Plantae lenika

U Srbiji









Rad pripremio:

dipl. ing. umarstva Sran Pavlovi













Beograd, 2009.
Rad: Plantae lenika u Srbiji Autor: Sran Pavlovi

1


Sadraj:


1. Uvod
2. Opte o lesci
2.1. Ekologija
2.1.1. Uticaj zemljita
2.1.2. Klimatski inioci
2.2. Morfologija
2.3. Fiziologija
2.4. Grupe sorti leske
3. Tehnologija gajenja leske
3.1. Izbor sorti
3.2. Podizanje zasada
3.2.1. Priprema zemljita
3.2.2. Sadnja
3.3. Nega zasada
3.3.1. Odravanje zemljita
3.3.2. ubrenje
3.3.3. Navodnjavanje
3.3.4. Rezidba
3.3.5. Bolesti i tetoine
3.4. Berba i uvanje
3.5. Hranljiva i upotrebna vrednost
3.6. Ekonominost i rentabilnost proizvodnje lenika
3.7. Gajenje leske zaraene tartufima
4. Plantano gajenje lenika u Srbiji
5. Plantano gajenje lenika u svetu
6. Zakljuak
7. Literatura

Rad: Plantae lenika u Srbiji Autor: Sran Pavlovi

2


1. Uvod





Plantae u umarstvu predstavljaju umska podruja, kojima zbog uticaja oveka u vidu sadnje,
sejanja, vetakog oploenja zemljita i dr., nedostaje veina osnovnih karakteristika i elemenata
prirodnih ekosistema. Karakteristino je da se stabla sade tako da imaju pravilan raspored po
odreenoj povrini, najee u vidu redova. Na taj nain se omoguava laki pristup mehanizaciji
u svim fazama rada, to prouzrokuje veu produktivnost po jedinici povrine. U Srbiji se plantae
preteno podiu radi produkcije drvne mase, a najzastupljenije su plantae topola. Plantano
gajenje moe imati i drugu svrhu kao to je recimo sadnja etinarskih vrsta drvea (smre, jele,
duglazije) radi prodaje Novogodinjeg drveta.

Po pitanju ekolokih uslova, morfoloskih i fiziolokih svojstava Leska je povoljna za plantano
gajenje. Ona se plantano gaji sa ciljem produkcije ploda koji se naziva lenik. Lenik ima
hranljiva svojstva i u raznim oblicima se preteno koristi u konditorskoj industriji.

Leska predstavlja vrlo znaajnu vrstu jezgrastog voa iji su plodovi vrlo cenjeni na domaem i
svetskom tristu. Plantano gajenje lenika se u najveoj meri obavlja na Azijskom, Evropskom i
severno - Amerikom kontinentu. U naoj zemlji su ekoloki uslovi povoljni za rast u uzgoj
Leske, tako da postoji mogunost za njenim plantanim gajenjem.















Rad: Plantae lenika u Srbiji Autor: Sran Pavlovi

3


2. Opte o lesci

Leska je zajedniki naziv za vrste roda Corylus, koje su u najveem broju bunaste vrste. Leska
zajedno sa Jovom, Brezom, Grabom i dr. pripada familiji Betulaceae. Savremeni uzgoj leske
podrazumeva gajenje uz punu primenu mehanizacije. To je mogue samo ako se leska gaji u vidu
stablaaca. Leska gajena u vidu buna formira brojne izdanke, to zahteva velike trokove za
njihovo uklanjanje. Zbog toga je najbolje lesku gajiti kalemljenu na podlozi meje leske, koja
jedina iz roda Corylus ne razvija izdanke.

Plodovi leske - lenici najee sadre 60-65% kvalitetnog ulja, 1517 % proteina, 5-6% eera,
vitamine E,A, kompleks B i druge. Sadre vie kalorija od mesa. Lenici se preteno koriste kao
hrana i dezert.

Neke od vrsta Leske su:

- C. avellana (obina, evropska leska)
- C. maxima (carigradska leska)
- Corylus colurna (turska leska)
o var chinesis
o var jacquemontii (var lacera)
- C. cornuta (kalifornijska leska)
o var californica
- C. colurna var glandulifera, syn C. colurna arborescens
(najzastupljenija u Srbiji, Hercegovini, Rumuniji i Turskoj)

2.1. Ekologija

Uspeva do nadmorske visine od 1200m.

2.1.1. Uticaj zemljita

U divljem stanju se nalazi na krenom i silikatnom zemljitu. Zemljite za lenik mora biti takvo
da omoguuje ravnomerno razvijenje korenove mree kako lateralno, tako i po dubini. To e
omoguiti zemljita sa dovoljno hranljivih materija, vode i vazduha u toku cele godine. Trebalo
bi nastojati da se prilikom izbora zemljita za komercijalno gajenje lenika izaberu ona koja trae
najmanje ulaganja za dovoenje u odgovarajue uslove. Zemljite za lenik bi trebalo da sadri:
15-20% gline; 20-30% sitnog peska; 15-20% koloida; 30-50% krupnog peska. Dobro uspeva na
Rad: Plantae lenika u Srbiji Autor: Sran Pavlovi

4

plodnom humusnom zemljitu. Najvie joj odgovaraju ernozemi, aluvijumi i gajnjae,
strukturno, rastresito i dobro aeriano zemljite, Ph 6-8. Na aluvijumima, na visini od 100-500m
produkcija je 4-5 t/ha.

Zemljita sa visokim nivoom podzemne vode, kao i ona na kojima se veoma dugo zadrava
povrinska voda nisu pogodna za gajenje leske.

2.1.2. Klimatski inioci

Leska kao drvo moe da uspeva svuda, ali su njeni zahtevi u pogledu klime strogo precizirani
kada se gaji radi proizvodnje plodova. To se vidi, pre svega, po tome to su zemlje najvei
proizvoai plodova lenika, sa klimatskim uslovima u kojima nema mnogo niskih temperatura.
Sa povoljnim klimatskim uslovima za gajenje lenika istiu se: Turska, panija, Italija,
Kalifornija. Zemljita na kojima se gaji lenik nisu toliko plodna. To znai da su klimatski inioci
vrlo znaajni i od njih zavisi njegovo uspeno gajenje.

