Pojmovi

2K rezolucije
Rezolucije kod kojih je irina slike priblino oko dve hiljade pixela. Kod DCI
standarda za digitalne bioskope 2K rezolucije je tano 2048x1080.
4K rezolucije
Rezolucije kod kojih je irina slike priblino oko etiri hiljade pixela. Kod DCI
standarda za digitalne bioskope 4K rezolucije je tano 4096x2160. Najee se
naziv 4K upotrebljava za rezolucije u rasponu od 4096x2304 do 4096 x 3072.

ATSC
Standard digitalne zemaljske televizje koji se koristi u americi (u evropi se koristi
DVB-T). U S.A.D.-u je sredinom 2009-e potpuno prekinuto analogno emitovanje i
prelo se na digitalni ATSC. U Kanadi e se uskoro obaviti isti prelazak.

BDRip
Oznaka "BDRip" se esto sree u nazivima piratskih filmova. BDRip znai da je video
dobijen konvertovanjem videa sa original Blu-ray Disc medija. To govori da je video
dosta dobre kvalitete jer je kvalitet slike sa Blu-ray Disca najvii mogui.

BRRip
Oznaka "BRRip" se esto sree u nazivima piratskih filmova. To znai da je video nije
dobijen direktnim konvertovanjem sa Blu-ray Disc-a ve je dobijen konvertovanjem
BDRip-a koji je bio u HD rezoluciji. BRRip je praktino skraenica od "BDRipRip"
Kvalitet BRRip-ova je neto slabiji od BDRip-ova. Ali je najee istog ili boljeg
kvaliteta nego DVDRip.
Blocking
To je najuoljivija vrsta runih pojava koji se pojavljuju na slici prilikom putanja
videa. Skoro uvek se pojavljuju kvadratii veliine 16x16 ili 8x8 pixela. Pojavljuje se
pri putanju videa u nekom od formata sa jaom video kompresijom. Naroito je
primetna i runa kod videa koji je enkodiran sa loe podeenim enkoderom. Blocking
se ublaava primenom Deblocking filtriranja.
Blu-ray Disc
Novi format video medija koji je nedavno prihvaen od
filmske industrije kao budui naslednik DVD-a. Blu-ray medij je fiziki istog izgleda i
dimenzija kao DVD ali koristi drugaiju tehnologiju zapisivanja. Kapacitet Blu-ray
medija je oko 5 puta vei od DVD medija. Blu-ray Disc mediji nose video HD
rezolucije kodirane najnaprednijim tehnologijama video zapisa.
CAM
Oznaka "CAM" se esto sree u nazivima piratskih filmova. CAM znai da su ovi
filmovi snimljeni video kamerom dok je film prikazivan u bioskopu. Kvalitet ovakvog
video je lo jer je kamera najee loe postavljena, nedovoljno izotrena ili neto
slno. Ugalvnom je re o najloijem kvalitetu kod piratskih filmova.
Kakoo se filmovi uvek pre pojave u bioskopima nego na DVD-ima tako se i CAM-ovi
pojave pre DVDRip-ova.

CLI
CLI je skraenica od "command line". Mnogi novi enkoderi imaju samo svoje CLI
verzija. To su programi ili programske komponente koji obavljaju neku funkciju ali
nemaju svoj korisniki interfejs. Nema nikakvih prozora, tastera itd. Njima se
upravlja samo putem zadavanja komandi. Ovi programi ipak mogu koristiti grafiki
korisniki interfejs tj. GUI ako ga neko napravi. Mnogi programeri izrauju GUI-e za
poznate CLI alate...
Codec
Re Codec je nastala kao skraenica od CODER-DECODER. Danas re codec
oznaava skoro sve softverske komponente koje uestvuju pri reprodukciji ili
enkodiranju videa i audia. Kada govorimo o enkodiranju, pod reju codec mislimo na
enkoder. Kada govorimo o reprodukciji (putanju videa) pod reju codec mislimo na
dekoder.

Compact camera (kompaktni fotoaparat)
Fotoaparat koji ima ugraeno sve to je dovoljno za amatere i jednostavan je za
upotrebu za poetnike. Skoro svi kompaktni fotoapaarti imaju ugraeno automatsko
izotravanje, automatizovana podeavanja svetline i boja i ugraen blic. U pravilu
kod kompaktnih fotoaparata ne moe se skidati i menjeti objektiv i to je moda
glavni razlog to se zovu "kompaktni".
Skoro svi dananji kompaktni fotoaparati poznatih marki daju kvalitet slika sa kojim
su poetnici vie nego zadovoljni.
Container
Fajl koji sadri video i audio zapise. Container slui na samo da bi sjedinio video sa
prateim zvukom nego i da bi svojom strukturom i podacima omoguio
sinhronizovano putanje i reprodukciju uz minimalno zauzimanje memorije.
Container je potreban ak i za sluaj kada video nema prateih audio traka (na
primer, nemi filmovi) jer je plejerima lake da lociraju pojedine delove. Time se
olakava premotavanje, ubrzavanje, vraanja, preskakanje scena i sline radnje.
Najpopularniji format containera je AVI. Neki od savremenih containera, mogu da
sadre vei broj video zapisa, audio zapise na razliitim jezicima, subtitlove, pratee
informacije i slino.
CD
Univerzalni medij kapaciteta oko700 MB. Na njega moete snimati fajlove ili moe
biti CD A Univerzalni medij kapaciteta oko700 MB. Na njega moete snimati fajlove ili
moe biti CD Audio.
DAB
Standard za emitovanje digitalnog radija. DAB je skraenica od Digital Audio
Broadcasting. U svetu oko 1000 radi ostanica emituju radio u DAB signalu.

DAB+
Novi standarad digitalnog radija. DAB+ je dvostruko efikasniji od DAB-a. DAB+
koristi AAC+ (takoe poznat HE-AAC) kao format audio kompresije koji postie visok
kvalitet zvuka ak i pri veoma malom bitrateu, to je izuzetno pogodno za radio.
Srbija e prema planovima koristiti DAB+ za radio emitovanja nakon to se obavi
planirani prelazak radia i televizije na digitalni signal.
Deblocking
Deblocking je vrsta postprocessing filteriranja koja uklanja blocking. Deblocking je
naroito znaajan kada putate loe kompresovan video. Za novi H.264 format videa
predvieno je da se uvek pri reprodukciji obavlja deblocking.

Decoder
Dekoder je ono to obavlja itanje video zapisa u nekom formatu. To je zapravo
softverska komponenta koja programima daje spoosobnost itanja tj. reprodukcije
nekog video formata.

Digitalni mediji
To je svaki medij na koji mogu biti snimljeni kompjuterski-digitalni podaci tj. fajlovi
kao npr. dokumenti, slike, video, muzika itd. Nabrojaemo nekoliko digitalnih
medija koji se masovno koriste: hard diskovi, CD, DVD, USB memorije, memorijske
kartice...
Najnoviji digitalni medije su Blu-ray diskovi i SSD diskovi (alternativa hard
diskovima).
Kapacitet digitalnih medija se meri u jedinicama za memoriju kao to su MB
(megabajt), GB (gigabajt) itd. Najmanja jedinica za memoriju je 1 bit.
Digitalni video
Digitalni video je video zapisan u vidu kompjuterskih podataka. Jedan digitalni video
je jedan fajl koji moe biti snimljen ili kopiran na bilo koji digitalni medij, CD, DVD,
hard disk, USB memoriju itd.
Demux, Demuxing, Demultiplexing (demuksovanje, demultipleksovanje)
Operacija suprotna od muksovanja. Vaenje video i audio zapisa i drugih traka iz
container fajlova. Demuxovanje se obino radi pre konvertovanja kako bi se video i
audio mogli odvojeno konvertovati u zasebnim programima.
DivX
DivX je naziv za vie pojmova kompanije DivX: DivX codec, DivX brend, DivX format
fajlova... Filmovi snimljeni u DivX formata video zapisa su poznati pod
nazivom nazivom "DivX filmovi".

DivX filmovi
AVI fajlovi koji sadre video zapis u MPEG-4 ASP formatu (kodiran DivX ili XviD
codecom) i audio zapis u MP3 formatu. DivX filmovi su najee veliine oko 700 MB
i snimljeni su na jedan CD disk.
DivX filmovi su stekli ogromnu popularnost u vreme kada su DVD snimai bili
retkost. DivX codec je omoguavao dovoljnu video kompresiju da ceo film stane na
jedan CD disk od 700 MB to je u to vreme bila ogromna prednost.
DivX filmovi su i danas veoma popularni jer su praktini. Na primer, na hard disk od
320 GB koji je danas minimalan moete snimiti oko 400 "divx filmova".

