Zbignjev Herbert

GOSPODIN
KOGITO
SVJETLOST
Sarajevo
DVE KAPLJE
ume su gorele -
a oni su
oko vratova splitali ruke
kao bukete rua
ljudi su trali u sklonita -
on je govorio da ena ima kosu
u koju mogu da se sakriju
pokriveni jednim ebetom
aptali su bestidne rei
litanije zaljubljenih
Kada je bivalo veoma zlo
skakali su u oi nasuprot
i vrsto ih zatvarali
tako vrsto da ne bi osetili vatru
koja je stizala do trepavica
do kraja su bili hrabri
do kraja su bili verni
do kraja su bili slini
kao dve kaplje
zaustavljene na kraju lica
1 7
NATPIS
Gleda moje ruke
i kae - slabe su kao cvee
gleda moja usta
previe mala da bi kazala: svet
- ljuljajmo se bolje na stabljiici trenutka
pijmo vetar
i gledajmo kako nam oi upadaju
miris venjenja je najlepi
a oblik ruevina oamuuje
u meni je plamen koji misli
i vetar za poar i za jedra
ruke imam nestrpljive
mogu
glavu prijatelja
da izvajam od vazduha
ponavljam pesmu koju bih hteo
da prevedem na sanskrt
ili piramidu
ako usahne vrelo zvezda
mi emo svetleti noima
ako se skameni vetar
mi emo uzbuivati vazduh
1 8
STRUNA
Ptice ostavljaju
u gnezdu svoje senke
ostavi onda lampu
instrument i knjigu
idemo na breuljak
gde raste vazduh
pokazau ti prstom
neprisutnu zvezdu
duboko pod busenom
kriju se neni koreni
izvori oblaka
koji biju esto
vetar e priloiti usne
da bismo pevali
mi emo namrtiti ela
neemo kazati rei
oblaci imaju oreol
kao sveci
mi imamo crne.
kamike umesto oiju
1 9
dobro seanje lei
oiljak posle odlaska
niz povijena lea
moda e sii blesak
zaista zaista vam kaem
velika je provalija
izmeu nas
i svetlosti
20
Ostavljam etirima elementima
ono ime sam kratkotrajno raspolagao
vatri - misao
da bi vatra cvetala
zemlji koju sam previe voleo
svoje telo jalovo zrno
a vazduhu rei i ruke
i enje - to jest suvinosti
ono to ostane
kap vode
neka krui izmeu
zemlje i neba
neka bude prozirna kia
paprat mraza pahulja snega
neka se ne stigavi nikad do neba
ka dolini suza moje zemlje
verno vraa kao ista rosa
strpljivo mrvei tvrdu grudu
ubrzo u etirima elementima vratiti
ono ime sam kratkotrajno raspolagao
- neu se vratiti na izvor spokojstva
21
ODLOMAK GRKE VAZE
U prvom planu vidi se
lepo telo mladia
brada pala na grudi
koleno povijeno
ruka kao mrtva grana
zatvorio je oi
odrie se ak i Eoje
njeni prsti zariveni u zrak
i kose raspletene
i linija odee njene
stvaraju tri kruga tuge
zatvorio je oi
odrie se bronzanog oruja
lepe kacige
ukraene krvlju i lepom kiankom
slomljenog tita -
i koplja
zatvorio je oi
odrie se sveta
opustilo se lie
u tamnom vazduhu
dre grana
koju je zaljuljala ptica u letu
22
i samo skriveni cvrak
u jo ivoj Memnonovoj kosi
oglaava uverljivu
pohvalu ivotu
23
24
j er vidi
usamljenog mladia
koji ide dugim tragom
od ratnih kola
sivim putem u sivom predelu
stena i retkog klekovog bunja
ovaj e mladi uskoro poginuti
tas terazija s njegovom sudbinom
ba se evo snano naginje
prema zemlji
Nika ima silnu elju
da prie
i poljubi ga u elo
ali se boji
da bi on koji nije upoznao
slast nenosti
upoznavi je
mogao pobei kao drugi
u asu ove bitke
Nika se koleba
i na kraju odluuje
da ostane u stavu
koji je nauila od vajra
mnogo se stidei ovog trenutka uzbuenja
dobro razume
da sutra u osvit
moraju nai toga mladia
sa grudima otvorenim
sa sklopljenim oima
i oporim grumenom otadbine
pod ukoenim jezikom
25
SO ZEMLJ E
Ide ena
u marami arenoj kao polje
stiska na grudima
papirnu kesu
deava se to
u samo podne
u najlepem delu grada
tu izletnicima pokazuju
park s labudom
vilu u vrtovima
perspektivu i ruu
Ide ena
sa grbom zaveljaja
- ta majko tako stiskate na grudima
sad se spotie
i iz kese se
prosue kristali eera
ena se saginje
a u oima joj izraz
koji ne moe prikazati
nijedan slikar razbijenih kraga
26
skuplja crnom rukom
rasuto bogatstvo
i sipa natrag
svetla zrnca i prainu
kako
ona
dugo
ostaje
na kolenima
kao da bi htela da pokupi
slast zemlje
do poslednjeg zrna
27
HERMES , PAS I ZVEZDA
PRED VRATIMA DOLINE
Posle kie zvezda
na livadi pepela
okupili se svi pod straom anela
sa spaenog brda
moe da se obuhvati okom
itavo blejee stado dvonoaca
odista nema ih mnogo
dodajui ak i one koji e stii
iz hronika bajki ivota svetaca
ali dosta tih rasuivanja
prenosimo se pogledom
na grlo doline
iz koga dopire krik
posle fijuka eksplozije
posle fijuka tiine
taj glas izbija kao izvor ive vode
to je kako nam objanjavaju
krik majki od kojih odvajaju decu
jer emo kako se pokazuje
biti spaeni pojedinano
aneli uvari su bezobzirni
i valja priznati imaju teak posao
3 1
ona moli
- sakrij me u oku
u aci u zagrljaju
uvek smo bili zajedno
ne moe me sad napustiti
kad sam umrla i potrebna mi je nenost
stariji aneo
sa smekom objanjava nesporazum
starica nosi
telo kanarinca
(sve ivotinje umrle su malo ranije)
bio je tako drag - govori kroz pla
sve je razumevao
to bih rekla
glas joj se gubi sred opte dreke
ak i drvosea
koga je teko osumnjiiti za takve stvari
star pogrbljen dobriina
stiska na grudima sekiru
- celog ivota je bila moja
i sad e biti moja
hranila me je tamo
prehranie i ovde
niko ne zna zakon
- kae -
neu je dati
32
oni koji su se kako izgleda
bez bola pokorili zapovestima
idu oborivi glave u znak pomirenja
ali u stisnutim prstima kriju
ostatke pisama trake odseenu kosu
i fotografije
koji im kako naivno misle
nee biti oduzeti
tako izgledaju
na trenutak
pred poslednju podelu
na one to krguu zubima
i one to pevaju psalme
33
ZRELOST
Dobro je ono to je prolo
dobro je ono to nailazi
i ak je dobra
sadanjost
U gnezdu opletenom od tela
ivela je ptica
tukla krilima o srce
najee je zovemo: nemir
a ponekad: ljubav
u veerima
ili smo na bujnu reku bola
mogli smo se ogledati u njoj
od nogu do glava
sada
ptica je pala na dno oblaka
reka je utonula u pesak
bespomoni kao deca
i iskusni kao starci
prosto smo slobodni
to znai spremni da odemo
U noi dolazi mio stari
primamljivim pokretom zove
- kako se zove - pitamo uplaeni
34
- Seneka - govore oni to su zavrili gimnaziju
a oni koji ne znaju latinski
zovu me: mrtvac
3 5
Kad se moj stariji brat
vratio iz rata
imao je na elu srebrnu zvezdu
a pod zvezdom
ponor
to ga je odlomak rapnele
pogodio kod Verdena
ili kod Grunvalda
(detalje nije pamtio)
stalno je govorio
na mnogim jezicima
ali najvie je voleo
jezik istorije
prosto do besvesti
dizao je iz zemlje poginule drugove
Rolanda Feliksjaka Hanibala
vikao
da je to poslednji krstaki pohod
da e uskoro pasti Kartagina
a potom je uz jecanje izjavljivao
kako ga Napulj ne voli
gledali smo
kako bledi
ula su ga naputala
polako se pretvarao u spomenik
36
KIA
u muzike koljke uiju
ula mu je kamena uma
a koa lica
zakopana mu je
na lepa i gluha
dva dugmeta oiju
ostao mu je samo
dodir
kakve je prie
priao rukama
u desnoj je imao romanse
u levoj vojnike uspomene
pokupili su moga brata
i izvezli ga van grada
vraa se sada svake jeseni
mrav i tih
nee da izlazi iz kue
kuca u prozor da iziem
idemo ulicama
a on mi pria
neverovatne prie
dodirujui lice
slepim prstima plaa
3 7
PRIA O RUSKIM
EMIGRANTIMA
Bilo je to godine dvadesete
ili dvadeset prve
stigli su
ruski emigranti
vrlo visoki plavi
sanjalakih oiju
sa enama kao san
kad su prelazili preko trga
govorili smo - ptice selice
odlazili su na plemike balove
okolo se aptalo - kakvi biseri
ali kad su se gasila svetla zabava
ostajali su bespomoni ljudi
sive novine stalno su utale
i samo je pasijans imao smilovanja
uutavale su gitare po sobama
i ak su bledele oi arne
uvee bi ih u rodne stanice
odnosio samovar sa piskom
38
posle nekoliko godina govorilo se
samo o troma
o onome to je poludeo
0 onome to se obesio
i o onoj kojoj su odlazili mukarci
ostali su iveli po strani
i polako se pretvarali u prah
Tu priu pria Nikolaj
koji razume neminovnost istorije
da bi me uplaio to znai ubedio
39
MAARIMA
Stojimo na granici
i pruamo ruke
i veliki konopac od vazduha
pletemo brao za vas
iz slomljenog krika
iz stisnutih pesnica
izliva se zvono i srce
koje uti na uzbunu
moli ranjeno kamenje
moli ubijena voda
stojimo na granici
stojimo na granici
stojimo na granici
nazvanoj razumom
i u poar gledamo
i smrti se divimo
1956.
VIOLINA
Violina je gola. Ima mrave ruice. Neprestano
hoe njima da se zakloni. Plae od stida i hladnoe.
Zato. A ne kao to tvrde muziki recenzenti da bi
bilo lepe. To nije istina.
41
DUGME
Najlepe su bajke o tome kako smo bili mali.
Ja najvie volim onu, kako sam jednom progutao
kotano dugme. Mama je tada plakala.
i
42
PIJANCI
Pijanci su ljudi koji piju do dna i naduak. Ali
krive lica, jer na dnu opet vide sebe. Kroz grli od
flae posmatraju daleke svetove. Kad bi imali jau
glavu i vie ukusa, bili bi astronomi.
43
Raunajui odozgo: dimnjak, antene, limeni
nagnut krov. Kroz okrugli prozor vidi se zaple-
tena u konopce devojka koju je mesec zaboravio
da odvue k sebi i ostavio je na milost i nemilost
spletkaica i paukova. Nie ena ita pismo, hladi
lice puderom i opet ita. Na prvom spratu mladi
ovek hoda tamo-amo i misli: kako da iziem na
ulicu s ovim izgrizenim usnama i u cipelama to se
raspadaju. U kafani dole je prazno jer je jo jutro.
Samo jedan par u uglu. Dre se za ruke. On
govori: Biemo uvek zajedno. Molim jednu kafu
i oranadu. Kelner ide brzo iza zavese i tek tamo
prska u smeh.
48
PAKAO
ZID
Stojimo pred zidom. Skinuta nam je mladost
kao osuenicima koulja. Pre no to nam ugojen
metak zasedne na vrat, protie deset, dvadeset
godina. Zid je visok i jak. Iza zida su drvo i
zvezda. Drvo korenima podriva zid. Zvezda
nagriza kamen kao mi. Za sto, dvesta godina bie
ve mali prozori.
49
RAT
Pohod elinih petlia. Deaci obojeni kre-
om. Aluminijumski opiljci razaraju kue. Izba-
cuju zagluujui rapnel u vazduh, potpuno crven.
Niko nee odleteti u nebo. Zemlja privlai telo i
olovo.
50
PIRATI
Pirati se kuglaju. Nebo je pri tom crveno. Pot-
puno. Kada se kralj koleba potkoen kuglom, na
horizontu se pojavljuju beli brodovi. uje se
zanosan smeh i grmljavina.
51
Bio je dobar. Voleo je kanarince, decu i duge
mise. Jeo je slezove bombone. Svi su govorili:
deda ima zlatno srce. Dok se jednom to srce nije
prevuklo maglom. Deda je umro. Napustio je to
dobro, zabrinuto telo i postao vampir.
5 2
DEDA
Kokoka je najbolji primer do ega dovodi
blizak ivot s ljudima. Potpuno je izgubila ptiju
lakou i dra. Rep joj tri nad velikom trticom
kao preveliki eir koji odaje lo ukus. Njeni retki
trenuci zanosa, kad staje na jednoj nozi i prevlai
okrugle oi opnastim kapcima, potresno su
odurni. I uz to ona parodija pevanja, priklano
pojanje nad neim neiskazano smenim: nad okru-
glim, belim, umazanim jajetom.
Kokoka podsea na neke pesnike.
53
KOKOKA
KLASIK
Veliko drveno uho zaepljeno vatom i Cicero-
novim gnjavaama. Divan stilist - govore svi.
Danas niko vie ne pie tako duge reenice. I
kakva erudicija. ak i u kamenu ume da ita. Samo
nikad se nee domisliti da su ilice mramora u
Dioklecijanovim termama - naprsli krvni sudovi
robova iz kamenoloma.
54
VALJA
Od ujutro pada kia. Bie sahrana one preko
puta. valje. Sanjala je o verenikom prstenu, a
umrla je s naprstkom na prstu. Svi se zbog toga
smeju. estita kia zaiva nebo za zemlju. Ali ni
od toga takoe nita nee biti.
55
Bio jednom jedan car. Imao je ute oi i grab-
ljivu vilicu. iveo je u dvoru punom mramora i
policajaca. Sam. Nou se budio i vikao. Niko ga
nije voleo. On je najvie voleo lov i teror. Ali
fotografisao se s decom u cveu. Kad je umro,
niko nije smeo da ukloni njegove portrete. Pogle-
dajte, moda i u vaoj kui ima njegova maska.
56
CAR
Nemogue je zamisliti san riba. ak u najtam-
nijem uglu jezera, u trsci, njihov poinak je bde-
nje: veito isti stav i apsolutna nemogunost da se
o njima kae: poloile su glave.
I njihove suze kao krik u pustoi - neizbrojne.
Ribe ne mogu gestikuliranjem pokazati svoje
oajanje. To opravdava tupi no koji skae po
njihovim leima skidajui s njih cekine ljusaka.
57
RIBE
PRESA
Inkvizitori su meu nama. ive u suterenima
velikih zgrada i samo natpis OVDE PRESA odaje
njihovu prisutnost.
Stolovi napregnutih mrkih miia, snani valjci
koji polako ali precizno mrve, zamajni toak koji
ne zna za milost - ekaju na nas.
aravi koje iznose iz prese izgledaju kao
prazna tela vetica i jeretik.
58
MESEC
Ne razumem kako je mogue pisati pesme o
mesecu. Debeo je i prljav. aka noseve dimnja-
cima. Njegovo omiljeno zanimanje je da se zavlai
pod krevete i da njui cipele.
59
J
Ostario je car bauka, ostario. Vie nije
mogao ak ni golubia vlastitim rukama da zadavi.
Sedeo je na prestolu zlatan i hladan. Samo brada
mu je rasla do poda i nie.
Vladao je tada neko drugi, ne zna se ko.
Radoznali narod zavirivao je u dvor kroz prozor,
ali Krivonosov je zaklonio prozor vealima. I tako
su samo obeeni videli poneto.
Najzad je car bauka sasvim umro. Zvona su
zvonila, ali telo nije iznoeno. Car je bio zarastao
uz presto. Noge prestola pomeale su se s carevim
nogama. Ruka urasla u priruje. Nisu ga mogli
odvojiti. A zakopati cara sa zlatnim prestolom -
teta.
