UVOD

Osnovni cilj savremenog poslovanja jeste postizanje poslovne izvrsnosti i dostizanje svetske
klase proizvoda i usluga. Dananji uslovi privreivanja zahtevaju integrisanje kvaliteta u sve
aspekte poslovanja, to dovodi do usmeravanja organizacije ka zahtevima korisnika.
Da bi se to ostvarilo, i da bi se dostigao vrhunski kvalitet proizvoda ili usluge, informacija o
eljenom kvalitetu mora stii od potroaa do proizvoaa, i mora biti primenjena i u procesu
proizvodnje a i u procesu kontrole proizvoda tj. usluge.
!pravljanje kvalitetom predstavlja aktivnosti koje su usmerene na voenju kompanije ka
postizanju poslovne izvrsnosti i vrhunskog kvaliteta. "spitivanjem trita tj. ukljuivanjem
korisnika proizvoda# usluga kompanija dobija bolju sliku o potrebama trita. $a bazi tih
ispitivanja usmerava se proizvodnja i tako se smanjuje rizik od neuspenosti prodaje.
%avremen proces upravljanja kvalitetom podrazumeva primenu raznih metoda za poboljanje
karakteristika kako proizvoda, tako i celokupnih proizvodnih procesa. &elje kupaca o kvalitetu
proizvoda ili neke usluge obino se svode na opisno izraavanje ulnih utisaka. 'upci opisuju
uticaj proivoda na njihova ula. 'ompanija i njeni zaposleni inenjeri moraju da elje kupaca
prevedu na jezik proizvodnje tj. na karakteristike i osobine proizvoda ili usluge. (o nije lak
posao. "z navedenog proizilazi da je postizanje vrednosti razumevanjem elja i potreba korisnika
i zatim realizacija tih oekivanja, osnovni zadatak menadmenta kvalitetom.
)
1. METODOLOKI KONCEPT
1.1 Problem istraivanja
*oznato je da je voda jedan od osnovnih uslova za ivot na naoj planeti, jer je neophodna za
odvijanje svih vitalnih procesa u biosferi. $ezamenljiva je njena uloga u razmeni materija u
ovekovom organizmu, u odravanju line i opte higijene, u proizvodnji namirnica i u
zadovoljenju brojnih potreba u prirodi, poljoprivredi i industriji. +li ona je i vektor za prenoenje
ne samo veoma tekih zaraza, ve i opasnih hemikalija, kancerogenih, radioaktivnih i drugih
materija. %toga je razumljivo to mnoge drave, pa i meunarodna zajednica, nastoje da zatite
vode, a pre svega vodu za pie, od bilo kog oblika zagaivanja.
,oda je stabilan hemijski spoj vodonika i kiseonika. $a -emlji ima ),. milijardi m
/
vode. Od te
koliine 01, /2 je slana voda, a samo 3,12 slatka. Od ukupne koliine slatke vode 11,32 je u
veitom ledu na polovima i u planinskim gleerima. Od ukupne koliine raspoloive slatke vode
33,42 su podzemne vode, a 5,/62 povrinske vode.
7ez pitke vode nema ivota i ona je sve dragocenija. $o zalihe pitke vode po stanovniku
smanjuju se zbog rasta populacije,zagaenja i oekivanih klimatskih promena.,oda pokriva dve
treine -emljine povrine, ali voda za pie predstavlja tek 3,.2 ukupne koliine vode, a manje
od )2 je upotrebljivo za pie. *itka voda obnovljiva je jedino putem snega i kie.7udui da su
dve treine -emljine povrine pokrivene vodom,a da se ljudsko telo sastoji 152 od vode,
potpuno je jasno da je voda jedan od primarnih elemenata odgovornih za ivot.
-agaivanje vode za pie i utvrivanje stepena njene zagaenosti mnogobrojnim mikrobiolokim
i fizikim agensima i raznovrsnim hemijskim supstancama 8kojih ima sve vie i sve vie se
upotrebljavaju9 postaje sve vei zdravstveni i optedrutveni problem. Da bi se omoguila
pravilna kontrola i jednoobraznost u ispitivanju voda u svim zdravstvenim i drugim
laboratorijama i obezbedila uporedivost rezultata, neophodno je kako ujednaavanje tehnike
rada, primena istovetnih metoda i opreme, tako i jedinstveno tumaenje dobijenih laboratorijskih
rezultata zasnovano na utvrenim injenicama.