DivX Plus
Naziv novog formata kompanije DivX. U sutini radi se o popularnoj kombinaciji
najsavremenijih formata:
Format container fajla: .MKV (Matroska)
Format video zapisa: H.264 (preciznije H.264 High Profile Level 4.0)
Format audio zapisa: AAC (preciznije LC-AAC)
DRM (Digital rights management)
Zajedniki naziv za tehnologije zatite od kopiranja digitalnih medija. Na primer DVD
filmovi zatien ovom vrstom zatite radi sa originalnog diska ali ako ga kopirate,
kopija nee raditi. Audio ili video fajlovi zatieni ovom vrstom zatite se mogu
gledati i sluati samo na raunaru koji ima licencu za putanje tog fajla tj. raunaru
sa kojeg je obavljena kupovina tog fajla. Svrha ove zatite je da kupac neke pesme
ili nekog videa ne moe to dalje nelegalno umnoavati.
Nakon nekoliko godina korienja, DRM tehnologije su postale dosta omraene.
Mnoge internet prodavnice muzike su ukinule DRM zatitu na svojim fajlovima.
DSLR (ili D-SLR ili digital SLR) fotoaparat
DSLR znai digitalni SLR fotoaparat. SLR je skraenica od "single-lens reflex". SLR je
sistem koji takvim fotoaparatima omoguava da svetlost koju dolazi kroz objektiv
preusmeravaju na senzor za display (ekran) pomou kojeg fotograf cilja. Na taj nain
fotograf na svom ekranu vidi tano ono to e biti uslikano onako kako e izgledati
na fotografiji. To pomae boljem podeavanju objektiva, boljem ciljanju i sl. Pored
toga bitno je rei da se kod skoro svih DSLR fotoaparata moe skidati i menjati
objektiv.
DSLR fotoaparati su u pravilu znatno skuplji od kompaktnih ali i omoguavaju
fotografije znatno vieg kvaliteta. Skoro svi DSLR fotoaparati su namenjeni
profesionalcima i zahtevnijim korisnicima.

DSMC (Digital Still and Motion Camera)
Novi modeli kamera proizvoaa RED koji se mogu koristiti kao digitalne
filmske/video kamere i kao digitalne foto kamere (fotoaparati). Slino kao HDSLR s
tim to treba rei da su za profesionalnu upotrebu RED DSMC kamere bolje od svih
HDSLR modela fotoapaarta. Ba iz tog razloga to su kvalitetniji, da bi se bolje
razlikovali, kompanije RED je izmislila i registrovala oznaku DSMC za svoje budue
modele kamera. U DSMC vrstu trenutno spadaju njihove kamere najnovije generacije
RED Scarlet i RED Epic a takodje se moe svrstati i njihov stariji model RED One.
DTT
DTT je skraenica od Digital Terrestrial Television. Taj pojam uoptneo oznaava
digitalnu zemeljasku televiziju. Pojam "DTT" se najee spominje u vezi prelaska sa
analogne na digitalnu televiziju. Najpoznatiji standardi digitalne zemealjske televizije
su DVB-T, ATSC, DVB-T2...
DTV (Digital Television)
Pojam koji obuhvaa sve tehnologije emitovanja digitalnog televizijskog signala. To
ukljuuje i digitalnu zemaljsku i digitalnu kablovsku i IPTV i satelitsku televiziju.
Ukljuuje standarde DVB-T, DVB-T2, ATSC, DVB-C, DVBV-S i mnoge druge.

DVB-C
Digitalna kablovska televizija. DVB-C je skraenica od Digital Video Broadcasting -
Cable.

DVB-C2
Novi standard za digitalnu kablovsku televiziju. U poreenju sa DVB-C, DVB-C2
donosi oko 30-60% bolje iskorienje protoka podataka.
Za sada ni jedna kablovska televizija u svetu ne koristi ovu tehnologiju. Trenutno se
radi prve demonstracija i isprobavanja u praksi.
DVB-H
Digitalna mobilna televizija. DVB-H je skraenica od Digital Video Broadcasting -
Handheld. To je novi standard koji e se tek poeti primenjivati na novim mobilnim
ureajima. Osnovna razlika u poreenju sa DVB-T je u tome to je DVB-H predvien
za ureaje sa malim ekranom, manjom rezolucijom, baterijama malog kapaciteta itd.

DVB-S
Digitalna satelitska televizija. DVB-S je skraenica od Digital Video Broadcasting -
Satelite.

DVB-S2
Novi standard za digitalnu satelitsku televiziju. U poreenju sa DVB-S, DVB-S2
donosi oko 30% bolje performanse to u kombinaciji sa MPEG-4/AVC (H.264 )
kompresijom prua mogunpost da se HDTV program emituje sa istim protokom koji
je pre bio potreban za SDTV.
Za sada samo nekoliko televizija u svetu koristi DBV-S2. Potpuni prelazak sa DBV-S
na DVB-S2, oekuje se da e trajati oko 15 godina.

DVB-SH
Novi standard za digitalnu mobilnu televiziju. DVB-Sh je skraenica od Digital Video
Broadcasting - Satellite services to Handhelds. DVB-SH omoguava satelitski prijem
na mobilnim ureajima.
DVB-T
Digitalna zemaljska televizija. DVB-T je skraenica od Digital Video Broadcasting
Terrestrial. To je standarad za digitalnu televiziju koji se koristi u evropi i jo nekim
delovima sveta. Osim DVB-T postoji jo nekoliko standarda za emitovanje digitalnih
televizija koji se koriste na drugim kontinentima.

DVB-T2
Novi standard za digitalnu zemaljsku televiziju. U poreenju sa DVB-T, DVB-T2 nudi
znaajno manju osetljivost na smetnje i umove. Obezbbeuje 30-50% vei protok
podataka to je naroito pogodno za HDTV. Takoe je kompatibilniji sa IPTV
tehnologijama.
DVB-T2 se za sada koristi samo za HD kanale u Velikoj Britaniji gde se naziva
"Freeview HD".
Srbija e prema planovima koristiti DVB-T2 tehnologiju.
DVD
Medij za snimanje podataka (fajlova, slika, dokumenata, foldera itd.) ili digitalnog
videa. Pojam DVD obuhvaa itavu familiju medija koji se zasnivaju na srodnim
tehnologijama a medjusobno se razlikuju u nekim osobinama. Obini DVD mediji su
kapaciteta 4,7 GB a dvoslojni (dual layer) su kapaciteta oko 8,5 GB. DVD moe biti
data disk kada se na njega snimaju podaci a moe biti i DVD Video, posebno
standardizovan format video medija prvenstveno namenjen za filmska izdanja.

DVD Video
Vrsta DVD-a koji je trenutno osnovni format video medija
opteprihvaen i od korisnika i od filmske industrije. DVD Video je u stvari film na
DVD disku koji moete gledati na svakom kunom DVD plejeru. DVD Video esto
prosto nazivamo "DVD film". Pre DVD-a filmovi su bili izdavani na VHS kasetama.

DVDRip
"DVD rip" je pojam koji je esto naveden u nazivu piratskih filmova (najee "divx
filmova"). DVRip znai da je video dobijen prebacivanjem videa sa original DVD
Video diska. To govori da je video dosta dobre kvalitete jer je kvalitet slika sa DVD-a
najvii mogui (ako izuzmemo nove filmove u HD rezoluciji).

DVDScr (DVD Screener)
Oznaka "DVDSCR" se esto sree u nazivima piratskih filmova. Filmovi sa tom
oznakom nastali su konvertovanjem videa sa tzv. "Screener" DVD-a. Screener-i su
posebna DVD izdanja koja se pre izlaska filmova predaju novinarima radi najava i
drugih promotivnih svrha. Kvalitet je slian kvalitetu DVDRip-ova. Neke scene kod
ovih filmova su crno bele i esto se pojavljuje natpis da video nije namenjen prodaji.
DVR (Digital Video Recorder)
Oznaava ureaj ili kompjuterski program koji obavlja snimanje videa u nekom
digitalnom formatu.

EFP
EFP (Electronic Field Production) je termin televizijske industrija koji znai produkciju
izvan formalnih TV studija. Tipine aktivnosti EFP produkcije su prenosi sportskih
utakmica, snimanja koncerata, dodela nagrada, politikih skupova i drugih velikih
organizovanih dogaaja.
Oprema koja se koristi za EFP je slina studijskoj opremi ali je prilagodjena tome da
se montira i koristi na mestima koji nisu predvidjeni za TV studio.

Encoder
Enkoder je ono to obavlja kreiranje video zapisa u nekom formatu. Enkoder je
najee komponenta ugraena u programe za obradu videa. Programi za
enkodiranje i konvertovanje zapravo samo posreduju i obavljaju pripremne operacije
dok konkretno stvaranje video zapisa, obavlja enkoder.

ENG
ENG (Electronic News Gathering) je naziv za terenski deo televizijskog posla koji se
obavlja radi dolaska do prie ili vesti. ENG obuhvata sve od jednog usamljenog
reportera pa do tima iz kamiona za pripremu i emitovanje uivo.

