Fama o belim listiima

(Kampanja 2014. kroz Dvogled)

Dvogled u kampanji
31.01.2013.
Otkako se pojavilo pitanje prevremenih izbora, u vazduhu je i pitanje: Hoe li
ponovo biti belih listia? Meni se ini da razlozi za bele listie nikako nisu nestali,
ali je istovremeno potrebno ideju belih listia nadograditi. Beli listii imali su dve
poruke koje jo uvek imaju smisla: poruku celoj politikoj klasi da se otuila od
potreba graana i poruku demokratskoj strani politike scene da zbog
dugogodinjeg ignorisanja primedbi javnosti, takoe nema podrku za prole
izbore. Beli listii, iako mnogi to nisu shvatili, bili su reakcija na deficit
demokratije.
Danas nije nita bolje. Politika kasta se i dalje dri starog nedemokratskog naina
vladanja, a petooktobarska strana politike scene (bez nacionalista) i dalje misli da
joj demokratska javnost i osmiljavanje politike ne treba. U toj atmosferi, kampanja
za sledee izbore bie moda najgue skoncentrisana manipulacija do sada.
Na Dvogledu smo odluili da je za nas najvanije da u tu situaciju unesemo neto
svetlosti. Veina medija u kampanji e se samo staviti u slubu stranakih PR-ova.
Mi hoemo da razotkrivamo te PR strategije, da objasnimo u emu se sastoji izbor
na ovim izborima, ako ga uopte ima, i da kandidujemo teme za koje e stranke
skoro sigurno proceniti da ih ne interesuju.
Mimo toga, svako e odluiti da li e glasati za stranku A, B ili C, da li e
apstinirati ili izai i precrtati listi, i da li e svoju odluku obrazloiti pre izbora.
U akciji Dvogled u kampanji, koja e imati formu udruenih samostalnih
blogova, uestvovae Ivan Ergi, Neboja Milenkovi i Stefan Aleksi koji e biti
urednici delova sajta sa vlastitim tekstovima. Ostalo ureujem ja i takoe
uestvujem u akciji.
Vladimir Milutinovi
Vladimir Milutinovi: Osmislimo izbore!
25.01.2014.
Izbori koji su upravo konano najavljeni za
16. mart mogu se opisati kao trenutno
potpuno besmisleni. Ne samo zbog injenice
da ih raspisuju stranke (prevashodno SNS)
koje bi mogle da vladaju jo vie od 2 godine.
Da bi izbori imali smisla na njima bi trebalo
da bude odlueno: 1) ko e biti na vlasti, i 2)
kakvu e politiku u glavnim crtama on voditi.
Nai izbori su inae tako ureeni da posle njih ne znamo ko e biti na vlasti, ali
sada emo imati i novinu: neemo znati ni bilo ta o politici koja e se sprovoditi.
Ako je cilj ovih izbora ubrzanje reformi, kako onda da su upravo reformski
zakoni upravo vraeni na usaglaavanje? Ako je cilj da se ubrzaju evropske
integracije, kako onda objasniti da se obara vlada 3 dana posle otpoinjanja
pregovora o pristupanju? Ako SNS ne odgovara Dai koji navodno koi reforme,
kako to da im ne odgovara ni Radulovi koji ih gura? Svemu tome nedostaje bilo
kakav smisao. Pa poto smo ve dovedeni u besmislenu situaciju, a stranke nam je
nee osmisliti ni u kampanji same od sebe, ne preostaje nam nita drugo ako
neemo da celu stvar ignoriemo nego da izbore osmislimo sami. Evo kako bi to
mogli da uradimo u 5 taaka:
1) Pitajmo stranke kakav budui Zakon o radu zamiljaju?
- kako e biti plaeno bolovanje?
- kako e se plaati zarada za vreme godinjeg odmora?
- ko e i kakve otpremnine primati?
(i mnogo drugih pitanja)
2) Pitajmo stranke kakav je njihov stav o (neo)liberalnim reformama:
- da li su za privatizaciju zdravstva, kolstva i komunalnih preduzea?
- ta raditi sa dravnim preduzeima koja ne mogu da se odre?
- kako treba voditi ostala preduzea u ijem vlasnitvu ima udela drava?
(dakle, ta sve treba privatizovati i kako tano sve privatizacije treba da izgledaju)
3) Kada je u pitanju odnos prema javnom sektoru i budetu, da li:
- smatraju da su zaposleni u javnom sektoru paraziti i neradnici?
- da li treba otpustiti 100.000 ljudi iz tog sektora?
- kako po njima treba da izgleda reforma penzionog sistema?
(uopte, kada politiari pomenu re reforme, a pominjae je esto:
pitajmo ih odmah: Koje tano reforme?)
4) Pitajmo stranke: kakav je njihov odnos prema medijima?
- da li e i dalje tabloidi najavljivati hapenja?
- hoe li biti dalje privatizacije medija?
- zalau li se za transparentnost vlasnitva i tokova novca u medijima?
(uopte, treba li drava da se povue iz medija i zato)
5) Pitajmo stranke: Sa kim misle da mogu da prave vladu?
- ko su im ideoloki bliske stranke?
- kako bi opisali tu programsku slinost?
- s kim misle da ne mogu biti u vladi i zato?
(na primer, SNS sada raskida sa SPS, a sa DS valjda nee posle meusobnih optubi
za unitavanje zemlje, sa LDP nisu rekli da nee, ali su praktino smenili ministra
koji ima identian program kao LDP. LDP, sa druge strane, hoe jedino sa SNS.
Zato misle da e to biti uspenija saradnja nego saradnja SNS i Radulovia, itd.)
Kako se meni ini, iako su bile slone da treba ii na izbore (sa izuzetkom SPS),
stranke ne planiraju da daju odgovore na ova pitanja. Na primer, Rasim Ljaji,
predsednik Socijaldemokratske partije Srbije, kae da moramo doneti zakon o
radu i da se treba dogovoriti o njegovoj sadrini, ali ne kae nita o tome kako
tano on smatra da to treba urediti. Dodue, dodaje da kad neko donosi pare,
treba da uinimo sve za njega, ali to je samo metafora i opet nam ne govori ta
konkretno smatra da treba uiniti.
Nita nam ne garantuje da e i ovakvo osmiljavanje uspeti, ali ono je jedini nain
da izbori dobiju smisao.
Bilo bi dobro kad bi i glavni mediji pomogli u ovoj stvari, ali se bojim da su sve
sekunde ve prodali, pa ne mogu.
Blic ve prevazilazi sebe iz izbora
2012.
Rubrika: 26 2014. Tagovi: blic, izbori 2014
- Nema dileme da e SNS imati veinu ako ne i apsolutnu i sama
imati vladu, ali i ako bude imala nekog partnera u vladi, on e
imati mnogo manji uticaj nego sada, na primer, SPS ili neke druge
stranke naveo je Nikoli.
(grekom su ve objavili naslovnu spremljenu za posle
objave rezultata izbora)

Vladimir Milutinovi: Najbesmisleniji izbori do sad
27.01.2014.
Ne samo da su raspisani bez ikakvog smislenog razloga, osim ako vam razlog da
moe bre i bolje nije smislen, ovi izbori e po svoj prilici imati kampanju bez
ikakve sadrine. Koliko su ti izbori besmisleni pokazuju i dve naslovne strane
dananjih novina koje se ne bave kampanjom i izborima, nego onim to e biti
posle izbora. Blic najavljuje da e posle pobede, Vui biti premijer ve 1. maja, a
Kurir da e Dragan ilas, posle poraza, napraviti novu stranku. Za ove medije,
rezultat izbora se ve zna, samo da se odradi ta kampanja i glasanje.
Socijalisti su u stanju ukoenosti primili vest da se mora na izbore. Jedna od ovih
novina, Kurir, ve je obelodanila tajni plan da posle izbora iste stranke, SNS i SPS,
naprave vladu, dodue sa Vuiem kao premijerom. Tako se pokazuje jo jedan
besmislen pokuaj opravdanja ovih izbora. Vui nije hteo da bude premijer, ali e
sve ostalo biti isto.
Ista e biti i politika vlade. elei da amortizuje kritike da je odustao od reformi,
Vui je najavio da e Zakon o radu biti doneen, kao i ostali zakoni u proceduri. I u
stvari, Vui ovde ne obmanjuje: on stvarno planira da donese te zakone, ali bez
ambicioznog kvazi-nezavisnog eksperta u vladi kakav je bio Radulovi. Sve dakle,
treba da ostane isto. Samo uz minimalne promene.
Opozicija izlazi na izbore omaijana Vuievim rejtingom, kojim su omaijani i
socijalisti. Skoro da je oigledno da bi mogli da dobiju puno glasova igrajui na
socijalnu kartu i levu politiku, ali oni procenjuju da je pametnije da se zadre na
sadanjem rejtingu, moda se Vui naljuti, pa ih ne uzme u koaliciju.
Slino razmilja i ostala demokratska opozicija. Moda bi izvesni rezultat izbora
SNS na vlasti mogao bitri spreen, ali zato bi se trebalo udruiti, poto je glavni
problem opozicije, osim nedostatka jasne politike, rascepkanost. Ni od toga nee
biti nita, opet da se Vui ne naljuti. To to e SNS moda moi da vlada sama, pa
e postati nevano ljutio li se ili se nije ljutio Vui, nae stranke ne zabrinjava. Ko
bi jo gledao toliko daleko.
Oigledno nezadovoljstvo ministra Radulovia tretmanom njegovih zakona i
reformi u uskoro bivoj vladi, nije izazvalo nikoga da se solidarie sa njim i
eventualno iskoristi njegovu popularnost u delu javnog mnjenja. LDP-u je vanije
ta misli Vui, a Nova stranka bi radije uvala istotu. Ni ovim strankama nije ba
najvaniji uspeh, vanije su meusobne razmirice.
DS, ili ono to je preostalo od njega, izai e na izbore kao opozicija, ali sa tekim
bagaom sa prolih izbora, koji se nisu potrudili da skinu sa sebe. Oni i dalje misle
da nigde nisu greili, da nemaju ta da menjaju i da e ta strategija kad-tad dovesti
do rezultata.
Svi jedva ekaju da ova kampanja proe. I ovi to su ve bezecovali vlast, i
hipnotisani ostali, koji misle da e i bez znaajnijeg osmiljavanja ovih izbora, sve
bilo kome doneti neku korist.
Ako je metoda za predvianje politikih dogaaja koju sam predloio pre nekog
vremena iole dobra, jedino to se sada moe predvideti je slaba izlaznost na ove
izbore.
Smisao je vrsta energije, ako neemu upadljivo fali smisao, to nee privui nikoga.

Vladimir Milutinovi: Dobrodoli u izborni matriks
29.01.2014.
Sa poetkom izborne kampanje, izmiljena stvarnost u kojoj i inae ivimo,
podignuta je na vii stepen. Sve je sjajnije, fantastinije i pojaano. Od nedavno
znamo i kako na matriks izgleda:

To je neki grad na vodi, koji nikakve veze nema sa Beogradom, osim u pogledu
politike koja se u njemu odvija.
I u njemu je glavna linost prvi potpredsednik vlade, premijer, gradonaelnik i
predsednik svih optina. Sredstva PR saoptavanja, u matriksu poznata kao
mediji, prvog potredsednika i premijera vole da nazivaju neoekivana sila koja
se iznenada pojavljuje i reava sve. On je istovremeno i vlast i borac protiv
korupcije i kriminala, zatitnik radnika i poslodavaca, reformator, puta voda,
apta spojenih prstiju i mnogo drugih stvari. Mediji su dobili zadatak da
budueg premijera u izbornoj kampanji prikazuju u pozi pobede:

Budui da pobednika ve (moramo) da znamo, sigurnim korakom i bez
neizvesnosti kreemo se ka izborima. Oni koji se prvom potpredsedniku
suprotstavljaju i dovode u pitanje njegov imid reformatora, prikazani su kao
zamlate koji ne znaju ta priaju:

A oni koji su na uzici kao kriminalci:

Opozicija gradonaelniku su bivi vlasnici matriksa, poznati po tvrdnji da ni u emu
nisu greili, a da su sa vlasti u matriksu skinuti grekom. Da su i oni deo matriksa
vidi se najvie po tome to su protiv pokreta otpora poznatog i kao pokret belih
listia o kojima i dalje misle da su, izaberite: 1) besmisleni pokret 2) infantilni 3)
morbidni. Otpor matriksu je besmislen poto je matriks celina, there is no
alternative in matrix.
Mediji u matriksu, zahvaljujui napretku tehniologije ne izvetavaju o dogaajima
od prethodnog dana ili onim koji se trenutno deavaju, ve o onome to e se tek
dogoditi za mesec i po dana.

Tako su konzumenti PR sadraja izvetavani o budunosti i obaveteni o tome
kako treba da se ponaaju. Ali, budui da smo tek na samom poetku kampanje,
sva je prilika da e ovog puta metode manipulacije biti znatno unapreene u
odnosu na prole izbore.
Kao i drugi matriksi i ovaj se sastoji od elektrinih impulsa, impulsa od kojih se
sastoje imaginarne medijske slike, koje su se ranije nalazile u impulsima koji su
nosili mejlove iz PR agencija prema medijima.



I ako to treba, o ovim mejlovima NIKO, niko, niko, NIKO, niko , niko, niko, niko,
niko, niko, niko, niko NIKo, ne govori.
Matriks je carstvo kauzaliteta: U njemu sve mora da se dogodi. Reforme su
neminovne, a rezultati izbora se unapred znaju.
Jo jedno predvianje o Raduloviu
Rubrika: 30 2014. Tagovi: ds, nova stranka, predvianje, sasa radulovic
Prolo predvianje ministar Radulovi i SNS nee
ii na izbore u istoj koloni. izgleda da je potpuno
potvreno meusobnim optubama funkcionera SNS
i biveg ministra privrede da su koniari reformi.
Sada moemo proveriti jo neto: Radulovi nee
biti na listi ni bilo koje druge partije, niti u
koaliciji sa nekom drugom partijom.
E, sad. Delom, ovo i nije predvianje ako se paljivo
proita tekst koji je Saa Radulovi jue objavio u
Nedeljnik-u, gde se kae:
Nama je dosta. Na ovim izborima e svi oni koji shvataju da moramo ovim drugim, teim putem, imati
za koga da glasaju.
to znai da e opcija koju e Radulovi predvoditi izai na izbore. Meutim, zato ne u nekoj
koaliciji?
Inae, Saa Radulovi je u istom tekstu pokazao kao isti neoliberal. I u tom grmu se krije
odgovor na nae pitanje. Naime, iz uverenosti da su neoliberalna reenja dobra proizilazi jako
uverenje o vlastitom ideolokom legitimitetu. Ono je toliko jako da mu u stvari nije vano sa kim
se ostvaruje, jer oekuje da e se ovaj povinovati. Zbog toga je Radulovi i mogao da ue u vladu
SNS bez dvoumljenja. Meutim, mana ovog stava je u tome to je, kao to i sam priznaje
nepopularan. Njemu je zbog toga potreban neko ko ima demokratski legitimitet.
Problem je u tome to onaj ko ima demokratski legitimitet ne eli da se povinuje onome ko ima
samoproglaeni ideoloki legitimitet. To znai da je razlog zbog koga e grupa graana Saa
Radulovi ii samostalno na izbore jednostavan: arogancija. Ali to ne mora nuno biti loe. Tako
e se na neki nain izmeriti podrka ekplicitnom neoliberalnom programu.
Iz slinih razloga nee biti formirana ni koalicija DS Nova stranka, o kojoj se pria. DS je
nominalno socijaldemokratska stranka, a Nova stranka ima neoliberalni program. Zbog toga e
relacije izmeu njih biti iste kao u sluaju Radulovia. Iako ova koalicija deluje kao dobra ideja,
jer ukrupnjava blok koji se suprotstavlja SNS, ona se, po svoj prilici, nee realizovati, zbog
ideolokih razlika, i zbog specifinosti neoliberalizma kao jedne od ideologija u igri.
Dakle, iste neoliberalne stranke: LDP, Nova Stranka, grupa graana Saa Radulovi, pa i URS,
ii e nezavisno jedni od drugih na izbore i svi zajedno, nezavisno od DS.
A to je ipak 30. januara 2014. predvianje.