:ukovodei se tim naelima a radi omoguavanja njihovog sprovoenja u ivot, u nedostatku
propisanih standardizovanih laboratorijskih metoda, %avezni zavod za zdravstvenu zatitu je jo
)0.4. godine usvojio i objavio ;*rivremene standardne metode za fiziko<hemijsko i
bakterioloko ispitivanje vode= 8;>edicinska knjiga=, 7eograd?-agreb, )0.4. godine9, a )06).
;%tandardne metode za fiziko<hemijsko i bakterioloko ispitivanje voda= 8;7iblioteka
%aveznog zavoda za zdravstvenu zatitu )5= 7eograd, )06). godine9. Ovih metoda su se
3
uglavnom pridravale sve zdravstvene ustanove, a i druge institucije u zemlji koje su analizirale
vode. Drugih slinih prirunika na naem jeziku, praktino, nije ni bilo.
$apredak nauke i tehnike i na ovom polju ljudske delatnosti nametnuo je potrebu preispitivanja
nekih dosadanjih shvatanja i metoda i u ovoj delatnosti, i usvajanje novih, boljih, preciznijih,
brzih i ekonominijih metoda ne samo zato to se lista indikatora higijenske ispravnosti i
higijenske norme u vodi za pie od )065. godine znaajno proirila, ve i zato to su mnoge
norme otrije i zahtevaju otkrivanje znatno niih koncentracija pojedinih supstanci u vodi za pie
nego pre.
>onitoring kvaliteta vode se postavlja u cilju procene kvaliteta vodnih resursa, da bi se izvrila
karakterizacija ekolokog statusa i uspostavili uslovi za namensko korienje voda
8vodosnabdevanje@ rekracija A bazeni@ upotreba u poljoprivredi < navodnjavanje...9.
%talni nadzor i staranje o odranju povoljnog stanja kvaliteta vode su uslovi za formiranje
uspenog sistema upravljanja vodama i planiranje podsticajnih mera kojim se spreava izlivanje
zagaenih voda i opasnih materija.
,rste podataka, program uzorkovanja i analize i nain obrade zavise od potreba korisnika.
Bokalna samouprava, u poslednje vreme, sve vie investira u osiguranje isporuke vode, koja je
u skladu sa standardima kvaliteta, procedurama i smernicama. >eutim, od nedavno je sve vie
ljudi poelo sa upotrebom flairane vode kao alternativnog reenja koje bi zamenilo upotrebu
vode iz esme. 'valitet vode iz esme znaajno je poboljan zbog stroge regulativa kojom se
kontrolie dostupnost razliitih tehnologija koje se koriste u preradi vode.
Cigijenska ispravnost vode iz vodovoda za javno snabdevanje stanovnitva vodom za pie,
preradu ili industrijsku proizvodnju namirnica, utvruje se sistematskim vrenjem osnovnih i
periodinih pregleda sirove vode u jednakim vremenskim razmacima u skladu sa vaeom
zakonskom regulativom tj. u skladu sa *ravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za pie.
)
Odredbe *ravilnika se primenjuju kako za vodu iz vodovoda tako i za vodu za pie koja se
flaira.
Cigijenski ispravna voda za pie, u skladu sa ovim *ravilnikom, je voda koja odgovara u
pogleduD
mikrobiolokih osobina@
koliine hemijskih supstancija@
koliine ostataka koagulacionih i flokulacionih sredstava@
koliine ostataka dezinfekcionih sredstava i sporednih proizvoda dezinfekcije@
1
*ravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pie 8E%l. list %:FE, br. 43#0G i 44#009
/
fizikih, fiziko<hemijskih i hemijskih osobina@
radiolokih osobina, kako u normalnim tako i u vanrednim situacijama i koliine
bojnih otrova u vanrednim situacijama.
*orast upotrebe alternativnih reenja kao zamene za komunalnu, tj. vodu iz esme direktno je
povezana sa shvatanjima potroaa o bezbednosti vode. (o moe biti povratna veza izmeu elja
kupaca i prioriteta prilikom vodosnabdevanja. *otroai su usredsreeni na kvalitet vode za pie
i imaju nultu toleranciju prema bilo kakvom ukusu, mirisu ili bilo kakvoj nestaici vode.
&elje kupaca rangirane po vanosti suD
). bezbedan proizvod koji je u skladu sa regulativama,
3. proizvod koji ne sadri bilo kakav miris ili ukus,
/. proizvod koji ima dobre karakteristike 8izgled A boja9,
4. odreen kvalitet vode vode iz esme.