ENG kamera
Profesionalna kamera namenjena za kamermana iz terenske (ENG) televizijske
ekipe. To je poprilino univerzalna kamera napravljena tako da ima sve to mora
imati profesionalna kamera a da je nosi i njome upravlja samo jedna osoba.
Izgledom dosta podseaju na skuplje modele amaterskih kamera. Zbog svoje
univerzalnosti kamere ovog tipa su najrasprostranjenije profesionalne kamere. Kod
niskobudetnih projekata mogu se koristiti i za sve ostale namene.
Freeview
Naziv za digitalnu zemaljsku televiziju koja se emituje u Velikoj Britaniji. Oznaku
"Freeview" nose svi uredjaji koji se mogu koristiti za prijem tih kanala. U sutini radi
se o emitovanju u DVB-T standardu i kanalima koji su samo SD rezolucije.
Freeview HD
Naziv za digitalnu zemaljsku HD televiziju koja se emituje u Velikoj Britaniji. Oznaku
"Freeview HD" nose svi uredjaji koji se mogu koristiti za prijem tih kanala. Freeview
HD koristi najsavremeniji standard DVB-T2 i MPEG-4 video kompresiju.
Za nas "Freeview HD" ureaji su posebno zanimljivi jer e se u Srbiji koristiti
identian standard (DVB-T2 i MPEG-4) kada se bude prelo na digitalno emitovanje.
Samo u Srbiji ti ureaji se nee prodavati sa oznakom "Freeview HD" ve verovatno
drugaijom. A moda e jednostavno imati oznaku DVB-T2. Videemo kad doe
vreme...
Full HD
Oznaka "Full HD" je prema novim preporukama zamenjena oznakom "HD ready
1080p".

GUI (graphical user interface)
Programi i codeci koji su u CLI varijantama sami po sebi nemaju nikakav "skin" tj.
nikakav grafiki interfejs sa tasterima, menijima itd. GUI je praktino dodatak koji
kompletira CLI programe i dodaje im izgled i komandni interfejs koji omoguava
uobiajenu upotrebu.
HD (High Definition)
Video visoke rezolucije. Prevenstveno se oznakom HD oznaavaju rezolucije
1280x720 i 1920x1080. Radi usporedbe rezolucija 1920x1080 sadri tano pet puta
vie pixela od maksimalne podrane DVD rezolucije. Drugim reima HD rezolucije
donose do pet puta detaljniju (jasniju) sliku.

HD ready
Oznaka na televizorima koji su sposobni prikazati HDTV program i
HD video ali njihov ekran ne prikazuje punu jasnou slike. HD ready televizori su
jeftiniji od Full HD televizora. Veina gledaoca teko primeti razliku u kvalitetu slike
na HD ready i Full HD televizora jer su video sadraji u maksimalnoj HD rezpoluciji
jo uvek retkost.
HD ready 1080p
Oznaka na televizorima iji ekran prikazuje punu HD rezoluciju
1920x1080 bez ikakvog umanjivanja. Ovakvi televizori imaju najjasniji prikaz slike
ali su i najskuplji. "HD Ready 1080p" je novija oznaka koja zamenjuje do sada
korienu "Full HD" oznaku.
HDCP (High-bandwidth Digital Content Protection)
Tehnologija zatite od kopiranja videa koja se ugrauje u ureaje koji prenose
digitalni video signal putem DVI ili HDMI kablova. Ovo funkcionie tako to HDMI-
HDCP uredjaji odbijaju da prenesu digitalni signal do uredjaja koji nisu opremljeni sa
HDCP tehnologijom. HDCP tehnologija je prvenstveno predvidjena da je koristi na
Blu-ray Disc plejerima.
HDMI (High-Definition Multimedia Interface)
Vrsta konektora i kablova kojima se spajaju HD ureaji, HDTV
televizori, Blu-ray plejeri i noviji kompjuteri sa HDMI prikljukom. HDMI kablovi
prenose iskljuivo digitalni video i audio. Malih su dimenzija i omoguavaju
jednostavno spajanje bez mogunosti da ete pogreno spojiti.

HDRip
Oznaka "HDRip" se ponekad moe sresti kod u nazivima piratskih filmova. HDRip
znai da je video dobijen konvertovanjem videa sa original HD-DVD medija. To
govori da je video dosta dobre kvalitete jer je kvalitet slike sa HD-DVD-a vrlo visok.
HD-DVD je naputeni standard tako je prodano veoma malo HD-DVD-a .Zbog toga
se i HDRip-ovi retko pojavljuju.

HDSLR (High definition DSLR)
To je naziv za DSLR fotoaparate koji pored svih DSLR mogunosti, mogu jo i da
snimaju video u HD rezoluciji. Uz odgovarajui opremu za stabilizaciju mogu zameniti
video kameru. HDSLR-ovi su praktino dva ureaja u jednom DSLR fotoaparat i HD
video kamera.
HDTV (High Definition Television)
Televizija visoke rezolucije. Rezolucije za HDTV su 1080p, 1080i, 720p i 720i. Aspect
ratio ekrana je 16:9

HEVC (High Efficiency Video Coding)
Budui standard video kompresije koji se trenutno razvija. Najverovatnije e biti
zavren i usvojen tokom 2012-e. HEVC nastoji da postigne evolutivni napredak u
odnosu na H.264 kompresiju. Trebalo bi da postigne oko 25% smanjenje bitratea uz
50% smanjenja sloenosti video zapisa, ili jo veu utedu bitratea uz malo
poveanje kompleksnosti.
Takodje je okrenut u smeru u kojem napreduje video tehnolgija za potroae a to je
podrka za sve vee rezolucije (ak do UHDTV 7680x4320), visok framerate, 3D,
fleksibilnost bitratea i sl. mogunosti.
INTERNAL
Oznaka "INTERNAL" se esto sree u nazivima piratskih filmova. Ima vie
objanjenja ta znai "internal". Pojednostavljeno reeno radi se o izdanjima sa ijim
kvalitetom pirati nisu ba zadovoljni pa ne ele da stave svoj uobiajeni potpis u
naziv filma.
Jingle (dingl)
Veoma mala i kratka reklama koja se lako pamti. Dingl sadri neku zanimljivu i
zaraznu melodiju, zaraznu i kratku pesmicu ili reklamni slogan. Moe biti audio dingl
kada se uje samo melodija i recimo reklamni slogan ili video dingl kada se uz
melodiju obino prikazuje logo i neka jednostavna animacija koja se takoe lako
pamti i prepoznaje. Dingl obino traje od 1 do 5 sekundi.
Poznati dinglovi su na primer "Nike, just do it!", "always coca-cola", "E A sports... to
the game" i sl. U mnogim TV serijama i poznatim crtanim serijama, se pri promeni
scena prikae dingl da vas jo jednom podseti ta gledate. Na primer "Power
rangers", "Transformers" itd. TV programi putaju svoje dinglove u razmacima
izmeu emisija kako bi vas podsetili koji kanal gledate.
Dinglovi su mona marketingka alatka koja je vrlo jeftina za izraditi a moe imati
mnogo jai efekat od mnogih skupih i dugih reklama. Kao kreativno delo, dinglovi
su posebno zanimljivi TV producentima i producentima TV reklama.
Kajron
Traka sa pokretnim tekstom koji se prikazuje tokom TV programa, obino u gornjem
ili donjem delu ekrana. Kajroni obino prikazuju tekst nekih obavetenja, vanih
vesti, SMS poruke gledaoca i sl.
linear video editing (linearna video montaa)
Prosta metoda video montae u kojoj pojedini delovi video snimaka mogu samo
nadovezivati, jedan nakon drugoga. Ovaj metod se koristio nekada kada nije bilo
modernijih ureaja. Od kako su se za video montau poeli koristiti kompjuteri,
skoro potpuno se prelo na nelinearnu montau.
Linearna montaa se jo uvek koristi pri prenosima uivo kada se prelazi sa jedne na
drugu kameru, ili se dodaje neki efekat tj. obavlja se neka vrta video miksovanja
uivo.
MILC (Mirrorless interchangeable-lens camera)
Vrsta digitalnih fotoaparata koji su po karakteristikama i kvalitetu na pola puta
izmedju DSLR i kompaktnih modela. Imaju mogunost zamene objektiva (poput
DSLR-ova) a unutranji princip rada im je (poput kompaktnih fotoaparata) "bez
ogledala" tj. svetlost koja dolazi kroz objektiv celo vreme pada na senzor.
MILC fotoaparati su naravno namenjeni onim fotografima amaterima koji su dovoljno
napredni da osete nedostatke kompaktnih fotoaparata a jo uvek nemaju dovoljno
znanja i mogunosti da iskoriste profesionalne DSLR i HDSLR modele.
mod16
Ovaj naziv se koristi za rezolucije kod kojih je i visina i irina deljiva sa brojem 16.
Prednosti mod16 rezolucija su u tome to su kompatibilnije sa video ureajima,
omoguavaju najbolje iskorienje enkodera i spreavaju greke pri reprodukciji.
Preporuujemo da uvek koristite mod16 rezolucije.
MPEG (Moving Picture Experts Group)
Moving Picture Experts Group je velika grupa eksperata za video koja se bavi
standardizovanjem video tehnologija. Najpoznatiji standardi video kompresije koje je
ova grupa postavila su MPEG-1, MPEG-1 layer 3 (MP3), MPEG-2, MPEG-4 part 2,
MPEG-4 part 10/AVC (H.264)...
Multimedia
Multimedia je pojam koji se koristi u opisu nekih ureaja kako bi se ukazalo na to da
imaju viestruke medijske mogunosti tj. da objedinjuju medije: tekst, sliku, video,
zvuk i sl. Web stranice takodje mogu biti multimedijalne ako pored teksta imaju,
slike, zvuk i video. Kada se govori o hardveru, obino se PC zvunici i mikrofoni
svrstavaju u kategoriju "multimedia" jer slue proirenju medijskih mogunosti
raunara.
Multimedijalni plejeri
Plejeri koji mogu da putaju razne formati i videa i audia.
Najee tako nazivamo kune ureaje koji su opremljeni hard diskom i sposobni
putati razne fajlove. Na njih prekopiramo muziku, slike i filmove sa PC raunara i
onda njega direktno spojimo na TV i gledamo te sadraje na ekranu televizora.
Mux, Muxing, Multiplexing (muksovanje, multipleksovanje)
Multipleksovanje je proces ubacivanja video i audio zapisa u container fajl. Drugim
reima muksovanje je kreiranje container fajla sa svim njegovim komponentama.