Vladimir Milutinovi: Izborna prognoza
01.02.2014.
Kako se meni ini, izborni rezultati republikih izbora e biti ovakvi:



To je dosta konzervativna procena, poto se ovi rezultati umnogome poklapaju sa
rezultatima izbora na Vodovcu.
Malo objanjenje. Dakle, SNS sa svim ostalim strankama koje idu sa njim oko
40%, moglo bi biti manje. ali toliko.
SPS bi mogao mnogo vie, ali oni nemaju ni kadrova ni volje za levlju politiku.
DS oko 12%, odnosno to bi trebalo da bude zbir svih frakcija DS koje e izai na
izbore.
DSS, kao i uvek, 7%.
LDP po mom miljenju ne moe dobro proi. To je verovatno rezultat stava da je
politika LDP pogrena i da je zaokret ka SNS nepotreban, ali se prosta energija,
iako usmerena u pogrenom smeru LDP ne moe porei. Ipak, ovoliko.
Mislim da URS, vie ne moe gore, a Nova stranka je jo premlada za cenzus.
Grupa koju e formirati bivi ministar privrede Saa Radulovi, takoe nee prei
cenzus, iako bi bilo dobro da privue dosta panje, poto bi tako izbori dobili neki
smisao.
Nevaeih, odnosno, belih listia e biti puno. Politika ponuda je toliko
besmislena, da jednostavno izaziva tu reakciju, kao i malu izlaznost na ovim
izborima.
Sve ostale stranke, stranke manjina itd, dobie manje od 5%.
Eto, to je to, prvenstveno da bi bilo zanimljivije. Niko, naravno ne zna kakvi e biti
rezultati, i jedina svrha ovakve prognoze je provera metode procenjivanja i
intuicija.
Ova prognoza je i izraz injenice da ovi izbori, kako sada izgleda, nee biti u
znaajnijem stepenu osmiljeni. Polazim od toga da u stvarnosti postoje dva sloja:
jedan kauzalni, koji je uz ispravnu metodu i dovoljno znanje, predvidiv i sloj
smisla koji je rezulatat slobode i zato je nepredvidiv.
Na sloj smisla je dosta tanak, pa je ova prognoza i izraz te okolnosti.
Dakle, ako je ova prognoza tana, izlazite na izbore kao kandidati, a ne odgovaraju
vam rezultati, bacite se na osmiljavanje. Osmiljavanje menja sve.

PR strategija SNS sledee izbore
1. Mi smo za ekonomske reforme. Smatramo da je glavna smetnja reformama
ministar Radulovi.
2. Mi smo za Evropske integracije. Upravo smo oborili vladu koja je jue poela
pregovore.
3. Mi smo za to da uvek moe bolje. Rekonstrukcija vlade e biti na svakih 6
meseci. Na svakih tri meseca.
4. Mi smo za koaliciju sa LDP, URS ili ak i DS, Tadievim DS. Imamo dovoljno
da vladamo sami. Sorry.
5. M smo protiv tajkuna. Smatramo da je neoliberalizam najzdraviji sistem.
6. Mi smo za izgradnju institucija. Institucije su prespore, moramo imati naeg
premijera.
7. Mi nikad ne vrimo pritiske na medije. Oni sve rade i bez pritiska.
8. Mi smo za demokratiju. Opozicija je neto najnemoralnije to postoji.
9. Mi smo zadovoljni zbog podrke iz Druge Srbije. Ako ta podrka izostane,
dovoljna je i Prva.
10. Mi smo sve to ste vi eleli da budemo. Nije naa krivica to se narod ne
slae meu sobom.
PR strategija DS za sledee izbore (ako pobedi ilas)
1. Drimo se stare prie:
Naprednjaci su pokazali da su u stvari i dalje radikali.
2. Dodamo malo nacionalizma:
Da budemo poteni pa da kaemo da se ova vlada odrekla Kosova.
3. Masivno negiramo realnost:
Ja sam za slobodne, oni su za kontrolisane medije. (D. ilas)
4. Glumimo da nismo neoliberali:
Ja podravam da drava intervenie u privredi u strogo jasnim pravilima,
oni veruju da e trite samo sve da rei.
5. Ne interesuje nas prolost:
Potpuno nas vie ne interesuje ta pria o prolosti (B. Stefanovi)
6. Ljutimo se zbog ilasa:
Demokraska stranka ostaje snana opozicija ovoj nesposobnoj vlasti i uz
napade i kritiku vlasti uvek emo iznositi nae konkretne predloge.
7. Mi imamo kadrove, a naprednjaci nemaju:
Naprednjaci, izlazei iz optinskih i gradskih vlasti, samo potvruju svoju
lou kadrovsku strukturu.
8. Mi smo pristojni, oni nisu:
Ali nismo verodostojni, pa jo uvek igramo na staru slavu.
9. Kad bi se svuda radilo kao u Beogradu:
Nema tu nikakve politike, samo mostovi, vrtii...
10. Tabloidizacija je neto strano:
Jo stranije je to to su to sve bive nae novine.

PR strategija DS za sledee izbore (ako pobedi Tadi)
1. Drimo se stare prie:
Ako se ili kada se vratim u dnevnu politiku, stalno u Vuia podseati na
opasnost njegovih rei iz prolosti.
2. Ali imamo i novu:
Koalicija mogua pod odreenim okolnostima.
3. Masivno negiramo realnost:
Ponosan sam na sve to sam uradio, osim nekih personalnih reenja.
4. Neemo vie da koketiramo sa nacionalizmom:
Jeremi je bio greka.
5. Glumimo da nismo:
Nije bitno ta smo, vano je da nismo nita. Stara slava e valjda da odradi
svoje.
6. Ne interesuje nas prolost:
Potpuno nas vie ne interesuje ta pria o prolosti to je OK.
7. Ne ljutimo se zbog ilasa:
Ko ga ia...
8. Mi imamo kadrove:
I rado emo pomoi...
9. Tabloidizacija je neto strano:
Ba strano...
10. Beli listii su krivi za sve:
Nadamo se da su to svi shvatili.


Slogani
01.02.2104.
SNS Zato to smo mi smislili ove besmislene izbore!
SPS Zato to znamo ko nee biti premijer!
DS Zato to beli listii nisu u pravu!
DF Zato to je Srbija naa kua!
DSS Zaboravili smo zato!
LDP Zato to vreme ne moe da eka!
URS Zato, zato moe ponovo?
BRAKUS Eh, zato, zato to je svejedno!
(najbolji spot u predizbornoj kampanji je ve odraen)
Vladimir Milutinovi: DS i beli listii
02.02.2104.
Ovih dana se odvija masovna akcija adopcije belih listia. Svi su uvereni da njih
vie na novim izborima nee biti, to se potkrepljuje tvrdnjom da su se vodei
zagovornici belih listia sa prolih izbora ve opredelili za neke stranke, mahom za
DS ili Novu stranku, koje e ionako moda biti u koaliciji. Nekako ispada da je DS
iznebuha postala ideal belih listia, napravivi tako obrt za 180 stepeni, poto je na
prolim izborima ona bila neto kao anti-ideal belih listia, koji su i nastali mahom
od njenih bivih glasaa.
Pa kako je to mogue? ta se to znaajno u prirodi DS promenilo u ovih nekoliko
dana da bi se ovaj obrt mogao opravdati? Pa, bogami, ja ne vidim ta bi to moglo
biti. ak mi se ini da je obrnuto, da je strategija DS za ove izbore upravo ista ona
koja je vaila i na prolim: mi se borimo protiv diktature i povratka devedesetih,
samo to smo se 2012. borili protiv najave povratka devedesetih, a sada protiv
samog povratka. Mislim da ova strategija ide direktno protiv smisla belih listia,
pa u to sad obrazloiti.
Logika belih listia bi mogla da se opie ovako: 1) demokrate (a i ostali) iz 2012. ne
zasluuju da im se da glas, i 2) odsad e se glas dobijati samo ako se zaslui neim
pozitivnim, odnosno ako se proe neki pozitivan krieterijum, koji istovremeno
predstavlja i neku bazinu korist za graane. Na primer, vi nama slobodne medije
mi vama glas, ili vi nama transparentnost vaih poslova mi vama glas.
Sadanja strategija DS: mi vama da nas oni vraaju u devedesete vi nama glas,
ide daleko ispod ove logike i po mom sudu nee naii na odobravanje belih
listia (hajde da glumimo da je to organizovana grupa). Da su hteli da posluaju
glas belih listia, demokrate, ili bilo ko drugi, usvojili bi ovu novu logiku, ali to bi
uspostavilo neke kriterijume u politici, pa bi onda bio kraj samovolji, ali nai se
politiari tom kraju jo ne nadaju. Oni jo uvek misle da sve moe po starom.
I pored svih manipulacija i praznine zvanine politike PPV-a, on ne moe biti jedini
krivac za sadanje stanje. Jer, on i njegovi su u poslednjih godinu i po dana vie
puta pokazivali da bi voleli da budu prihvaeni kao neko ko ne kri osnovne
politike norme. To to se te norme nisu etablirale zavisilo je i od volje onih drugih
da se odreknu samovolje (kontrole nad medijma, netrasparentnosti, manipulacija
itd). Da li su se odrekli? Pa ba i nisu, odnosno, ja ne vidim gde jesu.
Zbog svega toga, sumnjam da e usvajanje belih listia, ili barem dela belih listia,
od strane DS ili neke druge grupacije ii glatko. ini mi se da e beli listii i na ovim
izborima glasti slino kao i na prolim. Ili, jo bolje, zato da ne ostavimo kao malu
tajnu kakva je naa strategija na ovim izborima? Moda i damo nekima glas, ali
moraju i oni da daju neto.
Mi volimo izbore, inae ne bi bili listii, ali volimo i da ne dajemo blanko glas.
Nismo po tome beli.

Novi Neboja Milenkovi: Ako ve nemate za koga
glasajte ponovo za ia Gliu!
03.02.2104.
- delimini update jednog starog teksta -
Ukoliko ve nemate za koga onda je najbolje da glasate za ia Gliu, Teofila,
Robin Huda, Svetog Savu, Zorana inia, Bebu Popovia, svoju devojku/deka,
mua/enu, ili moda za samoga sebe! Kakogod izbori su ionako slobodni i
demokratski.
Ideja belih (precrtanih) glasakih listia poslednjih godina ona je politika opcija
kojoj svakako stremi najvei broj graana/graanki. Zato to nema nikog ko se
nee sloiti da aktuelna politika oligarhija ne predstavlja/zastupa vie nikog i nita
osim samu sebe te da, kao takva, ne zasluuje poverenje graana. Ono to se,
meutim, objektivno namee kao potencijalni problem jeste to da se ne mali broj
graana naklonjenih ideji belog glasanja opet pita: ta dobijamo belim/precrtanim
glasanjem? Zar nee svakako neko pobediti? Da li moda treba da zapuimo nos
i glasamo za (neko) manje zlo?
I dok se graani mue s vlastitim oseanjem drutvene odgovornosti politika
oligarhija koja je obesmislila sve u dananjoj Srbiji (politiku posebno) termin
odgovornost jednostavno nema u svom reniku. Umesto da pokuaju da nas ubede
kako (jo jednom?!) zasluuju nae (izgubljeno) poverenje politiari nas i dalje
vreaju na nivou elementarne inteligencije to pokazuje koliko im je uopte stalo
do onoga to, kao birai kojima bi trebali da polau raune, imamo da im poruimo.
ta je tu, zapravo, posredi i otkud to da srpski politiari, koji su poslovino imuni
na svaku kritiku, toliko ostraeno i politiki nezrelo kidiu na graansko i
demokratsko pravo da ne budemo zadovoljni aktuelnom politikom ponudom, to
jest: njima!? Ovo se posebno odnosi na takozvane demokratske snage.
Zato su beli/precrtani listii toliko opasni, i po koga?
Za mene, sama injenica da su oni koji su ne jednom izigrali nae poverenje toliko
uznemireni ovom idejom, najbolji je argument u prilog precrtanom glasanju.
Aktuelni izbori, na kojima zapravo i nema ta da se bira, nova su uvreda za sve
drutveno svesne graane Srbije. Smisao politike jeste da kreira i nudi ideje, nadu,
poverenje Sve ove kategorije iz srpske politike ve su davno prognane.
Zato graani ne bi trebali da pristaju na statiranje u izbornim kampanjama
zasnovanim na fabrikovanju afera bez razreenja, hapenjima bez sudskih
epiloga, priama o menjm zlu, obeanjima da se vie nee krasti ili da e izvriti
departizacija u drutvu u kom vie ne moete da budete ni portir u javnom
preduzeu ako iza vas ne stoji neka (bilo koja) politika stranka. Ovakva obeanja
ne moe da daje vlast koja je pomenuto stanje kreira pri tom kad kaem vlast
jednako mislim na aktuelnu koliko i onu pre nje.
Drutvo koje je dozvolilo da mu ljudska i graanska prava propisuje i(li)
suspenduje nekoliko stotina bilmeza i bilmeskinja koji i dalje odreuju ko, kako i
zato moe da eta ulicama naih gradova drutvo je koje je osueno na
institucionalno i politiko tumaranje. Izlaz iz tog mraka ne mogu da nude oni koji
su nas u isti (bilo svojim injenjem ili neinjenjem) uveli ve iskljuivo novi
ljudi. Poto tih novih ljudi jo uvek nema onda je najbolje glasati za onoga za
koga znamo da nam nee naneti nikakvu tetu. Dakle: za ia Gliu!
Mislim da u onom delu sveta koji pretenduje da se smatra ureenim i
demokratskim ne postoji zemlja na ijoj se politikoj sceni ve dve i po decenije
nije pojavilo nijedno novo lice! Zemlja u kojoj su predsednici stranaka njihovi
vlasnici! Zemlja u kojoj se meupartijski izbori redovno svode na izbor izmeu
jednog kandidata
Belo (precrtano) glasanje s tim to bi ga ovaj put zbog klime u kojoj se izbori
odvijaju moda bilo uputnije preimenovati u braon stoga predstavlja nastavak
graanske akcije oduzimanja politikog legitimiteta onima koji taj legitimitet
odavno ne zasluuju.
Braon (precrtano) glasanje poslednji je preostali nain kojim nevidljivi ljudi Srbije,
ijim se ivotima apsolutno niko ne bavi, ijih interesa u izbornim kampanjama
nema upuuju nedvosmislenu poruku politikim kvazielitama koje su, bavei se
feudalnom podelom politikog plena, zaboravile emu i kome izbori uopte slue.
Prazni i beli/precrtani listii nisu isto
Za razliku od izbornog bojkota, odnosno neizlaenja na glasanje ili ubacivanja
praznih (neprecrtanih) listia belo/precrtano/braon glasanje jeste glasanje sa
stavom. Takoe, graanima treba skrenuti panju da prazni (neprecrtani) listii
ostavljaju mogunost izbornih mahinacija stranakim kontrolorima da
zaokruivanjem svoje opcije iste pretvore u tzv. aktivne (partijske) listie.
Precrtan listi izraz je nedvosmislene graanske demonstracije nezadovoljstva
aktuelnom ponudom. Shodno trenutnim procenama koje stranaki tabovi i njima
naklonjeni mediji veto preutkuju, 5% do 10% precrtanih listia pokazali bi u
kojoj meri je aktuelna politika scena trula.
Do sada smo uvek glasali za manje zlo: prvo je to manje zlo bio Kotunica, pa
Boris Tadi, danas nas ubeuju kako su to Vui ili Dai moete li da
pretpostavite ko e biti sledei? Na kraju, ovo nije agitacija za precrtano glasanje
ve poziv na razmiljanje da li na aktuelnoj politikoj sceni postoji organizacija
koja zastupa vae ivotne interese? Neko ko vas uopte primeuje?
Zato, ako ve nemate za koga onda najbolje glasajte za ia Gliu!
Stefan Aleksi: Ucena na lep(i) nain
03.02.2014.

