ANEGDOTE O POZNATIMA

DOZEF ADISON (1672-1719) Pisac je svojevremeno pozajmio svom prijatelju, Templu Stanganu,
vedu sumu novca, a ovaj, poto je novac primio poeo je da se, kao neki slabid,
slae sa svime to Adison kae. Prestao je da se, kao pre, raspravlja. Taj odnos se ponavljao iz nedelje
u nedelju, na Adisonovo veliko
nezadovoljstvo, dok jednog dana vie nije mogao da izdri, pa se izleteo:
"Do vraga, ovee, ili mi se suprotstavi ili mi vrati moje pare!" DVAJT AJZENHAUER Ameriki dravnik
general Dvajt Ajzenhauer (1890-1969) jednom je u uem krugu ovako definisao rat: - Rat je
razdoblje kada se meusobno ubijaju ljudi koji se uopte ne
poznaju, i to po zapovesti onih koji se meusobno veoma dobro poznaju, pa se ipak ne ubijaju. * * *
General Ajzenhauer priao je eni francuskog diplomate da Francuskinje potroe na lepotu toliko
novca koliko iznosi francuski budet za naoruanje.
- To je istina - ree Parianka - ali zato nae ene osvoje dva puta vie od nae vojske!
ALFONS ALEA (Alphons Allais, 1854-1905) U nekom drutvu u prisustvu knjievnika Allaisa govorilo
se kako Shakespeare nije nikada postojao i da je njegova dela napisao neko drugi.
Iznerviran tim tvrdnjama on im ree:
- I ja drim da nikada nije postojao. Njegova dela napisao je neko drugi,
samo to se i taj drugi, sasvim sluajno, zvao Shakespeare! * * *
Alphonsu Allaisu neki nadobudni pisac stade govoriti kako se on oseda kao
Balzac. Ne mogav trpeti samohvalisavca, Allais mu ree: - A ja se osedam kao Napoleon! - Kako to?
- Lepo! Moja ena se zove Giuseppina!
KRALJ ANRI Kada je francuski kralj Anri R (1553-1610) posetio pariski zatvor,
razgovarao je s zatvorenicima o uzrocima i okolnostima koje su ih ovamo dovele. Svi su vrsto tvrdili
da su neduni, samo je jedan jedini priznao
svoje prestupe i izjavio da mu se ini da mu je kazna pravedna. Tada kralj uzviknu:
- Skinite mu lance i pustite ga na slobodu, kako ne bi zarazio ove nedune ovce koje su zatvorili s njim!
MIROSLAV ANTI Na jednom knjievnom sastanku u Novom Sadu, za domaina odreen je Miroslav
Antid. On je primio goste u svom ateljeu, na Petrovaradinskoj
tvravi, gde je tada iveo sa drugom enom (prvoj je ostavio troje dece i stan). Mika i njegova mlada
supruga poastili su pidem i stavili devape i
ranjide na rotilj. Da bi stvorio vedro raspoloenje, Dragan Lukid je, iako potpuno trezan, poeo da
oponaa pijanca. Kad je razbio jednu rakijsku
au, Mika Antid ga je estoko izgrdio. Nastala je muna atmosfera i svi su se razili pre nego to
su ranjidi i devapi bili peeni. Shvatili su zato je Mika tako reagovao - njemu je, kao hroninom
alkoholiaru, bilo zabranjeno da pije alkohol, pa je zavidljivo gledao kad drugi piju, a
pogotovo kad lumpuju.
ASKARTI (ASQURTEE) Peter Asqurtee je napisao i dao u tampu svoj prvi roman. Ali, kupaca
romana nije bilo. Neprekidno je razmiljao to da uradi kako bi prodao tampane primerke
knjige. Najednom mu sinu ideja - dao je oglas u
novine narednog sadraja: Milioner, visok, elegantan, obrazovan, muziar, rado bi se oenio s
gospoicom koja bi bila u svemu slina junakinji romana "Ljubav je pobedila" koji je napisao
Peter Asqurtee. Roman je ubrzo rasprodan. AUGUST MONI Poljski kralj August Moni
(1670-1733) nije podnosio nikakav prigovor. Samo mu je dvorska luda Frelih smeo ponekad
protivreiti. August je umiljao da mu je drava modna, kao ona Aleksandra Velikog, pa je stoga
voleo kada ga je Frelih ponekad nazivao "Aleksandrom". Jednom je luda to ime izgovorio suvie
podrugljivo, pa je kralj na njega bacio teak kip. I bio bi ga ubio da se luda nije na vreme sklonio.
- Gospodine, rekao je Frelih prekorno, zar ni lude ne smeju vie govoriti istinu?
- Govori ludo! Otvoreno reci da li veruje u nau veliku dravu? -
Razume se da verujem. Ta zna se, da sam luda!


OKTAVIJAN AVGUST Rimski imperator Oktavijan Avgust (63 pne - 14 ne) bio je iznenaen kada
je video da je neki seljak veoma nalik na njega. Da bi se naalio, zapitao
ga da li je njegova majka vie puta bila u Rimu. Seljak, koji je primetio isto, meutim mu odgovori: -
Ne, ved je tamo vie puta zalazio moj otac. BALZAK
Balzak je uhvatio svog podvornika u lai. Stoga ga je ovako pouio: La je najrunija od svih mana.
Zapamti: svog blinjega ne smemo nikada slagati. - A zato onda, gospodine, izjavljujete uvek,
kada dolazi sudski izvritelj, da vas nema kod kude - upita podvornik.
- Sudski izvritelji nisu nai blinji.

GAJ JULIJE CEZAR Rimski dravnik Gaj Julije Cezar (100-44 pne), nakon uspenih osvajanja
na zapadu i u Maloj Aziji, uputio se prema Africi. Kad je sa lae silazio na
afriko tlo, spotakne se i padne u pesak. Posto bi njegova vojska taj pad
mogla da tumai kao lo znak, bistri vojskovoa brzo uzviknu:
- Imam te, ved te drim u svojim rukama, Afriko! MILO CRNJANSKI
Vladimir Bunjac u knjizi "Kamenovani Crnjanski" opisuje taj dvoboj: "Ove je godine bio zamalo kraj
naem piscu. Bio je na ivici pukinovske
tragedije. Nedaleko od Vrca, na istini, u jednom umarku, pred njim je stajao mrki oficir Tadija
SONDERMAJER SA UPERENIM PITOLJEM. Po onome to
su mi priali Milo Crnjanski i Duan Matid, Milo se posvaao
sa svojim vazduhoplovcima i njih petoricu, sa Tadijom Sondermajerom na elu, pljuskao po licu
svojim belim rukavicama. (Matid je u svom salonu kasnije priao da je svaa nastala oko toga
koji su avioni bolji, nemaki kako je tvrdio Sondermajer, ili francuski kako je tvrdio Crnjanski). Pozvao
ih je na dvoboj. Svi su odbili da se tuku znajudi da je to pogibeljno za
Crnjanskog, sem Tadije koji je ostao da brani oficirsku ast. Tadija je bio komandant vazduhoplovstva i ju
goslovenski heroj, jer je na frontu oborio tri protivnika aviona. Sekundanti Miloa Crnjanskog bili su redi
telj Branko Gavela i knjievnik Duan Matid. Poto je njih nagovorio, Crnjanski je imao problema
kako da nae oruje za dvoboj. Najzad, neko se setio porodice Dunerski i tako su krenuli u
Vrac sa drvenom kutijom ukraenom sedefom, ispod mike. Za dvoboj je bilo jo rano pa su odseli u
vrakom hotelu koji se, mislim, isto kao i danas zvao "Srbija". Na veliko zaprepadenje Matida i
Gavele, Crnjanski je odmah zaspao snom pravednika. U odreeno vreme krenuli su na zakazano
mesto. Vrac su izabrali jer su u tom delu zemlje jo uvek vladali stari austrougarski zakoni koji
nisu zabranjivali viteki in dvoboja. Sve je ilo po uobiajenom ritualu. Posle kratkog dogovora
o propozicijama, svedoci Sondermajera i Crnjanskog zauzeli su svoja mesta. Crnjanski i
Sondermajer stali su nasred poljaneta okrenuti leima. I onda krenuli brojedi korake, okrenuli
su se. Pravo prvog pucnja imao je pesnik Crnjanski. Naravno, promaio je. Pucanj je odjeknuo
kao grom, otkinuo lide i poplaio ptice. Oficir Sondermajer die ruku, niani u glavu, gledaju ga svetle
i valjda zaplaene oi Crnjanskog, povlai oroz jedanput, drugi put, tredi, ne ide.
- Ovo je loe punjeno, neto nije u redu - kae Sondermajer.
U stvari Sondermajer se spetljao, nije imao aristokratske manire i navike, nije znao kako se puca iz
starinskog, nakinurenog pitolja porodice Dunerski. Hvatao je umesto oroza kitnjasti sedef
ispod oroza. To je spaslo Crnjanskog. Matid je priao u svojstvu sekundanta i traio od obojice
prihvatanje zadovoljenja. Sondermajeru je dozvoljeno da opali u
vis da bi se dokazalo da je pitolj ispravan. Odjeknuo je jo jedan hitac ali
u vrhove kronji, u vracko nebo, otprhnuvi avke"

VINSTON ERIL Engleskog dravnika Vinstona erila (1874-1965) molio je njegov mladi
roak da mu objasni ta ustvari znai diplomata. ercil se najpre duboko zamisli, a zatim ree: -
Diplomata je ovek koji svoje vreme troi na to da miri sporove kojih
nikada ne bi bilo da nije diplomata! * * *
Jedne veeri eril je trebao da govori preko radija. Poto se mnogo urio, pozvao je prvi taksi. ofer,
koji ga u tami nije prepoznao, ree da nema vremena. - A zato ne? - upita ga stari politiar.
- Zato jer de sada preko radija govoriti ercil, a voleo bih da ga ujem.
eril je bio, naravno, zadovoljan s tom oferovom izjavom. Zavue ruku u dep i dade mu pet funti
napojnice. Voza uze novac, a zatim odseno ree:
Neka avo nosi erila. Uite, gospodine, odvedu vas.