*ored toga, glavni prioriteti ili uslovi koje voda mora da zadovolji jesuD
). mikrobiloka ispavnost distribuirane vode,
3. odravanje i kvalitetna dezinfekcija preostale vode u akumulacijama#rezervoarima,
/. prevencija i uklanjanje mirisa, ukusa ili boje,
4. minimalizacija nus proizvoda celog procesa.
+naliza preostale vode tj. vode koja se nalazi u rezervoarima i eka na distribuciju, moe
prestavljati optereenje za korisnike. Da bi zadrala odreeni nivo kvaliteta mora biti
dezinfikovana na kvalitetan nain, to dovodi do pojaanog mirisa ili ukusa hlora. Ovaj problem
kod potroaa predstavlja glavni pokreta za korienje flairane vode za pie. Od kljunog
znaaja za komunalna preduzea jeste usklaivanje svojih prioriteta sa zahtevima korisnika i
odravanje poverenja korisnika u ispravnost pijae vode. Da bi smo ovo spreili, potrebno je
razviti strategiju i pristup koji bi pomirio ili H uvideoI koji bi bio rizik po korisnike takve vode i
kakav je trenutni rizik pri potronji pijae vode.
4
1.2 Predmet istraivanja
%vako preduzee koje se bavi proizvodnjom vode za pie mora da usmeri svoje napore na menjanje sve
tri dimenzije kvaliteta kao bi se objedinili doivljeni kvalitet vode 8Jp9 i oekivani kvalitet 8Je9. Ovo bi
dovelo do ouvanja i poveanja udela na tritu.
*reduzea takoe moraju da naprave uporeenje tehnikih karakteristika vode iz esme i flairane vode.
Da bi se ovo postiglo razvijene su razliite metode i postupci. Fedan od njih je i JKD metoda tj. metoda
rasporeivanja funkcije kvaliteta. Ova metoda garantuje da e se obratiti panja na zahteve kupca koji se
ogledaju u dobrim karakteristikama i ujednaenom kvalitetu vode.
*ostrojenja za preradu vode istu uglavnom crpe iz reka ili izvorita *re distribucije, voda se preiava u
odnosu na kvalitet prema vaeoj zakonskoj regulativi najee procesom lananog tretiranja, koji se
sastoji iz koagulacije, flokulacije, sedimentacije, spore filtracije peskom, ozonizacije i post<hlorizacije.
*arametri kvaliteta pijae vode neprestano variraju i prostorno i vremenski, od take izlaska iz postrojenja
za preradu, do potroaa. (akoe se razlikuju utisci potroaa u zavisnosti od lokacije. -bog toga se i
projektovanje kvaliteta vode mora posmatrati od lokacije do lokacije.
1.3 Cij istraivanja
Lilj istraivanja je da se utvrivanjem zahteva potroaa dizajnira takav kvalitet vode koji e
obezbediti vodu poboljanog kvaliteta u skladu sa zahtevima potroaa.
"straivanje treba da pokae da JKD metoda garantuje da e se obratiti panja na zahteve kupca,
a koji se ogledaju u najboljim karakteristikama i ujednaenom kvalitetu vode za pie.
1.! "i#$te%e & istraivanja
! istraivanju se polo od sledeih hipotezaD
generalna hipotezaD
'valitet vode za pie utie na nivo zadovoljstva potroaa.
*osebna hipotezaD
'valitet vode za pie utie na nivo zadovoljstva potroaa. *rimenom inenjerskih metoda
rangirali smo elje potroaa po vanostiD
.
).bezbedan proizvod koji je u skladu sa regulativama,
3.proizvod koji ne sadri bilo kakav miris ili ukus,
/.proizvod koji ima dobre karakteristike 8izgled A boja9,
4.odreen kvalitet vode vode iz esme.
1.' Na(in istraivanja
-a prikupljanje podataka se primenjuju tehnike istraivanja trita kao to su intervj& i
an)eta.:ezultati se koriste kao baza u primeni JKD metode. (akva istraivanja treba da
odgovore na sutinsko pitanje JKD metodeD ta )$risni*i ee+
Dananji uslovi privreivanja zahtevaju integrisanje kvaliteta u sve spekte poslovanja, to dovodi
do usmeravanja organizacije ka zahtevima korisnika. Da bi se to ostvarilo, i da bi se dostigao
vrhunski kvalitet proizvoda ili usluge, informacija o eljenom kvalitetu mora stii od poitroaa
do proizvoaa, i mora biti primenjena i u procesu proizvodnje a i u procesu kontrole proizvoda
tj. usluge.
