Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
0Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Vlasi Srbi

Vlasi Srbi

Ratings: (0)|Views: 26|Likes:
Published by sarcel
Ilija Petrović
Ilija Petrović

More info:

Published by: sarcel on Jul 23, 2014
Copyright:Traditional Copyright: All rights reserved

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/23/2014

pdf

text

original

 
Власи
За хрватског лингвисту Петра Скока (1881-1956), мада и сам уз свој основни заку!ак става у"итник, #лах је "расловенска "осу$ени%а из готског &'*, старонема!ког &'', &', и новонема!ког &+*, из којих су настали и називи енглеских "окрајина '+* и ./0&'2 3н ка4е да су ермани своје "оменуте изразе на"равили "рема имену келтског "лемена /'+, а доводи их у етимоло7ку везу са ср"ском ре!ју влас, јер су елти имали велику косу2 : славенске језике до7ла је "о свој "рили%и из ;алканско-готскога на до<ем =унаву, гдје се Славени "рви "ут изме$у >2 и 52 вијека у"ознавају с ?оманима на до<одунавском лимесу@ (A2BC/C, DEFG//HFI*CF 0I+JFC 0K'E*C/H' FF *0L*C/H' I+MFC' NNN, O'H0+P 19QR, страна 6S8)2Све ;и то могло ;ити тако, да су се Славени заиста тада "рви "ут срели са ?оманима, и то на до<ем =унаву, али 7та реTи за ср"ску "остој;ину у Подунаву и ср"ску старину на многим странама, наро!ито на до<ем =унаву, крају у коме "ре >2 века и није ;ило других "лемена осим ср"ских2Uимо "рвенственог@ тума!е<а да је #лах исто 7то и ?умун, Vталијан или Wин%ар, Скок констатује (A2 BC/C, N*E/, стр2 6S6-6SQ), исто као и ?е!ник ср"скохрватског к<и4евног и народног језика СXY:, к<ига R, Zеоград 196R, стр2 Q16) да се тај назив нај!е7Tе односи на Ср;е[- за Uле!ане, то је сваки Словен који је до7ао на млета!ку територију, али и су"ротност изме$у староседела%а и досееника\- за ]рвате, то јесваки "равославни Ср;ин који је из ^урске до7ао у #ојну грани%у, али и су"ротност изме$у католика и "равослава%а\- за муслимане у Zосни, то је сваки "равослава%, али и су"ротност изме$у "равослава%а и муслимана\- за травни!ке муслимане, то је сваки католик\- за муслимане на осову и Uетохији, то је рисјанин _ Ср;ин\- за острване (у `адранском мору), то је сваки становник са ко"на, !ак и ако је католик\- за хрватске старин%е у Подравини, то је сваки католик који говори као Ср;ин, односно 7токавски\- у =у;ровнику, то је сваки ]ер%егова% ;ез о;зира на веру\- у Vстри, за хрватске староседео%е то су и досеени ]рвати\
 
- "о Ср;ији, !ак и "ре доласка ^урака, то је "окретно становни7тво, односно номадски сто!ари2: сваком слу!ају, "ојмом влах, !есто "огрдно, озна!ава се сваки страна% на одре$еном "ростору, сваки !овек из другога краја, ;ез о;зира на веру\ тога је зна!е<а и нема!ка ре! &+*2За #лахе се занимао и Павел `озеa bаaарик (1Q95-1861), "итајуTи се, изме$у осталог, и на који је народ мислио лето"иса% Yестор cасни, ијевски (крај 11 _ "о!етак 1R2 века) кад их је "од тим именом "оменуо у свом лето"ису[ Xко "о$емо за "ореклом ре!и #лах, наTиTемо да је иста иденти!на са ре!има d+ (#ел7е), '/, e'+, e''E+, f+E+, .+E+ и отуда зна!е<е елти2 `о7 данас, код словенског 4ива у Vлирикуму носе име стари влах, Стара #ла7ка, два округа, један на местуграни!е<а =алма%ије, ]рватске и Zосне, а други у сред Ср;ије и Zосне на V;ру, на гор<ој Uорави и =рини, које им је остало од келтских Скордиска, који су некада насеавали о;а "редела@ (П2 `2 bаaарик, 3 "ореклу Словена "о gорен%у Суровје%ком, Yови Сад 1998, стр2 1S5)2 3 томе сведо!и анти!ки "иса% Стра;он (6>2 "ре ]риста _ R>2 "о ]ристу)2: вези са тим, хрватски истори!ар hердо bи7иT (1869-19>S) казује да од "о!етка 1R2 века "а све до Uоха!ке ;итке (15R6), на "одру!ју од =раве до мора нај;ројнији ме$у стран%има@ ;или су #ласи (''F, 'F, i'F), звани и j'k0/K'F, односно Uо0/K'F (Uо0'F или U0EK/K'*F и lFH0F m'EFF)2 Yема сум<е да су они "одријетлом ;или ?омани, и то ;ило изравни "отом%и римских насееника, ;ило "орома<ени ^ра!ани, и да су "остали негдје ју4но од "ланине Zалкана у дана7<им македонским и тесалским "ланинама2 3туда су се све ви7е 7ирили "рема сјеверу и тако у7ли у !исто славенске о;ласти, гдје су нај"рије говорили о;а  језика, а затим су се временом _ у nN и n стоеTу _ сасвим "ославенили, и то неке ску"ине "рије, а неке касније2Wар =у7ан их у oЗаконикуp јасно разликује од Ср;а, Xр;анаса и рка, а у ]рватској се "рви "ут с"оми<у у "рвој "олови%и nN (у"раво 1qRR)2 #ласи су се ;авили "онајви7е "рено7е<ем ро;е на ко<има и мазгамаr и сто!арством, "роводеTи несталан 4ивот, ети на "ланинским "аси7тима, "о катунима, а зими ;ли4е "рисојној морској о;алиr Стога је име #лах од nN до nN ст2 у "рвом редузна!ило сто!ара, дакле је о;ие4авало нај"рије занима<е или со%ијални "оло4ај, ане ту$у народност2 ]рватска ;ија7е "уна #лаха од Yеретве (истини за воу, тамо ]рватске и не ;е7е _ VП) до возда (Петрове горе _ VП), наро!ито око Wетине, Зрма<е и gике\ вјере ;ијаху највеTим дијелом католи!ке, а тек изнимно гр!коисто!не ('F *F*G'EFF)@ (s2 tFuFv, A0+H+w L/KFI+*EF 0K'E*C/H' '0/w', O'H0+P 196R, стр2 R>R-R>q)2: %елој овој bи7иTевој "ри!и мо4е ;ити сум<иво 7то "орома<ене ^ра!ане@ није назвао Ср;има, макар и "орома<еним, утолико "ре 7то је за Ср;е искористио назив ^0'+*, односно ^ра!ани, те да су Ср;и _ x'*F'F, ^0'+* _ од краја nN ст2 4ивјели у ју4ном Сријему камо су измакли ис"ред ^урака@ (s2 tFuFv, N*E/, R>R)2 V
 