60
STUDIJA PREDMETA
APOLON I MARSIJA
Pravi dvoboj Apolona
i Marsije
(apsolutni sluh
kontra ogromna stena)
obavlja se pred vee
kada su kao to ve znamo
sudije
dodelile pobedu bogu
vrsto vezan za drvo
propisno isteran iz koe
Marsija
vie
dok krik ne stigne
do njegovih visokih uiju
odmara se u senci toga krika
potresan drhtajem gaenja
Apolon isti svoj instrument
samo na izgled
Marsijin glas je
monoton
i sastoji se iz jednog samoglasnika
A
63
u stvari
Marsija
pria
o neiscrpnom bogatstvu
svoga tela
elave gore utrobe
beli klanci hrane
umne ume plua
slatki breuljci miia
jezera u krv i drhtaji
hladan vetar kostiju
nad solju seanja
potresan drhtajem gaenja
Apolon isti svoj instrument
Sada se horu
prikljuuje Marsijina kima
u naelu ono isto A
samo dublje sa dodatkom modine
to ve prevazilazi izdrljivost
boga sa ivcima od vetakog tvoriva
64
ljunanom alejom
omeenom imirom
pobednik odlazi
razmiljajui
nee li iz Marsijina urlanja
s vremenom izrasti
nova grana
umetnosti - recimo - konkretne
iznenada
pada mu pred noge
skamenjen slavuj
okree glavu
i vidi
da je drvo za koje je bio vezan Marsija
sedo
potpuno
65
NA STRAH
Na strah
ne nosi nonu koulju
nema oi sovlje
ne die kapke
ne gasi sveu
nema ni lice mrtvaca
na strah
to je naena u depu
ceduljica
opomenuti Vujika
stan u Dugoj ulici provaljen
na strah
ne prolee na krilima bure
ne seda na crkveni toranj
prizeman je
ima oblik
urno svezane boe
s toplom odeom
suhom hranom
i orujem
na strah
nema lice mrtvaca
mrtvaci su prema nama blagi
66
nosimo ih na pleima
spavamo pod jednim ebetom
zatvaramo oi
popravljamo usta
biramo suho mesto
i zakopavamo
ni previe duboko
ni previe plitko
67
Cela carska porodica tada je stanovala u jednoj
sobi. Ispred prozora je bio zid, a pod zidom smet-
lite. Tamo su pacovi ujedali make. To se nije
videlo. Prozori su bili premazani kreom.
Kad su delati uli, zatekli su svakodnevnu
scenu.
Njegovo Velianstvo popravljalo je pravilnik
Preobraenskog puka, okulist Filip trudio se da
sugestijom umiri Cariine ivce, Prestolonasled-
nik je, savijen u klupko, spavao u fotelji, a Velike (i
mrave) kneginje pevale su pobone pesme i krpile
garderobu.
A lakej je stajao kraj zida i trudio se da opo-
naa tapetu.
68
KRAJ DINASTIJE
IZ MITOLOGIJ E
Najpre je bio bog noi i bure, crn idol bez
oiju, pred kojim su skakali nagi i umazani krvlju.
Potom je za vreme republike bilo mnogo bogova
sa enama, decom, pucketavim krevetima i gro-
mom koji je opasno grmeo. Na kraju su jo samo
zatucani neurastenici nosili u depu malu statuetu
od soli, koja je predstavljala boga ironije. Tada nije
bilo veega boga.
Tada su stigli varvari. I oni su mogo cenili
boia ironije. Mrvili su ga potpeticama i sipali u
jela.
69
PROKONZULOV POVRATAK
Odluio sam da se vratim u cezarski dvor
joi jednom u isprobati moe li tamo da se ivi
mogao bih ostati ovde u dalekoj provinciji
pod punim slasti liem sikomore
i blagom vlau boleljivih netopa
kada se vratim ne nameravam da stvaram zasluge
aptau i odobravati u odmerenim porcijama
smeiu se na uncije diskretno mrtiti obrve
nee mi za to dati zlatan lanac
dosta mi je ovaj elezni
odluio sam da se vratim sutra ili preksutra
ne mogu da ivim u vinogradima sve je ovde tue
drvee bez korenja kue bez temelja kia staklasta
cvee mirie na vosak
0 pusto nebo lupa suhi oblak
vraam se sutra preksutra u svakom sluaju vraam se
trebae ponovo uvebati lice
da bi donja usna umela da zadri prezir
da oi budu idealno prazne
i nesrenu bradu zeca moga lica
da ne drhti kad ulazi komandant strae
jedno sam siguran vina s njim neu piti
kad priblii svoj pehar oboriu oi
i pravicu se da iz zuba vadim ostatke jela
cezar uostalom voli graansku hrabrost
do izvesnih granica do izvesnih razumnih granica
70
on je u osnovu ovek kao i svi drugi
i ve vrlo umoran od igranja s otrovom
ne moe da pije do sita neprestano ah
ona leva aa za Druza u desnoj umoi usne
zatim da pije samo vodu i da ne sputa oi s Tacita
da izie u vrt i da se vrati kad ve iznesu telo
Odluio sam da se vratim u cezarski dvor
nadam se zaista da e se sve nekako srediti
71
eslavu Milou
Sada kad smo ostali sami knee moemo da
razgovaramo kao
ovek s ovekom
iako lei na stepenicama i vidi koliko i mrtav mrav
to znai crno sunce slomljenih zraka
Nikad nisam mogao da mislim bez smeka
o tvojim rukama
i sada kad lee na kamenju kao oborena gnezda
nesposobne su kao i nekad To je zapravo kraj
Ruke lee posebno pada lei posebno Posebno
glava
i noge viteza u mekim cipelama
Pogreb e imati vojniki mada vojnik nisi bio
to je jedini obred u koji se malo razumem
nee biti svea ni opela bie fitilji i grmljavina
crno platno na kaldrmi lemovi potkovane izme
artiljerijski konji doboi doboi znam nita lepo
to e biti moj manevar pred preuzimanjem vlasti
treba grad epati za vrat i malo ga prodrmati
Ovako ili onako morao si da pogine Hamlete
nisi bio za ivot
verovao si u kristalne pojmove a ne u ljudsku
glinu
iveo si u stalnom gru kao u snu lovio si
himere
poudno si grizao vazduh i odmah
povraao
nita nisi umeo ljudski nisi umeo ak ni da die
72
FORTINBRASOVA ELEGIJA
Sad ima mir Hamlete uinio si svoje
i ima mir Ostalo nije utanje nego
preostaje meni
izabrao si laki deo efektan potez
ali ta je junaka smrt u poreenju s venim
bdenjem
s hladnom jabukom u ruci na visokoj stolici
s pogledom na mravinjak i brojanik asovnika
Zbogom knee eka me projekt kanalizacije
i dekret o prostitutkama i prosjacima
moram takoe da izmislim bolji sistem zatvora
jer kao to si dobro zapazio Danska je zatvor
Odlazim svojim poslovima Noas e se roditi
zvezda Hamlet Nikad se neemo sresti
ono to posle mene ostane nee biti predmet
tragedije
Nije nam dato ni da se pozdravljamo ni da se
opratamo
ivimo na arhipelazima
a ova voda ove rei - ta one mogu ta mogu
knee
73
RAZMILJANJE O PROBLEMU
NARODA
Iz injenice upotrebljavanja istih psovki
i slinih ljubavnih izjava
izvlae se previe smeli zakljuci
takoe ni zajednika kolska lektira
ne treba da predstavlja dovoljno polazite
da se ubija
slino je i sa zemljom
(vrbe peani put njiva penice nebo plus
paperjasti oblaci)
hteo bih najzad da znam
gde se zavrava ubeivanje
a poinje stvarna veza
da li usled istorijskih preivljavanja
nismo postali psihiki iskrivljeni
i na sluajeve sad reagujemo pravilnou jeretik
ili smo jo uvek varvarsko pleme
sred vetakih jezera i elektrinih prauma
pravo da kaem ne znam
samo utvrujem
postojanje te veze
ispoljava se ona u bledilu
u naglom crvenilu
u urlanju i izbacivanju ruku
i znam da moe da dovede
do urno iskopane rake
74
te na kraju u obliku zavetanja
da bi bilo poznato:
bunio sam se
ali mislim da taj okrvavljeni vor
treba da bude poslednji koji emo
oslobaajui se
pokidati
75
POKUAJ OPISA
Najpre u opisati sebe
poinjui od glave
ili bolje od noge
od malog prsta leve ruke
moj mali prst je
topao
lako svinut unutra
zavren noktom
sastoji se iz tri lanka
raste pravo iz ake
kad bi bio od nje odeljen
bio bi veliki crv
to je naroit prst
jedini na svetu prst leve ruke
koji je dat neposredno meni
drugi mali prsti leve ruke su
za mene hladna apstrakcija
ja i moj
imamo zajedniki datum roenja
datum smrti
zajedniku samou
samo krv
to skandira tamne tautologije
spaja daleke obale
koniem sporazumevanja
76
D R V E N A KOC KA
Drvenu kocku mogue je opisati samo spolj
Stoga smo osueni na veno neznanje o njem
sutini. ak ako je brzo prepolovimo, njena uni
tranjost odmah postaje zid i nastupa munjevi
promena tajne u koru.
Zato je nemogue stvoriti psihologiju kamene
kugle, elezne poluge, drvenog heksaedra.
77
DIMNJ AK
Na kui raste druga kua samo bez krova -
dimnjak. Kroz njega izlaze kuhinjski mirisi i moji
uzdasi. Dimnjak je pravedan, ne razdvaja to. Jedna
velika perjanica. Crna, veoma crna.
7 8
STOLICE
Ko bi pomislio da e topli vrat postati priruja,
a noge brze za bekstvo i radost da e se ukoiti u
etiri proste tule. Nekad su stolice bile lepe cve-
toderne ivotinje. Previe su lako ipak dopustile
da budu pripitomljene, i sad je to najgora vrsta
etvoronoaca. Izgubile su upornost i odvanost.
Samo su strpljive. Nikog nisu izgazile, nikog
ponele. Sigurno su svesne upropatenog ivota.
Oaj stolica oglaava se u kripanju.
79
NATPIS
PROBUENJE
Kad je jenjala strava ugasli reflektori
otkrili smo da smo na ubritu u vrlo udnim
pozama
jedni istegnutog vrata
drugi otvorenih usta iz kojih se jo cedila
otadbina
trei s pesnicom pritisnutom na oi
zaneseno zgreni patetino napregnuti
u rukama smo imali komadie lima i kosti
(svetlost reflektora pretvarala ih je u simbole)
ali sada su to bile samo kosti i lim
nismo imali kuda da odemo ostali smo na
ubritu
napravili smo red
kosti i lim predali smo u arhiv
sluali smo cvrkutanje tramvaja lastaviji glas
fabrika
i novi ivot prostirao nam se pod nogama
83
NA MARGINI PROCESA
Sanhdrin nije sudio nou
crnilo potrebno mati
oito se ne slae s obiajem
sasvim je neverovatno
da je naruavan praznik Pashe
84
zbog malo opasnog Galilejca
sumnjiva izgleda saglasnost miljenja
tradicionalnih antagonista - Sadukej i Farisej
na Kajafi je bilo da sprovede istragu*
ius gladii bio je u rukama Rimljana
zbog ega onda prizivati senke
i svetinu to urla oslobodi Varavu
kako izgleda itava stvar se odigrala meu
inovnicima
bledim Pilatom i tetrarhom Irodom
administrativni postupak besprekoran
ali ko je kadar da iz toga naini dramu
otuda scenerija plaljivih bradonj
i rulja koja ide na brdo to nosi naziv
lobanja
to je moglo da bude sivo
i bez strasti
Kad staje pred njima
u senci sumnje
jo je sav
iz materije svetlosti
eoni njegove kose
spleteni su u uvojak
nevinosti
posle prvog pitanja
u obraze navire krv
krv razvode
orua i ispitivanja
gvoem trskom
laganom vatrom
obrauje se granica
njegovog tela
udarac u lea
uvruje kimu
izmeu kaljue i oblaka
posle nekoliko noi
stvar je svrena
anelovo kono grlo
puno je lepljivog pomirenja
85
SASLUAVANJE ANDJELA
kako je ipak lep trenutak
kad pada na kolena
utelovljen u krivicu
zasien sadrinom
jezik se koleba
izmeu izbijenih zuba
i priznanja
veaju ga glavom nanie
s anelove kose
slivaju se kaplje voska
i stvaraju na podu
prosto predskazanje
86
IZVETAJ IZ RAJA
U raju radna nedelja traje trideset asova
plate su vie cene stalno padaju
fiziki rad ne mui (usled manje sile tee)
cepanje drva je ba kao i pisanje na maini
drutveno ureenje je vrsto i vladavina razumna
u raju je zaista bolje no ma u kojoj zemlji
U poetku je trebalo da bude drugaije -
svetlosni krugovi horovi stepeni apstrakcije
ali nije se uspelo u potpunom odvajanju
tela od due i stizao je tamo
sa kapljom sala i po koni miia
valjalo je izvui zakljuke
pomeati zrno apsoluta sa zrnom gline
jo jedno odstupanje od doktrine poslednje
odstupanje
samo je Jovan to predvideo: vaskrsnuete s
telom
Boga gledaju malobrojni
on je samo za one iz iste pneume
ostali sluaju izvetaje o udima i potopima
jednom e Boga gledati svi
kada e to nastupiti niko ne zna
zasad subotom u dvanaest
slatko zavijaju sirene
i iz tvornica izlaze nebeski proleteri
pod pazuhom nezgrapno nose svoja krila kao
violinu
87
Ogromna hladnoa bije od Longobard
Snano sede u sedlima prevoja kao na strmim
stolicama
U levoj dre osvite
U desnoj bi ibaju lednike tegleu stoku
Pucketanje vatri pepeo zvezda klatno uzengij
Pod noktima pod kapcima
Grumeni tue krvi crni i tvrdi kao kremen
Paljenje etinara njitanje konja pepeo
Nad ponorima veaju zmiju pored tita
Uspravni nadiru sa severa neispavani
Gotovo slepe ene nad vatrama ljuljaju crvenu
decu
Ogromna hladnoa bije od Longobard
Njihova senka spaljuje travu kad sleu u dolinu
Kliui svoje otegnuto nothing nothing nothing
88
Nekad je tu bio dah na oknima, miris peenja,
ono isto lice u ogledalu. Sada je tu muzej. Potama-
njena je flora podova, ispranjeni koferi, sobe zali-
vene voskom. Danima i noima otvarani su pro-
zori. Mievi zaobilaze tu okuenu kuu.
Krevet je propisno prekriven. Ali niko tu nee
da provede nijednu no.
Izmeu njegovog ormara, njegovog kreveta i
njegovog stola - bela granica neprisutnosti, vrsta
kao odlivak ruke.
89
PESNIKOV DOM
TUSKUL
Nikad nije verovao srei u brodskoj uadi
pa je kupio kuu s vrtom najzad e kao i oni
moi da pie u skladu s Prirodom
s visoke kule trave usred smrtnog lia
vrednoa insekata stogodinji ratovi korova
ljubavni ritual ivotinja ubistva naslepo
nije bilo sklada samo je staza posuta peskom
pruala smirenje
brzo se povukao u stanje tako nesumnjivo
da niko ne smede da pita
sramota toga bekstva
90
CERNUNOS
Novi bogovi ili su za rimskom vojskom u
pristojnoj razdaljini, tako da ljuljanje Venerinih
bedara i neuzdrane eksplozije Bahusova smeha
ne bi izgledali previe neprikladni naspram jo
toplog pepela i tela varvarskih junaka, koje su
sveano sahranjivali balegari i mravi.
Stari bogovi posmatrali su iza drvea ulazak
novih, bez naklonosti, ali sa divljenjem. Bleda tela
nepokrivena dlakama izgledala su slaba, ali su bila
privlana.
I pored jezikih tekoa dolo je do sastanka
na vrhu. Posle nekoliko veanja podeljene su uti-
cajne sfere. Stari bogovi zadovoljili su se drugora-
zrednim poloajima u unutranjosti. Ipak prili-
kom veih sveanosti vajali su i njih u kamenu
(sipki peanik) zajedno sa bogovima osvajaa.
Pravu senku na kolaboraciju bacio je Cernu-
nos. Primio je, dodue, po nagovoru kolega, latin-
ski zavretak, ali njegove epave noge koje su
stalno rasle nisu mogle da se zaklone nikakvim
vencem.
Stoga je najee rezidirao u umskim proplan-
cima. esto su ga viali na mranim poljanama. U
jednoj ruci dri zmiju sa glavom jagnjeta, a dru-
gom belei u vazduhu neke nerazumljive znakove.
91
BRDO NASPRAM DVORA
Brdo naspram Minosova dvora je kao grko
pozorite
tragedija leima oslonjena o otru padinu
u redovima veoma mirisno bunje radoznale
masline
aplaudiraju ruevinama
izmeu prirode i ljudske sudbine
zaista nema sutinske veze
izreku da se trava ruga katastrofi
izmislili su neuteni i kolebljivci
osobit sluaj: dve uporedne prave
ne presecaju se ak ni u beskonanosti
samo toliko moe o tome poteno da se kae
92
OBALA
eka na obali velike i spore reke
na drugoj Haron nebo prosijava mutno
(to uostalom uoptc nije nebo) Haron je
ve samo prebacio ue preko grane
ona (ta dua) vadi obol
koji se kratko vreme kiselio pod jezikom
seda na zadnji kraj praznog amca
sve to bez rei
i da bar ima meseca
ili pas da zalaje
93
KURACIJA DIONISIJA
Kamen je dobro ouvan Natpis (na loem
latinskom)
glasi da je Kuracija Dionisija ivela etrdeset leta
i da je o svom troku podigla ovaj skromni
spomenik
usamljena traje njena gozba zaustavljen pehar
lice bez osmeha Previe teki golubovi
poslednje godine ivota provela je u Britaniji
pored zida zaustavljenih varvara
U tvravi od koje su ostali temelji i podrumi
bavila se najstarijim enskim zanatom
kratko ali iskreno alili su je vojnici Tree legije
i jedan stari oficir
vajarima je naredila da joj pod lakat stave dva
jastuka
delfini i morski lavovi oznaavaju daleko
putovanje
iako je otuda bilo samo dva koraka do pakla
94
POKUAJ UKIDANJA
MITOLOGIJE
Bogovi su se okupili u baraci u predgrau.