Leska je otpornija na niske temperature od veine vonih vrsta. Osnovni razlog za to je zato to
se oplodnja vri u zatvorenom enskom pupoljku. Povoljni regioni za uzgoj Leske su oni gde je
srednja godinja temperatura vazduha iznad 9,3 C i godinje koliine padavina 700-800 mm,
odnosno oko 70 mm meseno. U fazi intenzivnog porasta plodova i letorasta najpotrebnija je
voda, a to su meseci maj i jun. Vrlo je znaajno da su padavine pravilno rasporeene po
mesecima. Nedostatak vode se manifestuje viestruko nepovoljno: plodovi otpadaju, nedovoljno
se formira jezgro, kvalitet plodova se smanjuje, krupnoa nije karakteristina, a i jezgra su loijeg
kvaliteta. Sve sorte su nejednako otporne na nedostatak vode. Osetljivije su sorte na lakom,
peskovitom zemljitu, kao i na plitkim zemljitima. Smatra se da je za lenik povoljna lokacija sa
hidrotermikim koeficijentom od oko 1,25. U rejonima Turske, gde se leska najvie gaji,
temperature vazduha su 17,0 C, a padavine 875 mm, a u Italiji 14,7 C i 783 mm. Intenzitet
fotosinteze je najvei kada je temperatura od 26-28 C. Optimalna vlanost vazduha 60-70% U
naim krajevima najbolje uspevaju sorte koje kasnije poinju vegetaciju tj. kada je vreme toplije.

Leska je heliofit. Osvetljenost moe da se regulie brojem stabala po hektaru. Sadnja se vri na
trougao. Pri manjoj koliini svetlosti, kruna se izduuje i raste na gore.

U fazi cvetanja vetrovi su vrlo tetni. Tihi vetrovi u toku godine manje mu smetaju. Grad takoe
moe tetno da deluje.


Rad: Plantae lenika u Srbiji Autor: Sran Pavlovi

5

2.2. Morfologija

Plod je oraica, i nalazi se na vrhu letorasta. Oraica je izgraena od spoljnog omotaa kupule,
koja prekriva ljusku u kojoj se nalazi seme. Seme se naziva jezgra. Obino se vie oraica nalazi
u grupi. Jezgra je jestivi deo oraice. Ona je obavijena je semenjaom koja moe da se odstrani
prenjem, pri emu se dobija svetla boja jezgre. Opali lenik moe ostati na suvoj zemlji 2 dana
do 2 nedelje.




2.3. Fiziologija

Leska se oprauje anemofilno putem vetra. Opraivanje se deava nekoliko meseci pre
oplodnje. Do opraivanja dolazi u februaru mesecu, a opladnje u maju. Muki cvetovi su
grupisani u rese. Sorte koje rano resaju su: Tonda Gentile delle Launghe, Tonda di Giffoni. Sorte
koje kasno resaju su: Halki din, Lambert crvenolisni, Purpurea maxima. Od momenta
opraivanja do zapaanja kupule, protekne 14 72 dana. U maju, po oplodnji, nastaje zametanje
ploda. Krajem juna plodovi leske dostiu znaajnu veliinu, a tokom jula su vrlo veliki. Jezgra
raste i ispunjava ljusku, naroito u toku avgusta. Zrenje i sakupljanje lenika se obavlja u toku
avgusta i poetka septembra.

Za dobar rod leske, potrebno je da se izvri oplodnja 4/5 ili vie enskih cvetova. Neoploeni
cvetovi dae ture plodove, koji najee opadaju pre zrenja. Leska je autosterilna
1
. Kao
posledica autosterilnosti, smatra se da ne moe biti znaajnog roda pri samooplodnji leske.
Postoji gen autosterilnosti i cvet kod samooplodnje obino abortira kada je prenika do 5 mm.


1
Autosterilna biljke koje pripadaju istoj sorti ne mogu same sebe da oprauju, ve ih oprauju
biljke koje pripadaju razliitoj sorti unutar iste vrste
Rad: Plantae lenika u Srbiji Autor: Sran Pavlovi

6

2.4. Grupe sorti Leske

Uspena proizvodnja leske zavisi od pravilnog izbora sorti, mnogo vie nego kod drugih vonih
vrsta, jer su uglanom stranooplodne (autosterilne), a manji broj je samooplodan. Praksa je
pokazala da svako proizvodno podruje sa specifilnim klimatskim i pedolokim karakteristikama
mora imati sopstveni sortiment. Postoji vie naina da se grupiu sorte leski. U primeni je
klasifikacija koja leske grupie na: pitome, plemenite, kulturne sorte i umske forme. Pitome
sorte su postale preteno od vrsti: Corylus avellana, Corylus maxima i Corylus pontica. Nain
postanka, tj. rodonaelnik sorta, kao kriterijum za grupisanje sorti leska nije prikladan. Iz
praktinih razloga je usvojena klasifikacija koja za razvrstavanje sorti uzima morfoloke
karakteristike. Prema ovom kriterijumu se razlikuju etiri grupe:

Lambert sorte

Ova grupa sorti ime je dobila po omotau njegovom izgledu i grai. Omota u ovih sorti je
razrezan, dui je od ploda, po izgledu podsea na ''bradu''. U ovu grupu spadaju privredno
znaajne sorte sa ranijim vremenom sazrevanja plodova.

Celske sorte

Znaajna karakteristika u ovih sorti je takoe graa omotaa. On je raseen na dva dela i pri
osnovi srastao. U zrelih plodova omota se povija i plodovi lako ispadaju. Omota u osnovi nema
cilindrino zadebljanje koje je karakteristino za lambert sorte. U ovoj su grupi sorte s plodovima
koji variraju od okruglastog do izduenog, u pogledu veliine takode su mogua velika variranja.

Lambert hibridi

Uglavnom su u ovoj grupi zastupljeni hibridi sorti iz ranije dve grupe (lambert i celske). Plodovi
su slini lambert sortama, a po omotau celskim sortama. Plodovi lako ispadaju iz omotaa.
Jezgro ovih sorti je dobrog kvaliteta pogodno za konzumiranje i za industrijsku preradu.

