SPEKTAR TALASNIH DUINA

SUNEVOG ZRAENJA
Pri projektovanju postrojenja za
klimatizaciju neophodno je
izraunati koliinu toplote koja
prodire u klimatizovani prostor, da
bi se utvrdio rashladni kapacitet
postrojenja. Ovi tzv. toplotni
dobici zavise od meteorolkih
uslova spoljne sredine kao i
graevinskih karakteristika zgrade.
Pri tome toplotna enegija
sunevog zraenja ima najvei
uticaj, koji je utoliko izraeniji
ukoliko pos-matrani graevinski
objekt ima vie spoljnih staklenih
povrina.
Sunce svoju energiju odaje zra-
enjem, sa spektrom talasnih
duina:
10
-10
m 10
3
m
Raspodela energije u spektru
ekstraterestrijskog zraenja pri-
kazana je na sl. 1. i deli se na tri
dela:
1. Nevidljivi ili ultravioletni
deo spektra koji obuhvata oko
9% energije celog spektra, sa ta-
lasnim duinama:
0,29 0,40
2. Vidljivi deo spektra, koji
obuhvala oko 40% energije celog
spektra, sa talasnim duinama:
0,40 0,76
3. Infracrvena oblast, koja obu-
hvata oko 51% energije spektra, sa
talasnimdumama:
>0,76
Praktino se moe smatrati da je
gornja granica talasnih duina
zrakova koji jo nose deo energije
sunca:
=3
Ovaj raspored energije u
sunevom spektru se menja pri
prolazu sunevih zrakova kroz
atmosferu, pa je raspored energije
na zemlji drugaiji, to je za
odreen sluaj prikazano
isprekida-nom krivom na sl. 1. Do
ovoga dolazi zato to su sunevi
zraci u atmosferi izloeni izvesnim
promenama, koje zavise od
fizikih osobina vazduha, a
odraavaju se u slabljenju jaine
zraenja.
Energija sunevog zraenja koje
dospeva na zemlju, zavisi i od ugla
pod kojim zraci nailaze na zemlju,
drugim reima, zavisi od trenutnog
poloaja Sunca i Zemlje, odnosno
od doba godine i dana.
SUNEVO ZRAENJE
I GODINJE DOBA
Smena godinjih doba na Zemlji
nastaje usled toga to je osa oko
koje Zemlja rotira, nagnuta prema
ravni ekliptike (ravan kruenja
Zemlje Oko Sunca). Taj nagib
iznosi 66 33' pa usled toga,
u toku godine, sunevi zraci padaju
pod pravim uglom samo na deo
povrine Zemlje koji se prastire od
junog do severnog povratnika, tj.
od 23 27' june do 23 27' severne
geografske irine. A to znai da e
sunce biti u zenitu, samo u
mestima izmeu dva povratnika, i
to u dva maha godinje.
Sunce je u zenitu iznad severnog
povratnika 22. juna, a iznad junog
22. decemibra, i ovi poloaji
poznati su pod nazivom
solisticijumi. U dane 21. marta i
23. septembra, Sunce u svom
prividnom kretanju oko Zemlje
pre-lazi ekvator, i to su dani ravno-
dnevnice. U svim drugim
poloajima Sunca, dani i noi
nejednako traju, pa prema tome
kao posledica nagnutnosti Zemljine
ose i eliptinog oblika Zemljine
putanje sa Suncem u jednoj ii
elipse, Zemlja prima nejednake
koliine toplote u pojedinim
godinjim dobima, pa ak i u
pojedinim danima.