BRANKO OPI Na ulicama mnogi prolaznici su se zaustavljali, glasno izgovarajuci: "Gle, Branko
opid! Eno Branko! Pogledajte, ono je Branko opid!" To ga je nerviralo. Jednom ak nije mogao
da se uzdri, ved jednoj sredovenoj eni ljutito uzvratio: "Pa sta ako je opid, nije medjed!" * * * U
jednoj seoskoj koli doekalo ga je puno dece zbijene u prostranoj uionici. S puno panje, u
potpunoj tiini, sluali su onu matovitu opidevu priu o deaku koji leti na zmajevim krilima. U
tom jedan od zanesenih maliana glasno ree: "Ala lae!" Uitelji otro pogledae i
zapretie deaku, a Branko nastavi da ita. * * * Posle svakog knjievnog susreta pisci su dugo bili
opsednuti decom koja su traila autograme. Obino smo sedeli jedan do drugog, a pored nas su u
redu prolazili aci i prinosili nam svoje knjige, sveske i papiride. opid nas je u ali upozorio:
"Pazite da vam mangupi ne podnesu kakvu mjenicu, kao to je meni podvalio neki Rale Bubnjar".

JOVAN DUI Duid je ved nekoliko godina poslanik na strani. Jednog leta doao je u
Beograd na odsustvo i otiao je s Jaom Prodanovidem i profesorom Milom
Pavlovidem, zvanim Krpa, na veeru kod GospaJele". Naruili su svaki po kriglu
piva i po dvanaest devapida. Kad im je momak doneo devapide s
lukom, Duid je vratio tanjir i traio je porciju devapida bez luka.
"Tako, tako, Duka! - dobacio mu je Mile Krpa. - Dosta si gutao lukac bez
evapida, sada moe devapide bez luka." * * *
Za vreme Prvog svetskog rata Duid je bio u Atini. Padala je kia i on se etao s Ivom ipikom ispod
jednog kiobrana. Naila je Jelena Milana Gavrilovida i Duid de joj tek redi: "Vidite li, gospo-Lela,
ispod ovog kiobrana nalaze se tri etvrtine jugoslovenske knjievnosti."
Posle nekoliko godina, ista se scena ponavlja u Beogradu. Na Terazijama,
stoje ispod jednog kiobrana Duid, ipiko i Vojislav Jovanovid - Marambo.
Marambo, koji je znao za ovu Duidevu doskoicu, tek de redi:
"Ispod ovog kiobrana nalaze se tri etvrtine jugoslovenske knjievnosti."
"Potpuno tano! - uzvratio mu je Duid. - Vi ste nam prili, ali se procenat knjievnosti nije povedao.


* * * Dr eda Mihajlovid, poznati lekar iz Vrnjake Banje, ministar i predsednik mnogih drutava i
ustanova, rekao je Duidu, i to u najviem usponu svoje karijere: "Molim Vas, Duka, pomenite
me negde u svojim delima, pa ma rekli i
Onaj magarac eda", kako biste me sauvali od zaborava." * * *
Umro Milan Rakid. Neko sretne Duida i kae mu:
"Kad je umro ura Jakid, Zmaj mu je spevao pesmu Svetli grobovi". I Vi
dete, valjda, neto da uinite za Rakida? "Dobro ste me setili! - odgovorio je odmah Duid -.
Dadu hiljadu dinara i upisadu ga negde za dobrotvora!" * * * Traio Duid od Nikole Paida da ga
primi i molio ga je za neko unapreenje. Paid ga je primio dosta hladno i nita mu nije
obedao. Razoaran i ljut, Duid je sreo Slobodana Jovanovida i rekao mu:
"Onaj Pid s onom velikom bradom, lii na matorog Jevrejina. Nita nede uiniti za mene." Posle
izvesnog vremena, Duid je unapreen i otiao je Slobodanu Jovanovidu da mu se pohvali:
"Ona bela brada zaista daje Paidu svetiteljski izraz!" * * * Naljutio se Duid na svog mlaeg druga i
kolegu Jovana Markovida, zvanog Golubar, koga nije mario i ljutito mu je doviknuo: "Sluajte,
Jovo.Posle Vae smrti, Va prvi komija redi de: Ama kako se zvae onaj to nedavno umre?"
A Duid odgovori "Ali de Vai unuci, znajte, pasti na maturi ako ne budu
znali godinu roenja Jovana Duida" * * * Drugom jednom prilikom, doao je Duid Jovi Markovidu,
koji je bio pomodnik ministra inostranih dela, da mu trai povedanje nekog
otpravnikog dodatka. Jova Markovid je poeo da mu ita pridiku i da mu objanjava kako je raspikuda
i kako, na taj nain, nikad nede stedi svoju kudu. "Kudu nedu - odgovorio mu je Duid - ali du
stedi svoju ulicu. A Vi ved imate nekoliko kuda, ali ulicu nikad nedete stedi!" * * *
U kancelariji Jevrema Tadida, generalnog politikog direktora Ministarstva inostranih dela, u ormanu,
bilo je jedno ogledalo u drvenom ramu s hartijom na poleini. Tadid je uvek pred tim
ogledalom nametao svoj eir i doterivao iku. Kad je Duid to video, napisao je slededa dva stiha
na poleini ogledala: "Ogledalo nekad ovo bee Horizonat direktora Jee!" * * *
Dopala se Duidu Ljubica irkovideva. Vrlo esto odlazi njoj na aj i svaki put zatie docenta, docnije
profesora Miletu Novakovida, koji se njom i oenio. Neko de od drugova redi Duidu:
"ta se Vi tamo muvate kad znate da je devojka ved begenisana?"
"Ne mislite, valjda, da mi moe da bude takmac onaj Mileta, na ijoj glavi
svakog jutra proklija nova bubuljica?"

DORD I Engleski kralj Dord I (1660-1727) vie puta bio je u Holandiji u kojoj su mu uvek skupo
napladivali usluge. Zato rei da se vie ne zadrava u gostionicama.
Vozedi se kroz grad Alkmar morali su da zamene konje. On tada narui da
mu donesu tri svea jaja. Ispivi ih, upita za cenu. - Dve stotine goldinara, odvrati gostioniar.
- Kako? Dve stotine goldinara, upita kralj preneraen. Zar u Alkmaru ima tako malo jaja?
- E, jaja ima dosta, jedino kraljeva nema! - odbrusi gostioniar.

LOJD DORD Engleski dravnik Lojd Dord (1863-1945) bio je malen rastom. Neki
diplomata mu ree da se maltene razoarao kada je ugledao njegov stas.
- Dragi moj - ispravi ga Lojd Dord - zavisi od toga kako ljude merimo: od brade dolje ili gore!
* * * Lojd Dord je bio originalan ovek i nije nikad krio svoje ubeenje. Za
vreme ruka na dvoru upita ga kralj Dord II - Zato su moji prihodi tako maleni?
Slavni dravnik na te rei iz srebrnog suda za ampanjac uze komad leda i predade ga svom susedu s
molbom da ga predaju dalje dok komad leda ne doe do kralja. Najzad, kad dospe u kraljeve
ruke, nae se sasvim malo pare. Tad Lojd Dord dade odgovor:
- Sada valjda vidite zato su prihodi Vaeg Velianstva tako maleni. * * * Lojd Dord je jednom u
Parlamentu, kao ef liberalne stranke, ljuto napao konzervativce. Neka dama mu tada ljutito ree:
- Da sam ja vaa ena, sipala bih vam otrov u aj.
- A da sam ja va mu, ja bih taj aj popio - odseno odvrati Lojd Dord.

EZOP uveni pisac basni Ezop jednom je zamiljen etao gradom. Sreo ga je
inovnik visokog ranga i, bududi da mu je bio sumnjiv, upitao ga: "Kuda ide ? "
"Ne znam" - odgovorio je Ezop rastreseno.
ovek je pomislio da je to neka skitnica i naredio je da ga zatvore. Kada
su ga odvezli u zatvor, Ezop se okrenuo prema njemu i rekao mu:
"Vidi da sam ti rekao istinu. Zaista nisam mogao znati da me put vodi u zatvor."

DORD FEJDO (Feydeau, Georges, 1862-1921) Jedan od najduhovitijih pisaca vodvilja, uao je u
knjiaru u nameri da kupi neku knjigu. Ugleda svog prijatelja kako ved kupuje jednu, pa ga je
zanimalo koju je to knjigu kupio taj njegov prijatelj, priblii mu se s lea,
te zaviri u naslov Kako postati bogat. - Savetujem ti, ree mu Feydeau tiho, na uvo, da odmah
kupi i Krivini zakonik, jer ja jo nisam uo da se neko na poten nain obogatio.