Celski hibridi

Sorte ove grupe su nastale kao lambert hibridi sa bioloko-fiziolokim karakteristikama celskih
sorti. U ovih sorti je omota iz dva mesta koja su u osnovi srasla. Mnoge sorte ove grupe se
ubrajaju u privredno znaajne sorte.




Rad: Plantae lenika u Srbiji Autor: Sran Pavlovi

7

umske forme

Razne forme umskog lenika, koji se ne kultivie, svrstane su u ovu grupu. Ovde nije re o
sortama, jer se o njima ne radi, ve o razniim formama i slino.


Primeri najee uzgajanih sorti:

Naziv sorte Sorte koje je oprauju Vreme kada plod zri
Turska
1.
Tombul syn Mehmed
Arif
Tonde Gentile Romane, Palaz, Cosford avgust
2. Palaz
Tombul, Imperiale di Trebisonda,
Cosford
rano - avgust
Italija
3. Tonde Gentile Romana Nocchione, Daviana, Cosford avgust
4. Tonda di Gifoni Nocchione, Tonda di Bianca rano avgust
5. Nocchione Tonda Bianca, Daviana, Cosford srednje rano
Amerika
6. Daviana Halki din, Cosford srednje kasno
Engleska
7. Cosford Purpurea maxima, Lambert crvenolisni avgust



3. Tehnologija gajenja leske

3.1. Izbor sorti

Za proizvodnju plodova lenika mora se predvideti odgovarajui sortiment. Prilikom izbora sorti
mora se voditi rauna o nizu inilaca. Potrebno je poznavanje bioloke prirode sorti i njihovog
ponaanje u vezi sa uslovima sredine. Veliki znaaj ima i trite, odnosno namena proizvodnje. S
tim u vezi razlikuju se sorte sa plodovima prikladnim za razliite namene: za stonu upotrebu, za
industriju (kremove) i kombinovanu namenu. Lenik pomoloki nedovoljno obraen, pa se zbog
toga pojavljuju sluajevi da ista sorta ima u jednom kraju zemlje jedno ime, a u drugom drugo,
to predstavlja potekou o kojoj bi trebalo voditi rauna.

Rad: Plantae lenika u Srbiji Autor: Sran Pavlovi

8

Pri izboru sorti treba obratiti panju na uticaj i drugih osobina: period ranog stupanja na rod,
obilno i redovno raanje, kvalitet plodova, oslobaanje iz omotaa, otpornost prema bolestima,
tetoinama, sui i sl., homogamija, autosterilnost. Faza cvetanja je znaajno obeleje, cenjenije
su sorte koje su kasnije cvetaju.

I plodovi se vie cene ako su ujednaeniji po obliku i ispunjeni jezgrom. Za industriju okolade,
kremova i dr. plodovi bi trebalo da budu sitniji do srednje krupni, okrugli ili ovalnog oblika,
tanke ljuske i sa visokim randmanom
2
jezgra. Jezgro bi trebalo da je pravilno i da se semenjaa
lako odvaja prilikom prenja. Plodovi za potronju kao stono voe bi trebalo da su to krupniji,
atraktivnog izgleda i oblika.

Pri izboru sorti bi trebalo imati na umu da su najznaajnija svojstva: rodnost, bujnost, oblik
ploda, randman jezgra, odvajanje kupule, veliina ploda i otpornost na negativne temperature.
Ocena krupnoe plodova prema nameni je nejednaka, to se vidi iz tabele.

Poentiranje plodova nejednake krupnoe prema nameni.

Prenik ploda (mm) Za industriju Za konzumiranje
preko 18,0 1 5
16,5 18,0 3 4
15,5 16,4 5 3
13,1 15,4 4 2
sitniji od 13,0 2 1
Odlian kvalitet oznaava (5), vrlo dobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i ne
zadovoljava (1)


3.2. Podizanje zasada

Leska se razmnoava: nagrtanjem, izdancima, ree reznicama i mikropropagacijom
3
. Poslednjih
godina se sve vie kalemi na sejance meje leske, i ukoliko se vri kalemljenje, onda se to radi
samo na meju lesku koja ne stvara izdanke. Najbolje podloge daju genotipovi B4 i A1.

Kalem granice se uzimaju u periodu mirovanja i uvaju u hladnoj komori, na temperaturi od
2-3 C i relativnoj vlazi od 95%, do momenta kalemljenja. Kaleme se dvogodinje podloge jer
nakon godinu dana ne dostignu debljinu za kalemljenje. Kalemi se u aprilu, pred poetak

2
Randman odnos izmedju mase jezgra i mase celog lenika sa ljuskom, izraava se u %
3
Mikropropagacija podizanje kultura iz biljnih tkiva: pupoljaka, delova lista, delova korena..
Rad: Plantae lenika u Srbiji Autor: Sran Pavlovi

9

vegetacije, engleskim spajanjem. Na podlozi se pravi kosi rez oko 3 cm duine kao i na kalem
granici ali na suprotnoj strani od pupoljka. Kalemi se engleskim spajanjem jer se tako lake
vezuje, nego kad se kalemi prostim spajanjem. Vezuje se PVC trakama, a vrh kalem granice
premae se kalem voskom. Kad se mladar iz kalem granice razvije 15-20 cm skida se traka da se
ne bi usekla u kalem granicu i podlogu. Posle kalemljenja 2-3 puta godinje, sa podloge
uklanjaju se izbojci i vre redovne mere nege, okopavanja, navodnjavanja i zatite od bolesti i
insekata. U jesen sadnice se vade plugom za vaenje sadnica, klasiraju i odmah trape ili sade, jer
je koren meje leske osetljiviji na mraz i isuivanje od korena veine drugih vonih vrsta.

Lesku je mogue gajiti u vidu bunova, stablaaca na svom korenovom sistemu i stablaaca
kalemljenih na meiju lesku. Da bi postigli uspeno opraivanje, neophodno je da bude dovoljno i
pravilno rasporeenih dobrih opraivaa. Nekalemljena leska gajena u vidu buna se uglavnom
navodnjava sistemom kap po kap, a leska gajena u vidu stablaaca primenom mikrorasprskivaa.

Za teren na kome podiemo plantau leske treba izbegavati mrazita - zatvorene doline.
Najpogodniji teren je sa blagim nagibom i sa preko 800 mm padavina godinje.

