?

TA JE
AKTIVNO
GRAANSTVO
2
3
N
O
V
I

H
O
R
I
Z
O
N
T
UVOD
Moglo bi se rei da smo zakoraili u ambijent koji daje pretpostavke za razvoj
aktivnog graanstva. Poslednjih nekoliko godina u Crnoj Gori je u sklopu re-
formi donijeto niz zakona koji omoguavaju i podstiu nezamjenjljivu ulogu
aktivnog graanina u razvoju demokratije i civilnog drutva. Sa zakanjenjem
ak i u regionu, u Crnoj Gori je zabiljeeno nekoliko sluajeva uspjenog
graanskog aktivizma (npr. sluaj rijeke Tare).
Primjetna je meutim nedovoljnost literature kao i nedostatak razmjene
pozitivnih iskustava iz regiona koje mogu biti poune i podsticajne. Ovim
izdanjem elimo bar malo popuniti tu prazninu i moda podstai druge da
se ozbiljnije bave ovim vanim segmentom civilnog drutva.
Osnovni cilj ove broure je osnaivanje graanskih stavova i inicijativa dajui
okvirni koncept za prepoznavanje konkretnih situacija.
Osnovna poruka ove broure jeste da - tek kada se graani aktivno udrue
i uestvuju u svakodnevnoj politici - predstavljaju ogromnu snagu u
graanskom drutvu.
Osnaujui graane kao uesnike (sudionike) u javnom ivotu, daje se dopri-
nos razvoju drutva kao i sposobnosti graana da uoe i adresiraju probleme
od javnog znaaja. Zato, vlast i civilno drutvo treba da ohrabruju graane
da pruzmu odgovornost za brigu o zajednikim dobrima, poto graansko
uee pomae u osnaivanju procesa vladavine.
Ova broura je posveena GRAANIMA, naroito:
Onima koji su ve aktivni u NVO-ima, asocijacijama ili pokretima i
ele da stiu i osnae svoje graanske sposobnosti, kao i
Onima koji pokazuju interesovanje za uee u graanskim inici
jativama i hoe da saznaju kako
Takoe e biti od koristi i onima koji kontaktiraju sa graanima u vrenju
javnih poslova (npr. politiarima, javnim slubenicima, novinarima, biznis-
menima,...) koji vjeruju da su graani vaan faktor a ne prepreka u rjeavanju
poslova od zajednikog interesa.
Ovaj tekst je naroito znaajan za lokalne slubenike i funkcionere, poto
se procesom decentalizacije otvara novi prostor za aktivno uee graana.
Uz to, aktivno graanstvo je uglavnom rezultat djelovanja prema problemi-
ma koji imaju lokalni karakter.
Vjerujemo da e upotreba ove broure pomoi u poboljanju vjetina lokal-
nih graanskih udruenja i drugim subjektima i da e kroz sopstvenu praksu
obogatiti saznanja steena iz ove publikacije.
4

t
a

j
e

a
k
t
i
v
n
o

g
r
a

a
n
s
t
v
o
?
Izdava:
NVO NOVI HORIZONT
Ul. Ymer Prizreni bb, Ulcinj
Tel. 085/401-080, Fax. 085/411-969
e-mail: horizon@cg.yu
Pripremili:
Nazif Veli
Demal Perovi
Tehnika priprema:
EXPEDITIO, Kotor
tampa:
Biro Konto, Herceg Novi
Donator:
Rockefeller Brothers Fund
Ulcinj, 2006
5
N
O
V
I

H
O
R
I
Z
O
N
T
TA JE
AKTIVNO
GRAANSTVO
TA ZAISTA ZNAI BITI GRAANIN - KA
TA JE AKTIVNO GRAANSTVO
GRAANSKO UEE - KAKO GA PREPOZNATI
AKTIVNO GRAANSTVO i LOKALNA UPRAVA
AKTIVNO GRAANSTVO i POLITIKA
AMBIJENT AKTIVNOG GRAANSTVA
6
9
11
13
15
19
6

