Exart Magazin 3

EXART
REGIONALNI ART MAGAZIN

LETO 2014 BROJ 3
Damir Mumbai
Jelena Jovi
Kristijan Golubovi
Zehrina Kari
Aleksandar Panti
Danilo Milovanovi
Biljana Milenkovi
Natalija Stani
FRIDA KALO
OGIST RODEN
marina abramovi - 512 hours
Serpentine Gallery london 11 June - 25 August
P
o
r
t
r
a
i
t

o
f

M
a
r
i
n
a

A
b
r
a
m
o
v
i
c

R
a
h
i

R
e
z
v
a
n
i
,

P
a
r
i
s

2
0
1
3
.
GLAVNI UREDNIK
Sreko Radivojevi
IMPRESSUM
EXART MAGAZIN BROJ 3
LETO 2014
SARADNICI
DOPRINELI BROJU
Damir Mumbai
Jelena Jovi
Kristijan Golubovi
Zehrina Kari
Aleksandar Panti
Danilo Milovanovi
Biljana Milenkovi
Natalija Stani
Branko Radakovi
Tobija
******************************************
******************************************
******************************************
DIZAJN MAGAZINA
Sreko Radivojevi
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna Biblioteka Srbije, Beograd
79
Exart magazin/ glavni i odgovorni
urednik Sreko Radivojevi -
God 1., br.1 (dec.2013) : Novi Sad,
2013, Exart - 28 cm.
Tromeseno
ISSN 2335-0369 = Exart magazin
UREDNIK
Dejan Zdravkovi
Jasna Pavlovi
Natalija Radojevi
Nevena Miki
Laki Suboti
******************************************
NASLOVNA STRANA
Dejan Zdravkovi
EXART MAGAZIN je nastao sa ciljem da prui priliku za predstavljanje umet-
nicima u vremenu kada za umetnost i kulturu u medijima ima sve manje mesta. Od
prvog broja se bavimo razliitim pitanjima iz oblasti umetnosti i savremene kulture,
kao i predstavljanjem vizuelnih umetnika iz zemlje i okruenja.
EXART je od poetka orjentisan da bude elektronski pdf. magazin, zbog prednosti
koje ovaj format prua, a to je dostupnost u svakom delu sveta, u svako doba. to se
tie tampanog oblika, on postoji u malom obimu, ali je ipak elektronski oblik glavni
i dominantni oblik publikovanja ovog magazina. Prvi broj je izaao pre pola godine,
krajem 2013.godine, a odmah zatim na prolee i broj 2, koji je bio odlino prihvaen
i sa kojim smo u roku od par meseci od alternativnog magazina doli do statusa jed-
nog od najitanijih art magazina, ne samo u Srbiji, ve i regionu. Za kratko vreme
doli smo do nekoliko hiljada downloada i nekoliko puta vie itanja kroz sajtove
kao to je Novinarnica najvea baza tampanih izdanja u Srbiji, ali i Magzter i Is-
sue, koji predstavljaju najvee svetske online platforme za itanje sa magazinima iz
celog sveta.
Ono to nas posebno raduje je injenica da je broj 2 skidan iz 44 drave, a da je na
sajt beleio posete iz svih delova sveta. Vano je napomenuti da i pored svega, najvei
broj downloada i itanja beleimo u Srbiji i Hrvatskoj, to je u skladu sa naim ciljem
da stvorimo regionalni art magazin, koji e predstavljati umetnike iz cele bive Jugo-
slavije i za sada smo na dobrom putu, s obzirom da smo zakljuno sa brojem 3, bili u
prilici da predstavimo umetnike iz svih ex-Yu republika.
Odlian prijem na koji su prva dva broja naila, dodatno nas je motivisao da od broja
3 uvedemo znaajne promene u konceptu i da time dodatno unapredimo magazin.
Kao to moete videti u nastavku, broj 3, sadri nove segmente posveene muzici,
flmu, teoriji umetnosti, ali i po nama najvaniji novi sement intervjue sa umet-
nicima, koji smatramo najvanijom promenom, jer su upravo umetnici oni koji svoje
radove i pristup umetnosti mogu najbolje da objasne. Navedenim promenama smo
postigli jo jedan cilj, a to je stvaranje magazina po meri umetnika, ali to nije kraj i
EXART e u narednom periodu nastaviti da se razvija u razliitim pravcima.
Glavni urednik
Sreko Radivojevi
SADRAJ
6 Exart magazin Exart magazin 7
OGIST RODEN
METAFIZIKA
PLATFORMA
FRIDA KALO
TOBIJA
UMETNOST
DANAS
BRANKO
RADAKOVI
PHOTOSHOP
SAJTOVI
DAMIR
MUMBAI
13
19
25
37
45
51
61
66
SADRAJ
JELENA
JOVI
KRISTIJAN
GOLUBOVI
ZEHRINA
KARI
ALEKSANDAR
PANTI
DANILO
MILOVANOVI
BILJANA
MILENKOVI
NATALIJA
STANI
KONTAKT
82
96
112
128
146
162
180
196
EXART
OGIST RODEN
14 Exart magazin 14 Exart magazin 14 Exart magazin 14 Exart magazin
Mladi ljudi, vi koji elite da sluite lepo-
ti, moda e vam goditi da ovde naete
ukratko izloeno ono do ega se dolo
dugim iskustvom.
Pobono volite majstore koji su vam
prethodili.
Poklonite se pred Fidijom i
Mikelanelom. Divite se boanskom
miru jednog i divljem nemiru drugog.
Divljenje je blagorodan napitak za ple-
menite duhove. Pa ipak, uvajte se da
ne oponaate svoje prethodnike. Puni
potovanja prema tradiciji, nauite se
da razlikujete ono veito plodno to
ona u sebi sadri: ljubav prema Prirodi i
iskrenosti. To su dve jake strasti i nikada
nisu lagale. Na taj nain tradicija nalae
da se neprestano obraate stvarnosti i
ne dozvoljava vam da se slepo potinite
bilo kom majstoru.
Neka priroda bude vaa jedina boginja.
Potpuno verujte u nju. Budite uvereni
da ona nikada nije runa i svoje tenje
ograniite na to da joj budete verni.
Za umetnika je sve lepo, jer u svakom
biu i svakoj stvari njegov prodorni po-
gled otkriva karakter, to jest unutranju
istinu koja prosijava kroz oblake. A ta
istina je lepota. Predano uite: mora
vam poi za rukom da otkrijete lepotu,
jer ete doi do istine.
Radite strasno.
OGIST RODEN
O UMETNOSTI
Odlomak iz knjige: Ogist Roden o umetnosti , Pol Gzel,
Metaphysica Beograd, 2004 godina.
Vi, vajari, jaajte u sebi smisao za du-
binu. Duhu je teko da se srodi sa
tim oseanjem. On jasno moe da
zamisli samo povrine. Teko mu je
da oblike zamisli u prostoru. U tome
se meutim i sastoji va zadatak.
Pre svega, jasno postavite osnovne
planove fgura koje vajate. Snano
naglasite poloaj koji dajete svakom
delu tela, glavi, ramenima, donjem
delu malog trbuha, nogama. Umet-
nost zahteva odlunost. Samo kada
snano istaknete kako linije teku, vi
ponirete u prostor i osvajate dubinu.
Kada ste glavne planove utvrdili, sve je
reeno. Vaa statua ve ivi. Detalji se
zatim raaju i razmetaju sami od sebe.
Kada modelujete, nikad ne mis-
lite na povrinu, nego na reljef.
Neka va duh svaku povrinu shvati
kao krajnji deo neke zapremine koja
je potiskuje od pozadi. Oblike zamis-
lite kao da su usmereni prema vama.
Sav ivot izvire iz jednog sredita,
a zatim se razvija i rascvetava iznu-
tra prema spolja. Isto tako, u sva-
kom lepom vajarskom radu, uvek se
nasluuje snaan unutranji pritisak.
U tome je tajna antike umetnosti.
Vi, slikari, isto tako posmatra-
jte stvarnost dubinski. Pogledajte,
na primer, jedan Rafaelov portret.
r
OGIST RODEN O UMETNOSTI
r
Exart magazin 15 14 Exart magazin
16 Exart magazin Exart magazin 17 16 Exart magazin Exart magazin 17 16 Exart magazin Exart magazin 17 16 Exart magazin Exart magazin 17
Primajte opravdane kritike. Lako ete
ih prepoznati. To su kritike koje e
vam potvrditi sumnju koja vas opseda.
Nemojte da dopustite da vas pokolebaju
kritike koje vaa savest ne prima.
Nemojte se bojati nepravinih kritika.
Protiv njih e se pobuniti vai prijatelji.
Oni e ih naterati da razmisle o svo-
joj naklonosti prema vama i oni e je
odluiti ispoljiti kada bolje razaznaju
njene pobude.
Ako je va talenat neta novo, u poetku
ete imati malo pristalica, a itavu armi-
ju neprijatelja. Nemojte se obeshrabriti,
prvi e pobediti; jer oni znaju zato vas
vole; drugi ne znaju zato ste im odvrat-
ni; prvi se oduevljavaju istinom i ne-
prestano joj vrbuju nove privrenike;
drugi uopte ne ostaju uvek pri svom
pogrenom miljenju; prvi su uporni,
dok se drugi okreu prema vetru. Istina
e svakako pobediti.
Nemojte gubiti vreme stvarajui
drutvene i politike veze. Videete
mnogu svoju sabrau kako su pomou
spletki doli do asti i bogatstva; to nisu
pravi umetnici. Meutim, neki od njih
su vrlo inteligentni, ako se upustite
u borbu s njima na njihovom tlu,
utroiete isto onoliko vremena koliko
i oni, to jest itav svoj ivot; nee vam,
dakle, ostati ni jedan trenutak da bu-
dete umetnik.
Strasno volite svoju misiju. Na sve-
tu nema nieg lepeg. Ona je daleko
uzvienija nego to prost ovek misli.
Umetnik daje veliki primer.
On oboava svoj zanat; njegova najlepa
nagrada je to ini dobro. Danas, na
alost, radnike, na njihovu nesreu, na-
govaraju da mrze rad i da sabotiraju.
Ljudski rod e biti srean tek kada svi
ljudi budu umetnike due, to jest kada
svi budu uivali u svome radu.
Umetnik je jo i divna lekcija iz iskrenos-
ti.
Pravi umetnik uvek izraava ono to
misli, po cenu da se sukobi sa svim
utvrenim predrasudama.
Na taj nain on svoje blinje ui da budu
otvoreni.
Dakle, zamislite kakav bi udesan nap-
redak bio kada bi odjednom apsolutna
ljubav prema istini zavladala meu lju-
dima!
Ah, kako bi se drutvo brzo oslobodilo
zabluda i rugoba koje bi priznalo i kao
bi brzo naa planeta postala Raj!
Kad ovaj majstor prikazuje neku linost
s lica, on joj iskosi grudi i tako postie
iluziju tree dimenzije.
Svi veliki slikari poniru u prostor. Nji-
hova snaga lei u oseanju dubine.
Upamtite ovo: ne postoje crte, postoji
samo zapremina. Kada crtate, nikad
ne obraajte panju na konturu, ve na
reljef. Reljef gospodari konturom.
Vebajte bez prestanka. Treba da se
prekalite u zanatu.
Umetnost je samo oseanje, ali bez poz-
navanja volumena, proporcija, boje, bez
vete ruke i najivlje oseanje je umrtv-
ljeno. ta bi bilo i od najveeg pesnika
u stranoj zemlji iji jezik mu ne bi bio
poznat? U novom pokoljenu umetnika
ima mnogo pesnika koji na alost odbi-
jaju da naue da govore. Zato samo mu-
caju.
Imajte strpljenja! Ne raunajte na
nadahnue. Ono ne postoji. Jedine od-
like umetnika su mudrost, panja,
iskrenost, volja. Obavljajte svoj posao
kao poteni radnici.
Mladi, budite istiniti. Ali to ne znai:
budite prosto tani. Postoji jedna
prostaka tanost: tanost fotograf-
je i odlivka. Umetnost poinje tek sa
unutranjom istinom. Neka svi vai obl-
ici, sve vae boje tumae oseanja.
Umetnik koji se zadovljava zavaravan-
jem oka i ropski reprodukuje detalje bez
vrednosti nikada nee biti majstor. Ako
ste u Italiji posetili neki campo santo,
svakako ste zapazili kako se umetnici
kojima je stavljeno u dunost da ukrase
grobove detinjasto uspinju da na svojim
kipovima tano izrade vezove, ipke,
pletenice. Oni su moda tani, ali nisu
istiniti jer se ne obraaju dui.
Skoro svi nai vajari podseaju na vajare
sa italijanskih grobalja. Na spomenici-
ma postavljenim po naim trgovi-
ma, vide se samo redengoti, stolovi,
stoii, maine, baloni, telegraf. Nema
unutranje istine; dakle, nema umet-
nosti. Uasavajte se te starudije.
Budite duboko, surovo istiniti. Ni-
kada se ne ustruavajte da izrazite ta
oseate, ak i kada se ne slaete s usvo-
jenim idejama. Moda vas nee odmah
shvatiti. Ali vi neete dugo ostati usam-
ljeni. Prijatelji e vam ubrzo prii, jer
to je duboko istinito za jednog oveka,
istinito je za sve ljude.
Samo, bez kreveljenja, bez uvijanja
pomou kojih bi se privukla publika.
Budite jednostavni i budite edni!
Najlepi predmeti su pred vama: to su
oni koje najbolje poznajete.
Moj dragi i veliki Een Karijer, koji nas
je tako brzo ostavio, pokazao je mnogo
dara radei slike svoje ene i dece. Da
bi bio uzvien, dovoljno mu je bilo da
velia materinsku ljubav. Majstori su
oni koji svojim oima vide ono to su
svi videli i koji umeju da zapaze lepotu
onog to je suvie obino za ostale ljude.
Ravi umetnici uvek gledaju kroz tue
naoare.
Najvanije je biti uzbuen, voleti, nada-
ti se, drhtati iveti. Biti prvo ovek, pa
onda umetnik. Prava se reitost pods-
meva reitosti, govorio je Paskal. Pra-
va se umetnost podsmeva umetnosti. I
ovde uzimam za primer Eena Karijera.
Na izlobama, veina slika su samo na-
slikana platna; a njegove, meu ostali-
ma, izgledaju kao prozor koji gledaju u
ivot.
OGIST RODEN O UMETNOSTI
METAFIZIKA
PLATFORMA
r
METAFIZIKA
PLATFORMA
METAFIZIKA PLATFORMA