Mux
Mux je jedna od skraenica za multipleksovanje ali takoe je i skraenica za pojam
"Multiplex" (sledee objanjenje po redu) pa pripazite da ne pomeate ove dva
pojma.
Multiplex (Mux)
Za razliku od analogne kod emitovanja digitalne televizije jedan kanal ima dovoljno
vika prostora da moe da prenosi vie TV kanala (TV programa) paralelno u sklopu
tog samo jednog signala. Jedan takav kanal se naziva Multiplex ili skraeno Mux.
Dakle ono to je kod analogne televizije jedan kanal kod digitalne televizije je jedan
multiplex. Multiplex je dakle grupa TV kanala koji se prenose takvim zajednikim
signalom. Jedan multiplex pored nekoliko TV kanala takoe moe da sadri i digitalne
radio programe i interaktivne TV sadraje, napredni teletext i sl. Prijemnik digitalne
televizije (Set-top box) prima ceo jedan multiplex odjednom ali ga "rasklapa" i
izdvaja iz njega samo onaj TV kanal koji ste odabrali.
NLE (non-linear editing system)
Programi iili ureaji za nelinearnu montau (video montau). Nekada su se koristili
posebni ureaji a danas su NLE zapravo programi za video montau ka na primer
Corel VideoStudio, Sony Vegas, Adobe Premiere i sl.
non-linear video editing (nelinearna video montaa)
Moderni metod video montaa pri kojoj imate mnogo vie mogunosti nego pri
linearnoj montai. U nelinearnoj video montai imate pristup bilo kojem frejmu iz
video materijala i moete napraviti rez gde hoete, kopirati bilo koji deo videa na bilo
koje mesto na vremenskoj traci itd. Drugim reima imate potpunu slobodu
rezanja, premetanja i kopiranja (cut, copy, paste) kao i u svim ostalim radnjama
na raunaru. Svi kompjuterski programi za video montau rade nelinearnu montau
pa to nije ni potrebno posebno isticati.

NTSC
Standard za analogni televizijski signal i televizore koji se koristi u americi. DVD
Video format postoji u dve verzija. Jedna je NTSC a druga PAL.

PAL
Standard za analogni televizijski signal i televizore koji se koriste u naoj zemlji i u
veem delu evrope. DVD Video format postoji u dve verzija. Jedna je NTSC a druga
PAL. U naoj zemlji i u evropi se koristi PAL.
PAL B
Jedna od nekoliko varijanti PAL standarda. PAL B se koristi u naoj zemlji i u drugim
dravama bive jugoslavije.
Pixel
Pixel je najmanji deo slike. Re "pixel" je skraenica od "picture element" to znai
elemenat slike. Najlake ete razumeti ta je pixel ako zamislite da je slika zid od
cigli a da je svaki pixel jedna cigla u tom zidu i da svaki moe imati zasebnu boju.

Platforma
Pojam "platforma" se esto upotrebljava kad se govori o softverskim i hardverskim
tehnologijama. Platforma je tehnologija koja je namenjena da bude osnova na koju
e da se nadovezuju druge tehnologije. Na primer PC raunar je platforma na koju
moe da se instalira Windows, Linux i drugi operativni sistemi. Operativni sistem
Windows je platforma na kojoj mogu da se izvravaju Windows programi. Grafiki
procesori (GPU) su platforme oko kojih se projektuju konkretne grafike kartice.

Point-and-shoot camera
Isto to i "compact camera" tj. u prevodu "kompaktni fotoaparat. Sam naziv Point-
and-shoot u bukvalnom prevodu znai "naciljaj i uslikaj" tako da je jasno da je
potrebno minimum znanja za korienje ovakvih fotoaparata.
Post-processing
Primena filtera i efekata pri putanju videa. Post-processing slui da bi popravio ili
prepravio sliku i ublaio rune pojave na slici. Najei post-processing filtri su
deblocking i deringing.
Preprocessing
Obrada i filtriranje slike direktno pred enkodiranje. U preprocessing spada de-
interlace filtriranje, uklanjanje uma, uklanjanje treperenja i slino. Preprocessing
filteri obavljaju ienje i druge zahvate koje na neki nain pojednostavljuju sliku i
tako je prosleuju enkoderu. Enkoderu je lake da postigne jau kompresiju na
ovako obraenoj slici.
PROPER
Oznaka "PROPER" se esto sree u nazivima piratskih filmova. Radi se o tome da
prva piratska TS (Telesync) izdanja nekog filma najee budu loeg kvaliteta. Oni
pirati koji kasnije naprave TS kopiju boljeg kvaliteta oznae ja sa "PROPER" da bi se
znalo da je to malo boljeg kvaliteta od ranijih izdanja. Dakle "PROPER" su u sutini
isto to i TS i CAM.
PVR (Personal Video Recorder)
Isto to i DVR. Skraenica PVR se uglavnom koristi u nazivima programa za snimanje
TV programa sa TV kartica.

QFHD (Quad Full High Definition)
Naziv za rezoluciju 38402160 koja je tano etiri puta vea od Full HD rezolucije.
Znai dva puta ira i dva puta vilja od 1920x1080.
R1
Oznaka koja se esto sree kod naziva pojedinih DVD filmova. Oznaava da je to
DVD izdanje predvieno za DVD Reagion 1. To je uglavnom podruje severne
amerike, USA i Kanada. Poto su u pitanju najrazvijenija trita, DVD izdanja za ovaj
region su obino najkvalitetnija sa najvie prateeg materijala.
R2
Oznaka koja se esto sree kod naziva pojedinih DVD filmova. Oznaava da je to
DVD izdanje predvieno za DVD Region 2. Ovaj region obuhvata podruje evrope i
teritorija politiki povezanih sa evropom. U region 2 spada i Srbija i ostale drave
bive Jugoslavije. DVD izdanja za ovaj region su obino veoma kvalitetni poput onih
za region 1.
R3
Oznaka koja se esto sree kod naziva pojedinih DVD filmova. Oznaava da je to
DVD izdanje predvieno za DVD Region 3. Ovaj region obuhvata uglavnom otoke i
poluotoke izmeu azije i australije.
R4
Oznaka koja se esto sree kod naziva pojedinih DVD filmova. Oznaava da je to
DVD izdanje predvieno za DVD Region 4. Ovaj region obuhvata uglavnom podruje
june amerike, srednje amerike i australiju.
R5
Oznaka koja se esto sree kod naziva pojedinih DVD filmova. Oznaava da je to
DVD izdanje predvieno za DVD Region 5. U ovaj region spada najvei deo afrike i
najvei deo azije (ukljuujui i Rusiju i Indiju). Poto su u pitanju najsiromanija
trita, DVD izdanja za ovaj region su obino najmanje kvalitete, najloije upakovana
i sa najmanje prateeg materijala. Takoe, kod ovih filmova esto je u pitanju i zvuk
slabije kvalitete. DVD izadanja za R5 region se obino prva pojavljuju da bi se
preduhitrila piraterija koja je na ovim teritorijama veoma zastupljena. Iz tog razloga
i prvi DVDRip-ovi koji se pojave takoe najee budu R5.
R6
Oznaka koja se esto sree kod naziva pojedinih DVD filmova. Oznaava da je to
DVD izdanje predvieno za DVD Region 6. U ovaj region spada samo drava
Kina. Poto u Kini postoji dosta cenzure, mogu biti u pitanju posebne verzije filmova
prilagoene za prodaju u ovoj zemlji.
Remux, Remuxing, Remultiplexing (remuksovanje, remultipleksovanje)
Pojednostavljeno reeno remultipleksovanje je promena containera. To je zapravo
demultipleksovanje pa odmah zatim multipleksovanje u novi container fajl. Znai
elementarni video i audio zapisi se vade iz jednog container fajla i prepakuju u drugi
container fajl. Time se dobija novi audio-video fajl ali audio i video zapisi ostaju
neizmenjeni.

REPACK
Oznaka "REPACK" se esto sree u nazivima piratskih filmova. Kada neki pirat objavi
piratsku kopiju koja sadri neke greke i nedostatke onda kasnije objavi "REPACK"
izdanje kod kojeg je taj problem reen.

Ringing
Vrsta runih pojava koji se pojavljuju na slici prilikom putanja videa. Ringing se vidi
kao pojava senke ili aure oko bridova objekata na slici. Najvie se primeti kod videa
koji je enkodiran sa loe podeenim enkoderom.
Ringing se ublaava primenom Deringing filtriranja.

Ripping (ripovanje)
Ripovanje je proces kopiranja audio-video sadraja na hard disk raunara.

ripovanje CD-a
Prebacivanje pesama sa klasinog Audio CD-a u muzike fajlove na raunaru,
najee se prebacuje u MP3 format.
ripovanje DVD-a
Prebacivanje filma sa DVD Video diska na raunar. Poto DVD nije predvien da radi
na hard disku raunara, najee se pri ripovanju DVD-a obavlja konverzija u
praktiniji "divx film" tj. .AVi fajl koji za video kompresiju koristi DivX ili XviD codec a
za audio MP3 format.
SCR (Screener)
Oznaka "SCR" se esto sree u nazivima piratskih filmova. U sutini to je isto to i
"DVDScr".