t
a

j
e

a
k
t
i
v
n
o

g
r
a

a
n
s
t
v
o
?
TA ZAISTA ZNAI BITI GRAANIN - KA
Prema narodnoj mudrosti, biti graanin znai pripadati zajednici i imati
odreeni broj prava i obaveza u odnosu na javne institucije (na primjer
obaveza plaanja poreza i pravo na sigurnost).
Ali kada pogledamo svakodnevni ivot, gdje se ljudi moraju suoiti sa prob-
lemima koji na njih utiu na direktan i konkretan nain, u savremenom smislu
biti graanin znai aktivno zastupanje stavova i ostvarivanje konkretnih
prava.
Jedna pria iz Italije koja se tie zdravstvene zatite najslikovitije prikazuje
djelovanje aktivnog graanina.
Sluaj g. Fabricio
G. Fabricio, manji privrednik koji je imao oko 60 godina, otputovao je u
Rim iz junog regiona prije mnogo godina u bolnicu. On je bio srani
bolesnik i trebalo je da bude operisan kako bi mu bio ugraan pejsmejker.
Kada je stigao u bolnicu, primljen je na kardiovaskularno hirurko
odjeljenje, gdje je naiao na oko dvadeset drugih pacijenata koji su ekali
na istu operaciju. Prisustvo toliko ljudi zbunilo je g. Fabricio, tako da se
malo raspitao i saznao da je bolnici ponestalo novca za kupovinu pejsme-
jkera. Budui da nije bilo sredstava, trebalo je da svi ekaju (niko nije znao
koliko dugo) da bolnica kupi pejsmejkere, a onda da operiu bolesnike.
G. Fabricio svakako nije bio najbolesniji od svih pacijenata, i takoe nije
bio prezadovoljan to je zatvoren u malu sobu u svojoj pidami ne radei
nita i to mora da trpi apsurdne termine. Ali strpljenje ga je stvarno izdalo
kada je izvrio par prorauna na brzinu i kada je shvatio da se novcem koji
bolnica troi za boravak dvadeset pacijenata, bez ikakvog razloga, moe
lako platiti vie pejsmejkera nego to je bilo potrebno i da je taj novac ak
dovoljan da se bolnica snabdije pejsmejkerima do kraja godine.
Tako je g. Fabricio odluio da zapone trajk glau u bolnici. Zvanino je
obavijestio glavnu sestru o svojoj odluci, i pozvao lokalne novine i Tribunal
za prava pacijenata.
Naravno, kada su se vijesti o njegovom trajku glau rairile, upravnici
bolnice su se uspaniili, naroito zbog toga to su o tome bili obavijeteni
predsjednik i ministar zdravlja regiona. tavie, ne deava se svaki dan da
srani bolesnik koji u bolnici eka operaciju zapone trajk glau.
7
N
O
V
I

H
O
R
I
Z
O
N
T
Kroz akcije kao to je ova, ljudi ostvaruju graanstvo (graansko pravo) na
naine koji su potpuno razliiti od tradicionalnog.
Tradicionalno graanstvo moe se defnisati kao sistem razliitih
prava i obaveza kojima se ureuje odnos izmeu graanina i
drave kojoj pripada. Ostvarivanje prava glasa je najvaniji oblik
izraavanja graanstva.
Iako je tradicionalni pojam graanstva od kljunog znaaja, on ukljuuje dva
velika ogranienja.
---> Prvo, potcjenjuje potencijal pojedinaca koji se smatraju samo za
glasae, a koji ipak ne mogu da upravljaju javnim poslovima.
---> Drugo, pretpostavlja sposobnost javnih institucija da upravljaju
same javnim poslovima, da rjeavaju potrebe ljudi i da tite prava graana.
Svi pokuaji da se g. Fabricio ubijedi da odustane od trajka, i od strane
medicinskog direktora i od strane glavnog ljekara na odjeljenju, bili su
uzaludni. G. Fabricio bio je odluan. ak i pokuaji da se zastrai, tako
to mu je naglaavano kakvu tetu moe imati po njegovo zdravlje, nisu
nita postigli sem to su pojaali njegovu upornost i odlunost: Ako mi se
neto desi, rekao je vi ete biti krivi.
Bilo je ak i pokuaja, iako prilino naivnih, da se podmiti. Niko ne zna
kako, ali medicinsko osoblje je uspjelo da nae pejsmejker. Pourili su do
njega, spremni da ga odmah operiu.
Ali Fabricio je rekao da to ne dolazi u obzir; ii e na operaciju poslednji, jer
prvo treba da operiu sve ostale pacijente.
Na kraju, niko ne zna kako, ali sredstva su pribavljena, pejsmejkeri su
kupljeni, i pacijenti su operisani. Dakle, svi su imali koristi: bolesnici ije je
pravo na dobro zdravlje zatieno, i drava, koja je okonala apsurdno
uzaludno troenje fnansijskih sredstava.
Nakon uspjenih rezultata, g. Fabricio se pozdravio sa svima i otiao kui.
Obje pretpostavke su pogrene:
irom svijeta, ljudi mogu da uine vie od glasanja kako bi brinuli
o javnom interesu;
Javne institucije nisu sposobne iskljuivo same da rijee proble-
me od javnog interesa.
8

