Ekart Tol

MO S ADA NJ E G
TRENUTKA
U PRAKSI
Osnovno uenje,
meditacije i vebe iz knjige
Mo sadanjeg trenutka
Prevod:
Darko Tuevljakovi
Ivana Vani
arobna
knjiga
SADRAJ
UVOD 9
PRVI DEO 13
DOS TI Z ANTE MOI SADANJ EG T R E N U T K A
PRVO POGLAVLJE 15
Bie i prosvetljenje
DRUGO POGLAVLJE 27
Porekl o straha
TREE POGLAVLJE 27
Stupanje u Sadanji trenutak
ETVRTO POGLAVLJE 47
Razgraivanje nesvesnosti
PETO POGLAVLJE 57
Lepot a se pojavljuje u dubokom mi r u vaeg prisustva
DRUGI DEO 73
V E Z E K A O D U H O V N A PR AK S A
ESTO POGLAVLJE 75
Razgraivanje otel otvorenog bol a
SEDMO POGLAVLJE 87
Od zavisnikih do prosvetlj enih odnosa
TREI DEO 101
PR I H VATANTE I PR E DAJ A
OSMO POGLAVLJE 103
Prihvatanje Sadanjeg trenutka
DEVETO POGLAVLJE 129
Preobraaj bolesti i patnja
ZAHVALNICE 143
Od svog pr vog izdanj a, 1997. godi ne, Mo sadanjeg
trenutka j e ve izvrila t ol i ko ve l i ki uticaj na
kol ekt i vnu svest da je to dal eko prevazilo i moj e
najvee nade. Prevedena je na petnaest j ezi ka, tako da
svakodnevno pr i mam pi sma iz celog sveta u koj i ma
mi itaoci govore kako su se nj i hovi ivoti pr omeni l i
zahvaljujui kont akt u sa uenjem i znet i m u knj i zi .
Premda su posledice l udosti egoikog uma j o
svuda vi dl j i ve, neto novo se zaista rada. Ni ka da pre
nije t ol i ko l j udi bi l o spremno da razbije kol ekt i vne
obrasce uma koj i su oveanstvo okoval i patnj om od
pamt i veka. Rada se nova svesnost. Dost a smo pat i l i !
Ta svest se u vama pomal j a ak i u ovom t renut ku,
dok drite ovu knj i gu i itate redove koj i govore o
mogunosti ivljenja sl obodnog ivota, u koj em vie
neete nanosi t i bol ni sebi ni drugi ma.
Mn o g i itaoci koj i su mi pisali i zrazi l i su elju da
i m se praktini aspekti uenj a koj e sadri Mo
sadanjeg trenutka predstave u pristupanijem obl i ku,
koj i bi kor i st i l i svakodnevno. Ta elja j e bi l a podsticaj
za nastanak ove knj ige.
Pored sami h vebi i uputstava, ova knj iga sadri i
neke krae paragrafe iz ori gi nal nog dela koj i treba da
12
Ekart Tol
oslue kao podset ni k za odreene ideje i koncepte,
ao bukvar za nj i hovo i nkorpori ranj e u svakodnevi cu.
Strani ce koj e slede naroi t o su pogodne za
medi tati vno itanj e. Kada upranjavate medi tati vno
itanje, ne itate prvenstveno da biste upi l i nove
i nformaci j e, ve da t okom njega dospete u drugo
stanje svesti. Zat o moete vie puta iitavati isti
paragraf i svaki put ga doiveti na nov i drugaiji
nain. Samo one rei koj e su napisane i l i izreene u
stanju pri sut nost i i maj u mo da transformiu, mo da
probude pri sutnost u i taocu.
Te delove j e najbolje itati pol ako. Mno g o puta
ete poeleti da zastanete i uivate u t renut ku smirene
refleksije i l i u tiini. Ponekad ete poeleti da samo
nasumi no ot vor i t e knj i gu i proi t at e nekol i ko
redova.
Za i taoce koj i su b i l i zaplaeni i l i savl adani
knj i gom Mo sadanjeg trenutka, ova knj iga moe
posluiti kao uvod.
Ekart Tol
9. 7. 2001.
*
Kada je vaa svest
usmerena ka spoljanjosti,
um i svet se pojavljuju.
Kada je usmerena ka unutranjosti,
ona spoznaje sopstveni izvor
i vraa se kui u Nepojavno.
P R VO P O G L A V L J E
BIE I PROSVETLJENJE
Postoj i j edan vean, uvek pri sutan j edi ni ivot i znad
broj ni h obl i ka ivota koj i podleu roenj u i smrt i .
Mn o g i l j udi koriste re bog" da bi ga opi sal i ; j a ga
ee nazi vam bi em" . Re bie ne objanjava nita,
al i to ne ini ni re bog. Bie, meutim, i ma prednost
zato to predstavlj a ot voren koncept . Ona ne svodi
beskonano nevi dl j i vo na konani entitet. Nemogue
j e st vori t i mental nu sl i ku o Biu. N i k o ne moe da
t vr di kako j edi ni polae prava na njega. Ono j e vaa
sama sutina i dostupno vam je u ovom t renut ku kao
oseanj e vaeg sopstvenog pri sustva, kao shvatanje ja
j esam" koj e pret hodi onom ja sam o v o " i l i ja sam
ono" . Stoga, mal i j e korak od rei bie do iskustva
Bia.
BIE SE NE NALAZI IZNAD NEGO
UNUTAR svakog ob l i ka, kao nj egova
naj dublj a, nevi dl j i va i neunitiva sutina. To
znai da vam j e ono dost upno ovog
trenutka kao vae najdublje ja, kao vaa
istinska pr i r oda. A l i , nemoj te pokuavati da
ga dosegnete svoj i m umom. Ne pokuavajte
da ga shvatite.
16 Ekart Tol
Moet e ga spoznat i samo onda kada j e um
mi r an. Kada ste pri sut ni , kada se vaa
panja u pot punost i i svom si l i nom nal azi u
Sadanj em t renut ku, Bie j e mogue oseti ti ,
al i ment al no ne moe bi t i shvaeno.
Zadob i t i svest o Biu i zadrati se u t om stanju
oseaj ui nj egovu stvarnost jeste prosvetlj enj e.
Re prosvet l j enj e stvara s l i ku o ne ka kvom
nadl j udskom dostignuu, i ego eli da to tako i
ostane, al i to je j ednostavno vae pr i r odno stanje
oseaj a j edinstva sa Biem. To je stanje povezanosti sa
neim nemerl j i vi m i neunitivim, neim to, got ovo
paradoksal no, predstavlj a vas, a i stovremeno je i vee
od vas. To j e pronalaenj e vae istinske pr i r ode, koj a
prevazi l azi nazi v i obl i k.
Nemogunost da sada osetite ovu povezanost daje
vam povoda za i l uzi j u o razdvoj enosti od sebe i od
sveta koj i vas okruuj e. Zat o sebe shvatate, svesno i l i
nesvesno, kao i zol ovani deo. Javlj a se strah, i sukob
unutar vas i i zvan vas postaje pravi l o.
Naj vea pr epr eka doivlj avanj u real nost i ove
povezanost i jeste i denti fi kaci j a sa vaim umom, koj a
uzrokuj e da milj enj e postane pri si l a. Ne bi t i u
mogunosti da prestanete sa razmiljanjem predstavlj a
j ezi vu zavisnost, al i mi to ne uviamo jer got ovo
svako boluj e od nje, tako da se ta zavisnost smatra
nor mal nom. Ova neprestana mental na buka spreava
vas da pronaete to carstvo unutranje smi renosti
koj e j e nerazdvoj i vo od Bia. Ona takoe stvara i
lano, umom stvoreno ja, koje baca senku straha i
patnje.
Identi fi kaci j a sa vaim umom stvara neprovi dan
paravan od poj mova, oznaka, predstava, rei, sudova
Bi e i prosvetlj enj e
17
i defi ni ci j a koj i bl oki r a svaku istinsku vezu. On stoj i
izmeu vas i vaeg ja, izmeu vas i vaeg sadruga,
izmeu vas i pr i r ode, izmeu vas i Boga. Upravo ovaj
paravan od mi sl i stvara i l uzi j u i zdvoj enosti , i l uzi j u da
postoj ite vi i pot puno razliit neko dr ugi " . Tada
zaboravlj ate na klj unu injenicu da i spod ni voa
fizikih poj ava i zasebni h obl i ka vi inite cel i nu sa
svi m to postoj i .
Um j e i zvanr edan i nst rument ako se kor i s t i
i spravno. Meut i m, ako se kori st i pogreno, postaje
veoma dest rukt i van. Da se i zrazi m preciznij e: ne radi
se t ol i ko o tome da vi kori sti te svoj um pogreno -
ugl avnom ga ne kori st i t e uopte. On kori st i vas. To
predstavlj a bolest. Vi verujete da ste isto to i va um.
To j e zabl uda. Instrument j e preuzeo kont r ol u nad
vama.
Got ovo kao da ste neije vlasnitvo a da to znate, tako
da mislite da je entitet koj i vas okupi ra isto to i vi .
POETAK SLOBODE predstavlj a uvianje
da vi niste entitet koj i okupi ra - mi sl i l ac.
Svest o t ome vam omoguuj e da
posmatrate taj entitet. Onog trenutka kada
zaponete da posmatrate mi sl i oca akt i vi ra
se vii ni vo svesti.
Tada poinj ete da uviate da postoj i prostrano
carstvo inteligencij e i znad mi sl i i da je misao samo
j edan mal i aspekt te inteligencij e. Uviate, takoe, i
da sve zaista vane stvari - l epota, ljubav, kreativnost,
radost, unutranji mi r - svoj koren imaj u i znad uma.
Vi poinj ete da se budi t e.
18 Ekart Tol
OSLOBAANJE OD
SOPSTVENOG UMA
Dobr a vest jeste ta da se moete osl obodi t i svog uma.
To predstavlj a j edi no pravo osl oboenj e. Pr vi korak
moete preduzeti upravo sada.
PONITE DA OSLUKUJETE GLAS U
SVOJOJ GLAVI to je ee mogue.
Obrati te posebnu panju na svaki obrazac
koj i se ponavl j a, na gramof onske ploe koj e
se - moda ve godi nama - okreu u vaoj
gl avi .
To j e ono to j a podr azume vam pod
posmat ranj em mi s l i oc a " , to dr ugi m
reima znai: sluajte glas u svojoj gl avi ,
budite tamo pri sut ni kao svedok.
Dok sluate taj glas, inite to nepri strasno.
to znai - ne osuuj te. Nemoj t e osuivati
ni t i nipodatavati ono to uj ete jer bi to
znailo da je isti taj glas ponovo kroi o
unutra na zadnja vrata. Ubr zo ete uvi det i :
glas je t amo, a ovde sam ja, i mogu da ga
ujem i posmat ram. Ta samospoznaj a ja, to
oseanj e sopstvene pri sut nost i , nije mi sao.
Ono se uzdie i znad uma.
Stoga, dok oslukujete mi sao, vi ste svesni ne samo
te mi sl i ve i sami h sebe kao svedoka te mi sl i . Poj avila
se nova di menzi j a svesti.
Bi e i prosvet l j enj e 19
DOK SLUATE MISAO, vi zapravo
oseate svesno pri sustvo - vae dublj e ja -
iza i l i i spod mi sl i . Mi s ao tada gubi svoju
mo nad vama i brzo se povlai jer vi vie
ne osnaujete um poistoveuj ui se sa
nj i m. To predst avl j a poet ak kraj a
nevol j nog i pri si l nog razmiljanja.
Kada se misao povue, vi doivljavate
di skonti nui tet u t oku mi sl i - pr azni nu ne-
- uma. Isprva e ova prazni na bi t i krat ka,
moda e traj ati nekol i ko sekundi , al i
postepeno e postajati sve dua. Kada se
poj avi , oseti ete i zvesnu smi renost i
spokoj stvo unutar sebe. To je poetak
vaeg pr i r odnog stanj a opi pl j i vog
j edi nstva sa Bi em, koj e j e obi no
bl oki rano umom.
Vebanj em e se oseaj smi r enost i i
spokoj stva pr odubl j i vat i . U st vari , toj
dubi ni nema kraj a. Takode ete osetiti i
supti l no izlivanj e radosti koj a i zvi re iz te
dubi ne - radost Bia.
U ovom stanju unutranje povezanosti vi ste daleko
spremni j i , dal eko budni j i nego u stanj u poi st o-
veenosti sa umom. U pot punost i ste pri sut ni . To,
takode, podie i vi braci onu frekvenci j u energetskog
polj a koje vaem fizikom telu daje ivot.
Sputajui se sve dublj e u ovo carstvo ne-uma, kako
ga ponekad nazivaj u na Istoku, vi spoznajete stanje
iste svesti. U t om stanju oseate sopstveno prisustvo
sa t akvi m i nt enzi t et om i t akvom radou da
cel okupno miljenje, vae fiziko telo, kao i ceo
spol j ni svet, postaju rel ati vno beznaaj ni u poredenj u
20 Ekart Tol
sa nj i m. A i pak to nije sebino stanje, ve stanje
gubi t ka svog j a.
1
Ono vas vodi i znad onog to ste
ranije smatral i svojim j a" . To pri sustvo predstavlj a
vau sutinu, a u isto vreme i neto nei zmerno vee od
vas.
UMESTO DA POSMATRATE MISLI-
OCA" , prazni nu u t oku mi sl i moete da
stvorite i j ednostavno usmeravajui iu
vae panj e ka Sadanj em t r enut ku.
Na pr os t o post ani t e i nt enzi vno svesni
ovog t renut ka.
Tako neto priinjava vel i ko zadovol j stvo. Na taj
nain vi odvlaite panju od akti vnosti uma i stvarate
pr azni nu ne- uma, u koj oj ste vrl o pr i pr avni i svesni,
al i ne razmilj ate. Ovo j e sutina meditacij e.
U SVAKODNEVNOM IVOTU moete da
prakti kuj ete ovo tako to ete se bavi t i bi l o
koj om r ut i nskom aktivnou koj a inae
predstavlj a samo sredstvo za postizanj e cilj a
i posveti ti joj apsol utnu panju, tako da ona
sama postane ci l j . Na pri mer, svaki put
kada se penjete i l i sputate stepenicama u
svojoj kui i l i na posl u, dobro obratite
panju na svaki korak, svaki pokret , ak i
na svoje disanje. Budi t e pot puno pri sut ni .
I l i , kada perete ruke, obratite panju na sve
ulne doivljaje povezane sa t om radnj om:
zvuk vode i oseaj koj i ona stvara, pokrete
vaih r uku, mi ri s sapuna i t d.
1
Igra rei: selfless znai nesebino", ali u ovom kontekstu ima i
znaenje gubitak svoga ja". (Prim. prev.)
Bi e i prosvetlj enj e 21
I l i , kada uete u aut omobi l , nakon to
zat vori t e vrata, umi ri t e se na nekol i ko
sekundi i usredsredite se na sopstveno
di sanj e. Postani te svesni neuj nog al i
snanog oseaj a prisustva.
Postoj i j edan siguran kri t eri j um po koj em
moete da i zmeri te svoj uspeh pri ovoj
vebi: to j e ni vo mi ra koj i oseate i znut ra.
J edi ni vaan korak na vaem putu ka prosvetlj enj u
jeste ovaj : naui te kako da prestanete da se
poi stoveuj ete sa svoj i m umom. Svaki put kada
stvorite pr azni nu u t oku mi sl i , svetlost vae svesti
postaje j aa.
J ednog dana ete se moda zatei kako se smejete
glasu u svojoj gl avi , ba kao to biste se smejali i
dej im budalatinama. To znai da vie ne uzi mate
sadraj svog uma t ol i ko ozbi l j no poto oseaj za vae
sopstveno j a ne zavi si od njega.
22
Ekart Tol
PROSVETLJ ENJ E:
UZDI ZANJ E I ZNAD MISLI
Dok odrastate, vi f ormi rat e ment al nu predstavu o
tome ko ste, zasnovanu na linim i kul t ur ni m
usl ovl j enosti ma. Ovo f ant omsko j a moemo nazvati
egom. On se sastoji od akt i vnost i uma i moe se
odravati samo neprestani m razmiljanjem. Poj am
ego" oznaava razliite stvari za razliite lj ude, al i
kada ga j a ovde kor i s t i m, on predstavlj a lano ja,
stvoreno nesvesnim poistoveivanj em sa umom.
Za ego, sadanji trenutak j edva da postoj i . Samo se
prolost i budunost smatraj u vanima. Ovo pot puno
izvrtanj e istine poiva na inj enici da je u ego-
- modal i t et u um veoma di sf unkci onal an. On se uvek
bavi oivljavanjem prolosti, jer bez toga - ko ste
uopte vi? On se nepreki dno proj ektuj e u budunost
ne bi li osigurao svoj opstanak i pronaao tamo
nekakvu vrstu osloboenj a i l i ispunj enj a. On govor i :
J ednog dana, kada se ovo i l i ono dogodi , bie mi
dobro, biu srean i spokoj an. "
ak i kada se ini da se ego bavi sadanjou, to
nije ona sadanjost koj u opaa: on j e sasvim pogreno
tumai jer na nju gleda oi ma prolosti. Ili je svodi na
sredstvo ka ci l j u, cilj u koj i lei u umom proj ektovanoj
budunosti. Posmatrajte svoj um i videete da on
funkcionie na ovakav nain.
Sadanji trenutak nosi u sebi klju ka osloboenj u.
A l i , vi ne moete nai sadanji trenutak sve dok sebe
svodite na va um.
Bi e i prosvet l j enj e 23
Prosvetljenje oznaava uzdizanj e i znad mi sl i . U
prosvetl j enom stanju vi se i dalje sluite svoj i m umom
kada je to pot rebno, al i na dal eko usredsredenij i i
efikasnij i nain nego pre. Vie ga kori sti te u praktine
svrhe, al i osloboeni ste od nevol j ni h unutranjih
monol oga, a pri sutna je i unutranj a smirenost.
Kada kori sti te svoj um, a posebno kada j e potrebno
kreati vno reenj e, vi priblino svaki h nekol i ko mi nuta
oscilirate izmeu mi sl i i smi renost i , izmeu uma i ne-
- uma. Ne - um predstavlj a svesnost bez mi sl i . J edi no j e
tako mogue razmiljati kreat i vno jer samo na takav
nain misao i ma bi l o kakvu snagu. Sama za sebe, kada
vie nije povezana sa dal eko prost rani j i m carstvom
svesnosti , ona brzo postaj e ogol j ena, l uda i
destrukti vna.