SUNEVO ZRAENJE I
FIZIKA SVOJSTVA
ATMOSFERE
Propustljivost afmosfere za
suneve zrake zavisi od
zamuenosti atmosfere, usled koje
dolazi do gubitka u energiji
direktnog sunevog zraenja. Ovi
gubici su posledica odbijanja
direktnog zraenja u svim
pravcima, koje nastaje kada se
zraci sudare sa molekulima
kiseonika, azota, vodene pare kao i
sa deliima praine. Usled ove
refleksije najvie oslabe zraci
manjih talasnih duina u
ljubiastom i ultravioletnom delu
spektra, pa se kao posledica jae
difuzne refleksije javlja nebesko
plavetnilo. SlabIjenje energije
zraenja prouzrokovano je i tzv.
selektivnom apsorpcijom sunevih
zrakova odre-
Toplotno optereenje
klimatizovanog prostora (II)
Sunevo zraenje kroz prozore
Branislav Todorovi
U nastavku izlaganja teorije o dobicima toplote odnosno o toplotnom
optereenju prostorija, u ovom broju objavljujemo deo o promeni sunevih
zrakova u toku prolaska kroz atmosferu i nainu izraunavanja intenziteta
sunevog zraenja nu vertikalnu i horizontalnu ravan ispred prozora i posle
prolaska kroz prozorsko staklo.
Ovaj tekst predstavlja uvod u predstojei deo o uticaju sunevog zraenja
kroz prozore na toplotna optereenfa klimatizovanih prostorija.
enih talasnih duina od ugljen-
dioksida i vodene pare. Ovom
apsorpcijom slabe ili se potpuno
gase zraci na kraju crvenog dela
vidljivog spoktra kao i infracr-
veni zraci.
U toku prostiranja sunevih
zraka prema povrini zemlje, gu-
bici energije bie utoliko vei,
ukoliko zraci prolaze dui put kroz
atmosferu, odnosno ukoliko je
sunce blie horizontu. I obrnuto,
sunevi zraci e stii manje
oslabljeni kada je Sunce u viem
poloaju, kao i ako se posmatrano
mesto nalazi na veoj nadmorskoj
visini.
Zagaenost vazduha prainom,
izraena je u okolinama velikih
gradova, a i industrijskih centara,
pa je sunevo zraenje u ovim
mestima slabije nego u predelima
van veih naselja.
Zraci koji se odbijaju u svim
pravcima od molekula kiseonika,
azota, vodene pare i estica
praine, dospevaju i na zemljinu
povrinu. Na zemlju dospeva i deo
apsorbovane energije, koja se
ponovo zrai, najveim delom od
vodene pare i to sa velikim
talasnim duinama. Prema tome,
deo energije sunca, koji je oduzet
od direktnog zraenja procesom
refleksije i apsorpcije, dolazi do
zemlje u rasutom obliku, u vidu
tzv. difuznog zraenja neba.
Veliina difuznog zraenja va-
rira u toku dana prema visini
sunca i vremenskim prilikama,
stepenu oblanosti, zagaenosti
vazduha prainom i sl. Ovo zra-
enje nema odreeni pravac, pa
zato ne baca senku kao direktno
zraenje.
Difuzno zraenje je vaan top-
lotni izvor Zemlje i ima veliki
uticaj na zagrevanje zemljine po-
vrine pri niskim poloajima
sunca i na velikim geografskim
iranama, gde sunce uvek ostaje u
blizini horizonta.
Zbir direktnog i difuznog ne-
beskog zraenja, koje dospeva na
horizontalnu ravan, na zemljinoj
povrini naziva se globalno zra-
enje, za razliku od ukupnog
sunevog zraenja po kojim se
podrazumeva suma energije zra-
enja koju prima bilo koja pos-
matrana povrina.
REFLEKSIJA SUNEVIH
ZRAKOVA NA POVRINI
ZEMLJE
Zraenje koje dospeva na zem-
ljinu povrinu ne biva apsorbo-
vano u celokupnoj svojoj vred-
nosti, jer se deo ovog zraenja
reflektuje. Odnos zraenja koje se
reflektuje. Odnos zraenja koje se
reflektuje (q) i energije zraenja
koja je dospela na zemlju (Q)
naziva sealbedo:
U sledeem pregledu dat je al-
bedo za razne sluaieve:
Sneg koji je tek pao 85
Kvarcni pesak 35
Reni pesak 29
Humus 26
Zelena trava 26
Grad kao celina 10
Vodena povrina 280
Beton 40
Crvena cigla 44
Albedo za vodenu povrinu za-
visi od visine sunca i zatalasa-
nosti vode. Vano je uzeti ga u
obzir za vertikalne povrine uz
samu obalu.