SD (Standard Definition)
Da bi razlikovali HD (High Definition) rezolucije od manjih rezolucija koje to nisu
koristi se pojam SD (Standard Definition) koji znai rezolucije koje su bile
standardne pre pojave HD tehnologija. Maksimalna SD rezolucija je 720x576

SDTV (Standard Definition Television)
Da bi razlikovali HDTV od klasine televizije, u novije veme se koristi pojam SDTV
(Standard Definition Television). To je televizija rezolucija koje su bile i bie
standardne sve dok se u potpunosti ne pree na HDTV. Maksimalna SD rezolucija je
720x576
Set-top box
Ureaj za prijem novih signala televizije. Na primer, digitalne, kablovske, adsl tv
usluga itd. Set-top boks se klasinim video kablovima prikljuuje na televizor. TV
program koji primate pomou Set-top boxa gledate na ekranu televizora. Set-top
box skoro uvek ima sopstveni daljinski upravlja na kojem birate TV programe koje
primete putem njega.

Smartphone
Najsavremeniji mobilni telefoni koji imaju dosta mogunosti poput PC raunara. U
pravilu imaju krupniji ekran vie rezolucije na kojem je jednostavnije raditi sa
sloenijim programima. Pre svega karakteristino za Smartphone ureaje je to da
imaju ili minijaturnu tastaturu sa slovima ili ekran koji reaguje na dodir. Zbog veeg
ekrana i "prave" tastature rad na internetu je mnogo prijatniji a prikaz web stranica
prirodniji. Obino u sebi imaju Wi-Fi adapter pa se mogu spajati na vau kunu
mreu i internet.
Praktino su to multifunkcionalni ureaji koji su meavina prenosnog raunara,
mobilnog telefona i jo nekih ureaja (fotoaparata, kamere itd.):
Najmoniji smartphone telefoni imaju prilino jake procesore i dovoljno memorije
tako da mogu prikazivati HD video, obradjivati slike, pokretati video igre i
sl. zahtevnije operacije.
Streaming
Streaming je metod prenosa podataka na takav nain da korisnik moe dobiti prikaz
pristiglih podataka pre nego to je prenos kompletno zavren.
U praksi najee sreemo streaming videa na web stranicama. Video streaming
znai da video moemo gledati jo tokom downloada tj. pre nego to download video
fajla bude zavren.
TC (Telecine)
Oznaka "TC" ili "Telecine" se esto sree u nazivima piratskih filmova. To su filmovi
koji su digitalizovani sa filmskih traka uz pomo "telecine" maine.
Na slian nain se digitalizuju i filmovi pri izradi zvaninih DVD izdanja samo to u
tom sluaju to rade profesionalci sa profesionalnom opremom u profesionalnim
studijima. Poto TC kopije prave amateri sa amaterskom opremom, kvalitet je neto
slabiji ali je dosta blizu DVD kvaliteta.

Telop
Telopi su u sutini statine slike koje se prikazuju u TV programu. U praksi pojam
"telop" najee znai video oglase tj. statini tekst koje se prikae kao slika preko
celog ekrana. Telopi se pripremaju u programima za obradu slika jer su u sutini
slike.
True HD
Znaenje "True HD" oznake je isto kao oznaka "Full HD".

TS (Telesync)
Oznaka "TS" ili "Telesync" se esto sree u nazivima piratskih filmova. Ovo je isto to
i "CAM" s tom razlikom da zvuk nije sniman mikrofonom sa kamere ve je sniman iz
drugog izvora. Najee kroz prikljuak za slualice koji imaju neki bioskopi. To znai
da je audio neto boljeg kvaliteta nego "CAM" ali i dalje je daleko loiji od DVD
kvaliteta.
TVRip
"TVRip" je pojam koji je esto naveden u nazivu piratskih filmova i serija . TVRip
znai da je video nastao snimanjem TV programa. Kvalitet nije maksimalan ali esto
moe biti vrlo dobar.
Ponekad se umesto TVRip u nazivu ovakvih videa sree oznaka "HDTV" to znai da
je video nastao snimanjem programa sa HD televizije. U tom sluaju kvalitet je
skoro uvek vrlo dobar.

UHDTV (Ultra High Definition Television, Ultra HDTV)
TV format sa rezolucijom 7680x4320 koja je tano 16 puta vea od Full HD
rezolucije. Znai etiri puta ira i etiri puta vilja od 1920x1080.
Sa ovim trenutno eksperimentiu neke od vodeih istraivakih kompanija ali je zbog
velike zahtevnosti u svim aspektima, veoma daleko od primene takve tehnologije u
praksi.

VHSRip
Oznaka "VHSRip" se ponekad sree u nazivima piratskih filmova. VHSRip znai da je
video dobijen prebacivanjem videa sa VHS kaseta na raunar.
Za novije filmove ne postoje VHSRip-ovi jer se ve due vreme filmovi ne izdaju na
VHS kasetama ve samo na DVD-u. Najee se prave VHSRip-ovi od starih i manje
poznatih filmova koji se mogu nai samo u arhivama kaseta videoklubova.
Video capture
Proces prebacivanja videa sa nekog ureaja na raunar. Pri video capturingu se
video signal uivo konvertuje u neki format video zapisa i direktno se snima kao fajl
na hard disku.

Video editing (video montaa)
pogledaj "linear video editing" i "non-linear video editing"
Video kompresija
Tehnologija zapisivanja video zapisa na takav nain da se dobiju mali fajlovi a da se
pri reprodukciji tog zapisa dobija slika sa malo ili ni malo smanjenim kvalitetom.
VIVO (Video-in, Video-out)
To je oznaka na modelima grafikih kartica koje imaju video ulaz. VIVO je
skraenicao d "video-in video-out" to znai video ulaz i video izlaz. Takve grafike
kartice mogu obavljati funkciju video capture kartice.
VOD (Video on Demand)
Video na Zahtev. To je usluga prikaza nekog videa ili filma kada korisnik to zatrai.
Takva usluga se koristi na mnogim internet stranicama a esto se nudi i preko set-
top box ureaja za kablovsku televiziju. Ova usluga se esto naplauje i predstavlja
modernu zamenu za za iznajmljivanje filma iz videoteke.

WQHD (Wide Quad High Definition)
Naziv za rezoluciju 25601440 koja je tano etiri puta vea od HD 720p rezolucije.
Znai dva puta ira i dva puta vilja od 1280x720.

x264
enkoder
x264 je jedan od najpoznatijih i tehniki najboljih enkodera koji enkodira video u
H.264 formatu.
oznaka
Oznaka "x264" se esto pojavljuje u nazivima piratskih filmova. To znai da je taj
video enkodiran sa x264 codecom i da je u H.264 formatu video zapisa.
XviD
enkoder
XviD codec je enkoder koji je besplatna alternativa DivX Pro codec-u. Takoe kreira
video zapis u MPEG-4 ASP formatu. Tehniki je veoma napredan. Dugo vremena je
bio tehniki bolji od DivX-a ali dans su jednako dobri. Za poetnike je malo loiji
izbor jer je tei za podesiti i lako se moe pogreiti.

oznaka
Oznaka "XviD" se esto pojavljuje u nazivima piratskih filmova. To znai da je taj
film enkodiran XviD codecom i da je u MPEG-4 ASP formatu (tj. popularnom "DivX"
formatu).

Studijske kamere (za TV studio)
Ovo su kamere prvenstveno namenjene za koritenje u televizijskom studiju. Obino
stoje na podu na posebnom postolju sa tokovima. Postolje je opremeljeno
hidraulikim ili pneumatskim sistemom kojim se podeava visina i nagib kamere. Na
tim postoljima je takodje udobna stolica za kamermana, veliki monitor tako da
kamerman tano vidi kako na ekranu izgleda ono to snima i sl.
Stare analogne studijske kamere su bile veoma velikih dimenzija. Nove digitalne
studijske kamere su znatno manjih dimenzija i lake od starih. Mogu biti noene na
ramenu, montirane na tronoac, kran i drugu opremu za stabilizaciju i noenje
kamere.
Jedna od karaktersitika studijskih kamera je da nemaju sopstveni uredjaj za
snimanje ve se signal koji snimaju posebnim kvalitetnim kablovima alje u studijski
kontrolni centar gde se miksa za uivo emitovanje ili snima na neki medijum radi
kasnije montae.