t
a

j
e

a
k
t
i
v
n
o

g
r
a

a
n
s
t
v
o
?
Moe postojati vie razloga:
elja za pravdom
Solidarnost
elja da se promijeni postojee stanje
elja da se broji i da odigra vodeu ulogu
elja da se pridrui ostalima i da razvija odnose saradnje i prijateljske
odnose i da uestvuje u optim interesima i aktivnostima
elja da iskusi realnost iz prve ruke, bez posrednika
Najzad, pojedinac u svom ivotu moe postati aktivan graanin usled ve-
likog broja razloga, vrijednosti i okolnosti. Biti aktivan graanin nije pose-
ban status, koji zahtijeva odreene sposobnosti, znanje ili talenat. Niti biti
aktivan graanin iskljuuje odreene grupe kao to su privrednici, trgovci ili
strunjaci. Svako moe biti aktivan graanin ako se angauje i zastupa opti
interes (ali ne za linu korist).
---> Ljekar u bolnici, koji trai kvalitetniju hranu za bolesnike, trai trans
parentne liste ekanja, ili se suprotstavlja korupciji, birokratiji i
paternalizmu, aktivan je graanin.
---> Preduzetnik, koji podrava i fnansijski i tehniki ureenje javnog parka
u oblasti u kojoj radi njegova fabrika, aktivan je graanin.
---> Dravni slubenik, koji van redovnog radnog vremena savjetuje
graane sa posebnim potrebama o administrativnim procedurama,
aktivan je graanin.
Moemo da defniemo novo graanstvo kao ostvarivanje ovlaenja
i odgovornosti graanina u svakodnevnom ivotu demokratije, gdje
se suoavamo sa problemima od javnog znaaja.
Kako i zato jedan pojedinac moe biti motivisan da bude aktivan
graanin?
9
N
O
V
I

H
O
R
I
Z
O
N
T
TA JE AKTIVNO GRAANSTVO
Graanstvo
Vano je razmotriti mogunosti obinih graana (koji jo nisu organizovani)
da postanu unapreivai civilnog drutva. Svako ima mogunost da postane
svjestan nekog problema, odluka, prava i zakona koji imaju uticaj na njegov
ivot, i svako ima izvjesnog talenta i vjetinu koja je potrebna da bude aktivni
graanin. Postoje ogromne mogunosti za unapreenje i razvijanje ovih
vjetina, naroito meu marginalizovanim i ranjivim grupama u drutvu gdje
nepravda koja im je nanesena degradira njihov ivot. Osposobiti graane
da uestvuju, inei njihove voe odgovornim, i raditi za mirne soci-
jalne promjene su putokazi za izgradnju jakog civilnog drutva.
Unapreenje meuljudskih odnosa je vano za civilno drutvo. Ovi odnosi e
pokazati koliko snano uesnici sarauju na sprovoenju znaajnih promje-
na. Takoer, e odrediti kako se uesnici na miran nain mogu takmiiti jedan
sa drugim za svoje pojedinane ciljeve. Odnose je teko razvijati, posebno u
okruenju sa mnogo grupa koje imaju razliite interese. Zbog toga je bitno
ujediniti uesnike i pomoi u izgradnji mostova za trajno dobre meuljudske
odnose.
Pored iskustava i motivacija svakog pojedinog lica da bude ili postane akti-
van graanin, kako moemo posmatrati ovaj fenomen na objektivniji nain?
Aktivan graanin se u potpunosti iskazuje kada se pridrui drugima radi
postizanja zajednikog cilja.
Aktivno graanstvo moe se ostvarivati kroz razliite organizacione
oblike, ukljuujui sledee:
Volonterske organizacije
Grupe obinih ljudi i zajednice
Udruenja
Grupe za samozatitu
Pokreti za zastupanje, na primjer, ivotne sredine
Mree i koalicije
Ove organizacije mogu intervenisati u razliitim oblastima. Primjeri
aktivnog graanstva mogu obuhvatiti:
Pruanje usluga i zastupanje manjina
Promovisanje zbrinjavanja i usvajanja naputene djece
Zabranu prekomjerne gradnje i borbu protiv nedozvoljene gradnje
Izradu programa dopunske nastave za djecu za koju postoji rizik da
e napustiti kolu
10