Tekst: Laki Suboti
r Kako su flozof nazivali praosnov sveta?
Za neke je to bila voda, za druge vatra
- za Dekarta je to bila pinealna lezda.
Da li e se ostvariti san Imanuela Kanta,
metafzika po zahtevu istog uma?
Samo mi izvesnost pruite, o bo-
govi, neka je ona samo daska na moru
neizvesnosti, dovoljno iroka da bi se
na njoj lezalo, tako je glasila molitva
grkog flozofa Parmenida. Kasnije je
Aristotel dokazao da egzistencija nikad
ne pripada esenciji, da postojanje ni-
kad ne pripada sutini stvari. Materijal
naeg miljenja, prema Parmenidu, ni-
kad ne postoji u neposredno spoznatoj
realnosti, vec se uzima sa nekog drugog
mesta, iz vanulnog sveta u koji - uz
pomoc miljenja - imamo neposredan
pristup.
Parmenid je aparat saznanja pod-
vrgao odvanoj kritici, ljutio se na svoje
oko to gleda i uvo sto slua postojanje
uopte. Ne sledite samo svoje slabovido
oko, tako glasi njegov zahtev, niti uvo
sto umi ili jezik, ve ispitujte snagom
misli.
Zatim se obratio bogovima sledeim
reima: Za sebe sauvajte sve ono ta
postaje, sve ono raskono, areno, cvet-
no, varljivo, draesno i ivo, a meni dajte
samo jedinu, jadnu i praznu izvesnost !.
Subjektu je potpuno nemogue da vidi
i sazna neto to je izvan njega samog,
utoliko pre to su saznanje i bie dve
medjusobno najprotivrenije sfere koje
postoje.
Imanuel Kant je smatrao da u
metafzici, koju naziva kraljicom svih
nauka, treba koristiti metodu Koperni-
kanski obrt. Sa objekta saznanja treba
prei na subjekat saznavanja. Ne treba
da nas vodi dogmatski zanesena elja za
znanjem. Jo od Aristetolovog vremena
metafzika se nije pomakla ni korak.
Kantovo pitanje glasi: Kako je mogua
metafzika kao nauka?. Ostavio je za-
datak sledeim generacijama (smatrao
je da na tako neto ima moralno pra-
vo) opiran organon za konstrukciju
metafzike sa artikulacijom ili organ-
skim sklopom sistema.
Posao je od prostog pojma uzroka. Pre
njega je flozof Dejvid Hjum iscrpno
obradjivao taj problem. Zahtevao je da
um, koji tvrdi da ga je proizveo u svom
krilu, objasni ta je to pojam veze, uzro-
ka i uinka, kao vaan pojam u metaf-
zici. Zakljuio je da izmedju uzroka i
posledice ne postoji nikakva nuna veza.
Mi samo iz navike saznajemo da neto
sledi nekakav uzrok, ali to ne mora uvek
tako da bude.
Svaki zakljuak je, po Kantu, neki
oblik egzistencijalnog suda. Pri emu
mi tvrdimo da neto postoji. Na prim-
er, sud koji glasi: Lopta je crvena, se
ne moe valjno dokazati. Ta tvrdnja se
zasniva samo na kopuli je koja potie
od glagola biti. Pravilnije ta reenica
bi glasila: Postoji crvena lopta , pri
emu se sama re biti opravdava time
to navodno mi postojimo. Ali to je ne
dovoljno. Jedini urodjeni pojam, ne za-
visan od iskustva, kod oveka je samos-
vest ili svest o samom sebi. U samom
umu ne postoji osnovna raznovrsnost
potrebna da bi se izvela sinteza za bilo
koji sintetian sud. U ovom slucaju sin-
teze lopte i crvenog.
Na slian nain Imanuel Kant pobija
mogunost ili validnost bilo kakvog
dokazivanja. Samim tim ukazuje na
relativnost svih pojmova i na to da ne
ivimo u civilizovanom drustvu.
Najpoznatija su mu pobijanja trostru-
kog dokaza o postojanju Boga i etiri
antinomije o granici Kosmosa. Izmedju
razuma i pojava ne postoji dodirna veza
jer u osnovi pojava se kao podloga nal-
azi nesto to on naziva supstratom svih
pojava ili stvar po sebi (Ding an sich).
Da li je zavetana potomstvu metafzika
koju je Kantova Kritika prenela u jedno
stanje stagnacije? Ne, jer korist od nje
je, kako kaze Kant, negativna, naime sa
spekulativnim umom nikada ne smemo
da kroimo izvan granica iskustva, a to i
jeste njena prava korist.
Medjutim uprkos zapreenosti
spoznajne funkcije spekulativnog uma
koja je ograniena samo na pojam sa-
mosvesti i koja se ogleda u reenici:
ja jesam, Kant primeuje da postoje
matematike formule kao to je npr
Pitagorina teorema , koje imaju veno
vaenje nezavisno od iskustva. Tu on
sada napusta polje spekulativnog uma i
prelazi na praktini um gde ideje dobi-
jaju svoje validno znaenje i upotrebu.
Dekart Kant
(1.deo)
METAFIZIKA PLATFORMA
Ideje ljudskom umu nisu date, ve
su mu zadate (aufgegeben). Zadate su
mu u tom smislu to je u njegovoj prirodi
da stalno tei najvioj sintezi. Na estet-
ski nain (u pitanju je transcedentalna
estetika) Kant povezuje zvezdano nebo
i moralni zakon dunosti (moralni im-
perativ). Na taj nain nagovetava ono
to je Shopenhauer kasnije imenovao
kao metafzicka potreba. Svaki ovek
ima urodjenu elju da objasni pojave u
svetu u kome ivi. Metafzika potreba
je najvea potreba kod oveka i iz tog
razloga su nastale sve svetske religije.
deo iskustva jer svako iskustv
Kantova kritika ili propedeutika za sis-
tem spekulativnog uma je medjutim
hladna i maglovita kao i oblast pored
Baltikog mora gde je iveo. Mnogi su
osporavali njegov sistem. Hegel je kri
tiki primetio da je Kant povezao razum
i iskustvo (uz pomo tzv. transcedentalne
eme) na spoljanji , povran nain kao to
se nekom uzicom povezuju drvo i noga.
Smatrao je da Kantove antinomije imaju
manje dubine i smisla nego aporije Elejaca
i da je Kant ostao zarobljenik logikog for-
malizma.
Dakle, postoji metafzika kao proiz-
vod spekulativnog uma, koja vai u oblas-
ti matematike. Kao uputstvo za siguran
ivot u samoj izvesnosti ona gubi vanost.
Kant je tvrdio da u samom umu, koji zna
samo za samosvest i nita vie, nikakva
siteza i nikakav sud nije mogu. Ali, kada
bi u samom umu postojala bilo kakva
raznovrsnost; a da nijeo je ve sud; onda
bi sintetiki sudovi pak bili mogui. I bila
bi mogua izvesnost koju pominje Parme-
nid.
(1.deo)
Hegel
22 Exart magazin
FRIDA KALO
Exart magazin 27 Exart magazin 27 Exart magazin 27 Exart magazin 27
FRIDA KALO
FRIDA KALO
Tekst: Semra Kadri
Frida Kalo je bila meksika slikarka.
Roena kao Magdalena Karmen Frida
Kalo i Kalderon u roditeljskoj kui u
Kokoakanu. Otac joj je bio nemaki
slikar i fotograf jevrejskog porekla,
Viljem Kalo, a majka katolkinja Ma-
tilda. Otac je bio miran, tih, povuen
ovek, a majka preka i tvrdoglava ena.
Sa 6 godina razbolela se od deje paral-
ize i kao posledica toga jedna noga joj
je ostala tanja i kraa od druge, zbog
ega je bila predmet podsmeha svojih
vrnjaka. Meutim, to je nije obeshra-
brilo. Jednostavno, bila je ponosna,
prkosna, prezirala je pokazivanje bilo
kakve slabosti i nikad nije plakala. Ma-
jka ju je potajno saaljevala, a od oca
je dobijala podrku i divljenje. Izrasla
je u energinu i nemirnu devojku, koja
se iala na kratko, nosila pantalone i
druila se samo sa mukarcima. Sred-
nju kolu upisala je tako to je falcifko-
vala godine svog roenja, ali je ostala
zapamena kao devojka koja je puno
itala i bila jako reita.
Osim politikih, razvijala je i druge
oblasti svog interesovanja, elela je da
zavri studije i postane lekarka, pre sve-
ga zbog svog loeg zdravlja.
Godine 1925., u sudaru izmeu autobu-
sa u kojem se vozila sa svojim dekom
Alehandrom i tramvaja, zadobila je
teke povrede. Dugaka metalna ipka
iz autobusa probuila joj je stomak,
desna, kraa noga bila je prelomljena
na jedanaest mesta, a stopalo potpu-
no smrskano. Kima joj je takoe bila
preseena na tri dela. Karlica, rebra i
kljuna kost su bili zdrobljeni. Lekari su
sumnjali da e preiveti i tvrdili da vie
nee prohodati. Nakon mesec dana pro-
vedenih u bolnici, putena je na kuno
leenje.
Kad bi je bolovi koliko-toliko uminuli,
majka joj je davala boje i platna da slika,
a otac joj namestio ogledalo na plafonu,
kako bi mogla da vidi svoje lice. etkice
su je oputale, a inspiraciju je pronala-
zila u jedinoj stvari koju vidi, sopstven-
om liku. Prenosila je svoje emocije na
platno.
Slikala je svoju ljutnju i bol. Tokom svog
ivota stvorila je oko 200 slika, crtea
i skica u vezi sa svojim iskustvima u
ivotu, fzikom i emocionalnom bolu
i njenom burnom odnosu sa Dijegom.
Od 200 slika, 55 su autoportreti.
Zahvaljujui nadljudskoj snazi, prkosu
i inatu ponovo je prohodala sa 19 go-
dina. Operisana je vie od 30 puta, a da
bi olakala patnju, odavala se alkoholu i
drogama. Nakon oporavka, kune fnan-
sije su presuile i morala je sa napusti
kolu. Iako samouka, od svih poslova
znala je samo da slika. Na jednoj zaba-
vi upoznala je Dijega Riveru, najveeg
meksikog slikara murala i pokazala mu
svoje slike.
Tvoje slike su posebne, tako meksike.
Darovita si i ima stila. Mora da nastavi
sa radom, ali nemoj nikoga da oponaa,
budi svoja, dovoljno si dobra i drugaija
rekao joj je Dijego i njoj je to bio do-
voljno veliki motiv za rad. Ubrzo su
poeli burnu ljubavnu vezu koja je tra-
jala do kraja njenog ivota.
U tom periodu, Dijegu je prioritet bilo
slikarstvo i politika, a Fridi samo on.
Ubrzo posle venanja, Frida je shva-
tila da Riverina ljubav prema njoj ne
iskljuuje i njegove ljubavne veze prema
drugim enama, meu kojima je bila i
njena sestra. eznuo je za slobodom,
eleo je da poseduje svaku enu, a to mu
je obezbeivalo neprikosnoveni ugled.
Fridu su bolele njegove prevare. Pravda-
la ga je da je posedovanje ene plod nje-
gove umetnike prirode, jer na taj nain
pronalazi inspiraciju za svoju umetnost.
Uz sve nevolje kui i probleme sa nev-
ernim suprugom, zdravlje joj je bivalo
sve loije. Za njihov brak se sve moe rei,
osim da je bio skladan, iako se sastojao
od ljubavi, ali i veza sa drugim ljudima,
kreativnosti koja ih je spajala i mrnje
koja je kulminirala razvodom 1940-te
godine i koji je trajao samo godinu dana.
FRIDA KALO
Frida je odluila da bude drugaija, nemi-
losrdno iskrena i ogoljena. Nije mogla da
se ostvari kao majka, to je silno elela.
Njene slike sadrale su motive jakih boja,
spoj starog i novog, a sve pratei detalji-
ma iz njenog tekog i napaenog ivota.
U tom periodu poela je da se oblai kao
seljanka iz Fehuana. Bila je drutvena i
esto je prireivala lude urke. Imala je
mnogo oboavalaca, meu njima je bio i
Pikaso. Posedovala je smisao za humor
i svi su je oboavali. Na otvaranju svoje
jedine izlobe naredila je da se na sredinu
sale postavi krevet na kome je poelela
dobrodolicu svojim gostima.Umrla je
1954. godine. Neki misle da jednostavno
vie nije elela da ivi. Sahranjena je u svo-
joj roenoj kui. Kua je kasnije pretvore-
na u muzej. Njene slike odraavale su sve
ono to se dogaalo u njenom kratkom,
tekom i traginom ivotu, ali to je ono
to njenim slikama daje jo veu vrednost.
Njen realizam u slici pun je alegorijskih
elemenata, emocija koje je proivljavala,
kulturnog naslea iz kojeg je proizala,
a to je hriansko i jevrejsko naslee, te
meksiko, indijsko i nemako. Radovi
Fride Kalo tek su 80-ih godina prolog veka
doiveli punu afrmaciju, jer za ivota bila
je manje poznata kao umetnica, a vie po
svom burnom braku sa jednim od najveih
meksikih umetnika Dijegom Riverom.
Njene slike su odraz njenog ivota koji je
nikad nije mazio.
Podnosei stoiki svoju teku sud-
binu, Frida Kalo je postala simbol za
borbu,hrabrost, strast i ljubav.
Uspela je kroz svoja dela da iskae sve svo-
je elje, snove, nadanja, sav svoj bol.
Danas, njeni radovi su deo kolekcija
mnogih nacionalnih muzeja.
Exart magazin 29
exart
28 Exart magazin
FRIDA KALO
FRIDA KALO
FRIDA KALO
TOBIJA
TOBIJA
TOBIJA
Tobija je jedan od zanimljivi-
jih alternativnih beogradskih
bendova, koji sem specifnim
zvukom, panju privlai i svo-
jim tekstovima koji teraju na
razmiljanje.
Najzanimljiviji deo ovog
petolanog dark wave benda
je defnitivno frontmen Ivan,
gost Exart magazina, za koga je
asopis Neradnik jednom pri-
likom naveo da: ...ukoliko ste
uli neki morbidni vokal dok
ste tumarali hodnicima Bigza,
verovatno je to bio on. Ko je nje-
ga sreo ni pakao mu nee teko
pasti.