EFP kamere
EFP (Electronic Field Production) kamere su sline kao studijske kamere ali su
namenjene za snimanje dogadjaja na otvorenom kao to su sportske utakmice,
koncerti, javni skupovi i drugi organizovani posebni dogaaji.
Univerzalnije su da bi mogle biti koriene na mestima koja su manje pristupana od
studija. Iz istog razloga mogu se montirati na razliite nosae i opremu za noenje ili
vonju kamere.
Naravno opremeljene su objektivima sa veoma velikom sposobnoscu zumiranaja
tako da mogu snimati na velikom rasponu udaljenosti od kamera.
Kao ni studijske kamere, nemaju mogunosti snimanja ve su tokom snimanja,
kablovima direktno spojeni sa opremom za snimanje ili do kamiona za prenos signala
uivo.
ENG kamere i druge u istom stilu
ENG (Electronic News Gathering) kamere su prvenstvenio namenjene da ih koristi
kamerman koji snima vesti na terenu. Medjutim osim za snimanje vesti ovakve
kamere se koriste za jo mnogo profesionalnih primena. Najuniverzalnije su i zbog
toga su najpopularniji stil profesionalnih kamera. Koriste se za sve i svata od
snimanja dokumentaraca, muzikih spotova, niskobudetnih filmova, svadbi itd.
Poto su oblikom i veliinom prilagoene tome da ih nosi jedan ovek i imaju
ugraenu mogunost snimanja na medije, ove kamere veom slie na skuplje
amaterske kamere (takozvane "poluprofesionalne") ali ipak razlikuju se po mnogim
karakteristikama koje su posebno vane profesionalcima.

U daljem tekstu emo se uglavnom baviti kamerama u ovom stilu jer one najvie
odgovaraju za potrebe filmmakera amatera i profesionalaca koji rade niskobudetne
projekte.

Digitalne filmske kamere
Nekada su filmske kamere bile jasno razliite od ostalih po tome to snimaju na film
tj. filmsku traku. Danas se polako prelazi na digitalne filmske kamere pa su one
danas tehniki sline drugim vrstama digitalnih profesionalnih kamera. Ipak postoje
neke karakteristike koje su posebno bitne za filmske kamere.

2K i 4K rezolucije
Digitalna filmska kamera mora snimati u veoma visokim rezolucijama jer su takve
rezolucije predvidjene za digitalne bioskope. To su takozvane 2K (2048x1080) i 4K
rezolucije (najee u okviru do 4096x2304). Najbolje filmske kamere poslednje
generacije mogu da snimaju i u jo mnogo veim rezolucijama od tih.
Toliko visoke rezolucije su potrebne da bi se postigla zadovoljavajua otrina slike na
velikim bioskopskim platnima.

Format snimanja bez gubitaka kvaliteta
Kod filmskih snimaka ne doputa se nikakav gubitak kvaliteta usled kompresije tako
da ove kamere moraju snimati u "sirovom" ili nekom od lossless formata
standardnim za filmsku industriju.
Naravno to rezultira ekstremno visokim bitrateom i ogromnim izlaznim fajlovima.

Medij za snimanje ekstremnih karakteristika
Zbog pomenutog snimanja u veoma visokim rezolucijama i gotovo bez korisenja
kompresije, bitrate je ekstremno visok i fajlovi sa video zapisom su ogromni. Mediji
na koji snimaju digitalne filmske kamere zbog toga moraju imati mogunost pisaanja
podataka ogromnom brzinom i njihov kapacitet mora biti dovoljno veliki. Naravno pri
tome mora jo i ostati ispravna. Trenutno svaki proizvodja digitalnih filmskih
kamera ima sopstveno reenje tj. sopstveni tip rekordera i medija za snimanje.
O cenama profesionalnih kamera i opreme
Uobiajene cene profesionalnih kamera su od oko 3000 evra pa navie. Uobiajene cene modela
ENG kamera, koje imaju zaista poeljne sve karakteristeike, su izmedju 7000 i 20000 evra.
Postoji moda svega nekoliko modela profesionalnih kamera koje se nove mogu kupiti za manje od
3000 evra.
Kod filmskih kamera na primer cene idu od 20 hiljada dolara pa navie.
Neke profesionalne kamere sa posebnim karaktersitikama (na primer visoki framerate za
potrebe slow-motion snimaka) kotaju i preko 50 hiljada evra...
Razlike izmedju amaterskih i ENG kamera -
Potrebne karakteristike profesionalnih kamera
Izmenjivi objektiv
Profesionalna kamera jednostavno mora imati mogunost promene objektiva. Na taj
nain se za svako snimanje moe montirati objektiv odgovarajuih karakteristika.pa
ako imate objektiv koji vam ne odgovara moete ga uvek zameniti sa
odgovarajuim. Samim tim profesionalna kamere ne ovisi o karakteristikama jednog
objektiva. Drugim reima, nedostaci objektiva nisu nedostaci kamere jer je objektiv
zamenjiv.

Prsten za kaenje filtera ispred objektiva
Na prednjoj strani objektiva poeljno je da ima prsten sa navojem koji omoguava
da se stavljaju filtri i dodaci za objektive ispred.
Automatika se moe iskljuiti i sve runo podeavati
Kod profesionalnih kamera mora postojati mogunost runog podeavanja fokusa,
irisa i "white balance" na objektivu. Naravno poeljno je da ima i automatiku ali da
se automatika po elji moe iskljuiti.

3CCD) ili 3MOS (3xCMOS)
Umesto jednog CCD senzora za snimanje koriste 3CCD sisetm koji se sastoji od
prizme i tri odvojena CDD ipa koji istovremeno snimaju. Na taj nain se postie
mnogo vea otrina slike, mnogo vea preciznost boja, mnogo bolja osetljivost po
slabom svetlu i kvalitet snimaka manje ovisi o uslovima osvetljenja. Drugim reima
mnogo kvalitetnije od sistema sa jednim CCD ipom.
Za profesionalne digitalne kamere 3CCD se podrazumeva. Ne dolazi u obzir nita
slabije.
3MOS ili 3CMOS je skoro ista tehnologija samo to se umesto CCD senzora koriste
CMOS senzori. Karakteristike CCD i CMOS senzora su sline. Neki proizvoai koriste
CCD a neki CMOS.

XLR konektor za profesionalni mikrofon
Umesto amaterskog "dek" konektora profesionalan kamera treba imati najmanje
jedn XLR konektor koji se koristi za spajanje profesionalnih mikrofona. Uobiajeno je
i poeljno da imaju dva XLR konektora.

Konektor za slualice
Za profesionalnu kameru izuzetno je vano da ima konektor za prikljuenje slualica.
Kamerman preko slualica uje zvuk tano onako kako e biti na snimku. To mu
omoguava da pravilnje snima i da ispravno podesi glasnou i druge stvari u vezi
mikrofona.

Runo podeavanje glasnoe audia
Profesionalana kamera mora imati kontrolu glasnoe zvuka koji se snima preko
mikrofona. Uslovi snimanja i zvuk su uvek razliiti i potrebno je da kamerman podesi
te komande kako bi zvuk bio snimljen ujednaenom glasnoom i zvuao prirodno.
Snimanje u format odgovarajui za studio
Zavisno od potreba i namene za koju e se snimci koristiti veoma je vaan format u
koji kamera snima.
Na primer ako neki TV studio koristi sistem za montau koji zahteva da video bude u
odreenom formatu onda je za njihove potrebe odgovarajue da kamera snima u ba
taj format.

Izdrljivost i pouzdanost medija za snimanje
Kada snimate profesionalno, naravno, neophodno je da proces snimanja na medij
bude potpuno pouzdan. Nedopustivo je da se medij usred snimanja vanog dogaaja
jednostavno pokvari i da ostanete bez snimka. Zbog tog razloga profesionalne
kamere moraju imati veoma pouzdane uredjaje za snimanje.
Kamere za visokobudetne projekte snimaju u "sirovom" (nekompresovanom) ili
slabo kompresovanom formatu tako da video ima veoma visok bitrate. Kod takvih
kamera, uredjaj za snimanje na medij mora imatti mogunost snimanja veoma
velikom brzinom. Medij za snimanje mora biti spososban za zapisivanje podataka
ogromnom brzinom i mora biti veoma izdrljiv da bi ostao ispravan pri takvim
naprezanjima.

Kako izabarti kameru sa pouzdanim sistemom za snimanje?
Zbog pomenutih zahteva, medijum na koji kamera snima je posebno vana stvar pri
izboru kamere. potrebno je dobro se informisati o karakteristikakam medija za
snimanje. Potrebno je razmeniti informacije sa iskusnim kamermanima. Veoma
vredne informacije o tome nam mogu dati serviseri profesionalnih kamera jer oni
najbolje znaju koja vrsta ureaja se koliko esto kvari i na ta se korisnici najvie
ale a na ta najmanje.
Mogunost montae na stalke i drugu opremu za stabilizaciju ili noenje kamere
Postoji nekoliko stndardnih reenja kojima se kamera spaja na stalak. Nije toliko
bitno koji standard kamera koristi ali je bitno da ima jedan od njih. Za spajanje
kamere na stalke sa drugaijim prikljukom koristi se odgovarajui adapter tako da
praktino svaka profesionalna kamera moe na svaki profesionalni stalak.

Koji medij za snimanje bi trebalo profesionalna
kamera da koristi?
Prepruujemo kamere koje snimaju na memorijske kartice ali opisaemo i druga
reenja i vane detalje koje bi trebali znati o njima.

Profesionalne kamere koje snimaju na kasete
Postoji mnogo tipova kaseta koje se koriste za profesionalnu upotrebu ali se sve
manje upotrebljavaju. Svi proizvoai polako i sigurno naputaju proizvodnju kamera
koje snimaju na kasete. Od strane novih digitalnih medija kasete su prevazidjene i
po performansama i po praktinosti. U vezi kaseta ve dugo nema nikakvih novosti i
nee ih ni biti.
Poto se prestaje sa upotrebom kaseta i poto su prevaziene mi jednostavno ne
preporuujemo da kupite model profesionalne kamere koja snima na kasete.