Masa korena lenika nalazi se na dubini izmeu 10 i 40 cm. Na rasprostranjenost korenove mree
znaajan uticaj imaju fizike osobine zemljita. Na plodnom zemljitu lenik ima gustu i
isprepletanu korenovu mreu koja zauzima veu povrinu, a osnovna masa korena se nalazi na 40
50 cm dubine (oko 80%). Pojedine ile prelaze i dubinu od 70 cm. Lateralno prostiranje
odgovara projekciji obima krune na zemlju, samo manji deo korena prelazi taj obim. Odmah uz
deblo u prvom metru nalazi se vie ila nego u drugom; sa udaljavanjem od debla smanjuje se
broj ila.

3.2.1. Priprema zemljita

Zemljite za jesenju sadnju bi trebalo pripremiti najkasnije do kraja septembra. Najpre se pristupa
krenju drvenastih biljaka, vaenje ila i ostalih drvnih ostataka. Potrebno je poravnati
mikrodepresije ili ako su u pitanju vee depresije postaviti drenau, jer leska ne podnosi stajau
vodu. Posle krenja i ravnanja rastura se organo - mineralno ubrivo. Rigolovanje cele povrine
moe se izvesti na klasian nain uz primenu tekih traktora i plugova rigolera. U novije vreme se
preporuuje priprema zemljita podrivanjem podrivaima, dubina 60 70 cm. Najbolje su se
pokazali podrivai vibratori, odnosno podrivai sa vibrirajuim radnim telom. Ovakva priprema
zemljita ima neke prednosti, jer se zemljite ne prevre, a rastresa se na celoj eljenoj dubini. Na
ovaj nain se poveava zapremina zemljita, to doprinosi poboljanju vodnog i vazdunog reima
Rad: Plantae lenika u Srbiji Autor: Sran Pavlovi

10

zemljita, kao i opte poroznosti. Razmaci izmeu prohoda podrivaa su kolika je i dubina
podrivanja. Na strmom zemljitu se moraju izgraditi terase.

Zemlja u sloju od oko 45 cm treba da sadri 2,5-3% humusa, 250 300 ppm
4
lako usvojivog
kalijuma (K2O) oko 120 - 140 ppm lako usvojivog fosfora (P2O5), potrebne koliine
mikroelemenata: gvoe, mangan, bor, cink, bakar i dr. Nedostatak humusa se nadoknauje
stajnjakom. Posle oranja povrina se poravna tanjiraom, valjkom i rotofrezom.

3.2.2. Sadnja

Na jednom hektaru se zasadi oko 500 sadnica. Pre sadnje se kopaju jame, koje su okrugle,
duboke i iroke 40 cm. Za tu svrhu se mogu koristiti burgije sa sopstvenim pogonom ili
prikljuene na traktor. Poto leska vrlo rano poinje da vegetira, ona praktino ima kratak period
mirovanja, a to znai da je neuporedivo bolje da se sadnja obavi u jesen, i to rano, nego u prolee,
a ako se ipak sadi na prolee, to mora da se uradi u prvoj dekadi marta. Nikako ne bi trebalo da se
sadnice sade dublje nego to su bile u rastilu. Preduboko zasaena sadnica gotovo 2-3 godine ne
raste, to znai da i kasnije prorodi od ostalih. Pre sadnje ile skratiti na 20-25 cm, najbolje odmah
po vaenju u rasadniku. Kada se sadnica stavi u jamu, zatrpa se zemljom. Zemlja se sabija, a
zatim se preko sabijene zemlje nagrne sitna nenagaena (nesabijena) zemlja. Na pesku se u jame
obavezno ubacuje insekticid.

Ukoliko zemlja nije dovoljno vlana, vri se zalivanje. Potrebno je svaku sadnicu zaliti sa 10 L
vode. Zalivanje se obavlja posle sabijanja a pre nagrtanja. Zavrno nagrtanje se obavlja tek kada

4
ppm delova u milionu (parts per milion). Ova mera se koristi najee za prikazivanje
koncentracije hemijskih rastvora jako male koncentracije, gde bi npr. izraavanje u procentima
davalo jako male vrednosti, jer procenti predstavljaju stote delove celine.
Rad: Plantae lenika u Srbiji Autor: Sran Pavlovi

11

zemljite dobro upije vodu. Radi zatite od oteivanja zasada od strane divljai, pogotovo
srndaa, potrebno je ograditi zasad.

Sadnja se vri u redove, na trougao. Razmak izmeu redova i sadnica u istom redu je isti i iznosi
4,5 metra.

Sadnja na trougao Raspored opraivaa







Ukoliko se Leska gaji kao bun, rastojanje izmeu redova iznosi 5 metara, a u redu je rastojanje
izmeu pojedinanih bunova 2 metra. Ukupno po jednom hektaru bude oko 800 bunova.

Obino se pored osnovne sorte uzimaju jo dva opraivaa. Zbog razlika u vremenu zrenja, oni se
posebno beru. Naee im je kvalitet ploda slabiji u odnosu na osnovnu sortu. Na skici je dat
primer mogueg rasporeda dva opraivaa sa ueem od samo 7%





Rad: Plantae lenika u Srbiji Autor: Sran Pavlovi

12

3.3. Nega zasada

3.3.1. Odravanje zemljita

Odravanje zemljita u zasadima leske je obavezna agrotehnika mera, da bi se spreio razvoj
korovskih biljaka i da bi se ujedno poboljala aeracija i odrala potrebna vlanost zemljita.
Zemljite u zasadu se odrava na vie naina: u vidu jalovog ugara (redovna obrada zemljita
izmeu redova), ledine, mala, tretira se herbicidima, gaje se podkulture, npr. bundeva. U praksi
se najee sree kombinacija jalovog ugara sa tretiranjem herbicidima na povrini oko biljaka.

U podrujima sa dovoljnom koliinom padavina obrauje se samo jedan uski pojas u redu uz
kombinaciju sa herbicidima, dok se zemljite izmeu redova najee odrava u vidu ledine.U
paniji i Italiji uobiajeno je kombinovanje herbicida i obrade zemljita, poto se na taj nain
olakava inkorporacija organskih i mineralnih materija u zemljite. U zasadima podignutim na
strmim terenima zemljite se odrava u vidu ledine da bi se na taj nain spreilo negativno
dejstvo erozije.