Kampanja u koju je Aleksandar Vui gurnuo svoje nevoljne politike oponente je
sigurno najbizarnija koju smo gledali. Spaavanje deaka sa zavejanog puta
nesumnjivo pokazuje do koje mere je izofrena. A poprilino oigledna cenzura
interneta i gegova i mema na raun blizardman-a, novog Marvelovog junaka,
pokazuje da je ona i temeljno nedemokratska.
Smatram da razlog raspisivanja izbora nije bio samo potraga za premijerskom
stolicom, ve je neto drugo bilo presudno. SNS trai nain da obezbedi etiri
godine mirne i neupitne vladavine i, bojim se, nekontrolisanog pira nad graanima i
neistomiljenicima. Tako bi obezbedili etiri godine slobode od bilo kakve
odgovornosti ali bi nekontrolisanim zapoljavanjem obezbedili i jaku stranaku
strukturu pred one naredne izbore. U svakom sluaju rezultati se sa velikom
sigurnou mogu predvideti: naprednjaci e uzeti ubedljivo najvie glasova, Vui
e biti premijer, jedino pitanje koje ostaje otvoreno je da li e osvojiti apsolutnu
veinu ili e im trebati neki minorni partner.
Za to vreme opozicija igra pravi ruski rulet sa pet metaka u burencetu. Gotovo svi
politiki igrai se preporuuju za koaliciju sa SNS-om, ali cena ove taktike je
velika. Iz pozicije jedne ovakve udavae, perspektiva stoji ovako: na prvom mestu,
potrebno je da naprednjaci ipak ne osvoje apsolutnu veinu, na drugom, potrebno je
na postizbornoj pijaci ponuditi najmanju cenu svoje podrke, po mogustvu gotovo
nikakvu, pa i tada e biti mesta za samo jednog partnera kojem e biti udeljeno
neko minorno mesto, na primer mesto ministra obrazovanja, ovde je to ionako
deveta rupa na svirali.1[1] I sve to po cenu dugorone politike budunosti.
Demokratska stranka je jedini izuzetak u opoziciji. Donekle ohrabruje to to u ovoj
partiji svoj politiki identitet reinventuju kao jukstapozicioniran trenutno najjaoj
partiji, ali ne smemo zaboraviti da su takve strategije nuno manjkave jer nemaju
pozitivnu politiku komponentu. Dakle, DS pokazuje odlunost, samo jo da imaju
neki alternativni politiki projekat u ime kojeg bi bili odluni.
Postoji i trea mogunost: beli listii koji su briljirali na prolim izborima i koji su,
po mom miljenju, jedan od najzanimljivijih fenomena posle 2000. godine. Na
kraju krajeva, oni su bili tas na delikatnoj vagi koji je kljuno doprineo padu biveg
predsednika i njegove popara-politike, to je otvorilo sva ona nezgodna pitanja koja
je DS iz tog vremena izbegavala: nain na koji emo obaviti pridruivanje EU,
kako emo staviti taku na Kosovo, da li liberalizovati trita i na koga e biti
svaljen teret dvadesetpetogodinje krize, koje su i kakve ekonomske perspektive
drutva. Logino je da se i pred ove izbore postavi pitanje da li je ponavljanje
akcije belih listia svrsishodno ili ne?
Beli listii su pre dve godine na svojoj strani imali nekoliko argumenata: trebalo je
opaliti amar potpuno neodgovornoj Demokratskoj stranci; trebalo je odbaciti
ucenu manjim zlom; pokazati nezadovoljstvo manjkom istinskog i autentinog
izbora i ispraznou izbornog procesa; i, na kraju, postojao je i sasvim razumljivi
prezir prema potpuno otuenoj politikoj eliti.
Pitanje je koliko bi neki eventualni amar bio efikasan na sledeim izborima.
tavie, pitanje je i kome ga treba uputiti i kome bi bio upuen, ako se akcija
ponovi? Naprednjacima odgovaraju i mala izlaznost i nevaei listii. Oni, poto

1[1] A nema razloga da verujemo da e ita drugaije biti i u budue.
nisu mnogo uveali apsolutni broj svojih glasaa, zapravo eksploatiu otkazivanje
podrke svojem najveem rivalu. Nisam siguran da Demokratskoj stranci ima svrhe
ponovo lupati amare: em nije na vlasti, em je pokazala da je ni ono amaranje od
pre dve godine nije dozvalo pameti. Osnov njihove kampanje e ponovo biti
glasanje za manje zlo, jer ako oni i uspeju da namaknu neto vie glasova no to im
pripada po istraivanjima javnog mnjenja, to je samo zato to su nekoga ubedili da
su oni manje zlo u odnosu na SNS. A da li su, ostavljam graanima da procene.
Pa ak i prezir prema politikoj eliti danas mi se ne ini kao previe jak argument.
Kako uopte govoriti o preziru prema politikim elitama u situaciji u kojoj jedan
politiar ima bezrezervnu podrku tolikog procenta graana. Vui, moglo bi se
rei paradoksalno, jae na tom preziru, pa u tom svetlu treba tumaiti i njegovu
neposrednost koja maskira autoritarizam i decizionizam koji maskira samovolju.
Problem autentine politike ponude, meutim, ostaje. Partije pokazuju da su
spremne da rtvuju svoje svetonazore samo zarad minimalne nade da e se ogrebati
za mrvice koje ostanu nakon formiranja budue vlade. Dokazuju one time da
stranke u Srbiji svetonazore zapravo i nemaju, a da programi postoje samo zato to
se prilikom formiranja stranke mora podneti i neka vrljotina pod datim nazivom.
Kao to sam naveo gore, Demokrate svoju strategiju grade nakaradno. Zapravo,
one svoju strategiju grade previe podseajui na naprednjake, stavljajui akcenat
na personalizaciju i bez ideje da bi trebalo da ponude alternatvni politiki projekat.
Naravno ne primeujui da je svako svoenje politikih pitanja na personalna
unapred promaena strategija.
Sve ovo, meutim, validno je samo ako izbori 16. marta nisu referendum o putu u
radikalno autoritarnu politiku praksu i ako oekivana pobeda naprednjaka ne bi
bila uvod upravo u takav jedan scenario. Zapravo, zapitajmo se: kako smo ponovo
dospeli u uh-eh situaciju?


Stefan Aleksi: Opasnosti dvopartijskog sistema u
zemlji uda

06.02.2014.
Postoji nekoliko moguih odgovora na pitanje zbog ega je dolo do cepanja
Demokratske stranke, jedan verovatniji i drugi, malo blii teoriji zavere, ali ipak ne
radikalno manje verovatan.
Osnivanje novog DS-a i kalkulacija o eventualnim partnerstvom sa SNS-om u
buduuj vladi e dalje sniziti cenu lanstva u sledeoj vladi, neto to neoekivano
ide na ruku naprednjacima, ali to nee biti jedini efekat. Moram priznati da imam
utisak da Boris Tadi rauna na, moda mali, ali za prelazak cenzusa dovoljan broj
glasaa koji ne ele svoje poverenje da poklone Draganu ilasu i njegovoj viziji
Demokratske stranke. Kad bolje razmislim, bivi predsednik rauna na glasae koji
bi moda i glasali za Aleksandra Vuia, ali iz nekog razloga, pretpostavljam
estetskog, ne mogu to da prelome, dakle na one koji se potajno dive koliini moi u
rukama budueg premijera. udna taktika, moram priznati, ali ako omogui
probijanje cenzusa, nee biti sumnje da li je i efikasna. Ili, recimo to na ovaj nain i
bez mnogo uvijanja: smatram da Tadi rauna na oportunistiko lanstvo DS-a
kojem nudi savez sa naprednjacima kada se izbori zavre, ono lanstvo koje bi da
bude u borbenim redovima Voe, ko god on bio, ali koje je gadljivo na eksplicitno
povezivanje sa bivim radikalom, valjda da bi mogli da se dre tako dragog ali
svakako previe laskavog epiteta spasioca Srbije od kandi diktatora.
(Paradoksalno, Vuievo naslee smeta vie opoziciji no njemu lino)
Ne smemo iskljuiti, meutim, jo jednu mogunost, onu koja podsea na
opozicionu zaveru: kada bude formirana budua vlada, bie potreban samo jedan
saveznik, a potencijalnih kandidata je mnogo. U sluaju da taj saveznik ne bude
Tadi, ve, na primer, LDP, ne smemo iskljuiti mogunost saveza novog i starog
DS-a. I ne smemo, naravno, iskljuiti ni mogunost da je cepanje stranke izvedeno
sa manje ili vie implicitnom motivacijom da proiri opozicionu ponudu i time
zgrne vei broj glasova i mandata ukupno. Reju, cepanje je moda izvedeno sa
namerom da omogui glasaima koji glasaju protiv SNS-a, a koji su gadljivi na
nekog od ova dva efa (ilasa i Tadia), da imaju kome da poklone glas.
Koja god od ove dve varijante, jedna stvar je sigurna: polarizacija politikih snaga
vodi nas korak dalje, ako ne i direktno u, dvopartijski sistem. Dvopartijski sistem,
iako izgleda dobro, a izgleda dobro samo zato to je prost kao pasulj, ipak ima
inherentnih problema. Postoji, naime, opasnost od toga da na kraju dobijemo dve
partije koje e imati jednu te istu real-politiku, samo obuenu drugom oblandom.
Liberalizacija trita, favorizovanje krupnog kapitala, dentrifikacije na sve strane,
privatizacije javnih servisa, prodaje monopola i tako dalje, samo u jednom sluaju
obuene u dosadno konzervativno odelo, u drugom u havajsku koulju.
Dvopartijski sistem, po mom miljenju, i jeste uzrokom trenutne dugotrajne
parlametrane krize u SAD i Velikoj Britaniji, gde graani nemaju ponuene
autentine politike opcije i alternatve, ve mogunost da glasaju za dve varijante
jednog te istog politikog projekta. U Velikoj Britaniji, Margaret Taer se hvalila
govorei da je ovaj navoeni projektil u srce demokratije, njen najvei uspeh,2[1]
pa je Britancima poslednjih decenija bilo poprilino svejedno da li im je premijer
torijevac ili vigovac. U SAD je jo tee razabrati razliku izmeu republikanaca i
demokrata, jer je i tamo ona prvenstveno estetska: republikanci pucaju po
ranevima, demokrate priaju o ivotnoj sredini, razlike se tu zavravaju.3[2]
Mnogobrojna urbana elita bi i glasala za neku treu opciju ukoliko bi postojala, ali
nje nema. Evropski politiki prostor (onaj kontinentalni) bio je obeleen
multipolarnou:4[3] razne leve partije, razne desne, konzervativne, liberalne, one
izmeu, iznad, ispod, doprinele su da drutvima kontinentalne Evrope budu
ponuene zaista razliite politike opcije, injenicu da ni jedna ne moe da nosi
dugotrajnu prevagu, kao i autentian princip smenjivosti politikih projekata5[4] i
autentinog izbora.
U lokalnom smislu, a u Srbiji je uvek lue nego u ostatku sveta, postoji opasnost da
ova dva bloka izgube bilo kakav politiki smisao, ukoliko svoje politike identitete
izgrade samo kao suprotstavljene svojem protivniku.6[5] Na mala vrata, vidi se to i
u ovoj kampanji: ak i u vreme Miloevia, postojao je neki dep u koji se sakrije
pozitivna komponenta kampanje. U ovoj kampanji, koja izgleda kao da je putena
iz ludnice, nema je ni od korova.