Kako bi opisao muziki pravac Tobije i
koji bendovi su imali najvie uticaja na
vas?
Dark wave, post dark wave, post punk,
neoklasicizam, rnroll Ne znamo ni
mi sami u koji ko moete da nas stavite.
Mi se jednostavno bavimo muzikom ona-
ko kako je oseamo, duboko inspirisani
onim kako se oseamo, onim sa ime se
susreemo. to se uticaja tie svakako
da ima onih koji su uticali na nas, sve se
nadovezuje i nadovezuje na prethodno
i tako to ide od pamtiveka pa na ovamo,
bie mi teko da izdvojim neki poseban
bend pa cu nabrojati pravce vizanti-
jska muzika, renesansa, barok, klasika,
neoklasicizam, novi talas, punk rock,
gothik, EBM, ska, epik spisak bendova
i kompozicija bi bio mnogo dugaak.
Kako je nastao bend i ko ga ini?
Bend je nastao spontano pre nekih 7-8
godina, pre benda su postojali brojni sn-
imci u elektro-gitarskoj formi, ti snimci
su bili okida za nastanak Tobije u formi
ivog benda. Kroz Tobiju su vremenom
proli brojni muziari dok se konano
nije iskristalisao u ono to je danas. Danas
ga sainjavaju Miki bas, Sinia gitara,
Luka bubanj, Jelena klavijature i moja
malenkost Ivan vokal.
O emu pevate, koje su glavne teme tek-
stova?
Po nazivima pesama mogu se nazreti teme,
Kontrola, Nervoza, Zakon, Dolazim, Fas-
cinacija, Tvar, Moda, Soba bliceva, Ja
postojim, Izgubljeni grad uglavnom
ivot, oseanja, tabu teme, agape, mrnja,
pitanja, flozofja, psihologija, ambijetalni
tekstualni slikovi, poezija...
Kako nastaju tekstovi, zajedniki ih piete
ili neko doe sa gotovim tekstom?
Uf, pesma se pojavi u glavi, dodje od
nekud kao da te grune nekakav trans u
duhu te pesme, uglavnom se pojavi cela
sa svim svojim instrumentima, prateim
vokalima, ritmom, nazire se i tekst, sve se
to saspe skoro u realnom vremenu u mik-
rofon, retko se kada uzima olovka u ruke.
Koji su najvei problemi sa kojima se mla-
di bendovi danas sreu u Srbiji i koji je
glavni problem sadanje scene?
Besparica.
Priredio: Sreko Radivojevi
TOBIJA
TOBIJA
Koliko je zahtevna uloga pevaa/front-
mena u sluaju Tobije?