Zevs je govorio kao obino dugo i dosadno.
Konani zakljuak: organizaciju treba ukinuti,
dosta je besmislene konspiracije, treba ui u ovo
racionalno drutvo i nekako ostati iv. Atina je
mrckala u uglu.
Poteno su - treba to podvui - podeljeni
poslednji prihodi. Posejdon je bio optimistiki
nastrojen. Glasno je galamio da e se on snai.
Najgore su se oseali zatitnici regulisanih potoka
i poseenih uma. Pomalo su svi raunali na snove,
ali niko o tome nije hteo da govori.
Nije bilo nikakvih zakljuaka. Hermes se
uzdrao od glasanja. Atina je mrckala u uglu.
Vraali su se u grad kasno uvee, s lanim
ispravama u depovima i aicom tantuza. Kad su
prelazili preko mosta, Hermes je skoio u reku.
Videli su kako je tonuo, ali niko ga nije spaavao.
Miljenja su bila podeljena: da li je to bio lo
ili, naprotiv, dobar znak. U svakom sluaju bila je
to polazna taka za neto novo, nejasno.
95
*
Klitemnestra otvara prozor, ogleda se u oknu
da bi stavila svoj novi eir. Agamemnon je u
predsoblju, pali cigaretu, eka enu. U kuu ulazi
Egist. Ne zna da je Agamemnon stigao prethodne
noi. Susreu se na stepenicama. Klitemnestra
predlae da pou u pozorite. Otada e esto izla-
ziti zajedno.
Elektra radi u zadruzi. Orest studira farma-
ciju. Uskoro e se oeniti svojom neopreznom
koleginicom blede koe i veno suznih oiju.
96
NEDOSTATAK VORA
OSVIT
U najdubljem trenutku pred svitanje razlee se
prvi glas istovremeno tup i otar, kao udarac noa.
Zatim iz minuta u minut pojaavani umovi pro-
dubljuju stablo noi.
ini se da nema nikakve nade.
Ono to se bori za svetlost, jeste smrtno
krhko.
I kada se na vidiku pojavljuje okrvavljeni pre-
sek drveta, nerealno veliki i istinski bolan, ne
zaboravimo da blagosiljamo udo
97
MUENITVO NAEG
GOSPODA KOJE JE SLIKAO
ANONIM IZ KRUGA
PORAJNSKIH MAJSTORA
Njuke imaju rune a ruke vete, navikle na
eki i ekser, gvoe i drvo. Upravo prikivaju
Isusa Hrista Naeg Gospoda na krst. Posla
mnogo, treba uriti da za podne sve bude gotovo.
Vitezovi na konjima dekor drame. Lica rav-
noduna. Duga koplja oponaaju drveta bez grana
na tome brdu bez drvea.
Dobre zanatlije prikivaju - kako rekosmo -
Naeg Gospoda na krst. Konopci, ekseri, kamen
za otrenje alata uredno su sloeni na pesku.
Uurbanost, ali bez suvine nervoze.
Pesak je topao, slikan tano zrno po zrno.
Ponegde buni kruto istegnutih trava, i oko
raduje nevino beo krasuljak.
98
ZATO KLASICI
za A. H.
U etvrtoj knjizi Peloponeskog rata
Tukidid pria povest svog neuspelog pohoda
sred drugih govora vojskovoa
bitaka opsada kuge
guste mree intriga
diplomatskih akcija
ta epizoda je kao igla
u senu
atinska kolonija Amfipolj
pala je u Brazidine ruke
zato to je Tukidid zakasnio da pritekne u
pomo
platio je za to rodnom gradu
doivotnim izgnanstvom
izgnanici svih vremena
znaju kakva je to cena
2
generali poslednjih ratova
ako im se dogodi neka afera
cvile na kolenima pred potomcima
hvale svoje junatvo
i nevinost
99
optuuju potinjene
zavidljivc drugove
nenaklonjene vetrove
Tukidid govori samo
da je imao sedam brodova
da je bila zima
i da je brzo plovio
3
ako tema umetnosti
bude razbijen krag
mala razbijena dua
s velikim saaljevanjem seb
ono to iza nas ostane
bie kao pla ljubavnika
u malom prljavom hotelu
kada sviu tapete
1 00
TA E BITI
ta e biti
kad ruke
otpadnu od stihova
kada u drugim brdima
budem pio suhu vodu
trebalo bi da mi je svejedno
ali nije
ta e se desiti s pesmama
kada ode dah
i kad bude odbaena
milost glasa
da li u napustiti sto
i sii u dolinu
gde hui
novi smeh
nad tamnom umom
101
GOSPODIN KOGITO
GOSPODIN KOGITO POSMATRA U OGLEDALU
SVOJE LICE
Ko je pisao naa lica sigurno ospa
kaligrafskim perom ispisujui svoje o
ali od koga mi je ovaj dvostruki podvaljak
od kakvog deronje kad je cela moja dua
uzdisala za askezom i otkud su mi oi
usaene ovako blizu jer je ipak on a ne ja
zurio kroz cestar oekujui najezdu Veneda
ui strano klempave kao dve kone koljke
sigurno naslee od pradede koji je lovio eho
grmljavine mamutske povorke kroz stepu
elo ne mnogo visoko misli vrlo malo
- ene zlato zemlja ne dati da te zbace s konja
knez je mislio za njih a vetar ih je nosio
putevima
prstima su kidali zidove i odjednom s velikom
vikom
padali u prazno da bi se vratili u mene
a kupovao sam u salonima lepote
pudere miksture pomade
minku za plemenitost
na oi stavljao mramor Veronezeovo
zelenilo
ui trljao Mocartom
nozdrve usavravao mirisom starih knjiga
105
pred ogledalom nasledeno lice
vrea u kojoj fermentiraju stara mesita
srednjovekovne poude i gresi
paleolitski glad i strah
jabuka pada pored stabla
telo okovano lancem vrste
tako izgubih turnir s licem
1 06
I
GOSPODIN KOGITO I BISER
Ponekad se Gospodin Kogito, ne bez uzbue-
nja, prisea svoga mladenakog mara ka savren-
stvu, onog mladikog per aspera ad astra. Elem,
desilo mu se jednom kada je urio na predavanje,
da mu je u cipelu upao mali kamiak. Zlobno se
smestio izmeu ivog tela i cipele. Razum je nala-
gao da se oslobodi uljeza, ali princip amor fati -
naprotiv, da ga podnosi. Izabrao je drugo, heroj-
sko reenje.
Spoetka je to izgledalo bezopasno, obina
smetnja i nita vie, no posle nekog vremena u
polju svesti pojavila mu se peta, i to u trenutku kad
je mladi Kogito hvatao misao profesora koji je
razvijao temu pojma ideje kod Platona. Peta je
rasla, oticala, pulsirala, od bledorumene postajala
purpurna poput suneva zalaska, isterivala iz glave
ne samo Platonovu ideju, nego i sve druge ideje.
Uvee, pred odlazak na spavanje, izbacio je iz
arape strano telo. Bilo je to malo, hladno, uto
peano zrnce. Peta je, naprotiv, bila velika, vrela i
crna od bola.
107
KOSPODIN KOGITO MISLI O
POVRATKU U RODNI GRAD
Kad bih se tamo vratio
sigurno ne bih zatekao
nijednu senku svoje kue
ni drvee detinjstva
ni krst s metalnom ploicom
klupu na kojoj sam aptao magine formule
kestenove i krv
niti ikoju stvar koja je naa
sve to je preostalo
jeste kamena ploa
s krugom kredom
stojim u sredini
na jednoj nozi
trenutak pred skok
ne mogu da narastem
mada prolaze godine
a u visini bruje
planete i ratovi
stojim u sredini
nepomian kao spomenik
na jednoj nozi
pred skokom u krajnost
108
krug kredom postaje crvenkast
kao stara krv
unaokolo rastu humice
pepela
do ramena
do usta
109
PONOR GOSPODINA KOGITA
Kod kue je uvek sigurnije
no odmah ispred praga
kad ujutro Gospodin Kogito
izlazi u etnju
nailazi na - ponor
nije to ponor Paskalov
nije to ponor Dostojevskog
to je ponor
po meri Gospodina Kogita
njegova posebna odlika
nije ni bezdan
bi buenje strave
vue se za njim kao senka
zastaje pred pekarom
u parku preko ramena Gospodina Kogita
ita s njim novine
muan kao ekcem
veran kao pas
previe plitak da bi progutao
glavu ruke i noge
jednom e moda
ponor narasti
ponor sazreti
i biti ozbiljan
1 1 0
kad bi se samo znalo
kakvu pije vodu
kakvim ga hraniti zrnom
sada bi
Gospodin Kogito
mogao skupiti
nekoliko aka peska
i zasuti ga
ali to ne ini
nego
kad se vrati kui
ostavlja ponor
iza praga
paljivo ga prikrivajui
komadiem stare tkanine
1 1 1
PONOR GOSPODINA KOGITA
Kod kue je uvek sigurnije
no odmah ispred praga
kad ujutro Gospodin Kogito
izlazi u etnju
nailazi na - ponor
nije to ponor Paskalov
nije to ponor Dostojevskog
to je ponor
po meri Gospodina Kogita
njegova posebna odlika
nije ni bezdan
bi buenje strave
vue se za njim kao senka
zastaje pred pekarom
u parku preko ramena Gospodina Kogita
ita s njim novine
muan kao ekcem
veran kao pas
previe plitak da bi progutao
glavu ruke i noge
jednom e moda
ponor narasti
ponor sazreti
i biti ozbiljan
1 1 0
kad bi se samo znalo
kakvu pije vodu
kakvim ga hraniti zrnom
sada bi
Gospodin Kogito
mogao skupiti
nekoliko aka peska
i zasuti ga
ali to ne ini
nego
kad se vrati kui
ostavlja ponor
iza praga
paljivo ga prikrivajui
komadiem stare tkanine
1 1 1
MISLI
Misli hode po glavi
govori svakodnevni izraz
svakodnevni izraz
precenjuje pokret misli
veina od njih
stoji nepomino
usred dosadnih predela
sivih breuljaka
osuenog drvea
ponekad stiu
do nabujale reke tuih misli
staju na obali
na jednoj nozi
kao gladne aplje
s tugom se seaju
usahlih izvora
vrte se u krug
u potrazi za zrnima
ne idu
jer nee zai
ne idu
jer se nema kud
1 1 2
GOSPODIN KOGITO I POKRET
sede na kamenu
krei ruke
pod oblanim
niskim
nebom
lobanje
1 1 3
GOSPODIN KOGITO ITA
NOVINE
Na prvoj strani
izvetaj o ubistvu 1 2 0 vojnika
rat je trajao dugo
mogue je naviknuti se
tu odmah izvetaj
0 senzacionalnom zloinu
s portretom ubice
oko Gospodina Kogita
ravnoduno prelazi
preko vojnike hekatombe
da bi se s nasladom udubilo
u opis svakodnevnog uasa
tridesetogodinji poljoprivrednik
pod dejstvom nervnog pritiska
ubio svoju enu
i dvoje sitne dece
dat je taan
tok ubistva
poloaj tela
i druge podrobnosti
1 20 palih
uzaludno je traiti na mapi
prevelika razdaljina
pokriva ih kao dungla
1 1 4
ne govore mati
ima ih previe
brojka nula na kraju
pretvara ih u apstrakciju
tema za razmiljanje:
aritmetika saoseanja
1 1 5
ALIJENACIJE GOSPODINA KOGITA
Gospodin Kogito dri u rukama
toplu samforu glave
ostatak tela je skriven
vidi ga samo dodir
posmatra usnulu glavu
tue i pune nenosti
jo jednom
sa uenjem utvruje
da postoji neko izvan njega
nedokuiv
kao kamen
sa granicama
koje se otvaraju
samo za trenutak
potom ga more izbacuje
na stenovitu obalu
sa sopstvenom krvlju
s tuim snom
naoruan svojom koom
Gospodin Kogito udaljuje
usnulu glavu
paljivo
da ne bi na obrazu
ostavio
otiske prstiju
1 1 6
i odlazi
usamljen
u vapno postelje
1 1 7
GOSPODIN KOGITO
POSMATRA UMRLOG
PRIJATELJA
Teko je disao
kriza je imala da nastupi u noi
sada je bilo dvanaest u podne
Gospodin Kogito iziao je na hodnik
da popui cigaretu
pre toga je popravio jastuk
i nasmeio se prijatelju
ovaj je teko disao
na jorganu su se
pomerali
njegovi prsti
kad se vratio
prijatelja ve nije zatekao
na njegovom mestu
lealo je neto drugo
iskrenute glave,
i iskolaenih oiju
normalna uurbanost
dotrao lekar
uvukao pric
koji se napunio
crnom krvlju
1 1 8
Gospodin Kogito je
saekao jo trenutak
zagledao se u ono to je ostalo
bilo je prazno
kao vrea
grilo se
sve vie
stiskano nevidljivim kletima
mrvljeno drugim vremenom
kada bi se pretvorio u kamen
u teki mramorni kip
ravnoduan i dostojan
kakvo bi to bilo olakanje
leao je na uskome rtu
unitenja
otrgnut od stabla
odbaen kao aura
ruak
tanjiri su zvonili
na Zdravomariju
aneli nisu silazili odozgo
Upaniade su teile
1 1 9
kad njegov govor
ue u misao
misao u disanje
disanje u vrelinu
vrelina u najvie boanstvo
tada se ve" poznati
ne moe
te nije mogao da ga pozna
i bio je nedokuiv
sa vorom grube tajne
pred vratima doline
Ujutro mievi
tre po glavi
na podu glave
ostaci razgovora
otpaci pesme
ulazi
sobna muza
u plavoj kecelji
mete
mome gospodinu
dolaze bolji gosti
recimo jedan Heraklit iz Efesa
ili prorok Isaija
gospodin
nervozno eta
govori sm sebi
cepa novine papire
uvee odlazi u nepoznatom pravcu
muza otkopava plavu kecelju
oslanja laktove na prozorsku dasku
isprua vrat
eka
svoga andarma
plavih brkova
121
SVAKODNEVNOST DUE
SEKVOJA
*
etinarski gotski tornjevi u dolini potoka
nedaleko od Maunt Tamalpaisa gde je ujutro i
uvee
magla gusta'kao gnev i zanos okeana
u tom rezervatu divova pokazuju presek drveta
bakarno stablo zapada
sa godovima neizmerno pravilnim kao krugovi
na vodi
i neko lukav upisao je datume ljudske istorije
palac od sredita stabla poar dalekog Rima iz
Neronova doba
na polovini bitka kod Hestingsa noni pohod
drejker
uplaenost Anglosaksonaca smrt nesrenog
Harolda
ispriana je estarom
i najzad odmah kraj ruba kore ispriano je
iskrcavanje Saveznika u Normandiji
Tacit toga drveta bio je geometar nije znao
prideve
nije znao sintaksu koja izraunava uplaenost
nije znao
nikakve rei
te je raunao dodavao godine i vekove kao da je
hteo rei
da nema
niega sem roenja i smrti niega samo roenje i
, , . smrt
a unutra krvava mezgra sekvoje
1 22
ONI KOJI SU IZGUBILI
Oni koji su izgubili igraju s praporcima na
nogama
u okovima smene odee u perju crknutog orla
die se praina saoseanja na malom trgu
i filmska puka puca blago i precizno
podiu limenu sekiru lukom lakim kao obrva
ubijaju
lie i senke
te samo bubanj hui i podsea na stari ponos i
gnev
dali su istoriju i uli u lenost vitrina
lee u grobnici pod staklom pored vernog
kamenja
oni koji su izgubili - prodaju pred guvernerovim
dvorcem
u Santa Feu
(duga prizemna zgrada topao ispeeni oker mrki
drveni stubovi
isturene tavanine grede o kojima visi otra senka)
prodaju staklene bisere amulete boga kie i vatre
model Kivinog hrama
sa treim uvis dvema slamkama lestava niz
koje silazi letina
kupi boga odjeka jevtin je i reito uti
kad se koleba na ispruenoj prema nama
ruci iz neolita
1 23
1
124
Za vreme koncerta pop
Gospodin Kogito razmilja
o estetici buke
sama ideja svakako
privlana je
biti bog
znai bacati gromove
ili manje teoloki
progutati jezik stihija
zameniti Homera
zemljotresom
Horacija
kamenom lavinom
izvui iz utrobe
ono to je u utrobi
preneraenost i glad
obnaiti puteve
hrane
obnaiti puteve
daha
obnaiti puteve
udnje
GOSPODIN KOGITO I POP
svirati na crvenom grlu
poludele ljubavne pesme
2
neprilika je u tome
to krik izmie formi
siromaniji je od glasa
koji se die
i sputa
krik se tie tiine
ali preko promuklosti
a ne putem volje
da se opie tiina
jarko je taman
zbog slabosti artikulacije
odbacio je milost humora
jer ne zna za polutonove
on je kao otrica
zabijena u tajnu
ali ne oplie se
oko tajne
ne poznaje njene oblike
izraava istinu oseanja
iz rezervata prirode
1 2 5
trai izgubljeni raj
u novim dunglama reda
moli se za naglu smrt
i ona mu biva dodeljena
1 26
GOSPODIN KOGITO O MAGIJI
1
U pravu je Mira Elijade
mi smo - i pored svega
unapreeno drutvo
magija i gnosa
cvetaju kao nikad
vetaki rajevi
vetaki paklovi
prodaju se na uglu ulice
u Amsterdamu su otkrivena
sintetika orua za muenje
devojica iz Masauzetsa
primila je krvno krtenje
katatoniari sedmog dana
stoje na startnim linijama
Donee ih etvrta dimenzija
kola s promuklom sirenom
kroz Telegraf Strit
plove lavine bradonj
u slatkom zapahu nirvane
127
J an Gotlob je sanjao
da je bog
a bog nitavilo
sletao je polako kao pero
s Ajfelove kule
maloletni filozof
Sadov uenik
znalaki proseca
trbuh trudne ene
i krvlju pie na zidu
stihove unitenja
uz to istonjake orgije
usiljene i pomalo dosadne
2
iz toga rastu bogatstva
grane industrije
grane zloina
vredni brodii plove
na put po nove zloine
1 28
zadihani alhemiari halucinacija
proizvode
nove drhtaje
nove boje
nove jauke
i raa se umetnost
agresivne epilepsije
s vremenom
razvratnici e osedeti
i pomisliti na zadovoljenje
tada e nastati
novi zatvori
novi azili
nova groblja
to je ipak vizija
bolje budunosti
zasad
magija
cveta
kao nikad
1 29
MINOTAUROVA ISTORIJA

U jo neraitanom linearnom pismu A ispri-
ana je prava istorija kneza Minotaura. Bio je on -
uprkos kasnijim spletkama - autentian sin kralja
Minosa i Pasifaje. Deak se rodio zdrav, ali s
nenormalno velikom glavom - to su predskazi-
vai smatrali znakom mudrosti. U sutini, Mino-
taur je rastao u svoje godine kao jak, pomalo
melanholian - kreten. Kralj je odluio da ga d u
sveteniki stale. Ali svetenici su objanjavali da
ne mogu primiti nenormalnog kneza, jer bi to
moglo sniziti ve i onako, zbog otkria toka,
naruen autoritet religije.