%vako preduzee koje se bavi proizvodnjom vode za pie mora da usmeri svoje napore na
menjanje sve tri dimenzije kvaliteta kao bi se objedinili doivljeni kvalitet vode 8Jp9 i
oekivani kvalitet 8Je9. *reduzea takoe moraju da naprave uporeenje tehnikih karakteristika
vode iz esme i flairane vode.Da bi se ovo postiglo razvijene su razliite metode i postupci.
Fedan od njih je i JKD metoda tj. metoda rasporeivanja funkcije kvaliteta.
JKD je funkcionalna metoda za planiranje koja objedinjuje tehnike zahteve i karakteristike
proizvoda kroz Hglas potroaaI. (o je alat u kome odgovornost za kvalitet proizvoda snose svi
sektori preduzea. ! proizvodnji vode to se odnosi naD
sektor koji se bavi zatitom izvorita@
sektor koji se bavi odravanjem postrojenja za preiavanje voda @
na sektor proizvodnje, upravljanja i distribucije@
na sektor redovnog praenja kvaliteta u distributivnim reama.
JKD ukljuuje dva osnovna espektaD zahteve korisnika i karakteristike proizvoda. -ahtevi
korisnika su obino izraeni u pogledu kvalitativnih karakteristikaD
voda bez ukusa i mirisa,
6
voda sa dobrim izgledom i
voda ustaljenog kvaliteta.
(ehnike karakteristike proizvoda se sukcesivno usklauju sa zahtevima korisnika tokom
procesa razvoja proizvoda. (om prilikom prelaze u zahteve preduzea i postaju merljiviD
odsustvo patogenih organizama,
odreeni nivo zamuenosti,
odreena *h vrednost,
koliina hlora...
1., D$sada-nja istraivanja
>etoda JKD je razvijena u Fapanu, tanije u 'obeu 15<tih godina, u brodogradilitu >itsubishi,
ali kasnije je nala primenu i u drugim granama industrije. (oMota je koristi jo od davne )01/.
godine, a kasnije su poeli da je primenjuju i Conda 8)0109, Kord 8)0G/9,,olvo i %aab 8)0G19.
!videvi znaajniji napredak u Fapanskoj industriji, ovaj metod je poeo da se koristi od
)00).god. i u razvijenijim zemljama zapadne Nvrope i u %jedinjenim +merikim Dravama.
Danas je u Fapanskoj industriji JKD metoda samo jedan od standarda sa oznakom obavezna
primena. *rve primene JKD metode su bile vezane samo za projektovanje i razvoj novih
proizvoda, ali danas se sve vie koristi u razliitim nivoima preduzea. "nteresantno je da se sve
vie koristi kad je re o usluzi, a ne o proizvodu, dok su najnovije primene vezane za
unapreenje nekog procesa u samom preduzeu.
3
*rimenom JKD metode uspostavlja se korelacija izmeu elja kupaca i organizacijskih tj.
kompanijskih proizvodnih funkcija. 'orelacija se uspostavlja preko odgovarajuih matrica
poreanih u kolonu ili niz 8odatle pojam EdeploMmentE ije je osnovno znaenje razvijanje u
kolonu9, kod kojih su elementi u kolonama prethodnih matrica, jednaki elementima u vrstama
narednih matrica.
JKD poinje u fazi razvoja koncepta proizvoda i prostire se preko svih procesa tehnikog
razvoja, rada pripreme, proizvodnje i upravljanja kvalitetom. ! svakoj fazi se koncentrie panja
na procese, koji su vani za kupca. JKD metoda se najee opisuje kroz svoje etiri faze, koje
2
Oorevi, D.@ Pokalo, D., !pravljanje kvalitetom, (ehniki fakultet H>. *upinI , -renjanin, 3551.
1
se izvode u okviru etiri tzv. QQkue kvalitetaE ili matrice. Fednostavno reeno, JKD metoda
doprinosi stratekom pozicioniranju kompanije za napredovanje na tritu.
:ukovodei se tim naelima a radi omoguavanja njihovog sprovoenja u ivot, u nedostatku
propisanih standardizovanih laboratorijskih metoda, %avezni zavod za zdravstvenu zatitu je jo
)0.4. godine usvojio i objavio H*rivremene standardne metode za fiziko<hemijsko i
bakterioloko ispitivanje vodeI 8H>edicinska knjigaI, 7eograd?-agreb, )0.4. godine9, a )06).