24 Ekart Tol
EMOCI J A:
REAKCIJ A TELA NA VA UM
U m, u smi sl u u kom j a kor i s t i m tu re, nije samo
mi sao. On ukljuuje i vae emocij e, kao i sve nesvesne
ment al no- emoci onal ne naine reagovanj a. Emoci j a se
javlja na mestu na ko m se um i telo susreu. Ona
predstavlj a reakcij u tela na va um - i l i , mogl i bi smo
rei, odraz vaeg uma u tel u.
to ste vie poistoveeni sa svoj i m milj enj em,
oni m to vol i te i l i ne vol i t e, svoj i m sudovi ma i
i nterpretaci j ama, odnosno, to ste manje pri sut ni kao
svest koj a posmatra, to e snanije bi t i emoci onal no
punjenje, bi l i vi toga svesni i l i ne. Ak o ne moete da
osetite svoje emocij e, ako ste odseeni od nj i h, s
vr emenom ete i h i skusi ti na isto fizikom ni vou,
kao fizike probl eme i l i si mpt ome.
AKO IMATE POTEKOA DA OSETITE
VLASTITE EMOCIJE, zaponi t e sa
usmeravanj em panje na unutranj e energet-
sko polje vaeg tela. Osetite telo i znut ra. To
e vas takoe povezati sa vaim emoci j ama.
Ak o zaista elite da upoznate svoj um, telo e
vam uvek ponudi t i i st i nski odr az, stoga
pogledajte u emoci j u i l i je, jo bolj e, osetite u
svom tel u. Ak o izmeu nj i h postoj i oigledan
sukob, misao e predstavlj ati la, a emoci j a
i sti nu. Ne apsol utnu i sti nu o tome ko ste vi ,
ve rel ati vnu i sti nu o vaem stanju uma u
t om t renut ku.
Bi e i prosvetlj enj e 25
Moda jo uvek niste u stanju da nesvesne
akt i vnost i uma svesno uobliite kao mi s l i , al i
one e se u telu uvek odraavati kao emocij e,
i toga moete postati svesni.
Posmatranje emocije na ovaj nain u osnovi
je isto kao i oslukivanje i l i posmatranj e mi sl i
koj e sam ranije opisao. J edi na razl i ka je u
tome to je misao u vaoj gl avi , a emocij a
poseduje j aku linu komponent u i zato se
prvenstveno osea u tel u. Posmatraj ui je, vi
moete dozvol i t i emoci j i da bude tamo a da
vas ne kontrolie. Vi vie niste isto to i
emoci j a; vi ste posmat ra, posmat raj ue
pri sustvo.
A k o ovo budete prakt i koval i , sve to j e nesvesno u
ma bie dovedeno pod svetlost svesti.
NEKA VAM POSTANE NAVIKA DA
SEBE PITATE: ta se odvij a unutar mene
u ovom t r enut ku?" To pi tanj e e vas
okrenut i u pravom smeru. A l i , nemoj te
anal i zi r at i , samo posmatraj te. Usmeri t e
svoj u panju ka unutra. Osetite energij u
emocij e.
Ak o nij edna emocij a nije pri sutna, povedi te
svoju panju dublje u unutranje energetsko
polj e svog tela. To je ulaz u Bie.
D R U G O P O G L A VL J E
POREKLO STRAHA
Psiholoko stanje straha nije u vezi sa bi l o kakvom
konkr et nom i i st i nskom neposrednom opasnou.
Ono se poj avlj uj e u mnogi m obl i ci ma: kao nel agoda,
bri ga, strepnja, nervoza, napetost, jeza, fobij a i tako
dalje. Ovakav psiholoki strah uvek se odnosi na
neto to bi se mogl o desi ti , a ne na neto to se
deava upravo sada. Vi se nalazite na ovom mestu i u
sadanjem t renut ku, a va um je u budunosti. To
stvara prazni nu strepnje. Ako ste se poi st ovet i l i sa
svoj i m umom i i zgubi l i mo i j ednostavnost Sadanjeg
trenutka, ta prazni na strepnje e postati va stalni
sadrug. Uvek se moete uhvat i t i u kotac sa sadanjim
t renut kom, al i ne i sa neim to predstavlja nita
drugo do proj ekci j u vaeg uma - ne moete se uhvat i t i
u kotac sa budunou.
tavie, dokl e god budete poistoveeni sa svoj i m
umom, ego e upravl j ati vaim ivotom, kako sam
ranije i istakao. Z b og svoje nestvarne pri rode i uprkos
28
Ekart Tol
svoj i m razraenim odbr ambeni m mehani zmi ma, ego
je vrl o ranjiv i nesi guran, i samog sebe vi di pod
stal nom pretnj om. Ovo se, uzgred, deava ak i ako
ego spolj a izgleda veoma samouvereno. Prisetite se
sada da emocij a predstavlj a reakcij u tela na va um.
Kakvu t o por uku telo nepreki dno pr i ma od ega,
lanog, umom stvorenog ja? Opasnost , nal azi m se u
opasnosti. A koj u emoci j u ova nepreki dna poruka
stvara? Strah, naravno.
Izgleda kao da strah i ma mnogo i zvora. Strah od
gubi t ka, strah od neuspeha, strah od povrede i tako
dalje, al i svi ti strahovi na kraj u predstavlj aj u strah ega
od smrt i , od unitenja. Za ego, smrt se uvek nal azi t u,
iza ugl a. U ovom stanju poistoveenosti sa umom,
strah od smrti utie na svaki aspekt vaeg ivota.
Na pr i mer , ak i nai zgl ed t ako t ri vi j al na i
normal na" stvar kao to je pri si l na potreba da se u
prepi rci bude u pravu i dokae kako ona druga osoba
grei - odbrana ment al nog stava sa koj i m ste
poistoveeni - kor en i ma u strahu od smrt i . Ak o se
poistoveuj ete sa ment al ni m st avom i pr i t om niste u
pravu, vaem oseaju za sopstveno ja, zasnovanom na
umu, preti ozbi l j na opasnost od unitenj a. Stoga vi i
va ego ne moete pri hvat i t i da niste u pravu. Ne bi t i
u pravu znai umret i . Z b og ovoga su se vodi l i ratovi i
sruene su nebroj ene veze.
On o g t renut ka kada budet e prest al i da se
poistoveujte sa svoj i m umom, vaem oseaju za
sopstveno ja nee vie znaiti nita to da li ste u pravu
i l i ne, tako da e si l om nametnuta i duboko nesvesna
potreba da se bude u pr avu, to predstavlj a j edan
obl i k nasilja, prestati da post oj i . Biete u stanju da
jasno i glasno iskaete kako se oseate i ta mi sl i te, al i
vie pr i tome nee bi t i agresi vnosti ni t i odbrambenog
Porekl o straha 29
stava. Va oseaj o sopst venom ja tada e proizai iz
dublj eg i iskrenij eg mesta u vama, a ne iz uma.
UVAJTE SE SVAKE VRSTE ODBRAM-
BENOG STAVA u vama. ta je to to
branite? I l uzor ni i dent i t et , predstava u
vaem umu, zamiljeni entitet. Ti me to taj
obrazac inite svesni m, t i me to mu
postajete svedok, vi prestaj ete da se
poistoveuj ete sa nj i m. U svetlu vae svesti,
nesvesni obrazac e se brzo raspasti.
To predstavlja zavretak svih pr epi r ki i
igara moi, koje t ol i ko tete vezama. Mo
nad drugi ma predstavlj a slabost pr i kr i venu
kao snagu. Istinska mo se nal azi unutra i
dostupna vam j e ovog t renut ka.
Um uvek trai nain da porekne Sadanji trenutak
i pobegne od njega. Dr ugi m reima, to ste vie
poistoveeni sa umom, vie patite. I l i bi se to mogl o
ovako rei: to ste vie u stanju da potujete i
pri hvati te Sadanji trenutak, to ste osloboenij i od
bol a, patnje - i egoikog uma.
Ak o vie ne elite da stvarate bol sebi i drugi ma,
ako vie ne elite da poveavate zaostali bol iz
prolosti koj i jo uvek ivi u vama, onda nemojte da
proi zvodi t e vie vremena, barem ne vie nego to je
neophodno za bavljenje praktinim aspektima vaeg
ivota. Kako prestati sa proizvoenj em vremena?
U POTPUNOSTI PRIHVATITE DA JE
SADANJOST sve to zaista posedujete.
Ne ka Sadanj i t renut ak postane centar
interesovanja u vaem ivotu.
Ekart Tol
Do k ste ranij e obi t aval i u vremenu i samo
nakrat ko poseivali Sadanji trenutak, sada
svijte sebi gnezdo u Sadanjem t renut ku, a
nakrat ko poseuj te prolost i budunost,
onda kada bavljenje praktinim aspekti ma
vaeg ivota to zahteva.
Uvek recite da" sadanjosti.
Poreklo straha 31
OKONAJTE ZABLUDU O
VR E ME NU
Evo reenj a: okonaj te zabl udu o vremenu. Vr eme i
um su nerazdvoj i vi . Ak o odvoj ite vreme od uma, ono
e se zaustavi ti - osi m ako vi ne odluite da ga
kori sti te.
Bi t i poistoveen sa svoj i m umom znai bi t i uhvaen
u zamku vremena: to predstavlj a pri si l nu tenju da se
ivi i skl j ui vo kr oz seanj a i predvi anj a. Ov o
uzr okuj e beskraj nu okupi r anos t prol ou i
budunou i nevolj nost da se potuj e i pri hvat i
sadanji trenutak i da mu se omogui da bude. Pri si l a
se javlja zato to vam prolost daje identitet, a
budunost sadri obeanj e o spasenju, o nekakvoj
vrsti ispunj enj a. I j edno i drugo su i l uzi j e.
to ste vie usredsredeni na vreme - na prolost i
budunost - to vam vie nedostaje Sadanji trenutak,
naj dragocenij a stvar koj a postoj i.
Z b og ega j e to naj dragocenij a stvar? Kao pr vo,
zato to je to j edina stvar. Ona predstavlj a sve to
postoj i. Veita sadanjost jeste prostor u okvi r u koj eg
se ot kr i va va cel okupan ivot, j edi ni inilac koj i se ne
menja. i vot jeste sadanji trenutak. Ni ka da nije
postoj alo vreme u kom va ivot nije bi o sadanji
trenutak, ni t i e i kada postoj ati.
A kao drugo, Sadanji trenutak predstavlj a j edi nu
taku koj a vas moe odvesti i zvan uski h okvi r a uma.
To je vaa j edina taka pri stupa bezvremenom i
bezoblinom carstvu Bia.
32 Ekart Tol
Da l i ste i kada i skusi l i , preduzel i , pomi sl i l i i l i
osetili bi l o ta i zvan Sadanj eg trenutka? Da l i mislite
da ete to i kada uiniti? Da li j e mogue da se bi l o ta
dogodi i l i da ita postoj i i zvan Sadanjeg trenutka?
Odgovor je oigledan, zar ne?
Ni kada se nita nije desi l o u prolosti, desilo se u
Sadanjem t renut ku.
Ni kada se nita nee desi ti u budunosti, desie se
u Sadanjem t renut ku.
Sutina onoga to ovde govor i m ne moe se
razumeti umom. Ono g t renut ka kada doprete do nje,
deava se prebacivanj e svesti iz uma u Bi e, iz
vremena u pri sust vo. Iznenada, sve izgleda ivo, zrai
energij u, i sve je proeto Bi em.
TR E E P O G L A V L J E
STUPANJ E U SADANJI
TRE NUTAK
Sa t om venom di menzi j om javlja se i drugaiji nain
spoznaje, onaj koj i vie ne ubij a" duh koj i ivi u
svakom stvorenj u i svakoj stvari . To je spoznaja koj a
ne unitava svetost i taj nu ivota, ve sadri duboku
ljubav i potovanj e prema svemu to jeste. To je
spoznaja o koj oj um ne zna nita.
SRUITE RANIJE OBRASCE pot i canj a
sadanj osti i ot por a prema sadanj em
t renut ku. Ne ka vam postane navi ka da
skreete panju sa prolosti i budunosti
onda kada vam one ni su potrebne. Iskaite
iz dimenzij e vremena kol i ko god je to u
svakodnevnom ivotu mogue.
Ak o vam bude i suvie teko da u Sadanji
trenutak stupite di rekt no, zaponite tako
to ete posmat rat i uobiaj ene skl onosti
34 Ekart Tol
vaeg uma ka begu od Sadanjeg t renut ka.
Pri met i et e da j e budunost obi no
zamiljena i l i kao neto bolj e i l i kao neto
gore od sadanj osti. A k o j e zamilj ena
budunost bolj a, ona vam prua nadu i l i
predvianje koje zadovol j ava. A k o j e loij a,
onda stvara strepnj u. Obe su i l uzorne.
Put em samoposmatranj a, vie pri sut nost i
ul azi u va ivot samo od sebe. Ono g
t renut ka kada budete shvat i l i da niste
pri sut ni , tada jeste pri sut ni . Ka d god ste u
mogunosti da posmatrate um, tada niste
zarobl j eni u nj emu. J o j edan inilac se
poj avlj uj e, neto to ne poti e iz uma:
pri sustvo svedoka.
Budi t e pri sutni kao posmatra svog uma -
svoj i h mi sl i i emocij a, kao i reakcij a na
razliite situacije. Budi te u naj manj u r uku
zainteresovani za svoje reakcij e kol i ko ste
zainteresovani za situacij u i l i osobu koj a vas
nagoni da reagujete.
Takoe pri pazi te i na to kol i ko se esto vaa
panja nalazi u prolosti i l i budunosti.
Nemoj t e da osuujete i l i anal i zi rate ono to
ste pr i met i l i . Posmatrajte mi sao, osetite
emoci j u, posmatrajte reakci j u. Nemoj t e od
nj ih pravi t i lini pr obl em. Tada ete osetiti
neto snanije od bi l o koj e od t i h stvari
koj e ste posmat al i : mi r no posmatraj ue
pri sustvo u pozadi ni sadraja vaeg uma,
t i hog posmatraa.
Intenzi vno prisustvo j e pot rebno kada odreene
si tuaci j e pr ouzr okuj u reakci j e sa snanim
Stupanje u Sadanj i trenutak 35
emoci onal ni m naboj em, kao to su one kada j e vaa
sl i ka o samima sebi ugroena, kada se u vaem ivotu
poj avi izazov koj i podstie strah, kada stvari pou
na opa ko" i l i kada ponovo na vi del o izae
emoci onal ni kompl eks iz prolosti. U t i m sluajevima
vi teite da postanete nesvesni". Reakci j a i l i emocij a
preuzi ma kont r ol u nad vama - vi postaj ete" ona. To
sprovodi t e u ponaanju. Vi odobravate, okri vl j uj ete,
napadate, branite. . . samo to to niste vi , to j e obrazac
reagovanj a, um u svom uobi aj enom modal i t et u
preivljavanja.
Poi st oveenost sa umo m prua t om procesu
dodat nu energij u, a posmatranj e uma izvlai energij u
iz njega. Poistoveenost sa umom stvara j o vremena,
a posmatranj e uma ot vara di menzi j u venost i .
Energi j a koj a je izvuena iz uma pret vara se u
pri sustvo. Onog trena kada budete mogl i da osetite
ta znai bi t i pri sutan, postae vam mnogo lake da
naprosto odluite da istupite iz di menzi j e vremena
kad god vam vreme ne bude bi l o pot rebno i z
praktinih razloga i zadete dublj e u Sadanji trenutak.
Ovo nee umanj i ti vau sposobnost da kori sti te
vreme - prolo i l i budue - kada se ono odnosi na
praktina pitanj a. Ovo nee umanj i ti vau sposobnost
da kori sti te um, zapravo e j e uveati. Kada budete
zaista kori st i l i svoj um, to e bi t i otrij e, usmerenij e.
Naj vei deo panje prosvetl j eni h osoba uvek je
usmeren na Sadanji trenutak, al i one su i dalje
per i f er no svesne vremena. Dr u g i m r eci ma, one
nastavljaju da koriste satno vreme, al i su osloboene
psiholokog vremena.
36 Ekart Tol
NAPUTANJE PSIHOLOKOG
VR E ME NA
Nauite da kori st i t e vreme za praktine aspekte vaeg
ivota - ovo bi smo mogl i nazvati satni m vr emenom -
al i kada ste zavrili s t i m praktinim pi tanj i ma, istog
asa povrati te svest o sadanjem t renut ku. Na ovaj
nain se nee stvarati nagomi l ano psiholoko vreme,
koj e predst avl j a poi st oveenost sa prol ou i
nepreki dno pri si l no prebacivanj e u budunost.
Ak o sebi postavite cilj i kreete se ka nj emu, vi
kori sti te satno vreme. Svesni ste toga kuda elite da
idete, al i potuj ete korak koj i preduzi mate u ovom
t renut ku i u pot punost i obraate panju na njega. A k o
tada postanete poj aano usmereni ka ci l j u, moda
zbog t oga to u nj emu tragate za sreom,
zadovol j enj em i l i pot puni j i m oseaj em o svom ja, vie
ne uvaavate Sadanji trenutak. On postaje sveden na
puki kor ak ka budunosti, bez stvarne vrednost i .
Satno vreme se tada pretvara u psiholoko vreme. Put
vaeg ivota vie nije avantura, ve samo opsesivna
potreba da se negde stigne, da se neto postigne, da se
uspe" . Vi takode vie ne uoavate ni t i miriete cvee
pored put a, a niste svesni ni lepote i uda ivota koj i
se ot kr i va svuda oko vas kada ste pr i s ut ni u
Sadanj em t renut ku.
Da l i neprestano pokuavate da dospete na neko
drugo mesto, t amo gde se ne nalazite? Da li vei deo
onoga to i ni t e predst avl j a samo sredstvo za
Stupanje u Sadanj i trenutak 37
postizanje cilja? Da li se ispunjenje nalazi uvek tu iza
ugla i l i j e ograni eno na kratkotraj na zadovolj stva kao
to su seks, hrana, pie, droga, veselje i l i uzbuenje?
Da li ste stalno usmereni na to da neto postanete,
neto postignete i to odravate jer ete u pr ot i vnom
odj ur i t i za ne ki m novi m uzbuenj em i l i
zadovol j stvom? Da l i verujete da ete ako postignete
vie stvari postati i spunj eni j i , dovol j no dobr i i l i
psiholoki savreni? Da l i ekate da neki mukarac i l i
ena daj u smisao vaem ivotu?
U nor mal nom stanju svesti, poi stoveenom sa
umom, odnosno neprosvetl j enom, mo i beskraj ni
kreat i vni potenci j al koj i lee skri veni u Sadanjem
t r enut ku sasvi m su zamraeni psi hol oki m
vremenom. Va ivot tada gubi svoju vitalnost, svoj u
sveinu, svoj smisao za udesno. Stari t okovi mi sl i ,
emocij a, ponaanj a, reakcij a i elja bivaju i spol j eni u
predst avama koj e se beskraj no ponavl j aj u kao
scenario u vaem umu, koj i vam daje neku vrstu
i denti teta, al i pr i kr i va realnost Sadanjeg trenutka.
Um tada stvara opsesiju budunou kako bi pobegao
od nezadovolj avaj ue sadanjosti.