U borbi protiv korova se sve vie koriste prikladni herbicidi. Preporuuju se herbicidi za plantae
podignute na sopstvenom korenu, gde se javlja veliki broj izdanaka. Primenom herbicida unitava
se i znatan broj izdanaka koji suvino iscrpljuju matino stablo. U plantai gde se obavlja
mehanizovana berba ne preporuuje se dranje zemljita u stanju ledine, jer bi to otealo
sakupljanje plodova. To znai da se zemljite u intenzivnoj proizvodnji odrava u vidu jalovog
ugara.

U sluaju da je plantaa na siromanom zemljitu i da je potrebno bilans organskih materija
izravnati gajenjem biljaka za zelenino ubrenje, tada se meuredni prostor koristi za gajenje
stonog graka, grahorice, rai, deteline ili koje druge biljke koja daje dovoljno zelene mase. U
jesen se najee seju: graak, maljava grahorica ili panonska grahorica u kombinaciji sa rai. U
prolee se masa zaore. U redu se zemljite prska herbicidima radi unitavanja korova i izdanaka.
Od herbicida su dobri za unitavanje izdanaka: Praquat, (2 4 dihlorfenoksisiretna kiselina),
Gramokson u koliini od 4 kg/ha povrine koju bi trebalo tretirati. Tretiranje herbicidima se vri
tri puta u toku godine. U martu, u toku vegetacije, i na jesen pre sadnje.

3.3.2. ubrenje

ubrenjem se nastoji da se koliine hranljivih materija odravaju u optimumu za stablaca. Od
organskih ubriva najvie se koriste stajnjak i osoka, ree zelenino ubrivo. Stajnjak se unosi
svake 3 ili 4 godine, rastura se kasno u jesen i odmah zaorava. Za normalan razvoj i rodnost
Rad: Plantae lenika u Srbiji Autor: Sran Pavlovi

13

leske, na umereno plodnom zemljitu potrebno je po 1 ha svake godine unositi oko 120 kg N, 30
kg P2O5 i oko 100 kg K2O. ubriti na osnovu hemijske analize zemljita i na osnovu rezultata
folijarne analize (u septembru mesecu). Savremen nain ubrenja je fertirigacija
5
.

Ustanovljeno je da se na korenu razvija mikoriza koja doprinosi optem porastu i rodnosti
lenika, pa i njegovom zdravstvenom stanju. Mikorizu podstie umereno vlano zemljite sa
dovoljno organskih i mineralnih materija. Koren lenika fiksira slobodan azot iz atmosfere poput
leguminoza.

3.3.3. Navodnjavanje

Navodnjavanje predstavlja znaajnu meru u poboljanju opteg porasta i razvijenosti, a samim
tim i poveanja prinosa. Navodnjavanje se danas mnogo vie primenjuje nego ranije, jer se
shvatilo koliki doprinos ono ima u razvoju lenika. Posebno je vano da se vodom intervenie
dok su stabla mlada, odmah po saenju, da sadnice u poetku ne zakrljaju. im se oseti
nedostatak vlage u zemljitu, trebalo bi primeniti navodnjavanje. Najrentabilnije je da se voke
zalivaju prve godine posle sadnje. U ostvarivanju stabilnih prinosa voda je znaajan inilac.
Navodnjavanje u sunim uslovima je redovna mera od maja do kraja avgusta. Proseno se
ravnomerno raspodeli na ove mesece 950 do 1000 mm. Zbog lakeg prikupljanja plodova
izbegava se navodnjavanje iz brazda.

Preporuljivo je intenzivirati navodnjavanje u periodu porasta vegetativne mase i plodova, kao i u
periodu posle lignifikacije ljuske kada se jezgro formira, jer su to kritini periodi za vodom. U
vreme najvee potronje vode, od cvetanja do zavretka intenzivnog porasta plodova, vlanost
zemljita odravati u granici od 70 80% poljskog vodnog kapaciteta, a pre i posle od 60 70%

3.3.4. Rezidba

Rezidbom se neposredno utie na oblik i produktivnost. Ovom pomotehnikom merom se vrlo
mnogo doprinosi poetku rodnosti, visini prinosa, kvalitetu plodova, ujednaenoj i redovnoj
rodnosti, vitalnosti i dugovenosti voaka.

Niski prinosi i ne redovna rodnost leske uzrokovani su u velikoj meri neredovnom i nepravilno
izvedenom rezidbom. Utvreno je da postoji zona du granica izmedu 15 i 40 cm na kojoj se
sree najvei broj glomerula, pa treba teiti da se dobiju toliki prirasti, a ne dui jer e izazvati

5
Fertirigacija - postupak dodavanja organskih i mineralnih sastojaka biljkama u postupku
navodnjavanja, kroz poseban sistem (pumpa, injektori, cevi i dr.)
Rad: Plantae lenika u Srbiji Autor: Sran Pavlovi

14

suprotne efekte. Duina granica od 5 do 10 cm je nepovoljna za formiranje glomerula pa treba
nastojati da se njihov broj svede na to manju meru. Takvi prirasti se formiraju ukoliko se ne
primenjuje rezidba.

Leska koja spontano raste formira izuzetno gust bun. Izdanci i izbojci koji se neprestano javljaju
postaju duge grane koje su gusto isprepletane. Prekobrojne grane imaju tendenciju preteranog
izduivanja bez diferencijacije cvetnih pupoljaka i u donjem delu buna postaju smetnja za
obradu zemljita i berbu plodova. Kod leske kao izrazitog heliofita treba formirati oblik krune
koji je najpribliniji prirodnom obliku uz usklaivanje rezidbe sa biolokim zakonitostima, kako
bi one dole do punog izraaja.

Rezidbom se regulie ukupna lisna povrina i usklauje sa ostalim neophodnim uslovima za
efikasnu fotosintezu. Preteranom rezidbom smanjujemo ukupnu lisnu povrinu, a time i
mogunost za vee korienje suneve energije, dok ostavljanje vee lisne povrine dovodi do
njenog loeg funkcionisania i manjeg ukupnog uinka fotosinteze. Kada je jednaka duina rodnih
granica i kada su bolje osvetljene, onda donose 2 do 3 puta vei rod od onih koje su zasenjene.
U gustim neosvetljenim krunama zasenjena lisna masa troi vie akumuliranih organskih materija
za odravanje osnovnih ivotnih procesa nego to moe da stvori.