2[1] Ona je tvrdila da je njen najvei uspeh to to je laburiste naterala da promene miljenje.
Drugim reima da prihvate konzervativnu politiku koju je ona propagirala. Dakle da se politika
razlika izmeu jednih i drugih minimalizuje.
3[2] Razmislite: Obamina administracija se povukla iz Iraka, ali je pojaala drone-war diljem
zemaljske kugle, a paralelno sa tunjavim uvoenjem Obamacare-a, pomo za siromane je manja
nego za vreme prethodne administracije.
4[3] Dodue onda kad nije bio obeleen autoritarnou ili jednopartijskim sistemom. To se zaista
mora priznati.
5[4] Jer elite se ne menjaju da bi se menjali ljudi, ve politiki projekti iji su oni delatnici. Bez
politikih projekata, ti delatnici postaju besmisleni i prinueni da politiko angaovanje svedu na
politiarenje, namicanje glasova, kalkulanstvo i kupovinu izbornih pobeda deljenjem poslova u
administraciji. Podsea na Srbiju?
6[5] U SAD-u ovo je veoma vidljivo: republikanci se bore protiv Obame rasturajui sve to im se
nae na putu, samo da bi se razraunali sa predsednikom koji, usput, ne moe ni da se kandiduje
na sledeim izborima. Toliko su se fiksirali na jedan neracionalan cilj, da su potpuno izgubili
kontakt sa realnou, ukoliko su ga ikad imali
Vladimir Milutinovi: Radulovi, Vui i
neoliberalizam
07.02.2014.
Kada se prelazak iz socijalizma u kapitalizam predstavljao kao boljitak, a ne kao
neminovnost pred bankrotom, argument u prilog kapitalizma je bila efikasnost.
Naime, socijalizam i kapitalizam koriste razliite sisteme odluivanja: socijalizam je
sistem u kojem se odluuje slaganjem (otuda njegova neefikasnost) dok u
kapitalizmu odluuje jedan ovek. Taj poloaj mu obezbeuje privatno vlasnitvo
koga u socijalizmu nema ili ga nema u tolikoj meri. Sad, kakve to veze ima sa nama
sada i sa predizbornom kampanjom? Evo kakve. Oni koji se danas ale na kult
linosti i vlast jednog oveka trebalo bi da su protiv neoliberalizma, kao
ideologije efikasnosti jednog vlasnika. Drugim reima, kljuna pretpostavka za
Vuiev dananji status je neoliberalizam i nije nikakvo udo da je neoliberalizam
za njega najzdraviji sistem. Vuiev status u realnom sistemu isti je kao status
privatnog vlasnika u nekom preduzeu, istog onog vlasnika koji pokree
privredu, donosi radna mesta i sve nas hrani. Vui nas jo ne hrani, ali nas
zato spasava.
Dobro, to je bio laki deo prie. Tei deo se odnosi na pitanje kako je onda Vui
doao u sukob sa Raduloviem, ako su obojica neoliberali? Odgovor na ovo pitanje
oslanja se na jednu razliku koja postoji u svakoj ideologiji, na razliku izmeu
realnog i idealnog oblika ideologije. U toj podeli, Vui je realni neoliberal, a
Radulovi idealni. Razlika izmeu njih je jednostavna: realni neoliberal prihvata sve
postavke ideologije, ali samo na reima. On je shvatio da je ideologija idealno
opravdanje za neku politiku, ovde za politiku zatite interesa kapitala. Ali, realni
neoliberal zna da se interesi kapitala mogu tititi i bez doslovne primene svega to
idealna ideologija zahteva. Na primer, drava je odlino sredstvo zatite privatnog
kapitala, ona moe da prikupljeni novac daje u privatne ruke, na primer, preko
kredita dravnih banaka, tetnih ugovora sa privatnim licima, davanja monopola,
ekskluzivnih ugovora. Iako se ne potuje u potpunosti, idealna ideologija je uvek
tu: dobro doe i poneka prava privatizacija, a ne samo navedeni mehanizmi
prebacivanja dravnog novca u privatne ruke.
Idealni neoliberal je neto drugaiji, a u bivem ministru privrede imali smo jasan
primer ovog tipa. On doslovce shvata ideologiju: subvencija zaista ne sme da bude,
presipanja javnog novca u privatne ruke takoe. Ali, to ne znai da su privatni
interesi zanemareni. Kao neminovne zahtevaju se promene zakona o radu i drugih
zakona koje poslodavci glasno pozdravljaju. I ne samo to: najavljuju se promene
koje e itavo zdravstvo, kolstvo i privredu privatizovati u skladu sa neoliberalnim
modelom. Tako je umesto javnog novca u skladu sa politikom diskrecijom,
privatni sektor dobio monopol nad javnom sferom i nezaobilaznim potrebama
ljudi, to izlazi na isto. Ipak postoje i razlike: dok je realni neoliberal oportunista
koji vidi da je neoliberalizam trenutno vladajua ideologija i eli da iz nje izvue
maksimum za sebe ali je ne shvata doslovno kao obavezujuu idealni
neoliberal zaista misli da je ideologija dobra i zaista eli da je realizuje.
Ova dva tipa razliito su doekani u javnosti. Budui da na ideologiju gleda samo
kao na sredstvo za vlastitu promociju, realni ideolog poputa na svakom mestu
gde neka grupa to trai i zbog toga je popularan. Nasuprot tome, idealni neoliberal
je rigidan poto zaista veruje u ideologiju, to mu donosi popularnost u manjem
krugu vernika, ali nepopularnost u ugroenim grupama, koje u stvari ine veinu.
Vernici idealnog neoliberalizma na njega gledaju kao na idealnu ideologiju jo
neokrnjenu relanou, jer je jo uvek nigde nije bilo. Oni su sigurni da bi potpuna
realizacija ideologije napravila udo, a odgovor da li je to tako po njima moe dati
samo budunost. Zbog toga na ovu grupu argumenti skoro da ne deluju, poto
priznaju samo sud budunosti.
Prava kvaka ovog odnosa je u ovome: idealni sistem je jednako
problematian koliko i realni. Svejedno je da li ete javni novac davati u privatne
ruke kroz korupciju ili ete javne resurse privatizovati kroz vlasnitvo. Ipak, budui
da su potpuno uvereni da su otkrili konanu istinu, idealni ideolozi ne vide da
ideologija i u idealnoj verziji ima krupne mane i da u stvari i ne bi trebalo da bude
realizovana. Realni ideolozi i ne misle da to realizuju, pa ih zbog toga te mane
previe ne uzbuuju. Oni se bave samo realnom politikom i gledaju svoj interes.
Izmeu njih postoji specifina dijalektika: i pored toga to su obe strane
problematine, one jedna drugoj daju ono to svakoj fali: realisti dobijaju novodno
idealno opravdanje za svoj oportunizam, dok idealisti dobijaju realnu podrku i
mogunost da se nadaju da e neto od svojih ideja realizovati, poto sami to ne
mogu. Ali, te dve grupe se ne vole: idealisti uvek misle da su glavni jer daju
legitimitet, dok realisti misle da su oni glavni jer imaju podrku i mo. Pa ipak, ne
mogu jedni bez drugih: bez navodnog idealizma realnost je gola i prizemna, a bez
realnosti idealizam je prazan i bez pokria.
Bitno je, meutim, da je njihov sukob u okviru iste ideologije: ako ste primetili,
poslodavci podravaju i jedne i druge.
Svaki realni oblik ideologije ima svoj idealni dodatak: svaki Vui ima svoga
Radulovia.



Vladimir Milutinovi: Zato ponovo beli listii?
09.02.2014.
U najkraem, ako bi se sada sloili za stavom da beli listii sa izbora 2012. godine,
iako su bili prva prava graanska akcija u Srbiji, sad treba da prihvate logiku
apsolutnog zla i glasaju za DS, naa logika bi otprilike bila ova: dobro, pokuali smo
da poaljemo neku poruku ne-nacionalistikim strankama, poruku ta je trenutno
tema oni nisu uli nita, nisu uradili nita ali ipak, hajde da se vratimo 2 godine
unazad i prihvatimo njihovu priu o veem zlu i glasamo slono za njih.
Mislim da ova logika ne pije vodu, ne samo zbog one Heraklitove da se ne moe
dva puta ui u istu reku. Ona poiva na tri pretpostavke koje su po mom miljenju
sve tri problematine.
Prva je da su se SNS i SPS ponovo pretvorili u apsolutno zlo. Na prolim izborma
smo im dali ansu, ali sada treba da prihvatimo da smo pogreili i da oni stvarno
jesu apsolutno zlo. Meutim, to nije tako. I pored svega loeg to je radila ova
vlada, ona je uradila i neto dobro i nije drastino naruila i inae uspostavljen
demokratski nivo. To to nismo napredovali, ne moe se samo njoj staviti na
rabo, moda je to uopte na trenutni maksimum. Posebno je tu vaan doprinos
opozicije za koju bi danas trebalo da pokajniki glasamo. Skoro da je zabavno
analizirati koliko tu za ovu godinu i po nije bilo nikakvih ideja, nikakve refleksije,
niega. O tome govori i raspad te koalicije na LDP, koji sada tvrdi da zemlja sledi
kurs LDP, do DS koji se pocepao na struje od kojih jedna hoe sa bivim
apsolutnim zlom. Da ne pominjem da se ova evolucija desila takoe bez bilo
kakvog priznavanja greaka. Naprotiv, oni su uvek bili u pravu. Ako bi danas
pristali na ovu logiku, bacili bismo niz rijeku sve ono to je ipak krasilo graanski
pokret 2012: principijelnost, kritinost, istrajnost.
Dakle, nismo u situaciji apsolutnog zla. Onda kada ova vlada izgleda najgore, to
je samo posledica injenice da je u nedostatku bilo ega pozitivnog na svojoj
strani, opozicija sve karte stavila na negativnu kampanju. Meutim, mi jo uvek
traimo neto pozitivno.
Da li je opozicija proizvela neto pozitivno u ove skoro dve godine? Upravo je
spektakularno koliko nije. Tano je da, ako ostavimo po strani Briselski sporazum,
nita vano nije uinila ni vlast, ali za isto vreme ni opozicija nije uinila nita. Oni
koji misle da opozicija nije ni mogla da uini nita, samom injenicom da je
opozicija, nisu u pravu. Kad ste u opoziciji moete relaksiranije da izvedete nune
reforme u svom programu (eto reformi koje su stvarno nune). ta je sadanja
opozicija nauila iz poraza iz 2012. godine? Nita. Oni ak sasvim jasno stavljaju do
znanja da je sve bilo u redu, osim kadrovskih greaka. I, kako se sada ispostavlja,
upravo od svojih kritiara i graana oekuju da priznaju da su pogreili i da se
vrate na njihove pozicije.
Trea pretpostavka je da je beli glas prazan, da ne znai nita u proporcionalnom
sistemu, da radi samo u korist SNS itd. I pored onolikog truda od pre dve godine,
sada i nove stranke, neke nastale i na tom talasu, ne vide u belom glasu bilo kakvu
poruku koja bi imala smisao koji nije puko instrumentalni. Onaj ko precrta listi po
njima ne govori nita. I tu se opet, jasnije nego na drugim mestima ocrtava priroda
nae javnosti i naeg sistema. Beli glas ne govori nita iz prostog razloga to niko
ne eli da ga uje. Opet smo na istom mestu kao i pre dve godine: Imate ponudu,
glasajte, ta hoete. Isto lakonsko odbacivanje belog glasa kao besmislenog u TV
emisijama, lancima.
Pa nema se tu puno ta prigovoriti. Nije isto priati iz matriksa interesa i novca i
biti izvan njega. Ali, kad je ve tako, mislim da na ovim izborima lestvicu treba
podii jo vie nego na prolim. Najgore to se moe dogoditi je da nijedna od
stranaka opozicije ne proe u parlament i da dobijemo vlast SNS i opoziciju SPS.
Iako mnogi misle da bi to bila katastrofa, ja mislim da ne bi. Ta vlast znala bi da
vlada uz podrku malog broja biraa, verovatno bi bila oprezna u svemu i vrlo brzo
bi opet imali izbore. Makar u redovom terminu u kome bi se odrali da ovih nije
bilo. Do tada bi mogli da razmislimo treba li nam opozicija kao manje zlo ili e se
neko zaista potruditi da zaslui glasove.
Na prole izbore izalo je 60% biraa, a neto manje od 5% je bilo nevaeih listia.
Na ovim mislim da su zasluili da 20% bude zbir belih glasova i protestanata koji
nisu hteli da uine ni toliko.
10 razloga koje moete ponuditi ako vas pitaju: Zato niste
izali na izbore 16. marta?
Rubrika: 10 2014. Tagovi: 10 razloga za neizlazak na izbore
1) Nisam shvatio zato su izbori uopte raspisani
2) Nisam uo da stranke imaju neke programe (jel imaju?)
3) Nisam uo ta stranke misle o Zakonu o radu, a to me jedino interesuje
4) Ono to sam uo, nije mi se svidelo, ta u
5) Nisam mogao da se odluim izmeu onih koji
smatraju da su deca degenerici i onih koji misle
da su svetinja
6) Nisam imao s kim da idem
7) Kada sam video spot u kome Vui spaava
deaka, nisam mogao vie izbore da shvatim
ozbiljno
8) Zato to je SVEjeDNO (ups, trebalo je da izaem)
9) Svidela mi se izborna tiina
10) Bio je mnogo lep dan

Posle dve godine otkriveno ko su bili beli listii 2012!
Rubrika: 11 2014. Tagovi: beli listii 2014.

Programski direktor CESID-a ore Vukovi podsea da
je na prolim parlamentarnim izborima bilo oko etiri odsto
nevaeih listia, a proseno ih bude jedan i po do dva i po
odsto.
Vukovi razliku u procentima objanjava, ne nuno
svesnim revoltom biraa, ve i injenicom da su protekli
izbori bili komplikovani, odnosno da su graani
zaokruivali od tri do est listia.
Imajui u vidu nivo obrazovanja i pismenosti ljudi u Srbiji, ne udi me da je i zbog toga
bilo vie nevaeih listia, rekao je Vukovi, koji dodaje da je nemogue predvideti koliko e
graana apstinirati ili koliko e nevaeih listia biti na predstojeim izborima.
LOL
(u proizvodnji humora uestvovali Jelena Trivan, ore Vukovi, Boris Tadi, Tanjug i Vladimir
Goati)