Ono to vi vi di te kao budunost sastavni j e deo
vaeg sadanjeg stanja svesti. Ako va um nosi teki
teret prolosti, jo ete vie tereta iskusiti. Prolost se
produava kroz manjak prisustva. Kvalitet vae svesti u
ovom trenutku jeste ono to oblikuj e budunost - to
se, naravno, moe iskusiti samo kao Sadanji trenutak.
Ak o j e kval i tet vae svesti u ovom trenutku ono to
odreuj e budunost, ta je onda to to odreuj e
kvalitet vae svesti? Ni v o vaeg prisustva. I zato,
j edino mesto na ko m se prava promena moe odi grati
i na kom prolost moe bi t i rastoena upravo j e
Sadanji trenutak.
38 Ekart Tol
Moda e vam bi t i teko da uvi di t e da j e vreme
uzrok vae patnje i l i vaih pr obl ema. Vi verujete da su
nj ih prouzrokoval e odreene situacije u vaem ivotu
i , gledano i z konvenci onal nog ugl a, t o jeste istina. A l i ,
sve dok se ne pozabavite os novnom di sf unkci j om uma
koj a stvara probl eme - nj egovom vezom sa prolou
i budunou i pori canj em Sadanj eg trenutka -
pr obl emi su u stvari meusobno zamenj i vi .
Da su koj i m udom svi vai pr obl emi i uoeni, a
uzroci nesree ot kl onj eni danas, s t i m da vi niste
postal i poj aano pri sut ni , odnosno poj aano svesni,
uskoro biste sebe zat ekl i sa slinom gr upom probl ema
i l i uzroka patnje, poput senke koj a vas prat i gde god
da krenete. Na kraj u kraj eva, postoj i samo j edan
pr obl em: um okovan vr emenom.
Spasenje ne nastupa s vr emenom. Ne moete bi t i
sl obodni u budunosti.
PRISUSTVO PREDSTAVLJA JEDINI
KLJU za sl obodu, t ako da j edi no sada
moete bi t i sl obodni .
Stupanje u Sadanj i trenutak 39
OTKRI VANJ E IVOTA KOJI
LEI ISPOD VAE IVOTNE
SITUACIJE
Ono to vi podrazumevate pod ivotom trebalo bi
preciznij e nazvati ivotnom si tuaci j om. To predstavlja
psiholoko vreme: prolost i budunost. Odreene
stvari u prolosti nisu se odvij ale onako kako ste vi to
eleli. I dalje se opirete tome to se desilo u prolosti,
a sada se opirete i onome to jeste. Na da je ono to
vam daje snagu, al i nada vas dri usmereni m ka
budunosti, i taj nepreki dni fokus produava vae
poricanj e Sadanjeg t renut ka, a ti me i vau nesreu.
ZABORAVITE NA TRENUTAK NA
SVOJU IVOTNU SITUACIJU i obratite
panju na svoj ivot.
Vaa ivotna situacija postoj i u vremenu.
Va ivot je sadanjost.
Vaa ivotna situacija je stvar uma. Va
ivot je stvaran.
Pronai te uzani pr ol az to vodi ka
i votu" . On se zove Sadanji trenutak.
Svedite svoj ivot na ovaj trenutak. Vaa
ivotna si tuaci j a moe bi t i pr epuna
probl ema - veina ivotnih situacija je
takva - al i ustanovite da li imate bi l o
kakvi h probl ema u ovom t renut ku. Ne
sutra i l i za deset mi nut a, ve sada. Da l i
imate bi l o kakvi h probl ema sada?
40 Ekart Tol
Kada ste pr epuni probl ema, tu nema mesta za poj avu
bi l o ega novog, nema mesta za reenj e. Stoga, kad
god moete, napravite mal o mesta, osl obodi t e mal o
prost ora, tako da moete da otkrij ete ivot koj i lei
i spod vae ivotne situacije.
U POTPUNOSTI SE KORISITE ULIMA.
Budi t e tu gde ste. Posmatrajte naokol o.
Samo posmatraj te, nemoj te da tumai te.
Gl edaj te svetlost, obl i ke, boje, teksture.
Budi t e svesni t i hog pri sust va u svakoj
stvari . Budi te svesni prostora koj i svemu
omoguava da postoj i .
Osl ukuj t e zvuke; nemoj te i m s udi t i .
Oslukuj te tiinu i spod zvukova.
Dodi r ni t e neto - bi l o ta - i osetite i
pri hvat i t e njegovo Bie.
Posmatraj te r i t am svog di sanj a; osetite
vazduh kako ul azi i i zl azi , osetite ivotnu
energij u unutar vaeg tela. Dozvol i t e svemu
da post oj i , i znut r a i spol j a. Doz vol i t e
bivanj e svih stvari. Spustite se duboko u
Sadanji trenutak.
Vi za s obom ostavlj ate umi rui svet
ment al ni h apst rakci j a, svet vr emena.
Oslobaate se iz l udog uma koj i isisava
vau ivotnu energij u, ba kao to pol agano
truje i unitava zeml j u. Budi te se iz sna
vremena u sadanjost.
Stupanje u Sadanj i trenutak
4 1
SVI PROBLEMI
PREDSTAVLJ AJ U ILUZIJE U MA
USMERITE SVOJU PANJU NA
SADANJI TRENUTAK i recite mi koj e to
probl eme imate sada?
Ne dobi j am odgovor zato to j e nemogue i mat i
pr ob l e m kada je vaa panja u pot punos t i u
Sadanj em t renut ku. Situacij u koj u treba resiti i l i
pri hvat i t i - to da. Zb og ega od nje stvarati probl em?
Um nesvesno vol i probl eme jer vam oni daj u neku
vrst u i dent i t et a. To je nor mal no, a isto t ako i
por emeeno. Probl em" ukazuj e na to da se
si tuaci j om bavite mental no, bez postojanja istinske
namere i l i mogunost i preduzi manj a akci j e u
sadanjosti, i da nesvesno od nje gradite deo vaeg
oseanj a o sopstvenom ja. Postajete t ol i ko nadvl adani
svoj om ivotnom situacij om da gubite oseanj e o
ivotu, o Biu. Ili u svom umu nosite besmisleni teret
stoti na stvari koje ete moda i l i si gurno uradi t i u
budunosti, umesto da usmerite svoj u panju na
j edi nu stvar koj u moete uradi t i sada.
KADA STVARATE PROBLEM, vi stvarate
i bol . Sve to treba da uradite jeste da
donesete j ednostavan i zbor, j ednostavnu
odl uku: ta god da se desi, ja vie sebi neu
pr ouz r okova t i b ol . Neu vie st varat i
probl eme.
42
Ekart Tol
Iako je u pi tanj u j ednostavan i zbor, on je takode i
veoma radi kal an. Vi neete donet i t akvu odl uku, osi m
ako vam patnje zaista nije pr eko glave, osi m ako vam
stvarno nije dosta. I neete bi t i u stanju da proete
kroz sve to, osi m ako ne dosegnete mo Sadanjeg
trenutka. Ak o ne budete vie stvarali bol sami ma sebi,
neete ga stvarati ni dr ugi ma. Takoe, vie neete
negati vnou stvaranj a pr obl ema zagaivati ni
prel epu zeml j u, ni va unutranj i prost or, a ni
kol ekt i vni duh oveanstva.
Uko l i ko i skrsne si tuaci j a u koj oj j e pot r ebno
pozabavi t i se sadanj ou, vaa akcij a e, ako bude
proi stekl a iz svesti o sadanj em t renut ku, bi t i jasna i
odsena. Takode e naj verovatnij e bi t i i uspena. Ona
nee predstavlj ati reakci j u koj a potie od usl ovl j enosti
vaeg uma iz prolosti, ve i nt ui t i vni odgovor na
situacij u. U ost al i m sluaj evima, kada bi reagovao
vremenom okovani um, shvatiete da j e korisnij e ne
initi nita - i napr os t o ostati usredsreden u
Sadanjem t renut ku.
Stupanje u Sadanj i trenutak 43
RADOST BIA
Moete kori st i t i j ednostavan kri t eri j um koj i e vas
upozoravat i na to da l i ste dozvol i l i da kont r ol u nad
vama preuzme psiholoko vreme.
UPITAJTE SAMI SEBE: i ma li radosti ,
l agodnosti i lakoe u onome to radim?
Ak o toga nema, onda j e vreme zakl oni l o
sadanji trenutak i ivot je shvaen kao
teret i l i kao borba.
Ak o nema radost i , l agodnosti i lakoe u
vaem posl u, to ne znai nuno da vam je
potrebna promena onoga to radite. Moda
j e dovol j no pr omeni t i ono kako radite.
Kako" j e uvek znaaj nij e nego t a" .
Pokuajte da vie panje posvetite samom
procesu rada nego rezultatu koj i njime
elite da postignete. Obrati te u pot punost i
panju na sve to vam sadanji trenutak
predoi . To t akode podrazumeva da u
pot punost i pri hvati te ono to jeste, jer nije
mogue posveti ti punu panju neemu i
i stovremeno se opi rat i tome.
i m budete pr i hvat i l i sadanj i t renut ak, sva
nezadovolj stva i borbe e nestati i ivot e poeti da
tee ispunj en radou i lagodnou. Kada budete
del oval i iz svesti o sadanjem t renut ku, sve to budete
inili postae proeto oseanj em kval i teta, brige i
lj ubavi - ak i najjednostavnije radnje.
44 Ekart Tol
NEMOJTE BRINUTI O PLODOVIMA
VAEG RADA - j ednostavno posvetite
panju samom radu. Pl odovi e doi
sami od sebe. Ovo predstavlj a veoma
monu duhovnu vebu.
Kada pr i si l na tenj a za begom od Sadanj eg
trenutka zgasne, radost Bia upl ovl j ava u sve to
radi t e. Ono g t r enut ka kada vaa panj a bude
usmerena u Sadanji trenutak, osetiete pri sustvo,
smi renost , spokoj st vo. Vie neet e zavi si t i od
budunost i kako biste doli do i spunj enj a i
zadovolj enj a - neete se njoj obraati za spasenje.
Stoga neete ni bi t i povezani sa rezul t at i ma. Ni
neuspeh ni uspeh nee i mat i mo da izmene vae
unutranje stanje Bia. Pronai ete ivot koj i lei
i spod vae ivotne situacije.
U odsustvu psiholokog vremena, vae oseanj e o
sopst venom ja biva i zvodeno iz Bi a, a ne iz vae line
prolosti. Stoga, psiholoka potreba da se postane bi l o
ta drugo - samo ne ono to zaista jeste - vie ne
postoj i . U svetu, na ni vou vae ivotne situacije,
moete bez probl ema postati imuni, puni znanj a,
uspeni, osloboeni ovoga i l i onoga, al i u dublj oj
di menzi j i Bia vi ste upot punj eni i u cel i ni ste u
sadanjem t renut ku.
Stupanje u Sadanj i trenutak 45
VENO STANJ E SVESTI
Kada svaka elija vaeg tela bude t ol i ko pri sut na da se
osea pr epunom ivota i kada budete mogl i svakog
trenutka takav ivot osetiti kao radost Bi a, tada se
moe rei da za vas vie ne postoj i vreme. Bi t i
osl oboen vremena znai bi t i osl oboen prole
psiholoke potrebe za i dent i t et om i budue potrebe za
zadovol j enj em. To predstavlj a naj dubl j u promenu
svesti koj u moete da zamislite.
NAKON TO STE PO PRVI PUT USPELI
DA ZAVIRITE U VENO STANJE
SVESTI, vi poi nj et e da se kreet e
napred- nazad izmeu di menzi j a vremena i
pri sust va. Isprva postaj ete svesni toga
kol i ko se retko vaa panja zaista nal azi u
Sadanj em t renut ku. A l i znat i da niste
pri sut ni predstavlj a ogr oman uspeh: to
znanje jeste prisustvo - ak i ako u poetku
ono bude trajalo samo nekol i ko satnih
sekundi pre nego to opet nestane.
Vi zat i m, sa poj aanom uest al ou,
odabirate da usmeravate svoj u svest ka
sadanj osti radij e nego ka prol osti i l i
budunosti, i kad god budete uvi del i da ste
i zgubi l i Sadanji trenutak, biete u stanju da
ostanete u njemu ne samo nekol i ko sekundi
ve i mnogo due, gledano iz spoljanje
perspektive satnog vremena.
Ekart Tol
Da kl e , pre nego to postanete vrsto
utemel j eni u stanju pri sustva, to jest pre
nego to postanete u pot punost i svesni,
kret aet e se neko vreme napr ed- nazad
izmeu svesnog i nesvesnog, izmeu stanja
pri sustva i stanja poistoveenosti sa umom.
Gubi ete Sadanji trenutak i vraaete mu
se, i znova i i znova. Naposl et ku, pri sustvo
e postati vae preovlaujue stanje.
E TVR TO P O G L A VL J E
RAZGRAIVANJE
NESVESNOSTI
Neophodno je da unesete vie svesnosti u svoj ivot u
uobi aj eni m si tuaci j ama, kada sve tee rel at i vno
gl at ko. Na taj nain vaa mo prisustva raste. Ona
generi e energetsko pol j e vi soke vi braci one
frekvencij e u vama i oko vas. Ni ka kvo nesvesno,
ni kakva negativnost, ni kakvo neslaganje i l i nasilje
nee bi t i u stanju da kroe u to polje i preive, ba kao
to tama ne moe da preivi u prisustvu svetlosti.
Poto budete nauili da postanete svedok svoj ih
mi sl i i emoci j a, to predstavlja kljuni deo prisustva,
moda e vas i znenadi t i kada pr vi put postanete
svesni pozadi nske statike" uobiaj eno nesvesnog i
shvatite kol i ko retko, ako se to uopte i deava,
oseate unutranji mi r.
Na ni vou vaeg razmiljanja pronai ete vel i ku
kol i i nu ot por a u vi du osuda, nezadovol j st va i
ment al nog udaljavanja od Sadanjeg trenutka. Na
emoci onal nom ni vou postoj ae podstruj a nemi ra,
48
Ekart Tol
napetosti, dosade i l i nervoze. I j edno i drugo su
aspekt i uma u s vom uobi aj enom modal i t et u
opi ranj a.
POSMATRAJTE MNOGE NAINE NA
KOJE SE NEMIR, nezadovol j st vo i
napetost poj avlj uj u u vama kroz nepotrebnu
osudu, ot por pr ema o no m to jeste i
poricanje Sadanjeg trenutka.
Sve to je nesvesno razgrauje se kada na
njega spustite svetlost svoje svesti.
Onog trena kada budete znal i kako da razgradite
uobiaj eno nesvesno, svetio vaeg prisustva e zasijati
i bie vam mnogo lake da se bori te sa duboki m
nesvesnim kad god budete oseti l i da vas njegova
privlana sila vue. Meut i m, uobiaj eno nesvesno
moe bi t i prilino teko i sprva uoiti, ba zato to je
t ol i ko normal no.
NEKA VAM POSTANE NAVIKA DA
NADGLEDATE SVOJE MENTALNO-
-EMOCIONALNO STANJE putem samo-
posmatranja.
Da l i se u o vo m t r enut ku oseam
spokoj no?" dobro je pitanje, koje biste esto
mogl i postaviti sebi.
Ili moete upi tati : ,,Sta se unutar mene
odvija u ovom t renut ku?"
Budi te zai nteresovani za ono to se odvi j a unutar
vas barem u onoj meri u koj oj ste zainteresovani za
ono to se odvi j a i zvan vas. A k o ono to j e unutra
budete razumel i kako valj a, ovo spolj a e se samo
Ra zgr a i v a nj e nesvesnost i 49
sredi t i . Pr i mar na st varnost nal azi se unut r a, a
sekundarna napol j u.
ALI NEMOJTE NA OVA PITANJA
ODGOVARATI ISTOG TRENUTKA.
Upravi te svoj u panju ka unut ra. Osmot ri t e
svoj u unutranjost.
Kakve mi sl i stvara va um?
ta je to to oseate?
Usmerite svoj u panju na tel o. Postoj i li
bi l o kakva napetost?
Kada budete ust anovi l i da postoj i mal i ni vo
nemi ra, pozadi nske statike, obratite panju
na nain na koj i izbegavate ivot, opirete
mu se i l i ga poriete - ti me to poriete
Sadanji trenutak.
Postoje mnogi naini put em koj i h se lj udi nesvesno
opi ru sadanjosti. Ponudiu vam nekol i ko pri mera.
Put em prakse vaa mo samoposmat ranj a,
nadgl edanj a vaeg unutranj eg stanj a, postae
izotrenija.
50 Ekart Tol
GDE GOD DA SE NAL AZ I TE ,
BUDI TE TAMO U POTPUNOSTI
Da l i ste pod stresom? Da l i ste t ol i ko okupi r ani
napr edovanj em ka budunosti da j e sadanj ost
svedena na sredstvo za stizanje do tog cilja? Stres je
pr ouzr okovan eljom da se bude t amo" dok se
nal azi t e ovde" , odnosno el j om da se bude u
budunosti dok se nalazite u sadanjosti. To je razdor
koj i vas cepa i znut ra.
Da l i prolost zauzi ma vel i ki deo vae panje? Da l i
esto govori t e i mislite o njoj, bi l o pozi t i vno, bi l o
negati vno? O vel i ki m stvari ma koj e ste post i gl i ,
svoj i m avanturama i i skust vi ma, o tome kako ste
rtva, o gr ozni m stvarima koj e su vam uinj ene i l i
moda o onome to ste vi nekom dr ugom uinili?
Da l i vai mi saoni procesi stvaraju kr i vi c u, ponos,
ogorenost, lj utnj u, griu savesti i l i samosaalj enj e?
Ak o j e t ako, onda vi akumul i ranj em prolosti u svojoj
psi hi ne samo da ponovo osnauj ete lano oseanj e o
sopst venom ja ve takode potpomaete i ubrzavate
proces starenj a vaeg t el a. Uver i t e se u ovo
posmatranj em oni h l j udi u vaoj bl i zi ni koj i imaj u
izraenu skl onost da se dre prolosti.
SVAKOG TRENUTKA BUDITE ZATVO-
RENI ZA PROLOST. On a vam nij e
pot rebna. Vraaj te se njoj samo kada je to
apsol ut no relevantno za sadanjost. Osetite
mo ovog trenutka i bogatstvo Bi a. Osetite
sopstveno pri sustvo.
Razgr ai v anj e nesvesnost i
51
Da l i ste zabri nuti ? Da l i vam mi sl i esto poinj u sa
,,ta ako" ? Ak o je to sluaj, onda ste poistoveeni sa
svoj i m umom, koj i sebe proj ektuj e u zamiljenu
buduu situacij u i stvara strah. Ne ma naina da se
nosite sa ovakvom situacij om jer ona ne postoj i . To je
mental na utvara.