Regulisanjem povoljnog odnosa izmeu korenovog sistema i nadzemnog dela leske usmerava se
sva aktivnost u proces reprodukcije. Rezidbom se uskladuje broj potroaa vode i mineralnih
materija sa sposobnou korenovog sistema da obezbedi iste. Ograniavanjem broja novih
prirasta, odnosno lisne mase na neophodnu meru, svoenjem skeletnog drveta na neophodni
minimum i skraivanjem puteva za razmenu materija, mogu se utedeti znaajne koliine energije
i usmeriti u izgradnju plodova, formiranje novih cvetnih pupoljaka za sledeu godinu.

Polazei od navedenih injenica, da bi se obezbedila redovna i obilna rodnost i dobar kvalitet
plodova sorti leske, neophodno je svake godine obnavljati rodno drvo uz odbacivanje starog i
izroenog, jer bez rasta svake godine nema ni rodnosti, a to se uglavnom postie rezidbom.

3.3.5. Bolesti i tetoine

Najee bolesti i tetoine kao i mere suzbijanja i zatite su navedene u tabelama:

Bolesti Naziv na latinskom Suzbijanje i mere zatite
1. Pepelnica Phyllactinia guttata
- hz* preparati na bazi sumpora:
Cosan, Kolosul
Rad: Plantae lenika u Srbiji Autor: Sran Pavlovi

15

2.
Bakteriozna
plamenjaa i uvelost
leske
Xanthomonas campestris
pv. coryllina
- hz preparati na bazi bakra: Bakarni
kre. Bordovska orba
- mo** obolelih biljnih delova
3. Bakteriozni rak leske
Pseudomonas syringae pv.
avellanae
- hz preparati na bazi bakra
- mo zaraenih delova
- sadnja zdravog materijala
4.
Virozno uginue
(Hazelnut die back)
- sadnja zdravog sadnog materijala
manje znaajne bolesti
5. Trule plodova Monilia fructigena
- hz prskanje u toku i nakon cvetanja:
Kaptan, Benomil
6. Pegavost lista
Cylidrosporium,
Gloeosporium, Phyllosticta
- hz: Bakarni kre, Kaptan
hz* - hemijska zatita mo** - mehaniko odstranjivanje


tetoine Naziv na latinskom Suzbijanje i mere zatite
1. Lenikov iak Curculio nucum
preparati na bazi metidationa,
Ultracid 40-WP
2. Leskina grinja Phytoptus avellanea
preparati na bazi endosulfana, Tiocid
E-35
3. Lenikova striibuba Oberea linearis odstranjivanje napadnutih delova
4. Leskina lisna va Mzsocalis coryli tretiranje akaricidima, Omite 57 E

3.4. Berba i uvanje

Berba se obavlja kada su plodovi zreli, a to je kada se omota sasui. Tada plodovi prilikom
treenja lako padaju na zemlju. Najbolje je branje u dva navrata, pogotovo ako se lenici tresu
tresaima. Razlog za to je zato to svi plodovi ni na istom stablu ne zru istovremeno. Prerano
ubrani lenik ima lo ukus, a ako se zakasni sa branjem, lenik mogu da ga desetkuju insekti.
Bolje je malo zakasniti sa branjem, nego poraniti.
Pre treenja lenika sa stablaaca, neophodno je pripremiti povrinu izmeu redova, da bi se
lenik lake sakupljao. Neophodno je poravnati i povaljati zemljite, a ukoliko se izmeu redova
nalazi trava, neophodno ju je pokositi. Treenje moe da se obavlja runo, udaranjem motkama o
grane. Ovakav nain je manje produktivan i prilikom udaranja grana, moe doi do njihovog
oteivanja. Bolje je obavljati treenje mainski, pomou maina tresaa. Po opadanju lenika ne
Rad: Plantae lenika u Srbiji Autor: Sran Pavlovi

16

zemlju, lenici se etkama ili mainski formiraju u redove, a zatim se sakupljanje obavlja
mainski. Sakupljai plodova najee rade na principu usisivaa.


Posle sakupljanja, lenike treba prosuiti jer obino sadre oko 30 % vlage, a treba ih svesti na 8
% Ukoliko zasad nije vei od 1 ha, najbolje je suenje obavljati pod nekom nadstrenicom. Za
suenje je neophodno naparviti promaju. Sloj lenika ne treba da bude deblji od 10 cm, obavezno
ih povremeno meati. Kod proizvodnje od vie tona, suenje se obavlja u sunicama.
Temperatura ne treba da pree 38 C, da ulje lenika ne bi ueglo.

Vakum mainama se odstranjuju prazni i turi plodovi, a plodovi mogu da se prodaju u ljusci ili
jezgri. Klasiranje se radi na osnovu krupnoe plodova.

Nizak sadraj vode u jezgri, koja je zatiena ljuskom, omoguuje znatno bolje i due uvanje
plodova od plodova drugih vonih vrsta. Uvek se uvaju prosueni lenici. U hladnjai sa
kontrolisanom atmosferom i mogu da se uvaju i do 10 godina. U hladnjai sa normalnom
atmosferom mogu da se uvaju do 3 godine. Relativna vlanost vazduha u hladnjaama je do 60
% esto zbog zauzimanja mesta, uva se u jezgri a ne u ljusci. Jezgra je bolje uvati u tami.
Nejee se uvaju u kartonskim kutijama, obloenim celofanom ili u teglama. Jezgra se uva sa
upola manje vlage, nego plodovi u ljusci.