Bavljenje bendom kao to je Tobija
zahteva ogromno uloeno vreme i trud ali
sve to barem meni ne pada toliko teko,
nema tu kalkulacija izmedju uloenog
i dobijenog, ovim se bavim se iz stvarne
ljubavi prema muzici i prema onima koji
je razumeju.
Najboljih 5 albuma po tvom miljenju?
Luna Nestvarne stvari (1984)
Elektrini Orgazam Elektrini Or-
gazam (1981)
Joy Division Unknown Pleasures (1979)
Sex Pistols Anarchy in the UK (1976)
Paket Aranman (1981) itd.
Prvi album pod nazivom A ta bi vi,
izdali ste prole godine, kako je teklo sn-
imanje albuma i koliko je trajalo?
Samo snimanje je trajalo oko 2 meseca,
rad na aranmanima pesama je trajao
mnogo due.
Tobija je nastupala u skoro svim Beo-
gradskim rok klubovima i na nekoliko
festivala. Kojih svirki se posebno rado
sea?
Najradje se seam prve dve svirke,
prva je bila na otvorenom prostoru na
Duanovcu, a druga u klubu Danguba,
hehe bio sam zbunjen svim tim i pitao
se otkud moja malenkost u svemu tome,
ipak nikada nisam imao nikakvu tremu
na nastupima.
Kakvi su dalji planovi i kako vidi
budunost benda?
Uf... pa nema planova, ima stihija!
Imate u planu novi album, kada moemo
da ga oekujemo?
Novi album je vec snimljen u formi mini
LP-a uskoro ce da se pojavi na sound-
cloud-u, tube i sl. od jeseni ako Bog da
zavravamo jo jedan zapoet.
exart
UMETNOST
DANAS
UMETNOST
DANAS
UMETNOST DANAS
r
TEKST: Nevena Miki
r
Umetnost prati i refektuje sve
promene drutva, okruenja i samog
oveka. Svrha umetnikog dela je da
ulepa i oplemeni, probudi kreativnost
i podstakne lepe misli, svedoi o pos-
tojanju i trajanju trenutka u vremenu i
prostoru.
Umetniko delo ne nastaje izolovano
od sredine, nije imuno na vreme, dog-
adjaje, klimatske i geografske faktore.
Upravo ovi inioci uslovljavaju karakter
stvaralatva.
Kroz umetniko delo, takodje, moemo
dobiti celovitu informaciju o emo-
tivnom i psiholokom stanju umetni-
ka. Kroz umetnikov prikaz ili utisak o
stvarnosti moemo da stvorimo sliku o
izgledu drutva i socijalnim prilikama
koje ga okruuju. Vermer jasno slika
poloaj ene nizozemskog drutva
sedamnaestog veka. Pripadnicama
srednje klase je mesto u kuhinji, podvi-
jenih rukava, pogrebanih laktova i pod-
ignute kose, dok su prijateljice i supruge
naruioca odevene u raskone krznene
pelerine, sa diskretnim odsjajem pre-
fnjenog nakita. deavanja, do okrutnih
predstava rata za nezavisnost panije.
One su drugaije tretirane, predstav-
ljaju trofeje svojih bogatih i pijanih
mueva, koji svoj uticaj ovekoveavaju
na portretima svojih ena, a zabavu
pronalaze u istim onim kuhinjama u ko-
jima su bespomone pripadnice srednje
klase. Na osnovu dela Fransiska Goje
sagledavamo pansku istoriju drutva
u kojem je iveo. Prikazuje zivot u Ma-
dridu, od bezazlenih, svakodnevnih
ivotnih situacija, preko aristokratskih
portreta i prikaza sveanih deavanja,
do okrutnih predstava rata za nezavis-
nost panije.
ta se moe zakljuciti na osnovu umet-
nosti dananjice o drutvenim okol-
nostima u kojima ivimo i nama
samima? Da li je umetnost danas kom-
petentna da prikae sliku vrednu ko-
mentarisanja, uivljavanja, udubljivan-
ja, tumaenja? Moj lini utisak, koji je
na dobrom putu da postane miljenje, je
da su sloboda miljenja i izraavanja i
bunt postali izgovor za nekulturu i vul-
garnost. Svako sebe naziva umetnikom,
sa ciljem da skrene to vie panje na
sebe, po mogustvu na drutvenim
mreama.
Potreba da se izazove divljenje i
oduevljenje okruenja je prevelika.
Mnogi u toj potrebi izgube sebe i svoje
ideje. Jedina stvar vea od pomenute
potrebe je strah od neodobravanja i ne-
godovanja, ili, jo gore, ravnodunosti.
Zato se odlazi iz krajnosti u krajnosti,
iz kia u prazninu, iz zbunjenosti u be-
smisao. Poruka ostaje u drugom planu,
nosei sa sobom pozitivne ili nega-
tivne stavove. Lina promocija je bitna,
privui poglede, biti u centru zbivanja
i tema razgovora. Svrha umetnosti nije
korist, niti ostvarivanje bilo kakve vrste
profta.
Kakva je javnost koju umetnici u
pokuaju ele da pridobiju? Neupuena i
neproduhovljena kao i oni sami. Pome-
renih parametara za vrednovanje, ali
svesna da treba da ceni umetnost koja
joj je servirana, divi se onome to ne ra-
zume i o emu uopte i ne razmilja.
Ki, neproduhovljenost i neukus vrite
sa svih strana. Ali nasuprot toj galami i
vriscima, tu je tiina koju stvaraju talenti
i istanani ukusi. Obrazovani i slobod-
ni umetnici izraavaju svoje impresije
i oseanja, poznaju slikarske tehnike,
boje, vladaju perspektivom i stvaraju
tiho, bez rezervnih potrebi, osim one
osnovne, potrebe za umetnou.
U toj tiini su i oni koji sutinski razume-
ju umetnost, u stanju su da se poveu sa
delom, tumae ga na svoj nain ali uvide
poruku koju delo alje. Upoznala sam
malo takvih ljudi i uvidela neto to je
svima zajedniko- mnogo znaju, a malo
govore.
Svoja znanja uvaju u tiini, ali su uvek
spremni da ih, gotovo neujno, podele
sa onima koji su voljni da ue ili jed
nostavno uju tudje, razliito miljenje.
Povezati se sa umetnikim delom je di-
vna sposobnost. Proviriti u svet koji je
umetnik stvorio i u svet koji je u njemu
samom.
Umetnost, pre svega, slui samom
stvaraocu da pomou nje sredi svoje
misli, usmeri emocije i prokae strasti.
S toga, delo ne mora da razume svako,
jer je ono odlika individualnog i linog.
Umetnost je iracionalna, haotina,
esto ide protiv pravila i zatim je sasvim
u redu ne razumeti je.
Nerazumevanje dela esto povlai dub-
lja i izdanija razmiljanja, kreativnost
i smestanje dela u individualne okvire
i stavove. Umetnost kao najprirodniju
reakciju posmatraa iziskuje i brojne
razmene misljenja i sukobe argumena-
ta. Dakle, svrha umetnosti ne mora uvek
biti precizna i jasna, ali svakako treba
da izazove emociju i natera posmatraa
da razmisli, u sopstvenoj tiini.
Ameriki pisac Dzon Apdajk je go-
vorio da umetnost nudi prostor u
kome duh moe da die. Momo Ka-
por je izjavio: ,, Sreom, umetnost
se zainje i daleko od lepote. Ona je
udnja za stvaranjem harmonije u
haotinom svetu u kome nam svakod-
nevno preti prosenost i runoa.
Po Pablu Pikasu, svrha umet-
nosti je da spere prainu svakod-
nevice. Takodje smatra da znamo da
umetnost nije istina. Umetnost je la
koja nam omoguava da spoznamo
istinu. Doarao je svest o umetnosti,
njenu svrhu i poziciju u drutvu u ko-
jem stvara, rekavi:
,, Oni prefnjeni, oni bogati,
profesionalni neradnici, destil-
eri kvintensencije, trae samo
neobino, senzacionalno, skan-
dalozno od dananje umetnosti.
Ja lino sam, od pojave Klubi-
zma, hranio te momke onim to
su hteli i zadovoljavao kritiare
svakakvim bizarnim idejama
koje su mi padale na pamet. to
manje su ih razumeli vie su mi
se divili. Zabavljajui se svim tim ap-
surdnim farsama, postao sam slavan,
i to vrlo brzo... Za slikara slava znai
prodaju i prihode. Kao to znate, danas
sam slavan i bogat. Ali kada sam sam,
ne budem toliko bestidan da smatram
sebe umetnikom uopte, svakako ne u
divnom znaenju te rei kada se odnosi-
la na ota, Ticijana, Rembranta, Goju,
koji su bili veliki slikari. Ja sam samo
javni klovn, prodavac magle.
UMETNOST DANAS
Razumeo sam svoje vreme i eksploati-
sao sam imbecilnost, tatinu, pohlepu
svojih savremenika.Tiina o kojoj go-
vorim, prua mnogo mogunosti i slo-
bode. U njoj nema osudjivanja, nema
straha od neuspeha i razoarenja. Nema
straha od iskazivanja svojih razliitih
stavova i miljenja. Iz te tiine se na-
jbolje prati tok umetnosti, od dela
koja su vec dugo deo istorije umet-
nosti, do onih koji su u procesima
nastajanja. U tiini se stavovi ne-
prestano sukobljavaju, traje rasp-
rava o smislu i svrsi umetnosti, koja
je prisutna od kad i sama spozna-
ja o njoj. Raspravu o umetnosti je
nemogue okonati, ona naizmenino
stagnira i zahuktava se, poveava se i
smanjuje broj govornika i argumena-
ta. Mnogo je pretpostavki, tumaenja,
zakljuaka i odgovora. Svi oni su u isto
vreme potpuno tani i prihvatljivi ali i
sutinski netani. Budite sreni kada
osetite tiinu, uivajte u njoj i dozvolite
joj da vas fascinira.
P
a
b
l
o

P
i
k
a
s
o

b
y

A
r
n
o
l
d

N
e
w
m
a
n
Momo Kapor
Don Apdajk
exart
BRANKO
RADAKOVI
BRANKO RADAKOVI
INTERVJU
Gost ovog broja Exarta je Branko Radakovi, na multimedialni umetnik, koji se
zadnjih godina uspeno bavi flmom, iza sebe ima nekoliko dokumentarnih fl-
mova, jedan dugometrani igrani i mnotvo kratkih igranih i eksperimentalnih
flmova. Zadnjih par meseci panju je privukao rad na dokumentarcu - Limu-
novo drvo, koji se bavi prvim bendom frontmena EKV-a Milana Mladenovia.
Intervju koji je dao za na magazin, za temu ima prvenstveno radu na novom
flmu, ali i druge aspekte Radakovievog stvaralatva iz oblasti kinematografje.
Kada ste prvi put doli u kontakt sa
muzikom Limunovog drveta i ta Vas je
navelo da napravite flm o ovom bendu?