Ov o l udo propadanj e zdravlj a i ivota moete
zaustaviti j ednostavno prihvatajui sadanjost.
POSTANITE SVESNI SOPSTVENOG
DISANJA. Osetite kako vazduh ul azi u vae
telo i kako i zl azi iz njega. Osetite svoje
unutranje energetsko polj e. Sve ono ime
morate da se bavite, sve sa ime morate da se
i zbor i t e u st var nom ivotu - nasuprot
zamiljenim proj ekcij ama uma - jeste ovaj
trenutak.
Zapi taj te se kakav probl em" imate ba sada,
ne kakav ete i mat i sledee godi ne, sutra i l i
za pet mi nut a. ta nije u redu sa sadanjim
trenutkom?
Uvek ete bi t i u stanju da se nosite sa Sadanjim
t renut kom, ali ni kada neete moi da se nosite sa
budunou - ni t i je to potrebno. Reenj e, snaga,
pravi korak i l i pomo nai e se tu kada vam budu bi l i
pot rebni , ne pre toga, ni t i kasnije.
Da l i ste vi po navi ci onaj/ona to eka" ? K o l i k i
deo svog ivota provodi t e ekajui? ekanj e u redu u
poti, u zakrenom saobraaj u, na aerodromi ma, da
neko doe i t d
v
ono j e to j a nazi vam ekanj em mal i h
r azmer a" . ekanj e ve l i ki h r azmer a" ukl j uuj e
ekanj e na godinji odmor, na bol j i posao, na to da
52 Ekart Tol
deca odrast u, na vezu pr epunu razumevanj a, na
uspeh, na zaradu, na to da se postane znaajan, da se
postane prosvet l j en. Ni j e neuobi aj eno da l j udi
provedu cele svoje ivote ekaj ui da ponu da ive.
ekanj e predstavlj a stanje uma. U osnovi , ono
znai da vi elite budunost, a ne sadanjost. Ne elite
ono to i mate, a elite ono to nemate. K o d svake
vrste ekanj a, vi nesvesno stvarate unutranji sukob
izmeu svog ovde-i -sada, gde ne elite da budete, i
proj ektovane budunosti, gde elite da budete. To
uvel i ko umanjuje kval i tet vaeg ivota, navodei vas
da ostanete bez sadanj osti.
Na pri mer, mnogi l j udi ekaj u na prosperitet. On
ne moe nast upi t i u budunost i . Kada budete
ispotovali, pr i znal i i u pot punost i pri hvat i l i svoj u
trenutnu realnost - to gde ste, ono ta ste, ono to
ovog asa radite - kada u pot punost i budete pr i hvat i l i
ono to ste dobi l i , tada ete postati zahval ni na
onome to i mate, zahval ni na onome to jeste,
zahval ni na Biu. Zahval nost na sadanjem trenutku i
na bogatstvu ivota u sadanjosti predstavlj a i sti nski
prosperitet. On ne moe doi u budunosti. A onda
se, s vremenom, taj prosperi tet za vas ispolj ava na
razliite naine.
Ako niste zadovol j ni oni m to imate i l i ste ak
frustrirani i l i lj uti zbog svog sadanjeg manj ka, to e vas
moda moti vi sati da postanete bogati, ali ak i ako
budete zaraivali mi l i one, nastaviete da proivljavate
unutranje stanje manj ka i duboko u sebi i dalje ete se
oseati neispunj enim. Moda ste u stanju da priutite
sebi mnoge stvari koje novac moe da kupi , al i one e
dol azi ti i prol azi t i , uvek vas ostavljajui sa oseanjem
praznine i pot rebom za dal j i m telesnim i l i psiholokim
zadovolj enj em. Neete boravi t i u Biu i zahvaljujui
ft
Ra zgr a i v a nj e nesvesnost i 53
tome oseati bogatstvo ivota u sadanjosti, koj i sam po
sebi predstavlja istinski prosperi tet.
ODUSTANITE OD EKANJA KAO
STANJA UMA. Kada uhvatite sebe da
poinjete da ekate - izvucite se odatle.
Uite u sadanjost. J ednostavno budite to
to jeste i uivajte u tome. Ako budete
pri sutni , ni kada se nee j aviti potreba da
bi l o ta ekate.
Tako ete sledei put kada vam neko bude
rekao: Izvinjavam se to ste me ekali", vi
moi da odgovori t e: Nema probl ema,
nisam vas ekao. Samo sam stajao ovde i
uivao - u svojoj unutranjoj radost i . "
2
Ovo su samo neke od uobiaj enih strategija za
poricanj e sadanjeg trenutka koje su deo uobiaj eno
nesvesnog. Lako ih je previ det i jer su u vel i koj meri
deo normal nog ivota - pozadi nski um nepreki dnog
nezadovol j stva. A l i , to vie budete pri menj i val i
nadziranje svog unutranjeg ment al no- emoci onal nog
stanja, lake e vam bi t i da uvi di te kada ste zaroblj eni
u prolosti i l i budunosti, odnosno u nesvesnom, i da
se iz sna o vremenu probudi t e u sadanjost.
A l i pazi t e: lano nesreno ja, zasnovano na
poistoveenosti sa umom, ivi od vremena. Ono zna
da sadanji trenutak predstavlj a nj egovu smrt i zbog
toga se osea veoma ugroeno nj ime. Uinie sve to
2
Neprevodiva igra rei. U originalu reenica glasi: ,,I was just stand-
ing here enjoying myself - in joy in myself." ,,Enjoying myself"
(uivati) izgovara se slino kao In joy in myself" (u svojoj
unutranjoj radosti), mada je znaenje potonje fraze smisleno samo
u kontekstu. (Prim. prev.)
54 Ekart Tol
moe kako bi vas i zvukl o odatl e. Pokuae da vas dri
okovane vremenom.
U neku r uku, stanje prisustva bi se mogl o uporedi t i
sa ekanj em. Postoj i jedna kval i t at i vno drugaija vrsta
ekanj a, ona koj a zahteva vau pot punu panju. Neto
bi se mogl o desiti svakog asa, i ako niste sasvim
budni , sasvim mi r ni , propustiete to. U t om stanju sva
vaa panja nalazi se u Sadanj em t renut ku. Nita se
ne troi na sanjarenje, razmi l j anj e, pri seanj e,
predvianj e. U nj emu nema napetosti , nema straha,
ve samo budnog prisustva. Pri sut ni ste svi m svoj i m
Bi em, svakom elij om svog tela.
U ovom stanju ono vi " koj e poseduj e prolost i
budunost, vaa linost, ako vam se to vie dopada,
j edva da uopte postoj i. A i pak, nita od vrednost i nije
i zgubl j eno. Vaa sutina je i dalje ista. U stvari , vi ste
upotpunj eni j i nego i kada pre, i l i , jo bolj e, j edi no u
sadanjem trenutku vi ste zaista vi .
Razgr ai v anj e nesvesnost i 55
PROLOST NE MOE DA
PREIVI U VAEM PRISUSTVU
Sve to treba da znate o nesvesnoj prolosti u vama
iznee na vi del o i zazovi i z sadanjosti. Ak o budete
kopal i po prolosti, ona e postati rupa bez dna, uvek
e j e bi t i j o. Moda ete mi sl i t i da vam treba dodat no
vreme kako biste prolost razumel i i l i kako biste je se
resi l i , drugi m reci ma, moda ete mi sl i t i da e vas
budunost na kraj u os l obodi t i prol ost i . To j e
obmana. J edi no vas sadanj ost moe os l obodi t i
prolosti. Dodat no vreme vas ne moe osl obodi t i
vremena.
Dosegni te mo Sadanjeg trenutka. U tome lei
reenje. Mo Sadanjeg trenutka j e nita drugo do
mo vaeg prisustva, vaa svest osloboena mi saoni h
obl i ka. Bavite se prolou na ni vou sadanjosti. Sto
vie panje posveujete prolosti, to je vie osnaujete
i sve je verovatnij e da ete od nje nainiti svoje j a" .
Nemoj t e pogreno razumet i : panja jeste kljuna
stvar, al i ne kada je usmerena na prolost kao
prolost. Obrat i t e panju na sadanj ost, obrati te
panju na svoje ponaanj e, na svoje reakci j e,
raspoloenj a, mi sl i , emocij e, strahove i elje dok se
poj avlj uj u u sadanjosti. U vama postoj i prolost. Ak o
ste u stanju da budete dovol j no pri sut ni da posma-
trate sve ove stvari, ne kritiki ni t i analitiki, ve bez
presudi vanj a, onda se zai sta bavi te prol ou i
razgraujete je put em moi svog pri sustva.
56 Ekart Tol
Ne moete sebe pronai odl askom u prolost. Sebe
pronal azi te dol as kom u sadanjost.
P E T O P O G L A VL J E
LEPOTA SE POJAVLJUJE U
DU B O K O M MI RU VAEG
PRISUSTVA
Da bi ovek postao svestan l epote, uzvienosti,
svetosti pr i r ode, pot rebno j e pri sustvo. Da li ste i kada
t okom vedre noi zur i l i u beskraj svemi ra, zateeni
nj egovom aps ol ut nom ti i nom i nepoj ml j i vi m
prostranstvom? Da li ste oslukivali, zaista oslukivali,
zvuk pl ani nskog pot oka u umi? Ili pesmu kosa u
sumrak tihe letnje veeri?
Kako bi postao svestan svih t i h stvari , um treba da
bude umi r en. Potrebno je da na trenutak odloite svoj
lini prt l j ag pun pr obl ema, pun prol osti i l i
budunost i , ba kao i svoje znanj e, jer ete u
pr ot i vnom gl edati a neete vi det i ; sluaete a neete
uti. Potrebno je vae pot puno pri sustvo.
ISPOD LEPOTE SPOLJANJIH OBLIKA
postoj i jo neto: neto to se ne moe
i menovat i , neto neopi si vo, nekakva
duboka unutranja sveta sutina. Kad god i
Ekart Tol
gde god da postoj i l epota, ova unutranja
sutina na neki nain izbij a na povrinu.
Ona vam se ot kri va j edi no kada ste pri sutni .
Da l i moe bi t i da su ova nei menovana
sutina i vae pri sustvo j edno te isto?
Da l i bi ona postoj ala bez vaeg prisustva?
Pori ni t e duboko u nj u. Sami otkri j te
i sti nu.
Lepota se pojavljuje u miru v a e g prisust va 59
UVIANJE CISTE SVESTI
Kad god budete posmat ral i um, vi ete povlaiti svest
iz obl i ka uma, i ona e tada postati ono to mi
nazi vamo posmatraem i l i svedokom. Shodno tome,
posmatra - ista svest i znad obl i ka - postajae
snaniji, a mentalne formacij e e sl abi ti .
Kada govor i mo o posmat r anj u uma, mi
personal i zuj emo j edan dogaaj koj i j e zaista od
kosmikog znaaja: kroz vas, svest se budi iz sna o
poistoveenosti sa f or mom i povlai se iz nje. Ovo je
samo pret hodni ca, al i ve predstavlj a deo j ednog
dogaaja, onog koj i se verovatno i dalje nalazi u
dalekoj budunosti - bar to se hronol okog vremena
tie. Taj dogaaj se zove - kraj sveta.
OSTATI PRISUTAN U SVAKO-
DNEVNOM IVOTU, to vam pomae
da budete duboko ukorenj eni unut ar
sebe; u pr ot i vnom e vas um, koj i i ma
neverovatan zamah, povui za sobom
poput divlj e reke.
To znai da u pot punost i nastanjujete
svoje telo. Da uvek zadravate deo panje
u unutranjem energetskom pol j u svog
tela. Da oseate telo i znut ra, da se tako
i zr azi m. Svest o t el u vas odrava
pri sut ni ma. Ona vas smeta u Sadanji
trenutak.
Telo koje ste vi u stanju da vi di te i osetite ne moe
vas odvesti u Bie. A l i to vi dl j i vo i opi pl j i vo telo
80 Ekart Tol
predst avl j a samo spolj anj i okvi r , i l i , j o bol j e,
ogr ani eno i i skr i vl j eno opaanj e j edne dubl j e
stvarnosti . U vaem pr i r odnom stanju povezanost i sa
Bi em ova dublj a stvarnost moe se osetiti u bi l o k o m
t renut ku kao nevi dl j i vo unutranje tel o, ivotvorno
pri sustvo u vama. Stoga, nastaniti t el o" znai oseti ti
telo i znut ra, osetiti ivot unutar tela i , zahvaljujui
t ome, spoznat i da vi postoj ite i zvan spolj anj eg
obl i ka.
Biete odvoj eni od Bia sve dok vam svu vau
panju bude oduzi mao um. Dok se to deava - a za
veinu l j udi deava se bez prestanka - vi ne obitavate
u svom tel u. Um upij a svu vau svesnost i pretvara je
u ment al ni sadraj. Ne moete da prestanete sa
razmilj anj em.
Da biste post al i svesni Bia, pot rebno j e da od uma
otrgnete natrag svoju svest. Ovo predstavlj a j edan od
najvanijih zadataka na vaem duhovnom put ovanj u.
To e osl obodi t i ogromne koliine svesnosti koj e su
pret hodno bi l e zatoene u beskori snom i pr i s i l nom
razmilj anj u. Vr l o uspean nain da se to postigne
jeste j ednost avno odvraanj e vae panj e sa
razmiljanja i njeno usmeravanje u tel o, tamo gde se
Bi e moe oset i t i i z prve ruke kao nevi dl j i vo
energetsko polj e koje daje ivot onome to vi poi mat e
kao fiziko telo.
Lepot a se poj avlj uj e u miru v a e g prisust va 61
POVEZI VANJ E SA
UNUTRANJIM T E L O M
Mo l i m vas da to pokuate sada. Moda e vam bi t i
lake ako za ovu vebu zatvorite oi. Kasnij e, kada
boravlj enj e u t el u" postane pr i r odno i j ednostavno,
to vie nee bi t i neophodno.
USMERITE SVOJU PANJU U TELO.
Osetite ga i znut ra. Da l i j e ivo? Da l i i ma
ivota u vaim akama, rukama, nogama,
st opal i ma - u vaem abdomenu, vaim
grudi ma?
Moet e li da osetite tanano energetsko
polj e kako preplavlj uj e celo vae telo i
unosi ustreptali ivot u svaki organ i svaku
eliju? Moet e li to osetiti i stovremeno u
s vakom del u tela kao j edi nst veno
energetsko polje?
Usredsredite se na to da oseate svoje telo
jo nekol i ko trenutaka. Nemoj t e da krenete
da mi sl i te o nj emu. Osetite ga.
Sto mu vie panje budete posveivali, to e jasnije
i snanije ovo oseanj e postati. Osetiete kao da svaka
vaa elij a postaj e ivlja i , ako imate izraenu
sposobnost da stvarate mentalne sl i ke, moda e se
poj avi ti sl i ka vaeg tela kako poinje da svetluca. Iako
vam takva sl i ka moe pri vremeno pomoi , vie panje
posvetite oseanju nego bi l o kakvoj sl i ci koj a se moe
62 Ekart Tol
poj avi ti . Sl i ka, bez obzi ra na to kol i ko j e lepa i l i
snana, ve je defi ni sana u f or mi , tako da su manj i
i zgl edi za vae dublj e poni ranj e.
Lepota se poj avlj uj e u mi r u v a e g prisustva 63
PONI RANJ E DUBOKO U TELO
Kako biste ut onul i jo dublj e u tel o, probajte sledeu
meditacij u. Deset do petnaest mi nut a satnog vremena
trebalo bi da bude dovol j no.
PRVO SE POSTARAJTE ZA TO DA NE
BUDE SPOLJANJIH OMETAA, kao to
su tel efonski pozi vi i l i l j udi koj i bi vas
mogl i pr eki dat i . Sedi te na st ol i cu, al i
nemoj te se naslanjati na nj u. Drite kimu
uspr avl j enom. To e vam pomoi da
ostanete u pr i pr avnos t i . I l i odaberi t e
sopstvenu omi l j enu pozu za medi taci j u.
Telo treba da bude pot puno oputeno.
Zat vori t e oi. Udahi t e duboko nekol i ko
puta. Osetite kako diete u donj em del u
abdomena. Obrat i t e panju na to kako se
on iri i skupl j a s vaki m udi saj em i
izdisaj em.
Zat i m postanite svesni itavog unutranjeg
energetskog polj a tela. Nemoj t e razmiljati
o nj emu - osetite ga. inei to, vratiete
svest iz uma. Ak o ustanovite da od nje
i mate kor i s t i , upot rebi t e svet l osnu"
vi zual i zaci j u koj u sam ve opi sao.
Ka d budete mogl i jasno da osetite svoje
unutranj e tel o kao j edi nst veno polj e
energije, odbaci te, ako je to mogue, svaku
vi zuel nu sl i ku i koncentriite se iskljuivo
na oseanj e. A k o moete, odbacite takode
64 Ekart Tol
s vaku me nt al nu s l i ku koj u moda j o
uvek i mat e o f i zi kom t e l u. Sve t o
p o t o m ost aj e j este s ve ob uz i ma j u i
oseaj pr i s us t va i l i b i vs t va, i i ni se da
unut ranj e t el o nema gr ani c e.
Pot om usmerite svoj u panju j o dublj e ka
t om oseanj u. Sjedinite se sa nj i m. Stopite
se sa energetskim pol j em tako da vie ne
post oj i opaeno dvoj st vo posmat raa i
posmatranog, vas i vaeg tela. Sada se
t akode poni tava i r azl i ka i zmeu
unutranj eg i spol j anj eg, t ako da
unutranj eg tela vie nema. Poni ranj em
duboko u telo, vi ste ga prevazili.
Ost ani t e u o vo m carst vu i stog Bi a
onol i ko kol i ko vam se ini ugodni m; zat i m
ponovo postanite svesni fizikog tela, svog
disanj a i fizikih ul a, i ot vor i t e oi .
Posmatrajte okol i nu nekol i ko mi nut a na
medi t at i van nain - to jest, tako da je
mental no ne oznaavate - i dok to radi te,
nastavite da oseate unutranje tel o.
Imati pristup t om bezobl i nom carstvu i st i nski j e
oslobadaj ue. Ono vas izbavlj a iz robovanj a obl i ku i
poi stovei vanj a sa nj i m. To bezobl i no carstvo
predstavlj a ivot u nj egovom homogenom stanju pre
umnogostruavanj a. Moemo ga nazvati Nepoj avni m,
nevi dl j i vi m I zvorom svi h stvari , Biem unut ar svih
bia. To j e carstvo dubokog mi ra i spokoj stva, al i
takode i radosti i silne ivahnosti. K a d god ste
pri sut ni , vi postajete prozi rni " do izvesne granice i
proputate svetlost, istu svest koj a istie iz ovog
Izvora. Takode uviate da ta svetlost nije odvoj ena od
onoga to vi jeste, ve sainjava samu vau sutinu.