Vladimir Milutinovi: Dokaz demokratinosti belih
listia
14.02.2104.
Primetili ste da se naa politika, tanije argumentacija u naoja politici, esto
oslanja na logiku. To je posledica injenice da se svi politiari trude da zatvore
spektar mogunosti tako da jedina opcija ostanu oni sami. Problem je u tome to
je to nedemokratski postupak, poto je definicija demokratije naravno izbor.
A sad na bele listie. Zato su beli listii deo demokratije?
Uveemo najpre neke definicije:
Demokratija je sistem u kome postoji mogunost izbora, dakle D = p v q v... / gde
su p, q, r,... opcije izbora.
Poto su beli listii (BL) jedna od mogunosti izbora, oni su naravno deo
demokratije i sasvim su legalna opcija. Zbog toga niko ne govori da nemate
pravo da glasate belo.
Ono to se osporava su druge stvari. Najpre, odgovornost opcije belih listia.
Navodno, oni koji glasaju za postojee stranke, ak iako im se ne dopadaju,
doprinose demokratiji, dok se BL ponaaju kao da ih nije briga za drutvo i
demokratiju kao njegov pozitivan kvalitet.
To meutim nije tano.
Demokratiju dodatno moemo definisati kao sistem u kome je mogue ne glasati
za odreenu politiku opciju, to za posledicu ima njenu odgovornost, odnosno
nemogunost njene samovolje (uslov za demokratiju 2, koji zapravo sledi iz
definicije poto ako nije mogue ne glasati za neku opciju, to znai da nemate
izbora)
U tom smislu, BL doprinose demokratiji, a obavezno glasanje za jednu od
punuenih opcija (za manje zlo: MZ) ne doprinosi.
Sad emo to i dokazati:
Dokaz:
Ako smatrate da je uvek obavezno glasati za manje zlo, ema vaeg razmiljanja je
ova:
(p v q) p q
to znai da e u okviru MZ bar jedna od opcija moi da radi ta hoe, jer ukoliko su
druge opcije loije nee postajati mogunost da se ne glasa za nju. to je protiv
demokratije (uslov 2.)
Dakle, mogunost da se ne glasa ni za jednu ponuenu opciju (BL) u skladu je sa
demokratijom, i poto je demokratija jedno od osnovnih javnih dobara, to
pokazuje da je BL stalo do javnog dobra.
Dodatak:
Postoji tu jo jedan izlaz za opciju MZ. oni mogu da kau da je alternativa p, takva
da e zabraniti demokratiju, i da treba da glasamo za q, tanije moramo da
glasamo za q, da bi zatitili mogunost izbora.
E sad, najpre, to nije tano. Mi danas ne moemo tvrditi da SNS (to je taj p)
onemoguava izbor. SNS nije poela da zabranjuje druge stranke. Na medijima su
jo uvek isti ljudi i isti ljudi i komentariu politiku kao i ranije. Ono to trenutno
imamo je manipulacija medijskom nepismenou dela stanovnitva (kojima se
moe manipulisati prevashodno Kurirom, Informerom, Pinkom i Blicom) i
zloupotrebu tuilatva. Ali ne i potpunu kontrolu svih ovih slubi i zabranu
opozicije. Na primer, na ovim izborima niko nije branio opoziciji da ne izae u 18
kolona.
Meutim, ak i da SNS jeste nedemokratska stranka, i da je tano da onda
moramo da glasamo za demokratsku alternativu, to jo ne znai da smo u
demokratiji. Poto je defincija demokratije izbor, a ovde moramo da glasamo za
jednu partiju.
Ukoliko treba da posmatramo stvarnost na taj nain, onda, dakle, treba najpre da
usvojimo stav da smo u pre-demokratskom stadijumu i da slika o tom stadijumu
nije rezultat potrebe da opozicija dobije izbore bez pozitivnog programa.
Zakljuak:
I tu dolazimo do sutine belih listia: to je zahtev za pozitivnim programom.
Zbog toga je ovo gore dokaz demokratinosti belih listia. Dokaz opravdanosti
glasanja belim listiem ukljuuje stav da su sve ponuene opcije
nezadovoljavajue. Ako je neko zadovoljan nekom od opcija treba da glasa za nju,
nezavisno od toga to je savreno demokratski da ne glasa.
Nai politiari bi voleli da se to obrne, da se glasa za njih, samo zato to je
nedemokratski da se ne glasa.
Gde je Zakon o radu? Nigde.
Rubrika: 14 2014. Tagovi: dacic, SPS

Na pitanje dokle se stiglo sa Predlogom zakona o radu,
privatizaciji i steaju, o kojima bi danas trebalo da
raspravlja i Socijalno-ekonomski savet, Dai, koji
predsedava tom savetu, rekao je da se nije stiglo nigde.
(a zakona o radu nema nigde ni u kampanji. Po svemu
sudei ovi izbori e protei a da se kljune stranke SNS,
SPS i DS uopte nee izjasniti o pojedinim odredbama
Zakona o radu. Drugim reima, o glavnom pitanju pred
izbore uopte neemo glasati.)
Mikovi ili Vui?
Rubrika: 14 2014. Tagovi: aleksandar vucic, mikovi

16. marta biramo vladu koju vodi Mikovi ili
vladu koju vodi Vui Zorana Mihajlovi, miting u
Niu, 14.02.2014.
(dobro, recimo da izaberemo Vuia, u emu je onda
problem? Pa jednostavno: i u priruniku za graansko
vaspitanje za III razred srednjih kola, kroz primer sa
organizovanjem ekskurzije, kae se da je manjkav
nain izbra destinacije koji bi se zasnivao na izboru
predstavnika odeljenja koji bi onda sami izabrali
destinaciju. Bolje je da se istovremeno sa predstavnikom odeljenja izabere i destinacija (pravac,
program).
Mi biramo izmeu Vuia i Mikovia, a oni e se posle izbora ve nekako snai)
Lapsus B92: Beli listii na 14.2%
Rubrika: 14 2014. Tagovi: beli listii 2014.
Nakon iskljuenja odgovora ne znam, podaci pokazuju da
skoro dve treine preostalih graana (63,8%) izlazi sigurno da
glasa. Verovatno e glasati 13,1%, a o tome da moda ne glasa
razmilja 8,9 odsto graana Srbije, dok za sada ima 14.2 odsto
tzv. belih listia.
B92.net
14.2% je u stvari reklo da sigurno nee na izbore. Kako su
oni postali BL ko zna, ali zvui dobro, iako je verovatno
greka. Dodue, poto je na ovim izborima svesna
apstinencija isto to i BL, a da su odgovori ne znam iskljueni, ko zna, moda ovo i nije greka.
Svakako malo govori o bilo emu, jer procenat ovih koji su rekli da jo ne znaju ta e nije
naveden, a nita nam ne garantuje ni da su podaci verni.
U tekstu se kae jo:
Na pitanje za koju stranku biste glasali na izborima: 44, 1 odsto je odgovorilo da bi glasalo za
SNS, koalicija oko SPS dobila bi 15,1 odsto glasova, koalicija oko DS, 14,4 odsto.
Cenzus bi preao jo i DSS sa 6,1 posto, dok je LDP na samoj granici cenzusa 4,7, odsto. Ostale
stranke, radikali (3,4%), URS (3,1%) ne bi prele cenzus.
Calvin i beli listii