FAKTORI ZAMUENOSTI
ATMOSFERE
U cilju ocenjivanja stepena
zamuenosti atmosfere, obuhvata-
jui sve elemente koji na nju utiu,
Linke je uveo koeficient koji se
naziva faktorom zamuenosti i
koji koristi pojam tzv. vazdune
mase. (Smatramo da bi ovde bolje
odgovarao naziv vazduni sloj.)
Pod jedinicom vazdune mase
podrazumeva se debljina vazdu-
nog sloja koja odgovara zenital-
nom poloaju sunca u mestu na
visini nivoa morske povrine
(nadmorska visina nula), pa pre-
ma tome odreena vrednost vaz-
dune mase oznaava duinu puta
koji treba da prou sunevi zraci
kroz atmosferu, u odnosu na
jedininu masu koja odgovara
najkraem moguem putu.
U tabeli 1. date su vrednosti
vazdunih masa (m) i ugaone
vrednosti visine sunca (h) na ni-
vou morske povrine.
Tabela 2. prikazuje uzajamnu
vezu debljine vazdune mase (m)
Tabela 1.
i nadmorske visine mesta (H)
pri zenitalnom poloaju sunca.
Faktor zamuenosti po Linkeu
pokazuje koliko puta treba uveati
duinu puta koji sunevi zraci
prou kroz sasvim istu i potpuno
suvu atmosferu, da bi oslabili
onoliko koliko ostabe pri prolazu
kroz stvarnu atmosferu.
BROJNE VREDNOSTI
KOEFI CIJENTA
ZAMUENOSTI
Zamuenost atmosfere menja se
tokom godine, jer se u njoj menja i
sadraj vodene pare i praine.
Koeficijent zamuenosti leti ima
vee vrednosti, jer su isparavanja
voda sa zemljine povrine leti vea.
Isto tako leti vazduh sadri vie
praine, a i vertikalna vazduna
strujanja su vea, pa se praina
raznosi u razne slojeve atmosfere.
U tabeli 3. prikazani su srednji
koeficijenti zamuenosti po
godinjim dobima za Beograd
(obuhvaen periud od 1957. do
1966. god.) i za nekoliko karak-
teristinih mesta u Evropi.
U tabeli 4, dat je uporedni pregled
vrednosti koeficijenta zamuenosti
za Beograd, velike evropske
gradove i vangradske predele, iz
kojeg se moe zaklju-iti da se
beogradske vredmosti, iskljuujui
4 poslednja meseca u godini,
poklapaju sa faktorima zamuenosti
u 8 velikih gradova.
PRORAUN DIFUZNOG ZRA-
ENJA NA HORIZONTALNU
POVRINU
Meteorolozi mere globalno zra-
enje, odnosno zbir direktnog i
difuznog zraenja koje pada na
horizontalnu ravan na zemljinu
povrinu, kao i difuzno nebesko
zraenje takode na horizontalnu
ravan. Utvreno je da se maksi-
malne vrednosti difuznog zraenja
javljaju pri oblanom vremenu.
Meutim, maksimalne vrednosti
globalnog zraenja (sume direktnog
i difuznog) padaju u vedre dane,
kada je deo direktnog zraenja
daleko vei nego to je u
oblane dane deo po-
h 90 80 70 60 50 40 30 20 10 5 0
m 1 1,02 1,06 1,15 1,30 1,55 2,00 2,9 5,6 10,4 35,4
Tabela 2.