t
a

j
e

a
k
t
i
v
n
o

g
r
a

a
n
s
t
v
o
?
Pruanje pravne, psiholoke i materijalne pomoi ugroenim licima
Stvaranje jednakih mogunosti za ljude koji su u nepovoljnom
poloaju
Borbu protiv korupcije u javnom ivotu
Borba za dostupnost ljekova hroninim bolesnicima
Kontrolu i poboljanje kvaliteta bolnica, kola, vrtia, ...
Kako moemo defnisati ove razliite akcije i inicijative?
ovani Moro u svom Priruniku za aktivno graanstvo daje sledeu defn-
iciju:
Aktivno graanstvo je kapacitet graana da se nezavisno samor-
ganizuju na razliite naine kako bi branili svoja prava, ostvarivali
ovlaenja i ispunjavali obaveze u javnom poretku radi staranja o
optem dobru.
ovjek moe postati aktivan graanin iz razliitih razloga. Aktivno graanstvo
obuhvata okupljanje, samorganizovanje, i korienje oblika zajednike akcije.
kako to kae jedna stara sindikalna pjesma, jedan kamen ne ini svod, a jedna
kap vode ne moe sama pokrenuti vodenicu. Vano je prisjetiti se ove kolek-
tivne dimenzije pojma u periodu kada se esto predstavlja da jedan politiki
lider ima rjeenje za svaki problem.
Oblast akcije za aktivno graanstvo je kreiranje politika. Cilj javnih politika je
da se bave problemima od javnog interesa kao to su zdravlje, obrazovanje,
saobraaj, ili zapoljavanje. One predstavljaju svakodnevnu i praktinu
dimenziju demokratije u kojoj aktivno graanstvo treba da odigra osnovnu
ulogu.
Aktivno graanstvo obuhvata neke odreene organizacije. Drugim rijeima,
nisu sva udruenja graana organizacije aktivnog graanstva. Na primjer,
sportska udruenja, ahovski klubovi, mree motociklista, grupe prijatelja
poezije, amaterski orkestri i kulturna umjetnika drutva predstavljaju
udruenja pojedinaca koji su graani, ali ne smatraju se organizacijama
aktivnog graanstva.
Aktivno graanstvo i graansko drutvo su razliiti mada povezani poj-
movi. Graansko drutvo se odnosi na sferu gdje ne-dravni akteri imaju iste
osnovne vrijednosti i pravila. Ono obuhvata razliite aktere kao to su vjerske
organizacije, struna udruenja, kole i univerziteti, sindikati, sportski, muziki,
umjetniki, rekreativni centri itd. Organizacije aktivnog graanstva su dio ove
sfere, ali njihov cilj je zatita prava i staranje o optem dobru kroz ostvarivanje
ovlaenja i ispunjavanje obaveza graana.
11
N
O
V
I

H
O
R
I
Z
O
N
T
Koje su veze izmeu organizacija aktivnog graanstva i drugih
graanskih udruenja i snaga graanskog drutva? Svi ovi akteri sarauju
u stvaranju i poveanju drutvene vrijednosti, to jeste, mree veza koja
se zasniva na vrijednostima, reciprocitetu i povjerenju koji predstavljaju
tkivo drutva. Meutim, organizacije aktivnog graanstva, posveene su
tome da daju mo graanima kao akterima koji moraju odigrati aktivnu
ulogu u zatiti svojih prava.
GRAANSKO UEE - KAKO GA
PREPOZNATI
Demokratija znai mnogo vie od slobodnih izbora i vlasti, iako su oni
polazna osnova. Vlast u demokratskom drutvu mora postati i ostati part-
ner izmeu graana i izabranih funkcionera kojima su graani dali svoje
povjerenje. Ovo povjerenje se mora proiriti na javne slubenike i institucije
vlasti.
U demokratskim zemljama, ovo povjerenje je postignuto:
---> Transparentnocu rada izabranih slubenika;
---> Mogucnou datoj graanima da igraju vanu ulogu u vlasti, ak i
u svakodnevnim aktivnostima.
Graansko uece u donoenju odluka je postupan proces, koji podrazumi-
jeva odreene faze koje se moraju proi. Ove faze su sastavni dio dva nivoa
graanskog uea:
1. prvi nivo ueca je informisanje, to znai da se moraju uloiti napori
kako od strane graana tako i od vlasti. Javna vlast ima dunost da izdaje in-
formacije graanima, vezane za njihove aktivnosti i planove, kako bi graani
razumjeli prioritetne pravce u politikama i djelovanju izabranih funkcionera;
12