Inae je na stav da su kasete zastareo medij i na naem sajtu se neemo mnogo
baviti detaljima u vezi kaseta i kamera koje snimaju na kasete.

Profesionalne kamere koje sniamju na hard disk tj. imaju hard disk rekorder
Kod profesionalnih kamera reenje sa snimanjem na hard disk se dosta razlikuje od
amaterskih kamera. Dananji modeli profesionalnih kamera nemaju u sebi ugraen
hard disk ve se na njih spolja kao poseban modul spaja prikljuni ureaj sa hard
diskom. Ovakav "hard disk rekorder" se prikljuuje na kameru pomou
standardnog FireWire kabla. Taj sistem spajanja sa FireWire kablom je ujedno i
najvei nedostatak ovog reenja. FireWire konektori se usled upotrebe i nepanje
veoma esto rasklimaju i dolazi do kvarova. Takodje se esto deava da se usled
greaka u postupku spajanja doe do kvara FireWire elektronike u kameri.
Sve ovo jednostavno nije dovoljno pouzdano reenje za profesionalne primene tako
da ga ne preporuujemo.
Moda e u budunosti reiti sadanje probleme i praviti pouzdanije sisteme sa hard
diskom, ali kako sada stvari stoje, sigurnije je izbei to i koristiti neto drugo.

Profesionalne kamere koje snimaju na memorijske kartice
Verovatno najbolje reenje i odgovarajue za veinu korisnika. Snmanje na kartice
ima zaista mnogo prednosti i to je jedino reenje koje trenutno preporuujemo.

Prednosti snimanja na memorijske kartice
- Kartice su malih dimenzija i veoma lake. Tako da uz kameru moete nositi dodatnih
medija koliko god elite poneti.
- Ako se kartica pokvari jednostavno koristite drugu koja je ispravna. Ne morate
nositi kameru na servis.
- Sistem snimanja na kartice nema mehanikih i pokretnih delova tako da su kamere
koje snimaju na memorijske kartice otpornije na udarce, temperaturu i pritiske od
svih drugih reenja.
- Za prebacivenja fajlova sa kartica na raunar se uobiajeno koristi ita kartica koji
je dosta jeftin jednostavan za upotrebu i lako ga je nabaviti.
- Postupak prebacivanje se svodi na to da samo ubacite karticu sa snimcima u ita
kartica od kompjutera i prekopirate fajlove (video i fotografije koje ste snimili
kamerom).
- Kod ovakvih kamera esto je potpuno nepotrebno spajati kameru kablovima sa
raunarom ili ureajem za montau.

Koju vrstu memorijskih kartica odabrati?
Kod profesionalnih kamera najee se koriste snimanje na SDHC, CF (Compact
Flash), P2 i SxS kartice. Najbolje su se pokazale P2 kartice koje uglavnom koriste
Panasonic kamere.
Vie detalja o vrstama memorijskih kartica, nai ete u tekstuMemorijske kartice
NAPOMENA: bez obzira koja vrsta memorijskih kartica je u pitanju veoma je vano
da kupujete samo kvalitetne modele. Takve su uvek skupe ali zato veoma izdrljive i
pouzdane. Kupuju se od dobavljaa opreme za profesionalne kamere.

Ostali sistemi snimanja na profesionalnim kamerama
Izmedju ostalih pojavilo se i reenje sa snimanjem na optike medije. Medjutim
iskustvo je pokazalo da je to reenje preosetljivo i nepouzdano. esto se kvari i
ozloglaeno je medju upuenijim profesionalcima... Ne preporuujemo!

Profesionalne kamere sa vie sistema snimanja
Naravno postoje i kamere koje imaju vie naina sinimanja. Na primer mogu da
snimaju na memorijske kartice ili na hard disk. Ili koriste dve vrste kartica... Neke
kamere koje snimaju na kartice imaju pored kartica i internu (unutranju) memoriju
u koju takodje mogu da snime znaajnu koliinu snimka.

Profesionalne kamere kod kojih se sistem za snimanje posebno bira i prikljuuje
modulanro
Na primer najmoniji modeli uvenih RED kamera su koncipirane potpuno
modularno. Modul koji se bavi snimanjem se posebno bira i kupuje. Moe biti kasnije
zamenjen i nekim drugim ako se pojave neki mediji boljih karakteristika.

Udobnost i fizike karakteristike
Obavezno probati kameru da vidite kako vam fiziki odgovara!
Definitivno nemojte kupovati kameru samo na osnovu slike i pisanih podataka jer se
moe desiti da nije odgovarajua za vau ruku i telo i da vam poloaj komandi ne
odgovara. Kameru pre odluke o kupovini morae uzeti i isprobati da vidite kako vam
lei u ruci. Ako vam deluje neudobno ili nezgodno za rukovanje nemojte izabrati taj
model.

Tasteri, meniji i loginost komandi
Definitivno je vano i koliko vam je lako snai se u komandama, prekidaima
i menijima kamere. Proverite da li vam je lako snai se u menijima i da li vam deluje
logino. Tokom snimanja kamerman treba biti koncentrisan na ono to snima a ne da
lupa glavom traei komende.

Prekidai za brze odluke
Kontrole koje trae brz pristup treba da se nalaze na prekidaima koji se fiziki
moraju pomeriti a ne u menijima kamere. Ako se tokom snimanja neka od kontrola
esto mora promeniti onda nemate vremena da se provleite po menijima kamere...

Oslanjanje kamere na rame
Profesionalen kamere su krupnije i tee od amaterskih pa je noenje u jednoj ruci pri
snimanju skoro neizvodivo. Zbog toga je kod skoro svih modela potrebno da se
namontiraju na odgovarajue stalke ili opremu za noenje ili se nose na ramenu pri
snimanju. Za sluajeve kada se zahteva snimanje sa ramena, kamera mora imati
oslonac za rame. Kada je kamera oslonjena na rame tada je ujedno mirnija pri
snimanju a i kamerman ima jednu slobodnu ruku da runo podeava objektiv i druge
komande na kameri.