Poto sam jo kao klinac upijao sve
kvalitetno to postoji na ovim pros-
torima, arlo akrobata, Disciplina
kime i Ekatarina velika bile su grupe
koje su imale posebno mesto u mom
srcu, te sam jo tada dosta istraivao.
I do asopisa Duboks sam doao, a to
nije bilo lako u to vreme jer interneta
nije bilo, ali ja sam u jednom trenutku
saznao i za Limunovo drvo. Ipak, nji-
hovi muziki zapisi nisu bili dostupni
sve dok se poetkom 2009. nije pojavio
snimak pesme Neto u nama na YOU
TUBE-u. Uskoro je neko ponovo post-
avio tu pesmu pod imenom Gubitak.
To je bilo pravo otkrovenje za sve one
koji su znali za ovaj legendarni bend, a
nisu imali prilike da ga uju. U tu gru-
paciju spadam naravno i ja.
Milan Mikica Stefanovi (osniva grupe
zajedno sa Milanom Mladenoviem i
Dragomirom Mihailoviem) je onda
2012. reio da javno razjasni stvari
oko imena te pesme, a uz to je objavio
na YOU TUBE-u neke autentine ive
snimke numera Limunovog drveta.
Ubrzo sam ga kontaktirao i poeli smo
neobavezno da komuniciramo bez pre-
tenzija da saraujemo na bilo koji nain.
Ipak, u prolee 2013., nakon premijere
mog flma Kultura cveta u Domu om-
ladine, dok smo on i ja sedeli u kafani
Mornar, spontano mi je dola ideja da
bi mogao da snimim flm o Limunovom
drvetu i istog trenutka sam to rekao
BRANKO RADAKOVI BRANKO RADAKOVI
Branko Radakovi je srpski multimedijalni umetnik. Autor je veeg broja dokumen-
tarnih flmova. Uestvovao na mnogobrojnim festivalima u Srbiji i svetu, a njegov kin-
ematografski rad izuzetno cene i domai i svetski flmski kritiari
Aktuelni flmovi su dokumentarac Lokacija, trei po redu dugometrani dokumentarac
u flmografji ovog svestranog umetnika, i To moram, prvi dugometrani igrani flm u
njegovoj karijeri.
Srednjemetrana verzija flma To moram je 2012. na Drugoj reviji nezavis-
nih of-flmova Srbije u Srpskom HOLYWOOD-u osvojila drugu nagradu,
a Radakovi ju je u meuvremenu doradio i produio sa novim scenama.
U flmu To moram, Radakovi, koji sve svoje flmove stvara gotovo potpuno sam (pie
scenarije, snima, montira, reira, a esto i glumi) uz pomo malobrojnih saradnika, glu-
mi glavnu ulogu - mladog i kritinog oveka koji eli da dokui smisao savremenog sveta
i ta je sve to, to on mora u svetu bezvlaa, ponora i bankrota svih ljudskih vrednosti.
U dokumentarcu Lokacija poznata beogradska knjievnica i novinarka Olga Stojanovi
iskreno pria o svom jedinstvenom ivotu i radu.
Kroz flm, ona iznosi svoje poglede na sadanje stanje u drutvu, a o njoj i njenom krea-
tivnom delovanju, pored njene erke, govore i njeni savremenici iz sveta umetnosti.
Od mlaih umetnika u flmu se pojavljuju, izmeu ostalih, pesnik i muziki kritiar Mi-
lan B. Popovi, flmski reditelj i kritiar Mladen Milosavljevi, kao i reditelji Dragomir
Zupanc i Mirjana Vukomanovi iji je flm Tri letnja dana svojevremeno bio nomino-
van za Oskara.
Radakovi je za ovaj dokumentarac imao tehniku podrku koju mu je obezbedila beo-
gradska Red & Blue produkcija na elu sa Nikolom Mitroviem.
Film Lokacija sadri i unikatne arhivske scene iz monodrame Tajna venane
fotografje koju je igrala pokojna glumica Sonja Savi, a koju je Radakovi sn-
imio ne slutei da e se jednom nai u njegovom dokumentarcu. Tu monodra-
mu napisala je glavna akterka Lokacije, Olga Stojanovi, koja, izmeu osta-
log, govori i o druenju i profesionalnoj saradnji sa legendarnom Sonjom Savi.
Radakovi je u junu 2013. godine zavrio i kratki eksperimentalni flm ist srpski flm
u 2013. godini koji je objavio na sajtu YouTube, kao podrku tadanjem protestu pro-
tiv ubijanja kulture, odranom u centru Beograda.
Poetkom marta 2013. godine zavrio je svoj drugi dugometrani dokumen-
tarac Kultura cveta koji predstavlja, kako je naveo, njegov kritiki vrhu-
nac u dosadanjoj flmskoj borbi protiv socio-politike torture nad kulturom.
Dokumentarac Kultura cveta imao je premijeru na festivalu BELDOCS u Beogradu.
Mikici koji je bio potpuno raspoloen
za tako neto. Dakle, sve je poelo
neobavezno, a moda me je nesvesno
navelo da doem na tu ideju jer je i
moj bend Argus jedno vreme stilski
podseao na Ekatarinu veliku. Kada na
to dodamo i injenicu da je Katarina II
bila u neku ruku stilski veoma bliska
Limunovom drvetu, a arlo akrobata je
preuzeo neke autorske pesme i izvodio
ih u drugaijim aranmanima, dolazi-
mo verovatno do mojih glavnih motiva
zbog kojih sam krenuo u tu avanturu.
Dakle, smatram da je bitno da, i ljudi kao
to su Mikica i Dragomir Mihailovi koji
su nepravedno zapostavljeni, konano
daju realnu verziju veoma vane prie o
kojoj se nedovoljno zna.
Snimanje materijala za flm o Limu-
novom drvetu traje sa pauzama skoro
godinu dana. S kim ste sve razgovarali i
koga emo moi da vidimo u flmu?
Snimanje je poelo u decembru 2013.,
a u flmu e, pored Gagija i Mikice,
moi da se vide Momilo Rajin, Alek-
sandar iki, Dubravka Markovi,
Ivan Ivakovi, Miroslav Duki, Sran
Gojkovi, Zoran Radomirovi, Duan
Koji i jo dosta njih, ali da ne otkrivam
sve.
Ko je od uesnika flma ostavio najjai
utisak na Vas?
Svako od uesnika je na mene ostavio
poseban utisak i mogu da kaem da sam
uivao dok sam ih kroz objektiv kamere
upoznavao na jedan drugaiji nain.
Zanimljivo je da ste uspeli doi i do
Koje, koji ba i ne voli da se javno ek-
sponira. Kako Vam je to polo za rukom?
Bilo ta da kaem u vezi toga, ispalo bi
da se hvalim i zato bi verovatno Koja dao
taniji odgovor od mene na ovo pitanje,
te u zato samo rei da je Koja jedan
pre svega, veoma duhovit ovek koji
dri do svoje doslednosti, to jako cen-
im jer je danas malo takvih kreativaca.
Kada moemo da oekujemo premijeru
flma?
Ako sve bude bilo u redu, na prolee
2015.
Kakvi su festivalski planovi sa Limu-
novim drvetom ili je jo uvek rano da se
o tome razmilja?
Rano je da se pria o tome jer je kod nas i
ta festivalska pria poprilino iaena,
a Limunovo drvo zasluuje daleko oz-
biljniji tretman od klasine festivalske
cirkuzijade koja je nametnuta i teko se
izboriti sa njom, kao uostalom i sa os-
talim medijskim elementima koji su u
bliskoj vezi sa flmskim manifestacija-
ma. Sve u svemu, kada krenem na jesen
sa montaom, razmiljau samo o tome
kako da sklopim dokumentarac iz koga
e imati ta da naue mlae generacije,
a i da otkriju neke nove stvari, oni koji
su pomno pratili i vole i arla akrobatu
i Disciplinu kime i Ekatarinu veliku.
Dakle, do zavretka postprodukcije za-
nima me samo da stvorim to kvalitet-
nije delo, a tek onda u razmiljati o
projekcijama.
Kao i svaki umetnik, sigurno imate
mnotvo ideja. Na emu planirate da
radite nakon ovog flma?
Da, ideja ima na pretek ali u ovom tre-
nutku, ne mogu tano da znam gde e
da me odvedu.
Dobitnik ste domaih i inostranih
nagrada u oblasti flma, koliko su vam
nagrade vane i koliko su bitne kao
podstrek za naredne projekte?
Vane su kao motivacija da nastavim
dalje sa regenerisanim elanom.
Zanimljivo je bilo Vae pojavljivanje u
emisiji Revolucija kod Malagurskog,
gde ste se borili za bolji poloaj kulture i
kulturnih radnika. Da li je performans,
koji ste tom prilikom izveli, imao nekog
efekta?
Nije imao, a nisam ni oekivao da ima
realnog efekta jer je ovde potrebna mas-
ovna revolucija.
Sem to mi je Malagurski rekao da me
publika voli i da obavezno treba jo
neki performans zajedno da uradimo,
drugog efekta nije bilo. No, i to je neto.
Vano je da radimo i da verujemo u to
to radimo. Nedavno me je snimio i
za njegov flm Teina lanaca 2 koji e
se pojaviti do kraja ove godine. U sva-
kom sluaju, neto se deava i dok god
bude ljudi sa energijom poput Malagur-
skog, mogu se oekivati i neke promene.
Svet ne moemo da promenimo ali da
podstaknemo odreeni broj ljudi da
razmiljaju svojom glavom i da se bore
za ono to stvaraju, mislim da moemo.
BRANKO RADAKOVI
Energija ne sme da se ugasi zbog toga
to mediji uporno forsiraju pogrene
vrednosti.
Po meni, pod hitno treba da se napravi
radikalni rez u medijskoj infrastrukturi
i da se stane na kraj sa kiom i primi-
tivizmom, jer javno mnjenje obrazuje
mase, a kod nas traje jedan ozbiljan
haos ve dve decenije.
S obzirom da ste autor mnotva doku-
mentarnih i eksperimentalnih flmova,
koji Vam je omiljeni i sa kojim ste najza-
dovoljniji, sa ove take gledita?
Imam i neke kratke igrane, a i jedan
dugometrani igrani flm koji se zove
To moram. Za njega se najmanje zna, ali
sam sa njim verovatno najzadovoljniji.
Omiljeni nemam jer nisam narcis.
U kakvo je situaciji nezavisni i dokumen-
tarni flm danas i kako vidite budunost
i perspektivu kinematografje u Srbiji?
Dok god se bude davao novac samo
politiki podobnim autorima da bi za-
dovoljili volju neke privilegovane or-
ganizacije, ne moemo da imamo zre-
lu kinematografju. Stvaraoc mora da
bude slobodouman.
Ja recimo imam tu privilegiju da stvar-
am tano ono to hou. Nisam optereen
zato to na snimanju nemam deset kam-
era i sto statista. Ne zanima me ni to me
je neki neobrazovani kritiar izvreao
jer ne pripadam njegovom klanu, a ja i
inae nisam nikada ni pripadao nijed-
nom klanu. Ne interesuje me ni to, da
napravim anrovski flm, za im ve go-
dinama ovde pomahnitalo jure mladi
autori, to je uglavnom pogreno, jer
se tako u startu gubi identitet samog
stvaraoca. To su samo neke od anom-
alija naeg stanja u takozvanoj srpskoj
kinematografji.
Kada se reimski srpski reditelji budu
oslobodili, izmeu ostalog, i tih stega,
moda neto i bude od nae opte slike.
Ovako, prava kinematografja ostaje na
individualcima koji razmiljaju svojom
glavom.
exart
I
z
v
o
r

f
o
t
o
g
r
a
f
j
e
:

w
w
w
.
b
a
l
k
a
n
r
o
c
k
.
c
o
m
TRAILER ZA FILM LIMUNOVO DRVO
PHOTOSHOP
SAJTOVI
10 PHOTOSHOP SAJTOVA
10
NAJKORISNIJIH
PHOTOSHOP
SAJTOVA
Savladati poetne korake u Photoshop-u je lako, meutim usavriti
znanja iz ove oblasti nije mogue bez pomoi profesionalaca. Ovom
prilikom vam predstavljamo 10 sajtova koji vam mogu posluiti da
proirite svoja znanja u radu sa Photoshopom. Navedeni sajtovi nisu
namenjeni samo poetnicima, ve i profesionalcima, imajui u vidi
dinaminu prirodu Photoshop-a, dodavanje novih extenzija, otkri-
vanje novih trikova i kreativnih postupaka. Neki od navedenih sajtova
zahtevaju mesenu pretplatu, neki su besplatni, a neki nude odreeni
broj besplatnih lekcija, u svakom sluaju postoje razliite opcije i sva-
ko se moe, na osnovu svojih potreba, odluiti za njemu odgovarajuu.
62 Exart magazin
KELBYTRAINING.COM
www.kelbytraining.com
Online kurs koji vodi jedan od najveih Photoshop
strunjaka Skot Kelbi. Sem o Photoshop-u dostupni
su i kursevi o fotografji, tematski podeljeni na uvodna
predavanja, tehniki aspekt aparata, kao i na praktini
deo, fotografsanje portreta, koncerata, prirode
THE RUSSELL BROWN SHOW
www.russellbrown.com
Razliiti tipovi i tehnike za napredne korisnike date
od strane Russell Browna, kreativnog direktora Ado-
be-a. Takoe je u okviru iTunesa dostupan i Russell
Brown podcast u kome se bavi razliitim aktuel-
nim temama iz oblasti informacionih tehnologija.
ADOBE TV
tv.adobe.com
Zvanini servis za edukaciju korisnika svih Ado-
be sofvera. Novi klipovi izlaze jednom meseno, a
dostupni su i na nekoliko jezika.
PHOTOSHOP DAILY
www.photoshopdaily.co.uk
Kao i prethodno navedeni i ovaj sajt poseduje razliite
tutorijale namenjene za razliite potrebe Photoshop
poetnika i profesionalaca.
Exart magazin 63
10 PHOTOSHOP SAJTOVA
LYNDA.COM
www.lynda.com
Velika online biblioteka sa preko 1.500 online
kurseva za razliite programe, meu kojima su i
oni iz Adobe porodice. Kursevi su dostupni kroz
pretragu prema: predmetu, sofveru ili auto-
ru. Svi kursevi su podeljeni na nekoliko delova
koji se bave pojedinanim pitanjima, a takoe
su dostupni za download i fajlovi za vebanje.
PIXOLOGIC
www.pixologic.com
Zbrush je jedan od najrasprostranjenijih progra-
ma za kreiranje 3D karaktera, koji sadri obilje
sofsticiranih efekata koji su kompatibilni sa
Photoshop-om. Kreator ovog sajta obezbeuje
korakpo-korak tutorijale u kreiranju 3D likova
i sredina.
PHOTOSHOP CAFE
www.photoshopcafe.com
Sadri besplatne lekcije lako razumljive i
poetnicima kojima ovaj sajt moe predstavl-
jati korak napred u irenju znanja. to se tie
profesionalaca, njima su namenjeni premi-
jum tutorijali, za koje je potrebna doplata.
THE GNOMON WORKSHOP
www.thegnomonworkshop.com

Jedan od sajtova koji je namenjen profesional
cima i kojima se pristup plaa. Iako je cena
499 dolara po godini, prua pristup sadraju
vrednom pojedinano preko 20.000 dolara. Na
sajtu su dostupni tutorijali iz oblasti 3D mod-
elinga, tekstura, scena, osvetljenja, svega to je
neophodno profesionalcima iz ove oblasti. Sajt
se redovno dopunjuje novim lekcijama.
PHOTOSHOP USER TV
www.kelbytv.com/photoshopusertv
Sa preko 300 dostupnih lekcija ovaj sajt vas ui
mnogo stvari, od kreativnih tehnika za rad sa
fotografjom, do najnovijih tehnolokih postu-
paka za dizajnere. Sve je tu, odmah dostupno i
besplatno.
DIGITAL PHOTOSHOP HIGH-END RE-
TOUCHING
www.digitalphotoshopretouching.com
Odlian izvor za vebanje i profesionalno
retuiranje fotografja.Kroz tutorijale se up-
oznajemo sa standardima modne industrije za
profesionalnu obradu fotografja. Sajt takoe
prua mogunost downloada fotografja u vi-
sokoj defniciji namenjenih za obradu, koje
pak, ne mogu biti predmet dalje prodaje, ali
ih obraene moete ukljuiti u svoj Photoshop
portfolio.
DAMIR
MUMBAI
66 Exart magazin
r
r
DAMIR MUMBAI INTERVJU
INTERVJU
ta za Vas predstavlja umetnost?
Za mene umjetnost predstavlja sve,
od naina udisanja kulturne enrgije i
stvaralatva, do slobodnog likovnog
izraavanja.
Kako je dolo do toga da postanete slikar?
Duga je to pria. Sve to kree od djetin-
stva, preko obrazovanja i velike ljubavi za
stvaranjem.
ta Vas najvie inspirie kao umetnika?
Inspiracija dolazi sa svih strana pri-
roda, ljudi, vrijeme i prostor u kojem se
nalazim, a najveu inspiraciju imam u
radu i slikanju koje me pomjera za jed-
no novo iskustvo sa podlogom i bojom.
Ko su Vai umetniki uzori i kako su se
oni menjali kroz umetniki razvoj?
Kroz cjelu istoriju umjetnosti, ostavili su
trag veliki majstori. Linog uzora nisam
imao.
Nedavno ste imali izlobu u Beograd-
skoj galeriji Progres, kakvi su Vai utici sa
izlobe i kako Vas je prihvatila ovdanja
publika?
Da, izloba u galeriji Progres je prola
odlino - sa dosta dobrim odazivom publike
i posjetiocima galerije. Bili su oduevljeni
sa dosta pozitivne energije, i jako zainter-
osovano su doivljavali moje radove.
Vae slike svojim motivima na razliite
naine slave ivot. Izloba koju ste
odrali u Progresu pod nazivom Ani-
mal Instinct za temu je imala ivotinje.
Recite nam neta vie o tome i gener-
alno o motivima na Vaim slikama.
Da, ivot svake slike se slavi, ako u njoj ima
i ivota, svejedno bio crn ili aren. Temu
izlobe Animal Instinct su obuhvatale
ivotinje na pomalo surealistini i fgu-
rativno abstraktan nain, predstavljajui
ivotinje koje su atipine za naa podruja
i kompletnu cjelinu koja je davala
vieznaajnu priu, vezanu za ivot i ulogu
ivotinja u naem ivotu i planeti uopte.
Generalne motive nemam, oni se mjenjaju
kroz vrijeme i prie koje studiram i radim.
Ponekad detalje uzimam iz starih radova,
i oni se ponavljaju na jedinstven nain.
DAMIR MUMBAI INTERVJU
Damir Mumbai je roen u Mostaru (BiH)1980.god.
Na Univerzitetu Demal Bijedi u Mostaru, upisuje Pedagoku Akademiju - likovni smi-
jer, te godine 2007. diplomira pod vostvom Prof. Mirsada Begovia.
ivi i radi u Mostaru BiH i Stuttgartu u Nemakoj.
lan je DHLU FBIH i Wrttembergischer Kunstverein Stuttgart(D)
Samostalne izlobe:
- Koncept izlobe slika, pod nazivom ONA Galerija Ma Torras Pique, Stuttgart
Njemacka (D) 2009.
- Izloba slika Ljubav emocija problem boja i vrijeme Galerija Virus, Mostar (BiH)
2009.
- Slike i crtei Kombinirana tehnika Gradska Galerija Fonticus, Gronjan (HR)
2010.
- Izloba slika Stanje trenutka - Club tefanija, Mostar (BiH) 2011.
- Izloba slika - Club Lastrada , Ludwigshafen, Njemacka (D) 2011.
- Konceptualna izloba slika pod nazivom Spoznaja (Bewusstsein), Galerija Kartuche,
Berlin, Njemaka (D) 2011.
- Izloba slika pod nazivom Koraanje iznad promiljenog, Galerija AB Maglaj (BiH)
2012.
- Izloba slika Odnosi prema dogaaju, Generalni Konzulat Republike Hrvatske,
Stuttgart, Njemaka (D) 2012.
-- Izloba slika MUMBAI DAMIR i ALMA KRASI pod nazivom Novi Poredak -
BKC Tuzla, februar 2013.
- Izloba Aktova - Cafe Galerija, Dubrovnik, juni-sept. 2013.
- Izloba slika pod nazivom Animal Instinct - Galerija Progres, Beograd (SRB) 2014

Izlagao je i na brojnim skupnim izlobama, od kojih izdvajamo:
- Slikarski zapisi na temu SUVREMENI POGLED NA KULTURNU BATINU, centar
za kulturu Mostar (BiH) 2004.
Kako izgleda kreativni proces nastanka
jedne Vae slike?
Proces nastanka slike zavisi od teme ko-
jom se bavim ili pojedinim radovima.
Uglavnom pokuavam izvui iz svoje liko-
vnosti dubinu, i neto to se ne moe skici-
rati i potpuno osmisliti. Gradnjom slike
postepeno dobijam fnalni rad, od ko-
jeg mogu da se razviju dalje prie i teme.
Smatra se da je slikarstvo mrtvo, kako Vi,
kao slikar, gledate na to?
Mislim da slikarstvo nikad nee izumrijeti,
izumiru samo umjetnici ili se prebacuju
kroz vrijeme i izraavaju sa nekim drugim
modernijim suvremenim tehnikama.