3.5. Hranljiva i upotrebna vrednost

Plodovi lenici svih vrsta Leski su jestivi. Corylus avellana i Corylus maxima su vrste koje se
najvie gaje za dobijanje lenika. Jezgra lenika u hemijskom pogledu predstavlja izvor velikog
broja vrlo korisnih jedinjenja, kao to su ulja, belanevine, ugljeni hidrati, mineralne materije i
vitamini. Sadraj ulja u jezgri lenika kree se od 55 - 72%, belanevina 12 - 22%, ugljenih
Rad: Plantae lenika u Srbiji Autor: Sran Pavlovi

17

hidrata oko 14%, ecera od 2 - 10%, vode 5,8% i mineralnih materija od 1,8 - 3%. Velika
nutriciona i dijetoterapeutska vrednost jezgre lenika omoguuje stalan porast potranje i
potronje od strane konditorske industrije, koja je i najvei potroa, tako da ona danas postaje
sve znaajniji predmet meunarodne trgovine. Manja koliina plodova koristi se i za stonu
potronju. Pored ishrane plodovi nalaze iroku primenu i u kozmetikoj i farmaceutskoj
industriji. U Americi se promovie da je puter od lenika hranljiviji od putera od kikirikija.
Koriste se i za pravljenje likera.

Lenici se obrauju na razliite naine, to dovodi i do razliitih produkata:

Izbeljeni lenik ukljanja se ljuska i semenjaa i ostaje celo jezgro
Prena jezgra
Iseckana jezgra u vidu komadia
Krupan lenik, uklonjena samo ljuska
Krem od lenika
Ulje od lenika
Preni lenik, ukljonjena samo ljuska
Pasta od lenika (nougat)

3.6. Ekonominost i rentabilnost proizvodnje lenika

Trokovi podizanja zasada se mogu podeliti na:
- Priprema zemljita
- Nabavka sadnica
- Sadnja,
- Nega

ivotni vek leske je od 70-100 godina. Plod donosi od 50-70 godina. Leska poinje da raa u 3 -
4 godini. Period pune rodnosti poinje sa 7-8 godina i traje 30-50 godina. U punom rodu jedno
stablo daje od 8-12 kg. Od ploda oko 50% otpada na ljusku. Zavisno od uzgojnog oblika,
formiranja krune, gustine sadnje, vremena starosti i drugih agrotehnikih inilaca lenik donosi
rod od 2,2 - 3,6 tona/ha. Vrednost proizvodnje lenika po jednom hektaru, neuporedivo je vea od
vrednosti proizvodnje ratarskih kultura. Rauna se da je rentabilnost proizvodnje takva da se
jedan uloen dinar vraa sa etiri.




Rad: Plantae lenika u Srbiji Autor: Sran Pavlovi

18

3.7. Gajenje leske zaraene tartufima

Leska moe da predstavlja medijum odnosno podlogu za gajenje vrlo skupocenih gljiva tartufa -
Tuber sp. S obzirom da se na korenu lenika odvija simbiotski proces sa gljivicama, odnosno
mikoriza, to je iskorieno, za inokulaciju mlade sadnice korena leske kako za letnji tartuf ili crni
- Tuber melanosporum, tako i za beli zimski tartuf - Tuber magnatum.

Kod gajenja leske kojom se prizvodi tartuf treba imati u vidu da se zapravo radi o dve razliite
tehnologije. Postoji mnogo ogranienja u ovakvoj proizvodnji. Crnji tartuf se lake proizvodi,
dok beli veoma teko ili samo sluajno. Proizvodnja samog ploda lenika je mala, nekoliko
kilograma, po stablu. Parcela pod zasadom leske se meuredno ne sme obraivati da se ne bi
otetio koren inokulisan tartufom, koji je inae plitak. Ne sme se intezivno navodnjavati jer
tartufi ne podnose viak vode u zoni korenovog sistema. Takoe ubrenje mineralnim ubrivima
nije dozvoljeno ili je ogranieno. Sve ovo navodi da je proizvodnja lenika za konditorsku
industriju potpuno razliita od gajenja tartufa na leski.


Tuber magnatum Tuber melanosporum


4. Plantano gajenje lenika u Srbiji

Zadnjih desetak godina raste interesovanje proizvoaa za gajenjem leske u Srbiji. Poznato je da
je rodnost voaka vie podlona uticajima spoljne sredine nego merama agro i pomotehnike.
Samim tim dugovenost i druge osobine voaka uslovljavaju dobro poznavanje svih uslova od
kojih zavisi stabilna, kvalitetna i ekonomski opravdana proizvodnja.

Umereno kontinentalna klima nae zemlje prua mogunost za uspeno gajenje leske kalemljene
na meijoj leski kao podlozi, koja zbog jae razvijenosti korenovog sistema prodire dublje u
zemljite i bolje podnosi nedostatak padavina, a povoljno reaguje i na navodnjavanje. Pored toga,
meja leska kao podloga omoguava uzgoj leske u vidu stabla i ne formira brojne izdanke to
doprinosi znaajnijoj primeni mehanizacije i poveanju intenzivnosti proizvodnje. Dobar izbor
Rad: Plantae lenika u Srbiji Autor: Sran Pavlovi

19

sorti i njihov raspored u zasadu obezbeuje dobru oplodnju. Primenom adekvatne agrotehnike i
savremenih koncepcija uzgoja leske, mogu se ostvariti visoki i redovni prinosi.

U naoj zemlji proizvodnja lenika je vrlo skromna u odnosu na potrebe, tako da je znaajan uvoz
lenika. U tabelama koje slede prikazani su podaci vezani za uvoz i izvoz lenika u poslenjih par
godina. Podaci prikazani u tabelama su dobijeni od Republikog zavoda za statistiku Republike
Srbije.


Izvoz Lenika (Corylus spp.) bez ljuske, 2004. - 2008.













Uvoz Lenika (Corylus spp.) bez ljuske, 2004. - 2008.
















Rad: Plantae lenika u Srbiji Autor: Sran Pavlovi

20


Izvoz i uvoz Lenika (Corylus spp.) bez ljuske, jan sep 2009.




5. Plantano gajenje lenika u svetu

Turska

Istorijski dokumenti govore da se lenici uzgajaju du obale Crnog mora jo od 300-ote godine
pre nove ere. Gajenje lenika je predstavljalo vekovima glavni oblik plantanog gajenja u regionu
Crnog mora. Ve est vekova se lenik izvozi iz Turske u druge zemlje. Procenjuje se da oko
osam miliona stanovnika u Turskoj direktno zavisi od proizvodnje, reklame i obrade ovog
proizvoda. U Turskoj se lenici uzgajaju na povrini od oko 625 000 hektara. Ona je jedna od
nekoliko zemalja koje imaju vrlo povoljnu klimu za uzgajanje lenika. Podruje na kojem se
uzgaja lenik se protee du itave obale Crnog mora. Plantae se mogu nai do udaljenosti od
oko tridesetak kilometara od obale i do visine od 750 1000 metara.