Razlike izmeu digitalne i analogne televizije
Analogno emitovanje
Analogno emitovanje znai da je slika sadrana u samom radio talasu. Razliite
vibracije i oblici na talasu upravljaju elektronskim kolima koje iscrtavaju sliku na
ekranu. Nedostatak analognog pristupa je u tome to se usled smetnji kvalitet
smanjuje. Oblik i neravnine na radio talasima se menjaju usled smetnji i umova i
zbog toga je nemogue da se kvalitet analognog signala potpuno sauva. Pitanje je
samo koliki e se gubitak kvaliteta primetiti na slici prenesenoj anlognim putem. to
je vie umova to analogni signal sve vie gubi kvalitet i slka postaje sve prljavija.
Digitalno emitovanje
Digitalno emitovanje znai da signal u stvari prenosi digitalne (kompjuterske)
podatke. Ti digitalno podaci su zapravo video signal u nekom formatu slino kao
video fajlovi na raunarau. Digitalni signal tumae kodeci i pretvaraju ga u sliku koja
se zatim prosledjuje na ekran.
Digitalni signal takodje prenosi i podatke vezane za proveru i korekciju greaka tako
da se mogunost netanog tumaenja signala jo vie smanjuje.
U emu je prednost digitalnog?
Kod digitalnog emitovanja televizije ili imate sliku ili nemate. Kvalitet ne zavisi od
smetnji. Usled smetnji ili preslabog signala moe se desiti da se prijem prekina i da
nestane ali ako je prijem u redu slika je istog onog kvaliteta kakav je i poslan.
HD Televizija i ona druga
HDTV (High Definition Television)
HD Televiziju ine TV programi sa videom u HD rezoluciji. To znai da je video u
rezoluciji 1280x720 ili 1920x1080 jer su to jedine HD rezolucije. Glavna prednost
HDTV-a je u tome to je slika otrija i detaljnija. Na primer, na maksimalnoj
rezoluciji od 1920x1080 slika moe biti do pet puta otrija nego sa DVD-a.
HDTV moe biti i digitalna i analogna
HDTV program moe biti emitovan i analognim i digitalnim putem. Meutim kako su
HD programi tek u poetnim fazama a u svetu se trenutno obavlja prelazak sa
analognog na digitalnu televiziju, veu upotrebu HDTV programa videemo tek nakon
prelaska na digitalnu televiziju.
HDTV je dobro podrana od strane proizvoaa televizora
Na sreu, televizori osposobljeni za prijem HD televizije i prikaz HD videa poeli su se
proizvoditi jo pre nego to je nego to je HDTV zaiveo u praksi.
SDTV (Standard Definition Television)
SDTV je televizija klasine rezolucije. SDTV postoji od prvih dana televizije ali se ta
oznaka SD (standard definition) nije koristila. Prefiks SD je uveden nakon uvoenja
HD videa i HD televizije zato da bi olakao razlikovanje izmeu HD rezolucije i onih
(klasinih) koji to nisu. Maksimalan rezolucia kod SD videa je 720x576 pixela.
Zemaljska televizija
Zemaljska televizija je kada se televizijski signal prenosi radio talasima kroz vazduh
os predajnika (odailjaa) do prijemnika ( televizora). Prijemnici tj. televizori moraju
imati antenu da bi mogli primiti signal zemaljske televizije. Anetna moe biti mala
sobna i koja stoji pored televizora ili velika koja se postavlja u dvoritu a sojena je
televizorom putem dueg antenskog (koaksijalnog) kabla.
Zemlajska televizija moe biti i analogna i digitalna
Do pre desetak godina zemaljski televizijski signal je bio iskljuivo analogan.
Meutim sada je u toku postepeni prelazak na digitalno emitovanje. Za nekoliko
godina analogno emitovanje e biti u potpunosti prekinuto u celom svetu i tada e
nastaviti da postoji samo digitalna.
Tranzicija sa analognog na digitalno emitovanje zemaljske televizije
U svim dravama je ili u toki ili je zavren prelazak sa analognog na digitalno
emitovanje Tv signala. U svetu je dogovoreno da do 2015-e godine sve drave
prestanu sae mitovanjem analognog zemaljskog televizijskog signala i pri tome
preu na iskljuivo digitalno emitovanje. Drave evropske unije imaju rok da
tranziciju obave do 2012-e godine. Do sada je tranzicija obavljena u SAD-u i nekoliko
evropskih drava. Srbija e prema planu prekid analognog emitovanja obaviti
4.4.2012-e.
DTT (Digital Terrestrial Television)
DTT je oznaka za sve standarde digitalne zemaljske televizije. Skraenica DTT se
obino spominje u vezi tranzicije sa analognog na digitalni signal.
DVB-T (Digital Video Broadcasting Terrestrial)
DVB-T je evropski standard za digitalno emitovanje zemaljske televizije. Koristi se u
evropi i jo nekim dravama sveta.
DVB-T2
Najnoviji standard za digitalnu zemaljsku televiziju. U poreenju sa DVB-T, DVB-T2
nudi znaajno manju osetljivost na smetnje i umove. Obezbbeuje 30-50% vei
protok podataka to je naroito pogodno za HDTV. Takoe je kompatibilniji sa IPTV
tehnologijama.
DVB-T2 se za sada koristi samo eksperimentalno ali se planira da pravo korienje
uskoro pone.
Srbija je meu prvim dravama koje e koristiti DVB-T2
Prema usvojenoj strategiji digitalizacije, Srbija e za digitalno emitovanje koristiti
upravo DVB-T2 standard.
Satelitska televizija
Satelitska televizija je televizija iji se signal emituje sa vetakih satelita koji krue
oko zemlje. Primanje signala se obavlja posredstvom satelitske antene i receivera
satelistse televizije. Antena mora biti precizno usmerena u tano odreeni satelit da
bi hvatala signal sa njega. poto se sateliti kreu jednakom brzinom kao zemlja, oni
praktino stoje u donosu na poloaj naih antena pa se njihova pozicija moe saznati
iz tabela, asopisa o satelitskoj televiziji itd.
Analogna i digitalna satelitska televizija
Satelitska televizija moe biti i digitalna i analogna. Veina novih satelita i novih
kanala su digitali ali jo uvek postoje i anlogni kanali na nekim satelitima.
DVB-S (Digital Video Broadcasting - Satelite)
DVB-S je najpopularniji standard za prenos digitalne satelitske televizije.
DVB-S2
Najnoviji standard za digitalnu satelitsku televiziju. U poreenju sa DVB-S, DVB-S2
donosi oko 30% bolje performanse to u kombinaciji sa MPEG-4 AVC (H.264 )
kompresijom prua mogunpost da se HDTV program emituje sa istim protokom koji
je pre bio potreban za SDTV.
Za sada samo nekoliko televizija u svetu koristi DBV-S2. Potpuni prelazak sa DBV-S
na DVB-S2, oekuje se da e trajati oko 15 godina.
Saveti za kupovinu satelitske antene i druge opreme
za sada samo kratak savet. Ako elite kupiti satelitsku antenu, receiver ili bilo ta od
opreme za satelitsku televiziju, nemojte kupovati u robnim kuama ve iskljuivo u
servisima koji se bave ugradnjom satelitskih antena. Recite im kakve kanale bi eljeli
gledati i neka vam oni preporue svu poterebnu opremu i neka vam oni ugrade i
puste u rad, tako da se i sami uverite da te kanale zaista moete gledati. Mogue je
da e vas kod servisa sve kotati malo skuplje ali zato e sve sigurno raditi i biete
zadovoljni.
Kablovska televizija
To je televizija iji signal se kroz kablove prenosi od provajedera kablovske televizije
do korisnika (gledaoca). Ne moete postati korisnik kablovske televizije bilo gde u
dravi ve samo u onim gradovima gde postoji takva mogunost. Takoe nemaju sve
zgrade i kue u nekom gradu takvu mogunost ve samo oni delovi do koje je
provajder kablovske televizije pokrio svojom mreom kablova.
Kako postati korsnik kablovske televizije?
Ukoliko se vaa kua ili stan nalazi na podruju koje je pokriveno kablovskom
mreom, trebate se obratiti tom provajderu kablovske televizije. Nakon uplate i
potpisivanja ugovora, serviseri dolaze kod vas i instaliraju kablove i putaju u rad
televizijski signal.
Kablovska televizija se plaa
Kablovska televizija se uvek plaa. tj. ak i ako kablovi prolaze pored vae kue vi
nemate pravo da se na njih spojite dok ne napravite ugovor i platite pretplatu.
Potrebni ureaji za prijem kablovske televizije
Ukoliko je potrebno provajder kablovske televizije e vam iznajmiti odgovarajui
prijemnik (receiver) ili Set-top box koji se spaja na televizor. i omoguuje gledanje
kablovskih kanala.
Digitalna i analogna kablovska televizija
Kablovska televizija moe biti i digitalna i analogna. U oba sluaja kvalitet slike bude
dobar ali digitalni prenos ipak ima prednosti jer standardno omoguava neke
naprednije mogunosti. napominjemo da se digitalna kablovska televizija pojavile tek
pre nekoliko godina. Mnogi provajderi kablovske televizije su tek poeli sa digitalnim
prenosom.
DVB-C (Digital Video Broadcasting - Cable)
DVB-C je standard za digitalno emitovanje kablovske televizije. Svi evropski
provajderi kablovske televizije koji su preli na digitalno emitovanje, koriste DVB-C
standard.
IPTV (internet protocol Television)
Ovo je nova vrste televizije. Televizijski signal se prenosi u obliku digitalnih
podataka putem internet mree, od provajdera IPTV televizije do korisnika. korisnici
moraju imati brzu internet vezu i IPTV prijemnik koji se spaja na televizor.
IPTV je za korisnike veoma slina kablovskoj televiziji. Isto se od provajdera dobija
prijemnik. Prijemnik takodje ima svoj daljinski upravlja. I najvanije dostupni
progranmski paketi koej moete gledati ovim putem su veoma slini sadrajima
kablovske televizije. najee se radi oistim Tv kanalima.
Prednost IPTV televizije je to koristi mnogo vie naprednih i interaktivnih
mogunosti koje omoguava internet.
IPTV je uvek digitalna
IPTV je uvek digitalna jer se internetom mogu slati samo digitalni podaci.
Web televizija
Web televizija je prikazivanje TV programa na web stranicama (internet stranicama).
Pojednostavljen oreeno treba samo da posetiti web stranicu neke web televizije i na
njoj moete gledati taj program.
Sadanje stanje
Nedostatak je to su web televizije esto malih rezolucija. Video velike rezolucije
pravi ogroman protok podataka i tako stvara ogromne trokove servera. Takoe za
web televiziju visoke rezolucije i posetioci bi morali imati veom brz internet da bi
mogli nesmetano pratili TV program.
Web televizije su uvek digitalne
Poto su web stranice deo interneta a internet je potpuno digitalan, to znai da je
sve to se nalazi na web stranici prikaz digitalnih podataka.
Mobilna televizija
Televizija predviena za gledanje na mobilnim telefonima i slinim malim mobilnim
ureajima. Za mobilnu televiziju u evropi se koriste dva standarda: DVB-H i DMB.
Oba su u poetnim fazama primene. Mobilni telefoni sa mogunou prijema ovakvog
Tv signala su tek poeli da se proizvode. Nadamo se da e mobilna televizija to pre
zaiveti i poeti iroko da se upotrebljava.
Mobilna televizija je samo digitalna
Svi standardi za mobilnu televiziju predviaju samo digitalni signal. Tako da e svaka
mobilna televizija koja se pojavi biti digitalna.
DVB-H (Digital Video Broadcasting - Handheld)
DVB-H je standard koji preporuuje evropska unija. Veoma je slian postojeem
DVB-T ali je prilagoen ureajima sa malim ekranom i injenici da baterije na tim
ureajima treba to tedljivije da se koriste.
DVB-SH (Digital Video Broadcasting - Satellite services to Handheld)
Ovo je novi standard koji omoguava prijem televizijskog signala sa satelita na
mobilne ureaje. Osim toga to signal dolazi sa satelita, po svemu je isti pomenutom
DVB-H. Ova tehnologija se jo uvek ne koristi.
DMB (Digital Media Broadcasting)
Jo jedan standard za emitovanje televizije na mobilne ureaje.