Lepot a se pojavljuje u miru v a e g prisust va 65
Kada je vaa svest usmerena ka spolj anj osti, um i
svet se poj avlj uj u. Kada je usmerena ka unutranj osti,
ona spoznaj e sopstveni i zvor i vraa se kui u
Nepoj avno.
Kada se vaa svest bude vratila u poj avni svet,
ponovo ete zadobi ti identitet obl i ka koj eg ste se
pri vremeno odrekl i . Imaete i me, prolost, ivotnu
situacij u, budunost. A l i u j ednom sutinskom pogl edu
neete vie bi t i ista ona osoba koj a ste bi l i ranije: bacili
ste letimian pogled na realnost unutar vas koj a nije
od ovog sveta", premda nije ni odvoj ena od njega, ba
kao to nije odvoj ena ni od vas.
Ne ka vaa duhovna praksa bude sledea:
DOK PUTUJETE KROZ IVOT, nemoj te
pokl anj at i sto procenat a svoje panj e
spol j anj em svetu i sopst venom umu.
Sauvajte jedan deo u sebi.
Oseaj te unutranje telo ak i kada se
bavi t e s vakodnevni m akt i vnos t i ma,
naroito kada se uputate u veze sa dr ugi m
l j udi ma i l i kada uspostavljate odnos sa
pr i r odom. Oseaj te umi renost duboko u
unutranjem telu. Drite kapi j u ot vor enom.
Pri l i no j e ost vari vo bi t i svestan
Ne poj avnog u t oku svog i vota.
Doi vl j avaete ga kao dubok oseaj
spokoj stva negde u pozadi ni , mi ra koj i vas
ni kada ne naputa, bez obzi ra na to ta se u
spoljanjem svetu dogaa. Vi ete postati
most izmeu Nepoj avnog i poj avnog,
izmeu Boga i sveta.
To je stanje povezanosti sa I zvorom koje mi
nazi vamo prosvetlj enj em.
66 Ekart Tol
DUBOKO SE UKORENI TE
UNUTAR SEBE
Klj una stvar jeste bi t i u stanju stalne povezanost i sa
svoj i m unutranj im t el om - oseati ga sve vreme. To
e ubrzano pr odubi t i i promeni t i va ivot. to vie
svesti budete usmeri l i u unutranje telo, to e vea bi t i
nj egova vi braci ona frekvenci j a, slino osvetlj enj u,
koj e postaje j ae kako vi odvrt anj em regul at ora
poveavate dot ok elektrine energij e. Na ovom,
viem energetskom ni vou negativnost ne moe da
utie na vas, i vi imate tendencij u da privuete k sebi
nove okol nost i koj e odraavaju ovu veu f rekvenci j u.
A k o budete usmeri l i svoj u panju u telo to j e vie
mogue, bi et e post avl j eni u Sadanj i t renut ak.
Neet e se i zgubi t i u spoljanjem svetu, a neete se
i zgubi t i ni u umu. Mi s l i i emocij e, strahovi i elje, sve
se to, u izvesnoj mer i , i dalje moe nai t amo, al i nee
vas nadvl adat i .
MOLI M VAS DA PROVERITE KUD JE
VAA panja usmerena u ovom t renut ku.
Vi me sluate i l i itate ove rei u knj i zi . To
predstavlj a centar vae panje. Takode ste
peri f erno svesni i vae okol i ne, dr ugi h l j udi
i tako dalje. Stavie, moda je pri sut na i
neka akti vnost uma u vezi s oni m to uj ete
i l i itate, nekakav ment al ni komentar.
A l i i pak nema potrebe da vam bi l o ta od
ovoga oduzme panju u cel i ni . Pokuajte da
i stovremeno budete u dodi r u sa svoj i m
Lepot a se poj avlj uj e u miru v a e g prisust va 67
unut ranj i m t el om. Ost avi t e deo svoj e
panj e usmer en ka unut r a. Nemoj t e
dozvol i t i da sve ode napolj e. Osetite vae
cel o tel o i znut r a kao j edi nst veno
energetsko polj e. Moe se rei da je to kao
da ste sluali, odnosno itali, cel i m svoj i m
t el om. Ne ka vam to bude veba u dani ma i
nedelj ama koj e dol aze.
Ne preputaj te svu svoj u panju umu i
spol j anj em svet u. Po svaku cenu se
usredsredi t e na ono to radi t e, al i
i stovremeno osetite unutranje telo kad
god j e to mogue. Ostanite ukorenj eni
unutar sebe. A zat i m posmatrajte na koj i
nain to menja stanje vae svesti i kval i tet
onoga to radi te.
M o l i m vas, nemoj te prosto pri hvat i t i i l i odbaci t i
ono to govor i m. Isprobajte to.
68 Ekart Tol
OJAAVANJE IMUNOLOKOG
SISTEMA
Postoj i jedna j ednostavna al i mona samoisceljujua
medi tati vna veba koj u moete upranjavati kad god
osetite potrebu da oj aate svoj imunoloki sistem.
Ona j e naroito efikasna ukol i ko se upot rebi im
osetite prve znake neke bol esti , al i isto tako deluje i
na bolesti koje su se ve ustalile ako je kori sti te u
uestalim i nt erval i ma i uz snanu koncent raci j u.
Takode, ona e osuj etiti bi l o kakav pr eki d u vaem
energetskom pol j u zbog nekog obl i ka negativnosti.
Ova veba nije zamena za prakt i kovanj e obitavanja
u telu iz trenutka u trenutak; u supr ot nom, njen
efekat bie samo pri vremen. Evo te vebe.
KADA STE SLOBODNI NA NEKOLIKO
MINUTA, prepl avi t e" svoj e tel o
svesnou, a pogot ovu neka to bude
poslednj a stvar koj u ete uradi t i pre nego
to zaspite uvee i prva stvar pre nego to
ustanete uj ut ru. Zat vori t e oi . Ispruite se
na leda. Odaberi t e razliite del ove svog tela
na koje ete, i sprva vr l o kr at ko, usmeri ti
panj u: ake, st opal a, r uke, noge,
abdomen, gr udi , glava i tako dalje. Osetite
ivotnu energij u u t i m del ovi ma tela to
i ntenzi vni j e moete. Ostani te u svakom od
nj ih oko petnaest sekundi .
Lepot a se pojavljuje u miru v a e g prisust va 69
Pot om pusti te da vam panj a pr oj ur i
nekol i ko puta kr oz telo kao talas, od
stopala do glave i natrag. To treba da
potraje samo oko j ednog mi nut a. Na k o n
toga osetite unutranj e telo u njegovoj
cel okupnost i kao j edinstveno energetsko
pol j e. Zadri te t o oseanj e nekol i ko
mi nut a.
Za t o vreme budi te i nt enzi vno pri sut ni ,
pri sut ni u svakoj eliji svog tela.
Nemoj t e se bri nut i ako um povremeno uspe da
vam odvue panju iz tela, pa se izgubite u nekoj
mi sl i . im pri meti te da se to dogodi l o, samo vratite
panju na unutranje telo.
70 Ekart Tol
KREATI VNA UPOTREBA U MA
Ak o morate da upotrebi te um u neku posebnu svrhu,
upotrebi te ga zajedno sa svoj i m unutranj im t el om.
Samo ako ste u stanj u da budet e svesni bez
razmilj anj a, moete upot rebi t i svoj um na kreat i van
nain, a najlaki nain da uete u to stanje jeste
pomou tela.
KAD GOD VAM JE POTREBAN NEKI
ODGOVOR, REENJE ILI KREATIVNA
IDEJA, na t renut ak prest ani t e da
razmiljate tako to ete usmeri t i panju na
svoje unutranje energetsko pol j e. Postanite
svesni dubokog mi ra.
Kada nastavite da razmiljate, radiete to
na j edan sve i kreati van nain. Pri svakoj
akt i vnost i razmiljanja neka vam postane
navi ka da se svaki h ne kol i ko mi nut a
kreete tamo-amo izmeu razmiljanja i
unutranj e vrste sluanj a, unutranj e
umi renost i .
Mo g l i bi smo rei: nemoj te razmiljati samo
gl avom, razmiljajte cel i m svoj i m t el om.
Lepot a se poj avlj uj e u miru v a e g prisust va 71
NE KA VAS DAH
ODVEDE U TELO
Ako vam j e u bi l o kom trenutku teko da stupite u
kont akt sa unutranjim t el om, obino je lake ako se
prvo koncentriete na disanje. Svesno disanje, to
samo po sebi predstavlj a monu medi t at i vnu vebu,
postepeno e vas dovesti u kontakt s t el om.
PRATITE DAH SVOJOM PANJOM dok
ul azi i i zl azi iz vaeg tela. Diite u telo i
osetite kako vam se abdomen blago iri i
gri sa svaki m udisaj em i izdisaj em.
A k o sa lakoom stvarate mentalne sl i ke,
zatvori te oi i zamislite kako ste okrueni
svetl ou i l i uronj eni u svet l ucavu
supstancij u - more svesti. Pot om udahni te
t u svetl ost. Oset i t e kako svet l ucava
supstanci j a i spunj ava vae telo i njega
takode ini svetl ucavi m.
Za t i m se postepeno vie usredsredite na
oseanj e. Nemoj t e se vezivati za sl i ke. Sada
ste u s vom t el u. Pr i s t upi l i ste moi
Sadanjeg trenutka.
Ljubav je stanje Bia.
Vaa ljubav nije u spoljanjem svetu, ona poiva
duboko u vama.
Nikada je ne moete izgubiti i ona vas ne moe
napustiti.
Ona ne zavisi od nekog drugog tela,
nekog spoljanjeg oblika.
ESTO P O G L A V L J E
RAZGRAIVANJE
OTE L OTVOR E NOG BOLA
Naj vei deo lj udskog bol a j e nepotreban. On e sam
sebe pr oi zvodi t i sve dok nekont rol i sani um bude
upravl j ao vaim ivotom. Bol koj i sada proi zvodi t e
uvek predstavl j a nekakav obl i k nepri hvat anj a,
nekakav obl i k nesvesnog ot pora prema onome to
jeste.
Na mi saonom ni vou ot por predstavlj a neki vi d
suda. Na emoci onal nom ni vou on predstavlj a neki
obl i k negativnosti. Intenzitet bol a zavi si od ni voa
ot pora prema sadanjem t renut ku, a ovaj zauzvrat
zavisi od toga kol i ko ste snano poistoveeni sa
svoj i m umom. Um uvek trai nain da porekne
Sadanji trenutak i pobegne od njega.
Dr ugi m reci ma, to ste vie poistoveeni sa umom,
vie patite. Il i bi se to mogl o ovako rei: to ste vie u
stanju da potujete i pri hvati te Sadanji trenutak, to
ste osl obodeni j i od bol a, patnje - i egoikog uma.
Poj edi na duhovna uenja tvrde da j e sav bol na
kraj u samo i l uzi j a, i to je tano. Pitanje gl asi : da li je
76 Ekart Tol
to tano i u vaem sluaju? Puko verovanj e ne
dopr i nos i i s t i ni t os t i t vrdnj e. Da l i elite da
doivljavate b ol do kraj a svog ivota, priaj ui sve
vreme kako on predstavlj a iluzij u? H oe l i vas to
osl obodi t i bola? Ono to nas ovde zani ma jeste na
koj i nain vi moete da uvi di t e tu i st i nu, odnosno da
je uinite st varnom u sopstvenom i skustvu.
Bol je neizbean sve dok ste poistoveeni sa svoj i m
umom, odnosno sve dok ste nesvesni u duhovnom
s mi s l u. J a ovde pr evashodno govor i m o
emoci onal nom bol u, koj i j e takode i razl og za fiziki
bol i bolest. Net rpel j i vost , mrnja, samosaalj enj e,
kr i vi c a, bes, depresi vnost , l j ubomora i t d. , ak i
najmanja razdraenost, sve su to obl i ci bol a. I svako
zadovol j stvo i l i emoci onal na uzvienost sadri u sebi
kl i cu bol a, svoj u nerazdvoj i vu suprotnost, koj a e se
mani festovati t okom vremena.
Svako ko j e i kada uzeo drogu kako bi dotakao
vi si ne" zna da se uzvienost na kraj u pretvara u
potitenost, da se zadovol j stvo pretae u neki obl i k
bol a. Mn o g i l j udi takode znaj u, i z linog i skustva,
kako se l ako i br zo i nt i mne veze od i zvor a
zadovol j stva mogu pret vori t i u i zvor bol a. Gl edano i z
vie perspekti ve, i negati vni i pozi t i vni pol ari t et i
predstavlj aj u dva l i ca istog novia, oba su del ovi
osnovnog bol a, koj i j e nerazdvoj i v od egoikog stanja
poistoveenosti svesti sa umom.
Postoje dva ni voa vaeg bol a: bol koj i stvarate u
sadanj em t renut ku i bol iz prolosti koj i i dalje ivi u
vaem umu i t el u. Ono o emu sada elim da govor i m
jeste prest anak stvaranj a bol a u sadanj osti i
razgradivanj e bol a iz prolosti.
Ra zgr a i v a n j e otelotvorenog bol a 77
Sve dok ne budete u stanju da dosegnete mo
Sadanj eg t r enut ka, svaki emoc i onal ni b ol koj i
doivljavate ostavlj ae za sobom ostatak bol a koj i
nastavlja da ivi u vama. On se utapa u bol iz prolosti
koj i se ve nal azi tu i smeta se u vaem umu i tel u.
To, naravno, uklj uuj e i bol koj i ste propat i l i kao
dete, pr ouzr okovan neposedovanj em svesti o svetu u
kom ste roeni.
Taj nagomi l ani b ol predstavl j a negat i vno
energetsko polj e koj e okupi r a vae telo i va um. Ak o
na njega gledate kao na nekakav nevi dl j i vi samosvoj ni
entitet, prilino ste bl i zu istine. To je ot el ot voreni
emoci onal ni bol .
Ot el ot vor eni bol i ma dva vi da postojanja: pri taj eni
i akt i vni . Ot e l ot vor e ni b ol moe bi t i pri t aj en
devedeset posto vremena, al i u vrl o nesrenoj osobi
on moe bi t i akt i van sto posto vremena. Ne k i l j udi
ive got ovo u pot punost i kroz svoj ot el ot voreni bol ,
dok ga drugi moda doivljavaju samo u odreenim
situacij ama, kao to su i nti mne veze i l i situacije
povezane sa gubi ci ma u prolosti, naputanj ima,
fizikim i l i emoci onal ni m povredama i tako dalje.
Razne stvari ga mogu pokrenut i , naroito ako su u
saglasju sa obrasci ma bol a iz prolosti. Kada j e
spreman da se trgne iz pritajene faze, ak ga i neka
misao i l i neduna pri medba od strane nekog vama
bl i skog mogu akt i vi rat i .
78
Ekart To l
RAZARANJ E IDENTIF IKACIJ E S
OTE L OTVOR E NI M B O L O M
OTELOTVORENI BOL NE ELI DA
GA POSMATRATE DIREKTNO i da ga
vi di te onakvog kakav je. Ono g trenutka
kada ga uoi t e, osetite nj egovo
energetsko polj e unut ar vas i obratite
panju na njega, i dent i f i kaci j a e bi t i
preki nut a.
Via di menzi j a svesti e st upi t i na scenu.
J a j e nazi vam pri sust vo. Vi sada postajete
svedok - i l i posmatra - ot el ot vorenog
bol a. To znai da vas on vie ne moe
kori st i t i pretvaraj ui se da je isto to i vi i
da vie ne moe da se obnavl j a kroz vas.
Pronali ste svoj u naj dubl j u snagu.
N e k i ot el ot vor eni b o l o vi s u nepodnol j i vi , al i
rel ati vno bezopasni , reci mo kao dete koje ne prestaje
da c mi z dr i . Dr ug i predst avl j aj u zl oudna i
destrukti vna udovita, prave demone. Ne k i su fiziki
nasi l ni , a dal eko vie ih j e emoci onal no nasi l no. Ne k i
e napadati ljude oko vas i l i vama bliske osobe, dok
e drugi moda napadat i vas, svog domaina. Mi s l i i
oseanja koj a imate o svom ivotu tada e postati
i zrazi to negati vni i samodest rukt i vni . Na ovaj nain
esto nastaju nesree i bol esti . Ne k i ot el ot voreni
b ol ovi ponekad svoj e domai ne nagone na
samoubi stvo.
Razgr ai v anj e ot el ot vorenog bol a 79
Kada mislite da poznaj ete neku osobu, a onda
iznenada budete po pr vi put suprotstavlj eni t om
nepoznatom zl obnom stvorenj u, doivljavate prilian
ok. Meuti m, vanije je posmat rat i ga unutar sebe
nego u nekome drugome.
OBRATITE PANJU NA BILO KAKVE
ZNAKE NEZADOVOLJSTVA U SEBI, u
bi l o kakvom obl i ku - moda je u pitanj u
buenje ot el ot vorenog bol a. Ono se moe
j aviti u obl i ku razdraenosti, nestrplj enj a,
s umor nog raspol oenj a, elj e za
povreivanj em, ljutnje, besa, depresije,
elje da stvarate dr amu u vezi i tako dalje.
Uhvatite ga onog trenutka kada se jo
nalazi u pri taj enom stanju.
Ot el ot voreni bol eli da preivi, ba kao i svaki
drugi ivi entitet, a moe da preivi j edino ako vas
navede da se nesvesno poi stoveti te sa nj i m. Onda on
moe da se uzdi gne, preuzme kont r ol u nad vama,
postane isto to i v i " i ivi kr oz vas.
Potrebno mu j e da kr oz vas nabavlj a sebi hranu" .
Hrani e se bi l o ka kvi m i s kus t vom koj e odie
nj egovim t i pom energije, bi l o ime to u nekom
obl i ku stvara dodat ni bol : l j utnj om, destruktivnou,
mrnj om, alom, emoci onal nom dr amom, nasilj em,
pa ak i bol eu. Ot e l ot vor e ni b ol e nakon
preuzimanj a kont rol e nad vama krei rat i situacij u u
vaem ivotu koj a e refl ekt ovat i natrag njegovu
energetsku f rekvenci j u kako bi se on mogao
ishranj ivati. Bol se hrani j edi no bol om. Bol se ne
moe hrani t i radou. Za njega j e ona prilino
nesvarlj iva.
80 Ekart Tol
Ono g t renut ka kada ot el ovoreni bol bude preuzeo
kont r ol u nad vama, vi ete poeleti jo bol a. Postaete
i l i zloinac i l i rtva. Osetiete pot rebu da nanesete b ol
i l i da iskusite bol - i l i oboje. Izmeu te dve stvari
zapravo i nema neke razl i ke. V i , naravno, ovoga
neete bi t i svesni, i otro ete t vr di t i kako ne elite
bol . A l i , zagledajte paljivije i otkriete da su vae
razmiljanje i ponaanj e krei rani tako da odravaju
bol u vama i u drugi ma. Da ste toga zaista b i l i svesni ,
obrazac bi se raspao, jer pri el j ki vati j o bol a
predstavlj a l udost, a ni ko nije svesno l ud.
