8 as : Cevovodi i armatura predavanja 2009/2010

KOROZIJA
od !oro"ijom se podra"umeva tro#enje vrsto$ materija%a us%ed &emijs!o$ de%ovanja
o!o%ine' Ona je esto pove"ana i sa dru$im #tetnim pro(esima !oji imaju "a pos%edi(u
smanjenje upotre)ne vrednosti materija%a' Kod nemeta%a se u" !oro"iju jav%jaju i pojave
starenja* )u)renja* dro)%jenja itd'
+ su#tini !oro"iju mo,emo pode%iti na:
- &emijs!u !oro"iju .odvija se u nee%e!tro%itima/*
- e%e!tro&emijs!u !oro"iju !oja nastaje pri me0udejstvu meta%a i e%e!tro%ita'
1emijs!a !oro"ija
2tvaraju se jedinjenja meta%a i nemeta%a .o!sidi i%i su%3idi/' 4a napadnutoj povr#ini stvara se
s!rama !oja pru,a otpor da%joj !oro"iji' 2!rama mo,e da se rastvara u 3%uidu* da se topi i%i
su)%imira te omo$u5ava da%ju !oro"iju' A!o do)ro prianja "a materija% (evi ima !oe3i(ijent
termi!o$ #irenja isti i%i s%ian materija%u (evi te do)ra me&ani!a svojstva mo,e da )ude
!orisna i da ne do"vo%java da%ju !oro"iju . npr' )a!ar/'
6isto &emijs!a !oro"ija je ret!a pojava i jav%ja se naje#5e pri o)radi meta%a na top%o
.o!sida(ija meta%a !iseoni!om i" va"du&a/' Atmos3ers!a !oro"ija nastaje !om)ina(ijom
&emijs!e .ve5im de%om/ i e%e!tro&emijs!e !oro"ije .manjim de%om/ de%ovanjem
2
O
* vodene
pare i dru$i& $asova u va"du&u ( )
2 2
CO * 2O ' +!o%i!o se radi o $vo,0u na atmos3ers!im
us%ovima pri emu je re%ativna v%a,nost ve5a od 7 80 na povr#ini $vo,0a se jav%jaju
&idros!idi' Osnovni us%ov po !ome se mo,e videti da %i nasta%a !oro"ija spreava da%je njeno
stvaranje i%i isto omo$u5ava je da "apremina !oro"ije
o
V
)ude ve5a i%i jedna!a "apremini
materija%a od !oje je nasta%a
m
V
' A!o je
( )
m o
V V = 29 * 1 1
onda nema da%je !oro"ije'
A!o je:
( )
m o
V V > 29 * 1 1
* onda do%a"i do )u)renja*
( )
m o
V V < 29 * 1 1
* do%a"i do poro"ne s!rame*
1
8 as : Cevovodi i armatura predavanja 2009/2010
A!o $vo,0e i"%o,imo va"du&u ija je re%ativna v%a,nost
7 80 >
do%a"i do pojave r0e pri
emu je
m o
V V <
pa se pro(es !oro"ije nastav%ja'
2
SO
- ja!o pospe#uje !oro"iju
:%e!tro&emijs!a !oro"ija
4ep%emeniti meta%i imaju te,nju da i")a(uju po"itivne jone u e%e!tro%it sa !ojim su u
!onta!tu' Kada se vi#a! e%e!trona !oji ta!o nastaje ne )i odvodio pro(es !oro"ije )i se
usporavao odnosno na !raju )i stao jer )i se uspostavi%a ravnote,a' Ka!o u e%e!tro%itu postoje
materije !oje odvode e%e!trone pro(es se nastav%ja' Ret!o se do$a0a da se ova vrsta !oro"ije
jav%ja po (e%oj povr#ini' 4e!a mesta su po$odna "a os%o)a0anje po"itivni& jona .anode/ a
dru$a "a os%o)a0anje ne$ativni& jona .!atode/' Katodni i anodni e%ementi su !rat!o spojeni
masom meta%a i ine t"v' !ro"ijs!e e%emente'
4avedeni s%uajevi su !rajnje upro#5eni' + stvarnosti su pro(esi "natno s%o,eniji' O)%i!
