Biber i cimet

Latinski naziv: cinnamomum zeylanicum

Dobija se od unutranje kore
tropske biljke sline lovoru.
Kora se sui na suncu sedam
do osam meseci, tokom kojih
se zamota poput pergament
papira.
U divljini naraste i do 7m.






Cimet je jedan od nastarijih zaina. Odlian je izvor mangana,
gvoa, kalcijuma, bakra i cinka. Takoe, od vitamina sadri:
vitamin C, vitamina K.
Tokom srednjeg veka bio je meu omiljenim zainima, odmah
posle crnog bibera.
Izmeu 50 i 250 vrsta cimeta dve su glavne vrste:
cejlonski cimet (Cinnamomum zeylanicum) i
kasija (Cinnamomum cassia).Cejlonski cimet,
koji se prodaje u obliku tapia,
utobraon boje,ima neniju i pikantniju aromu
i kvalitetniji je od kasija cimeta. Kasija cimet
je crvenkaste boje, loijeg kvaliteta, otrijeg
ukusa. Smatra se da je pravi cimet cejlonski.

----- kasija cimet



Cimet se moe nabaviti u obliku tapia ili u
prahu.
Cejlonski cimet stie u prodavnice u tapiima
Mleveni cimet (pravi se od kasija-cimeta)
pomean sa eerom, slui se uz mnoga slatka
jela, dodaje se sitnim kolaima.
Najcesce se koristi u
proizvodnji likera, i to
uglavnom gorkih i
aromatinih.


Cimet je poreklom iz ri Lanke,iako se
danas uzgaja u veini toplih i vlanih tropskih
krajeva (Cejlon, Indonezija i Indija).
Cimet je jedan od najstarijih zaina.
Pominje se 2.800. godine p.n.e. u
kineskoj botanici.
Bio je izuzetno cenjen i u starom Egiptu, gde
je upotrebljavan i za balzamovanje.
Bio je vredniji od zlata i veoma popularan u
srednjem veku.
Danas je najvei izvoznik cejlonskog cimeta
Meksiko, gdje se koristi u napicima kao to su
kafa, topla okolada ili aj.
U Evropu je stigao iz Cejlona 1500. godine posle
portugalskog osvajanja tog ostrva. Osvajai su
primetili da urodjenici grickaju neku udnu koru,
koja im je po njihovoj prii otklanjala umor i
vraala energiju. Osim toga masovno su ga
koristili kao mirisno ulje u kupkama. U to vreme
cene zaina bile su veoma visoke, tako da su
Holandjani I Portugalci dugo ratovali oko toga ko
e imati primat u
njegovoj prodaji.
Kasnije su Cejlon
osvojili Englezi,
tako da tek krajem
XIX veka cimet
postaje dostupan u
celom svetu.

Latinski naziv: Piper nigrum
Biber je viegodinja
biljka.




Poreklom je iz tropskih
delova Indije i jugoistone
Azije.
Prijatnog je mirisa I vie
ili manje ljutog ukusa.







Postoji vie vrsta bibera koji se koriste kao
zain i dele se po bojama: crni, beli, zeleni,
crveni.

Italija se pobrinula za meavinu bibera i
okolade, te se u ovim kombinacijama
moete uivati u italijanskim gradovima.
U ulici Corso Martiri della Liberta je
poslastiarnica u koju vredi ui i probati
neke od njihovih sladoleda neobinih ukusa,
poput okolade s biberom.
Biber se cesto opisuje kao kralj zacina.
U srednjem veku biber je bio popularno sredstvo plaanja.
Umesto zlata i novca za plaanje zakupnina, poreza, pa
ak i regulisanje
miraza esto je
sluio biber
u zrnu.




Poznato je da je Alarih I, kralj Vizigota, pre
nego to je 410. godine osvojio i poharao
Rim, ponudio carskim namesnicima da plate
otkupninu kako bi potedeo grad. Naravno,
ponuda je bila sramotna: uz tovare
dragocenosti, nezajaljivi Alarih I traio je i
1.500 kilograma bibera.
Biber su koristili Asteci u XV veku. Posle otkria Amerike
dospeva u Evropu mada postoje pisani podaci da se za crni
biber u Evropi saznalo posle pohoda Aleksandra Velikog na
Indiju.
Poznato je da su jo stari Grci upotrebljavali biber kao
dodatak hrani, ali i kao lek. Hipokrat ga je preporuivao
pomeanog sa medom i siretom, prvenstveno enama.
U srednjem veku, iako je
cena bibera iz
Indije bila visoka, uz so i
sire, naveliko se
upotrebljavao za ouvanje
hrane, posebno mesa.
Od bibera se pravio jedini
poznati lek za kugu.
Danas se biber gaji u Maleziji, Indoneziji,
Singapuru, Tajlandu, Brazilu, Madagaskaru...
Tokom proteklog veka biber je izgubio vrednost
kao roba. Rasprostranjen po celoj Indoneziji,
Brazilu i drugim tropskim krajevima, postao je
dostupan i jeftin. Ali, meu zainima i dalje dri
vodee mesto.