S obzirom da ste izlagali u skoro svim zem-
ljama bive YU i da ste u kontaktu sa umet-
nicima sa ovih prostora, kako vidite trenut-
no stanje umetnosti u ovom delu Evrope
?
Mislim da smo dosta zapustili likovnu
stvaralaku kulturu, i kulturu openito.
Koji su, po Vaem miljenju, najvei prob-
lemi sa kojima se umetnik danas sree na
globalnom nivou?
Naravno, na naim prostorima se
susreemo sa klasinim problemima
trita, jer je preovladao komercijalni ki
koji se masovno konzumira. Naa Mini-
starstva za kulturu bi trebalo dosta da
rade na tim pitanjima, u podravanju kul-
turno umjetnike batine, i razvoju mla-
dih umjetnika svih smjerova. Globalni
problem je i nedovoljna upuenost
javnog mnjenja kroz medije, i slaba
propagiranost i komunikacija domaih
kulturnih ustanova sa inostranim.
ta je ono to, po Vaem miljenju, umet-
nici mogu da preduzmu kako bi popravili
svoj poloaj, a ujedno i promovisali svoj
rad i ideje?
Poto nemamo jo jako izgradjenu likovnu
scenu mladih stvaralaca, pojedinac teko
da moe ta da promjeni za svoj status. I
pored svih likovnih udruga, ne moemo
izai na scenu, jer Ministarstvo Grada
i Drave ne fnanciraju i ne podravaju
umjetnike potpuno, ve korumpirano
podravaju pojedince. Ujedinjenje na ve-
likoj razini svih aktivnih umjetnika sa
podruja Ex-YU bi moglo probuditi jed-
nu veliku grupaciju likovnog standarda
naih prostora
Kako vidite budunost umetnosti, za
nekih, recimo 50 godina?

Kao i pre 50 godina kist i boja, su i danas
kist i boja, i ostae kist i boja za svagda.
Budunost umjetnosti e i narednih 50
godina da cvjeta zavisno od grana umjet-
nosti.
Kakvi su Vai dalji planovi i na emu tre-
nutno radite?
Trenutno udiem i punim se energijom za
realizaciju projekta na kojem radim. Bie
predstavljen u Njemakoj, a radujem se
ako dodje i do neke nove saradnje sa Beo-
gradom i uopte sa Republikom Srbijom.

exart
72 Exart magazin 72 Exart magazin 72 Exart magazin 72 Exart magazin DAMIR MUMBAI 72 Exart magazin
80 Exart magazin DAMIR MUMBAI
JELENA
JOVI
82 Exart magazin
r
r
84 Exart magazin
Roen sam 1979. Aleksincu. Fotograf-
ja je grana umetnosti koja me je uvijek
privlaila. U poetku, fotografja je hobi
koji je porastao u poslednjih nekoliko
godina u profesiju.Pohaala sam radi-
onicu u Niu sa istaknutim fotografma
Fotografje su mi prihvatili italijanski Vogue
i asopis Refoto, a fotografje izabrane za fo-
tografju nedelje i meseca. Inspiraciju nala-
zim svuda. Muziki festivali, portreti, spon-
tanost prostora su forme koje me prijaju.
JELENA JOVI
86 Exart magazin JELENA JOVI
JELENA JOVI 94 Exart magazin
KRISTIJAN
GOLUBOVI
96 Exart magazin
r
r
Exart magazin 99 Exart magazin 99 Exart magazin 99 Exart magazin 99
KRISTIJAN GOLUBOVI INTERVJU KRISTIJAN GOLUBOVI INTERVJU
98 Exart magazin
ta za Vas predstavlja umetnost?
Umetnost za mene oznaava gener-
alni temelj svega lepog i vrednog...svet
koji oslobadja od svakodnevnih frus-
tracija...radionica koja stvara razne le-
pote i dela da bi im se svi divili! Meni
lino je umetnost pomagala uvek u
najgorim momentima ivota-
druzeci se sa njom uspeo sam da
prezivim,prodjem,uzdignem svoje telo
a posebno duh na nivo koji je bez nje
teko doiveti...Umetnost je za mene
najvei uitelj kako da razmisljam i ta
da radim kada je sve ostalo loe i zlo
oko mene.
Kako je dolo do prvog kontak-
ta sa umetnou? Znamo da je Va
otac bio slikar, da li on bio taj koji
Vas je prvi uputio u umetnost?
Jos kao dete sam tapom na selu kod
prabake u blatu iscrtavao likove....
ljudi i zivotinja...gledajui u oblake
uvek mi se stvarale nekakve slike,
delfna, drvea, portreta...pokuao
sam to da prenesem na papir i tako
je krenulo ono to mi je genetika po-
darila a nisam znao da posedujem...
Otac je bio za mene Salvador Dali...cr-
tao je bar deset puta bolje od mene,
INTERVJU
glumeci ga, imitirajuci ga, sam krenuo sto-
pama arta...divio sam se njegovim radovima
i u sebi govorio i ja u ovako jednoga dana.
Moj otac je bio pravi uzor kada je umetniko
stvaralastvo u pitanju.
Kako biste opisali Va umetniki pravac?
Kristijanizam...lini pravac koji je
indentian...slike nastaju od niega iz kreva
ponekad, a dopadaju se na kraju i onima koji
ne razumeju ta je nacrtano? Crno-crvena je
indetitet moga stila, ba kao logo vaeg mag-
azina...nisam likovno nauen vec samouki
umetnik koji prima vizije i kree da stvara
po papiru, platnu, kartonu, zemlji, zidu,
kako mi prilike dozvole, iz nevanog fomas-
tera sam izvukao najbolje...pa bi se nazvao
FLO-MASTER...Vazduni gospodar.
Nedavno ste odrali izlobu crtea,
meutim, Vai interesovanje je usmereno i
prema slikanju, skulpturi, mozaiku, pa nas
zanima za koji vid umetnikog izraavanja
ste posebno vezani?
Prva izlozba je bila skromna, vratanca u
zamak tog umetnikog sveta...nadam se da
cu dostii vrh kule jednoga dana? Moj stil
crtanja je markerima, perfektno iscrtavanje
linija, pa mi je to nekako najmilije iako ra-
dim i ulje, i akvarel i mozaik, i svaku drugu
tehnologiju koristim da stvorim sliku koja
mi padne na misao.
Exart magazin 99
Kako izgleda kreativni postupak
nastanka jednog Vaeg rada?
Kao sto rekoh, jave mi se slike u glavi
ili pred oima, na betonu mrlja od ulja
ili zgaene vake, u kronji drveta, obris
na vodi, zguzvanom papiru, nakupim
se tih vizija pa sednem za sto i onda se
markerima priseam slika koje dodatno
kitim detaljima ... tako spontano nasta-
ju moji radovi.
Na crteima koje smo bili u prilici da
vidimo dominantni motivi su ensko
telo, ivotinje, biljke, portreti, koji su
jo motivi prisutni u Vaim radovima?
Svakakvi...ta god mi padne na pamet, a
time elim da opiem motiv ja nacrtam
na papiru...TANJIR-RIBE-OLJICU
-KAFE-CESMU specifcna slika koju
sam nazvao Riblja veera opisao sam
dijalog sa enom u znaku ribe...njeno
preterano brbljanje sam predstavio kao
esmu koja istie iz njenih silikonskih
usana... Omiljen mi je auto-portret...
ensko telo...razni likovi koji mi se non
stop javljaju u svemu moguem.
Na crteima su dominantne crvena i
crna boja, ta one predstavljaju za Vas?
Crno crvena ... tama i svetlost...pozitiva i
negativnost... snana razlika izmed-
ju dva pola, izmedju ljudi... vana
naglaavanja svakakvih razlika izmedju
mene i drugih kao i neega prema ne-
kome...Jasan simbol boja moga stila!
KRISTIJAN GOLUBOVI INTERVJU
!
Da li imate umetniki uzor i ko su umet-
nici koji Vas trenutno najvie inspiriu?
Ja ne mogu da se odlucim za na-
jomiljenijeg umetnika jer moja misao
je kao muzej vremena i epoha...ja volim
bukvalno sve sto ima status umetnickog
dela...Trud koji je ulozen da bi se na-
pravila palata TAD-MAHAL je fas-
cinacija uma,dok mi je i Dalijev DON
KIHOT ugljenom ili tusem takodje
veoma snazan.
Volim Pikasa, Dalija, Klea, ponekad
i Mirove vrljotine, grafku AD, ima
puno njih koji mi se dopadaju a mnogi-
ma ak ni imena ne mogu da se setim...
dobri su Holandjani,Rusi..
Nedavno ste u jednom razgovoru
naveli da ste u zatvoru bili sputava-
ni da se bavite umetnou, da Vam
nisu bile dostupne olovke, papir,
markeri, kako ste se izborili sa tim?
.
Krijumario sam materijal kako bi stvarao
svoje crtee...branili su mi sve to iz na-
jglupljih razloga...pretei da u praviti
probleme, sei se i svata jo,odluili su
da mi dopuste te minimalne stvari pop-
ut lenjira, lepka za papir, fomastera...
to su uinili kako bi me drali mirnog
jer njima uopte nije bitno sto sam ja to
traio, niti su shvatali moje crtee imalo
vrednim,ve u stilu pusti tom ludaku to da
bi bili mirni sa njim. U zatvorima tokom
istrage pritvorenici bi trebali da imaju sva
neogranienja, sem slobode kretanja, ali
ovde je to drugaije nego u inostranstvu,
brane ti trivijalne stvari, uskracuju ti ko-
munikaciju sa spoljanjim svetom koja
pomae da jos vie ne propadne,da odrzi
porodicu,egzistenciju...
Poto je izloba u Graanici privukla
veliku panju publike i javnosti, da li je
u planu izloba i u Beogradu?
Nadam se da cu imati bezbroj izlozbi
u Beogradu kao i u svim gradovima Sr-
bije...ekam da deli populacije prestane
da me blati i shvati da je prolost iza nas
a budunost u mojim rukama i da joj ne
sude po prolosti... Veoma malo inteli-
gencije je dovoljno da se upozna pravi
Kristijan Golubovi i srue svi predras-
udi...tada ce se stideti svojih rei-jer Sr-
bija je imala eeg mangupa pre a uvek
je imala ogromnog umetnika u meni-
samo trebaju da mi dopuste da
im to reprezentujem dokazima!!!
Kakvi su utisci sa prve izlobe?
Fantastini...malo vie su neki doli da
me vide i srue predrasude ,a bilo je i onih
vanih koji su preneli moju umetniku

KRISTIJAN GOLUBOVI INTERVJU
poruku, kao na primer Vama. Skromna
mala izloba koju sam posvetio pokojnom
ocu... Veliki zahvalnost dugujem ART-
BRUTU Srbije i velikom prijatelju Goranu
Stojetoviu!
Saradnja sa udruenjem Art Brut,
iji ste poasni lan privukla je
nau panju, kako je do nje dolo?
U Art-Brut me je uveo Goran S. i zahva-
lan sam mu do groba...ovek koji je odmah
primetio ono to crteima govorim svima
ve tri decenije...alosno je to je to ignoris-
ano od strane mnogih koji su oigledno
shvatali da se radi o ozbiljnim
stvarima koje mogu da mi
ulepaju status i budunost... Prosto
uivam kada Goran gledajui moje ra-
dove uzdie i hvali moj stvaralacki trud...
Art-Brut mi daje nadu da cu ipak ost-
variti mladalaki san a to je da ostavim
vaan i snaan trag u umetnosti Srbije.
Mnogi imaju predrasude prema tome to se
bavite umetnou, a da pritom nisu videli
ni jedan Va rad. Kako Vi gledate na to?
Kao to sam ve rekao...nije vano
ta misle i govore ve koja je nam-
era tim ljudima? Loi i zavidni imaju
predrasude i loe misljenje o meni kao
umetniku...na njihovu alost poremetiu
im sve namere mojim radovima za koje
e uskoro uti i gledati CELA PLANETA!
Poto ste odluili da javnosti pokaete
svoju umetniku stranu, da li se nadate
da e to podstai mlade ljude koji Vas
gledaju kao uzora da i u sebi potrae
umetniku crtu i otkriju svet umetnosti?
Pre neki dan u ZOO-VRTU smo crtali
razne ivotinje...gledajui nas tokom
naeg rada su nam se pridruila mnogo-
brojna deca manjih uzrasta,malo starija
su pomno pratila ta se deava...nadam se
da u u tome biti adekvatan uzor nekim
novim klincima.
Kakvi su Vai dalji planovi po pitanju umet-
nosti i generalno planovi za budunost?
elim da pokaem sebe kao umetnikog
stvaraoca...autora velikih, humanih ,
edukativnih dela...ne samo u umet-
nosti ve na svim poljima...ako me os-
tave na miru loi i zli ljudi, obeavam
prava uda. Ako budem imao mira.
budunosti cu pokloniti deo istorije o
meni kao oveku koji je vredan svake
panje i zasluuje priznanje za to!
exart
KRISTIJAN GOLUBOVI
U proteklom periodu nema medija koji nije preneo
vest da je Kristijan Golubovi postao poasni lan
udruenja umetnika Art Brut Serbia i da je odrao
svoju prvu samostalnu izlobu.
Naravno, njegovim umetnikim radom se nisu bavili ili
su prosto spomenuli po njima najvaniju injenicu da je
on to radio dok je bio u zatvoru.
Ono to nas interesuje, zato se niko nije osvrnuo na
njegov rad? Na ono sto je on hteo (ili NEhteo) da porui?
Umetnost
ispred svega
TEKST: Jasna Pavlovi i Dejan Zdravkovi
Analiza umetnosti Kristijana Golubovia
r
r
Dinamika i dinamika na
sve strane. Ne zamiljam
ga kao nekog ko ostavlja
rad onda kada misli da
je gotovo. Oseam da je
svaki crte uvod u drugi
deo dana, drugi deo dana
u no i tako u krug.
Oigledno, najvea vest u zemlji Srbiji jeste ko je umetnik,
a ne ta je njegova umetnost. I mnogo je bitna stvar ta on
radi dok ne stvara svoju umetnost.
KRISTIJAN GOLUBOVI
Da li je bitno da je jedan
ovek sa drutvene margine,
van zvanine umetnike
institucije stvorio stotine
crtea kojima je opisao
svoju ivotnu priu?
To to je njegova umet-
nost dinamina i obnov-
ljena jednom vrstom en-
ergije, to nije bitno. Bitno
je njegovo ime i prezime.
Da li je to njegov beg od nas
i naih obinih ivota ili
na beg od njegovog ivota?
Na poetku njegovog crtea
defnitivno je sve mehani-
ka. Klasini potezi rukom
polako dovode razigranije
pokrete. Kree ekstaza, vie
ne postoji okolina i ostaje
samo veza meu umet-
nikom i delom koje nastaje.
Dominantna je karikaturalna tematika sa jako naglaenim simbolizmom, pa crtei ne
retko kritikuju drutvo, sistem, prikazuju okovane ljude, ali i veliaju ljubav i ensko telo.
Redosled po kome bira koga u datom
delu provocira i kome alje signale,
meni je nedokuiv. Da li je pravda na
prvom mestu, ili je to ipak porodica? A
moda doe na red i drutvo i religija?
to se tie crtea, radjeni su markerima na
papiru sa dominantnim crvenim i crnim
povrinama. Jasno je uoljiv neoplasticistiki
pristup crteu sa arhitektonski pravim i pre-
ciznim linijama koje podseaju na vitraz,
pa se moe govoriti i o vitranom pristupu
crteu. Isto tako, moe rei da je pristup i
grafki, este povrine proete ne retko
stripskim linijama, krajnje minimalistiki,
moderan prisup i tretman crtea.
Na crteima su prisutne konkretne, ali
i amorfne povrine naslagane jedne
do drugih, nastale bojenjem pre-
seka koje su napravile linije crteza.
Crtei su mahom frontalni, bez naglaene
perspektive i planova, sa naglaenom
ravnoteom. Iako na prvi pogled crtei de-
luju jednostavno, uopte nije tako, umet-
nik i njegovo delo ine vrstu celinu i sva-
ki crte koji je napravio G.A.K. zahteva
panju posmatraa i dublju analizu.
Meutim, ovo nije kraj, od Kristijana
nas oekuju novi art projekti i dodatna
prilika za tumaenje i analizu radova
ovog zaniml jivog umetnika.