GETE (GOETHE) Pisac i pesnik Goethe sedeo je jedne veeri u gostionici i pio vino s vodom. Kod
susednog stola sedelo je drutvo obesnih studenata koji su
pili vino. Jedan od njih upita Goethea:- Zato meate vino s vodom i time ga kvarite? Pesnik im
objasni: - Sama voda ini iva bida nemima. To dokazuju ribe. Samo vino vodi u glupost. To
dokazujete vi, mlada gospodo. A poto ne elim biti ni jedno ni drugo, meam vino s vodom. * * *
Kau da je Gete imao izvanredno pamdenje. Jednom prilikom ga je sreo
neki prolaznik i upitao koje mu je omiljeno jelo. Gete je odgovorio "Jaja"
Nakon godinu dana, isti taj prolaznik ponovo srede Getea i upita: A sa ime "Sa solju", odgovori Gete.

DANTE ALIGIJERI Pisac remek dela svetske knjievnosti, Boanstvene komedije, tvrdi se, u braku
nije bio mnogo sredan. Neki prijatelji savetovali su mu da otera enu koja ga vara. Dante ih upita:
- Recite mi, poznajete li ivot moje ene bolje vi ili ona? - Ona! - odgovorie prijatelji.
- Dobro, ona tvrdi da vi ne govorite istinu. Pustite me, dakle, na miru

GUSTAV VI ADOLFO vedskom kralju Gustavu VI Adolfu (1778-1837) javila su se tri stranca i
ponudila da rade u njegovoj obavetajnoj slubi. Za ovedu svotu novca bili
su spremni da izdaju vane podatke o svojoj domovini. Gustav je ponudu
prihvatio i potom im isplatio ugovoreni iznos. Tada jedan od obavetajaca ree:
- Velianstvo, novac koji ste nam dali falsifikovan je. - Za izdajnike svoje domovine dobar je i
falsifikovani novac - odgovori kralj i otera ih.

IBZEN (IBSEN) Kada Henrik Ibsen jo nije bio toliko poznat u svetu, primio je od izdavaa
za roendan na poklon lep sat. Za nekoliko dana pisac se poali izdavau
da mu sat ne ide. A izdava ga upita: - A vi mislite da vae stvari idu?

URA JAKI ura Jakid je napisao pesmu Otadbina i imao je ugovoreno sa izdavaem u
kom roku da je uredi i preda. ura je u brzini, u poslednji as, odneo pesmu napisanu
na masnom papiru sa kojeg je upravo pojeo burek. * * * Sedeli tako u kafani za dva razliita
stola srpski pesnici ura Jakid i
Radomir Brzak. U jednom trenutku konobar donese uri Jakidu ceduljicu
od Radomira Brzaka na kojoj je pisalo: "Stihoklepcu koji je svakom mrzak mudak jaje, mudku daje,
Brzak." A ura mu na poleini pomenute ceduljice odgovori: "Oj, pesnie glasa tura!
pa zar daje koji prosi? Pa zar duran jaja nosi? ura."

JOSIP II Austrijski car Josip II (1741-1790) voleo je da putuje inkognito. Kad je doputovao u Lvov,
on se u hotelu upisao pod imenom grof, Hohberski iz careve pratnje. Zatim je otiao u sobu i
poeo da se brije. Radoznala sobarica poela je da se vrzma oko njega i najzad ga upita kakvu slubu
ima kod cara. Josip se mirno brijao dalje i odvratio: - Ponekad ga obrijem. * * * Josip II jednom je
osudio etiri vojnika na smrt. Kasnije je to opozvao i naredio da streljaju samo jednoga od njih.
Vojnici su trebali da bacaju kocku, a bio bi streljan onaj koji bi dobio najmanji broj. Trojica su
bacili kocke i dobili visoke brojeve. etvrti nije hteo da uzme kocku u ruku. Kada je car saznao za to,
pozvao je neposlunog vojnika sebi i upitao zato nije hteo da baci kocku.
- Velianstvo - odgovori vojnik - ako sam se ved jedanput ogreio, nedu i drugi put. Kockanje je, koliko
mi je poznato, zabranjeno u zemljama Vaeg Velianstva. Caru se taj odgovor toliko svideo da je
pomilovao svu etvoricu osuenika. * * * Josip II, poznati reformator, voleo je da otvoreno kae
svoje miljenje o ministrima. Njegov kancelar Kaunic mu je jednom doneo na potpis vie akata.
Meutim, car jednim aktom nije bio zadovoljan pa je ispod napisao: - Kaunic je magarac. Josip II
Na sednici Ministarskog saveta Kancelar je glasno proitao akt: - Kaunic je magarac, Josip drugi.

KANT Jednom se filozof Kant uputio u etnju i ne primetivi da mu je kaput na
laktu poderan. Znanac koji se hteo naaliti s njim, ree: "Tu ti uenost proviruje!"
"A glupost viri unutra." - odgovori filozof.

DANILO KI U Parizu Danilo Ki imao je svoj omiljeni bistro u kojem je radio konobar Japanac. Ki je u
trenucima dokonosti Japanca uio na jezik, ali s
crnogorskim akcentom. Prijatelji bi dolazili u posetu velikom piscu, prialo bi se o svemu, najvie o
Balkanu, a konobar, lik iz Kurosawinih vizija,
uveseljavao bi ih pitanjima tipa: "A, to de, muenie, popiti?"

VEDSKA KRALJICA KRISTINA Kada su vedskoj kraljici Kristini, (vladala 1636-1654) rekli da su Englezi
svom kralju odrubili glavu, ona samo slegnu ramenima i ree:
- To im ne zameram. T arls nije znao ta da radi sa svojom glavom.
* * * Engleski diplomata upitao je kraljicu Kristinu:
- O Vama, velianstvo, govore da silno mrzite mukarce.
- Ba suprotno, veoma ih volim. Ali ne zato to su mukarci, ved zato to nisu ene.

GUSTAV KRKLEC Gustav Krklec imao je prelepu kderku. U tu armantnu lepoticu bili su
zaljubljeni mnogi mladi pesnici, meu kojima i Brana Petrovid. Jednom su
se na vrhu kalemegdanske tvrave nali Gustav, njegova kderka i Brana. U jednom trenutku Brana se
nadneo preko vrlo visokog zida, odakle su mnogi izvrili samoubistvo, i glasom vatrenog
zaljubljenika kliknuo lepotici: - Ako ti kae da skoim u ambis, odmah du skoiti!
Gustav je pourio da posavetuje kderku:
- Nemoj mu ni u ali kazati da skoi. Koliko je lud, on bi to i uinio! * * *
Gustav Krklec je bio najlaki i najveseliji gost u kafanama. Stari gospodin
je bio vazda raspoloen i spreman da ispria poneku anegdotu. Bilo mu je vano samo da ima gemit
i nita vie, stalno je aa bila pred njim, a
nikad nije bio pijan. Znao je odravati stanje kad vino dri oveka na onoj arobnoj granici, pa mu sve
lepo i on zadovoljan i raspoloen, a pamet
potpuno trezna. "Pije li ti, Gustave, ikad vodu?" pita ga Jan, a namigiva nam: "Kad mi je bilo
dvadeset godina napio sam se vode i dobio upalu
pluda. Otad nikad", odgovara eretski i primie au s gemitom. * * *
Ispriao nam je dogaaj iz mladosti, kad je kralj Aleksandar ukinuo Ustav. On je bio mlad pesnik, tek
poinjao, a boem. "Zapio se ja s drutvom," pria starid pa se drutvo razilo, a ja nemam gde
prespavati. Odem u park. Slatko sam spavao na klupi kad me neija ruka kucnu po ramenu.
Probudih se, vidim policajac. "Gospodine, linu kartu" - trai strogo, a ja nemam.
"Kako se zovete, molim?" "G" - kaem, a on se udi, misli provociram ga.
"Kako?" zaueno pita."Gospodine, ja se sada zovem G."
"Vi se sa mnom sprdate, ljuti se policajac, a hvata se za pendrek. Prepao sam se i pourio objasniti -
Gospodine, ja sam do jue bio Gustav, a poto je kralj jue ukinuo Ustav, ja sam sada samo G."

LEONIDA, SPARTANSKI KRALJ Pred slavnu bitku kod Termopila (480 pne) brojano jai Persijanci
htedoe da se narugaju malobrojnim Spartancima i saoptie im po kuriru:
- Ima nas toliko da de od naih strela potamneti sunce.
Spartanski kralj Leonida, heroj Termopila, ne ostade im duan odgovora:
- Tim bolje, boridemo se u hladovini.

LUJ XV Dravnici u istoriji, osim malobrojnih, nesu bili naroite tedie. Za vreme
francuskog kralja Luja XV (1710-1774) vailo je naelo: "Uivajmo! Posle nas moe dodi i potop".
Prilike su bile tako oajne da ak ni dvorski
inovnici nesu primali platu na vreme. Kada su se poalili kralju i operski pevai, on im ree:
- Gospodo moja! Najpre moram umiriti one koji pladu, tek onda dolaze na red oni koji pevaju.

LUJ XIV Francuski kralj Luj XIV (1638-1715), ije su omiljene rei bile: "Drava -
to sam ja", jednom ree okupljenim dvorjanima: - Kraljevi imaju vlast od Boga. Ako vam naredim
da skoite u Senu, morate to bez ustezanja uiniti.
Na te rei vojvoda od Giza uputi se vratima. Kralj ga upita: - E, kuda, vojvodo? - Idem da uim plivanje.