H%tandardne metode za fiziko<hemijsko i bakterioloko ispitivanje vodaI 8H7iblioteka %aveznog
zavoda za zdravstvenu zatitu )5I 7eograd, )06). godine9. Ovih metoda su se uglavnom
pridravale sve zdravstvene ustanove, a i druge institucije u zemlji koje su analizirale vode.
Drugih slinih prirunika na naem jeziku, praktino, nije ni bilo.
$apredak nauke i tehnike i na ovom polju ljudske delatnosti nametnuo je potrebu preispitivanja
nekih dosadanjih shvatanja i metoda i u ovoj delatnosti, i usvajanje novih, boljih, preciznijih,
brzih i ekonominijih metoda ne samo zato to se lista indikatora higijenske ispravnosti i
higijenske norme u vodi za pie od )065. godine znaajno proirila, ve i zato to su mnoge
norme otrije i zahtevaju otkrivanje znatno niih koncentracija pojedinih supstanci u vodi za pie
nego pre.
,oda za pie u svetskim razmerama postaje kapitalni resurs, s obzirom na ograniene rezerve
8samo )2 slatke vode, odnosno 5,5512 ukupne vode je dostupno za ljudsku upotrebu9 i kvalitet
izvorita u mnogim zemljama i regionima. %vetska potronja vode raste dvostruko bre od rasta
stanovnitva, tako da se procenjuje da bi se do 353.. godine i 3#/ svetske populacije moglo
suoiti sa problemom redovnog snabdevanja kvalitetnom vodom za pie. "z navedenih razloga,
pre nekoliko godina zapoeo je pravi rat nad prirodnim izvorima. $ajveom koliinom prirodnih
izvorita vode sada raspolau 4 kompanijeD $estle, Loca Lola, Danone i u ijem vlasnitvu se
nalazi G52 voda u svetu.
/
! %rbiji se troi, u proseku, 15 litara flairane vode po stanovniku godinje,to je upola manje
nego u nekim evropskim zemljama. $a primer, u "taliji se troi )06, a u $emakoj ).1 litara po
stanovniku.
4
*roizvodnja mineralnih voda je potencijalno najprofitabijnija delatnost u %rbijii s tim ide pria o
neiskorienosti mogunosti za izvoz, ali i sve vea zainteresovanost domaih potencijalnih
proizvoaa za ovakvim vidomproizvodnje. -naajno je napomenuti da bi izvore trebalo
racionalno koristiti i upravljati tim prirodnim resursom kao jednim dragocenim bogastvom koje u
svetu zauzima sve veu panju.
>onitoring kvaliteta vode se postavlja u cilju procene kvaliteta vodnih resursa, da bi se izvrila
karakterizacija ekolokog statusa i uspostavili uslovi za namensko korienje voda
8vodosnabdevanje@ za rekreaciju A bazeni@ upotreba u poljoprivredi < navodnjavanje...9.
3
"zvorD :epubliki zavod za statistiku
4
"zvorD :epubliki zavod za statistiku
G
%talni nadzor i staranje o odranju povoljnog stanja kvaliteta vode su uslovi za formiranje
uspenog sistema upravljanja vodama i planiranje podsticajnih mera kojim se spreava izlivanje
zagaenih voda i opasnih materija.
,rste podataka, program uzorkovanja i analize i nain obrade zavise od potreba korisnika.
Bokalna samouprava, u poslednje vreme, sve vie investira u osiguranje isporuke vode, koja je
u skladu sa standardima kvaliteta, procedurama i smernicama. >eutim, od nedavno je sve vie
ljudi poelo sa upotrebom flairane vode kao alternativnog reenja koje bi zamenilo upotrebu
vode iz esme. 'valitet vode iz esme znaajno je poboljan zbog stroge regulativa kojom se
kontrolie dostupnost razliitih tehnologija koje se koriste u preradi vode.
1.7 Nauna i drutvena opravdanost istraivanja
+naliza vode koja se nalazi u rezervoarima i eka na distribuciju, moe prestavljati optereenje za
korisnike. Cigijenska ispravnost vode iz vodovoda za javno snabdevanje stanovnitva vodom za pie,
preradu ili industrijsku proizvodnju namirnica, utvruje se sistematskim vrenjem osnovnih i periodinih
pregleda sirove vode u jednakim vremenskim razmacima u skladu sa vaeom zakonskom regulativom.
.