Utisak o realnim i idealnim neoliberalima
Rubrika: 17 2014. Tagovi: neoliberalizam
U jueranjem Utisku moglo se plastino videti kako razmiljaju realni (Stefanovi) i idealni (Radulovi)
neoliberali. I jedni i drugi misle da privatni sektor finansira
javni, da je privatni sektor efikasniji itd, ali:
Stefanovi bi direktno pomagao privatni sektor iz
budeta:
32 miliona evra za Mielin (ovo se zove dovoenje
investitora)
dok idealni neoliberal ne bi dao ovih 32 miliona, ali bi
dopustio da privatni sektor preuzme javne servise
(kolstvo, zdravstvo) itd.
Ni jedno ni drugo nije nuno, ali ako se upitamo ta je bolje, odgovor bi mogao da bude ovaj.
Realni neoliberali ne bi drastino menjali sistem u pravcu neoliberalizma. Njima je neoliberalna
ideja samo paravan za realno sticanje moi i novca, ne shvataju je doslovno, ne veruju u nju.
Idealni neoliberal veruje u ideju, i to je njegova velika prednost; poto veruje u ideju on e eleti
da se sve objasni, nee kriti realno stanje itd. Problem je meutim, u tome to veruje u pogrenu
ideju i to na ideoloki nain dogmatski.
Realnog neoliberala moete poznati po ovoj reenici Reforme ne treba da jedu ljude, dakle Ta
ideja je ok, ali mora biti ublaena u realnosti. Ovu reenicu izgovaraju npr. Vui i Dai.
Idealnih neoliberala kod nas ima malo i njih moete prepoznati po uverenju da je neoliberalizam
ideja zasnovana na logikim razlozima. Primer su naravno Radulovi i saradnici,
Ima i ovih treih, ekonomskih novinara, koji podravaju obe skupine priom o loncu i orbi.
ta je bolje, odluite sami. A oba ne valjaju.
Vladimir Milutinovi: Medalje za izdrljivost
18.02.2104.
POSTULAT 1: Ako u jednom drutvu postoji opta nebriga o idejama i loginom,
povezanom miljenju, javni govor e vremenom postati pun protivrenosti,
odnosno, besmislen.
Ovaj stav nije sasvim samorazumljiv. Zamislivo je da i pored javne nebrige u sebi
svi ipak paze na logiku, ali se to ne deava. Radije sve potanja u protivrenost,
jednu od, po mom raunu, osam varijanti besmislenosti. Ova kampanja je odlian
primer za na postulat.
Da vidimo redom. Njen glavni akter PPV zalae se za bre reforme, ali
istovremeno za svog ministra koji ih je predlagao kae da je sramota i da nije
uradio nita. ovek bi oekivao da naprednjaci onda ele neke druge reforme, ali to
nije sluaj, oni najavljuju donoenje reformskih zakona bez ikakve naglaene
razlike u odnosu na stopirane zakone. Stopiranje reformskih zakona je zalaganje
za bre reforme.
Nisu ni drugi akteri bolji. DS na izbore izlazi u koaliciji u kojoj je jedan koalicioni
partner do jue otro kritikovao drugog, i koja ne moe imati zajedniki ekonomski
program jer se jedni predstavljaju kao socijaldemokrate, a drugi kao liberali. Na
izbore izlaze takoe bez ikakve refleksije o kritikama koje su ostale iza njihove
ranije vladavine, a koje su se uglavnom odnosile na nedemokratski karakter te
vladavine.
LDP je lansirao Dogovor u trenutku kada je trebalo da zapone saradnju sa SNS
u privremenom organu u Beogradu. Sada u kampanji govori da se Srbija predala
Vuiu, mada i dalje najavljuju svoje uee u vlasti, toliko da je opravdana
sumnja da je to ve gotov dil. Liberalna partija ide u koaliciji sa partijom koja
smatra da enama treba dati slobodu, ali ne treba preterivati, a sa Raduloviem,
koji ima srodan ekonomski program njihovom, nisu ni pomiljali da se udruuju.
Sam Radulovi i lista Dosta je bilo. Restart, skuplja potpise za isti neoliberalni
program, koji otvoreno podravaju poslodavci, a nije poznato da ga je podrao neki
radnik, slikom tipinih radnika. Na istom fonu, nesueni poslanik Miljenko
Dereta ali to protesti slini onim u BiH nisu ovde oragnizovani kao podrka
Radulovievom programu, iako su ciljevi i stavovi bosanskih protestanata direktno
suprotni programu koji ima Radulovi.
Daieva koalicija ide na izbore kao zatitnik radnika, nadajui se ponovnoj
koaliciji sa ovima koji navodno ve imaju 21 spremljen neoliberalni zakon. Tu se
vidi fina razlika meu realnim neoliberalima. Dok je Dai za neoliberalne reforme
zato to su one nune (dakle, on ne bi, ali mora se), Vui je za njih jer su one
najzdraviji sistem. Obojica, meutim, misle da one ne smeju da gaze preko
ljudi, odnosno da jedu ljude.
URS, notorna neoliberalna partija, ima puna usta subvencija i besplatne pomoi za
sve kategorije stanovnitva, ali to i nije u tolikoj suprotnosti sa realnim
neoliberalizmom, ali jeste sa idealnim.
Nacionalisti su jo i najkonzistentniji. Njihov problem je u tome to se ta
konzistentnost u suprotnosti sa osnovnim principima racionalnosti i pravde.
I tako dalje. Svi su svojski zapeli da protivrenim porukama pridobiju glasae. I
uspee u velikom broju. Glasai nai mogu mnogo da izdre.
Zato jedan predlog, koji e se sigurno svideti predsedniku Nikoliu, da se svakom
birau, ko isprati kampanju i regularno glasa, odmah uzmu podaci i poalje medalja
za izdrljvost. Nije lako ovo izdrati.
Na njoj moe da pie: Od ovih izbora oekujem da nam bude bolje
ps. Stav belih listia nema nikakve veze sa linim karakteristikama politiara.
Sigurno da meu njiima postoje razlike u tom smislu. Ovde je problem to su
njihove ideje slinog kvaliteta. Ako bi zaista glasali samo za ljude, a ne za
programe, to je rudimentaran oblik demokratije, bilo bi ak opravdano glasati za
manje loe meu njima. Ali, onda bi trebalo da objavimo da su to nai okviri i nae
mogunosti. I neki bi i tada imali pravo da ostanu sa strane.
Stefan Aleksi: Radulovieve reforme
21.02.2014.
Saa Radulovi je objavio svoje politike ambicije i na eksplicitnom nivou, ukoliko
nekome nije to bilo jasno jo onog trenutka kada se javio prvi sukob izmeu njega i
ostatka vlade. Nakon to je napustio vladu, dan pre nego to je ona i faktiki
rasputena i bednih est meseci nakon to je brzometno upodobljena, od svog
angamana Radulovi je sainio i agendu sa planom da je iskoristi za privlaenje
kritine mase glasaa i, po mogustvu, probijanje cenzusa. Radulovi je, iako ga
esto napadam, dosta dobro identifikovao zainteresovanu drutvenu grupu: on
rauna na one koji smatraju da njima lino javni sektor predstavlja teret, na urbane
glasae koji smatraju da im radnici (obino sa neke periferije) predstavljaju teret i
koji smatraju da se tog tereta treba osloboditi. Reju, on rauna na emancipovane,
zaposlene, relativno dobro situirane i one koji od javnih servisa ne zavise. To da
oni predstavljaju manjinu, nije tajna, ali jest injenica da oni ipak ne predstavljaju
gro belih listia kao to neki pokuavaju da ukau.
Ruku na srce, zbog ovakvih glasaa, generalno protivnika sadanjeg
potpredsednika vlade i, rekao bih, glasaa jedne liberalne opcije, Radulovi je i
doveden u vladu. Da bi se Aleksandar Vui njima prikazao kao prihvatljiv, on je
doveo Radulovia, blogera-dakle nekoga ko moe biti poznat samo situiranima-
obrazovanog i sa verom u liberalizaciju. Svakako linost i agenda koji bi se daleko
lake uklopili u program jednog LDP-a. (Po mom miljenju, ministar Tasovac i
njegova frizura su dovedeni iz slinog razloga: trebalo je ublaiti otpor
novoformirane malograanske buroaske elite koja za sebe voli da misli da je
konzument visoke kulture i koja misli da je samo ozbiljna muzika umetnost)
Sada Radulovi rauna na njih kao svoje potencijalne glasae. Pored toga to je
dobro identifikovao potencijalne glasae, on je donekle dobro identifikovao i
probleme privrede: na prvom mestu partokratski mehanizam vladanja, kupovinu
glasakog tela zapoljavanjem lojalnih partijskih lanova i slino. Meutim, ovoga
su graani svesni ve decenijama i nije bio potreban Radulovi da nam to kae, pa
je njega izdvojilo neto drugo: konkretan program koji bi ovo trebalo da rei.
I doli smo do kraja hvaljenja Radulovia, jer kada je dolo do tog predloga, on je
ispao potpuno nakaradan, kontraproduktivan i, po mom miljenju, implementacija
njegovih reenja bi samo betonirala probleme koje je bivi ministar identifikovao.
Radulovi je imao nekoliko konkretnih mera od kojih se najvie raspravljalo o
predlogu zakona o radu, koji je on gurao iako nije bio u njegovoj ingerenciji. I
moemo samo aliti to je u fokusu bio samo ovaj predlog, oigledno zbog toga to
je on jedini predstavljao neposrednu opasnost po prava radnika dok je opasnost
koju su nosili ostali predlozi bila ili dovoljno daleko, ili se ticala ogranienog broja
radnika (onih u preduzeima pod steajem i pred privatizacijom). Antagonizacija
radnika je uradila svoje, resantiman socijalizma-solidarnost-je nestala a mi samo sa
aljenjem moemo gledati u sindikate javnih preduzea koji ve dvadeset godina sa
prezirom i tihim zadovoljstvom gledaju u svoje kolege iz privatizovanih preduzea
kako grcaju od efikasnosti privatnog vlasnitva i koji se bune samo kad meka
zakuca na njihova vrata. Uzgred, ovakva situacija je uslovila i resantiman na kojem
Vui danas jae.
Vratimo se na Radulovieve predloge. Efekti mera koje on predlagao bili bi
kontraproduktivni u odnosu na manifestni cilj njegove politike: predlog zakona o
radu koji je navodno targetirao partijske hvatae zjala po javnoj upravi i javnim
preduzeima, zapravo je targetirao produktivne radnike i to se moe identifikovati
u nekoliko kljunih taaka.
Liberalizacija otputanja bi navodno olakala otputanje onih koji se danas nalaze
na izmiljanim radnim mestima. Meutim, da bi ovo bilo tano, mora se
pretpostaviti da iste one strukture koje su zaposlile partijski podobne sada ele da ih
se otarase: besmislena pretpostavka u datim uslovima. Kako nisu zaposleni po sili
zakona, ve po sili politike volje, njih ne moe zakon ni otpustiti, ve, pogaate,
politika volja. Lake otputanje targetira dve vrste radnika. Na prvom mestu one
koji su zaposleni u preduzeima koja su privatizovana ili e biti privatizovana u
skorije vreme. Predlog zakona je trebao da omogui junacima tranzicije,
preduzetnicima, da se lake otarase zaposlenih. Efekat ovoga bi bilo olakanje
privatizacione pljake, jer ti su radnici, da budemo iskreni, jedini koji su mnogo
puta stajali kao prva i poslednja odbrambena linija, esto rizikujui ivote u
sukobima sa privatnim obezbeenjima branei svoje fabrike i ukazujui na
malverzacije njihovih gazdi. I inae, veliki broj radnikih protesta nije imala za cilj
isplate zaostalih plata, ve spaavanje preduzea od poslodavaca. Sa druge
strane, liberalizacija otputanja targetirala je radnike na mestima na kojima (a meu
njima svakako i one koje je zaposlila prola vlast) treba uhlebiti poslunike nove
vlasti. Konani efekat toga je uvrivanje partijske moi i jo vea koncentracija
poluga moi u rukama stranaka. Ukoliko je kapilarna korupcija cilj njegovih
reformi, ove mere e je, pre, uvrstiti: u dravi u kojoj cena rada opadne i u kojoj
stanovnitvo osiromai (tu se nema ta filozofirati, to je tako i nema druge)
komparativna vrednost korupcije poraste. Poraste i vrednost mesta u optini ili
javnom preduzeu, pa pokloniti nekom posao vredi vie, te e on biti verniji i
posluniji i tee e se odluiti da ugodni ivot partijskog crva zameni daleko teim
ivotom ispunjenim crnenjem kod privatnika, ali koji se ivi, ipak, uzdignute
brade, jer tu ste sigurno zaradili svaki dinar i dosta vie.
Drugi veoma vaan momenat je, smatram, smanjenje cene smenskog rada i njegovo
vrednovanje kao obinog rada, jer upravo ovde se plastino vidi da je cilj
predloenog zakona bio proizvodni radnik. Naime, smenski rad je po samoj svojoj
definiciji i logici produktivan i neophodan. Predlog da se smanji cena ovakvog rada
nikako ne moe da cilja na one koji ne rade nita i iji je rad pre viak nego to je
neophodan. Dakle Raduloviev predlog je usmeren protiv jednog od retkih
nezamenljivih oblika rada, onog koji mora da bude konstantan. Usput, ogroman
broj smenskih radnika su ene, radnice zaposlene u prodavnicama koje rade
nonstop, pa e ovaj predlog udariti u jednu osetljivu i viestruko marginalizovanu
grupu jer e vlasnici trgovinskih objekata e svoje zaposlene, kako ih prelazak na
smenski rad nee kotati, naterati na rad od 0-24.
I inae, predloena liberalizacija radnog vremena ne moe otetiti one za koje
znamo da svoju radnu obavezu uopte ni ne ispunjavaju. Jer besmisleno je
poveavati radno vreme na deset sati, i tvrditi da se time targetiraju oni koji svoj
posao ne rade uopte. To je besmisleno isto onoliko koliko je besmisleno smanjenje
ogranienja brzine sa 40 na 30 tamo gde saobraajne nesree prave vozai koji
voze 120 na sat. Ponovo, poveanje radnog vremena targetira iskljuivo
produktivne radnike jer hvatai zjala su na poslu predugo ak i onda kada su tamo
po sat vremena.
Sada na tapet dolazi pitanje ta e se desiti u budunosti. Sadanja vlada samo je na
prvi pogled digla ruke od bolnih rezova, kako se esto od milja naziva ponovna
akumulacija kapitala i redistribucija drutvenog bogatstva, jer neposredno pred
izbore ovakve samoubilake poteze ne vue ni najvei politiki hazarder. Reforme
su odloene dok SNS ne obezbedi sigurnu veinu i apsolutno poslune politike
partnere da pobune protiv ovakvih mera moe da ugui bez opasnosti od pada
vlade. Novi zakon o radu, tercu odbaenog predloga, ve najavljuje ve vieni
partner naprednjaka: otvoreno (neo)liberalni LDP.
Jo u prolom predlogu zakona videla se boranija za trgovanje: cena bolovanja i
odmora. Iako su i ovo vana prava radnika, ona su ipak daleko marginalnija od
onih koje sam do sada naveo, prvenstveno zbog toga to nee drastino smanjiti
cenu rada. I upravo ovde treba traiti prostor za kompromis sindikata, poslodavaca
i vlade kada se bude donosio novi predlog zakona.Ovakav kompromis e samo
marginalno unaprediti proli predlog, jer e glavne odredbe-liberalizacija radnog
vremena, otputanja i smenskog rada-bojim se, ostati. To e omoguiti privid
kompromisa i donoenje zakona koji e smanjiti cenu rada a omoguiti i olakati
zavretak pljakake privatizacije.
Ono to je problem sa celokupnim Radulovievim pristupom je diskrepanca, inae
strukturalna osobina svakog pokuaja implementacije neoliberalne agende, izmeu
identifikacije problema i mera za njihovo reavanje: nezaposlenost se lei
otputanjem, lo standard se lei smanjenjem cene rada, partokratija se lei udarom
na prava proizvodnih radnika i onih u privatnom sektoru, problem egzistencijalno
ugroenih radnika ija su preduzea pokupovali tajkuni i tajkunii lei se
otputanjem tih radnika, lopovska tranzicija se lei njenim ubrzavanjem. Po mom
miljenju, najvea greka Radulovia je to to je svoj posao shvatio ozbiljno, ne
shvatajui da oni koji politiko angaovanje shvate previe ozbiljno obino vode
pravo u autokratiju i da su oni pre verski fanatici ubeeni u vlastitu ulogu spasioca,
nego politiari.
Ne treba zaboraviti da postoje jo dva sporna zakona koji radnicima rade o glavi.
Oni, kako nisu bili u fokusu i kako opasnost od njih preti samo ogranienom broju
radnika, predstavljaju daleko vei problem. Oni se, naime, mogu provui
neopaeno i bez velike reakcije javnosti.
Svesni apstinenti = beli listii 2014.
Rubrika: 21 2014. Tagovi: izbori 2014 srbija
ta, dakle, moemo uiniti? Moemo, dragi moji lenjivci,
naim izabranicima oduzeti politiki legitimitet. A kako?
Masovnim neizlaskom na izbore, na primer. A ta emo time
dobiti? U poetku nita i to je veliki problem, jer svi oekuju
neto. uveni bolji ivot, recimo. Ali razmotrimo stvar
vlada za koju bi glasalo, da kaemo, dvadesetak posto
graana sa pravom glasa vrlo bi se nelagodno oseala,
popreko bi je gledali i u Evropi i u Evroaziji, pa bi takvu vladu
bilo lako nagovoriti moda bi to i sama inicirala na novi
drutveni dogovor. Svetislav Basara, Famozno, 21.02.2014.
(logika Sa i BL je ista, jo kad bi isto bilo i ono t0 hoe, gde bi nam bio kraj
Stranke A i stranke B
Rubrika: 22 2014. Tagovi: neoliberalizam
Evo, sluajui 6 istomiljenika na Prvoj, pada mi na pamet da se nae stranke mogu podeliti na dve
skupine istomiljenika sa minimalnim razlikama.
Stranke A (isti neoliberali) nude privatizacije i ukidanje
subvencija. U ovoj debati Bojan uri kae reenje je da
imamo manje javnih preduzea. Radulovia u debati
naravno nema, on je jedini lan podskupa AA, politiara
s kojim se ne moe dogovoriti i ko bi stvarno sproveo
striktni neoliberalni program. Varijanta AB na primer
LDP ima isti program ali hoe da se dogovori sa
strankama B. Naravno ne podnose varijnatu AA.
Stranke B se potpuno slau da je program stranaka A dobar, ali su svesni da je to preotar
program i da nije realno da se on odmah realizuje. Oni zato nude i dalje subvencije, bilo stranim
investitorima, bilo domaim privatnim firmama, bilo preduzeima u restruktuiranju. Oni se od
stranaka A ne razlikuju naelno, nego u stepenu realizma. Ekstrem je u ovom trenutnku URS,
koji, poto se bori za cenzus, svima nudi samo besplatno, ovo ili ono.
Stranke A i stranke B povezuje to to ni jedni ni drugi ne bi da govore o bilo emu konkretnom.
O bilo kakvom obliku organizacije izvan privatizacije i subvencija. Osim toga, i jedni i drugi vole
voluntarizam: stranke A ele da javna preduzea ostave na odluivanje privatnoj volji budueg
vlasnika. Stranke B vole vlastiti voluntarizam, kome dati subvencije itd.
Transparentnost, odreenost, slobodne medije, artikulisanost itd. svi mrze. To je za neka druga
drutva, drutva sa razvijenijom demokratijom. Svi mrze bele listie, to su neki koji zamiljaju
da postoji neto drugo od unije A i B. Budue koalcije A i B.
Stranke C ne postoje.
Izaberite.
ps. opiite sami ulogu novinara u Debati
Ko ne glasa, nema pravo da se buni (?!)
Rubrika: 23 2014. Tagovi: beli listii 2014.

Jer oni koji ne glasaju i koji daju bele listie ne mogu da
se bune. - naglasio je Tadi.
Posle nekog vremena ovo je bajata Tadieva izjava
ipak sam uspeo da shvatim ta se krije iza ove Tadieve
reenice koju zna da ponovi dosta ljudi. Na jednom nivou, ona zaista ima smisla: onaj ko ne izae
na izbore ili glasa belim listiem nema pravo da se buni na rezultate izbora. Jer, zaista je na
relativnu pobedu nekoga mogao da utie, a nije uticao koliko je mogao.
Jedino je problem to se na rezultate izbora nikad nije bunio niko koga znam da je glasao belim
listiem. Zato nas onda Tadi upozorava da svojim inom oduzimamo sebi pravo da se bunimo?
Da bi se to shvatilo, treba se setiti jednog drugog krivog razumevanja belih listia, koje je bilo
popularno i pre dve godine da su beli listii pasivan stav, da je to odustajanje od politikog
stava itd. (nita nije bilo dalje od istine). Kad to imamo u vidu, onda Tadiev stav znai da su,
odlukom da se pasiviziraju, beli listii istovremeno sebi oduzeli politika prava i u naredne etiri
godine.
E sad, poto u zakonu i pravilima politikog ivota ne postoji nain da sami sebi zbog neeg
oduzmete politika prava (kao nekad to nije postojala mogunost da sami sebe prodate u roblje),
Tadieva izjava moe samo da znai da bi on belim listiima rado oduzeo politika prava.
Jer, ako oni nemaju pravo da se bune, onda verovatno oni koji su ranije glasali imaju pravo da se
bune. Meutim, ne i tako da ne glasaju (poto onda opet nemaju pravo da se bune). Imaju pravo
da se bune, ali moraju da glasaju. to znai da ni oni nemaju pravo da se bune.
Niko, drugim reima, nema pravo da se buni.
Vidite kako u nekoliko koraka doemo do definicije politikog sistema.

Kad ve opozicija ne moe da pobedi SNS, hajde da
probamo mi
Rubrika: 24 2014. Tagovi: izbori 2014 srbija

A kako, pitate vi. Pa jednostavno, ako izlaznost bude
mala, sva je prilika da e SNS osvojiti oko milion glasova
odnosno, oko 15% ukupnog birakog tela.
Na prole izbore izalo je 60% biraa. Ako bi na ove
izbore izalo manje biraa, a nevaeih listia bilo toliko da u zbiru sa protestnim apstinentima
imaju vie od SNS, onda imamo vie od njih.
Po svoj prilici, to nee spreiti SNS da bude na vlasti, ali e se znati da u odnosu na milion
glasaa koji su za SNS postoji bar milion onih koji su protiv, to e verovatno SNS malo spustiti
na zemlju. A to moe samo biti dobro za sve.
Ili, mislite da e ih na zemlju spustiti opozicija?
Calvin, opet



Vladimir Milutinovi: Crveno usijanje
25.02.2014.
Od pre neki dan, moemo raunati da je kampanja u Srbiji ula u fazu crvenog
usijanja, razumu i rasuivanju o programima, kojih ni ranije nije bilo, sada
moemo oficijelno da kaemo laku no. Druga metafora bi mogla da bude brzina
posle koje se predeo kroz koji se prolazi razliva i gubi.
Da li je Ivica Dai krtica Darka aria ili predsednik neke nominalno leve partije za
iji bi se program moglo glasati? Recimo da se dokae ovo to Blic stavlja na
naslovnu stranu danima, i da je Dai zaista tako diskvalifikovan kao politiar ta
emo sa politikom i programom te partije?
Opet, ako je tano da su svi kritiari Vuieve politike zaverenici angaovani od
strane Mikovia, to nije verovatno, ali je mogue i ok. Ali, ta emo onda sa tim
to onda ne postoji legitimna kritika vlasti? Ako je ema sa kojom SNS ide na
izbore tana, kako emo objasniti injenicu da u zemlji ne postoji osoba koja bi bila
u stanju da kritikuje politiku SNS koja nije plaena od strane tajkuna?
Pre neki dan objavljena je i elja koalicije oko SNS da osvoji vie od 50% glasova.
Dva dana kasnije dve novine ve objavljuju istraivanja javnog mnjenja koja tvrde
da je taj procenat ve postignut, a da su glavni oponenti ispod cenzusa. Recimo da
je to tano, ali kada postoji tako jasno izreena elja da bude tako, na tim
rezultatima ostaje sumnja koju niko ne otklanja.
I cajtnotu je i nova lista Dosta je bilo. Restart Sae Radulovia pa su i oni pojaali
retoriku o parazitskom sistemu. Kad bolje razmislim, ta retorika je uvek bila u
crvenom. irenje stava da ljudi koji rade u javnom sektoru ive na grbai
privatnog sektora, o emu smo na Dvogledu pisali detaljno, takoe je stvaranje
histerine atmosfere nepravde na jednom potpuno netanom i izmiljenom stavu.
Tu ne pomau izgovori da se misli samo na 15% vika u javnom sektoru koji su
zaposlile stranke: program Dosta je bilo je takav da sistematski umanjuje javni
sektor kao takav, a to moe biti raeno samo u ime tvrdnje da je ceo javni sektor
parazitski i da ivi na raun privatnog, to je stav koji paralelno ponavljaju
sledbenici Dosta je bilo.
Demokratska stranka, budui da se i dalje koleba izmeu leve i desne politike,
socijaldemokratije i neoliberalizma, odluila je da kampanju zasnuje na staroj
adresi, ugledu Zorana inia i na neprealjenoj lustraciji. Eh, da je lustracija
izvedena, onda radikala i socijalista ne bi bilo, a onda bi bilo lako. Niko ne vidi da je
ovaj stav pasivan i da, ako ita otkriva, otkriva samo bezidejnost i nesnalaenje. Na
stranu to je dananji al za lustracijom posledica pogrene logike lustracijskog
uma.
Sve ove distinkcije: kriminal politika, tajkuni sns, paraziti privatni sektor,
zloini demokratija nisu deo konsolidovane demokratije iz prostog razloga to
je jedan lan para potpuno neprihvatljiv: tu nema ta da se bira. Tu vie nema ni
p od programa stranaka, nita ime bi se racionalan ovek mogao baviti. Sve te
distinkcije iscrpljuju se u manipulaciji.
Zato je moda najbolje ovakvu politiku pustiti da se ohladi.
Od 42% preko 50% do 66%
Rubrika: 27 2014. Tagovi: izborni matriks

elja za reformama je u SNS toliko jaka da se svakog
dana sete da im je potrebna vea podrka. Najpre su
procenat od 42% podigli na neophodnih 50%, to su
odmah ispratile agencije za istraivanje javnog
mnjenja i novine, a sada je letvica ve podignuta:
Blic najavljuje da je potrebno 167 poslanika da bi se
sprovele reforme i promenio ustav.
U suprotnom: Mikovi premijer.