H (km) 0.0 0,9 1,9 2,9 4,0 5,4 7,0 9,0 11,6 16
m 1 0.9 0.8 0,7 0.6 0.5 0,4 0,3 0,2 0,1
Tabela 3. Srednji koeficijenti zamuenosti po godinjim dobima
Mesto
Nadmor.
visina
Geograf.
irina
Zima Prolee Leto Jesen Godina
Pariz 50 48 49' 3.2 4,2 4,7 3,8 3,96
Be 202 48 15' 2,7 4,1 4,1 3,6 3,63
Madera 655 40 24' 3,0 3,4 3,8 3,3 3,38
Beograd 243 44 47' 3,0 3,8 4,2 3,2 3,55
Podsdam 106 52 23' 2,5 3,1 3,9 2.8 3,07
Davos 1600 46 48' 2,0 2.5 2,9 2,3 2,43
Aroza 1860 46 47' 1,7 2,3 2,5 2,1 2,15
Tabela 4. Uporedne mesene vrednosti koeficijenata zamuenosti atmosferc
Mestu Meseci u godini
1 II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
Beograd 3.0 3,2 3,3 3,8 4,1 4,2 4,3 4,1 3,7 3,2 2,8 2,8
8 velikih
gradova 3.1 3,2 3,5 3,9 4,1 4,2 4,3 4,2 3,9 3,6 3.3 3,1
Evrope
8 osma-
trakih
stanica 2,1 2.3 2,5 2,9 3,3 3.6 3,7 3,5 3,0 2,6 2,3 2,3
van
gradova
Sl. 1 Sunevo zraenje na spoljnu granicu atmosfere (puna linija) i na
ravan zemljine povrine (isprekidana linija)
veanog difuznog zraenja. Zato
se i studija sunevog zraenja
odnosi na vedre dane.
Na osnovu ispitivanja koje je
sproveo Reitz, odnos difuznog
zraenja koje pada na horizon
talnu povrinu, prema delu di-
rektnog zraenja izgubljenog u
toku prostiranja kroz atmosferu, je
konstantna veliina i iznosi:
Po Reitzu je k =0,31 0,35, a
po Bernhardtu i Philipsu, koji su
proveravali ovu konstantu, k =
0,36. U praktine svrhe uzima se k
= 1/3, pa je obrazac za difuzno
zraenje neba na horizontalnu
povrinu na zemlji:
gde je: I
c
normalno sunevo
zraenje na spoljnu ivicu
atmosfere,
I
N
direktno normalno sune-
vo zraenje na zemljinu
povrinu,
h ugaona visina sunca.
PRORAUN DIFUZNOG
ZRAENJA NA
VERTIKALNU POVRINU
Kao to je ve pometnuto,
vrednost ukupnog i difuznog zra-
enja na horizontalnu povrinu su
te koje se prate u meteorolokoj
slubi, pa su zraenja na povrine
koje odstupaju od horizontalne
ravni nedovoljno poznata.
U literaturi su objavljene, na
osnovu merenja, vrednosti difuz-
nog zraenja u vajcarskoj, u toku
vedrog dana za 1. juli, za razliite
nadmorske visine (sl. 2). Ove
vrednosti obuhvataju ne samo
difuzno zraenje neba, ve i deo
dobijen refleksijom direktnog
zraenja zemljine povrine i
okoline. Isto tako je poznat rad
Parmeleea sa izvedenim vred-
nostima difuznog zraenja za
SAD, za 40 severne geografske
irine i tzv. industrijsku atmosferu
(sl. 3), a koje se odnosi za sredinu
leta (1. avgust).
Podaci iz oba izvora potvruju
da strana sveta u blizini sunca
zrai pri vedrom nebu druk-
ije nego strana neba koja je
udaljenija od sunca, odnosno da
postoji zavisnost jaine difuznog
zraenja od visine sunca i orijen-
tacije posmatrane povrine. Me-
utim, u nedostatku podataka
dobijenih merenjem moe se poi
od pretpostavke da povrina
neba odnosno nebeski poluprostor
iz svih delova ima jednako difuzno
zraenje.