Tada je Minos pozvao modernog u to vreme u
Grkoj inenjera Dedala - tvorca uvenog pravca
pedagoke arhitekture. Tako je nastao lavirint.
Putem sistema hodnika, od najprostijih do sve
sloenijih, preko razlika izmeu nivoa i stepenica
apstrakcije trebalo je da kneza Minotaura udub-
ljuje u naela pravilnog miljenja.
Tako je nesreni knez koga su nastavnici gurali
lutao kroz hodnike indukcije i dedukcije, odsut-
nim okom gledao nastavne freske. Nita od toga
nije shvatao.
Iscrpavi sva sredstva kralj Minos je odluio da
se lii sramote roda. Pozvao je (opet iz Grke, koja
je bila uvena po sposobnim ljudima) vetog ubicu
Tezeja. I Tezej je ubio Minotaura. U toj se taki
mit i istorija meusobno slau.
13 0
Kroz lavirint - ve nepotrebni bukvar - Tezej
se vraa nosei veliku, krvavu Minotaurovu glavu
iskolaenih oiju, u kojima je prvi put poela da
klija mudrost - koju je naviklo da alje iskustvo.
1 31
Pie memoare. Pokuava u njima da objasni
mesto junaka u sistemu nunosti, da izmiri
meusobno protivrene pojmove bia i sudbine.
Vatra veselo plamti u pei, u kuhinji uurbano
posluje ena - egzaltirana osoba koja nije mogla da
mu rodi sina, ali se tei da e i onako ui u istoriju.
Priprema za veeru na koju treba da dou mesni
paroh i apotekar, sada najblii Prometejev prija-
telj.
Vatra veselo plamti u pei. Na zidu napunjeni
orao i pismena zahvalnica kavkaskog tiranina koji
je, zahvaljujui Prometejevom pronalasku, uspeo
da spali susedni grad.
Prometej se tiho smeje. Sada je to njegov jedini
nain izraavanja neslaganja sa svetom.
1 3 2
STARI PROMETEJ
itajui stare hronike poeme i itija Gospodin
Kogito ponekad osea fiziko prisustvo davno umr-
lih lica
Govori Kaligula:
izmeu svih graana Rima
voleo sam samo jednoga
Incitatusa - konja
kad je uao u senat
besprekorna toga njegove dlake
savreno je bletala sred purpurom opivenih
plaljivih ubica
Incitatus je bio pun vrlina
nikad nije uzimao re
stoika priroda
mislim da je nou u staji itao filozofe
toliko sam ga voleo da jednog dana odluih da
ga raspnem
no usprotivila se njegova plemenita anatomija
konzulsko zvanje primio je ravnoduno
i vlast obavljao sjajno
to znai - nikako
1 3 3
KALIGULA
nismo ga uspeli navesti na trajnu ljubavnu vezu
s mojom dragom enom Cezonijom
te avaj nije nastala linija careva-kentaur
zato je propao Rim
resio sam da ga proglasim za boga
no devetog dana uoi februarskih kalenda
Herea Kornelije Sabin i ostale budale spreie
tu pobonu nameru
mirno je primio vest o mojoj smrti
izbacie ga iz dvora i osudie na progonstvo
taj udar podneo je dostojanstveno
umro je bez potomstva
zakla ga debelokoi mesar u mestu Ancijumu
o posmrtnoj sudbini njegova mesa
Tacit uti
1 3 4
HAKELDAMA
Svetenici imaju problem
s pogranija etike i raunovodstva
ta uiniti sa srebrnicima
koje im je Juda bacio pred noge
suma je zapisana
na strani izdatka
hroniari e je zapisati
na strani legende
ne dostoji da se unese
u rubriku nepredvieni prihodi
opasno je unositi je u blagajnu
mogla bi da zarazi srebro
nije red
kupiti za nju svenjak za hram
ni podeliti je sirotinji
posle dugih savetovanja
odluie da otkupe lonarski trg
i da na njemu zasnuju
groblje za hodoasnike
da vrate - na neki nain
novac za smrt
smrti
1 3 5
izlazak je
bio taktiari
i zato onda
naziv toga mesta
grmi kroz vekove
Hakeldama
Hakeldama
to jest krvna njiva
1 36
GOSPODIN KOGITO O SPINOZINOM KUANJU
Baruh Spinoza iz Amsterdama
poeleo je da dosegne Boga
brusei na tavanu
soiva
naglo je probio zavesu
i stao licem u lice
dugo je govorio
(a dok je govorio
proirivao se njegov duh
i njegova dua)
postavljao je pitanja
o ovekovoj prirodi
- Bog je rasejano trljao bradu
- pitao za prvi uzrok
- Bog je gledao u beskraj
- pitao za krajnji uzrok
- Bog je krio prste
nakaljavao se
kada Spinoza uuta
Bog ree
1 37
- Lepo govori Barue
volim tvoj geometrijski latins
i jasnu sintaksu
simetriju zakljuaka
razgovarajmo ipak
o Stvarima Zaista
Velikim
- Pogledaj na svoje ruke
izranavljene i drhtave
- upropauje oi
u mraku
- loe se hrani
bedno oblai
- kupi novu kuu
oprosti mletakim ogledalima
to ponavljaju povrinu
- oprosti cveu u kosi
- pesmi pijanaca
- Pazi na prihode
kao tvoj kolega Dekart
- budi lukav
kao Erazmo
1 38
- posveti traktat
Luju XIV
tako ga nee proitati
- stiavaj
racionalni bes
pae od njega prestoli
i potemnee zvezde
- pomisli
na enu
koja e ti roditi dete
- vidi Barue
govorimo o Velikim Stvarima
- elim da me vole
neuki i napraiti
to su jedini
koji me istinski ele
sad zavesa pada
Spinoza ostaje sam
ne vidi zlatni oblak
svetlosti na visini
vidi mrak
uje kripu stepenica
korake to silaze dole
1 39
GEORG HAJM DOGAAJ GOTOVO METAFIZIKI
1
Ako je istina
da slika ide ispred misli
moe se misliti
da su Hajmove ideje
nastale za vreme klizanja
- lakoa kretanja
po lenoj povrini
bio je ovde i tamo
kruio oko pokretnog sredita
nije bio planeta
ni zvono
ni ratar vezan za plug
- relativnost pokretanja
ogledalsko proimanje sistema
leva blia obala
(crveni krovovi Gatova)
beala je unatrag
kao naglo povueni stolnjak
a desna je
(prividno) ostajala u mestu
- obaranje determinizma
udesna koegzistencija mogunosti
140
- moja veliina
govorio je sebi Hajm
(sad je jurio natrag
dignute leve noge)
poiva na otkriu
da u savrenom svetu
nema proisticanja
tiranije posledica
diktature uzronih veza
sve misli
delovanja
predmeti
pojave
lee jedni uz druge
kao tragovi klizaljki
na beloj povrini
zakljuci znaajni
za teorijsku fiziku
zakljuci opasni
za teoriju poezije
2
oni to su stajali na desnoj obali
nisu primetili Hajmov nestanak
gimnazist koji je prolazio pored nje
sve je video u obrnutom redu
1 41
bell demper
akire zakopane pod kolenom
na dva kotana dugmeta
listovi u narandastim arapama
klizaljke uzrok nesree
dva policajca
razmakla su gomilu zazjaval
okupljenu iznad otvora u ledu
(izgledao je kao ulaz u jamu
kao hladna usta maske)
slinei olovke
pokuavali su da zabelee dogaaj
da zavedu red
saglasno sa zastarelom
Aristotelovom logikom
sa vlasti svojstvenom
tupom ravnodunou
prema otkrivau
i njegovim mislima
koje su sada
bespomono bludile
pod ledom
142
RAZMILJANJE GOSPODINA
KOGITA O ISKUPLJENJU
Nije trebalo da alje sina
previe ih je mnogo videlo
sinovljeve probodene ake
njegovu obinu kou
to je bilo zapisano
da bi nas pomirilo
najgorim pomirenjem
previe mnogo nozdrva je
s uivanjem udisalo
miris njegovog straha
nije se slobodno sputati
prenisko
bratimiti se s krvlju
nije trebalo da alje sina
bolje da je carovao
u baroknom dvoru
od mramornih oblaka
na prestolu straha
sa ezlom smrti
1 43
t
144
Omiljena zabava
Gospodina Kogita
jeste igra Kropotkin
ima mnogo vrlina
igra Kropotkin
oslobaa istorijsku matu
oseanje solidarnosti
zbiva se na slobodnom vazduhu
obiluje dramatinim epizodama
njena pravila su plemenita
despotizam uvek gubi
na velikoj ploi imaginacije
Gospodin Kogito razmeta figure
kralj oznaava
Petra Kropotkina u petropavlovskoj tvravi
lauferi trojicu vojnika i straara
kula spasilaka kola
Gospodin Kogito ima na izboru
mnogo uloga
1
r
moe da igra
divnu Sofiju Nikolajevnu
ona u poklopcu asovnika
unosi plan bekstva
moe da bude i violinist
koji u sivoj kuici
smiljeno iznajmljenoj
naspram zatvora
svira Otmicu iz saraja
to oznaava ulica slobodna
najvie ipak
Gospodin Kogito voli
ulogu doktora Oresta Vajmara
on u dramatinom trenutku
zagovara vojnike pred kapijom
- video si ti Vanja mikroba
- nisam video
- a on gad gamie po tvojoj koi
- ne govorite vae sijateljstvo
- bogme gamie i ima rep
- veliki
- dve ili tri vrste
tada ubara
pada na ovnujske oi
1 45
i ve se
ivo odvija
igra Kropotkin
kralj-zatvorenik stupa krupnim koracima
malo se natee s flanelskim halatom
violinist u sivoj kuici
svira Otmicu iz saraja
uju se glasovi hvataj
doktor Orest raspreda o mikrobima
lupanje srca
potkovane izme na kaldrmi
najzad spasilaka kola
lauferi nemaju prolaza
Gospodin Kogito
raduje se kao dete
opet je pobedio u igri Kropotkin
2
toliko godina
toliko ve godina
igra Gospodin Kogito
ali nikad ga
nije privlaila uloga
junaka bekstva
1 46
ne iz netrpeljivosti
prema plavoj krvi
kneza anarhista
ni iz prezira prema teoriji
o uzajamnoj pomoi
nije to ni iz kukavitva
Sofija Nikolajevna
violinist iz sive kue
doktor Orest
takoe su stavljali glavu u torbu
s njima se ipak
Gospodin Kogito
poistoveuje gotovo potpuno
kad bi naila potreba
mogao bi da bude ak i konj
begunevih kola
Gospodin Kogito bi
hteo da bude posrednik slobode
da dri konopac bekstva
da protura cedulju
da daje znak
da poveruje srcu
istom nastupu simpatije
147
i ve se
ivo odvija
igra Kropotkin
kralj-zatvorenik stupa krupnim koracima
malo se natee s flanelskim halatom
violinist u sivoj kuici
svira Otmicu iz saraja
uju se glasovi hvataj
doktor Orest raspreda o mikrobima
lupanje srca
potkovane izme na kaldrmi
najzad spasilaka kola
lauferi nemaju prolaza
Gospodin Kogito
raduje se kao dete
opet je pobedio u igri Kropotkin
2
toliko godina
toliko ve godina
igra Gospodin Kogito
ali nikad ga
nije privlaila uloga
junaka bekstva
1 46
ne iz netrpeljivosti
prema plavoj krvi
kneza anarhista
ni iz prezira prema teoriji
o uzajamnoj pomoi
nije to ni iz kukavitva
Sofija Nikolajevna
violinist iz sive kue
doktor Orest
takoe su stavljali glavu u torbu
s njima se ipak
Gospodin Kogito
poistoveuje gotovo potpuno
kad bi naila potreba
mogao bi da bude ak i konj
begunevih kola
Gospodin Kogito bi
hteo da bude posrednik slobode
da dri konopac bekstva
da protura cedulju
da daje znak
da poveruje srcu
istom nastupu simpatije
147
nee ipak da odgovara za ono
to eu meseniku Fridom
napisati bradonje
siromane mate
prima goru ulogu
nee prebivati u istoriji
148
TA GOSPODIN KOGITO MISLI
O PAKLU
Najnii krug pakla. Uprkos optem miljenju
ne nastanjuju ga ni despoti, ni materoubice, kao ni
oni to hode za telom drugih. To je azil umetnik,
pun ogledala, instrumenata i slika. Na prvi pogled
to je najkomfornije pakleno odeljenje, bez smole,
vatre i fizikih muenja.
itave godine tu se odravaju konkursi, festi-
vali i koncerti. Nema pica sezone. pic je stalan i
gotovo apsolutan. Svaka tri meseca nastaju novi
pravci i nita, kako se ini, nije u stanju da zaustavi
trijumfalni pohod avangarde.
Velzevuv voli umetnost. Hvali se da njegovi
horovi, njegovi pesnici i njegovi slikari ve gotovo
prevazilaze nebeske. Ko ima bolju umetnost, ima
bolju vladavinu - to je jasno. Uskoro e moi da se
ogledaju na Festivalu Dvaju Svetova. I tada emo
videti ta e ostati od Dantea, Fra Anelika i Baha.
Velzevuv potpomae umetnost. Obezbeuje
svim umetnicima mir, dobru hranu i apsolutnu
izolaciju od paklenog ivota.