Ot el ot vor eni bol , ta tamna senka koj u baca ego, u
st vari se plai svet l ost i vae svesti . Plai se
razot kri vanj a. Nj egovo preivljavanje zavi si od vaeg
nesvesnog poistoveivanj a sa nj i m, kao i od svesnog
straha od suoavanja sa bol om koj i ivi u vama. A l i ,
ako se ne suoite sa nj i m, ako u bol ne unesete
svetlost vae svesti, biete pr i mor ani da ga i znova i
i znova proivlj avate.
Ot el ot vor eni bol vam se moda moe initi nal i k
opasnom udovitu u koje ne smete ni da pogl edate,
al i ja vas uveravam da je to slabana ut vara, koj a ne
moe da nadvl ada mo vaeg pri sustva.
KADA POSTANETE POSMATRA i
preki net e sa poi st ovei vanj em, ot el o-
t voreni bol e nastaviti da deluje neko
vreme i pokuati da vas na pr evar u
navede da se ponovo poistovetite sa nj i m.
I mada ga vi vie ne osnauj ete kr oz
poi st ovei vanj e, on poseduj e i zvesni
zamah, ba kao vrteka, koj a neko vreme
nastavlja da se okree i ako je ni ko vie ne
vr t i . Na ovom stadij umu on moe da
Razgradivanj e otelotvorenog bol a 81
stvara i fizike nelagode i bol ove u r azni m
del ovi ma tela, al i to nee potraj ati.
Ost ani t e pri sut ni , ostanite svesni. Budi t e
veito oprezni uvar svog unutranjeg
prost ora. Potrebno j e da budete dovol j no
pr i s ut ni kako biste b i l i u stanju da
di rekt no posmatrate ot el ot voreni bol i
osetite nj egovu energij u. On tada ne
moe da kontrolie vae razmiljanje.
Ono g t renut ka kada se vae razmiljanje usaglasi sa
energetski m pol j em otel otvorenog bol a, vi ete se
poi st ovet i t i sa nj i m i ponovo ga ishranj ivati svoj i m
mi sl i ma. Na pri mer, ako j e ljutnja prevladavajua
energetska vi braci j a otel otvorenog bol a, i ona se
poj avlj uj e u mi sl i ma koje se bave oni m to vam je
neko uinio i l i oni m to ete vi nekome uiniti, onda
ste postal i nesvesni, a ot el ot voreni bol je postao vi" .
Kada postoj i lj utnj a, i spod nje se uvek nal azi bol .
Il i kada nastupe mrana raspoloenja i vi upadnete
u negati vni tok mi sl i , razmiljajui o tome kako je va
ivot gr ozan, vae razmilj anj e se usagl asi l o sa
ot el ot voreni m bol om i postali ste nesvesni i podloni
nj egovom napadu.
Nesvest an, kako j a ovde kori st i m tu re, znai
poi st oveen sa odreeni m ment al ni m i l i
emoci onal ni m obrascem. To podrazumeva pot puno
odsustvo posmatraa.
Kl, Ekart Tol
PRETVARANJ E PATNJ E U SVEST
Ne pr e ki dna svesna panj a raski da vezu izmeu
ot el ot vorenog bol a i vaih mi saoni h procesa i na
scenu dovodi proces preobraaj a. To j e kao da sam
bol postaje gori vo za pl amen vae svesti, pl amen koj i
usled toga snanije gor i .
Ov o predst avl j a ezot eri ni smi sao drevne
umetnosti al hemi j e: pretvaranj e nepl emeni t i h metala
u zl at o, patnj e u svest. Unutranj i rascep je
premoen, i vi bivate zacelj eni. Vaa je dunost da
tada ne stvarate vie bol a.
USMERITE PANJU NA OSEANJE U
VAMA. Spoznaj te da je to ot el ot voreni
bol . Pri hvati te da on postoj i . Nemoj t e
mi sl i t i o nj emu - nemoj te dozvol i t i da se
oseanj e pr et vor i u razmiljanje. Nemoj t e
da sudite i l i anal i zi rate. Nemoj t e od njega
da stvarate sopstveni identitet. Ostanite
pri sut ni i nastavite da nadzirete ono to se
dogaa u vama.
Postanite svesni ne samo emoci onal nog
bol a ve i onoga koj i nadzi re" , t i hog
posmatraa. To predstavlj a mo Sadanjeg
t r enut ka, mo vaeg l i nog svesnog
pri sust va. A onda pogl edaj te ta se
deava.
Ra zgr a i v a n j e ot el ot vorenog bola 83
IDENTIF IKACIJ A EGA S
OTE L OTVOR E NI M
B O L O M
Proces koj i sam upravo opisao veoma je snaan, a
ipak j ednostavan. I dete bi ga mogl o nauiti, i
nadajmo se da e j ednoga dana to i bi ti jedna od pr vi h
stvari koj e e deca uiti u koli. Onog trenutka kada
hudete razumel i osnovni pri nci p posmatranj a onoga
to se deava unutar vas - a razumevate" ga put em
iskustva - na raspolaganj u ete i mat i naj monij u
alatku promene.
To ne znai da se neete susresti sa estokim
ot por om prema prestanku poistoveivanja sa svoj i m
bol om. To e se desi ti posebno ako ste vei deo ivota
provel i bl i sko poistoveeni sa svoj i m emoci onal ni m
ot el ot vor eni m b o l o m i ako j e vae oseanj e o
sopstvenom j a u cel i ni i l i dobr i m del om obuzeto ti me.
Ovo znai da ste od vaeg ot el ot vorenog bol a st vori l i
jedno nesreno ja i da verujete kako ova fikcij a uma
predstavlja vas. U t om sluaju, nesvesni strah od
gubi t ka sopst venog i dent i t et a stvorie jak ot por
prema bi l o k a k v o m prest anku poi stovei vanj a.
Dr ugi m reci ma, radije biste bi l i u bol ovi ma - radije
biste bi l i sam ot el ot voreni bol - nego zakoraili u
nepoznat o i r i z i kova l i gubi t ak vama bl i s kog
nesrenog ja.
POSMATRAJTE OTPOR UNUTAR
SEBE. Posmatrajte privrenost svom bol u.
Budi t e na vel i kom oprezu. Posmatrajte
84 Ekart Tol
neobino zadovolj stvo koje vam prua to
to ste nesreni. Posmatrajte pri si l nu elju
da razgovarate i l i razmiljate o tome.
Ot por e prestati ako ga vi uinite svesnim.
Tada moete da usmerite svoj u panju
pr ema ot el ot vor enom b ol u, ostanete
pri sut ni kao svedok, i ti me podstaknete
njegov preobraaj .
J edi no ste vi u stanju da to uinite. N i k o to ne
moe da uradi umesto vas. A l i , ako budete i mal i
dovol j no sree da pronaete osobe koj e su i nt enzi vno
svesne, ako budete u stanju da pr ovodi t e vreme sa
nj ima i pridruite im se u stanju pri sust va, to moe
bi t i od kori st i i ubrzati stvari . Na taj nain vae svetio
e ubrzo goreti j ae.
Kada kl adu koj a je tek zapaljena stavite pored one
koj a ve estoko gori , a nakon nekog vremena ih
ponovo razdvoj ite, ona prva kl ada e goreti veim
intenzitetom. Na kraju kraj eva, sve j e to ista vatra. Bi t i
takva vatra jedna j e od uloga duhovnog uitelja. Ne k i
psihoterapeuti mogu takode bi ti u stanju da vre tu
ul ogu, pod usl ovom da su odmakl i dalje od ni voa uma
i da su u mogunosti da stvaraju i odravaju stanje
i ntenzi vnog svesnog prisustva dok rade sa vama.
Prva stvar koj u treba da upamt i t e je sledea: sve
dok iz bol a gradite identitet za sebe, neete ga se moi
osl obodi t i . Sve dok je deo vaeg oseaj a o sopstvenom
ja uloen u va emoci onal ni bol nesvesno ete se
opi rat i i l i sabotirati svaki pokuaj da izleite taj bol .
Zato? J ednostavno zato to elite da ostanete
nepovredeni , a bol je postao sutinski deo vas. To je
jedan nesvesni proces, a j edi ni nain da ga prevazidete
jeste da ga uinite svesnim.
Razgr ai vanj e ot el ot vorenog bol a
85
MO VAEG PRISUSTVA
IZNENADNO SAZNANJE da ste sada, i l i
jo od ranije, vr l o privreni sopst venom
bol u moe bi t i prilino okantno. Onog
trenutka kada to uvi di t e, pr eki nul i ste tu
privrenost.
Ot el ot vor eni bol predstavlj a energetsko polj e, gotovo
kao entitet koj i je postao pri vremeno smeten u vaem
unutranj em pr os t or u. On predst avl j a ivotnu
energij u koj a je postala zarobl j ena, energij u koj a vie
ne tee.
Nar avno, ot el ot voreni bol j e tu zbog i zvesni h stvari
koje su se dogodi l e u prolosti. On jeste prolost koj a
jo uvek ivi u vama, i ako se poi stoveti te sa nj i m, vi
se poistoveuj ete sa prolou. Identitet rtve je
verovanj e da je prolost monij a od sadanjosti, to je
suprotno i st i ni . To j e ubedenje da su drugi l j udi ,
zajedno sa oni m to su vama uinili, odgovor ni za ono
to ste vi sada, za va emoc i onal ni bol i l i
nesposobnost da ispolj ite svoje pravo ja.
A istina glasi da je j edina mo koj a tu postoj i
sadrana u ovom t renut ku - to je mo vaeg prisustva.
Kada to j ednom budete shvat i l i , uvideete i da ste
sada vi odgovorni za va unutranji prostor - i ni ko
dr ugi - i da prolost ne moe nadvl adat i mo
Sadanjeg trenutka.
Nj ega stvara ono nesvesno u nama, a ono svesno u
nama ga preobraava u sebe. Sveti Pavle je prekrasno
iskazao ovaj uni verzal ni pr i nci p: Sve se pokazuj e
86 Ekart Tol
kada je i zneto na svetlost i sve ono to je i zneto na
svetlost i samo postaje svetlost. "
Ba kao to se ne moete bori t i prot i v tame, tako se
ne moet e b or i t i ni pr ot i v ot el ot vor enog bol a.
Pokuaj da se to uini stvorie unutranji konf l i kt i
sami m t i m dodat ni bol . Dovol j no j e posmat rat i ga.
Posmatranj e bol a sa sobom nosi i prihvatanj e bol a kao
dela onoga to u t om trenutku jeste.
S E D M O P O G L A VL J E
OD ZAVI SNI CKI H DO
PROSVETLJ ENI H ODNOS A
ODNOSI LJUBAV-MRNJA
Sve dok ne doete do frekvencij e svesti otvorene
pri sust vu, i l i ako to uopte ne uinite, svi odnosi , a
naroi to oni i nt i mni , bie duboko oteeni i krajnje
di sf unkci onal ni . Ne ko vreme e se initi savrenim,
kao to je to sluaj kada ste zalj ublj eni", al i svaki put
e se to pr i vi dno savrenstvo naruavati sve
uestalij om poj avom svaa, sukoba, nezadovolj stva i
emoci onal nog i l i ak fizikog nasilja.
ini se da veina ljubavnih odnosa" vrl o brzo
postaj u lj ubav-mrnj a odnosi . Lj ubav se onda za tren
oka moe pr et vor i t i u divljaki napad, oseanj e
neprij atelj stva i l i pot puno povlaenj e nakl onost i .
Smatra se da je to pr i r odno.
Ak o u svoj i m odnosi ma doivljavate i lj ubav" i
ono to j e suprot no od lj ubavi - napad, emoci onal no
nasilj e i sl i no - onda ste verovat no pob r ka l i
privrenost ega i zavisniku odanost sa l j ubavl j u. Ne
88
Ekart Tol
moete u j ednom t renut ku vol et i svog partnera, a u
sl edeem ga napadat i . I st i nska l j ubav nema
suprotnost. Ak o vaa l j ubav" i ma suprotnost, onda
to nije ljubav, ve snana pot reba ega za pot puni j i m i
dubl j i m oseanj em sopstvenog ja, potreba koj u ta
druga osoba pri vremeno zadovol j ava. To j e zamena za
spasenje koj u vri ego, a t okom j ednog krat kog
peri oda ona got ovo i deluj e kao spasenje.
A l i , nakon toga nastupa trenutak kada se va
partner ponaa na nain koj i ne uspeva da udovol j i
vaim potrebama, i l i , bolj e, pot rebama vaeg ega.
Oseanj a straha, bol a i nedostatka, koj a su uroeni
deo svesti ega, al i su bi l a pr i kr i vena ljubavnim
odnos om" , sada ponovo i zl aze na povrinu.
Ba kao to j e to sluaj kod svake druge vrste
zavi snost i , u obl aci ma ste kada vam j e droga
dostupna, al i na kraj u uvek nastupa trenutak u kom
droga vie ne deluje na vas.
Kada se ta bol na oseanj a ponovo jave, jo su
snanija nego ranij e, a, osi m toga, vi sada svog
partnera doivljavate kao uzr ok t i h oseanj a. To znai
da ih proj ektuj ete ka spolj anj osti i napadate tu drugu
osobu divljakom nasilnou, koj a je deo vaeg bol a.
Ovaj napad moe pr obudi t i partnerov lini bol , i
on i l i ona mogu uzvrat i t i na va napad. U ovoj taki
ego se jo uvek nesvesno nada da e njegov napad i l i
pokuaji mani pul aci j e predstavl j ati dovol j nu kaznu da
vaeg partnera ubede da pr omeni svoje ponaanje
kako bi i h ego ponovo mogao upot r ebi t i kao
kamuflau za va bol .
Svaka zavisnost se raa iz nesvesnog odbijanja da
se suoite sa sopstveni m b ol om i prebrodi t e ga. Svaka
zavisnost poinj e b ol om i zavrava se bol om. Od koje
god supstance da ste zavi sni - od al kohol a, hrane,
Od zavi s ni ki h do prosvet l j enih odnosa 89
legalne i l i nelegalne droge i l i neke osobe - vi nekoga
i l i neto kori sti te da pri kri j et e svoj bol .
To j e razl og zbog kog nakon poetne euforije u
i nt i mni m odnosi ma postoj i t ol i ko nezadovolj stva,
t ol i ko bol a. On i ni su uzrok bol a i nezadovolj stva. Oni
iznose na vi del o onaj bol i nezadovol j stvo koj i ve
postoj e u vama. Svaka zavi snost to ini. Svaka
zavisnost dostie taku u koj oj vie ne radi u vau
kori st, i tada oseate bol snanije nego i kada pre.
To j e jedan od razl oga zbog koj i h veina l j udi
veito pokuava da pobegne od sadanjeg trenutka i
veito traga za nekom vrst om spasenja u budunosti.
Prva stvar na koj u mogu naii ako usmere panju na
Sadanji trenutak jeste nj i hov lini bol , i to je ono
ega se plae. Ka d bi samo znal i kol i ko je l ako ui u
Sadanji trenutak, u mo sadanjosti koj a ponitava
prolost i njen bol , u stvarnost koj a razgrauje i l uzi j u.
K a d bi samo znal i ko l i ko su bl i zu sopstvene
stvarnosti, kol i ko su bl i zu Boga.
Ipak, ni izbegavanje odnosa u pokuaju da se
izbegne bol ne predstavlj a reenje. Bol je tu u svakom
sluaju. Vea je verovatnoa da e vas t ri neuspele
veze u isto t ol i ko godi na naterati da se osvestite nego
t ri godine provedene na pust om ostrvu i l i unutar
etiri zi da vae sobe. A l i ako biste mogl i da unesete
i ntenzi vno pri sustvo u svoj u samou, to bi takode
mogl o da vam pomogne.
90 Ekart Tol
OD ZAVI S NI C KI H DO
PROSVETLJ ENI H ODNOS A
BILO DA IVITE SAMI ILI SA
PARTNEROM, kl j una stvar j e b i t i
pri sutan i i nt enzi vi rat i pri sustvo tako to
ete usmeri ti svoj u panju j o dublj e u
Sadanji trenutak.
Da bi ljubav cvetala, pot rebno j e da svetio
vaeg prisustva bude dovol j no j ako kako
vie ne biste doli u si t uaci j u da vas
zaposednu mislilac" i l i ot el ot voreni b ol i
da i h pogreno zamenite sa oni m to vi
zaista jeste.
Spoznat i sebe kao Bie koj e poiva i spod
mi sl i oca, mi r i spod mentalne buke, lj ubav i
radost i spod bol a, znai sl obodu, spasenje,
prosvetljenje.
Pr e ki nut i poi stovei vanj e sa ot e l ot vor e ni m
b o l o m znai unet i pri sust vo u b ol i t i me ga
pr eobr azi t i . Pr eki nut i poi st ovei vanj e sa
razmilj anj em znai bi t i nemi posmatra sopstveni h
mi sl i i sopstvenog ponaanj a, naroi to ponavlj aj uih
ment al ni h obrazaca i ul oga koj e igra ego.
Ak o prestanete da mu pri dodaj ete svoje j a" , um
e i zgubi t i svoj u osobi nu kompul zi vnos t i , koj a u
os novi predst avl j a pr i s i l nu pot r ebu za proce-
nj i vanj em. On se nj ome opi re onome to jeste,
stvarajui sukob, dramu i novi bol . U st vari , onog
Od zavi s ni ki h do prosvet l j enih odnosa 91
moment a kada prihvatanj em onoga to jeste prestane
osudi vanj e, biete osloboeni od uma. Stvoriete
prost or za ljubav, za radost, za spokoj stvo.
PRVO ETE PRESTATI DA OSUUJETE
SEBE; pot om ete prestati da osuuj ete
partnera. Najvei katal i zator promene u
odnosu jeste pot puno prihvatanj e vaeg
part nera onakvog kakav on jeste, bez
potrebe da ga na bi l o koj i nain osuuj ete
i l i promeni t e.
To vas istog trenutka odvodi i znad ega. Sve
igre uma i zavisnika odanost tada prestaj u.
Ne ma vie rtava ni t i zl oi naca, nema
tuilaca i optuenih.
Ovo takode predstavlja i kraj uzaj amne zavi snosti ,
uvlaenj a u tui nesvesni obrazac, kome je ova
situacij a omoguavala da opstane. Pot om ete se i l i
razdvoj i t i - u lj ubavi - i l i ete se zaj edno zauvek
premesti ti duboko u Sadanji trenutak - u Bi e. Moe
l i to zaista bi t i t ol i ko j ednostavno? Da, t ol i ko j e
j ednostavno.
Lj ubav je stanje Bia. Vaa ljubav nije u spoljanjem
svetu, ona poiva duboko u vama. Ni ka da je ne
moete i zgubi t i i ona vas ne moe napusti ti . Ona ne
zavisi od nekog drugog tela, nekog spoljanjeg obl i ka.