Povrina koja se razlikuje od
horizontalne ravni okrenuta je tako
da je izloena i terestrijskom
zraenju okoline koja sa svoje
strane primljeno direktno i difiizno
zraenje reflektuje i na posmatranu
povrinu. U praktinim
proraunima zraenja, ova
refleksija koja zavisi od realnih
uslova okoline moe se odrediti
samo ako je okolina geometrijski i
fiziki poznata i u pojedinim
sluajevima njen uticaj je vrlo
primetan.
Ukupno difuzno zraenje l
dif
na
neku vertikalnu povrinu ravno je
zbiru nebeskog (H) i reflektovanog
zraenja (R) okoline:
Na uoenu povrinu nebesko
zraenje pri jednakom zraenju
celog nebeskog svoda iznosi:
H
H
nebesko zraenje na ho-
rizontalnu povrinu
e
H
ugaoni odnos posmatrane
povrine prema povrini
neba,
Ugaoni odnos za povrinu koja
je pod nagibom u odnosu na
horizontalnu ravan, izraunava se
preko obrasca:
za horizontalnu povrinu:
e
H
=I
za vertikalnu povrinu:
e
H
=1/2
Na povrinama u okolini, di-
rektno i difuznu zraenje se ref-
lektuje i na posmatranu povrinu.
Refleksjja je kod pretenog dela
prirodnih i tehnikih povrina
difuzna i zato kod njih ne-
ma zavisnosti izmeu koeficije-
nta refleksije i visine sunca.
Refleksija okoline iznosi:
I
i
ukupno direktno i difuzno
sunevo zraenje na povr-
inu okoline i;
e
i
ugaoni odnos posmatrane
povrine i povrine okoline
i koja reflektuje zraenje.
r
i
koeficijent refleksije povr-
ine i.
Praktino, vertikalne porine
zgrada nalaze se na manjem ili
veem udaljenju od drugih zgrada,
zelenih povrina, industrijskih
postrojenja i sl. Grubo geo-
metrijski posmatrano, zemaljsku
okolinu moemo prodstaviti jed-
nom horizontalnom ravni, za koju
se usvaja srednja vrednost
koeficijenta refleksije. U tom
sluaju bi reflektovana energija od
okoline iznosila:
Prema tome ukupno difuzno
zraenje koje prima neka povrina
je:
Izmeu e
H
i e
i
postojii odnos:
Na osnovu svega izloenog tok
prorauna za vertikalnu povrinu bi
bio:
1) ekstraterestrijsko zraenje za
dato doba godine:
2) nebesko difuzno zraenje na
horizontalnu ravan:
3) nebesko difuzno zraenje na
vertikalnu ravan:
4) difuzno zraenje okoline us-
led refleksiije:
za r
i
=0,2 (usvojena srednja vred-
dnost za koef. refleksije)
5) ukupno difuzno zraenje:
PRORAUN DIREKTNOG
SUNEVOG ZRAENJA
Na osnovu zavisnosti vazdunih
masa i visine sunca, koje je
proraunao Bemparad (tabela 1) za
neku visinu sunca odreuje se
odgovarajua vrednost vazdune
mase. Ovako dobijen podatak se
mora korigovati, s obzirom na
nadmorsku visinu mesta (tabela 2).
Iz definicije faktora zamue-
nosti, po kojoj _je to odnos ener-
Sl. 2 Difuzno zraenje u vajcarskoj (400 m nadmorske visine) i
u Beograduu mesecu julu
gije direktnog suevog zraenja
koje dospe na zemlju kraz suvu i
istu atmosferu, prema onom koje
padne na zemlju pri nekoj stvarnoj
atmosferi, postoji odnos:
a odatle:
Sa druge strane, energija zraenja
koja dospe na zemljinu povrinu
pri idealnoj atmosferi, data je
izrazom:
gde je b koeficijent rasipanja u
suvom i isiom vazduhu, a m
broj vazdune mase, onda je
stvarno normalno zraenje:
logaritmovanjem se dobija:
gde ic: I
N
stvarno normalno
zraenje pri srednjem
udaljenju Zemlja
Sunce.