149
GOSPODIN KOGITO O
USPRAVNOM STAVU
1
U Utici
graani
nisu hteli da se brane
u gradu izbila epidemija
nagona za samoodranje
hramovi slobode
pretvoreni u buvlju pijacu
senat raspravlja o pitanju
kako da ne bude senat
graani
nee da se brane
na ubrzanim kursevima ue
kako se pada na kolena
iju nove zastave
nevino bele
ue decu da lau
otvorili kapije
kroz koje sada ulazi
peani stub
inae kao i obino
trgovina i kopulacija
1 5 0
2
1 51
Gospodin Kogito bi
hteo da bude
na visini situacije
to znai
da sudbini pogleda
pravo u oi
kao Katon Mlai
vidi ivote
nema ipak
ma
ni priliku
da porodicu poalje preko mora
zato eka kao i ostali
hoda po besanoj sobi
uprkos savetima stoika
voleo bi da ima telo od dijamanta
i krila
gleda kroz prozor
kako se sunce Republike
kloni prema zapadu
nije mu mnogo ostalo
u stvari samo
da izabere stav
u kome eli da umre
da izabere gest
da izabere poslednju re
zato ne lee
u postelju
kako bi izbegao
da bude uguen na spavanju
hteo bi da do kraja
ostane na visini situacije
sudbina mu gleda u oi
na mesto gde je bila
njegova glava
1 52
IZVETAJ
IZ
OPSEDNUTOG
GRADA
TA SAM VIDEO
Uspomeni Kazimjea Moarskog
Video sam proroke koji upaju vetake brade
video sam hulje koje su pristupale sekti
bievalaca
delate preruene u ovje koe
koji su odlazili od gneva naroda
svirajui na fruli
video sam video sam
video sam oveka podvrgavanog muenjima
sad je bezbedno sedeo u krugu porodice
priao dosetke jeo supu
gledao sam njegova razmaknuta usta
desni - dve trnove granice oguljene od
kore
bilo je to neizrecivo bestidno
video sam svu nagost
sve ponienje
potom
akademija
mnogo lica cvee
zaguljivo
neko je neprekidno govorio o
deformacijama
ja sam mislio na njegova deformisana usta
je li to poslednji in
komada anonimnog pisca
plitkog kao pokrov
1 55
punog priguenog jecanja
i kikota onih
koji odahnuvi s olakanjem
to je opet sve lepo prolo
posle uklanjanja mrtvih rekvizita
polako
podiu
okrvavljenu zavesu
(1 956 )
1 56
SA
VRHA STEPENICA
Naravno
ti koji stoje na vrhu stepenica
znaju
oni sve znaju
drugo smo mi
istai trgova
zatonici bolje budunosti
kojima se oni sa vrha stepenica
pokazuju retko
uvek s prstom na usnama
mi smo strpljivi
nae ene krpe nedeljnu koulju
razgovaramo o sledovanjima hrane
0 fudbalu o ceni cipela
a subotom zabacujemo glavu unatrag
i pijemo
nismo od onih
to steu pesnice
zveckaju lancima
govore i pitaju
nagovaraju na pobunu
grozniavi
stalno govore i pitaju
157
ovo je njihova bajka
baciemo se na stepenice
i osvojiti ih na juri
kotrljae se niz stepenice
glave onih to su stajali na vrhu
i najzad emo ugledati
ta se vidi s tih visina
nekakva budunost
nekakva praznina
ne elimo prizor
glava to se kotrljaju
znamo kako lako glave ponovo rastu
i da na vrhu uvek ostaju
jedan ili trojica
a dole se sve crni od metli i lopata
ponekad sanjamo
kako e oni s vrha stepenica
sii dole
to znai do nas
dok mi nad novinama vaemo hieb
i kako e kazati
1 58
- a sad porazgovarajmo
kao ovek s ovekom
nije istina ono to stoji na plakatima
istinu nosimo u stisnutim ustima
okrutna je i previe teka
* pa je nosimo sami
nismo sreni
rado bismo ostali
tu s vama
to su naravno snovi
mogu da se ispune
ili ne ispune
pa emo i dalje
obraivati
na kvadrat zemlje
na kvadrat kamenja
lake glave
s cigaretom za uhom
i bez kapi nade u srcu
(1956)
159
Ranije
znamo iz istorije
izlazila je iz tela
kad bi stalo srce
s poslednjim dahom
tiho se udaljavala
na nebeske livade
dua Gospodina Kogita
ponaa se drugaije
za ivota naputa telo
bez rei oprotaja
mesecima leti boravi
na drugim kontinentima
van granica Gospodina Kogita
teko je dobiti njenu adresu
ne daje vesti o sebi
izbegava kontakte
ne pie pisma
niko ne zna kad e se vratiti
moda je otila zanavek
Gospodin Kogito trudi se da savlada
nisko oseanje zavisti
1 60
DUA GOSPODINA KOGITA
misli o dui dobro
misli o dui s nenou
sigurno mora da prebiva
i u drugim telima
dua ima apsolutno premalo
za itavo oveanstvo
Gospodin Kogito miri se sa sudbinom
nema drugog izlaza
ak se trudi da govori
- moja dua moja -
misli o dui oseajno
misli o dui s nenou
te kad se neoekivano
pojaviju je-
ne pozdravlja je reima
- dobro to si se vratila
samo je iskosa gleda
kad sedne pred ogledalo
i elja svoju kosu
zamrenu i sedu
1 61
ELEGIJA
Majinoj uspomeni
A sad ima nad glavom mrke oblake korenja
vitki ljiljan soli na slepoonicama brojanice peska
i plovi na dnu una kroz zapenuene magline
za milju dalje od nas tamo gde reka zavija
vidljiva - nevidljiva kao svetlost na vodi
zaista nije drugaija - naputena kao svi
1 62
RECI
Reko - klepsidro vode metaforo venosti
ulazim u tebe sve vie drugaiji
da bih mogao biti oblak riba ili stena
a ti si nepromenljiva kao sat to meri
metamorfoze tela i padove duha
lagani raspad tkiva i ljubavi
ja roen iz gline
hou da budem tvoj uenik
i da upoznam izvor olimpijsko srce
hladna buktinjo o umei stube
temelju moje vere i oaja
naui me reko upornosti i trajanju
da bih zasluio u poslednjem asu
odmor u senci velike delte
u svetom trouglu poetka i kraja
163
Stari Majstori
snalazili su se bez imena
njihovi potpisi su bili
beli Madonini prsti
ili ruiaste kule
di citta sul mare
kao i scene iz ivota
della Beata Umilta
rastapali su se
u sogno
miracolo
crocifissione
nalazili su skrovite
pod onim kapkom anela
za humkama oblaka
u gustoj travi raja
potpuno su tonuli
u zlatnim nebosklonima
bez krika straha
bez vikanja za seanje
164
povrine njihovih slika
glatke su kao ogledalo
to nisu ogledala za nas
to su ogledala za izabrane
pozivam vas Stari Majstori
u tekim asovima sumnje
uinite da spadne s mene
zmijska ljutura oholosti
da postanem gluh
na kuanja slave
pozivam vas Stari Majstori
Slikaru Manine Kie
Slikaru Vezenih Drveta
Slikaru Blagovesti
Slikaru Svete Krvi
165
MOLITVA GOSPODINA
KOGITA - PUTNIKA
Gospode
hvala Ti to si stvorio svet lep i vrlo raznolik
kao i zato to si mi u neiscrpnoj svojoj
dobroti dozvolio da budem u mestima koja
nisu bila mesta moje svakodnevne muke
i
- to sam nou u Tarkviniji leao na trgu kraj
esme a raznjihani tu je s tornja objavljivao
Tvoj gnev ili pratanje
a mali magarac na ostrvu Korkira pevao mi je
iz svojih nepojmljivih plunih mehova
melanholiju predela
i to sam u runom gradu Manestru otkrio
ljude dobre i razumne
to je priroda ponavljala svoje mudre tautolo-
gije: uma je bila uma more more stena stena
to su zvezde kruile i to je bilo kao to
treba da bude - Jovis omnia plena
- oprosti to sam mislio samo na sebe dok je
ivot drugih okrutno nepovratan kruio oko
mene kao-veliki astroloki asovnik na Sve-
tom Petru u Boveu
166
to sam bio len rasejan previe oprezan u
lavirintima i piljama
i takode oprosti to se nisam kao lord Bajron
borio za sreu pokorenih i to sam gledao
samo izlaske meseca i muzeje
hvala Ti to su mi del stvorena u slavu
Tvoju podarila delie svoje tajne i to sam u
velikom uobraenju pomislio da su Duo van
Ajk Belini slikali i za mene
kao i to je Akropolj koji nikad nisam shvatio
do kraja strpljivo otkrivao preda mnom ubo-
galjeno telo
- molim Te da nagradi sedog starca koji mi
je nemoljen doneo voa iz svoga vrta na sun-
cem spaljenom ostrvu Laertova sina
kao i Mis Helen s maglovitog ostrvca Mul na
Hebridima zato to me je na grki nain pri-
mila i molila da prekono ostavim u prozoru
to gleda na Svetu Ajonu zapaljenu lampu
kako bi se zemaljska svetla pozdravljala
kao i sve one koji su mi ukazivali put i govo-
rili kato kyrie kato
1 67
i da ima pod svojom zatitom Mamu iz Spo-
leto Spiridiona na Paksosu i dobrog studenta
iz Berlina koji me je izbavio iz neprilike a
zatim kad sam ga neoekivano sreo u Arizoni
vozio me je u Veliki Kanjon koji je kao sto
hiljada katedrala okrenutih naopake
- dozvoli o Gospode da ne mislim na svoje
vodnjikavooke sive nepametne progonitelje
kad se sunce sputa u Jonsko more zaista
neopisivo
da razumem druge ljude jezike druge patnje
i pre svega da budem pokoran to znai onaj
koji ezne za vrelom
hvala Ti Gospode to si stvorio svet lep i raznolik
a ako je to Tvoje zavoenje zaveden sam zanavek i
bez predaha
168
GOSPODIN
KOGITO
POVRATAK
1
Gospodin Kogito
odluio je da se vrati
na kameno krilo
otadbine
odluka je dramatina
gorko e je poaliti
ne moe ipak vie
da podnese kolokvijalne obrte
- comment allez-vous
- wie geht's
- how are you
pitanja na izgled prosta
trae sloen odgovor
Gospodin Kogito kida
zavoje blagonaklone ravnodunosti
prestao je da veruje u progres
tie ga se sopstvena rana
izlozi izobilja
napajaju ga dosadom
169
vezao se samo
za dorski stub
crkvu San Klemente
knjigu koju nije stigao da proita
i nekoliko drugih sitnica
znai vraa se
ve vidi
granicu
uzorano polje
ubistvene straarske kule
guste cestare ice
beumna
oklopna vrata
polako se zatvaraju za njim
i ve
je
sam
u riznici
svih nesrea
2
p zato se vraa
pitaju prijatelji
iz boljeg sveta
1 7 0
mogao bi tu da ostane
nekako da se sredi
ranu da poveri
hemijskim istaima
da je ostavi u ekaonicama
velikih aerodroma
pa zato se vraa
- u vodu detinjstva
- u spletene korene
- u zagrljaj seanja
- u ruku lica
spaljenih na rotiljima vremena
pitanja na izgled prosta
trae sloen odgovor
moda se Gospodin Kogito vraa
da bi dao odgovor
na doaptavanja straha
na nemoguu sreu
na iznenadni udar
na ubistveno pitanje
1 7 1
GOSPODIN KOGITO I MATA
1
Gospodin Kogito nikad nije verovao
majstorijama mate
klavir na vrhu Alpi
svirao mu je lane koncerte
nije cenio lavirinte
sfinga ga je ispunjavala odvratnou
iveo je u kui bez podruma
ogledala i dijalektike
dungle nagomilanih slika
nisu bile njegov zaviaj
retko se dizao
na krilima metafore
potom je padao kao Ikar
u zagrljaj Velike Majke
oboavao je tautologiju
objanjavanje
idem per idem
da je ptica ptica
ropstvo ropstvo
da je no no
smrt smrt
1 7 2
voleo je
ravan horizont
pravu liniju
zemljinu teu
2
Gospodin Kogito bie ubrojan
u vrstu minores
ravnoduno e primiti presudu
buduih istraivaa slova
matu je upotrebljavao
za sasvim druge svrhe
hteo je od nje da uini
orue saoseanja
eleo je da shvati do kraja
- Paskalovu no
- prirodu dijamanta
- melanholiju proroka
- Ahilov gnev
- ludost ljudoubic
- snove Marije Stjuart
- neandertalski strah
- oaj poslednjih Acteka
- Nieovo dugo umiranje
173
- radost slikara iz Laskoa
- rast i pad hrasta
- rast i pad Rima
potom da oivljava mrtve
da potuje savez
mata Gospodina Kogita
ima lepezast pokret
ide precizno
od patnje do patnje
nema u njoj mesta
za vetake vatre poezije
hteo bi da ostane veran
nesigurnoj jasnosti
1 7 4
IN MEMORIAM LASLU NAU
Romana mi ree da ste upravo otili
tako je uobiajeno da se govori o onima koji
zauvek ostaju
zavidim Vam na mramornom licu
meu nama su bila ista pitanja nikakvog pisma
uspomena niega to zabavlja oko
nikakvog prstenja ni kraga
ni naricanja ena
zato je lake poverovati u naglo oduevljenje
da ste sad kao Atila Joef
Mickjevi Bajron - lepe aveti
koje uvek dolaze na ugovoreni susret
moj udoviki dodir nije mogao da se svikne
grabljiva ljubav prema konkretnom zahtevala je
rtve
nismo punili smehom mrtvu sobu
nismo naslonili laktove na umni hrast stola
nismo pili vino nismo lomili sudbinu
a ipak smo zajedno stanovali
u sklonitu Krsta i Rue
prostor koji nas deli jeste kao pokrov
veernja magla die se i sputa
plemeniti imaju lice vode i zemlje
na dalji zajedniki ivot sigurno e se
sloiti
more geometrico dve uporedne prave
vanzemaljska strpljivost i neljudska vernost
175
Nee mnogo ostati Riarde zaista ne mnogo
od poezije ovog ludog veka sigurno Rilke Eliot
nekoliko drugih dostojnih amana koji su znali
tajnu
zaklinjanja rei forme otporne na dejstvo
vremena bez ega
nema fraze dostojne pamenja a govor je kao
pesak
nae kolske sveske iskreno izmuene
s tragom znoja suza krvi bie
za venu korektorku kao tekst popevke ostavljen
bez nota
plemenito ispravan ak previe oevidan
previe smo lako poverovali da lepo ne spaava
da vodi lakomislene od sna do sna na smrt
niko od nas nije umeo da probudi topolsku
drijadu
da ita pismo oblaka
zato po tragovima naim nee proi jednorog
neemo vaskrsnuti brod u zaiivu pauna ruu
ostala nam je nagost i stojimo nagi
na desnoj boljoj strani triptiha
Strani Sud
na mrava plea uzeli smo javna pitanja
borbu protiv tiranije lai zapise patnji
ali protivnike smo - priznae - imali nitavno
male
1 7 6
PISMO RIARDU KRINJICKOM
i je li onda vredno sniavati sveti jezik
do buncanja s tribine do crne pene novina
tako je malo radosti kerke bogova u naim
pesmama Riarde
premalo svetlih sumraka ogledala venaca zanosa
nita samo tamne psalmodije mucanje animule
urne s pepelom u spaljenom vrtu
kakve snage treba da se uprkos sudbini
presudama istorije ljudskom bezakonju
u vrtu izdaje ape - tiha noi
kakve sile duha treba da bi se ukresala
bijui naslepo oajanjem o oajanje
iskrica svetla deviza pomirenja
da bi veno trajalo kolo na gustoj travi
da bi se slavilo roenje deteta i svaki
poetak
darovi vazduha zemlje i ognja i vode
ja to ne znam - moj Dragi - i zato
aljem tebi noas ove sovlje zagonetke
srdani stisak ruke
naklon moje senke
177
GOSPODIN KOGITO I
DUGOVENOST
1
Gospodin Kogito
moe da bude ponosan samim sobom
prekoraio je granicu ivota
mnogih drugih ivotinja
kad pela radilica
odlazi na veni poinak
Kogito - dojene
bio je u najboljem samooseanju
kada okrutna smrt
odnosi kunog mia
on je sreno preboleo veliki kaalj
otkrio govor i vatru
ako je verovati
teolozima ptica
dua lastavica
odlee u raj
posle deset
zemaljskih prolea
u tim godinama
gospodii Kogito je
uio s promenljivom sreom
IV razred osnovne kole
i poeo da se zanima za ene
178
zatim je
dobio drugi svetski rat
(sumnjiva pobeda)
tano kad koza
odlazi u Valhalu koz
obavio je krupne stvari
uprkos nekolicini diktatora
preao je Rubikon sredine veka
okrvavljen
ali iv
pobedio je
arana
aligatora
krabu
sad se nalazi
izmeu krajnjeg vremena
jegulje
i krajnjeg vremena
slona
tu se
iskreno reeno
gase ambicije
Gospodina Kogita
179
2
zajedniki mrtvaki koveg sa sionom
uopte ga ne plai
ne eli da bude dugovean
kao papagaj
ili Hippoglassus vulgaris
kao ni
visinski orao
oklopna kornjaa
glupi labud
Gospodin Kogito bi
hteo da do kraja
peva o lepoti prolaenja
zato ne guta Gele Royale
ne pije eliksire
ne paktira s Mefistom
s brinou dobrog vrtlara
neguje bore na licu
pokorno prihvata kre
koji se taloi u ilama
raduje se prazninama u seanju
bio je izmuen pamenjem
1 80
besmrtnost ga je
od detinjstva
bacala u stanje
uplaenosti
zavideti bozima na neem?