t
a

j
e

a
k
t
i
v
n
o

g
r
a

a
n
s
t
v
o
?
2. drugi nivo se odnosi na gradanske konsultacije, to predstavlja
aktivnost vlasti da identifkuju potrebe graana, odrede prioritete ili prikupe
ideje i sugestije za odreena pitanja.
Osnov graanskog ueca predstavlja:
Aktivne i informisane graane koji znaju da imaju obavezu da
uestvuju kao jednaki partneri u aktivnostima vlasti, jer razumiju
problematiku.
Efkasni nain sakupljanja informacija graana o njihovim potre
bama, miljenima i prioritetima.
Zainteresovanost gradana za ukljuivanje u svim aktivnostima koje
preduzima vlast.
Konstantan transfer informacija od graana ka vlastima.
Graansko uece je kombinacija - informacija, komunikacije i ukljuivanja u
odnose uspostavljene izmeu vlasti i graana. Aktivnosti vlasti su razvijene i
odrive sve dok prate potrebe i elje graana, koliko god je to mogue.
Koji su drugi naini za graane da uestvuju?
- Informisanjem o problemima i izabranim predstavnicima kroz medije
- Pisanjem o problemima i izabranim predstavnicima u medijima
- Raspravljajui o problemima u formalnim ili neformalnim okvirima
- Radei u zajednici na podrci za odreeno opte dobro ili u protestu protiv
vladinih odluka, moda volontirajui u NVO u iju dobrobit vjeruje.
- Formirajui ili pridruujui se:
aktivnim grupama u zajednici
grupama za mlade
profesionalnim organizacijama
enskim grupama
biznis grupama
politikim partijama
vjerskim grupama/organizacijama
- Posjeujui sastanke zajednice ili politike sastanke
- Glasanjem na izborima
- Kampanjama za one koji se takmie za funkciju
- Plaanjem poreza
- Prikupljanjem podrke za sluajeve od opteg interesa, moda putem
peticije
- Koristei legalne puteve u traenju pravde
- Angaovanjem u mirnim protestima kao to su demonstracije, trajkovi i
bojkoti
13
N
O
V
I

H
O
R
I
Z
O
N
T
AKTIVNO GRAANSTVO I
LOKALNA UPRAVA
Moe se rei da su funkcije organizacija graana koje su naglaene u
prethodnom tekstu upravo zadaci lokalne uprave. Prema ovoj viziji,
gradonaelnik ili lokalna uprava, a ne graani, treba da tite njihova prava i
da se staraju o optem dobru. Iz ove perspektive, od graana se oekuje da
saopte svoje potrebe i zahtjeve lokalnoj upravi, koja je obavezna da prui
odgovarajue odgovore.
Meutim, lokalna uprava esto nema adekvatna ovlaenja, informacije, ili
resurse da ispuni potrebe ljudi. Ipak u veini sluajeva u praksi, administracije
su upravo te koje ne potuju prava graana.
Shodno tome, kako bi bila ispunjena njihova oekivanja i rijeeni njihovi
legitimni zahtjevi, graani ne mogu da se ogranie na postavljanje
pitanja, ve treba da doprinesu i nalaenju rjeenja.
Na nivou lokalne vlasti, ideja graanskog uea u vlasti ima duboko
znaenje. To je zbog toga to ljudi ive u gradovima, zajednicama (grad,
naselje, ulica, selo, i slino) i upravo tu:
---> odluke vlasti imaju najvie uticaja na ljude, a
---> graansko uee se najlake postie.
Naravno, graani bi takoe trebali razumjeti svoje odgovornosti u
procesu demokratske vlasti. U lokalnoj zajednici, gdje su graani i
vlast aktivno ukljueni u proces graanskog uea, lokalna vlast e
biti spremna da:
prui iskrene, sveobuhvatne i jasne informacije;
omogui graanima mogunost da izraze svoja miljenja i utiu na
odluke na fer i otvoren nain;
ohrabri graane da iskoriste prednost ovih mogunosti;
zaloi se i objasni nain na koji su odluke doneene, obezbjeujui
sve argumente koji potkrepljuju ove odluke.
U isto vrijeme, graani e:
- razumjeti prava i obaveze koje su im postavljene, kako bi uzeli uea u
lokalnom donoenju odluka, jer ove odluke mogu uticati na njihove ivote,
direktno ili indirektno;
- biti spremni raditi iskreno i konstruktivno kako bi podrali predstavnike
lokalne vlasti u rjeavanju otvorenih pitanja.
14