exart
108 Exart magazin 108 Exart magazin 108 Exart magazin 108 Exart magazin KRISTIJAN GOLUBOVI 108 Exart magazin
110 Exart magazin 110 Exart magazin 110 Exart magazin 110 Exart magazin KRISTIJAN GOLUBOVI 110 Exart magazin
y
112 Exart magazin
ZEHRINA
ZEHRINA
KARI
r
r
y
ZEHRINA KARI
Roena sam1990. u Tuzli, BIH.
Diplomirala sam na Akademiji likovnih umjetnosti Sarajevo, odsjek nastavniki/ slikarstvo, zvanje:
Magistar edukacije likovnih umjetnosti. Predajem u International school Tuzla, Slavinovii, Tuzla, BiH
lan sam Udruenja za kulturno- historijsko naslijee Bosne i Hercegovine Transverzalni val (Transvensa ondo),
te udruenja Art Centar Lukavac, a od 2013. godine i lan ULUTK (Udruenje likovnih umjetnika tuzlanskog
kantona).
Uestovala sam na nekoliko kolektivnih izlobi u Tuzli (BKC), Lukavcu (Dom kulture), Puraiu (Dom kulture)
i Sarajevu (Galerija Akademije likovnih umjetnost, Galerija Roman Petrovi, Galerija Boris Smoje).
Od ranog djetinjstva sam pokazivala afnitete prema umjetnosti, pa sam tako i svoje obrazovanje usmjerila u
tome pravcu. U srednjoj koli sam stekla osnove vezane za slikarstvo, fotografju, izradu mozaika, vitraa, i
drugih predmeta koji su bili bitni za moja budua htijenja. Na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu proirila
i obogatila sam svoje interesovanje za umjetnost. Umjetnost je neizostavni dio moga ivota.
Realizacija ideja u to boljem obliku nadahnjuje i motivie umjetnika pri odabiru materijala i sredstava reali-
zacije, te samim tim odreuje stil umjetnika.
Pitanje ta? nestaje iz umjetnosti, ostaje samo pitanje Kako?. Danas vie ni pitanje Kako? ne igra bitnu
ulogu jer cilj ne bira sredstva. Za postizanje eljenih efekata i rezultata dozvoljena je upotreba svih materijala
i tehnika. Umjetnik je taj koji odreuje pravila, ukoliko eli da ona postoje. U svome stvaralatvu pribjegavam
koritenju stvarnih predmeta, predmeta iz svakodnevnice, koje dovodim u vezu sa slikanim dijelovima. Na taj
nain nastaju djela bliska umjetnosti asamblaa i enformela.
Cjelokupna umjetnost enformela kao i Arte povera predstavlja moje umjetnike uzore. Izdvojila bih Antoni
Tapiesa koji za svoj rad kae da pokree materiju, iji je cilj da tupa i troma materija progovori izraajnom sna-
gom.
Inspiraciju za svoja djela pronalazim na svakom koraku, od obinih cipela (koje postaju dio umjetnike kreacije)
do pijeska kao materijala za slikanje. Tolstoj kae da je umjetnik osoba koja moe nacrtati i naslikati sve. Da je ta
tvrdnja tana uvjerila sam se i sama.
Umjetnika e privui oni motivi koji odgovaraju njegovom idiomu. Zasienost od ustaljenih motiva, ponavl-
janja, zahtijavala je kreiranje vlastitog svijeta. U ranijim radovima preovladavaju motivi pop kulture, nakon ega
Svemir i njegovo prostranstvo postaju neiscrpni izvor motiva.
Oduvijek sam teila trodimenzionalnosti u slikarstvu, tako da se moje slikarstvo kree u rasponu slikanja gustim
nanosima boje, preko asamblaa do umjetnosti enformela.
114 Exart magazin
LINKOVI
www.facebook.com/pages/Zehrina-Kari%C4%87/646553628758704
www. zehrinakaric.deviantart.com/
Razglednice s Marsa- Iskustvo enformela u slikanju
kosmikih pejzaa
ovjeka je oduvijek zanimalo ono neotkriveno, tajno, mistino. elja za otkrivanjem i
saznanjem onog iza tjerala ga je na istraivanja i poduzimanja svih moguih koraka ka os-
tvarenju cilja. Savrenstvo Svemira je jedna od misterija koja je budila zanimanje od nastanka
civilizacija jer ljudi su oduvijek podizali glavu ka nebu i pitali se ta je iza. Razvojem nauke,
tehnike i tehnologije doli su do nekih saznanja i odgovora, ali to nije u potpunosti zadovolji-
lo njihovu radoznalost, a konstanstno su se javljala i neka odstupanja. Zahvaljui naprednoj
tehnologiji ovjek (Nil Armstrong) je uspio da ode van granica nae Zemlje, na Mjesec, a nje-
gove rijei: Ovo je mali korak za mene a veliki za ovjeanstvo- ostale su zapisane u historiji.
Sljedei ovjekov cilj je osvajanje Crvene planete- Marsa, u iju realizaciju se ulau ogrom-
na novana sredstva. Trenutno radi tim strunjaka na edukaciji i pripremi dobrovoljaca
koji e kolonizirati Mars u narednim godinama. Crvena planeta budi mnoga pitanja i ne-
doumice: ima li tamo ivota, da li ga je bilo ranije, ima li vode, da li krateri potiu od vode
koja je nekada tekla Marsom, ima li tamo ivih bia, kako izgledaju Sve ove, kao i druge,
misterije vezane za Mars uinile su da postane temom brojnih igranih i crtanih flmova.
injenica je da su misterije oduvijek privlaile umjetnike, svih brani. Mene, kao likovnog
umjetnika, Crvena planeta je privukla svojim savrenstvom, skladom, ali i kao simbol
neega nedokuivog.
Zamiljala sam njena prostranstva, boje koje se pojavljaju i koje su u isto vri-
jeme kontrastne i harmonine, cijelo to savrenstvo oblika i formi.
Zasienost od ustaljenih motiva, ponavljanja, zahtijavala je bijeg u jedan novi svi-
jet, svijet u kome ne vladaju pravila, ogranienja i iju prirodnost nije naruio
ovjek. Takav svijet moe da podsjea i na udaljene krajeve na naoj planeti Zem-
lji, koji su ostali prirodni i koje nije unitio ovjek svojim prisustvom i urbanizacijom.
Ovakav apstraktan motiv je zahtijevao i apstraktan nain izvedbe, a tehnika slikanja enformel,
zbog svoje specifnosti, pokazala se kao savrena za ovu namjeru. Kombinacija papirne
pulpe, pijeska i boje je posluila za nastanak reljefne povrine, koja odgovara povrini Marsa.
Zbog toga slike djeluju realistino.
Pored toga, za to realistiniji prikaz, odluila sam se i za harmonine boje: prirodnu
boju pijeska, crvenu, te crnu. Kombinacija ove tri boje djeluje vrlo skladno i odmjereno.
Savrenstvo Svemira, kruni tok vremena, te krug kao simbol savrenstva su bili presudni
za odabir krunog formata slika. Dakle, slike kosmikih pejzaa su predstavljene u krunim
formatima, to djeluje vrlo efektno.
Napokon, kada je ciklus slika bio zavren, ostalo je jo da mu se da i naziv. Razmiljajui o
tome da kada otputujemo na neko novo mjesto svojim blinjima aljemo razglednicu sa tog
mjesta, eljela sam uraditi isto. Razglednice su specifne jer predstavljaju bit i duu nekog
mjesta.
Tako je nastao i naziv ciklusa od petnaest slika Razglednice s Marsa- Iskustvo enformela u slikanju kosmikih
pejzaa koje su stigle kao topli pozdrav sa etvrte stijene od Sunca.
Zehrina Kari
Exart magazin 115
XX Exart magazin XX Exart magazin 116 Exart magazin ZEHRINA KARI
XX Exart magazin XX Exart magazin XX Exart magazin XX Exart magazin XX Exart magazin ZEHRINA KARI 118 Exart magazin
120 Exart magazin ZEHRINA KARI
ALEKSANDAR
PANTI
128 Exart magazin
r
r
ALEKSANDAR PANTI INTERVJU
INTERVJU
Od kada potie Vae interesovanje za umet-
nost?
Od moje 11 ili 12 godine, tada sam shvatio
da me likovna umetnost veoma zanima i da
posmatranje dela likovnih umetnosti ini da
se osetim potpuno oduevljeno. U koli sam
u tom periodu opsesivno pokuavao da cr-
tam stripove inspirisane epskom i naunom
fantastikom. Ozbiljna spoznaja da izmeu
mene i likovne umetnosti postoji neka ta-
jna veza mi se desila ba u tom periodu. Na
sajmu knjiga na tandu neke izdavake kue
koje je izmeu ostalog izdavala i tampala i
ekskluzivno dizajnirane zidne kalendare ve-
likog formata. Jedan od izlonih kalendara
sadrao je reprodukcije znaajnih slikarskih
dela XX veka. Razgledajui reprodukcije iz
tog kalendara doiveo sam otkrovenje
Kako biste opisali Va stil i pristup umet-
nosti?
Nisam siguran dali pod pojmom stil mis-
limo na istu stvar ali ako se taj pojam uzme
kao sinonim za formalno-estetske aspekte
oblikovanja likovnog dela, onda je moj odgo-
vor da. Problematika oblikovanja for-
malne likovne estetike u mom stvaralatvu
je dominantna i spontana konstanta.
Uivam da istraujem i eksperimentiem
sa razliitim formalno-estetskim koncep-
tima i iskazima. Likovni motivi-sadraji-
ideje i formalno estetski koncepti kojima
ih iskazujem su kod mene obostrano
i potpuno uvezani, meusobno su za-
visni i uzajamno se odreuju na nivou
oblikovanja samog identiteta svakog
pojedinanog likovnog dela ili serije dela
koje staram.
to se tie nekog mog linog principi-
jalnog/opteg pristupa umetnosti i
stvaralatvu, tu stvari stoje sloenije, u
stalnom sam procesu razmiljanja nad
tim temama i pitanjima, svako novo lik-
ovno iskustvo i doivljaj me natera da se
preispitujem: ta su odlike likovne umet-
nosti I dali ih je uopte, u kontekstu duha
i kulture vremena u kojem obitavamo
mogue ikako odrediti?
Do sada sam jedino uspeo da utvrdim
da sam stvaraoc koji je skloniji tome da
stvaralakom problemu prilazim sa po-
zicija estetike nego sa pozicija fenom-
enologije, zato se recimo ne bavim niti
me privlai rad u oblasti performansa ili
konceptualnog stvaralatva. Konceptu-
alizaciju same stvaralake ideje ili dela
pak ne izbegavam, naprotiv, kada god je
to umesno nastojim da je naglasim, ali
Aleksandar Panti, 1971. Beograd, Srbija
- Visoka kola: Akademija SPC za umetnost i konzervaciju u Beogradu 1997-2002,
diplomirani slikar (master) zidnog slikarstva
- Visoka kola Likovnih I Primenjenih Umetnosti u Beogradu 1994-1997, diplomirani
nastavnik likovne kulture
profesionalne reference :
- Predava/voditelj kurseva Mozaik I Ikonopisanje u Centru za Likovno Obrazovanje
umatovaka Beograd
- ivopisac Eparhije Branievske SPC
lan ULUPUDS-a
Dosadanje izlobe, nagrade , vaniji projekti
Uestvovao na vie samostalnih i grupnih izlobi:
Priznanja i nagrade:
- Centar Za likovno Obrazovanje umatovaka Beograd 2013g :
Priznanje-zahvalnica za poseban doprinos uspenom radu centra.
- Eparhija Branievska SPC, Crkvena optina Novi Kostolac 2007g:
Priznanje- Gramata za poseban doprinos estetskom oblikovanju prostora hrama Svetog
Maksima Ispovednika u Kostolcu.
Javne kolekcije i zbirke umetnikih dela koje sadre moje radove:
- Umetnika kolekcije North Galerry, Hamburg, Nemaka
- Svetski muzej crtea: OSTEN, Art on Paper, Skoplje, Republika Makedonija.
- Centar za likovno obrazovanje umatovaka, Beograd, kolekcija umetnikih dela
Work in Progress
- Saborni hram Sv. Save na Vraaru
- Eparhijski Dvor, Eparhije Branievske SPC
- Zbirka umetnikih dela Likovne Kolonije Prilipac, Prilipac
- Zbirka umetnikih dela Likovne kolonije Sv. Rafailo iatovaki, Deronje
Umetniki projekti
- Kulturno-obrazovni programi iz oblasti likovnih umetnosti koje sam osmislio i koje
kao predava i voditelj realizujem u okviru Centra za likovno obrazovanje umatovaka
Beograd
- Izrada serije sakralnih mozaika za potrebe opremanja fasada razliitih crkava pod sta-
ranjem Eparhije Branievsko-poarevake SPC.
LINK: www.behance.net/apantic
uprkos tome ona je uvek drugi sloj-pozadin-
ski plan dok je u prvom planu pokuaj reali-
zacije estetskog iskaza u materiji. ak i kada
koristim raunar da bi stvarao, koristim ga
prvenstveno kao alat kojim stvaram a ne
kao medij u kojem elim da se umetniki
iskaem. Tako se na kraju stvaralakog
procesa obavljenog pomou raunara uvek
desi da se taj skup vizuelnih-likovnih po-
dataka izmesti sa monitorskog prikaza
u neki opipljiviji medij kao to crte ru-
kom ili print, na papiru, tekstilu, olji i sl.
Ko su Vai umetniki uzori?
Mogao bih da napiem spisak od 10-20
imena, ali mislim da to ne bi imalo neku
poentu, veinu tih imena bi ste nali u
spisku veine ozbiljnih likovnih umetnika.
Ono ime se zapravo pouavam i rukovo-
dim jesu vrednosti sadrane i iskazane u
principima, rezonima i delima razliitih
stvaraoca i mislioca a ne njihove linosti.
ta vas najvie inspirie kao umetnika /
odakle crpite inspiraciju?
Uenje i otkrivanje novoga u sferi
stvaralatva, kulture i duhovnosti u prolosti
i sadanjosti oveanstva. Analiziranje i
promiljanje o znanjima i delanju ljudi
razliitih kultura, kulturnih modela i epo-
ha, kao i uvianje i saznavanje o razliitosti
u nainima vrednovanja i promiljanja
sveta uopte jesu moja trajna i neiscrpna ne
samo stvaralaka nego i ivotna inspiracija.
Takav izvor inspiracije od mene zahteva
trajno ulaganje znaajnog truda i vre-
mena u uenje istraivanje i saznavan-
je, ali nagrade koje iz toga ishode su
srazmerno vredne uloenom trudu..
Veze izmeu formalnog i tematskog
sadraja pokazanog u mojim likovnim
radovima sa sadrajima koji me inspiriu
esto nisu jasno niti oigledno vidljive
jer je put od inspiracije do materijalizaci-
je likovnog dela u mom sluaju veoma
sloena i posredovana putanja. Ceo me-
hanizam bi se najpodesnije mogao opisa-
ti kao jedan konstantan proces stvaranja
izvesnih konteplativnih-apstraktnih i
metaforikih, povratnih i krunih veza
izmeu onoga to otkrivam i saznajem
ionoga to kroz svoj stvaralaki rad iska-
zujem.
Koji su motivi prisutni u Vaem radu?
Motiva je mnotvo, ne bavim se poseb-
no njihovim odabirom, sami od sebe se
nameu kao odraz-posledica promena u
mojim misaonim i vizuelnim preokupaci-
jama i senzacijama na dnevnom nivou.
Neki od motiva su krajnje prozaini,
svakodnevni i banalni, neki su potpuno
imaginarni, simboliki i apstraktni, trei
su pak konkretni i ozbiljni Granice i
likovno-formalnoj karakterizaciji ovih
likovnih iskaza nisu jasno povuene, lik-
ovi se pretapaju u znakove, znakovi u ob-
like, oblici u povrine I teksture ove pak
u likove .
Oblasti stvaralakog rada prisutni u
Vaem umetnikom opusu?
Slino kao i sa likovnim motivima ni ovde
granice nisu jasno povuene. Izazovno
mi je da eksperimentiem za razliitim
likovnim tehnikama i postupcima ili
sa njihovim kombinacijama, tako da
e te u mom stvaralatvu nai prisutne
raznovrsne likovne tehnike I likovne rodove:
Poev od klasinog rukom raenog crtea
u svim svojim varijacijama i tehnikama,
preko grafkog dizajna, zatim razliitih
monumentalnih , klasinih i starih lik-
ovnih tehnika (mozaik, fresko, reljef,
ikona, skulptura u drvetu i kamenu), pa
sve do savremenih tehnika poput mu-
rala, grafta, upotrebe stensila, 2D I 3D
instalacija, asemblaa, kolaa, runog re-
dizajniranja i dekorisanja predmeta
Umetnost je ljudska delatnost koja ima za
cilj stimulisanje ljudskih ula kao i ljud-
skog uma i duha - glasi opte prihvaena i
prilino iroka defnicija umetnosti. Kako
biste Vi defnisali umetnost i ta ona za Vas
predstavlja?
Tokom poslednjih 200-stotinak godina
dosta ubedljivo se pokazalo da su pokuaji
defnisanja pojma umetnosti klasinim aka-
demskim malterom logiko-metodoloke
dogmatike traljav posao. Tako ni ova na-
vedena defnicija u tom smislu nije izuze-
tak. Ipak, iz mnotva svih tih polu-us-
pelih ili ne uspelih defnicija umetnosti
i umetnikog, mogao bih izdvojiti jedan
iskaz koji meni pomae, da kada mi je
potrebno uspostavim orijentaciju i kriteri-
jume u vezi sa problemom procenjivanja i
ocenjivanja ta nije a ta bi moglo biti umet-
nost. Taj iskaz bi glasio otprilike ovako:
Umetnost je vid stvaralake aktivnosti,
sredstvo i jezik kojim ljudska bia estet-
ski i simboliki stvaraju, iskazuju i komu-
niciraju doivljajne i spoznajne aspekte
Sopstva, Drugosti, Bitka i Bia. Posebna
karakteristika umetnikog stvaralatva je
samo-svrhovitost njegovog dogaanja ,
ne-ponovljivost toka stvaralakog procesa
i uoljiva subjektivnost u doivljavanju i
vrednovanju ishoda umetniko-
stvaralakog rada.
Toliko o defnicijama, a to se tie mene
lino, tj. mog odnosa spram likovne
umetnosti, ja jednostavno kroz bavljenje
likovnom umetnou na razliite naine,
pronalazim sebe, svoj egzistencijalni
smisao i svoj intelektualni I duhovni iza-
zov ivljenja.
Umetnost je prela veliki put od svog
nastanka pa da danas, pri emu je XX vek
doneo velike promene u shvatanju umet-
nosti. Kako Vi vidite dalju budunost
umetnosti?