- na nebeskim promajama
looj administraciji
- nezasitnoj poudi
- na stranom zevanju
181
GOSPODIN KOGITO O
EDNOSTI
i
Nije udo
to nije miljenica
pravih mukaraca
generala
atlet vladalaca
despota
vekovima ide za njima
ta plaljiva usedelica
sa groznim eirom Vojske Spasa
opominje
izvlai iz skrovita
portret Sokrata
krsti nainjen od hleba
stare rei
- a unaokolo hui divan ivot
rumen kao klanica ujutro
gotovo ju je mogue strpati
u srebrnu kutiju
nevinih uspomena
sve je manja
kao dlaka u grlu
kao zujanje u uhu
182
2
0 Boe
i da je bar malo mlaa
malo lepa
da ide sa duhom vremena
da se njie u bedrima
u taktu moderne muzike
moda bi je tada zavoleli
pravi mukarci
generali atlete vladari despoti
da povede rauna o sebi
da izgleda ljudski
kao Liz Tejlor
ili Boginja Pobede
ali od nje izbija
zadah naftalina
nira usta
ponavlja veliko - Ne
nesnosna u svojoj upornosti
smena kao batensko strailo
kao san anarhista
kao ivoti svetaca
183
Metamorfoza nanie do izvora istorije
izgubljenog raja detinjstva u kaplji vode
bekstva trke kroz mije hodnike
lutanja insekata na dno cveta
otra probuenja u gnezdu strnadice
ili oprezan beg po snegu u koi vuka
i nad rubom ponora veliko zavijanje prema
mesecu
nagli strah kad vetar donosi miris ubice
ceo zapad u rozima jelena
spiralni san zmije
vertikalno bdenje polarnog oblia
sve je to zapisano u atlasu naeg tela
i u steni lobanje otisnuto kao portret
predaka
te ponavljamo glasove zaboravljenog jezika
nou igramo pred kipovima ivotinja
obueni u koe ljuture pera i oklope
beskrajna je litanija naih zloina
dobri dusi ne odbacujte nas
predugo smo lutali po okeanima i zvezdama
prekomerno utrudene primite u stado
184
STIDNI SNOVI
ESHATOLOKA
PREDOSEANJA
GOSPODINA KOGITA
1
Toliko uda
u ivotu Gospodina Kogita
hirova sree
ozarenja i padova
pa e valjda
imati gorku venost
bez putovanja
prijatelja
knjiga
no zato
mnogo vremena
kao pluni bolesnik
kao car u izgnanstvu
sigurno e morati da mete
veliki trg u istilitu
ili da sedi pred ogledalom
u naputenoj brijanici
bez pera
mastila
pergamenta
bez uspomena iz detinjstva
opte istorije
atlasa ptica
185
slino kao drugi
uestvovae
na kursevima istrebljivanja
zemaljskih navika
komisija za vrbovanje
radi precizno
isti ostatke ula
kandidata za raj
Gospodin Kogito e se braniti
pruae estok otpor
2
najlake e dati svoje disanje
koristio ga je umereno
nikad nikog nije gonio
takoe e dati bez aljenja
ukus jela
i ukus gladi
na sto komisije za vrbovanje
poloie komade uiju
u ovozemaljskom ivotu
bio je ljubitelj tiine
186
samo e
objanjavati strogim anelima
da vid i dodir
nee da ga napuste
da jo u telu osea
sve zemaljske trnove
zanoktice
nenosti
plamen
bieve mora
da jo uvek vidi
bor na planinskoj padini
sedam svenjaka zore
kamen s modrim ilama
pokorie se svim muenjima
blagog ubeivanja
ali do kraja e braniti
divni oseaj bola
i nekoliko izbledelih slika
na dnu spaljenog oka
187
slino kao drugi
uestvovae
na kursevima istrebljivanja
zemaljskih navika
komisija za vrbovanje
radi precizno
isti ostatke ula
kandidata za raj
Gospodin Kogito e se braniti
pruae estok otpor
2
najlake e dati svoje disanje
koristio ga je umereno
nikad nikog nije gonio
takoe e dati bez aljenja
ukus jela
i ukus gladi
na sto komisije za vrbovanje
poloie komade uiju
u ovozemaljskom ivotu
bio je ljubitelj tiine
186
samo e
objanjavati strogim anelima
da vid i dodir
nee da ga napuste
da jo u telu osea
sve zemaljske trnove
zanoktice
nenosti
plamen
bieve mora
da jo uvek vidi
bor na planinskoj padini
sedam svenjaka zore
kamen s modrim ilama
pokorie se svim muenjima
blagog ubeivanja
ali do kraja e braniti
divni oseaj bola
i nekoliko izbledelih slika
na dnu spaljenog oka
187
3
ko zna
moda e uspeti
da anele uveri
kako je nesposoban
za nebesku
slubu
i dopustie mu da se vrati
po zarasloj stazi
na obalu belog mora
u pilju poetka
88
USPAVANKA
Godine krae i krae
svetenici Amonova hrama
otkrili su da Vena Lampa svake godine troi
manje ulja
to znai da se svet gri
prostor vreme i ljudi
Opaaj svetenika preneo je Plutarh i sigurno je
pobudio gnevno gunanje u krugovima filozofa
jer oajni zbog ovekove promenljivosti
hoe da nam kosmos slui kao svetao primer
A ipak dokaz iz lampe prividno glup
slae se sa iskustvom onih to su napustili
svratita eleznike stanice domove preli preko
potoka varki
i sad niz blagu padinu idu tamo kuda svi idu
Oni znaju
- sve je manje dana i noi
- rua ubrana u zoru u uplaenosti roni
latice
uvee je ve samo spaljeni gaj tukova
- sve je manje putopisa uenja
- sveca vitka kao igla u drhtavim prstima
pokazuje put pd zida do zida
smrznuta ogledala odbijaju utehu
189
- dragi pokojnici mnogi su kao peane lavine
slini pesku
nai domovi pamenja ne primaju nikog
- u praznim sobama praina je sela i pie
memoare
- gasi se rodni grad i ak Ca d'Oro
vie ne svetli a sva mesta koja smo voleli
na netrajnim lagunama tonu u more
Svake godine Vena Lampa troi manje ulja
Tako nas estiti svemir smeta u krevet na
spavanje
1 90
FOTOGRAFIJA
S tim deakom pravim kao elejska strela
deakom u visokoj travi nemam nieg
zajednikog
sem datuma roenja i papilarne linije
tu fotografiju je snimio moj otac pred drugi
persijski rat
po liu i oblacima zakljuujem da je bio avgust
pevale su ptice zrikavci miris ita miris izobilja
dole je reka to na rimskim kartama nosi naziv
Hipanis
predeo voda i bliski grom savetovali su da se
sklonimo kod Grk
njihove pomorske kolonije nisu bile previe
daleko
deak se poverljivo smei jedina senka za koju
zna
jeste senka slamnatog eira senka bora senka
kue
a ako crvenilo onda crvenilo suneva zalaska
moj mali moj Isae pogni glavu
to je samo trenutak bola a potom e biti
to god poeli - lastavica poljski ljiljan
znai moram da prolijem tvoju krv moj
mali
1 9 1
da bi ostao nevin pri letnjoj munji
ve zanavek bezbedan kao insekat u ilibaru
lep kao katedrala paprati sauvana u uglju
1 9 2
Kad sam se posle vie godina vratio u Vavilon
sve se promenilo
devojke koje sam voleo brojevi linija metroa
ekao sam kraj telefona sirene su uporno utale
znai teenje umetnou Petrus Hristus portret '
mlade dame
bio je sve plii sloio krila za spavanje
svetla unitenja i grada meusobno su se
pribliavala
festival Apokalipse buktinje samozvanca Sibila je
davala oprotaj pijanim gomilama pristalica
izobilja
zgaeno telo Boga vueno je u trijumfu po
praini
tako se ispunjavao kraj sveta postavljeni su
etrurski stolovi
u kouljama polivenim vinom nesvesni sudbine
svetkuju
varvari stiu na kraju da preseku aortu
nisam tebi grade eleo smrt u svakom
sluaju ne takvu
jer e s tobom sii pod zemlju slatki
plodovi slobode
i sve e valjati poinjati od gorkog znanja
od trave
193
VAVILON
BOANSKI KLAUDIJ E
Govorilo se o meni
zaet od Prirode
ali nedovren
kao odbaen kip
skica
oteen odlomak pesme
godinama sam se pravio priglup
idioti ive bezbednije
mirno sam podnosio uvrede
kad bih posejao sve kotice
koje su mi baene u lice
izrastao bi maslinjak
prostrana palmova oaza
obrazovanje su mi dali svestrano
Livije retori filozofi
grki sam govorio kao Atinjanin
ali na Platona sam
podseao samo u leeem poloaju
studije sam dopunio
u lupanarima i lukim krmama
nezapisanim renicima vulgarnog latinskog
i provalijskim riznicama prestupa i razvrata
1 94
posle Kaligulina ubistva
skrio sam se iza zastora
izvuen silom
ne stigoh da nainim mudar izraz lica
kad mi pred noge bacie svet
glup i plitak
otad sam postao najradniji car
opte istorije
Herakle birokratije
s ponosom se seam
liberalnog ukaza
koji je doputao putanje glasova iz trbuha
za vreme gozbi
odbijam esto mi pripisivani prigovor okrutnosti
u sutini sam bio samo rasejan
na dan nagle Mesalinine smrti
po mom nareenju su - priznajem - jadnicu
usmrtili
upitao sam za vreme gozbe - zato nije dola
Gospoa
odgovorilo mi je grobno utanje
zaista sam bio zaboravio
1 9 5
deavalo se da sam pozivao
umrle na partiju kockanja
nedolazak sam kanjavao novanom kaznom
optereen tolikim poslovima
mogao sam se varati u pojedinostima
navodno
naredio sam da se pogubi
trideset pet senatora
i neke tri centurije ekvita
pa ta
malo manje purpura
manje zlatnog prstenja
zato - to nije nevano -
vie mesta u teatru
niko nije hteo da shvati
da je cilj tih postupaka bio uzvien
eleo sam da ljude naviknem na smrt
da otupim njenu otricu
da je svedem na banalne i svakodnevne razmere
takve kao laka melanholija ili kijavica
a evo dokaza moje
delikatnosti oseanja
sa gubilita sam
uklonio spomenik blagog Avgusta
da osetljivi mramor ne bi
sluao jauke osuenika
1 96
noi sam posveivao studijama
napisao sam istoriju Etruraca
istoriju Kartage
sitnicu o Saturnu
prilog o teoriji igara
traktat o zmijskim otrovima
ja sam spasao Ostiju
od invazije peska
isuio sam movare
sagradio akvadukte
otada je spiranje krvi
u Rimu postalo lake
proirio sam granice Imperije
za Britaniju i Mavritaniju
i ini se Trakiju
smrt mi je nanela moja ena Agripina
i neuzdrana strast prema varganjima
gljive esencija ume - postale su esencija smrti
seajte se - o potomci - sa zaslunim
potovanjem i zahvalnou
bar jedne zasluge boanskog Klaudija
dodao sam azbuci nove znakove i zvukove
proirio sam granice govora to znai granice
slobode
1 9 7
slova koja sam ja otkrio - voljene keri -
Digama i Antisigma
vodile su moju senku
kad sam kolebljivim korakom odlazio u mranu
krajinu Orkus
1 9 8
NAKAZA GOSPODINA
KOGITA
1
Sreni sveti ure
iz vitekog sedla
mogao je lako da oceni
snagu i pokrete zmaja
prvi je princip strategije
tana ocena neprijatelja
Gospodin Kogito je
u gorem poloaju
sedi u niskom
sedlu doline
prevuene gustom maglom
kroz maglu ne mogu da se zapaze
vatrene oi
poudne pande
eljusti
kroz maglu se
vidi samo
treperenje nitavila
nakaza Gospodina Kogita
nema dimenzija
teko ju je opisati
izmie odredbama
199
izgleda kao ogromna depresij
razvuena nad zemljom
nemogue ju je probiti
perom
dokazom
kopljem
da nije zaguljive teine
i smrti koju alje
moglo bi se misliti
da je privienje
bolest mate
ali ona
sigurno postoji
kao bunilo vrsto ispunjava
kue hramove pijace
truje bunare '
s
unitava graevine uma
budem pokriva hieb
dokaz postojanja nakaze su
njene rtve
dokaz neizravan
ali dovoljan
200
2
razumni govore
da je mogue iveti
s nakazom
treba samo izbegavati
otre pokrete
otar govor
u sluaju opasnosti
poprimiti oblik
kamena ili lista
sluati mudru Prirodu
koja preporuuje mimetizam
disati plitko
praviti se da nas nema
Gospodin Kogito ipak
ne voli prividan ivot
hteo bi da se bori
s nakazom
na utabanoj zemlji
201
stoga izlazi u zoru
u sanjivo predgrae
oprezno snabdeven
dugim otrim predmetom
doziva nakazu
po pustim ulicama
vrea nakazu
provocira nakazu
kao hrabri predborac
vojske koje nema
vie -
izii podla kukavico
kroz maglu se
vidi samo
ogromna njuka nitavila
Gospodin Kogito hoe d
u nejednak boj
treba to da bude
to je mogue pre
202
pre no to naie
pad u bespomonost
obina smrt bez slave
guenje od bezoblija
203
UBICA KRALJEVA
Kako tvrdi Rei svi su slini kao blizanci
Ravajak i Princip Kleman i Kaserio
najee potiu iz porodica padaviara i
samoubica
sami su ipak zdravi znai proseni
obino mladi vrlo mladi i takvi ostaju veito
njihova samoa mesecima godinama otre svoje
noeve
i u umi van grada ue da gaaju pomno
razrauju napad vredni su sami i vrlo poteni
majci daju skromnu zaradu izdravaju brau i
sestre ne piju
nemaju devojaka ni prijatelja
posle atentata predaju se bez otpora
hrabro podnose muenja ne mole za milost
odbacuju tobonje saradnike koje im potura
istraga
nije bilo zavere zaista su bili sami
njihova neljudska iskrenost i prostota
razbenjava sudije branioce javnost eljnu
senzacije
one koji due otpremaju na onaj svet
zadivljuje mir ovih osuenika u poslednjem asu
mir nedostatak gneva aljenja ak ni mrnje
gotovo ozarenost
eprkalo se stoga po mozgovima
merilo srce seena jetra nisu otkrivena ipak
nikakva odstupanja od normale
204
nijedan od njih nije uspeo da promeni to
is torij
ali s kolena na koleno prenosi se mrano
predanje
stoga su dostojne razmiljanja te male ru
male ruke u kojima drhti sigurnost udan
205
GOVORI DAMAST S
NADIMKOM PROKRUST
Moja pokretna imperija izmeu Atine i Megare
gde sam nad praumom klancem ponorom
vladao sm
bez saveta staraca glupih oznaka vlasti s prostom
budom u ruci
obuen samo u senku vuka i stravu koju budi
zvuk rei Damast
nisam imao ni podanika to znai imao sam ih
nakratko
nisu ostajali ivi do zore ipak je kleveta kad me
nazivaju
razbojnikom kako proglaavaju iskrivljavai
istorije
u stvari sam bio naunik drutveni reformator
moja istinska strast bila je antropometrija
izmislio sam krevet po meri savrenog oveka
merio sam uhvaene putnike prema ovom
krevetu
teko je bilo izbei - priznajem - rastezanje
udova
odsecanje nogu
pacijenti su umirali ali to ih je vie ginulo
tim vie sam bio uveren da su moja istraivanja
ispravna
cilj je bio uzvien napredak trai rtve
206
eleo sam da ukinem razliku izmeu onog to je
visoko i nisko
hteo ogavno raznorodnom oveanstvu da dam
jedan oblik
nisam prestajao u naporima da izjednaim ljude
oduzeo mi je ivot Tezej ubica nevinog
Minotaura
onaj to je prouavao lavirint pomou bapskog
klupeta pletiva
prevarant pun smicalica bez principa i vizije
budunosti
imam savrenu nadu da e drugi nastaviti
moj trud
i da e delo tako smelo zapoeto dovesti do
kraja
207
Kirovi kondotijeri stranaka legija
prevejani bezobzirni - jeste - ubijali su
dvesta petnaest dnevnih mareva
- pobijte nas ne moemo da idemo dalje -
trideset etiri hiljade dvesta pedeset stadija
razjareni nesanicom ili su preko divljih zemalja
nesigurni prolazi prevoji u snegu i slane povrine
prosecajui svoj put kroz ivo telo naroda
sreom nisu lagali da brane civilizaciju
slavni povik na planini Tah
pogreno tumae sentimentalni pesnici
prosto su nali more to znai izlaz iz podruma
izvrili su putovanje bez Biblije proroka goruih
bunova
bez znakova na zemlji bez znakova na nebu
s okrutnom sveu da je ivot veliki
208
N B A Z A
1
Ne stigoh
na poslednji transport
ostah u gradu
koji nije grad
nema
zatvora
asovnika
vode
koristim
veliki raspust
van vremena
obavljam duga lutanja
kroz aleje spaljenih domova
aleje eera
razbijenog stakla
pirina
>
mogao bih da napiem raspravu
o naglom pretvaranju
ivota u arheologiju
209
2
vlada velika tiina
artiljerija u predgrau
udavila se sopstvenom hrabrou
povremeno
uje se jedino
odzvanjanje zidova koji se rue
i lako tretanje
lima to leti kroz vazduh
vlada velika tiina
uoi noi grabljivaca
povremeno
na nebu se pojavljuje
apsurdna letelica
baca letke
koji pozivaju na predaju
rado bih se predao
samo nemam kome
2 1 0
3
sad stanujem
u najboljem hotelu
ubijeni portir
nastavlja posao u loi
sa breuljka kra
ulazim pravo
na prvi sprat
u apartmane
nekadanje ljubavnice
nekadanjeg efa policije
spavam na krevetu od novina
pokrivam se proglasom
koji najavljuje krajnju pobedu
u baru je preostalo
lekova za samou
flae sa utom tenou
i simbolinom nalepnicom
- Doni
podiui cilindar
brzo se udaljuje na Zapad
2 1 1
nisam ni na kog uvreen
to sam ostao odbaen
ponestalo mi je
sree
i desne ruke
na tavanici
arulja
podsea na izokrenutu lobanju
ekam pobednike
pijem za poginule
pijem za dezertere
oslobodio sam se
loih misli
napustilo me je ak i
predoseanje smrti
212
Vele da je ogluveo - a to nije tano
demoni njegova sluha trudili su se neumorno
i nikad u usnim koljkama nije spavalo mrtvo
jezero
otitis media potom acuta
uinie da su se u slunom aparatu
odravali piskavi tonovi itanja
tutnjanje zviduk drozda drvena zvonjava uma
crpao je iz toga kako Je umeo - visoke diskante
violina
podstavljene potmulim crnilom basova
popis njegovih bolesti strasti padova
jednako je bogat kao i spisak okonanih del
tympano-labyrinthische Sklerose verovatno lues
na kraju je stiglo ono to je moralo doi - velik
otupelo!