* * *

31

Kralj Luj XIV upita jednom svog dvorskog budalu:
- Kako bi ti se dopalo da si ti francuski kralj, a ja tvoja budala? - Veoma bih se stideo, odgovori budala.
- Kako? Ti bi se stideo da bude francuski kralj? - Ne to! Stideo bih se svoje dvorske budale.

DESANKA MAKSIMOVI Ostade zabeleena i anegdota o susretu dve dive pisane rei, onako kako
je ispriala Astrid Lindgren. - Gospoa (Desanka Maksimovid) je sigurno veoma dobar pisac, ao mi je
to nisam proitala ni jedan njen stih. E, kako smo se samo lepo "ispriale". Ona je sedela sa
moje leve strane, a ja slabo ujem na levo uvo. Sve vreme mi je govorila neto na francuskom,
a ja od svih jezika najmanje znam francuski, pa sam joj sve vreme odgovarala na nemakom.

MARAK Prema jednoj anegdoti, ruski pesnik Samuil Jakovljevi Marak je, prilikom
prvog boravka u Londonu 1914. godine, sreo oveka na ulici i upitao ga:
"ta je vreme?" Marak je, u stvari, hteo da sazna koliko je sati ali, poto jo uvek nije dobro govorio
engleski, umesto "What time is it?" pitao je "What is time?" Zbunjeni prolaznik je odgovorio:
"Pa to je filozofsko pitanje. Zato ga meni postavljate?"

ANTUN GUSTAV MATO Mato je voleo postavljati svojim poznanicima neobine zagonetke tako je
jednom prilikom u drutvu izrekao i ovu zagonetku: - U jednu rupu ulazi,
na dvije izlazi i kada misli da si izaao tek se onda nae unutra. to je to? Niko nije znao odgovor.
- Toan odgovor je: hlae. * * *
Mato je video na ulici jednu enu kako tue svoje dite po glavi. Revoltiran takvim postupkom on joj
pristupi i ree: - Kad ved mislite batinama da
odgajate svoje dijete, onda ga bar ne tucite po glavi. To moe imati tetne posljedice!
- Vrlo vano! I mene su moji roditelji tako odgajali. - odgovori ena.
- Uviate, dakle, da ja imam pravo! - ree joj Mato i ode pre nego to je
zbunjena ena razumela Matoevu reenicu.

41

KNEZ METERNIH Knez Meternih (1773-1859), austrijski dravnik i kancelar, poznat je kao
beskrupulozni politiar, zbog ega je 1848 morao da bei u emigraciju. Jednom prilikom neka
dvorska dama je spomenula Meternihu da je njoj tek etrdeset godina. Poznati cinik joj odgovori: -
Kako da vam ne verujem, pa vi me ved punih dvadeset godina uveravate u to.

MONTESKIJE (MONTESQUIE) Svojom knjigom "Duh zakona" Montesquie je izazvao pravu revoluciju
duhova. Jednom se prepirao s parlamentarcem iz Bordeauxa zbog jedne
filozofske uzreice. Politiar je po svaku cenu hteo biti u pravu i na kraju de:
- Ako ne bude tano tako kao to kaem dajem vam svoju glavu.
Na to de Montesquie: - Primam je, maleni pokloni uvrduju prijateljstvo.

GI DE MOPASAN Konano sam dobio sifilis! Ni bedni triper, ni crkvenjake kristalice, ni buroaske
petlove kreste ni bobiavu cvetau, ved pravi sifilis od kakvog je umro i Fransoa Prvi. I ponosim
se time i ponad svega prezirem graane. Aleluja, imam sifilis! Prema tome, vie ne moram da
strahujem da du ga dobiti!" (Na ovoj izjavi stoji datum od 2. marta 1877)

NAPOLEON BONAPARTA Na maru u Italiju Napoleon Bonaparte (1769-1821), bududi francuski car,
imao je pomodnika generala Ozeroa koji je smatrao da ne mora sluati nareenja mladog efa.
Napoleon je neko vreme podnosio generalovu nedisciplinu, a kad je prevrio meru, zapreti generalu:
- Gospodine! Vi ste za glavu vii od mene, ali ako ne budete izvravali
moja nareenja, ta razlika de uskoro nestati. * * * Francuski general Sent-Iler, veliki Napoleonov
prijatelj, neposredno pred izbor Napoleona za doivotnog konzula, drao je pred svojim vojnicima
ovakav govor:

51

- Prijatelji. Narod, a to ste vi, mora da odlui da li da se Napoleon proglasi za doivotnog konzula.
Slobodno moete da izrazite svoju volju. Nikako
nedu da utiem na vas, samo neto bih vam sada rekao: oni, koji ne budu
glasali za Napoleona, bide javno streljani. ivela sloboda! * * *
U uzbudljivom razgovoru sa engleskim poslanikom Napoleon uzviknu: - Znate li da du napasti Englesku?
- To je Vaa stvar - odvrati poslanik. - Ali morate znati da du Englesku i unititi!
- To je, meutim, naa stvar - odgovori mirno Englez. * * * Kad je osvojio Moskvu, Napoleon je mislio
da je ostvario svoj cilj i da je
postao prvi gospodar Evrope zato je naredio da se izrade nove kolajne na kojima je na jednoj strani
bio utisnut njegov lik, a na drugoj strani ove rei: - Boe, nebo je tvoje, a ova zemlja je moja!
Nekoliko tih kolajni poslao je u Orenburg zajedno s dokumentima
izaslanika koji su trebali da s Rusima pregovaraju o miru. Rusi su nekoliko
dana kasnije vratili Napoleonu kolajne, ali u izmenjenom obliku. Na drugoj
strani kolajne njegov lik je bio izgreban, a umesto njega stajale su rei: - Lea su tvoja, a bi je moj.

NERON Okrutni rimski car Neron (vladao 54-68 ne) ubio je svoju majku, svog vaspitaa Seneku,
nekoliko drugih predstavnika rimske aristokratije,
zapalio Rim Niko mu nije smeo nita prigovoriti, samo je Seneka, njegov
nekadanji vaspita, imao dovoljno milosti da mu u lice kae: - Ako bude jo i dalje tako ubijao,
svog naslednika ipak nede modi ubiti.

NIKOLJAJ, RUSKI CAR Ruski car Nikolaj (1868-1918, vladao 1894-1917) pozva engleskog
diplomatu na ruak. Ovaj nehotice prosu jednu posudu, pa mu zbog toga
bi veoma neprijatno. Car htede da se dobroduno naali i ree: - Je li to u vas u Englesko navika? - Ne,
Velianstvo, dodue, vie puta se neto tako dogodi, ali to kod nas niko i ne primeti!

61

BRANISLAV NUI Elem, Nuid je, pria tako otprilike ide, esto, gotovo svakodnevno sretao na ulici
nekog starijeg gospodina koji mu se usrdno javljao. Naravno, i Nuid se njemu odjavljivao. Sve bi
bilo u redu, e da se ovaj Nuidu nije
svakodnevno obradao sa: "Dobar dan, gos'n oko". Poto je to potrajalo, komediograf ne izdra no
ga jednog dana zadra, te mu ree: "Izvinite gospodine, ali vi mene drite za oku, a ja sam Brana."

ANDRONIK PALEOLOG Vizantijski car Andronik II Paleolog (vladao 1282-1328) odravao je
ljubavne veze sa najlepim enama Konstantinopola, svoje prestonice. Da bi njihove mueve lake
zavarao, svima je dodelio pravo na lov, iji su
znak bili rogovi. Taj znak su smeli privrstiti na svojim kudama, kao znak priznanja i privilegije. Muevi
su se tome radovali, a ene su im rado pomagale da ga opravdaju. Samouvereni car je takve
znao javno istadi reima. - Moji dragi rogonje!
Otada kau o muevima, koji imaju neverne ene, da "nose rogove"!

SIMA PANDUROVI U jednoj anegdoti sama igra sudbine napravila je i jedan neverovatan jeziki
paradoks. Krajem 1944. godine, prvi ovek srpske policije,
Slobodan Penezid, poznatiji pod partizanskim nadimkom Krcun, posetio je beogradski kazamat, u
kojem su pored ostalih bili smeteni i vieniji
graani pod optubom saradnje sa vlastima pod tek minulom okupacijom. Krcun je
prolazedi pored postrojenih zatvorenika meu kojima se nalazio i na pesniki bard zastajkivao
pored ponekog od njih, zapitkujudi ih poneto: Kako se ti zove? Sima Pandurovid.
Jeste li Vi onaj pesnik Sima Pandurovid? iznenaeno je proslovio Krcun
(koji je uoi rata bio beogradski student) Jesam. Pa otkad ste Vi u zatvoru?
sa nevericom je uzviknuo Penezid. Od osloboenja! mirno je odgovorio stari pesnik.