Odredbe *ravilnika se primenjuju kako za vodu iz vodovoda tako i za vodu za pie koja se flaira.
Da bi zadrala odreeni nivo kvaliteta mora biti dezinfikovana na kvalitetan nain, to dovodi do
pojaanog mirisa ili ukusa hlora. Ovaj problem kod potroaa predstavlja glavni pokreta za korienje
flairane vode za pie. Od kljunog znaaja za komunalna preduzea jeste usklaivanje svojih prioriteta
sa zahtevima korisnika i odravanje poverenja korisnika u ispravnost pijae vode. Da bi smo ovo spreili,
potrebno je razviti strategiju i pristup koji bi pomirio ili H uvideoI koji bi bio rizik po korisnike takve
vode i kakav je trenutni rizik pri potronji pijae vode.
1.. /nai%a #$data)a i %a)j&(ivanje
JKD metoda se najee opisuje kroz svoje etiri faze, koje se izvode u okviru etiri tzv. QQkue
kvalitetaE ili matrice. Fednostavno reeno, JKD metoda doprinosi stratekom pozicioniranju
kompanije za napredovanje na tritu. >atrice ili Hkue kvalitetaI prikazuju veze meu
elementima poslovnog sistema.(o suD
). identifikovanje zahteva korisnika i definisanje karakteristika proizvoda usluga, znaajnih
za zadovoljenje zahteva@
5
*ravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pie 8E%l. list %:FE, br. 43#0G i 44#009
0
3. utvrivanje kritinih komponenti proizvoda i usluga koje zahtevaju podrobnija
istraivanja@
/. utvrivanje kritinih parametara procesa proizvodnje odnosno pruanja usluga@
4. utvrivanje postupaka i uputstava za realizaciju i kontrolu proizvoda i usluga@
0i)a 1. K&1a )vaiteta
I%v$r2 La%i1 M.3 4/ati3 met$de i te5ni)e &na#re6enja )vaiteta73 Ma-ins)i 8a)&tet3
Kra9&jeva*3 2::,
JKD metoda zasnovana je na seriji matrinih dijagrama koji slue za prikupljanje i razvijanje
informacija, u obliku prikaza timskog plana za proizvod. $a osnovu prikupljenih podataka
formiraju se liste zahteva 8zahtevi kupca i tehniki zahtevi9.
H'ue kvalitetaI predstavljaju matrice koje se formiraju tako da u svakoj fazi imaju isti osnovni
izgled. $a ulazu u H kuu kvalitetaI u levoj koloni, uvek je pitanje H R(+ se zahtevaSI a na izlazu
iz Hkue kvalitetaI uvek je odgovor H '+'O ispuniti zahteveSI
'ljuni element JKD analize je zajednika razrada kue kvaliteta u kojoj su sadrani zahtevi
kupaca < R(+, i za proizvod karakteristini tehniki parametri A '+'O.
)5
JKD metoda se tek nedavno primenjuje u analizi zatite ivotne sredine tako to uporeuje
probleme zatite ivotne sredine sa trokovima i zahtevima interesnih grupa.
$a primeru vode za pie razliiti delovi Hkue kvalitetaI predstavljajuD
Prva )$m#$nenta HR(+I A predstavlja zahteve kupaca 8bezbednost vode, koliina hlora
u vodi, voda bez mirisa i ukusa, dobar izgled, ujednaen kvalitet...9. *ijaa voda se moe
shvatiti kao EproizvodE za koji potroai imaju odreena oekivanja ili potrebe
8oekivani kvalitet < Ja9. Refovi proizvodnje imaju reenja za ova oekivanja 8ponueni
kvalitet 8Jo9, a do tih reenja dolaze primenom JKD metode tako to posreduju izmeu
oekivanja potroaa i ponuenog kvaliteta od strane proizvodnog menadmenta.
*ostrojenja za preradu vode istu uglavnom crpe iz reka. *re distribucije, voda se preiava u
odnosu na kvalitet prema vaeoj zakonskoj regulativi najee procesom lananog tretiranja,
koji se sastoji iz koagulacije, flokulacije, sedimentacije, spore filtracije peskom, ozonizacije i
post<hlorizacije. *arametri kvaliteta pijae vode neprestano variraju i prostorno i vremenski, od
take izlaska iz postrojenja za preradu, do slavina potroaa. (akoe se razlikuju utisci potroaa
u zavisnosti od lokacije. -bog toga se i projektovanje kvaliteta vode mora posmatrati od lokacije
do lokacije.