I
0
solarna konstanta,
P parametar faktora
zamuenosti (vrednosti
ovog parametra dati su u
tabeli 5).
SUNEVO ZRAENJE
U BEOGRADU
Stepen oblanosti neba pred-
stavlja se brojem koji pokazuje
koliko je desetina povrina neba
prekriveno oblacima, Stepeni ob-
lanosti od 0 do 2 oznaavaju
vedro nebo.
Na osnovu podataka iz perioda
od 60 godina, oblanosi U
Beogradu po mosecima iznosila bi:
I II III IV V VI
7,3 6,7 6,3 6,1 5,7 5,3
VII VIII IX X XI XII
4,2 3,8 4,4 5,4 6,8 7,7
Osim to je oblanost najmanja u
avgustu, ovaj mesec ima i najvei
broj potpuno vedrih dana. to
pokazuje pregled iz perioda
od 1958. do 1963. godine, za let-
nje mesece:
J uni 4.1
J uli 10.0
Avgust 12
Na osnovu ovog razmatranja,
mesec avgust je usvojen kao me-
rodavan za projektne vrednosti
sunevog zraenja uz napomenu da
je za projektovanje zonskih sistema
za klimatizaciju, kao i postrojenja
klimatizacije visokog pritiska,
potrebno poznavati intenzitete
sunevog zraenja za skoro sve
mesece u godini.
Na osnovu studije Zamuenost
atmosfere i direktno sun-
evo zraenje u Beogradu [5],
srednji faktori zamuenosti za
Beograd u avgustu mesecu izno-
se:
6 7 8 9 10 11
3.8 3.9 4.2 4,3 4.4 4,5
12 13 14 15 16 17 18
4.5 4,5 4.4 4.3 4.2 3,9 3.8
PRODOR SUNEVIH
ZRAKOVA KROZ STAKLO
Nailazei na staklo, sunev zrak
biva delimino odbijen a
delimino proputen kroz staklo.
Deo energije sunevog zraenja
staklo i apsorbuje, a odnos
reflektovane, apsorbovane i
proputene energije zavisi od
upadnog ugla sunevih zrakova
kao i vrste samog stakla (sl. 4).
Pri veim upadnim uglovima
(ugao izmeu pravca prostiranja
sunevih zrakova i normale na
povrinu stakla) refleksija je
znatnija a proputeni deo manji.
Zato se za svaki odreeni polo-aj
sunca menja bilans zraenja kroz
staklo. U tabeli 5. su dati upadni
uglovi za mesec avgust, za
razliito orijentisane povrine.
Koeficijent propustljivosti (D),
refleksije (R) i apsorpcije (A) za
normalno prozorsko staklo
prikazani su na sl. 5. Uoljivo je da
je za upadne uglove do 40 pro-
pustljivost skoro konstantna i iz-
nosi 87%. Apsorbovani deo ener-
gije sunevih zrakova se moe
smatrati nezavisnim od upadnog
ugla i iznosi oko 6%. Na osnovu
poslednjih ispitivanja Caemerera,
treina apsorbovane energije ipak
dospeva u prostor iza stakla kao i
konvekcijom od stakla na unu-
tranji vazduh. Da bi se i ovaj deo
toplote uzeo u obzir, pro-
pustljivost stakla se poveava za
2%, pa je tako za najmanje upad
Sl. 4 Bilans toplote sunevog
zraenja za normalno prozorsko
staklo
Sl. 3 Difuzno zraenje u SAD na 40 S pri industrijskoj atmosferi i
u Beogradu u mesecu julu
Tabela 5. Upadni uglovi sunevog zraenja na 45S (avgust)
6 7 8 9 10 II 12 13 14 15 16 17 18
S 82 82
SI 37 50 63 76 88
I 11 19 32 46 61 75 90
JI 54 46 42 42 48 56 67 79
J 88 78 69 63 58 56 58 63 69 78 88
JZ 79 67 56 48 42 42 46 54
Z 90 75 61 46 32 19 1 1
SZ 88 76 63 50 57
H 82 71 61 51 42 36 34 36 42 51 61 71 82
Tabela 6.