t
a

j
e

a
k
t
i
v
n
o

g
r
a

a
n
s
t
v
o
?
Potreba za saradnjom izmeu graana i vlasti obuhvata novi pristup uprav-
ljanju. Sa stanovita inkluzivnijeg pristupa upravljanju, priznajemo
da, lokalne uprave ne mogu vie same da upravljaju problemima sa
kojima se suoavaju. Ova pitanja mogu da rijee samo pozivanjem
svih javnih, privatnih i drutvenih subjekata (ukljuujui i graane)
koji su ukljueni u problem da preuzmu svoj dio odgovornosti.
Kako bi upravljali zajednicom, onda nam treba sa-upravljanje, u
okviru koga graani nisu vie samo korisnici javne politike, ve su
djelimino odgovorni i za planiranje politike, njeno sprovoenje u
djelo, i ocjenjivanje.
U ovom upravljakom okviru, aktivni graani mogu konstruktivno da do-
prinesu dijalogu sa lokalnom upravom.
Odnos izmeu graana i lokalne uprave ima poseban znaaj: ne samo zato
to su organi lokalne uprave blii graanima, ve i zato to su direktno i
konkretno odgovorni za upravljanje onim problemima koji ljude najvie
brinu.
Ova saradnja moe poprimiti razliite oblike:
davanje informacija
podrka graanskim inicijativama
partnerski aranmani
sklapanje ugovora o sprovoenju javnih programa ili pruanju usluga sa
organizacijama graana
Koji god oblik da poprimi, od kljune je vanosti da se u aktivnim odnosima
izmeu graana i javne uprave omoguavaju autonomija i ravno-
pravnost.
15
N
O
V
I

H
O
R
I
Z
O
N
T
Novi pristup upravljanju je u stvari izazov za lokalnu upravu. On zaista pre-
vazilazi tradicionalni princip slobode udruivanja, gdje drava mora da garan-
tuje graanima mogunost udruivanja i organizovanja za privatne svrhe.
Zaista, on se oslanja na samoorganizaciju graana za svrhe promovisanja
opteg interesa, to se tradicionalno smatralo iskljuivim monopolom vlasti.
AKTIVNO GRAANSTVO I POLITIKA
Izuzetno vrua tema je odnos izmeu aktivnog graanstva i politike,
ukljuujui partije, izbore ili skuptine.
Aktivni graani esto se osjeaju zavisnim ili misle da su njihove moi i spo-
sobnosti manje od onih koje imaju zvanini politiki akteri. Ovo dovodi do
udnog ponaanja, kao to je pokuavanje da se zblii sa/ili pokrene razu-
mijevanje kod odbornika ili funkcionera koji je na vlasti, ili zanoenje idejom
nadmetanja na izborima kao alternativa postojeim politikim partijama.
Takoe moe biti pokuaja da se izbjegne svaki kontakt sa politikom kao
rezultat straha od prljanja ruku, ili razmiljanja pa ... oni i onako odluuju o
svemu.
ta se moe rei o ovoj sloenoj temi?
Aktivno graanstvo podrazumjeva i odreeno politiko iskustvo, jer se odno-
si na upravljanje drutvom i intervenisanje u konfiktima koji su svojstveni
ovom procesu. Meutim, ovo se u potpunosti razlikuje od partija i koalicija
koje se nadmeu na izborima i koje ine izabrane skuptine.
Zato?
---> Jer se partije bave upravljanjem dravnom, a aktivno graanstvo
doprinosi upravljanju drutvom pri emu ostaje njegov dio.
---> Jer ne postoji podudarnost izmeu organizacija aktivnih graana
i politikih partija, ak i ako su odreene organizacije povezane sa
odreenim partijama.
---> Jer se konsenzus i podrka dobijeni u svojstvu aktivnog graanina
ne pretvaraju u glasove, odnosno sposobnost da se utie na
izborno tijelo. Svakog ko je u zabludi da to ini (na primjer,
razliite partije potroaa/korisnike grupe) injenice bi uvijek
opovrgle.
16

t
a

j
e

a
k
t
i
v
n
o

g
r
a

a
n
s
t
v
o
?
Mora se naglasiti da su za funkcionalnu demokratiju potrebne i partije i
graanske organizacije. Stoga, nije u stvari istina, kako to politiari esto kau,
da graanske organizacije postoje jer stvari ne funkcioniu; zato moramo da
radimo tako dobro, kako vie ne bi bilo potrebe za tim organizacijama.
Takoe je od kljunog znaaja, da politke partije i aktivni graani, kao i svi
drugi akteri, pronau nain da zajedniki djeluju i meusobno sarauju, bez
obzira na njihove razlike i mogue konfikte. Nijedan razlog, ipak, ne moe
posluiti kao izgovor za aktivne graane da ne preuzmu svoje sopst-
vene odgovornosti u pogledu reforme i unaprjeenja demokratije.
Ova reforma, u stvari, tie se graana, bez obzira da li su oni birai ili izabra-
ni, i stoga se ne moe smatrati da ne spada u interese aktivnog graanstva.
Graanin kao stub civilnog drutva
S obzirom da je graansko uee nova ideja za mnoge ljude, i predstavnici
vlasti i graani bi trebali biti inicijatori ovog procesa. Zato je potrebno vee
zalaganje lokalnih lidera za graansko uee, poevi od gradonaelnika i
njegovih najbliih saradnika. Gradonaelnik i njegovi saradnici bi trebali
jasno, iskreno i to ee u javnosti izraavati svoje zalaganje za
graansko uee.
U planiranju graanskog uea, korisno je da vlasti misle o graanima kao o
muterijama u poslu. Ideja je da dokle god graani plaaju takse i doprinose,
trebali bi biti u mogucnosti kupiti one usluge koje trebaju i ele. Ako je vlast
plaena iz ovih taksi i doprinosa, trebala bi teiti da se obezbijedi najbolji i
najkorisniji kvalitet usluga.
U vlasti orijentisanoj ka graanima (klijentima), treba da preovladavaju
sledea naela:

- je najvanija individua za civilnog slubenika.
- ne zavisi od vlasti vlast zavisi od njega.
- ne ometa rad vlasti - on je sama svrha rada i postojanja
vlasti.
- nije van aktivnosti vlasti.
- on je dio te aktivnosti.
- nije prazna statistika fgura.
- on je ljudsko bie, sa osjeanjima i emocijama, sa pre-
drasudama i preferencama.
- nije neko protiv koga bi se vlast trebala boriti ili odmjer-
avati snage s njim. Niko nikada nije pobijedio bijui se sa
klijentom.
- iznosi svoje elje javno. Misija vlasti je da tretira ove
elje na obostrano koristan nain.
G
R
A

A
N
I
N
17
N
O
V
I

H
O
R
I
Z
O
N
T
Graanin ima i odgovornosti
Graansko uee nije samo odgovornost predstavnika vlasti.
Graani takoe imaju odgovornosti.
Graanske dunosti su sljedee:
Da razumije ta vlast radi i koja joj je svrha.
Da bude spreman dati svoj doprinos kada vlast planira da uradi
neto to bi moglo uticati na njihove interese.
Da pristupi predstavnicima vlasti sa pozitivnim stavom.
Da pokae interes u razumijevanju problema i objektivno procijeni
ta vlast moe da uradi
Da izrazi svoje ideje i miljenja jasno i u potpunosti.
Nakon to dobiju povjerenje od graana, odgovorni slubenici vlasti imaju
obavezu da sasluaju ono to graani kau i uzmu u obzir njihove ideje.
Ideja koja dolazi od graana moe biti prihvaena ili odbaena i predstavnici
vlasti bi trebali objasniti zato neka ideja ne moe biti ostavrena u praksi. U
sluaju da predstavnici vlasti ne informiu graane o razlozima neprihvatanja
njihovih ideja, graani mogu i trebali bi traiti objanjenje za takve njihove
odluke. Sugestija, predlog ili alba od graana moe biti prihvaena ili
odbaena, ali ne bi trebala biti ignorisana.

ta donosi graansko uee?
U onoj zajednici gdje je graansko uee u procesu vlasti uzeto za ozbiljno,
ono ima specifne koristi, i za lokalnu vlast i za graane.
18

t
a

j
e

a
k
t
i
v
n
o

g
r
a

a
n
s
t
v
o
?
Nekada lokalna vlast mora dijeliti i loe vijesti sa graanima, na primjer: def-
citi budeta, projekti u zakanjenju ili ak i greke koje su uinjene. Graani
imaju pravo da budu informisani o planovima i projektima od njihovog
poetka do zavretka. Ako je projekat tei ili kota vie nego to je predoen,
oni imaju pravo znati to. Na dugoronom planu, iskrenost gradi povjerenje,
iako stvara potekoe na kratkoronom planu.
Kako podsticati graansko uee?
Smisao ideje graanskog uea je dvostrana komunikacija:
od vlasti ka graanima
od graana ka vlastima.
Dvostrana komunikacija znai da graani mogu otkriti prednosti u predstav-
ljenim mogunostima, saznati ta se dogaa u njihovoj zajednici i u lokalnoj
vlasti i dijeliti svoja razmiljanja sa vlastima. Oni bi trebali aktivno traiti nove
naine komunikacije sa vlastima. Ovo nije lako uraditi u svakoj situaciji, ak i u
naprednim demokratijama.
Javne, edukativne i kampanje podizanja svijesti mogu biti neo-
phodne da pomognu graanima da razumiju vanost svoje odgovor-
nosti da djeluju ka predstavnicima vlasti na konstruktivan nain. Vlast
i NVO-i mogu i trebali bi upravljati taj proces, ako je to zahtjevano odnosno
neophodno. Organizovanje javnih sastanaka ili fokus grupa sa razliitim
kategorijama graana, neki su od naina koji mogu uticati na poboljanje
komunikacije izmedu vlasti i graana.
Graansko uee:
Uspostavlja i izgrauje povjerenje izmeu lokalne vlasti i graana.
Pomae lokalnoj vlasti da postane i ostane transparentna u procesu
vladavine.
Dozvoljava svakom graaninu da ima pristup informacijama veza
nim za odreena pitanja.
Omoguava lokalnoj vlasti da identifkuje potrebe zajednice bre i
sa veom satisfakcijom za graane.
Ohrabruje debate oi u oi, tako da graani mogu direktno uti
razliite stavove.
Usmjerava zajednicu ka odgovornim i politiki podranim odlu-
kama.
Vodi zajednicu ka konsenzusu, prevazilazei konfikte.
Pomae lokalnoj vlasti da rijei graanske potrebe prije njihovih
posebnih interesa.
19
N
O
V
I