o#te5enja !oro"ijom "avisi od a!tivni& povr#ina-anodni&'
;a %i 5e dati deo povr#ine )iti po$odan "a anodni i%i !atodni pro(es "avisi od mno$oi&
3a!tora
Za odvijanje anodno$ pro(esa po$odni su:
- de%ovi povr#ine sa ve5im stati!im napre"anjem- 4apons!a !oro"ija*
- $ranine povr#ine i"me0u !rista%ni& "rna < Inter!rista%na !oro"ija*
- de%ovi povr#ine i"%o,eni ero"iji- :ro"ijs!a !oro"ija*
- de%ovi povr#ine i"%o,eni dinami!om napre"anju- Koro"ijs!i "amor*
- de%ovi povr#ina i"%o,eni trenju- =arna !oro"ija*
- de%ovi povr#ine i"%o,eni !avita(iji <Kavita(ijs!a !oro"ija*
- de%ovi povr#ine !oje su anode pri dejstvu %utaju5i& struja < Koro"ija od %utaju5i& struja*
- de%ovi povr#ine !oji pripadaju nep%emenitijoj 3a"i vi#e3a"ne %e$ure i%i nep%emenitijem
meta%u jedno3a"ne %e$ure
%emenitost ne!o$ meta%a se mo,e odrediti prema standardnom poten(ija%u pro(esa
joni"a(ije' >to je poten(ija% vi#i materija% je ?p%emenitiji ?
2
8 as : Cevovodi i armatura predavanja 2009/2010
oten(ija% standardne vodoni!ove e%e!trode je
@ 0 * 0
"a
2
2 2 H H e +
+
- de%ovi povr#ine nep%emenitije$ meta%a sa p%emenitijim < $a%vans!a !oro"ija*
- de%ovi povr#ina u pu!otinama i"me0u dva te%a od isto$ meta%a i%i meta%a i nemeta%a <
pu!otinasta !oro"ija
Za#tita od !oro"ije
-mere u (i%ju povi#enja protiv!oro"ivne otpornosti sami& materija%a !oji se pri $radnji .i")or
materija%a/ !oriste
- pasivne mere .3i"i!o ra"dvajnje* i#5enje povr#ine od a$resivno$ medija/
- a!tivne mere .utie na sam pro(es !oro"ije/
Aere se esto !om)inuju
asivne mere su:
- 3ar)anje*
- &idroi"o%a(ija*
- prev%aenje dru$im meta%om .npr' (in!ovanje/*
A!tivne mere su:
- sa unutra#nje strane (evovoda dovo0enje radno$ medijuma na neutra%ni nivo 8 = PH
- os%o)a0anje od !iseoni!a i
2
CO
*
- dovo0enje in&i)itora*
- sa spo%ja#nje strane < !atodna "a#tita
2u#tina je da se "a#ti5avanjem povr#ina dovede na dovo%jno ni"a! e%e!trini poten(ija% u
odnosu na o!o%no t%o ta!o da ne mo,e da ispu#ta meta%ne jone'
ostoje 2 naina
- !atodna "a#tita sa $a%vans!om anodom*
- pove"ivanje (evovoda na ne$ativni po% jednosmerne struje'
2trujno !o%o se pre!o pomo5ne e%e!trode "atvara !ro" "em%ju' otre)na jaina struje "avisi
od ve%iine #ti5ene povr#ine i e%e!trino$ otpora &idroi"o%a(ije (evi' ;a )i se $vo,0e i e%i!
!atodno #titi%i od !oro"ije mora se (e%o!upna #ti5ena povr#ina dovesti na ne!i poten(ija% #to
B
8 as : Cevovodi i armatura predavanja 2009/2010
"avisi od materija%a e%e!trode "a)odene u t%o' Ovaj poten(ija% je !atodni "a#titni poten(ija%'
otro#nja struje je ne"natna "a s%uaj pove"ivanja na ?-C jednosmerne struje'
Dutaju5e struje se o)ino jav%jaju !ad su (evovodi postav%jeni u "em%ju pored ne!o$ i"vora
jednosmerne struje npr' vo"ovi* #ine* itd'
=ada se (evovod pove"uje sa ?-C e%e!trodom* ova "a#tita se jo# na"iva i e%e!trodrena,a'
E