Lenik obino zri izmeu poetka i kraja avgusta, to zavisi od visine na kojoj se nalaze plantae
i klimatskih uslova. Turska je ubedljivo najvei proizvoa lenika u svetu, i ona realizuje blizu
70 % ukupne svetske proizvodnje. U Turskoj postoje dva regiona gajenja lenika. Prvi predstavlja
istoni deo obale Crnog mora i ukljuuje provincije: Ordu, Giresun, Trabzon, Rize i Artvin. A
drugi je srednji i zapadni deo obale Crnog mora i ukljuuje provincije: Samsun, Sinop,
Kastamonu, Bolu, Sakarya, Zonguldak i Kocaeli. Turski lenici se po kvalitetu dele na: Giresun,
Akcakoca i Levant.



Rad: Plantae lenika u Srbiji Autor: Sran Pavlovi

21

Italija

Druga zemlja po proizvodnji lenika u svetu je Italija. Industrija proizvodnje lenika je
skoncentrisana u etiri regiona: Campania, Piemonte, Latium i Sicily. Proizvodnja lenika u
regionu Piemonte iznosi 10%, u regionu Campania 50%, Latium 28% i Sicily 12%. U Piemontu
postoje tri provincije u kojima se gaji lenik. Provincija Cuneo na jugozapadu, Asti na jugu i
Alexandria na jugoistoku. Podruja na kojima se gaji lenik su brdovita sa visinom od 250 700
metara.

Najvanije sorte koje se uzgajaju su: Tonda di Giffoni region Latium; Mortarella, San
Giovanni, Camponica, Riccia di Talanico, Tonda Bianca i Tonda Rossa - region Campania;
Tonda Gentile delle Langhe region Piemonte; Santa Maria de Jesu region Sicily.

Amerika

Najvea proizvodnja lenika u Americi je u dravi Oregon. Amerika ujedno i uvozi odreene
koliine lenika, skoro 4000 tona, preteno iz Turske. Industrija slatkia, za proizvodnju cerealija
i pekare, koriste domae i uvozne lenike. Kompanije iz ovih sektora, esto obrauju lenike tako
da dobiju pastu, koju koriste kao dodatak raznim drugim produktima. U tabeli je prikazana
produkcija lenika sa ljuskom na svetskom nivou za 2007. godinu.


Preuzeto sa zvaninog sajta: FAO - Food and Agriculture Organization











Rad: Plantae lenika u Srbiji Autor: Sran Pavlovi

22


6. Zakljuak



Tolerantnost prema agroekolokim uslovima, rentabilna proizvodnja i povoljna cena na tritu
uticali su da leska u glavnim proizvoakim zemljama pree iz ekstenzivne u intenzivnu
proizvodnju. Klimatski uslovi nae zemlje pogoduju uzgoju leske. To to se oplodnja vri u
zatvorenom pupoljku predstavlja vanu karakteristiku za sigurniji i redovniji urod. U Srbiji u
velikoj meri preovlauje uvoz nad izvozom, proizvodnja je 3-4 puta manja od uvoza, a
rentabilnost visoka, to ukazuje na potencijal ovog vida podizanja plantaa. Takoe plantano
gajenje lenika daje i mogunost gajenje sporednih proizvoda na istoj povrini pre sadnje lenika
kao to je graak, ili sadnje izmeu redova unutar podignute plantae, recimo bundeve.

Polazei od pretpostavljenog prinosa, prodajne cene i trokova proizvodnje leske, utvrena je
visoka dobit po jedinici kapaciteta. Prema tome, mali je broj proizvodnji u poljoprivredi koje
mogu godinje da ostvare profit i preko 5.000 eura po ha, tako da proizvodnja leske moe da
predstavlja pogodan nain za intenzivno iskoriavanje obradivih povrina i postizanje visokih
proizvodno- ekonomskih rezultata. Iako su poetna ulaganja po jedinici kapaciteta visoka, ipak je
period plodonoenja dug i profitabilan, pa su ulaganja ekonomina i opravdana.

Deficit lenika kod nas i u svetu, porast tranje poslednjih godina, visoka transportabilnost i
mogunost dueg uvanja plodova su samo neka od znaajnih obeleja koja ukazuju na
mogunost plasmana, posebno na domaem tritu.















Rad: Plantae lenika u Srbiji Autor: Sran Pavlovi

23


7. Literatura



1. Dr Milovan Kora, monografija Leska, Novi Sad 2000. Technosoft

2. Dr Miladin M. oki, monografija Orah i leska, Beograd 2005. Partenon

3. Kora Milovan, Cerovi Slobodan, Kora Jasna, Goloin Branislava, Todorovi Nini
Jelena, Proizvodnja lenika, Zbornik naunih radova Instituta PKB Agroekonomik 2000. Vol.
6, br. 2, str 19-26

4. Mili Duan, Radojevi Vuk, Proizvodno ekonomski aspekti proizvodnje lenika, Letopis
naunih radova Poljoprivrednog fakulteta 2004, vol. 28, br. 1, str. 123-130

5. Cerovi Slobodan, Nini Todorovi Jelena, Goloin Branislava, Ognjanov Vladislav, Bijeli
Sandra, Proizvodnja sadnica leske kalemljenjem na podlozi meje leske, Letopis naunih
radova Poljoprivrednog fakulteta 2005, vol. 29, br. 1, str. 164-168

6. Mileti Rade, Mitrovi Milisav, Miti Nevena, Nikoli Radomirka, Uticaj meteorolokih
faktora na vanije osobine plodova sorti leske, Savremena poljoprivreda 2007, vol. 56, br. 6, str.
175-181

Sajtovi:

1. www.fao.org - Food and Agriculture Organization of the United Nations

2. www.statserb.sr.gov.yu - Republiki zavod za statistiku Republike Srbije

3. www.vbs.rs/cobiss - Kooperativni onlajn bibliografski sistem i servisi

4. scindeks.nb.rs/Default.aspx - Srpski nacionalni citatni indeks