usisava vazduh, a ako ovih
simptoma nema ubadamo dalje dok igla ne udari u čvrstu podlogu, a zatim
je izvučemo 5 mm. Rastvor mora biti zagrejan na temperaturu tela, a koristi
se 1% konc.
Kod goveda mesto aplikacije je između 1-2 repnog pršljena. Visoka
sakralna anestezija - anestetik se aplikuje između zadnjeg sakralnog i
prvog repnog pršljena.
Kod pasa mesto aplikacije između zadnjeg sakralnog i prvog repnog,
a može i između 1-2 i 2-3 repnog pršljena.