neme ruke lupaju po crnim kutijama i strunama
naduveni obrazi anela proglaavaju utanje
u detinjstvu tifus onda angina pectoris
arterioskleroza
u Kavatini Kvarteta opus 130
uje se plitko disanje stegnuto srce guenje
213
BETOVEN
zaputen svadljiv roava lica
pio je prekomerno i jevtino - pivo koijaki
naps
suicom oslabljena jetra otkazala je igru
nema ta da ali - poverioci su umrli
umrle i dragane - kuvarice i grofice
kneevi zatitnici - jecali su kandelabri
on kao da jo hoda pozajmljuje novac trudi
se
uspostavlja kontakte izmeu neba i zemlje
ali mesec je mesec makar i bez sonate
214
GOSPODIN KOGITO MISLI
O KRVI
1
Gospodin Kogito
itajui knjigu
o horizontima nauke
itoriju napretka misli
od mrakova fideizma
do svetlosti znanja
naiao je na epizodu
koja je
privatni vidik Gospodina Kogita
zaklonila oblakom
sitan prilog
uz ugojenu istoriju
kobnih ljudskih greaka
vrlo dugo se
odravalo uverenje
da ovek nosi u sebi
veliki rezervoar krvi
trbato burence
od dvadeset i nekoliko litara
- sitnica
stoga je mogue razumeti
mnogoreive opise bitaka
polja crvena kao koral
215
uborave potoke sukrvice
nebo koje ponavlja
podle hekatombe
kao i opti
metod leenja
bolesnicima je
otvarana arterija
i lakomisleno isputana
dragocena tenost
u kalajnu zdelu
nisu svi izdravali
Dekart je aptao u agoniji
Messieurs pargnez -
2
sada tano znamo
da u telu svakog oveka
osuenika i delata
tee jedva
etiri pet litara
onog to je nazivano
duom tela
216
nekoliko boica burgunda
bokal
etvrtina
zapremine vedra
malo
Gospodin Kogito se
naivno udi
zato to otkrie
nije izazvalo prevrat
u oblasti obiaja
trebalo je bar da navede
na razumnu tedljivost
ne sme se kao ranije
raspikuki rasipati
na bojnim poljima
na gubilitima
toga zaista ima malo
manje nego vode nafte
energetskih zaliha
desilo se ipak drugaije
izvueni su sramni zakljuci
umesto uzdranosti
rasipnost
217
strogo merenje
osnailo je nihiliste
dalo vei razmah tiranima
sada tano znaju
da je ovek krhak
i da ga je lako iskrvariti
etiri pet litara
veliina bez znaaja
i tako trijumf nauke
nije doneo duhovnu hranu
princip ponaanja
moralnu normu
to je mala uteha
misli Gospodin Kogito
to napori istraivaa
ne menjaju tok stvari
tee jedva onoliko
koliko uzdah pesnika
a krv
tee dalje
prekorauje horizont tela
granice fantazije
- bie valjda potop
218
POKUAJ KONTAKTA
GOSPODINA KOGITA
S MARIJOM RASPUIN
1
Nedelja
rano popodne
ega
u dalekoj Kaliforniji
pre mnogo godina -
pregledajui
Glas Pacifika
Gospodin Kogito je
obaveten
o smrti Marije Raspuin
kerke Raspuina Groznoga
kratka beleka
na poslednjoj strani
lino ga je pogodila
duboko uzbudila
a nita ga
nije vezivalo s Marijom
iji je ubogi ivot
nemogue razviti
u ilim pesm
evo nabaene njene istorije
grube
i pomalo trivijalne
219
u ono vreme
kad je uzurpator Vladimir Ilji
unitio pomazanika Nikolu
Marija se sklonila
preko okeana
zamenila je vrbe
u palme
sluila
kod belih emigranata
u mirisu rodnog jezika
palainaka krastavaca bara
imala je udnu ambiciju
da pere tanjire
dobro roenih
ako ve ne knez
onda makar baron
najzad udovica -
oficira telesne garde
neoekivano
otvorila su se pred njom vrata
umetnike karijere
debitovala je
u nemom filmu
Veseli moreplovac Dimi
220
slab film
nije Mariji osigurao
trajno mesto
u istoriji X muze
potom je
nastupala u revijama
drugorazrednih pozorita
tingltanglov
najzad
vrhunac
stekla je slavu
u cirkuskoj numeri
Igra s Medvedom
ili Sibirska svadba
zanos je trajao kratko
partner Mia ju je
stegao previe stasno
u silovitoj nenosti
naputene otadbine
udom je ostala iva
to je sve
plus dva
neuspela braka
221
i jo vana pojedinost
s ponosom je odbacila ponudu
da objavi izmiljenu autobiografiju
pod naslovom Ki Lucifera
postupila je taktinije
nego nekakva Svetlana
2
beleka u Glasu Pacifika
ukraena je
fotografijom umrle
vrsta
otesana od dobrog drveta
ena
stoji
na podlozi zida
u rukama dri
koni predmet
neto srednje
izmeu damskog nesesera
i pismonoine torbe
222
panju Gospodina Kogita
ne prikiva
Marijino azijsko lice
sitne medvee oi
zdepasta pojava bive igraice
nego ba
taj vrsto drani
koni predmet
ta je
ona
nosila
preko bespua
pustinje gradova
ume
brda
doline
- petrogradske noi
- samovar iz Tule
- starocrkvenu pesmaricu
s cariinim monogramom
- zub svetog Kirila
- rat i mir
- biser sasuen u travama
- grudu smrznute zemlje
- ikone
223 -
j
niko to nee doznati
torbu je ponela
sa sobom
3
sada
zemni ostaci
Marije Raspuin
kerke poslednjeg demona
poslednjih Romanov
poivaju na amerikom groblju
neoplakane
zvonom
popovim basom
ta ona radi
na tom potpuno neodgovarajuem mestu
koje podsea na'piknik
na veseli vikend mrtvaca
ili na rumeno-beli
finale konkursa poslastiara
samo imir i ptice
govore o venosti
224
Marijo
- misli Gospodin Kogito
Marijo daleka katelanko
grubih crvenih ruku
Lauro niija
225
PROCES
Za vreme velikog govora tuilac me je
naskroz probadao utim kaiprstom
bojim se da sam izgledao dosta loe
bezvoljno sam navlaio masku straha i podlosti
kao pacov ulovljen u stupicu agent brtoubica
novinski izvetai igrali su ratniku igru
polako sam izgarao na lomai od magnezijuma
sve se to dogaalo u maloj zaguljivoj dvorani
kripao je pod maker opadao s tavanice
prebrojavao sam vorove u daskama rupe u zidu
lica
lica su bila slina gotovo sva ista
policajci sudije svedoci publika
spadali su u partiju lienih milosti
a ak i moj branilac to se blago smeio
bio je poasni lan kaznenih odreda
u prvom redu sedela je stara ugojena ena
preruena u moju majku teatralno je prinosila
maramicu prljavim oima ali ranije plakala
trajalo je to valjda dugo ak ne znam koliko
dugo
u togama sudija bujala je ria krv zapada
pravi proces vodio se u mojim elijama
one su sigurno ranije znale presudu
posle kratke pobune kapitulirale su i poele da
umiru
226
jedna za drugom
sa uenjem sam posmatrao svoje votane prste
nisam odrao poslednji govor
a toliko meseci sam taj govor sastavljao
namenjen Bogu sudu svetu savesti
mrtvima pre nego ivima
kad me digoe na noge straari pored mene
stigoh samo da zamirim oima i tada
dvorana se ispuni zdravim smehom
smejala se i moja tobonja majka
progovorio je sudijin eki i to je zapravo
bio kraj
ali ta se potom desilo - smrt od konopca
ili mi je pogubljenje zamenjeno milou tamnice
bojim se da postoji tree mrano reenje
van granica vremena ula i razuma
te kad se budim ne otvaram oi
stiskam prste i ne podiem glavu
diem plitko jer zaista ne znam
za koliko minuta mi je jo ostalo vazduha
227
ISIDORA DANKAN
Nije bila lepa malo paji nos
ostatak telesnog pokrivaa znaoci su cenili
visoko
treba im verovati ali sad ve niko
nee obnoviti njenu igru nee vaskrsnuti Isidoru
ostae zagonetka u tilovima tajna
kao pismo Maja kao okondin smeak
Ono emu je zahvaljivala na nedostinoj slavi
moda je bilo loe po ukusu kao Neronove
pesme
scenski jauci boanstvene Sare urlici Holidja
ubistvenu vlast vri Duh Vremena
to znai avo mode avo prolaznosti
asovnik vremena staje - bogovi idu na dno
Grke je poznavala onoliko koliko moe da ih
poznaje
prosena devojka iz drave Ohajo
zanesena vizijom izmiljene Helade
Burdel ju je vajao u liku bahntkinje
Lakomisleno je odala tajne srca i alkove
u dostojnoj osude knjizi pod naslovom My life
228
Otada tano znamo kako jc glumac Beregi
otkrio pred njom svet ula kako je ludovao
Gordon Kreg Konstantin Stanislavski
horde muziara nabob pisaca
a Paris Singer joj je bacio pred noge
sve to je imao - imperiju
nepogreivih ivaih maina et caetera
Ah da je tada iveo Euripid
sigurno bi je zavoleo ili omrznuo
i dao joj ulogu u tragediji ve za veito
to se vie gasio njen dar tim je vie
verovala da samo igra moe da spase svet
od bede i muke ta mistina vera
gurnula ju je na tribine pa je agitovala
fluidi su izbijali iz nje kao iz velike pei
a beda i muka stajali su u mestu kao ukopa
oevidno je zaboravila da umetnost hlas n
spasav
Apolon Musaget neka oprosti na greci
Kratko ali strasno kao i sve to je radi
zavolela je mladu Zemlju Sovjeta i L e i
Zvezda se pojavila na vratu Mainiste
Istorije
229
ISIDORA DANKAN
Nije bila lepa malo paji nos
ostatak telesnog pokrivaa znaoci su cenili
visoko
treba im verovati ali sad ve niko
nee obnoviti njenu igru nee vaskrsnuti Isidoru
ostae zagonetka u tilovima tajna
kao pismo Maja kao okondin smeak
Ono emu je zahvaljivala na nedostinoj slavi
moda je bilo loe po ukusu kao Neronove
pesme
scenski jauci boanstvene Sare urlici Holidja
ubistvenu vlast vri Duh Vremena
to znai avo mode avo prolaznosti
asovnik vremena staje - bogovi idu na dno
Grke je poznavala onoliko koliko moe da ih
poznaje
prosena devojka iz drave Ohajo
zanesena vizijom izmiljene Helade
Burdel ju je vajao u liku bahntkinje
Lakomisleno je odala tajne srca i alkove
u dostojnoj osude knjizi pod naslovom My life
228
Otada tano znamo kako je glumac Beregi
otkrio pred njom svet ula kako je ludovao
Gordon Kreg Konstantin Stanislavski
horde muziara nabob pisaca
a Paris Singer joj je bacio pred noge
sve to je imao - imperiju
nepogreivih ivaih maina et caetera
Ah da je tada iveo Euripid
sigurno bi je zavoleo ili omrznuo
i dao joj ulogu u tragediji ve za veito
to se vie gasio njen dar tim je vie
verovala da samo igra moe da spase svet
od bede i muke ta mistina vera
gurnula ju je na tribine pa je agitovala
fluidi su izbijali iz nje kao iz velike pei
a beda i muka stajali su u mestu kao ukopani
oevidno je zaboravila da umetnost hlas ne
spaava
Apolon Musaget neka oprosti na greci
Kratko ali strasno kao i sve to je radila
zavolela je mladu Zemlju Sovjeta i Lenjin;
Zvezda se pojavila na vratu Mainiste
Istorije
229
Na alost nikakva iz tog nije izbila iskra
Isidora je jo gnjavila Teku Industriju i
Poljoprivredu
revolucija u lakom poigravanju jeste i bila je
san
Jadnici se pomeala utopija sa istinom
passons ubrzo potom gomile su pole za
njom
lumeni nauke pastora i Sartrov
Sa Zemljom Nade morala je da se oprosti
na alost
za utehu je uzela skupoga pesnika
omamljeni Jesenjin je besneo voleo urlao
Finale komada bio je zaista dostojan
drame
posle ivota punog uzleta i padova
orue smrti postao je kamirski al
sigurno previe dug kao rep komete
upleten u tokove automobila
kamirski al
uguio ju je kao od ljubomore poludeli
Otelo
23 0
A ona jo igra ve preko sto leta
seda starica bleda gotovo neprimetna
izmeu veliine i smenosti igra
ve ne onako zaneseno kao nekad davno
sa ozbiljnou opatice zrelo promiljeno
stavlja svoje bose stope nad ponorom
23 1
GLASNIK
Glasnik na koga se ekalo oajno dugo
eljeni vesnik pobede il unitenja
oklevao je s dolaskom - tragedija je bila bez dna
U dubini hor je skandirao mrana prorotva i
kletve
kralj - dinastika riba - bacakao se u
nepojmljivoj mrei
nedostajala je druga neophodna linost - sudbina
Epilog je sigurno znao orao hrast vetar morski
talas
polumrtvi gledaoci disali su plitko kao kamen
Bogovi su spavali No je tiha bez munja
Najzad je stigao taj glasnik s maskom od krvi
blata lamenta
putao je nerazumljive povike rukom pokazivao
na Istok
to je bilo gore nego smrt jer je bez milosti bez
strepnje
a svako u poslednjem trenutku eli oienja
232
Juzefu apskom
Moja bespomona domovina primie te osvajau
a put kojim su Ivica i Marica tapkali do kole
nee se razmaci u provaliju
Reke previe lene nisu spremne za potope
vitezi to spavaju u gorju spavae i dalje
pa e lako ui o nezvani goste
Ali sinovi zemlje nou e se okupiti
smeni karbonari zaverenici slobode
istie svoje muzejsko oruje
zaklinjati se na pticu i dve poznate boje
A potom kao uvek - poari eksplozije
molovani momci budni komandiri
ranci puni poraza ria polja slave
potkrepljujue znanje da smo eto sami
Moja bespomona domovina primie te osvajau
i dae ti hvat zemlje pod vrbom - i mir
da bi oni to iza nas dou ponovo uili
najteu vetinu - pratanje krivica
23 3
GOSPODIN KOGITO O
POTREBI TANOSTI
1
Gospodina Kogita
uznemirava problem
iz oblasti primenjene matematike
tekoe na koje nailazimo
kod prostih aritmetikih operacija
deci je dobro
dodaju jabuku jabuci
oduzimaju zrnce od zrnca
raun se slae
zabavite sveta
pulsira bezbednom toplinom
po beskrajima istorije
krui bauk
bauk neodreenosti
koliko je Grka poginulo pod Trojom
- ne znamo
dati tane gubitke
na obema stanama
u bici kod Gaugamele
Azenkura
Lajpciga
Kutna
23 4
kao i broj rtava
belog
crvenog
mrkog
- ah boje nevine boje -
terora
- ne znamo
zaista ne znamo
Gospodin Kogito
odbacuje razumno objanjenje
da je to bilo davno
da je vetar izmeao pepeo
da je krv otekla u more
razumna objanjenja
uveavaju nemir
Gospodina Kogita
jer ak i ono
to se deava pred naim oima
izmie brojkama
gubi oveju dimenziju
negde mora postojati greka
kobni defekt orua
ili greh pamenja
23 5
2
nekoliko prostih primera
iz knjigovodstva rtava
taan broj pobijenih
u avionskoj nesrei
lako je utvrditi
to je vano za naslednike
i pogruena u alosti
osiguravajua drutva
uzimamo spisak putnika
i osoblja
kraj svakog imena
stavljamo krsti
malo je tee
u sluaju
eleznikih nesrea
treba ponovo sloiti
raskidana tela
da nijedna glava
ne ostane niija
236
u elementarnim
nesreama
raun
postaje
sloen
brojimo spaene
a neznani ostatak
koji nije ni iv
ni definitivno mrtav
odreuje se nastranim nazivom
nestalih
jo imaju izgleda
da nam se vrate
iz vatre
vode
vode
unutranjosti zemlje
ako se vrate - dobro je
ako se ne vrate - ta se moe
3
sad Gospodin Kogito
stupa
na najkolebljiviji
stepen neodreenosti
23 7
kako je teko utvrditi imena
svih onih to su poginuli
u borbi s neljudskom vlau
zvanim podaci
umanjuju njihov broj
jo jednom nemilosrdno
desetkuju pale
a njihova tela nestaju
u provalijskim podrumima
velikih policijskih zgrada
oevici
oslepljeni gasom
zaglueni salvama
strahom i oajanjem
skloni su preterivanju
posmatrai sa strane
daju sumnjive brojke
snabdevene sramnom
reju oko
a u tim pitanjima
neophodna je tanost
ne smemo da se prevarimo
ni za jednog
238
jer smo i pored svega
uvari nae brae
neznanje o nestalima
podriva realnost sveta
gura u pakao privida
avolsku mreu dijalektike
koja proglaava da nema razlike
izmeu supstance i privienja
stoga moramo znati
tano pobrojati
viknuti po imenu
snabdeti za put
zdelom od gline
prosom makom
kotanim eljem
vitkim strelama
prstenom vernosti
amajlijama
23 9
SNAGA UKUSA
Gospoi Profesor Isidori Dombskoj
To uopte nije zahtevalo veliki karakter
nae odbijanje neslaganje i upornost
imali smo malice neophodne hrabrosti
ali u sutini je to bilo pitanje ukusa
Da ukusa
u kome su tkivo due i hrskavica savesti
Ko zna da su nas bolje i lepe kuali
da su nam slali ene rumene i tanke kao hostija
ili fantastine stvorove sa slika Hijeronima Boa
ali u to vreme kakav je bio pakao
mokra jama sokae ubic baraka
zvana palatom pravde
domai Mefisto u lenjinskoj vetrovci
slao je na teren unuad Aurore
mladie krompirastih lica
vrlo rune devojke crvenih ruku
Njihova retorika je zaista bila ak previe gruba
(Marko Tulije se prevrtao u grobu)
lanci tautologije nekoliko pojmova kao mlatila
dijalektika delata nikakve otmenosti u
razmiljanju
sintaksa liena lepote konjunktiva
I tako estetika moe da bude od pomoi u
ivotu
ne treba zanemarivati nauku o lepom
240
Pre no to objavimo pripadnost treba dobro da
prouimo
oblik arhitekture ritam doboa i pitaljki
boje zvanino nedostojni ritual pogreba
Nae oi i ui otkazale su poslunost
kneevi naih ula ponosno su izabrali
progonstvo
To uopte nije zahtevalo veliki karakter
imali smo malice neophodne hrabrosti
ali u sutini je to bilo pitanje ukusa
Da ukusa
koji nalae da se izie iskrivi lice i procedi
podsmeh
ma za to imao da padne dragoceni kapitel tela
glava
241
GOSPODIN KOGITO - ZAPISI
IZ MRTVOG DOMA
1
leali smo povaljeni
na dnu hrama apsurda
pomazani patnjom
u mokrim pokrovima strepnje
kao plodovi
opali
sa drveta ivota
koji trunu zasebno
svaki na svoj nain
samo je u tom dremao
ostatak ovetva
neshvatljivom presudom
lieni prestola glavnih
slini dupljarima
praivima
krugolikim crvima
lieni
ambicije
postojanja
i tada
u deset uvee
242
kad su gacna svetla
neoekivano
kao svako otkrovenje
javio se
glas
muki
slobodan
koji je nareivao
ustajanje
iz mrtvih
glas
snaan
kraljevski
koji je izvodio
iz doma ropstva
leali smo povaljeni
nisko
udubljeni u sluanje
a' on se
dizao
nad nama
2
niko nije poznavao
njegovo lice
243
vrsto zatvoren
na nedostupnom mestu
zvanom
debir
u samom srcu
riznice
pod straom okrutnjh svetenika
pod straom okrutnih anela
nazvali smo ga Adam.