дае[ у дана7<им македонским и тесалским "ланинама@ 4ивели су Ср;и, "а се мора "оставити "ита<е како то да су се, у северним !исто славенским о;ластима@,односно на Ср"ској Земи, исти ти Ср;и "ославенили а нису и дае остали оно 7то су ;или и "ре[ Ср;и2gогограaи, ]еродотови "ретходни%и (]еродот из ]аликарнаса, ота% историје@ >8>-око >R5 "ре ]риста), "од ^ракијом су "одразумевали !итаву Dвро"у и све земе северно од р!ке2 Uојсије ]оренски (N век) не7то је "ре%изнији кад ка4е да зема ^ра!ана ле4и исто!но од =алма%ије код Сарматије\ и ^ракија има "ет ма<их "ровин%ија и једну велику у којој је "ет словенских родоваr има и ;рда,  реке, градове, мора и острва, а као главни град среTни онстантино"о@2 3 тим тра!ким о;ластима и словенским "леменима говоре и ромејски, или византијски, монаси еоргије едрин (112 век) и ^еоaан Vс"оведник (око Q5S-81Q) (П2 `2 bаaарик, 3 "ореклу Словена "о gорен%у Суровје%ком, Yови Сад 1998, стр2 52 и 98)2По "рили%и, једно од нај;ли4их ср;ских "лемена које су р%и у"ознали ;или су ?а7!ани, или ?а7ани, око реке Uари%е, у крају у коме се јо7 крајем 192 века налазиле развалине града ?аса2 : немогуTности да изговоре сугласнике 7 и !, они су тим новим ком7ијама, "о7то су им на "о!етак ре!и додали не"отре;на слова, дали име ^0'C/F2 3вакво изо;ли!ава<е страних ре!и није ;ило нео;и!но за рке, тако да су многи у!ени уди одавно констатовали да у гр!ком на!ину "иса<а ту$ихимена "остоји извесна неиз;е4на неста;илност и не"оузданост2 р!ке гре7ке "отом су "реузимали и ?имани (3лга gуковиT ПјановиT, Ср;иr народ најстаријиN, Zеоград 199S, стр2 q1Q)2V византијски (ромејски) извори с "о!етка 152 века Ср;е називају ^ра!анима2: својој к<изи 3 "ореклу и седи7тима старих Vлира, Поак азимир bул% (крај 182 и "рва "оловина 192 века) ка4е да се ^ракија налази исто!но од =алма%ије, недалеко од Сарматије и састоји се од "ет малих и једне велике о;ласти, у којима о;итава седам словенских "леменаr Vлирско-тра!ка "лемена не само да су ;ила и остала у својим седи7тимаr (и) не само да су са!увала језик, веру и сло;оду на неки на!ин (з;ог римских на"ада на ]елм, односно Zалкан _ VП), веT су се јо7 у "етом веку називали Словенима@ ("рема[ 32 gуковиT ПјановиT, ^ом N 1S6)2 За Vлире и ^ра!ане он ка4е да су једно, не само з;ог тога 7то су 4ивели на  јединственом "ростору, веT и з;ог тога 7то су ;или једно и "о језику, о;и!ајима, уре$е<у и верова<има2Vли, како то деaини7е Стра;он, Vлири и ^ра!ани нису могли да ;уду ту$и једни другима ни на какав на!ин, јер су о;а рода истога "орекла, а осим тога имају исте о;и!аје и уре$е<е и "о7тују исте ;огове@2 3сла<ајуTи се и на друге изворе који су изједна!авали Vлире и ^ра!ане, bул% је морао констатовати да изгледа уистину, да су називи ^ра!анин и Vлир два имена једног истог рода, !ије су име друк!ије у"отре;авали р%и, а друк!ије ?имани2 Yаиме, %елу северну зему у којој су

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->