Miljenja sam da je umetnost kat-
egorija ovekovog bia od ontolokog
i kosmolokog znaaja, te da emo
srazmerno meri u kojoj u narednim
vremenima budemo ostali ljudska bia
imati i uivati prisustvo umetnosti u
naim ivotima. Naravno vidovi naini
manifestacije umetnosti e se verovatno
veoma menjati pratei razne promene
u nainima i modelima funkcionisanja
drutva i oveka kao to je to uostalom
bio sluaj i do sada. U budunosti e to
verovatno biti i izraenije obzirom na
fenomen zgunjavanja istorijskog vre-
mena koji uveliko i oigledno ivimo.
Mislim da su izazovi koji se pred umet-
nost naeg vremena postavljaju zaista u
istorijskom smislu ranije ne doivljeni
istvarno revolucionarni. Dovoljno je na
primer samo razmotriti mogunosti i
problematiku koju u domenu umetnike
teorije i prakse otvaraju razvoj kul-
turnih i tehnolokih fenomena poput
virtuelne stvarnosti, vetake inteli-
gencije, vetakog ivota i genetikog
ininjeringa. Problemi u vezi vrednostnog
i fenomenolokog pozicioniranja umet-
nosti u matrici savremenog drutva nastali
kao posledica dogaanja globalne kul-
turne uravnilovke, odnosno ponitavanje
stvarne multi-kulturalnosti oveanstva
usled globalizacije trita i politiko-
kulturnog prostora planete, zatim odnos
umetnosti spram pitanja ekologije
iodrivog razvoja I mnotvo drugih stvari.
Kako vidite trenutno stanje umetnosti u Sr-
biji?
Uvodna opaska za odgovor na ovo pitanje
je da pojedinana umetnika dostignua
ne treba poistoveivati sa umetnikom kul-
turom i kulturnom sveu drutva. U tom
smislu uprkos tome to se u sluaju Srbije
moe navesti dosta primera pojedinano
i individualno ostvarenih vrednih
umetnikih dostignua, opti odnos pre-
ma kulturi i umetnosti i nivo umetnike
kulture u Srbiji je katastrofalan. Ja lino
nemam optimizma da e se u tom pogledu
ita skoro promeniti. To se jednostavno ne
moe desiti dok se vidno ne promeni kul-
turna svest i kulturne vrednosti drutva.
to, pre svega podrazumeva plansku svesnu,
voljnu i vidnu promenu ekonomske, kul-
turne i obrazovne politike na dui rok, kao
i defnisanje dugoronih stratekih raz-
vojnih ciljeva i razvojne politike drutva i
najvanije, uspostavljanje nekakvog istin-
skog i konkretnog ekonomskog idrutveno-
politikog razvoja. Sve to se nee i ne moe
dogoditi bez korenite promene u ponaanju
i intelektualnim i duhovnim vrednosti-
ma nae politike, ekonomske i kulturne
elite. Koliko je opravdano verovati da
su sve te promene u Srbiji u doglednom
istorijskom vremenu zaista mogue,
uzevi u obzir dosadanja iskustva .
i sadanje stanje stvari ocenite sami .
Koji su najvei problemi sa kojima se umet-
nik danas sree?
Nezahvalno je praviti bilo kakva
uoptavanja, drutvo, kultura i umetnost
su meusobno veoma uvezani, tako da
pojedinane drutvene, ekonomske, kul-
turne i stvaralake matrice unutar ko-
jih umetnici, ivi i stvaraju uslovljavaju
ispecifne skupine problema koji se za njih
pokazuju kao istaknuti i vani. Jedino rezo-
novanje koje bi opravdalo pokuaj davanja
uoptenog odgovora na ovo pitanje je ako se
panja usmeri na isto kulturno-istorijsku
ravan globalnog razvoja drutva u posled-
njih 70-tak godina. To razmiljanje mi go-
vori da bi se mogla izdvojiti tri, po meni
univerzalno prisutna problema sa kojima
se susree veina likovnih umetnika u svetu
danas. Ti problemi su:
a) Izobilje izbora i mogunosti koje stvaraoc
ima na raspolaganju u pogledu odabira i
kombinovanja medija, sredstava, tehni-
ke, metoda i polja/domena kreativnog
istraivanja i izraavanja. Ta situacija je za
staraoce ma sa dve otrice, jer u meri u ko-
joj pomae razvoj stvaralakog miljenja
iumetnike prakse istovremeno ih jednako
blokira i obesmiljava. Ne treba zaboravljati
da se kreativnost najbolje provocira, uoava
i iskazuje upravo u uslovima ogranienog
raspolaganja resursima i/ili ogranienog
raspolaganja mogunostima kombino-
vanja i upotrebe resursa. Nae vreme
nas stavlja upravo u obrnutu situaciju.
b) De-regulacija samog prostora likovnih
umetnosti i umetnosti uopte. Pretapan-
je, rastakanje i menjanje stare i uspostav,
ljanje nove organizacije i novih kategorija
umetnikih vidova, rodova, domena, polja
i oblasti.
Ta fuidnost i nestalnost okruenja stvara
izvesnu identitetsku i egzistencijalnu
uznemirenost koja se naroito primeuje
u procesima prepoznavanja i vrednovanja
rezultata umetnikog rada i podjednako
deluje i na stvaraoce i na publiku. I dru-
go, da upotrebim metaforu,pomenuta de-
regulacija inicira Svau oko zajednike
imovine u familiji . Odnosno stvara niz
ne-sporazuma o tome kako razliite rezul-
tate i ishode razliitih umetnikih praksi
uspeno i smisleno povezati sa postojeim
prepoznatim i prihvaenim vidovima,
rodovima, domenima, oblastima i polji-
ma umetnosti i umetnikih delatnosti.
c) Konformizam, mediokritetstvo i po-
modarstvo u potroakom ponaanju i na-
vikama veine itelja savremenog drutva.
Odnosno ne-mo umetnosti i umetnika da
zbog korporacijsko-agencijskih trinih i
kulturnih monopola zauzmu bolju poziciju
u globalnom medijskom prostoru kao i u
prostoru globalnog-javnog diskursa i time
utiu na izmenu inertne potroake svesti
ire umetnike i potencijalno umetnike
publike koja stalno i iznova pokazuje tenju
da proizvode umetnikog stvaralakog
rada vrednuje kriterijumima i navikama
vrednovanja industrijskih proizvoda, a
njihove stvaraoce tj. umetnike kriteri-
jumima i navikama vrednovanja estrad-
nih i drugih zvezda masovne i pop kulture.
Kakvi su Vai dalji planovi i na emu trenut-
no radite?
Patim od vika ideja i manjka mogunosti
i energije da se svim tim idejama podjed
nako ozbiljno posvetim. Ponekad mi je
potrebno da uloim vie intelektualnog i
duhovnog napora da sve te stvari koje mi
se motaju po glavi isfltriram i proberem
nego to mi je potrebno truda da razvi-
jem, realizujem i kroz delo zaokruim
ideje na kojima sam odabrao da radim.
Poslednjih nekoliko meseci okupiran sam
tenjom da svoja stvaralaka istraivanja
koja trenutno obavljam paralelno u tri
razliita polja spojim u jednu likovno
umetniku celinu (seriju ili ciklus radova)
Ta tri polja su:
a) Upotrebljena ambalaa od namirnica
ta sa njom? Kako je korisno upotre-
biti i preoblikovati u cilju stvaranja
estetskog-likovnog-umetnikog iskaza
b) Izraajne i kreativne mogunosti
koje prua rad sa runo napravljen-
im ablonima (stensili maske)
c) vrlje, vrljke i automatski
crte, kako ih preoblikovati i upotre-
biti u svrhu stvaranja likovnog dela
pogodnog za galerijsku prezentaciju.
Ne znam gde e me sve to u narednim
mesecima odvesti i ta e se od toga iz-
roditi ali nadam se nekom zanimljivom
rezultatu.
exart
138 Exart magazin 138 Exart magazin 138 Exart magazin 138 Exart magazin ALEKSANDAR PANTI 138 Exart magazin
144 Exart magazin 144 Exart magazin 144 Exart magazin 144 Exart magazin ALEKSANDAR PANTI ALEKSANDAR PANTI 144 Exart magazin
DANILO
MILOVANOVI
146 Exart magazin
r
r
DANILO MILOVANOVI
Roen sam 1992. u Banjoj Luci (BiH). ivim
u Ljubljani (Slo) gde studiram na likovnoj
akademiji i na jesen se upisujem u 3. godinu.
Izlagao sam na nekoliko grupnih izlobi u
Prijedoru i Banja Luci, te jednoj putujuoj
izlobi (po BiH) u organizaciji gore pome-
nutog ministarstva u pomenutom periodu.
Takoe, tri puta sam samostalno izlagao- u
Velenju u Mladinskem centru 2013., te u
Ljubljani u alternativnom kulturnom centru
Metelkova 2013. i u holu Siti Teatra 2014.
Moje fotografje su trenutno izloene na
izabranoj studentskoj izlobi u sklopu mese-
ca fotografje u Ljubljani pod pokroviteljst-
vom optine. Polovinom juna 2014. Izlagao
sam 3 slike na grupni izlobi u Kamniku.
Uestvovao sam na SubArt festivalu u Kran-
ju 2013.
Interesovanje za umetnost postoji od ranih
dana, a razvilo se tokom srednjokolskih
dana.
Moj likovni izraz temelji na slojevitosti, ma-
terijalnosti, eksperimentisanju. Tehnika je
uglavnom meana, i nalazi se u sferi slikanja,
kolairanja, crtea te eksperimentisanja sa medi-
jima poput fotografje, videa, projekcija. Zanima
me spoj izmeu galerijske i uline umetnosti. Sto-
ga, pratim street art scenu priblino koliko i in-
stitucionalno priznata dela. Uzore pronalazim u
savremenicima do kojih obino dolazim putem in-
ternet portala namenjenih likovnim stvarateljima.
to se tie slikarskih motiva, baziram se na
relaciji fgura-apstrakcija, i na osnovu organ-
skih poteza i oblika traim nove mogunosti
pomou kojih kroz apstraktan pristup dola-
zim do manje ili vie zakodiranih dela. Zanima
me prostor u slici i izvan nje s im se i trenutno
bavim. Kao zanimljivu referencu mogu spomen-
uti Roberta Rauschenberga iji rad veoma cenim.
Moji interesi obuhvataju slikarstvo (tradicion-
alno i ulino), ilustraciju, fotografju, delimino
video (2D, 3D animacija) i dizajn (plakati, lanci,
fotomontaa).
148 Exart magazin
http://danilojoyo.deviantart.com/
LINK
DANILO MILOVANOVI
nspiraciju nalazim u razgovorima, iskustvima koja se redaju, u pokuajima iz kojih
I
se raaju nove ideje... Nemam preteranu opsesivnost ni od ega, ali se pokuavam
izraavati kroz kontraste kako na konceptualnom nivou tako i na tehnikom
150 Exart magazin DANILO MILOVANOVI
38 Exart magazin XX Exart magazin 152 Exart magazin DANILO MILOVANOVI DANILO MILOVANOVI
154 Exart magazin DANILO MILOVANOVI
156 Exart magazin 156 Exart magazin 156 Exart magazin 156 Exart magazin DANILO MILOVANOVI 156 Exart magazin
DANILO MILOVANOVI 158 Exart magazin
160 Exart magazin 160 Exart magazin 160 Exart magazin 160 Exart magazin DANILO MILOVANOVI DANILO MILOVANOVI 160 Exart magazin
XX Exart magazin
BILJANA
MILENKOVI
162 Exart magazin
r
r
Exart magazin XX
BILJANA MILENKOVI INTERVJU
INTERVJU
Za poetak, ta za Vas predstavlja umet-
nost?
Umetnost za mene predstavlja kreativni
izraz oveka.
Umetnost je ono ljudsko delovanje ko-
jim pojedinac drugima svesno preno-
si svoja oseanja i iskustvo, putem
odreeniih spoljnih znakova, da kod
drugih koje njegovo delo dotakne
izaziva ista ta oseanja i doivljaje.
Ona je proizvod ljudske delatnos-
ti koja ima za cilj stimulisanje ljud-
skih ula kao i ljudskog uma i duha.
Recite nam par rei o Vaem prvom kon-
taktu sa umetnou.
To se javilo neposredno pred polazak u
kolu, imala sam svega 6 godina. Seam se
rada pod nazivom ovecije telo koje nam
je uiteljica zadala da nacrtamo. U elji da
moj rad bude najbolji, nedostian, slagala
sam uiteljicu tako to sam dala tati da mi
nacrta domai zadatak. Kriom sam to pre-
dala i sva srena sto sam dobro prola ve
sam odlucila ta u dalje crtati. Uiteljica
je naravno prepoznala da to nije moj rad
ve crte odrasle osobe . Odluna da ovaj
put proem nekanjeno, strogo mi je rekla
da e ako donesem svoj crte, ali ovaj put
bez tue pomoi , zaboraviti ta je videla.
Upravo ta odluka da me ne kazni, ve
prui drugu ansu je u meni probudi-
la veliko interesovanje za crteom, to
moram da priznam traje do danas.
Koje su sve oblasti stvaralakog rada
prisutne u Vaem umetnikom opusu?
Podjednako strasno i ekspresivno radim
na skicama kao i na slici. Mada priznajem
da mi crte vie prija, nekako mi je po-
godniji za eksperimentisanje jer je man-
jeg formata i vie sam koncentrisana na
ono ta radim, dok kod slike koja je vea
to obino traje krae (i ne razmiljam
mnogo). Kolorit je jedna od bitnijih kom-
ponenti koja igra vodeu ulogu u mom
radu i njoj dugujem veliku zahvalnost .
Izbor pravih boja i njihovih intezite-
ta moe uiniti da likovno delo bude
izraajnije ak i kada su boje neodredive.
Gde nalazite inspiraciju za svoje slike?
Nita nije tako veliki pokreta u mom
stvaralatvu kao neke situacije gde ja kao
jedinka postajem nemona pred onim to
tek treba da usledi.
Biljana Milenkovi,
26.05.1987.
Beograd
- dosadanje obrazovanje
2013. - Master studije na Fakultetu Likovnih Umetnosti u Beogradu - klasa Anelke
Bojovi
2010. - Diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na smeru slikarstvo - klasa
prof. Vlada Rania
- dosadanje izlobe, nagrade , vaniji projekti na kojima ste uestvovali
2014. - Samostalna izloba, Krupar Art,Subotica
2014. - Festival studentskog flma - izloba ivot na traci
2013. - Krupar Art kolonija (Bako Duanovo), Subotica
2012. - Ada art Umetnost na otvorenom, Beograd
2012. - BNU ( Beogradska nedelja umetnosti), Beograd
2012. - No otvorenih ateljea, Robna kua Beograd
2012.- 41. Izloba crtea i skulptura malog formata, Dom Omladine Beograd
Seminari:
2013. - ArtLa.com i LA Magazine, saradnja sa galerijom u Los Anelesu
2012. - BNU, (Beogradska nedelja umetnosti), radionica grafta i street art-a (Srbija)
2012. - Inspiracija Beograd KC Grad - Beograd, Jacob Dahlgren (vedska)
2012. - Institut Servantes i Mikser House Gfrafti - Zosen (panija)
LINK:
www.biljanamilenkovic.com
Naa najdublja oseanja, nae strasti i
udnje, jesu najvaniji vodii. Naa vrsta
mnogo duguje njihovom postojanju i uti-
caju u ovekovom zivotu pa tako i u mom
umetnikom radu.
Bavila sam se ljudima oko sebe i kako
oni utiu na mene i moje stvaralatvo,
predstavljajui ih nekim pokretom. Taj
pokret bih opisala kao: Pokret koji nee
odati celokupnu radnju, ve pokret koji
bi bio tako prikazan da u mati moete
stvoriti ostale. Jer sugestivna snaga prika-
zanog pokreta, pokree matu da u nama
izazove taktilne oseaje o nastajanju same
radnje.
Svaki gest koji sam pokuala da prikaem
bojom bio je dovoljan da postavi situac-
iju koja bi izvlaila moje skrivene im-
pulse. Sada ceo taj postupak slikanja ima
centar deavanja koji se vezuju za moje
unutranje stanje - emocije.
Ko su Vai umetniki uzori i kako su se
oni menjali kroz umetniki razvoj?
Puno je umetnika koji su na neki nain
uinili da moje slikarstvo i sam pogled na
umetnost budu bogatiji. Pop art umetni-
ci su uticali na intezitet boje. Oni su tako
smeli i hrabri, a akciono slikarstvo je uti-
calo na slobodu. Neki od umetnika koji
su znaajni za moj rad su: Albers Josef,
Schwitters Kurt, Van Doesburg, Jackson
Pollock, Miro, Picasso, Kusama, itd.
U istraivanju sam koristila razne tehni-
ke, razne pristupe platnu. Nekako mi se
najvie dopao onaj posleratni ameriki
nain, moda zbog tog nekog oslobaanja
iz okvira kako Pollock ree, oseaj slo-
bodnog. Moda je to odbijanje po kon-
ceptu uinilo
da razvijem i podignem svoje stvaralatvo
na vii nivo. Taj beg je uinio da moje slike
dobiju slobodu za kojom sam duboko
udila. Nemati skicu ve biti slobodan u
svakom izrazu.
Miro stvara repertoar potpuno novih mo-
tiva i znakova koji predstavljaju specifan
likovni jezik inspirisan formama iz stvar-
nosti.
Kod Miroa nema nieg apstraktnog. Uvek
je imao reference u konkretnim stvarima.
Nije ih predstavljao kako ih vidimo, ve
onako kako ih je oseao ili kako bi voleo
da ih mi osetimo.
Miro je imao velikog uticaja na raspros-
tranjenost raznolikih elemenata i boja u
mojim crteima. Voena njegovim jas-
nim potezima i istotom, nizala sam seriju
crtea koji e kasnije poprimiti elemente
dekonstruktivizma.
Svaki trun praine poseduje jednu divotnu
duu. Najjednostavnije stvari mi daju ide-
je... Ali, treba sauvati dovoljno iskrenosti
i istote da bi ovek bio ganut.
Koji su motivi prisutni u Vaem radu?
Ja pripadam onoj grupi umetnika koji se
ne udvaraju i ne prilagodjavaju publici iz-
borom motiva. Ne slikam realno ono to
vidim ve slikam ono sto oseam. Iskrena
sam prema platnu I smatram da u tome lei
vrednost mojih dela. To je jedini i najtei
put ka ispunjenju sebe kao umetnika.
Onaj kome poverite svoju tajnu postaje
gospodar vae slobode.
Kako izgleda kreativni proces nastanka
jedne Vae slike?
Kod mene je moda najzanimljiviji pro-
ces stvaranja za gledaoca. Tu se moe vi-
deti moje pravo slikarstvo. Bitno je da se
oseam dobro u ateljeu u kom radim jer
je to jako bitno za sam proces nastan-
ka jedne slike. Nikada ne slikam samo
jednu sliku, valjda zato to nemam do-
voljno strpljenja da o njoj razmislim da
kraja, ve sam okruena mnotvom ski-
ca i drugih slika, koje uporedno slikam.
Volim da posmatram, da sagledavam sa
svih strana , ta treba izmeniti, dodati.
Na Vaoj facebook stranici stoji citat Pab-
la Pikasa: Learn the rules like a pro, so
you can break them like an artist., kakvo
znaenje to ima za Vas?
Pikaso zauzima posebno mesto kada je
u pitanju moja hrabrost i smelost prema
slikarstvu. Oduvek me je privlaila ta
njegova energija, odlunost i sigurnost
koja je jasno vidljiva na njegovim delima.
On ne zna za strah, a to je ono ka emu
ja kao umetnik teim - bez udvaranja!
Na poetku Akademije vas ue da
potujete neka pravila, za poetak da up-
oznate kako sve to funkcionie ali ne da se
previe udaljavate od klasinog pristupa i
nikako sebi ne priutite eksperimentisanje
u bilo kom pogledu, to dolazi kasnije. Ne
sme da vas zanima moderna umetnost,
to vam je zabranjeno na poetku studija.
Moda kada budete imali 50-ak godina,
a moda ni tada, jer e vam rei da je jo
rano i da to nikako nije dobro za vas!
Sada kada je Akademija zavrena vi-
dim da me je nauila da potujem os-
nove slikarstva, ali da sam sada zrela kao
umetnik i da mogu sebi da dam luksuz
da iste i krim, ba kao to kae Pikaso.
Po vaem miljenu, u kom pravcu e umet-
nost evoluirati u narednih pola veka?
Slikara e biti malo ili ih nee biti uopte.
Zavladae svet digitalizacije i dizajna jer
je tako lake. Nikome nee biti potreban
umetnik-slikar koji e svojim talentom,
rukom, ovekoveiti neku tavanicu. Sve
e se vrteti oko raunara, to je zapravo i
tuno. Akademije e se fokusirati na svet
dizajna jer e zavladati jo vee intereso-
vanje za 3D, kompjutersku grafku... a sli-
karstvo e morati da saeka na neku novu
renesansu. Ostae samo oni koji su u ovu
priu uli iskreno, iz ljubavi prema sli-
karstvu
Kako vidite trenutno stanje umetnosti u
Srbiji?
Ne vidim je, nema je!
Problem je to je kultura odbaena,
utnuta, i postala potpuno nevana. Nema
vizije, sistema koji funkcionie, niti forme
i kriterijuma prema kojima bi moglo da se
meri ta je kvalitet. U Srbiji nema mesta
za umetnost jer to nikome nije potrebno i
niko nema nikakvu korist od toga. Umet-
nost se gaji i uva, a ta biljka u Srbiji ne
uspeva i ne raste jer je niko ne zaliva.
Naa zemlja nema vremena za umetnost!
Koji su najvei problemi sa kojima se
umetnik danas sree?
Umetniku je potrebno razume-
vanje, shvatanje i prihvatanje od
strane okoline i zemlje u kojoj ivi.
Ljudi ne shvataju da je nama umetnici-
ma teko i sa nama samima, treba nositi
to breme svakoga dana i teiti ka tome da
svoju kreativnost podiete iz dana u dan.
To je teak posao pa ak i za one uvebane
starije kolege, a pritom govorimo o bavljenju umetnou kao profesionalnom pozivu.
Nedostatak konkursa kao i art studentskih razmena, materijala, dostupnost galeri-
jama... O muzejima u naoj zemlji da ne govorimo rekord po zatvorenosti istih.
Zapravo, ja ne znam kako uopte umetnost pored ovoliko problema opstaje u naoj zemlji,
to je valjda zato sto smo svi mi u Srbiji na neki nain umetnici. Treba preiveti, a danas je
to umetnost u naoj zemlji.
Kakvi su Vai dalji planovi i na emu trenutno radite?
Ne verujem da e se u budunosti menjati moja umetnost u svom iskazu kao i interes-
ovanju, ali sam sigurna da e princip rada ostati, moda ne isti, ali priblian svakako.
Kada niste iskreni prema sebi dok stvarate to je kratkog veka, slika vas odaje. elja mi je
da ostanem otvorena i iskrena prema platnu, jedino tako mogu spoznati sebe i svoj put
Trenutno spremam samostalnu izlobu u Kraljevu koja e biti otvorena 12. avgusta, a u
planu su i neka inostrana uea.
exart
170 Exart magazin 170 Exart magazin 170 Exart magazin 170 Exart magazin BILJANA MILENKOVI 170 Exart magazin
NATALIJA
STANI
r
r
180 Exart magazin
NATALIJA STANI
Roena 1981. godine, Diplomi-
rala na na Visokoj koli likovnih
i primenjenih umetnosti u Beo-
gradu strukovni likovni umet-
nik, kao i na Politehnikoj aka-
demiji u Beogradu diplomirani
grafki dizajner.
lan ULUPUDS-a (Udruenja
likovnih umetnika primenjenih
umetnosti i dizajnera Srbije) u
statusu samostalnog umetnika.
Kola mi kao postupak stvaran-
ja najvie odgovara jer daje
bezgranine mogunosti direk-
tnog eksperimentisanja jer se
montaa ve postojeih, obojenih
povrina i tekstura, bitno razlikuje
od pravljenja i meanja boje, koja
se potom nanosi. Najrazliitiji pre-
thodno pripremljeni materijali,
zahtevaju razmiljanje o povrini
i promiljanje kompozicije.
Preplitanje svakodnevnog ivota i
snova, takozvane druge panje i
porukama koje stiu iz njih jeste
dominantna tematika kojom se
bavim u mojim radovima. Zani-
ma me ekspresija i kontrast kao
sredstvo izraavanja, ali i vidno
razbijanje pravila, oslobaanje u
trenutku. Nastojim da esto raz-
bijenu formu, zadrim u okvirima
prepoznatljivog, ba kao to i san-
jamo ono o emu znamo.
Sem tehnike kolaa, bavim se i
linijom, kao osnovnim likovnim
elementom. Istraujem polje lin-
earnog crtea, donekle stilizo-
vanog, sa jasnim karakternim
crtama kroz formu portreta i
anatomije.
Uzori: Kirhner, Nolde, Bejkon, Bek-
man, Miler, Rotko, Make i sl...
Izlobe i projekti:, Galerija 73;
Galerija Sanja Sremica (samo-
stalna); Galerija Minimum Beo-
grad (samostalna); Galerija DK Rib-
nica Kraljevo; Galerija Remont
Beograd; Galerija Kulturnog centra
Poega, Movement, Galerija SKC
Novi Beograd (samostalna); Galeri-
ja Vladislav Marik, Kraljevo (sa-
mostalna); LINOart Art Centar,
Beograd; III Meunarodna izloba
Umetnost u minijaturi, Majdan-
pek; 40th World Gallery of Draw-
ings - Skopje, Makedonija; Galerija
Stepenite umatovaka 122, Beo-
grad (samostalna), Moda za poneti,
KC Grad, Beograd 2011, (samostal-
na); IX meunarodna izloba ene
slikari, Centar za kulturu, Majdan-
pek; Galerija Suluj, Beograd; KUD
France Preern, meunarodni pro-
jekat Show your hope,Trnfest 2011,
Ljubljana, Maribor, Velenje, Ptuj,
Novo mesto, (grupna), Galerija Kul-
turnog centra abac, abac; Galerija
art@art, Studentski kulturni centar
Beograd (samostalna); Galerija KC
Parobrod, Umetnici za ivotinje Beo-
grad, Galerija 73, Beograd, Galerija
Trag, Sremica, Galerija Remont,
Beograd 2007, (samostalna);Galerija
BK akademije 2006, Beograd, (sa-
mostalna);
LINK:
www.bulevarumetnosti.rs/arterium/
user/Natalijas
NATALIJA STANI 182 Exart magazin
184 Exart magazin 184 Exart magazin 184 Exart magazin 184 Exart magazin NATALIJA STANI 184 Exart magazin
190 Exart magazin NATALIJA STANI
SKINITE DRUGI BROJ MAGAZINA
EXART
SKINITE PRVI BROJ MAGAZINA
EXART
naa facebook stranica:
EXART MAGAZIN

- click here -
kontakt mejl:
exart.magazin@yahoo.com
EXART
REGIONALNI ART MAGAZIN
JESEN 2014 BROJ 4
NOVI
BROJ
OKTOBAR
2014. EXART MAGAZIN
WWW.EXART.BLOG.COM
WWW.EXART.BLOG.COM

Exart Magazin 3

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Exart Magazin 3

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

EXART

REGIONALNI ART MAGAZIN

You might also like