71

NIKOLA PAI Kada je pesnik Milan Rakid prvi put stupio u diplomatiju, otiao je i
predstavio se Paidu. - Ovaj zna onaj ja sam uo da ti peva pesme u pevanje, ali jeste
onaj u spoljnu politiku nema pevanje nego ima da uva sve u dravnu tajnu, kao to devojka ima
da uva ovaj pre nego to se uda onaj odgovori mu Paid. * * * Za vreme aneksije Bosne i
Hercegovine, Brana Nuid bio je na poznatim demonstracijama, pa u oduevljenju jaudi na konju,
utera ga u Ministarstvo spoljnih poslova. Istoga dana pred vee, poseti Paida dr Mika
Popovid, ispria mu tok demonstracija i ree: - Ovo je, gospodine Paidu, prilino neozbiljno eto,
molim vas, Brana Nuid na konju uleteo u Ministarstvo spoljnih poslova.
- Ovaj zar na gornji sprat!? - upita Paid zaueno. - Jeste, molim Vas! - opet potvrdi dr Mika.
- Ovaj zna ja sam znao da on dobro pie knjige, ali ovaj da moe da jae konja, to nisam znao
* * * ini mi se da je to bilo negdee u 1905. godini. Bila ministarska kriza i Kralj
bio poverio sastav kabineta Paidu. Posle dugog konferisanja sa politikim
prvacima, doao Paid da Kralju referie o situaciji.
- Kakva je situacija, gospodine Paidu? - upita ga Kralj Petar. - Ovaj onaj Velianstvo situacija je
poteka i vlada ne moe da bidne ovaj nego moramo idi u izbore na narod - odgovori Paid. -
Ama zar opet izbori, ako Boga!? Zar nema drugog izlaza? - ree kralj
Petar koji nije voleo este izbore. - Ovaj Velianstvo, jeste zna ima izlaz, ali nede da izaemo
- odgovori Pasid. * * * Susreo se Paid sa dopisnikom pariskog "urnala", novinarom Barbijem, i
zdravili se. - Molim Vas, gospodine ministre, ja bih eleo da govorim Vama o jednoj
hitnoj stvari! Molim Vas, kad mogu dodi k Vama? - upita g. Barbi.

81

Paid se malo zamisli i posle nekoliko trenutaka ree: - Ovaj jeste onaj znate najbolje doite sutra!
- U koliko sati? - upita Barbi. - Ovaj najbolje doite, tako, znate dakle, ali samo tano najbolje
izmeu 8 i 12 na podne! - odgovori Paid. * * * Bora Prodanovid poao jednoga dana da moli Paida
da bi dobio malo zaposlice. - Ovaj kako se ti zove? - upita ga Paid.
- Ja sam Bora Prodanovid! - odgovori on. - A ovaj ti si Jain, je li? - upita ga Paid.
- Jesam! - odgovori Bora. Paid malko zastade pa de opet: - A ti nisi onaj to si poginuo!
- Nisam ja poginuo jo ni jednom! - odgovori mu Bora. - A jeste, ti si jo mlad * * * Poetkom
Balkanskog rata i Paid obukao vojniku uniformu i postavio ajkau. Izgledao je vrlo lepo. U
Skoplju pred crkvom Svetoga Spasa, susrede Paid Velizara Jankovida i pita ga: - Ovaj ti li si, deme?
- Ja sam! - odgovori Velizar. - Ovaj jeste, zna ja obukao uniformu, pa ne mogu da te poznam!
- ree mu Paid. * * * Nekoliko gospoa Kola srpskih sestara dole kod Paida da ga zamole za
izvesnu pomod u pogledu okrepljenja neke crkve u Makedoniji.
- Ovaj jeste onaj srpske sestre su naa brada iz humanitarnih poslova
za propagandu i ovaj onaj treba da rade solidarno, a ne da se cepaju - odgovorio je Paid. * * *
Doao Sreten Kojid kod Paida da mu saopti tunu i neprijatnu, vest o
smrti radikalskog prvaka Sime Kostida, advokata iz Kragujevca. - Gospodine Paidu, sad ovog asa
primih depeu iz Kragujevca. Javljaju da je umro Sima Kostid! - ree Sreten.
- Ovaj Sima umro!? O.,, ovaj a je li umro sam? - upita Paid.

91

* * * Bila zima i padao veliki sneg. Paid bio u svome kabinetu i kroz prozor posmatrao, kako
padaju krupne pahuljice snega. U tome asu ulazi k njemu Velizar, ministar privrede.
- Ovaj dete, pada li sneg tamo u ministarstvu privrede? - upita ga Paid.

* * * Na nekoliko dana posle smrti radikalskog prvaka Stanka Petrovida, nae
se Paid sa njegovim sinom Mihailom. - Ovaj a pokojni Stanko umre, je li! - upita Paid.
- Jeste, gospodine Paidu - odgovori mu Mihailo. - Ovaj Bog da mu prosti zna on je tu skoro
bio u Beogradu, ali mi nita o tome nije govorio! - ree Paid.

* * * Svetozar Tomid, profesor i bivi inspektor Ministarstva prosvete za
Kosovsku oblast, doao je u Beograd i pred Kalemegdanom susreo Paida, poklonio mu se i pored
partijskih stvari preao i na kulturno-nacionalne prilike na Kosovu, pa mu, izmeu ostalog, rekao: -
Gospodine predsednie, ja Vas molim da zaloite svoj visoki autoritet i
da se u ovome kraju na kulturnom polju pokloni vie panje!
- A ovaj molidu, je li to kulturno polje vede od Kosovskog? - upita Paid.

PETAR VELIKI Ruskog cara Petra Velikog (1672-1725) izvetavali su svakog dana o
velikom broju kraa koje su se svuda deavale. Jednom se car zbog toga
silno rasrdi i naredi svom sekretaru: - Napiite proglas da de svaki lopov i za najmanju krau bez
milosti biti obeen. - Ako Vae Velianstvo eli da ostane bez podanika, napisadu taj proglas,
ree sekretar s potovanjem. Car se nasmeja i sve ostade po starom.

02

MILORAD PETROVI Milorad Petrovid je u mladosti bio gotovo uvek vien u umadijskoj narodnoj
nonji, a ispod gornje koulje, kau, nosio je amajliju-platneni zamotuljak u kome je uvao
grumen zemlje sa njiva svoj rodne Velike Ivane. Iz Petrovidevog beogradskog perioda
pomenimo i njegova drugovanja sa Borom Stankovidem, Disom i Simom Pandurovidem i jednu
anegdotu. Poali se Milorad jednom prilikom, poznatom beogradskom optiaru ajnesonu na
izdavaa Gecu Kona, koji je odbio da mu plati obedanu akontaciju. ajneson tada
predloi pesniku da mu ovaj napie reklamu u stihu, za koju de biti dobro pladen. Znajudi u
kakvoj je nevolji, Milorad brzo smisli sledede: "Oi kvari Geca Kon, A popravlja ajneson."
Kao nagradu, za svaku re Milorad je dobio po jedan dukat. PIRRANDELO
Dramatiar i prozni pisac Luigi Pirrandelo doao je advokatu da mu sastavi tubu za razvod braka.
- Kakvi su vai razlozi? - upita ga advokat. - Oenjen sam! - uzvrati Pirrandelo. * * *
Neposredno pred smrt, veliki dramatiar i prozni pisac Pirandell doao je u Pariz. Tamo su mu njegovi
oduevljeni oboavaoci pripremili banket. Nakon sveanih zdravica morao je progovoriti i
slavljenik. Na poetku svog govora on se izvinio reima:
"Toliko sam vremena utroio na uenje kako treba pisati da nisam uspeo nauiti kako treba govoriti."
PUKIN Jednom Pukin i Gogolj izali na dvoboj. Pukin veli: - Ti prvi pucaj! - Zato ti? Ne, ja!
- Ah, ja? Ne, ti! Tako da nije ni dolo do dvoboja. * * *
Pukin je bio pesnik i stalno je neto pisao. Jednom ga ukovski zatekao kako pie I uzviknuo:

12

- Ala si ti neko piskaralo! Otad je Pukin veoma zavoleo ukovskog i prozvao ga, od milja, ukov. * * *
Kao to je poznato, Pukinu nije raskla brada. Pukina je to mnogo muilo
i uvek je zavideo Zaharinu kome je brada, naprotiv, prilino rasla. "Njemu raste, a meni ne raste" -
esto je govorio Pukin i pokazivao noktima Zaharina. I uvek je bio u pravu. * * * Jednom
petruevski razbio sat i pozvao Pukina. Pukin je doao,
pogledao sat Petruevskog i vratio se na sto. "Ne radi" - rekao je Pukin. * * * Kad je Pukin slomio
obe noge, morao je da se krede na tokovima.
Pukinovi prijatelji voleli su da ga izazivaju i hvataju za te tokove. Pukin se srdio i posvedivao
prijateljima pogrdne stihove. Te je stihove nazivao "erpigarmima". * * * Leto 1829. godine Pukin
je proveo na selu. Ustajao je rano, ispijao vr tek pomuenog mleka i jurio na reku da se
okupa. Poto bi se okupao, Pukin bi se izvalio u travu i spavao do ruka. Posle ruka, Pukin bi
zaspao u mrei za ljuljanje. Kad bi sreo smrdljive muike, Pukin bi klimao glavom, zapuivi nos
prsima. A smrdljivi muici bi skidali kape i govorili:"Nije to nita" * * * Pukin je voleo da baca
kamenje. im ugleda kamen, odmah ga baca. Ponekad se tako razgoropadi da stoji sav crven,
mlatara rukama, baca kamenje, uas jedan! * * * Pukin je imao etiri sina, sve idiote. Jedan ak
nije umeo ni da sedi na stolici, stalno je padao. Pa i sam Pukin se na stolici nije najbolje snalazio.
Bio je to pravi urnebes: sede svi oni za stolom, a na jednom kraju pada sa stolice Pukin, dok na
drugom kraju pada sa stolice njegov sin. Prosto nepodnoljiv prizor. * * *
Vjazemski je imao stan koji je gledao na Tverski bulevar. Pukin je veoma
voleo da mu dolazi u goste. I kako doe - prie ragastovu, nagne se kroz