Oekivanja kupaca su lista osnovnih potreba 8%lika ). < prvi deo Hkue kvalitaI 9 koje imaju
glavnu ulogu u JKD pristupu. ! ovom sluaju, kupci su potroai koji koriste pijau vodu
dovedenu kroz distrubutivnu mreu. 'upci oekuju bezbednu pijau vodu, bez ukusa, mirisa ili
loeg izgleda. Da bi se uzeli u obzir zahtevi potroaa, tj. oekivani kvalitet 8Ja9 vode iz esme u
odnosu na doivljeni kvalitet 8Jp9 isti se moraju evidentirati tj. moraju se formirati liste
potroakih zahteva.
-ahtevi potroaa su kategorisani kao miris, ukus i ostalo. Ovi zahtevi su korieni da se odredi
HR(+I, tj. voda bez ukusa i mirisa, sa dobrim izgledom i ujednaenim kvalitetom.
Dr&9i de$ )&1e )vaiteta jeste H'+'OI i u njemu su predstavljene tehnike
karakteristike proizvoda da bi se izalo u susret oekivanjima potroaa.Ove
karakteristike se mogu podeliti na dva tipaD prvi tip je vezan za kvalitet vode ocenjene
tokom rutinskog testiranja 8 temperatura vode, pC, boja, ...9.
Drugi tip ine hidrauline i karakteristike strukturalnog integriteta, kao to su starost vode,
materijal od koga su napravljene cevi, starost cevi, ...
$eki od parametara, kao to su materijal od koga su napravljene cevi, temperatura vode, ...imaju
bitan uticaj na rizik od pada kvaliteta vode.
))
Tre1a )$m#$nenta ; )&1e )vaitetaI predstavlja matricu veza A :NB+L"FN. Ona
pokazuje kako karakteristike proizvoda utiu na zadovoljstvo korisnika. (o je veza
izmeu svakog HR(+I i svakog H'+'OI zahteva. Definisanje veza izmeu HR(+Ii
H'+'OI je sledei korak 8trei deo Hkui kvalitetaI na %lici ).9 za odreivanje prioriteta
meu H'+'OI atributima. ,eze izmeu HR(+I i H'+'OI u Hkui kvalitetaI ine
matricu veza.Ona se izraunava pomou *irsonovih koeficijenata korelacije . Ove veze
su definisane na skali 8), /, 09 i predstavljaju slabe, srednje i jake veze. *osmatranjem
vrednosti u matrici veza, dve razliite vrednosti su izabrane za granine vrednosti. ,eze
nie ili jednake sa prvom graninom vrednou su slabe, veze vie od prve a nie od
druge su srednje. ! ostalim sluajevima veze su jake.
Kranceschini 83553.9 istie da treba biti apsolutno siguran da Hglas potroaaI, a ne glas
menadera proizvodnje ima veu teinu.. %toga je neophodno odrediti relativnu vanost svakog
HR(+I doivljenog od strane potroaa.
(radicionalna JKD metodologija propisuje stepene prioriteta HR(+I koristei skalu od )
8nebitni9 do . 8nezamenljivi9, ili od ) do )5. -a opisivanje relativne vanosti uslova u grupi ili
kategoriji moraju se definisati. Fedan od metoda za odreivanje nivoa vanosti za svako novo
HR(+I jeste +C* metoda tj. analitiki proces hijerarhije.
'lasian metod koji se koristi u matrici veza izmeu HR(+I i H'+'OI atributa i preferentne
teine svakog HR(+I , je metod nezavisnog dodeljivanja zbira. Ovaj metod predstavlja glavnu
prepreku u nekim sluajevima jer dodeljuje slabu relativnu vanost nekim H'+'OI atributima
koji imaju jaku korealciju sa nekim HR(+I atributima koji su vani potroaima, i obratno.
$ormalizacija vrednosti matrice veza slui da se pozabavi ovim moguim nedostacima.
<etvrta )$m#$nenta =)&1e )vaitetaI odnosi se na 'O$'!:N$(%'O uporeivanje
i ocenjivanje 8benmarking9. (o je uporeivanje izmeu proizvoda koji se proizvodi
8distribuirana vode za pie9 i drugih proizvoda iste vrste 8flairana voda za pie9.
Peta )$m#$neta predstavlja rangiranje tehnikih karakteristika proizvoda. One
predstavljaju uticaj svakog H'+'OI zahteva na HR(+I zahtev.
esta )$m#$nenta =)&1e )aiteta; postavljena je kao krov i predstavlja meuzavisnost
svakog H'+'OI zahteva. Ona definie broj H'+'OI koji utiu na formiranje cene
proizvoda.