U MIRU VAEG PRISUSTVA moete
oset i t i sopstvenu bezobl i nu i
bezvremenu stvarnost kao duhovni ivot
koj i udahnj uj e duu vaem f i zi kom
obl i ku. Onda moete osetiti isti taj ivot
duboko unutar svakog drugog oveka i
92 Ekart Tol
svakog dr ugog stvorenj a. Posmatrate ono
to lei iza koprene obl i ka i odvoj enosti .
To je spoznaj a j edinstva. To je ljubav.
Ma da su krat kot raj ni bl eskovi mogui, lj ubav ne
moe da cvet a uk o l i k o niste traj no osl oboeni
poistoveenosti sa umo m i ukol i ko vae pri sustvo nije
dovol j no i nt enzi vno da poniti ot el ot voreni bol - i l i
ako ne moete barem ostati pri sut ni kao posmatra.
Samo tada, ot el ot voreni bol vas ne moe nadvl adat i i
postati dest rukt i van po ljubav.
Od za v i s ni ki h do prosvet l j enih odnosa 93
VE Z E KAO DUH OVNA PRAKSA
Poto se l j udi sve vie poistoveuju sa svoj i m umom,
veina veza nije ukorenj ena u Biu, pa se stoga
pretvaraj u u i zvor bol a i nj ima poinju da domi ni raj u
pr obl emi i sukobi .
Ak o odnosi pot krepl j uj u i poveavaju mentalne
obrasce ega i akt i vi raj u ot el ot voreni bol , kao to to
ine u ovom t renut ku, zato ne biste pr i hvat i l i ovu
inj enicu umesto to pokuavate da pobegnete od nje?
Zat o ne biste saradi val i sa nj om umest o to
i zbegavate odnose i l i nastavlj ate da j uri t e za
f ant omski m i deal ni m part nerom kao reenjem svi h
vaih probl ema i l i sredstvom za ispunjenje?
Sa pri znavanj em i pri hvatanj em injenica takode
dol azi i izvestan stepen oslobaanja od nj i h.
Na pri mer, kada spoznate da postoj i neskl ad i
drite se te spoznaj e" , kroz vau spoznaj u je uao
novi f akt or, t ako da neskl ad ne moe ostati
nepromenj en.
KADA SPOZNATE DA NISTE
SPOKOJNI, vaa spoznaja stvara mi ran
prostor koj i nenim zagrljajem pr epuni m
l j ubavi obuhvat a vae nespokoj st vo i
pot om ga pretvara u spokoj stvo.
Kada je u pitanj u unutranja promena, ne
postoj i nita to moete uradi t i povodom
t oga. Ne moet e pr omeni t i sebe, a
zasi gurno ne moete pr omeni t i svog
partnera ni t i bi l o koga drugog. Sve to
moet e da uradi t e jeste da st vori t e
94 Ekart Tol
prostor kako bi se pr omena dogodi l a,
kako bi mi l ost i lj ubav nastupi l e.
Ka d god va odnos ne funkci oni e, kad god
ispolj ava ludilo" u vama i vaem part neru, budite
sreni. Ono to j e bi l o nesvesno i znosi se na vi del o. To
je pr i l i ka za spasenje.
SVAKOG TRENUTKA SPOZNAJTE
REALNOST TOG TRENUTKA, a
naroito imajte na umu vae unutranje
stanje. Ak o post oj i bes, spoznaj te da on
postoj i. Ak o se javlja l j ubomor a, potreba
da se branite i da budete u pr avu, pori v za
svadanj em, dete u vama koj e zahteva
ljubav i panju i l i emoci onal ni bol bi l o
kakve vrste - ta god da je u pi tanj u,
spoznajte realnost t og t renut ka i imajte na
umu tu spoznaj u.
Odnos e onda postati vaa sadhana, vaa duhovna
praksa. Ak o posmatrate nesvesno ponaanj e svog
partnera, uz puno l j ubavi ga uvaj te u svojoj spoznaj i
kako ne biste reagoval i na njega.
Nesvesnost i spoznaj a ne mogu dugo koegzi sti rati -
ak i ako spoznaj a post oj i samo u drugoj osobi , a ne
u onoj koj a ispolj ava nesvesno. Prisustvo lj ubavi je
apsol utno nepri hvat l j i vo za obl i k energije koj a se
nal azi u pozadi ni neprij atelj stva i napada. Ak o i kako
odreagujete na ono nesvesno u vaem part neru, i sami
ete postati nesvesni. A l i ukol i ko se tada setite da
spoznate svoj u reakci j u, nita nije i zgubl j eno.
Ni ka da pre ni su odnosi b i l i t ol i ko problematini i
optereeni sukobi ma kao to su to danas. Kao to ste
Od zavi s ni ki h do prosvet l j enih odnosa 95
moda ve pr i met i l i , oni ne postoj e da bi vas uinili
srenim i l i i spunj eni m. A k o nastavite da teite cilj u
spasenja kroz veze sa drugi ma, stalno ete i znova
doivljavati razoarenj a. A l i ako pri hvati te to da j e
veza tu da vas uini svesni m umesto srenim, onda e
vam taj odnos zaista pruiti spasenje i bi ete
izjednaeni sa uzvienijom sveu koj a eli da bude
doneta na ovaj svet.
Za one koj i ostaju pr i stari m obrasci ma, nastupie
sve jai bol , nasilje, konf uzi j a i l udi l o.
Kol i ko l j udi je pot rebno da se va ivot preobrazi u
duhovnu praksu? Ni j e vano ako va partner nee da
saraduje. Zdr av duh - svest - j edi no moe doi na
ovaj svet kroz vas. Ni j e pot rebno da ekate da svet
duevno ozdravi i l i da neko drugi postane svestan pre
nego to vi budete mogl i da se prosvetl i te. Mo g l i biste
doveka ekati na to.
Nemoj t e optuivati j edno drugo da ste nesvesni.
Ono g t renut ka kada ponet e da se svaate,
poi stoveti l i ste se sa ment al nom pozi ci j om, i ne samo
da branite tu pozi ci j u ve branite i svoj oseaj o
sopstvenom ja. Ego upravl j a si tuaci j om. Vi ste postali
nesvesni. S vremena na vreme moe bi t i pri kl adno da
se i staknu poj edi ni aspekti ponaanj a vaeg partnera.
Ako ste veoma pr i pr avni , veoma pri sut ni , moete to
initi bez upl i t anj a ega - bez okri vl j avanj a,
optuivanja i l i ubeivanja onog drugog da nije u
pravu.
Kada se va partner ponaa nesvesno, odustanite
od svih osuda. Osuda e i l i pobrkat i neije nesvesno
ponaanje sa oni m to ta osoba zaista jeste i l i e
proj ektovati vae sopstveno nesvesno na drugu osobu
i pobrkat i da je to ono to ona jeste.
96 Ekart Tol
Odustajanje od osude ne znai da ne prepoznaj ete
di sfunkci j u i nesvesno kada ih vi di te. To znai biti
spoznaj ui" pre nego biti reaguj ui" i sudij a. Tada ete
bi t i i l i u pot punost i osloboeni reakcije i l i ete bi t i u
mogunosti da reagujete, a ipak bi t i spoznajui, biete
prostor u kom se mot ri na reakcij u i u k o m joj je
dozvol j eno da postoj i. Umesto da se borite prot i v tame,
vi ete unosi t i svetlost. Umesto da reagujete na
obmanu, vi ete j e vi deti , a ipak i stovremeno gledati
kr oz nj u.
Bi t i spoznajui stvara otvoren prostor prisustva
punog l j ubavi , koj i omoguava svi m stvarima i svi m
l j udi ma da budu kakvi jesu. Ne postoj i vei katalizator
promene. Ak o tako budete inili, va partner nee moi
i da ostane sa vama i da ostane nesvestan.
A k o se oboj e sloite da veza bude vaa duhovna
praksa, ut ol i ko bolj e. Onda moete da i zrazi te j edno
dr ugom svoje mi sl i i oseanj a im se poj ave i l i im
nast upi reakcij a, kako ne biste stvarali vremenski jaz
u koj em bi neiskazana i l i nepotvrena emoci j a i l i
prituba mogl e da se gnoje i rastu.
NAUITE DA IZRAAVATE ono to
oseat e bez optui vanj a. Naui t e da
sluate svog partnera na j edan ot voren
neodbrambeni nain.
Daj te svom partneru prost ora da i zrazi
sebe. Budi t e pr i s ut ni . Opt ui vanj e,
odbrana, napadanje - svi oni obrasci koj i
su namenj eni jaanju i l i zatiti ega i l i
udovol j avanj u nj egovi m pot r ebama
postae tada izlini. Davanj e prost ora
dr ugi ma - i sebi - od vi t al nog je znaaj a.
Lj ubav ne moe da cveta bez toga.
Od zavi s ni ki h do prosvet l j enih odnosa 97
Ka da budet e ukl oni l i dva f akt or a koj a su
des t r ukt i vna po veze, kada budete pr eobr azi l i
ot el ot voreni bol i prestali da se poistoveuj ete sa
umom i ment al ni m pozi ci j ama, i ukol i ko va partner
uini to i sto, doiveete blaeni procvat veze. Umesto
da uzaj amno reflektujete svoj bol i nesvesnost, umesto
da zadovolj avate uzajamne zavisnike potrebe ega,
uzvratiete j edno dr ugom ljubav koj u oseate duboko
u sebi, lj ubav koj a dol azi sa spoznaj om sopstvenog
j edinstva sa svi m to postoj i.
To j e lj ubav koj a nema suprotnost.
Ak o se va partner i dalje poistoveuj e sa umom i
ot el ot voreni m bol om dok ste vi ve osloboeni, to e
predstavl j ati vel i ki izazov - ne za vas, ve za vaeg
part nera. Ni j e l ako iveti sa prosvetl j enom osobom,
i l i je, bolj e rei, t ol i ko l ako da partner to doivljava
kao najveu pretnj u.
Setite se da su egu pot rebni pr obl emi , sukobi i
neprij atelj i" kako bi oj aao oseaj odvoj enosti , od
koj eg zavi si njegov identitet. Neprosvet l j en partnerov
um bi e duboko i sf rust ri ran jer se nj egovi m
uvrenim pozi ci j ama ne prua otpor, to znai da e
one post at i nesi gurne i slabe, a ak post oj i i
opasnost " od nj i hovog ruenja u cel i ni , to bi
rezul t i ral o gubi t kom sopstvenog ja.
Ot el ot vor eni bol zahteva povrat no potkreplj enj e, a
ne dobi j a ga. Potreba za svaom, dr amom i sukobom
nije zadovol j ena.
98
Ekart Tol
ODUSTANI TE OD
VE Z E S A S OBOM
Prosvetlj eni i l i ne, vi ste i l i mukarac i l i ena, tako da
na ni vou vaeg i denti teta obl i ka niste pot puni . Vi ste
jedna pol ovi na cel og. Ta nepotpunost se doivljava
kao muko- ensko pri vl aenj e, trzaj pr ema
suprot nom energet skom pol ari t et u, bez obzi ra na to
kol i ko ste svesni . A l i u t om stanj u unutranj e
povezanost i vi oseat e t o pri vl aenj e negde na
povrini i l i peri f eri j i svog ivota.
Ovo ne znai da niste duboko povezani sa dr ugi m
l j udi ma i l i vaim par t ner om. Vi , u stvari , moete
uspostaviti duboku vezu j edi no ako ste svesni Bia.
Dolazei iz Bi a, u stanju ste da se usredsredite na ono
to se nal azi i za koprene obl i ka. U Biu, muko i
ensko su j edno. Va obl i k moe nastaviti da i ma
izvesne potrebe, al i Bie nema ni j ednu. Ono j e ve
kompl et no i cel o. A k o se t i m potrebama udovol j i , to
j e predi vno, al i bi l o da su zadovol j ene i l i ne, to nije od
vanosti za va dub oki unutranji prostor.
Prema t ome, savreno j e mogue da j edna
prosvet l j ena osoba, ako pot reba za muki m i l i
enskim pol ari t et om nije zadovol j ena, i ma oseaj
nedostatka i l i nepot punost i na spoljanjem ni vou svog
bia, a da i pak i st ovremeno bude sasvim kompl et na,
ispunj ena i spokoj na i znut ra.
Ak o vam nije ugodno sa sami m sobom kada ste bez
part nera, tragaete za vezom kako biste pr i kr i l i
nelagodnost. Budi t e si gurni da e se nelagodnost tada
ponovo j avi ti u nekom dr ugom obl i ku u vezi , i vi ete
verovatno vaeg part nera smatrati odgovor ni m za to.
Od zavi s ni ki h do prosvet l j enih odnosa 99
SVE TO JE ZAISTA POTREBNO DA
URADITE JESTE DA PRIHVATITE
OVAJ TRENUTAK U POTPUNOSTI.
Onda e vam bi t i ugodno ovde i sada, i
bie vam ugodno sa sami m sobom.
A l i da li j e pot rebno da uopte imate odnos sa
sami m sobom? Zato ne moete j ednostavno bi t i to
to jeste? Kada ste u odnosu sa sami m sobom, vi delite
sebe na dva del a: na j a" i na sebe" , na subjekt i na
objekt. To umom stvoreno dvoj stvo osnovni j e uzrok
cel okupne bespotrebne zamrenosti, svih probl ema i
sukoba u vaem ivotu.
U stanju prosvetlj enj a vi jeste ono to jeste - vae
j a" i vae sebe" spajaju se u j edno. Vi ne osuujete
sebe, ne saaljevate sebe, niste ponosni na sebe, ne
volite sebe, ne mrzi te sebe i tako dalje. Podela koj u
stvara samoreflektuj ua svest biva isceljena, njena
kletva ponitena. Vie nema tog sebe" koj i mora bi t i
zatien, odbranj en i l i prehranj en.
Kada ste prosvetl j eni , j ednu vezu vie nemate, vezu
sa sami m sobom. Kada se j ednom toga odreknete, sve
vae ostale veze bie lj ubavne veze.
Kada se budete predali onome to jeste
i tako postanete potpuno prisutni,
prolost e prestati da poseduje bilo kakvu mo.
Carstvo Bia, koje je bilo prikriveno umom,
tada otvara svoje kapije.
Iznenada se u vama javlja duboka tiina,
neobjanjiv oseaj mira.
A u toj radosti lei ljubav.
A u samom sreditu poiva ono sveto,
ono bezgranino, ono to se ne moe imenovati.
A u tom miru lei radost.
O S M O P O G L A VL J E
PRI H VATANJ E SADANJEG
TRE NUTKA
NEPOSTOJANOST I CIKLUSI IVOTA
Postoje ci kl usi uspeha, kada vam se stvari dogaaju i
pol aze za r ukom, i ci kl us i neuspeha, kada one
propadaj u i l i se raspadaj u, i morate ih napusti ti da
biste napravi l i prost ora za nastanak novi h stvari i l i
kako bi se odi gral a promena.
Ak o se grevito drite i pruate otpor, to znai da
odbij ate da se prepustite ivotnom t oku, i zbog toga
ete pat i t i . Razgradi vanj e j e potrebno kako bi se novi
razvoj dogodi o. J edno ne moe egzistirati bez drugog.
C i kl us neuspeha j e apsol ut no neophodan za
duhovnu spoznaj u. Mo r a da ste doiveli ozbi l j an
neuspeh na nekom ni vou i l i i skusi l i neki snaan
gubitak i l i bol pa vas j e pr i vukl a duhovna di menzi j a.
I l i j e moda sam va uspeh postao i sprazan i
beznaaj an, pa se tako pokazao kao neuspeh.
Neuspeh lei skri ven u svakom uspehu, a uspeh u
svakom neuspehu. U ovom svetu, to znai na ni vou
104 Ekart Tol
obl i ka, svako pre i l i kasnije doivljava neuspeh" , a
svako postignue na kraj u se svede na nul u. Svi obl i ci
su nepostoj ani.
I dalje moete bi t i akt i vni i uivati u ispolj avanj u i
stvaranju novi h obl i ka i okol nos t i , al i neete se
poistoveivati sa nj i ma. O n i vam ni su pot rebni da
vam prue oseaj sopstvenog ja. O n i nisu va ivot -
ve samo vaa ivotna situacij a.
J edan ci kl us moe traj ati od nekol i ko sati pa sve do
nekol i ko godi na. Postoje vel i ki ci kl usi i mal i ci kl usi u
okvi r u ovi h vel i ki h. Mno ge bol esti nastaju i z borbe
prot i v ci kl usa slabe energije, koj i su neophodni za
regeneracij u. Pori v da ostvarite neto i skl onost da
i zvodi t e oseaj o sopstvenoj vrednost i i identitetu iz
spoljanjih f akt ora, kao to je uspeh, neizbena su
zabl uda sve dok ste poistoveeni sa umom.
To vam oteava i l i onemoguava da pri hvati te slabe
ci kl use i dopustite im da postoj e. Stoga inteligencij a
organi zma moe, kao samozatitnu meru, preuzeti
vlast i pr ouzr okovat i bolest kako bi vas naterala da se
zaustavite, ne bi li neophodna regeneracij a mogl a da
se odi gra.
Sve dok va um procenj uj e neko stanje kao
dobro" , bi l o da je u pi tanj u veza, imetak, drutvena
ul oga, mesto i l i vae fiziko tel o, on mu se pri kl anj a i
poistoveuj e se sa nj i m. To stanje vas ini srenim,
ini da mislite dobro o sebi i moe postati deo onoga
to vi jeste i l i to mislite da jeste.
A l i nita ne traje veno u ovoj di menzi j i u koj oj
mol j ci i ra prodiru. Il i e se okonati , i l i e se
pr omeni t i , i l i e moda preiveti pr omenu pol ari teta,
jer isto ono stanje koj e j e j ue i l i prole godi ne bi l o
dobr o, i znenada i l i postepeno se pogoralo. Isto ono
stanje koje vas je ranije inilo srenim kasnije vas ini
Prihvatanj e S a da n j e g trenutka
105
nesreni m. Dananj i pr osper i t et sut ra postaje
besmisleno troenj e. Sreno venanj e i medeni mesec
postaju nesreni razvod i l i nesrena koegzistencij a.
Ili to stanje nestaje, pa vas nj egovo odsustvo ini
nesrenim. Kada se stanje i l i situacij a koj oj se um
pr i kl oni o i sa koj om se poi st ovet i o promeni i l i
nestane, um to ne moe da pr i hvat i . Grevito e se
drati stanja koje nestaje i opirae se promeni . To je
skoro kao da vam se neki ud ot ki da od tela.
To znai da su vaa srea i nesrea u stvari j edno.
Samo i h iluzij a vremena razdvaj a.
NE PRUATI NIKAKAV OTPOR
IVOTU znai bi t i u stanj u skl ada,
l agodnost i i neopt ereenost i . To stanje
onda vie ne zavisi od stvari koje postoje na
odreeni nain, kao dobre i l i loe.