22

prozor i gleda. Ponekad tu i prenodi. ak su mu kupili poseban duek, ali
on za njega nije hteo da uje. "emu" - veli, - "toliki luksuz!" I baci duek
kroz prozor. A onda se celu noc vrti, ne moe da spava. * * *
Jednom se Gogolj preobukao u Pukina, otiao kod Pukina i pozvonio na
vrata. Pukin mu otvara i dovikuje: "Gle, gle, Arina Rodionovna, doao nam ja!" * * * Ljermontov hteo
da odvede Pukinovu enu na Kavkaz. Stalno je
provirivao kroz kolonadu, vrebao je Odjednom se postideo svog nauma. "Pukin je" - misli on -
"ogledalo ruske revolucije, a ja sam - svinja." I ode, klekne pred Pukina na kolena i kae:
- Pukine - veli - gde ti je kinal? Evo ti moje grudi! Pukin se strano smejao. * * * Sedi Pukin u
svojoj sobi i razmilja: "U redu, ja sam genije. Gogolj je
takoe genije. Ali i Tolstoj je genije, i Dostojevski, pokoj mu dui, takoe genije! Pa gde je tome kraj?"
* * * Lav Tolstoj veoma je voleo decu. Jednom etao Tverskim bulevarom, kad,
ispred njega ispade Pukin. Kao to je poznato, Pukin je bio niskog rasta. "Naravno, ovaj vie nije
dete, pre de biti da je deak" - pomisli Lav Tolstoj. - "Ali svejedno, stidi du ga i pomilovati po
glavi." I potra da sustigne Pukina. A Pukin, koji nije znao ta Tolstoj namerava, uhvati maglu.
Beedi pored pozornika, on ga uzbuni tom neprilinom jurnjavom na javnom mestu,
te gorepomenuti pandur nagne za njim s ciljem da ga zaustavi. Posle je zapadna tampa pisala da
se u Rusiji knjievnici podvrgavaju progonu od strane vlasti.

DORD VILIJAM RASEL (1867-1935)
Rasel je imao veoma neobino umetniko ime, skradenicu rei eon, koju je jednom iz nekog razloga
koristio u potpisu. Na skupu knjievnika u
Hamburgu, kada ga je neko ponudio pidem, kotski pesnik je odgovorio:
"Ne hvala, ja sam roen pod gasom". AN AK RUSO

32

Didro pria da mu je Ruso, kad je ovaj jednom prilikom doao da ga
poseti u Monmoransiju, pokazavi mu jedno jezerce, poverio: "Ovde sam
dvadeset puta pokuavao da skoim i da tako sebi prekratim ivot." "A zato niste?" "Zato jer bi mi
se voda, svaki put kad bih zamoio ruku, uinila prehladnom!", odgovorio je Ruso.
FRANKLIN DELANO RUZVELT Ameriki predsednik Franklin Delano Ruzvelt (1882-1945) upravo se
pripremao da odri svoj predizborni govor. Protivnici su prikupili veliki broj
pristalica koji su poeli skandirati: - Hodemo da pojeftini mleko! Ruzvelt se ipak snaao i povikao: -
Ja sam predsednik, a ne krava muzara!

SENUSERT TREI Najpoznatiji faraon 12-te dinastije srednjeg egipatskog carstva, Senusert
Tredi (oko 1850. p.ne.), ponekad je znao da zarobljene kraljeve upregne u svoja trijumfalna kola.
Jedan kralj se, koji je morao da vue kola, neprestano osvrtao na toak kola, to pobudi
Senusertovu panju. Upita zarobljenika ta znai njegovo ponaanje. Kralj odgovori:
- U toku vidim slike prolazne slave ovog sveta. Jedva je deo toka gore,
na suncu, odmah je na zemlji, u praini, i obratno. Senusert se zamisli i vrati kralju slobodu.
JAN SOBJERSKI Poljski kralj Jan Sobjeski (1624-1694) bio je primio odabrano drutvo u goste.
Proao je dan, dva, tri, prola je ved itava nedelja, i jo vie, a niko od gostiju nije nameravao
da ode. Kralj je bio, dodue, gostoljubiv, ali je video da je gozba i pored svega prevazila svaku
meru. Naredio je da mu upregnu koiju. Kad su ga svi zaueno pitali ta to znai, on im je
mirno odgovorio: - Ako vi nedete otputovati, moram, razumljivo, ja. STEVAN SREMAC
Sremac je bio beskrajno duhovit. Poznati profesor, akademik i viegodinji
predsednik SANU-a, Aleksandar Belid, bio je kratkovid. Jednom je ruao u
kafani nagnut nad tanjirom, seckao meso i prebirao po tanjiru, kad ga je Sremac upitao: "ta radite?"
Kad je Belid rekao da rua, Sremac je dodao:

42

"Ja sam mislio da opravljate sat." * * * Knjiar Valoid predlagao je Sremcu da izda "Ivkovu Slavu"
ali da skrati uvod, sredinu i kraj. Sremac je rekao: "Misli da je moja pria, pas ratler,
da mu se mogu potkusiti rep i ui." * * * Kada je zavrio "Pop iru i pop Spiru", P. Popovid je celu
nod, sa njim etao po Kalemegdanu. Priajudi o knjizi, Popovid je rekao da je knjiga izvrsna, ali
ima epizoda koje se ne uklapaju. Sremac je pitao: "Nosite li aket?"
Popovid je odgovorio: "Nosim!" "ta de ona dva dugmeta ostrag na njemu? E, pa, tako je sa
onim epizodama u mojoj knjizi." * * * Kad se Sremac pojavio na vratima jedne kafane doekao ga
je uzvik "Aha". Tu su bili Simo Matavulj, Stevan Mokranjac, Brzak, Veselinovid, koji je slavio
desetogodinjicu svog knjievnog rada. Slava je bila skromna: kafa, vino, pivo, duhovit razgovor,
prekidan sviraima. Kada je vince
udarilo u lice, a rakija re otvorila, kako kae pesma, nizale su se zdravice
Janku Veselinovidu. Pisac je bio tronut, ustao je i rekao drugovima:
"Molim vas brado, pijte malo lake, ako mislite da doekamo zoru, jer nas ima mnogo, a od trede
banke ostalo je samo est dinara, a ja vie ni marjaa ne mogu da dodam." * * * Janko
Veselinovid, filosof Boa Kneevid i pesnik Vojislav Ilid sedeli su u kafani "Kod
prestolonaslednika". Sremac kae da su tamo sedeli oni koji vole da popiju a ne pitaju koliko su
popili nego koliko imaju da plate. Jednog dana nau se sva trojica i u horu dobace kelneru:
"Mome, rakije!" Kelner nije dobro uo pa pita: "Rakije? Kakve, molim?" "Zelene, brate - ree
Vojislav - One zelene, vidi da je ved jesen, daj da jo malo uivam u zelenilu"
"Te brate, te" - potvrdi Janko - "One zelene to je gorka. Krvavo zaradim, gorko pijem."

52

"Oh-hoj, Boe moj" - huknu filozof Boa - "Zaboga to pitate, pa gorke
dabome. Gorke, ta i ivot je gorak" * * * Pisac Stevan Sremac bio je u drutvu u kojem se poveo
razgovor i o porezu. Neko vreme je sluao razgovor, a zatim se i on ukljui: - Mislim
da bi od svih poreza najunosniji bio onaj na ensku ljepotu. - Kako to? -
Jer bi ga svaka ena s oduevljenjem pladala.

BERNAR O (BERNARD SHAW) Veliki engleski knjievnik nikako nije podnosio kritiare i smatrao ih
je uglavnom promaenim piscima. U jednom vedem drutvu neki kritiar je nadglasavao sve
prisutne, uporno hotedi da vodi glavnu re. Ne mogav
vie podnositi nametljivca, Shaw se glasno obrati svom susedu: - Eh, gospodine moj, kritiar vam je kao
automobil: to je gori, sve vie bui! * * * Neki engleski dramski pisac, poetnik, proitao je
Shawu svoju dramu. Poznati pisac ovako je ocenio tekst: - Za vas je jo vrlo rano da piete tako
slabe stvari. Na to imaju pravo samo najpoznatiji knjievnici! * * *
Sluio kod Shawa neko vreme ovek po imenu Edward. Bio je sklon pidu, pa ga je Shaw morao otpustiti:
- Otputam vas iz slube ne zato to prekomerno pijete, ved zbog toga to
vam to pide prekomerno udara u glavu! * * * Upitae ga jednom da kae ta je, po njegovom
miljenju, ivot. Odgovorio je: - Budali radost, a oveku zagonetka! * * *

62

Kada je u New Yorku prikazivana njegova nova komedija, Shaw je,
saznavi za veliki uspeh to ga je komedija postigla kod publike i kritike -
iz Londona poslao telegram nosiocu glavne uloge: - Ovakav uspeh jo nije zabeleen!
Glumica je odgovorila: - Preterujete! Shaw je poslao naredni telegram: - Mislio sam na komediju!
A glumica je odgovorila: - I ja! * * * Shaw, koji je bio mrav, i pisac Gilbert Chesterton, koji je bio
neobino debeo ovek, svakom prilikom su izazivali jedan drugoga. Jednog dana
ree debeli Chesterton mravom Shawu:
- Kad god ovek pogleda vas pomislio bi da u ovoj zemlji vlada glad! - A kad ovek pogleda vas,
pomislio bi da ste za to krivi vi! - uzvrati Shaw. * * * Jednom prilikom u drutvu upitae Shawu
(zbog njegovog netipinog miljenja o braku):
- Verujete li da je svako ko se oeni u petak itavog ivota nesredan?
- Naravno da verujem. A zato bi petak bio izuzetak? * * *
Mlada knjievnica ispitivala je Bernarda Shawa kakve su anse mlade ene za udaju pa de:
- No, ta kaete kakve su moje anse? - Draga moja, na to bolje da ne mislite. - umiruje je Shaw.
- A zato da ne? - htela je znati mlada dama. - Zato to vas smatram suvie inteligentnim da bi se
zadovoljili muem koji bi bio toliko glup da vas uzme.