)3
2. >E?IME
@&aitA B&n*ti$n De#$Ament C @BD metoda predstavlja metodologiju utvrivanja potreba i
zahteva kupaca na temelju kojeg e se projektovati proizvod a ujedno se obezbeuje unapreenje
J>%<a u skladu sa zahtevima korisnika. !vaavanjem Hglasa kupcaI, JKD metoda inicira i
usmerava unapreenje J>%<a u cilju efektivnosti i efikasnosti poslovanja. *ronalaenjem i
definisanjem relevantnih informacija za adekvatno donoenje odluka o pravcu i nainu
unapreenja J>%<a, JKD metoda kao moderan sistem kvaliteta omoguava strateko
pozicioniranje preduzea za napredovanje na tritu kroz zadovoljenje korisnika a ujedno
stvarajui neophodne uslove za uspostavljanje povratne petlje i procene ostvarenog unapreenja
sistema kvaliteta.
! radu je prikazana JKD metoda i analiziran je znaaj njene primene u projektovanju kvaliteta
vode za pie. Da bi se u potpunosti zadovoljili zahtevi korisnika, neophodno je utvrditi koje
karakteristike su znaajnije od drugih i raditi pre svega na njihovom unapreenju.
)/
?/KLDU</K
-naaj primene JKD metode u projektovanju kvaliteta vode za pie veoma je velik.Ona ima
veliki doprinos u prevoenju potreba potroaa u adekvatne potrebe distributera vode za pie.
Oigledno je da je redovna komunikacija izmeu distributera vode za pie i potroaa veoma
neophodna i od vitalnog znaaja. Ona slui da se progresivno modifikuju i efektivno podeavaju
akcije usmerene na odranje i poveanje kvaliteta vode za pie, kako bi se kvalitet distribuirane
pijae vode 8#$n&6en )vaitet @$9 podigao na takav nivo da predstavlja istovremeno i
d$ivjeni )vaitet E@#F i $(e)ivani )vaitet E@aF.
)4
GIGLIOH>/BID/
T).U Oorevi, D., Pokalo, D., !pravljanje kvalitetom, (ehniki fakultet H>ihajlo *upinI
-renjanin, 3551.
T3.U Oorevi, D., Pokalo, D., +naliza zadovoljstva korisnika u funkciji unapreenja kvaliteta
poslovanja, 1. >eunarodna konferencija !pravljanje kvalitetom i pouzdanou DJ><3554,
-bornik radova str. 315<31., 7eograd )6.<)1.56.3554. g.
T/.U ,ulanovi ,., i dr., >etode i tehnike unapreenja procesa rada, Kakultet tehnikih nauka,
$ovi %ad, 355/.
T4.U -akon o vodama sa izmenama i dopunama 8%l. Vl. :%. )5)#5.9
T..U *ravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za prirodnu mineralnu vodu, prirodnu izvorsku i
stonu vodu 8%l. Bist. %LV ./#5.9
T6.U *ravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pie 8%l. Bist. %:F. 43#0G i 44#009
T1.U Bazi >., ;+lati, metode i tehnike unapreenja kvaliteta=, >ainski fakultet, 'ragujevac,
3556
TG.U LroW, '., *erforming JKD %tep bM %tep, D:> +ssociates, 3555. WWW.isMXsigma.com
).
T)5.U%vetlana Dobrosavljev, Dragan Pokalo, %avina Ourin, , JKD >N(COD +$D
%"V$"K"L+$LN OK "(% +**B"L+("O$ "$ DN%"V$"$V J!+B"(Y OK D:"$'"$V
Z+(N:, 3nd "nternational conference, H NcologM of urban areas 35)3, -bornik radova str. 3.3<
365, -renjanin )..oktobar 35)3.g.
P>ILO?I
). *ravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pie 8E%l. list %:FE, br. 43#0G i 44#009
3. -akon o vodama sa izmenama i dopunama 8%l. Vl. :%. )5)#5.9
/. *ravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za prirodnu mineralnu vodu, prirodnu izvorsku i
stonu vodu 8%l. Bist. %LV ./#5.9
4. %lika ). 'ua kvaliteta, "zvorD Bazi >., ;+lati, metode i tehnike unapreenja kvaliteta=,
>ainski fakultet, 'ragujevac, 3556, str.)5
)6