H
O
R
I
Z
O
N
T
AMBIJENT AKTIVNOG GRAANSTVA
Preovlaujuu kulturu u Crnoj Gori u smislu graanskog aktivizma
donedavno je karakterisala pasivnost graana, koji nisu reagovali protiv
nedostatka, neadekvatnih ili nekvalitetnih javnih usluga; zloupotrebe
ustavnih ili zakonskih prava; i ogranienog uea u izradi i sprovoenju
javnih politika. Dravni organi, u veini sluajeva, nisu konsultovali
sve zainteresovane strane u drutvu, niti su ih ukljuivali. U mnogim
sluajevima, lokalne NVO i meunarodna zajednica, preko svojih pro-
grama i projekata u Crnoj Gori, podstakle su dravne organe da ukljue
graane u izradu politika. Iako veina graana u Crnoj Gori jo uvijek pos-
matra funkcionere na vlasti kao mone ljude sa kojima je teko izai na
kraj, mnogi poinju da uviaju da dravni funkcioneri nisu vlasnici svojih
javnih funkcija, ve pojedinci koji se plaaju iz javnih prihoda za pruanje
usluga graanima.
Kao rezultat toga, i daljeg angaovanja NVO-a na edukativnom planu,
najvea je vjerovatnoa da e graani aktivnije djelovati kada su njihovi
neposredni interesi ugroeni.
U mnogim sluajevima, graani djeluju kada se pokrenu pitanja i
problemi koji se tiu cjelokupne zajednice. Ipak najei su sluajevi koji
imaju lokalni karakter i tiu se ponekad javnog interesa ue zajednice.
Za ilustraciju, navodimo neke primjere graanskog aktivizma na teri-
toriji optine Ulcinj u zadnjih nekoliko godina: Inicijativa grupe graana
povodom prodaje ulcinjskih hotela - prikupljenih oko 2000 potpisa nije dalo
rezultata; inicijativa za liniju razgranienja zone morskog dobra u skladu sa
Zakonom; inicijativa / protest / za vraanje Maslinade; inicijativa lokalnih
NVO-a za oslobaanje trotoara ,....
Mediji, u odreenom broju sluajeva, igraju aktivnu ulogu u izraavanju
zabrinutosti i problema razliitih zajednica. Mediji su bili ti koji su objavili
javno probleme sa kojim se suoavaju male zajedinice kada im je bilo
teko da dobiju pristup javnom mnjenju.
ene pokazuju nizak stepen uea u politikom ivotu, ali se situacija
postepeno poboljava kao rezultat napora organizacija graanskog
drutva.
Lokalni razvoj, kao nova vizija razvoja drave, najvaniji je izazov u tran-
ziciji Crne Gore. Vie nadlenosti treba da se prenese na lokalne vlasti,
koje e postati najvaniji partneri u naporima zajednica da se razviju, ive
bolji ivot i ostvare svoja prava.
20

t
a

j
e

a
k
t
i
v
n
o

g
r
a

a
n
s
t
v
o
?
Loa infrastruktura i komunalne usluge podstiu stalno nezadovoljstvo kod
velike veine stanovnitva. Kao posledica toga, ono to je nekad bila veoma
slaba reakcija zajednica koje dobijaju veoma loe osnovne javne usluge
sada se poveava, i graani nalaze naine da izraze svoje nezadovoljstvo i da
zahtijevaju bolje uslove za ivot.
lan 109 novog Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je usvojen 2003 godine,
predvia da lokalna uprava treba da pribavi miljenje javnosti o pitanjima
koja se tiu cjelokupne optine kao i da je ukljui u proces izrade politika i
budetiranja.