to znai uzet iz zemlje
u deset uvee
kad je gaeno svetio
Adam je poinjao koncert
za ui neposveenih
zvuao je
kao urlanje vezanoga
za nas
epifanija
bio je
pomazanik
rtvena ivotinja
psalmopevac
244
opevao je
neshvatljivu pustinju
vikanje ponora
omu na visinama
Adamov krik
sastojao se
iz dvaju triju samoglasnika,
razapetih kao rebra nebosklon
potom
nagla
pauza
cepanje prostranstava
i opet
kao bliski grom
ta ista dva tri
samoglasnika
kamena lavina
glas mnogih vod
sudnja truba
a nije bilo u tom
nikakvog jadanja
molbe
ni senke bola
245
rastao je
postajao snaan
vrtoglav
mrani stub
koji razmie
zvezde
3
posle nekoliko koncerata
uutao je
iluminacija glasa
trajala je kratko
nije iskupio
vernike
odneli 'su Adama
ili se sam povukao
u venost
ugasilo se
vrelo
pobune
246
i moda
samo ja jedini
jo ujem
odjek
njegova glasa
sve gipkiji
tii
sve dalji
kao muzika sfera
harmonija svemira
tako savrena
da je neujna
247
IZVETAJ IZ OPSEDNUTOG
GRADA
Previe star da bih nosio oruje i borio se kao
drugi -
odreena mi je milost poslednja uloga hroniara
zapisujem - ne zna se za koga - istoriju opsade
treba da budem taan ali ne znam kad je poela
najezda
pre dvesta godina u decembru septembru moda
jue u osvit
svi ovde boluju od gubitka oseanja vremena
ostalo nam je samo mesto vezanost za mesto
jo drimo ruevine hramova privienja vrtova i
kua
ako izgubimo ruevine nee preostati nita
piem onako kako mogu u ritmu beskrajnih
sedmica
ponedeljak: prodavnice prazne prometna jedinica
postao je pacov
utorak: gradonaelnika ubili neznani izazivai
sreda: razgovori o primirju neprijatelj internirao
poslanike
ne znamo njihova mesta boravka to znai mesta
pogubljenja
etvrtak: posle burnog sastanka odbaen
veinom glasova
predlog trgovaca zainima za bezuslovnu
kapitulaciju
248
petak: poetak kuge subota: izvrio samoubistvo
N. N. nesalomljivi branitelj nedelja: nema vode
odbili smo
napad na istonu kapiju zvanu Kapija Saveza
znam monotono je sve to nikog nee moi da
uzbudi
izbegavam komentare oseanja drim na uzdi
piem o injenicama
kau da samo njih cene na stranim tritima
ali s izvesnim ponosom elim da javim svetu
da smo zahvaljujui ratu odgajili novu vrstu dece
naa deca ne vole bajke igraju se ubijanja
na javi i u snu sanjaju o supi hlebu i kosti
ba kao psi i make
uvee volim da lutam po krajnjim delovima
Grada
du granica nae nesigurne slobode
gledam odozgo na bezbrojnu vojsku na njene
vatre
sluam huno bubnjanje i varvarsku vrisku
zaista je neshvatljivo to se Grad jo brani
opsada traje dugo neprijatelji moraju da se
smenjuju
nita ih ne vezuje sem elje da ns unite
Goti Tatari vedi Carevi odredi pukovi
Preobraenja Gospodnjeg
249
ko bi ih pobrojao
boje zastava menjaju se kao uma na vidiku
od nene ptije boje u prolee preko zelene i
crvene
do zimske sasvim crne
tako uvee osloboen od injenica mogu da
razmislim
o stvarima davnim dalekim na primer o naim
saveznicima preko mora znam iskreno s nama
saoseaju
alju brano vree ohrabrenja mast i dobre savete
ak i ne znaju da su nas njihovi oevi izdali
bili su nai saveznici u doba prve Apokalipse
sinovi nisu krivi zasluuju zahvalnost pa smo i
zahvalni
nisu doiveli opsadu dugu kao venost
oni koje je pogodila nesrea uvek su usamljeni
branioci Dalaj-Lame Kurdi avganistanski
gortaci
sada kad piem ove rei pristalice smirenja
stekle su izvesnu prevagu nad strankom
nepokolebljivih
obino kolebanje raspoloenja sudbina se jo
koleba
250
groblja rastu smanjuje se broj branilaca
ali odbrana traje i trajae do kraja
i ako Grad padne a preostane jedan
on e nositi Grad u sebi putovima izgnanstva
on e biti Grad
gledamo u lice gladi u lice vatre lice smrti
najgore je od svih - lice izdaje
i samo su nai snovi ostali neponieni
(1982)
251
NOVE PESME
i
I
i
i
MISA ZA ZATVORENE
Adamu Mihnjiku
Ako ovo treba da bude rtva za moje zatvorene
neka se najbolje obavi
na neodgovarajuem mestu
nisko
veoma nisko
bez mramora muzike
zlata tamjana beline
najbolje pored kubika pod zaputenom vrbom
kad see susneica
u naputenom rudniku
spaljenoj strugari
ili u duanima gladi
gde s odranih zidova
umesto Anela Suda
gleda
so
sire
ako ovo treba da bude rtva
treba se pomiriti
s braom koja su
u stezi bezakonja
i bore se iza zidova
254
kree se polako
kao u dubini okeana
vidim
njihove svetle senke
besposlene ruke
nespretne laktove i kolena
obraze u kojima se ugnezdila plesan
usta otvorena u snu
bespomona lea
ovde smo sami
- moj mistagoe -
nikakvih drugih uesnika molitve
gledam kako razgovara
s aom
splie i rasplie
vor
roni i skuplja
mrve
a ja
oslukujem
da li nad mojom glavom
ve polee numinozum
- moj Boe
i da nema ni konia skerleta -
255
i tako trajemo
mi zaverenici
sred proroanskih odjeka
a svagdanjih odjeka
sred dostojnog utanja zvona
i upornog zveckanja kljueva
256
U umi na humci tri granata hrasta
u kojima traim saveta i pomoi
jer hrastovi ute otili su proroci
na zemlji nema nikog dostojnijeg
i zato vama - hrastovi -
upuujem mrana pitanja
na sud sudbine ekam kao nekad u Dodoni
Al moram priznati da me uznemirava
va ritual ploenja - o razumni -
pred kraj prolea na poetku leta
u senci grana poinje da vrvi
od vae dece i nevinacadi
sklonita listia sirotita klica
bledi vrlo bledi
slabiji od trave
na puini peska
bore se samotno samotno
zato ne branite tu vau deicu
na koju prvi mraz e poloiti ma unitenja
ta znai -hrastovi - lud krstaki pohod
pokolj mladenaca mrana selekcija
taj nieanski duh na tihom breuljku
kadrom da utei Kitskove slavujske jade
tu gde na izgled sve se priklanja
poljupcima izraza pomirenja
257
Kako shvatiti vau mranu parabolu
barok rumenih anelia smeh belih kostiju
sud u praskozorju pogubljenje nou
ivot naslepo pomean sa smru
pustimo barok koji ne podnosim
ali ko vlada
bog ili vodnikavooki s licem knjigovoe
demijurg nitavnih statistikih tabela
koji se kocka i uvek izlazi na svoje
ili je nunost samo drugi lik sluaja
a misao enja slabih varka zavedenih
Toliko pitanja - o hrastovi -
toliko lia a pod svakim listom
oaj
258
BASNA O EKSERU
Zbog nedostatka eksera palo je kraljevstvo
- ui nas mudrost dadilja - ali u naem
kraljevstvu
odavno nema ekser nema ih i nee ih biti
ni onih sitnih pogodnih da se pribije sliica
na zid ni velikih kojima se zakiva mrtvaki
koveg
a i pored toga ili ba zahvaljujui tome
kraljevstvo traje i ak pobuuje divljenje drugih
kako moe da ivi bez ekser papira i kanapa
cigle kiseonika slobode i ega sve ne
oigledno moe poto traje i traje
ljudi kod nas stanuju u kuama ne u peinama
u stepi se dime fabrike kroz tundru juri voz
i breke brod na hladnom okeanu
postoji vojska i policija peat i himna i zastava
naizgled sve je kao i u celom svetu
samo naizgled jer nae kraljevstvo
nije tvorevina prirode ni ljudska tvorevina
toboe trajno podignute na mamutskim kostima
a zapravo slabe kao zaustavljene
izmeu ina i misli bia i nebia
pada list i kamen ono to je stvarno
no sablasti ive dugo uporno uprkos
izlascima zalascima sunca obrtima nebeskih
tela
na osramoenu zemlju padaju suze stvari
259
Kako su Livija razumevali moj deda i pradeda
jer sigurno su ga itali u klasinoj gimnaziji
u ne ba pogodnom vremenu
kad u prozoru staje kesten - vatreni kandelabri
cvea
a sve dedine i pradedine misli hitale su da budu
uz Mici
koja peva u batici pokazuje izrez i boanstvene
noge
do samih kolen
ili uz Gabi iz beke opere s uvojcima kao
heruvim
Gabi prasta nosia i s Mocartom u grlu
ili najzad uz estitu Juzju pribeite ojaenih
bez lepote dara i veih prohteva
znai itali su Livija - o doba cvetanja -
u zadahu krede dosade nafte kojom se mazao
pod
ispod careve slike
jer tada je vladao car
a carevina kao sve carevine
izgledala je vena
>
itajui istoriju Grada podlegali su varci
da su Rimljani ili potomci Rimljana
ti sinovi osvojenih sami podjarmljeni
sigurno je u tome imao udela latinist
u rangu dvorskog savetnika
zbirka antikih vrlina pod izlizanim kaputom
260
on j po Liviju ulivao uenicima prezir prema
fukari
pobuna naroda - res tam foede - budila je u
njima odvratnost
dok su im sva osvajanja izgledala ispravna
znaila naprosto pobedu onog to je bolje i jae
zato ih je bolela pobeda kod Trazimenskog
jezera
oholou su ih napajale Scipionove prednosti
Hanibalovu smrt primili su s neskrivenim
olakanjem
lako previe lako doputali su da ih vode
anci sporednih reenica
zamrene konstrukcije kojima vlada particip
nabujale reke reitosti
zamke sintakse
- u boju
za tuu stvar
Tek smo moj otac i ja posle njega
itali Livija protiv Livija
paljivo istraujui ono to je ispod freske
zato u nama nije imao odjeka teatralni Scevolin
gest
pokli centuriona trijumfalni pohodi
nego smo bili skloni da nas gane poraz
Samnit Gala ili Etruraca
brojali smo mnoga imena naroda koje je Rim
razbio u prah
261
Sahranjenih bez slave koji za Livija
nisu bili dostojni ak ni da se bore u stilu
onih Hirpinaca Apulaca Lukanaca Uzentinaca
kao i stanovnika Tarenta Metaponta Lokre
Moj otac je dobro znao i ja takoe znam
da e jednog dana na dalekim krajevima
bez znakova na nebu
u Panoniji Sarajevu ili Trebizondu
u gradu na hladnom moru
ili u Panirskoj dolini
buknuti lokalni poar
i carstvo e se sruiti
262
PORUKA
PORUKA GOSPODINA
KOGITA
Idi kuda su poli oni u tamnu krajinu
po zlatno runo nitavila svoju poslednju nagradu
idi uspravan sred onih to su na kolenima
sred okrenutih leima i sruenih u prainu
spaen si ne zato da bi iveo
ima malo vremena treba dati svedoanstvo
budi hrabar kad razum omanjuje budi hrabar
u poslednjem raunu jedino se to rauna
a tvoj bespomoni Gnev neka bude kao more
kad god uje glas ponienih i tuenih
neka te ne naputa brat tvoj Prezir
prema birima delatima kukavicama - oni e
dobiti igru
poi e na tvoj pogreb s olakanjem baciti
grumen
a potkornjak e napisati tvoju ulepanu
biografiju
i ne prataj zaista nije u tvojoj moi
da prata u ime onih koji su izdati u zoru
uvaj se ipak nepotrebne oholosti
gledaj u ogledalu svoje luako lice
ponavljaj: pozvan sam - zar nije bilo boljih
265
uvaj se krutosti srca voli jutarnje vrelo
pticu neznana imena voli zimski hrast
svetlost na zidu veliajnost neba
njima ne treba tvoj topli dah
postoje da bi govorili: niko te nee uteiti
pazi - kada svetlost na gorama d znak - ustani i
idi
dok krv okree u grudima tvoju mranu zvezdu
ponavljaj stare basne oveanstva bajke i legende
jer e tako stei dobro koje nee stei
ponavljaj velike rei ponavljaj ih uporno
kao oni to su ili kroz pustinju i ginuli u pesku
a nagradie te zato onim to imaju pri ruci
ibom smeha ubistvom na ubritu
idi jer samo tako bie primljen u drutvo
hladnih lobanja
u drutvo svojih predaka: Gilgamea Hektora
Rolanda
branilaca kraljevina bez granice i grada pepela
Budi veran Idi
266