6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18
S 74 69 78 86 97 105 107 105 97 86 78 69 74
SI 178 287 256 166 99 105 107 105 97 86 78 69 63
I 215 410 472 453 355 204 107 105 97 86 78 69 63
JI 124 307 421 482 480 419 304 164 97 86 78 69 63
J 63 70 125 236 332 400 427 400 322 236 125 70 63
JZ 63 69 78 S6 97 164 304 419 480 482 421 307 124
Z 63 69 78 86 97 105 107 204 355 453 472 410 215
SZ 63 69 78 86 97 105 107 105 99 166 256 287 178
A




V




G





U




S




T
H 40 154 286 433 522 586 605 586 532 433 286 154 -40
LITERATURA
[1] MILOSAVLJEVI, dr ,M.,
Me teorologija. Nauna
knjiga, Beograd (1967)
[2] ASHRAE Handbook of
fundamentals, New York
(1967),
[3] NEHRING, dr G. Uber den
Warmefluss durch
Aussenwande. Gesundheits
Inginieur, No 7, 8 (1962).
[4] FOITZIK, I. HINZPETER, H.
Sonnenstrahtumg und
Luftinuning,. Verlag geest u.
Portig KG. Leipzig (1958]
[5] VUJIl-GAMSLER.
Zamuenost atmosfere i
dilirektno sunevo zraenje u
Beoaradu. referat na
Kongresu meleorologa.
Bcograd(1967)
[6] STEINHAUSER. F . Die
untlere Trubung der luft...
Gerl. Beitr, z. Geoph., 42
(1934), s 100.
[7] VALKO. dr P.,
Strahungsme-teorologishe
Unterlagen... Sch weizerische
Blatter fur Heizung und
luftung.
[8] PARMELEE G., AUBELE
W., Heat Flow Through
Unshaded Glass, Heating,
Piping and Air Confitioning
(1950).
KGH broj 3/1975.
ne uglove merodavan koeficijent
D =0,89.
Za difuzno zraenje, propust-
ljivost, refleksija i apsorpcija su
konstantne veliine i iznose D =
0,79. A =0,06, R =0,15, s tim to
se i ovde rauna sa poveanim
koeficijentom propustljivosti za
2% kako bi se uzela u obzir i
energija koju staklo naknadno
zrai i predaje konvekcijom od
toplote prihvaene apsorpcijom
difuznog zraenja.
Koliine toplote od sunevog
zraenja u avgustu kroz jednost-
ruki normalan prozor date su u
tabeli 6.
Vrednosti u tabeli treba me-
njati, ukoliko su prozori spolja ili
iznutra zatieni zastorom, kao i
ukoliko se radi o prozorima sa
dvostrukim staklom ili su stakla od
specijalnog materijala sa
pojaanom osobinom refleksije ili
apsorpcije. Kod unutranjih zastora
(zavese) postoji veoma malo
podataka o propustljivosti energije
sunevog zraenja. Od vrste
materijala, ili grubosti tkanja,
umnogome zavise osobine
sunevog zraenja. Posebno je
teko dati tanije vrednosti, jer su
mogui razni poloaji zastora:
ravna zavesa, naborana i sl.
Sl. 5 Propustljivost D, apsorpcijaA, refleksija R staklo 0,32 cm
za direkno sunevo zraenje