72

* * * Mlada, lepa glumica pisala je Shawu pismo u kojem je izrazila elju da s
njim ima dete koje bi po njenom miljenju bilo izvanredno jer bi nasledilo njenu ljepotu i pievu
duhovitost. Shaw je meutim vrati u stvarnost jednom jedinom reenicom:
- A ta ako dete bude glupo kao vi, a lijepo kao ja? * * * Jednom je drutvo temperamento
raspravljalo o tome kako u Indiji s
mrtvim muem sahranjuju i njegovu enu. Mlada ena de na to Shawu: - Zar to nije strano?
- Naravno, jadni mu! - potvrdi Shaw. * * * Shaw je jednom prilikom prisustvovao premijeri svoga
dela. Publika je burno pljeskala, a jedan gospodin je uporno zvidao. Kada se oduevljenje
publike stialo, Shaw se okrene u pravcu odakle se ulo zvidanje i ree: - Gospodine s vaom
ocenom svoga rada potpuno se slaem. Ali ta moemo nas dvojica protiv itave publike. * * *
Shaw poveri mladom novinaru nekoliko podataka o svom bududem delu. Zatim mu ree:
- Da vam ispriam i sadraj komedije koju sam upravo napisao. - Dobro. - ree novinar. - Prvi in. Mu
pita: "Da li me voli?" ena odgovori: "Oboavam te.". Drugi in. Mu pita: "Da li me voli?"
ena odgovori: "Oboavam te.". Tredi in. Mu pita: "Da li me voli?" ena odgovori: "Oboavam
te.". Zavesa. - Divno! Ali oprostite gde je tu zaplet? - upita novinar. - Zaplet? Zaplet je u tome to u
sva tri ina glumi ista ena dok je u svakom inu drugi mu. * * *
Mladi "neotkriveni" pisac poslao je Shawu svoje novo delo da izrazi svoje miljenje. Shaw odgovori:

82

- Vae delo sadri mnogo lepog i mnogo novog. Ali ono to je novo nije
lepo, a to je lepo nije novo. * * *
Mladi glumac molio je Shawa da mu napie preporuku i Shaw mu na svoj nain izae u susret: -
Najtoplje preporuujem glumca gospodina R. Igra Hamleta, Cezara,
Shaylocka, brid i bilijar. Bilijar igra najbolje. * * *
Shawu doe jedan mladid i poe mu nadugo i nairoko objanjavati da je ostavio studije medicine jer
se eli posvetiti knjievnom radu i time koristiti oveanstvu.
- Zato nije potrebno da postanete knjievnik. - Zato?
- Vi ste poslali zasluni za oveanstvo ved time to ste se odrekli studija medicine. * * *
Shaw nikako nije mogao podneti uobraenu aristokratiju. Kada je jednom
primi pozivu kojem je pored ostalog pisalo: -
Lord C. bide kod kude u utorak izmeu etiri i est sati, Shaw ga je
vratio dopisavi " George Bernard Shaw takoer."

TAMERLAN Veliki kan Tamerlan (Timur Lenk, 1336-1405) naruio je od slikara da mu
izradi portret. Poto je vladar imao samo jedno oko, zapretio je slikaru da de mu skinuti glavu ako se
bude videla ta njegova mana. Boredi se da izbegne tu nesredu, umetnik se doseti i nacrta svog
okrutnog gospodara kao borca koji lukom gaa neprijatelja i pri tom, razume se, zamuri na
jedno oko. MARK TVEN (TWAIN MARK, Samuel Langhorne Clemens) (1835-1910) Jednoga dana neka
gospoica upita Marka Twaina, uvenog amerikog
humoristu, kakva je, po njegovom miljenju, vrednost knjige. - ujte, vrednost knjige je neprocenjiva
- odgovori Twain - ali varira prema prilici. Knjiga uvezena u kou odlina je za otrenje britve.
Mala knjiga, kakve obino prave Francuzi, moe odlino posluiti da se stavi pod nogu od stola,
ako je kojim sluajem malo krada, pa se sto drma. Antikvarna knjiga, uvezena u pergament,
moe izvanredno posluiti za

92

bacanje na maku kada je ovek eli isterati iz kude. I, najzad, atlas sa
velikim stranama nezamenljiv je za cicenje prozora * * * Jednom je bio pozvan na ruak kod
jedne porodice koja je mnogo drala
do forme. Kad je prineo usnama prvu kaiku supe i srknuo, opekao je usta
i jezik i ispustio i sadraj iz usta i kaiku u tanjir.
Svi prisutni za stolom pogledali su se zgranuto, ali Twain se nije zbunio: - Vidite, sad imate priliku da
utvrdite kakva je razlika izmeu
inteligentnog oveka i budale. Budala bi progutala ovu kaiku vrele supe i ne bi nita rekla. * * * Neko
je jednom zamolio Twaina da definie griu savesti. Veliki pisac je
umesto odgovora ispriao ovu anegdotu: - Kada sam bio mali, priao sam jednoga dana kolicima
nekog piljara i, iskoristivi priliku dok je taj razgovarao s muterijom, ukrao sam mu jednu
kruku. Odmah sam pobegao i sakrio se u jedan grm. im sam zagrizao kruku, osetio sam griu
savesti. Vratio sam se piljarovim kolicima, stavio sam ukradenu kruku na njeno mesto i uzeo
drugu zreliju! * * * Kad je bio mlad, uio je za brodskog krmanoa. Prolazedi svakodnevno
kroz neki tesnac, kapetan mu je esto govorio:
- Mark Twain (na engleskom jeziku to znaci: zabelei dva). Kad je kasnije postao humorista, setio se
toga merenja, pa je uzeo pseudonim Mark Twain, po kojem ga i danas svi znaju. * * *
Videvi da ispred groblja radnici podiu zid, Mark Twain upita: - ta to radite?
- Ograujemo groblje zidom - odgovore radnici.
- Mislim da je to suvian posao. Oni koji su unutra nede izadi, a oni koji su
napolju nemaju nameru da uu! * * *
Jednom je sluajno u jednoj radnji oborio vazu. Videvi to, trgovac odmah
zatrai pola dolara kao odtetu za razbijenu vazu. Kako nije imao sitno da
vrati Twainu ostatak od jednog dolara, ponudi mu: - Moete uzeti jo jednu vazu!

03

- O, hvala, radije du jo jednu razbiti - ree Twain i udari vazom o pod. * * * Dva amerika novinara,
koji su se zabavljali intervjuiudi poznate ljude,
obratili su se Marku Twainu s pitanjem ta misli o raju, a ta o paklu.
- Na alost, moram biti neutralan i uzdrati se od odgovora. Imam dobre
prijatelje i u jednom i u drugom ambijentu! * * * Neki mesar koji je stanovao u susedstvu Marka
Twaina, upita ga da li je on, zaista, napisao sve one knjige koje se nalaze u izlogu knjiare, a on
mu odgovori: - Jeste, ja sam ih napisao, ali vi ste ih stvorili

TIN UJEVI uvena anegdota vezana je za Tina Ujevida poznatog po nekonvencionom ponaanju.
Moda sebi ne bi nikada kupio novo odelo da ga konobari hotela "Moskva" jednog dana zbog
neurednosti nisu izbacili iz restorana
rekavi mu: "Upristoji se, pa doi." Ujevi je kupio belu koulju i frak, ali sakrivene u torbi, poneo je i
svoje stare stvari. Uao je u hotel lepo
odeven i naruio odmah pet litara kuvane rakije. U toaletu se presvukao i ponovo se pojavio u
uobiajenom izdanju sa frakom koji je potopio u
erpu sa rakijom, a zaprepadenom kelneru poruio: "E, a sad prodaj ovaj frak, pa naplati pide".

VAJLD (WILDE) Oscar Wilde odlui prisustvovati premijernoj pozorinoj predstavi jednog usputnog
poznanika. U njegovoj loi sedeo je i autor drame. Wilde ni
posle prvog ni posle drugog ina ne izusti ni re. Zatim se autor ohrabri i
upita ga kako mu se dopada predstava. Wilde zamiljeno ree: - Napolju mora da pada strana kia.
- Zato? - Jer niko ne odlazi s predstave. FRIDRIH VILJEM II Pruskog kralja Fridriha Viljema II
(1744-1797) je u njegovoj poslednjoj bolesti leio hanoverski lekar Cimerman.
- Da li ste mnogo ljudi poslali na onaj svet? - upita ga kralj.