Vladimir Milutinovi: Restart revealed
01.03.2014.
Udruenje Dosta je bilo uspelo je da preda listu za ove izbore, to je dobro,
makar iz dva razloga: radi se o novim akterima i ljudima koji nemaju stranaku
maineriju. No, ovaj najavljeni tekst o programu Restart samo se sluajno
poklapa sa ovim trenutkom, moglo se u bilo kom momentu pisati o tom programu,
ali se nije stiglo. Kao to smo ranije rekli, u sluaju Sae Radulovia, radi se o
idealnoj ideologiji, dakle o ljudima koji veruju u program i spremni su da ga
realizuju. To je u intelektualnom smislu bolja varijanta ideologije iz prostog razloga
to se moe analizirati poto je, barem delimino, eksplicirana. Problem sa tim
programom je u tome to on ima specifinu strukturu koja je nastala na osnovu
ideoloke, a ne ekonomske matrice. U ovom tekstu emo analizirati tu strukturu.
Naime, ova struktura nije nita novo i specifino, to je klasina neoliberalna
struktura drava minus, privatni kapital plus. Kriterijum za ovo vrednovanje nalazi
se u pojmu moralnog hazarda: smatra se da je drava institucija koja prua
oslobaanje od odgovornosti za posledice delovanja zato ona proizvodi
neefikasnost dok su privatni kapital i trite superiorni jer u njima uvek ima te
odgovornosti: onaj ko radi loe propada jer ga niko ne titi. Simbol za dravu su
privilegije a za trie rad. I u programu Dosta je bilo potpuno je
konsekventno sprovedena ova struktura: program se zalae za privatizaciju svega,
osim prirodnih monopola, koji nisu navedeni, ali se podrazumeva da ih ima jako
malo i da predstavljaju izuzetak, a ne posebnu klasu koja bi trebalo da naruava
osnovnu strukturu.
To je zaista tako i jedan isti neoliberal ne bi to ni sporio iz prostog razloga to je
to ideologija koja ceni jednostavnost argumentacije i naela. Meutim, neoliberali
o kojima sada govorimo su levi neoliberali. Osim trita, u sistemu postoji i
zatita za one koji se na tritu nisu snali. Otuda univerzalna zdravstvena
zatita, stipendiranje siromanijih studenata, minimalne penzije za sve: ovaj
dodatak na trite konsekventno je uveden u svaki segment programa i u stvari se
on i sastoji samo od ova dva dela: trite kao univerzalno pravilo + humanitarni
dodatak za manje sposobne. To se naziva levi neoliberalizam, ali on zbog svog
navodnog levog predznaka nije manje neoliebralizam: humanitarni dodatak nije
tu iz nekih principijelnih ili ekonomskih razloga, nego iz humanitarnih on je kao
milostinja, dobra volja sposobnih. Po svemu ostalom to je isti neoliberalizam,
dakle jedna krajnje desna ekonomska ideologija.
Poto je lako program Restart svesti na logiku emu koja njime rukovodi, vidi se
da taj program nema puno veze sa ekonomijom ili analizom drutva, on je zapravo
posledica nekoliko logiko-moralnih aksioma. I zbog toga sa njim ima nekoliko
problema. Osnovna ideja o eliminisanju moralnog hazarda u realnosti ne
funkcionie na nain koji je pretpostavljen u neoliberalizmu. Iz to iz tri razloga:
1) Najpre, privatizacija to vie stvari, nuno vodi ka privatizaciji strukturnih
monopola, kojih u realnosti uopte nema malo, a kad im se pridrue i
karteli koji se teko dokazuju, sve pre predstavlja pravilo nego izuzetak. To
znai da e zatitu od odgovornosti pruiti monopolski poloaj privatnika
(npr. BusPlus).
2) Osim toga, pranjenje drave od legitimnosti, uz stalnu priu o
korumpiranosti, partijskoj dravi itd, dovee do slabe drave iji zakoni
mogu da budu podeeni u korist privatnih subjekata i tako ih tite od
odgovornosti. Jaka drava koja potuje ak i neoliberalna pravila u
suprotnosti je sa slikom drave u kojoj se skupljaju neradnici koji nisu uspeli
na tritu.
3) I najzad, u realnosti e zatita privatnog biznisa u slaboj dravi biti sasvim
konkretna: velike privatne banke i preduzea nee biti puteni da propadnu
ma koliko bili privatni, za ta primera ima dovoljno i kod nas i u svetu.

Ukratko, privatizacija ne titi od moralnog hazarda, nego ga ostavlja u sistemu.
Neodgovornost se oigledno ne lei privatizacijom. Jedino to dosledna
privatizacija radi je da strukturne monopole dodeljuje privatnicima.

To je problem sa neoliberalizmom u Restartu. Ali, njegova navodna leva strana
nije manje problematina. Dakle, program predvia univerzalnu zatitu za manje
sposobne minimalne penzije za sve, zdravstvenu zatitu za sve. Jedino to je
preutano je da je za sve ostale sve naplativo i privatizovano i to po svim linijama: i
liniji kolstva i zdravstva i socijalne zatite. Program zamilja da e liberalizacija
ovih delatnosti automatski dovesti do privrednog buma jer e odjedanput nastati
masovna potranja za privatnim penzijama, leenjima i kolama, ali, kao to se
danas vidi, nita ne garantuje da e tzv. srednja klasa imati dovoljno sredstava za
sve ove stavke. Najverovatnije je da bi h plaala novim kreditima, iako ni dananje
ne moe da vraa. Slina je situacija i danas u drugim sektorima. Na primer,
mahom privatizovano i liberalizovano bankarsko trite ima solidne profite u
kontinuitetu, ali to nije dovelo do buma privrede. Tanije, da nema novog
zaduivanja, verovatno bi se i ti profiti istopili jer bi puno vie srednje klase ve
danas postalo nelikvidno.

Osim ovih, ipak ekonomskih argumenata, postoje i vaniji socijalni argumenti.
Naime, na primer zdravstena zatita za sve morala bi biti na osnovnom i niskom
nivou. To prosto sledi iz injenice da niko ne bi plaao za uslugu koju jednako
kvalitetnu moe dobiti besplatno. Kao i sada, te bi se usluge razlikovale i to
verovatno drastino. To znai da bi dosledno sproveden sistem usluga za
siromane koji je alterniran uslugama za srednju klasu (mahom plaenim iz
kredita) i uslugama za platene, vodio u drutvo segregacije u kome ni kola ni
bolnica za vei deo populacije ne bi bile iste. A kada se to spoji sa drutvom
monopola i neminovne politike korupcije (poto je ona uslov neminovne
privatizacije) dobili bi kompletnu sliku dananjih problema.

Neoliberalni Restart, po svoj prilici, samo bi zaotrio probleme koje sada imamo.

Na ovom mestu se obino postavlja pitanje o alternativi. Ako ne restart, ta onda?
Neoliberlani program rutinski se predstavlja kao neminovan, program kome je
alternativa samo bankrot. Ali, to nije tako. Dosta je lako smisliti emu koja je
alternativna neoliberalnom modelu.

Umesto da drava bude proskribovana humanitarna organizacija, ona bi mogla da
svesno preuzme tri funkcije: 1) funkciju obezbeivanja pravednosti, 2) funkciju
izradnje infrastrukture koja koristi svima i funkciju regulisanja monopolskih
delatnosti i 3) funkciju obezbeivanja zajednikih vrednosti koje niveliu
tradicionalne ili prirodne nejednakosti.

Dakle, najpre, drava kao takva ne sme biti tretirana kao nuno zlo. Ona je
potrebna ba kao drava, jer su neke dravne stvari po definiciji van trita. Na
primer, pravda ne sme zavisiti od platene moi klijenata, ona nije roba. Takoe,
budeti drava su javna dobra, zajedno sa neminovnom dravnom imovinom. Za
sve ovo je potrebna drava koja nije opisivana terminima paraziti, partijski
plen i slinim terminima koji su namenjeni dravi u neoliberalnoj ideologiji.

Druga stvar je da se drava mora brinuti o regulisanju trita i zajednikoj
infrastrukturi. Neko je u komentarima na ovom sajtu pomenuo kako u novodno
neoliberalnoj Norvekoj centralna banka ima kamatnu stopu 1,6% dok je kod nas
ona oko 10%. Zato ba 1,6%, to predstavlja nisku kamatnu stopu koja jednako
koristi svima koji uzimaju kredite? Zato Norveani nisu privatizovali centralnu
banku, a onda je pustili da podie kamate sve dok to profit jednog privatnog
vlasnika to zahteva, a trite moe da trpi? Pa verovatno zbog toga to bi tako
od svega imao koristi samo, po pretpostavci, jedan ovek, dok bi svi ostali imali
tetu. Da ne pominjem moj omiljeni primer Telenora koji je, kada sam poslednji
put gledao, bio kompanija u 57% vlasnitvu drave Norveke. Ukratko, neke stvari
su u sistemu monopoli, a neke nisu. ak i ako se i prve privatizuju, to je verovatno
retko, one se ne smeju ponaati na neoliberalan nain, maksimizujui profit, iz
prostog razloga to se radi o monopolima.

Trei aspekt je moda najzanimljiviji. Zato zdravlje i obrazovanje ne treba da budu
prosto roba? Iz jednostavnog razloga: civilizacijski je zakljueno da te dve stvari,
ako su obezbeene u slinom stepenu svima, pruaju maksimalnu kasniju
drutvenu pokretljivost i na najbolji nain izvlae potencijale iz svih lanova
drutva. Dete koje dobija isti kvalitet obrazovanja nezavisno od imovnog stanja
njegovih roditelja, moe znati da e biti prihvaeno na svakom drutvenom nivou.
A to nee znati ako bude pohaalo kolu za siromane u kojoj je dobilo slabiji
kvalitet obrazovanja. Ovo naravno nije nikakva socijalistika utopija. Finska,
poznata po fenomenu svog kolstva, ima skoro 100% dravno kolstvo razvijeno
na modelu saradnje a ne kompetitivnosti (trita), u kome radi najplaeniji i
najobrazovaniji kadar.

Alternativa neoliberalizmu je dakle lako zamisliva i postojea. Nita u njemu nije ni
nuno ni neminovno. On je jednostavno nametnuta ideologija dananjice.

Neko je, takoe, rekao da je vajcarska primer zemlje koja je niskim porezima
privukla mnoge privatne kompanije, pa je ona primer uspene drave na
navodnim neoliberalnim temeljima.

Ne znam tu sve detalje, ali znam jedan obiaj u vajcarskoj. Seljaci koji proizvode
voe imaju obiaj da ga samo ostave pored kapije dok kupci koji se zaustave uzmu
voe i ostave novac, iako nikoga nema za tezgom. Smee se u nekim gradovima
iznosi samo odreenim danima, dok nikome ne pada na pamet da bilo ta baca
nekim drugim danom.

Teko je smisliti bolju ilustraciju injenice da negde drutvo, ipak, postoji.

Calvin, again

Vladimir Milutinovi: Svetla i tamna strana
neoliberalizma
08.03.2014.
Na twitteru se razvila rasprava u kojoj je neoliberalizam dobio epitet tamne
strane, dok je ova naa leva kritika neoliberalizma, naravno, svetla. Nemam
nita protiv te podele, mada je malo uproena. U stvarnosti i neoliberalizam ima
svoju tamnu i svetlu stranu.
Pogotovu na neoliberalizam i pogotovu njegova idealna verzija u izvoenju
grupe graana Dosta je bilo (Saa Radulovi, Duan Pavlovi i drugi). Pitanje je tu
prosto: kako zalaganje za transparentnost, javne ugovore, univerzalno zdravstveno
osiguranje, penzijsko osiguranje za sve, zalaganje za ukidanje koruptivne veze
izmeu kapitala i politiara itd. kako to moe biti negativno, kada bi iste ideje
imao i bilo ko ko je u naoj podeli na svetloj strani?
Reenje za ovu enigmu je jednostavno, nema nita loe u ovim idejama. Jedino
ima mali dodatak: to su sve leve ideje, reenja koja su originalno svetla. Nae
neoliberale ne treba kritikovati zbog ovih ideja.
Nije udo da su ove leve ideje istaknute u kampanji Dosta je bilo. Ovaj levi
dodatak nije uopte nepopularan, tanije, niko nema nita protiv toga. Problem je
u pravoj tamnoj strani o kojoj se mnogo manje govori. Da: zdravstveno osiguranje
za sve, odnosno, i za one koji ne mogu da plate bilo kakvo zdravstveno osiguranje.
Ali, za one koji mogu da plate, privatno osiguranje umseto dodasadanjeg
dravnog. Isto je i sa kolama i fakultetima, penzijama. Navodno leva, svetla
politika samo je izuzetak u sistemu, milostinja za manje srene i neuspene
za sve ostale je privatni sektor koji e svojom efikasnou da zameni javni.
Iako u ovoj kampanji teko da ima prostora za bilo kakvu priu, sada i lista Dosta
je bilo ne pominje nijedno reenje iz zakona oko kojih se pred izbore razvila
polemika. Ipak treba prvo dobiti glasove, a onda emo o daljem smanjivanjnju
plata kada ste na odmoru i bolovanju.
Bilo kako bilo, ako ste u iskuenju da glasate za ove neoliberale imajte u vidu da je
mogue da ste i ovde, tako rei, navueni na svoju levu stranu.
Tamnom stranom se ne dobijaju izbori. Ona je s razlogom nepopularna.
Slom kampanje
Rubrika: 08 2014. Tagovi: izbori 2014 srbija
Besmisleni izbori i prazna kampanja sada su zainjeni novim
fenomenima. Na primer, kako izvetava B92, spremnost
graana da izau na izbore se sa zavrnicom kampanje
smanjuje, umesto da se poveava.
Izgleda da ovaj konsenzus u prilog ispraznosti nije naiao na
dobar prijem kod glasaa, pa se stranke prestrojavaju u hodu.
Plaeni oglas LDP u Politici tvrdi da je LDP jedina opozicija u
Srbiji, a do jue su tvrdili da se kandiduju za vlast i da zemlja
sledi kurs LDP.
ak se i Vui predomilja. Najpre kae da mu je neophodno 50% glasova da bi mogao da sprovodi
reforme, a sada Zorana Mihajlovi izjavljuje da SNS sigurno nee sama praviti vlast jer je neophodan
iroki konsenzus itd.
Da neto ne tima, pokazuje i nova akcija DS, zakamuflirana u sajt velikaizbornatajna.com, u kojoj se na
neopisivo naivan i prizeman nain birai pozivaju da glasaju za DS, SPS i DSS samo stoga to one sigurno
prelaze cenzus, pa se glasovi nee preliti verovatno najuspenijem SNS-u.
Retko ta pokazuje koliko je neshvatanje situacije u DS duboko. Vi mislite da nagovorite ljude koji vie
nee da glasaju za vas, da ipak glasaju samo zato to prelazite cenzus?
Ne znam odakle da ponem da objanjavam koliko je ovo promaeno. Recimo, da sam mislio da glasam
za DS, sad ne bih glasao zbog ovoga.
ps.
Videh i da je razrada velikog zalaganja DS za reformu obrazovanja za sada sadrana u predlogu da
profesorka Srbijanka Turajli bude ministar prosvete. Iako ona to odbija, moda iz prostog razloga to je
sada penzioner.

Stefan Aleksi: Gubljenje nevinosti
13.03.2014.
Hajde da se osvrnemo na ovu kampanju koja se sreom ve nalazi u zamiranju.
Mislim da je Karl mit jednom rekao: izmisli neprijatelja i sve e imati smisla i
ini mi se da ova reenica najbolje definie strategije stranaka u ovoj kampanji, jer
izgleda da su ba ovo njihovi stratezi proitali i primenili. Jer nita nam sem
demonizovanja svojih oponenata nisu pruili u proteklih dva meseca, koliko traje
ovo izofreno predizborno mrcvarenje. U situaciji u kojoj ti akteri grade svoje
imide tako to demonizuju svoje protivnike[1] graani su poeli da se ponaaju
poput pavlovljevog psa-balave ili ne u skladu sa nadraajima, to jest glasae ili ne u
skladu sa strahom koji im bude sateran u kosti neposredno pred glasanje (ili bi se
moglo rei da reaguju kao pas koji je nebrojeno puta prebijen i koji podvija rep
kada nazre prut?). A argument straha se uvukao i u jedino koliko-toliko smiseno
pitanje na ovim izborima: ono koje odgovara na dilemu prevrljati listi ili glasati
za DS i nema ni trunke sumnje da je danas zalagati se za ponitavanje daleko tee
nego pre dve godine upravo zbog toga to su potencijalne posledice ovog puta
oigledno opasne pa argument onih koji su se pre dve godina zalagali za
ponitavanje glasa a koji danas preporuuju glasanje za jedinog protivnika opasnim
naprednjacima treba jo jednom analizirati. Ukratko, oni preporuuju
samoodbrambeno glasanje. Mora se priznatida je ovaj argument dosta jak jer od
naprednjake mesijanske samozaljubljenosti zaista preti velika opasnost.
To bi, meutim, znailo da beli listii na prolim izborima nisu bili svesni opasnosti
koja preti od naprednjaka i da je takvo glasanje bilo, jednostavno reeno, detinjasti
potez previe razmaenih glasaa koji je imao neplanirane posledice, te da je to
krunski dokaz nezrelosti cele akcije. Bilo bi, meutim, netano tvrditi da mi koji
smo se zalagali za ovu opciju, nismo znali kakva opasnost preti (mada se ne mogu
oteti utisku da bi neki od onih koji su prevrljali svoj listi pre dve godine voleli da
je Demokratska stranka i pored toga osvojila izbore, pa da su ponitavanjem listia
samo oprali ruke od odgovornosti). Naprotiv, oni koji su se za bele listie zalagali
pre dve godine odlino su znali da odbijanje glasanja za manje zlo nosi opasnost od
toga da vam se desi vee zlo, to se izgleda i desilo. U tom smislu, beli listii zaista
imaju svoj deo odgovornosti za ovakvu strukturu vlasti kakvu imamo. Beli listii,
tako, nisu bili pokret politikih istunaca koji izbegava da prlja ruke politikom,
naprotiv, oni jesu pokazali pravu pravcatu graansku odgovornost kada nisu pristali
da im politika sfera postane potpuno obesmiljena betoniranjem spin-politike
prakse tadanje DS, makar po cenu veeg zla. U nedelju e znak politikog
kukaviluka i politike nezrelosti biti upravo odustajanje od posla koji smo
zapoeli pre dve godine a u pitanju je strateki vano odbijanje uestvovanja u
politikoj predstavi koja se svodi na logiku manjeg zla[2] i glasanje izazvano
strahom koje smo pominjali na poetku.
Previe lako se zaboravlja da je Demokratska stranka pre osuena na poziciju u
kojoj se nalazi nego to se sama odluila na beskompromisni stav prema ulasku u
vladu sa Vuiem. Beli listii imaju svoje naslee: katalizovali su poetak izlaska
Demokratske stranke iz jednodecenijske samodovoljnosti.[3] Jedino to je to, za
sada, samo naznaka. Glasati sada za njih bio bi trijumf politike manjeg zla sa
zadrkom a sasvim mogue i zaustavljanje tog vanog procesa.
Beli listii nisu ponitavali svoj glas jer su eleli da sauvaju svoju politiku
nevinost, naprotiv: nju smo izgubili-nema sumnje u to-a traiti je nazad, povui je u
nedelju, mislim da bi bilo komino isto onoliko koliko i cinino. Naprotiv,
gubljenje politike nevinosti, pa i preuzimanje rizika, je uslov mogunosti
politikog delovanja. Ponovno glasanje ponitenim listiem je rizik, ali politiki
rizik koji e se (nadam se: zato se i zove rizik) isplatiti, barem onoliko koliko strah
prestane da bude korien kao prvi i poslednji motivator na nekim sledeim
izborima. Ukratko: jedini nain na koji se moete straha osloboditi je da se sa njim
suoite.

[1] Naravno, shvatate da su u igri samo dva igraa: SNS i DS. Ostali se utrkuju ko
e pre sa pobednikom u krevet, jedina razlika je u tome to ovog puta znamo ko e
biti taj pobednik.
[2] A previe lako se zaboravlja da i SNS rauna na logiku glasanja za manje zla.
Jedino to njihovi marketing magovi svoje prethodnike medijski satanizuju ne bi li
DS ispao vee zlo.
[3] Mada se mora notirati i pojava Sae Radulovia sa ijim programom se moda
ne slaem, ali on je jedini koji je analizirao politike probleme kao strukturalne
probleme.

Vladimir Milutinovi: ta radite u nedelju? (rezime
kampanje)
12.03.2014.
Poto su raspisani izbori, 25. januara, objavili smo tekst Osmislimo izbore! u
pokuaju da oigledno besmislenim izborima damo neki smisao. Nije to
funkcionisalo od samog poetka, ali uvek vredi pokuati. Tada smo naveli 5 pitanja
o 5 tema, tanije 5x3 pitanja, na koje bi bilo dobro da dobijemo odgovor, kako bi o
neemu odluivali 16. marta. Sada je vreme za rezime, ta je bilo sa tom akcijom.
Prva tema je bio Zakon o radu i njegove konkretne odredbe. Mesec i po dana
kasnije, moe se rei da NIJEDNA stranka nije ni pokuala da odgovori na ova
pitanja. SNS je najavila da e Zakon o radu biti doneen, ali ne i kakve e biti
njegove odredbe. Sve to je reeno o tome je stav da e se o Zakonu o radu
dogovoriti sindikati i vlast posle izbora. Ovde imamo prezizan opis nae
demokratije: o jednom pitanju odluivae vlast posle izbora, ali ne bi da nam pre
izbora kau kako. Ipak graani nisu ti koji o tome treba da odluuju.
Druga tema su bile najavljene radikalne neoliberalne reforme. Ni o ovoj temi niko
nije rekao ni re. Skoro svi se zalau za reforme, ali ne bi da preciziraju kakve.
Pominje se i ukidanje subvencija, reavanje pitanja preduzea u restruktuiranju, ali
se ne kae kojih i kako. O preciznijem opisu uvene reforme obrazovanja, ne
treba troiti rei, poto su ekstremno tedljive bile i stranke: niko nije rekao ni re.
Dodue, neto sadraja o tome moe se nai u programu liste Dosta je bilo, ali je
i taj sadraj dobrano zatrpan kvazi-leviarskim parolama, sa jasnim odbijanjem
neoliberalnog predznaka tih reformi, to ne govori o bog-zna kakvoj samorefleskiji.
Reforme su najpominjanija i najpraznija re ovih izbora.
Trea tema je javni sektor. Puna su usta reformi javnog sektora kod svih aktera.
Ali, osim jedne stranke, koja je u stvari grupa graana, Dosta je bilo, i moda
LDP, niko se nije usudio da govori o otputanju 15% procenata ljudi u javnom
sektoru. Iako, kada odu na Kopaonik ili govore za medije, svi se slau da su za
radikalnu reformu. Parazitski sistem je ne samo peorativan izraz, nego je i
praktino beskoristan.
etvrta tema su bili mediji. I u ovoj kampanji mnogi su se alili na medije, tabloide
itd. Ali NIKO nije imao NIJEDNU ideju kako da se stanje promeni. Vlasnici
nepoznati i dalje, reklamne agencije zatiene i dalje, netransparentno finansiranje
i dalje, PR novinarstvo koje je zamenilo novinarstvo i dalje. Niko ni najmanji trud
nije uloio da se ovo promeni posle izbora. Medijska scena bie u dlaku ista.
I peta tema je bila bar malo jasnija predstava ko bi mogao da ini vladu posle
izbora. Hajde da kaemo da smo tu jo i dobili malo informacija. SPS, NDS, LDP,
SVM, URS hoe u vladu sa SNS posle izbora. Ali, nee to ba jasno da kau, pa iz
LDP izjavljuju da su oni jedina opozicija u Srbiji. DS i Dosta je bilo nee sa SNS,
meutim, nekako su im reforme nejasno-paralelne.
Nije udo to nas i PR mediji i svi politiari pozivaju da izaemo na ove izbore. Oni
bi trebalo samo da potvrde nedemokratski sistem u kome graani ne odluuju ni o
jednom pitanju.
ta radite u nedelju?

Vladimir Milutinovi: Podvlaenje crte
17.03.2014.
Izbori su proli i moe da se podvue crta ispod njih i uporede rezultati i prognoze.
Mi smo na Dvogledu objavili moju prognozu 1. februara i ovo su rezultati:
Prognoza Rezultat
SNS 42 % 48 %
DSS 7 % 4,1 %
DS+NDS 12 % 11.6%
SPS 13.6 % 14%
URS ne prelazi cenzus nije preao cenzus
LDP ne prelazi cenzus nije proao cenzus
Dosta je bilo ne prelazi cenzus nisu preli cenzus
Slaba izlaznost Izlaznost manja za blizu 5% u odnosu na
2012.


Dakle, neto je dobro predvieno, a neto ne. Komentar za prve dve stavke jeovaj:
u nedostatku bilo kakvih dostupnih istraivanja javnog mnjenja, dati SNS vie od
42% moglo je liiti na propagandu za njih. 42% je ve dovoljno vie u odnosu na
ostale. DSS je ostavljen na istom sa komentarom kao i uvek i zbog toga to se
inae na Dvogledu ne bavim detaljima poslova nacionalistikih stranaka.
Ostalo se moe smatrati za pogoeno. Postojalo je jedno predvianje da Dosta je
bilo nee ii u koaliciji na izbore, koje se obistinilo, ali dodatno predvianje da
nee biti koalicije DS i Nove stranke, dato iako su ve postojali nagovetaji da e te
koalicije biti, nije. To je u stvari bila neka vrsta saveta da se takva koalicija ne pravi,
iz prostog razloga to se na taj nain meaju dve suprotne politike poruke
(socijaldemokratska i neoliberalna), ali to je sada prolost. Moda su svim
prognozerima nedostajali podaci u kolikoj rupi su pred izbore bile varijante
demokratskih partija. Moda su im rejtinzi bili toliko mali da su kaolicije sa LSV, NS
i Zukorlievom listom bile neophodne.
Da e DS ili LDP loe proi upozorili smo u tekstu Zato padaju DS i LDP? (18.
decembar 2013), a da e izlaznost biti mala bilo je jasno iz koliine suprotnih
poruka u programu svih stranaka.
Rezultati izbora ukazuju da bi i demokratske stranke zaista morale da podvuku
crtu ispod jednog perioda, da ne kaem i epohe. Dalje bi trebalo ii na potpuno
drugaijim premisama i to suprotnim od onih koje su bile osnova programa za ovu
kampanju. Ukratko, ne treba igrati na staru slavu, nego na nove ideje i na to da ste
eventualno bolji realizatori tih ideja od SNS ili SPS. Samo desetine hiljada glasova
delilo nas je od praktino dvopartijskog SNS-SPS parlamenta. Moda je to dovoljno
za promenu.
Ako se metoda za predvianje politikih dogaaja na ovaj nain pokazala, mislim,
dosta uspenom, onda je jasno i ta bi opozicija trebalo da uradi da ponovo
postane vana politika opcija. Podrka se gubi kada se gledaju samo svoji interesi,
a dobija kada se zalaete za interese svih graana. To je i smisao opozicije u
demokratiji. Dok je vlast u iskuenju zloupotrebe vlasti, opozicija bi trebalo da
stabilizuje sistem u pravcu interesea svih.
Ako sadanja opozicija planira samo da se ali to ona nije na Vuievom mestu, a
da ne promeni nita u sistemu, na sledeim izborima e proi isto.
ps.
Bilo je i drugaijih prognoza.
- Moe se dogoditi da Tadieva lista bude iznenaenje, doe do dvocifrenog
rezultata na izborima, ali i da DS uspe da motivie svoje glasae, pa da i jedna i
druga stranka budu iznad 10 odsto objanjava ore Vukovi iz Cesida.