13

- Ne toliko kao Vi, pa ni slavan nisam postao kao to ste postali Vi. FRIDRIH VILJEM III
Pruski kralj Fridrih Viljem III (1770-1840) bio je veoma dutljiv. Ako je ved morao da otvori usta,
izgovorio bi samo po neku re. Kada se jednom
leio u banji, saznao je da se meu gostima nalazi i jedan Maar koji je,
navodno, jo utljiviji od njega. Zato je odluio da ga upozna. Na prvoj narednoj etnji pretstavili su
mu Maara. Njihov razgovor vodio se zaista odsecno. - Reuma? - poeo je kralj. - u! - Vojnik?
- Magnat! - Tako. - Detektiv? - upitao je Maar. - Kralj. - estitam. - Hvala. VOLTER (VOLTAIRE)
Voltaire je neko vreme proveo na dvoru pruskog kralja Friedricha. Jednom je s kraljem krenu na reku
na veslanje. Kada su stupili u amac Voltaire
primeti da u amac ulazi voda i naglo skoi na obalu. Kralj, koji je ostao u amcu, s osmehom ree:
- Zar se toliko bojite smrti? - Naravno da se bojim, na svetu je mnogo kraljeva, ali je samo jedan
Voltaire. DORD VAINGTON Prvi predsednik SAD, Dordz Vaington (1723-1799), nije imao smisla za
humor. Zabeleeno je da se samo jedanput u ivotu naalio, i to za vreme rasprave o amerikom
Kongresu, kada su predlagali da redovna vojska broji samo tri hiljade vojnika. - U redu! - ree
Vaington. Ali samo pod uslovom da unesemo u zakon i odredbu po kojoj nau dravu moe
napasti samo dve hiljade neprijateljskih vojnika.

POSLE RUKA Jednog dana or Sand je ruala kod Balzaka u njegovom stanu u ulici Kasini u
drutvu jednog svog prijatelja. Meni ruka je bio izvanredan: supa sa mlekom, kuvana govedina,
dinja i ampanjac. Balzak je sve

23

nadgledao, obuen u svoju napadnu kudnu haljinu, svilenu, sa cvetidima, u kojoj je izgledao vrlo
gordo. Kad su se gosti spremali da pou svojim
kudama, on htede da ih otprati do Odeona u toj kudnoj haljini. U to vreme
kvart Opservatorije nije imao plinskih svetiljki. Imao je rune svednjake u koje su se
postavljale upaljene svede. or Sand htede da ga odvrati od namere da je prati. - Ostanite kod
kude, ree mu ona, da vas ne pokradu za vreme dok nas
pratite ili da vas po povratku ne ubije kakav zloinac. - Nema opasnosti, odgovori Balzak smejudi se
- ako me lopovi budu smatrali za ludaka, imade obzira prema mojoj smuenosti, a ako me dre
za princa, u tom sluaju de se plaiti da su privukli revnosnu policiju. I tako je autor "agrinske koe"
otpratio svoje goste do Odeona, ogrnut
svojim lepim sobnim ogrtaem, gologlav i nosedi upaljeni svednjak u ruci KAFA I AJ
Kakve je samo boje kafa bila i kakvog ukusa! Balzak ju je sam kuvao ili u najmanju ruku morao je biti
prisutan uvek dok se kuva - znalaki, sa izvesnom suptilnodu i zadivljenjem, kafa je za njega
bila vana koliko i njegov talenat. Tu kafu su sainjavale tri vrsta zrna: burbon, martinik i moka.
Burbon je on kupovao u ulici Monblan, martinik je kupovao u ulici Vijej Odrijet, a moku u
predgrau Sen ermen kod jednog bakalina iz Univerzitetske ulice. Ja sam ga jednom ili dva
puta pratio na tim putovanjima u potrazi za dobrom kafom. Te trke za kafom po Parizu uvek su
trajale najmanje po pola dana. Ali za dobru kafu vredi i vie trati.
Stoga je Balzac-ova kafa bila uvek bolja od ostalih. Pokatkad se pila posle aja. A taj aj, fini kao
duvan iz Latakija, ut poput venecijanskog zlata, bez
sumnje je bio dostojan hvale kojom ga je Balzak obasipao pre no to vam
ponudi da ga degustirate: ali uistinu trebalo je izdrati tu vrstu preirokog uvoda njegovog pre no to
dobijete pravo da uivate u toj degustaciji. Samo prilikom zvonjave zvona o praznicima on ga je
vadio iz jedne kamatske limenke u koju ga je zatvarao kao nekavu relikviju, pa ga je
polako izvlaio iz hartije ispisane hijeroglifima Balzak je tvrdio, da ako se ko tri puta napije ovog
aja, odoravi u jedno oko, a ako ga popije est puta, postaje potpuno slep. Neophodno je dakle bilo
prethodno ga konsultovati. I tako, kad je an Loran hteo da popije jednu olju tog famoznog
aja koji simoblizuje mesta iz Hiljadu i jedne nodi, uzviknuo je: - Ja rizikujem jedno oko, sipajte!
MARK TVEN Jednom je bio pozvan na ruak kod jedne porodice koja je mnogo drala
do forme. Kad je prineo usnama prvu kaiku supe i srknuo, opekao je usta
i jezik i ispustio i sadraj iz usta i kaiku u tanjir.

33

Svi prisutni za stolom pogledali su se zgranuto, ali Twain se nije zbunio: - Vidite, sad imate priliku da
utvrdite kakva je razlika izmeu
inteligentnog oveka i budale. Budala bi progutala ovu kaiku vrele supe i ne bi nita rekla * * * Neko
je jednom zamolio Twaina da definie griu savesti. Veliki pisac je
umesto odgovora ispriao ovu anegdotu: - Kada sam bio mali, priao sam jednoga dana kolicima
nekog piljara i, iskoristivi priliku dok je taj razgovarao s muterijom, ukrao sam mu jednu
kruku. Odmah sam pobegao i sakrio se u jedan grm. im sam zagrizao kruku, osetio sam griu
savesti. Vratio sam se piljarovim kolicima, stavio sam ukradenu kruku na njeno mesto i uzeo
drugu zreliju! DANTE ALIGHIERI (1265-1321) Pria se da je Dante imao neverovatno dobro
pamdenje. Jednoga dana sreo je oveka koji ga upita: - Koje je najbolje jelo?
- Jedno jaje - odgovori pesnik. Godinu dana kasnije isti prolaznik sretne Dantea i upita ga: - Sa ime?
- Sa solju - odgovori spremno Dante. DEJMS METJU BARI (Autor Petra Pana) Barijev prijatelj nije
mogao a da ne primeti kako ovaj iz dana u dan za
ruak naruuje prokelj. Kada ga je upitao zato to ini, Bari je odgovorio:
Sam naziv tako lepo zvui da prosto ne mogu a da ga ne naruim. Jednom je na nekoj veeri sedeo
pored Dorda Bernarda oa kada su uvenom piscu doneli njegov uobiajeni vegetarijanski
obrok koji se sastojao od zelene salate i nekog preliva. Bari se sagnuo, zagledavi se
prvo u salatu, a potom u oa upitavi onako u poverenju, Reci mi jednu
stvar o, jesi li ti to ved jeo ili de tek sada da pone? ARNOLD BENET
Pisac je bio neurotini ekscentrik koji je sve radio po specijalno odreenim pravilima. Kada bi njegova
kudna pomodnica stavila aj u prokuvanu
vodu, gledao bi na sat i tano etiri minuta kasnije izdao uputstvo da mu se aj sipa.

43

(Piev kraj bio je ironiniji od kraja bilo kojeg njegovog romana. Umro je od tifusa koji je dobio
poto je u Parizu ispio au vode kako bi dokazao da je ista bezbedna za pide.)
KOLET de UVENEL (derka uvene francuske knjievnice Kolet) erka je bila ponosna na svoju slavnu
majku i oboavala je. Ni kao dete
nije zamerala majci to sate i sate provodi za radnim stolom piudi, ni to
esto putuje na knjievne veeri i promocije svojih knjiga. Jer kad je bila
kudi, Kolet je bila veoma nena i portvovana majka. Dodue, puritansko drutvo poetkom XX veka
smatralo je da su ivot i ponaanje ove knjievnice skandalozni, jer se razvela i od svog drugog
mua, oca svoje kderi, promenila nekolicinu ljubavnika i u mlaim danima igrala u
pozoritu uloge u kojima je bila veoma oskudno obuena.
Nisu mogli da joj oproste ni to se posle desetogodinje ljubavne veze sa 16 godina mlaim Morisom
Gudekoom udala za njega, a imala je 62
godine. Kada je izbio II svjetski rat Morisa su Nemci zatvorili, pa je kderka pozvala svoju oboavanu
majku da napusti Pariz i preseli se kod nje, u
Korezu. Kolet je pristala, ali je bila veoma nesredna jer je brinula za mua. Ali i dalje se bavila pisanjem.
Da bi razveselila majku, kderka je za majin prvi roendan u izbeglitvu
pripremila malu sveanost, na koju je pozvano i nekoliko prijatelja. Kolet
je bila duboko dirnuta ovom panjom, a posebno trudom kderi da u ratnim danima oskudice nabavi
namirnice i uz savete lokalnog poslastiara napravi roendansku tortu. Torta je nazvana "Kolet".
Kasnije je Kolet isticala da je ni 4 dobijena ordena Legije asti, ni izbor za Gonkurovu akademiju
koja dodeljuje najvede knjievne nagrade u Francuskoj, nisu toliko obradovali i uzbudili
koliko ta jednostavna, ali ukusna torta u danima rata.

53