Deluj e got ovo paradoksal no, a, i pak, kada vaa
unutranja zavisnost od obl i ka nestane, opte pri l i ke
vaeg ivota, spoljanji obl i ci , tee da se poboljaju u
ogromnoj mer i . St vari , l j udi i l i pr i l i ke koje ste
smatrali pot rebni m da biste bi l i sreni sada vam
dolaze bez i kakve borbe i l i napora sa vae strane, i
sl obodni ste da uivate u nj i ma i cenite ih - sve dok
traj u.
Nar avno, sve te stvari ipak e proi, ci kl usi e
dol azi t i i pr ol azi t i , al i s nest ankom zavisnosti nema
vie ni straha od gubi t ka. i vot se odvi j a sa lakoom.
Srea koj a j e dobij ena iz nekog sekundarnog i zvora
ni kada nije previe duboka. Ona j e tek bledi odraz
radosti Bia, treperavog mi ra koj i pronalazite i znutra
nakon to stupite u stanje nepruanja otpora. Bie vas
odvodi i znad suprot ni h pol ari teta uma i oslobaa vas
106 Ekart Tol
zavi snosti od obl i ka. ak i ako bi se sve oko vas
sruilo i raspal o, vi biste i dalje oseali duboku
unutranj u sr spokoj stva. Moda neete bi t i sreni,
al i si gurno ete bi t i spokoj ni .
Prihvatanj e Sadanj e g trenutka 107
UPOTREBA I ODBACI VANJ E
NEGATI VNOSTI
Sav unutranji ot por se doivljava kao negativnost u
ovom i l i onom obl i ku. Sva negativnost jeste ot por. U
ovom kont ekst u te dve reci gotovo su istoznane.
Negat i vnos t se protee od razdraenosti i l i
nestrpl j i vosti do strahovi tog besa, od potitenosti i l i
sumor ne zl ovol j e do samoubi l akog oaj anj a.
Ponekad ot por povlai obara emoc i onal nog
ot el ot vorenog bol a, a u t om sluaju ak i beznaaj na
situacij a moe proi zvest i estoku negativnost, poput
besa, utuenosti i l i duboke alosti.
Ego veruj e da pomou negat i vnost i moe da
manipulie stvarnou i dobije ono to eli. On veruje
da pomou negativnosti moe da privue poelj no
stanje i l i uniti ono koje je nepoelj no.
A k o vi " - um - ne veruj ete ^da nesrea
funkci oni e, zato biste je stvaral i . i nj eni ca je,
naravno, da negativnost ne funkcionie. Umesto da
privlai poelj no stanje, ona ga spreava da nastane.
Umesto da poniti negativno stanje, ona ga odrava.
J edi na njena kori sna" funkci j a jeste da oj aava ego, i
to je razl og zbog koj eg je ego oboava.
Kada se j ednom poistovetite sa neki m obl i kom
negati vnosti , vi neete eleti da ga napustite i , na
j ednom duboko nesvesnom ni vou, neete prieljkivati
pozi t i vnu pr omenu. Ona bi dovel a u opasnost va
identitet potitene, ljute i l i runo tretirane osobe. Vi
ete onda i gnor i sat i , por i cat i i l i sabot i rat i ono
pozi t i vno u svom ivotu. Ovo j e uobiaj eni f enomen.
A takode je i sul ud.
108 Ekart Tol
POSMATRAJTE BILO KOJU BILJKU ILI
IVOTINJU I DOPUSTITE JOJ DA VAS
NAUCI pr i hvat anj u onoga to jeste,
predaj i Sadanj em t renut ku.
Dopust i t e joj da vas naui Biu.
Dopust i t e joj da vas naui integritetu -
to znai bi t i j edno, bi t i ono to jeste, bi t i
stvaran.
Dopust i t e joj da vas naui kako se ivi i
kako se umi r e, a ne kako da ivljenje i
umiranj e pret vori t e u probl em.
Negat i vne emoci j e koj e se ponavl j aj u zai sta
ponekad sadre por uku, kao to je to sluaj i sa
bol esti ma. A l i koj e god promene da pravi te, bi l o da se
tiu vaeg posl a, vaih veza i l i vaeg okruenj a, one su
u krajnjoj l i ni j i samo kozmeti ke, osi m ako ne nastanu
iz promene u vaem ni vou svesti. A kada je to u
pi t anj u, onda moe znaiti samo j ednu stvar -
poveavanj e pr i sust va. Kada dosti gnete i zvest an
stepen pr i sust va, vie vam nee bi t i pot r ebna
negativnost da vam kae ime oskudeva vaa ivotna
situacij a.
A l i sve dok negativnost jeste t u, i skori sti te je.
Kori st i t e j e kao neku vrst u signala koj i e vas
podseati da budete vie pri sut ni .
KAD GOD OSETITE DA SE U VAMA
JAVLJA NEGATIVNOST, bi l o da j e
prouzrokovana neki m spoljanjim f akt orom,
milju i l i ak niim posebni m ega biste bi l i
svesni, posmatrajte to kao glas koj i vam
govori : Panja. Ovde i sada. Probudi se.
Os l obodi se svog uma. Budi pri sut an. "
Prihvatanj e Sa da nj e g trenutka 109
ak i najblaa razdraenost je znaajna i
mor a bi t i pr i znat a i r azmot r ena; u
supr ot nom, doi e do rastueg nagomi -
lavanja nenadgl edani h reakcij a.
Moda ete bi ti u stanju da j ednostavno odbacite
to energetsko polj e u sebi i da zakljuite da ono nema
ni kakvu svrhu im shvatite da ga ne elite. A l i onda se
pobri ni t e da ga odbaci te u pot punost i . Ukol i ko ne
moete da ga odbaci t e, j ednost avno pri hvat i t e
njegovo pri sustvo i usmerite panju na oseanj e.
UMESTO DA ODREAGUJETE NEGA-
TIVNO, moete uiniti da negati vnost
nestane tako to ete zami sl i t i sebe kako
postaj ete pr oz i r ni za spolj anj i uzr ok
reakcij e.
Preporuuj em da u poetku vebate sa si t ni m, ak
t ri vi j al ni m stvari ma. Zami s l i mo da sedite mi r no u
svojoj kui. Naj ednom, zauje se prodoran zvuk
al arma na aut omobi l u sa druge strane ulice. Pojavljuje
se razdraenost. Kakva je svrha te razdraenosti? Ba
ni kakva. Zato ste j e stvorili? Ni st e vi . Um j e to
uinio. Z b i l o se sasvim automatski , sasvim nesvesno.
Zato j u j e um stvorio? Zat o to se on dri
nesvesnog ubeenj a da e njegov otpor, koj i vi
doivljavate kao negativnost i l i nesrenost u nekom
obl i ku, na neki nain unititi nepoelj no stanje. To j e
naravno zabl uda. Ot por koj i on stvara, razdraenost
i l i bes u ovom sluaju, dal eko vie uznemiruj e od
prvobi t nog uzr oka, koj i on pokuava da uniti.
Sve ovo moe se pret vori t i u duhovnu vebu.
110 Ekart Tol
OSETITE SEBE KAKO POSTAJETE
TAKOREI PROZIRNI, bez vrst oe
materij alnog tela. Sada dozvol i t e da buka i l i
bi l o ta to uzrokuj e negat i vnu reakcij u
proe di rekt no kr oz vas. Ona vie ne udara
u vrsti zid" u vama.
Kao to sam rekao, vebajte u poetku sa si tni j i m
stvari ma. Al a r m na aut omobi l u, lave psa, vri ska
dece, zastoj u saobraaj u. Umest o da imate zi d ot pora
u sebi o koj i nepreki dno i bol no udaraj u stvari koj e
ne bi trebalo da se dogaaj u" , pustite da sve proe
kr oz vas.
Ne ko vam reci mo uput i neto to j e neul j udno i l i
smiljeno da vas povr edi . Umest o da se upustite u
nesvesnu reakcij u i negativnost kao to su napad,
odbrana i l i povlaenj e, vi putate da to proe pravo
kr oz vas. Nemoj t e pruati ni kakav ot por. Kao da vie
nema ni koga ko e bi t i povreen. To se naziva
pratanje. Na taj nain postajete nepovr edi vi .
Vi i dalje moete rei toj osobi da j e njeno
ponaanj e nepri hvatl j i vo ako j e to va i zbor. A l i ta
osoba vie nema mo da kontrol i e vae unutranje
stanje. Tada vi imate mo nad sami ma sobom, a ne
neko drugi , i vama ne upravl j a va um. Bi l o da je u
pi t anj u al ar m na a ut omob i l u, neul j udna osoba,
popl ava, zemlj otres i l i gubi tak itavog vaeg i met ka,
mehani zam ot pora j e i sti .
Vi jo uvek tragate u spolj anj em svetu i niste u
stanju da napustite taj modus traganj a. Moda e
naredna radi oni ca i mat i odgovor, moda neka nova
t ehni ka. Vama bi h porui o:
Prihvatanje Sa da nj e g trenutka 111
NEMOJTE TRAGATI ZA MI ROM.
Nemoj t e tragati za bi l o koj i m dr ugi m
stanj em, osi m onog u koj em se sada
nal azi t e; u s upr ot nom, i zazvaete
unutranji sukob i nesvesni ot por.
Oprost i t e sebi to niste spokoj ni . Onog
t renut ka kada pot puno pri hvat i t e svoje
nespokoj st vo, ono e se pr eobr azi t i u
spokoj stvo. Sve to u pot punost i pri hvati te
odvee vas do ci l j a, odvee vas do
spokoj stva. To je udo predaj e.
Kada pri hvat i t e ono to jeste, svaki
trenutak je naj bolj i. To je prosvetlj enj e.
112 Ekart Tol
PRI RODA SAMILOSTI
OTISNUVI SE IZNAD UMOM
IZGRAENIH SUPROTNOSTI, post al i
ste nal i k dub okom j ezeru. Spol j anj a
situacij a vaeg ivota i sve to se u njoj
dogaa predst avl j a povri nu j ezera.
Ponekad j e mi r na, ponekad vet rovi t a i
uzbur kana, u zavi snost i od c i kl us a i
godinjih doba. Dol e u dubi ni , meutim,
j ezero j e uvek netaknuto. Vi predstavlj ate
celo j ezero, ne samo nj egovu povrinu, i u
kont akt u ste sa sopstvenom dub i nom, koj a
ostaje apsol utno mi rna.
Ne opi rete se pr omeni pomou ment al nog oslanjanja
na bi l o koj u situacij u. Va unutranji mi r ne zavi si od
nje. Vi boravi t e u Biu - nepr omenl j i vi , veni ,
besmrt ni - i kada su u pitanj u ispunjenje i l i srea, vie
ne zavisite od spoljanjeg sveta obl i ka, koj i se stalno
menj aj u. Moet e uivati u nj i ma, poi gravat i se sa
nj i ma, stvarati nove obl i ke, potovati l epot u svega
toga. A l i nee bi t i ni kakve potrebe da se pr i kl oni t e
bi l o emu.
Sve dok ne budete svesni Bia, realnost dr ugi h l j udi
e vam i zmi c at i zato to niste pronal i svoj u
sopstvenu. Vaem umu e se dopadat i i l i mu se nee
dopadat i nj i hov obl i k, koj i ne podrazumeva samo
nj i hovo tel o, ve i um. Prava veza postaje mogua
j edi no kada postoj i svest o Biu.
Potiui od Bia, opaaete telo i um druge osobe
samo kao, reci mo, paravan iza koj eg moete da
Prihvatanj e Sadanj e g trenutka
113
osetite nj i hovu pravu realnost, kao to oseate svoj u.
Prema t ome, kada se suoite sa tuom pat nj om i l i
nesvesni m ponaanj em, ostanite pri sut ni i u kont akt u
sa Bi em, i na taj nain ete bi t i u stanju da pogledate
i za obl i ka i osetite blistavo i isto Bie te druge osobe
kr oz svoje sopstveno.
Na ni vou Bia sva patnja se prepoznaj e kao varka.
Za patnj u j e zasluno poistoveivanje sa ob l i kom.
uda isceljenja ponekad se dogaaju pomou ove
spoznaj e, pomou buenja svesti o Biu u drugi ma -
ukol i ko su spremni za to.
Sami l ost je svest o dubokoj sponi izmeu vas i svi h
stvorenj a. Kada sledei put budete r ekl i : Nemam
nieg zaj ednikog sa ovom osobom" , setite se da
imate puno toga zaj ednikog. Za nekol i ko godi na - za
dve i l i sedamdeset, nema neke velike razl i ke - oboj e
ete postati t r ul i leevi, zat i m gomi l e praine, a pot om
nita. Ovo je otrenj uj ua spoznaj a, koj a vas ini
poni zni m i koj a ostavlja mal o mesta za ponos.
Da li j e to negativna misao? Ne , to j e istina. Zato
zatvarati oi pred njom? U t om smislu postoj i pot puna
j ednakost izmeu vas i svakog drugog stvorenja.
JEDNA OD NAJMONIJIH DUHOVNIH
VEZBI jeste ta da se zadubite u medi taci j u
o smrt nost i fizikih obl i ka, ukljuujui i va
sopstveni . Ovo se zove: Umrite pre nego
to umret e. "
Upusti te se duboko u medi taci j u. Prvo se
va fiziki obl i k ponitava, vie ne postoj i .
Pot om dol azi trenutak kada svi obl i ci uma
i l i mi sl i takode umi r u. Ipak, vi ste jo uvek
tu - vae boansko prisustvo. Isijavajue,
pot puno budno.
114 Ekart Tol
Nita to j e bi l o stvarno ni kada ne umi re,
umi r u samo i mena, obl i ci i iluzij e.
Na ovom dub okom ni vou, samilost postaje
isceljujua u naj irem smi sl u te rei. U t om
stanju va isceljujui uticaj nije zasnovan na
onome to i ni t e, ve prvenst veno na
bi vst vu. Svi oni sa koj i ma budete doli u
kont akt bie di r nut i vaim pri sust vom i
pogoeni spokoj st vom koj e iz vas zrai,
bi l o da su toga svesni i l i ne.
Kada ste pot puno pr i s ut ni , a l j udi oko vas
ispolj avaj u nesvesno ponaanj e, vi ne oseate pot rebu
da odreagujete na to, to znai da mu ne pridajete bi l o
kakvu realnost. Vae spokoj stvo j e t ol i ko ogromno i
duboko da sve to nije spokoj no iezava u nj emu kao
da ni kada nije ni postoj al o. To rui karmiki ci kl us
akcije i reakcij e.
i vot i nj e, drvee, cvee, sve e oseati vae
spokoj stvo i odazvae se na njega. Vi uite druge
pomou bi vstva, put em demonstri ranj a spokoj stva
Boga.
Vi postajete svetio sveta" , emanacij a iste svesti, i
na taj nain ponitavate patnj u na ni vou uzr oka.
Uklanj ate ono nesvesno iz sveta.
Prihvatanj e S a da n j e g trenutka 115
MUDROS T PREDAJ E
Kval i t et vae svesti u ovom t renut ku je odluujui
faktor kada je u pitanj u vrsta budunosti koj u ete
i skusi ti , pa je zato predaj a najvanija stvar koj u
moete uradi t i kako bi nastupi l a pozi t i vna promena.
Svaka akcij a koj u preduzi mat e j e od sporednog
znaaja. Ni ka kva i st i nski pozi t i vna akcij a ne moe
nastati iz stanja svesti koj e ne zna za predaj u.
Za neke lj ude predaj a moe i mat i negat i vnu
konot aci j u, nagovetavaj ui por az, odustaj anj e,
nedoraslost i zazovi ma ivota, padanje u letargij u i
tako dalje. Meuti m, istinska predaj a je neto sasvim
drugaije. Ona ne znai da treba pasivno da trpite bi l o
koj u situacij u u koj oj se moete nai i da ne radite
nita povodom nje. Ni t i ona znai da treba da
prekinete sa pravlj enj em pl anova i l i zapoinjanjem
pozi t i vne akcije.
PREDAJA OZNAAVA JEDNOSTAVNU
al i duboku mudrost preputanja, pre nego
suprotstavl j anj a, i votnom t oku. J edi no
mesto gde moete i skusi t i tok ivota jeste
Sadanji trenutak, pa tako predati se znai
pri hvat i t i sadanji trenutak bezusl ovno i
bez rezerve.
To znai odbaci t i unutranji ot por prema
onome to jeste.
Unutranji ot por znai rei ne" onome to jeste,
put em mentalne osude i emoci onal ne negativnosti.
On j e posebno izraen kada stvari pou naopako" ,
116
Ekart Tol
to znai da post oj i j az i zmeu zaht eva i l i
nepokol ebl j i vi h oekivanj a vaeg uma i onoga to
jeste. To je jaz bol a.
Ak o ste odrasl i , znaete da stvari prilino esto
pou naopako" . Tano u t i m t renuci ma treba izvriti
predaj u ako elite da ukl oni t e bol i tugu iz svog
ivota. Prihvatanj e onoga to jeste istog trenutka vas
oslobaa poistoveivanj a sa umom i ti me vas ponovo
povezuj e sa Biem. Ot por jeste um.
Predaja je isto unutranji f enomen. To ne znai da
na spoljanjem ni vou ne moete preduzet i akcij u i
pr omeni t i situacij u.
Zapr avo, nije sveukupna si tuaci j a ono to j e
pot rebno da pri hvati te kada se predajete, ve samo
mal eni segment koj i se zove Sadanji trenutak. Na
pri mer, ako biste se negde zagl i bi l i u bl at u, vi ne biste
r ekl i : , , U redu, pomiriu se sa t i m da ostanem
zaglavlj en u bl at u. " Pomi renost sa sudbi nom nije
predaj a.
NE MORATE DA PRIHVATITE
NEPOELJNU ILI NEPRIJATNU
IVOTNU SITUACIJU. N i t i morate da se
zavaravate govorei kako nema nieg loeg
u tome to ste zagl avl j eni u bl at u. Ne . Vi u
pot punost i uviate da elite da se izbavite
odatle. Pot om suavate svoj u panju na
sadanji trenutak bez toga da ga ment al no
oznaite na bi l o koj i nain.
To znai da ne gradite ni kakav sud o
Sadanjem t renut ku. Prema tome, nema
ni kakvog ot por a, ni kakve emoci onal ne
negativnosti. Vi pri hvatate bivanje ovog
trenutka.
Prihvatanje Sa da nj e g trenutka 117
Tratim preduzi mate akci j u i inite sve to
moete da se izbavite iz date situacij e.
Takvu akcij u j a nazi vam pozi t i vnom akci j om. Ona
je dal eko efikasnij a od negativne akcij e, koj a se javlja
iz besa, oaj a i l i frustracij e. Sve dok ne postignete
eljeni rezultat, nastaviete da vebate predaj u putem
suzdravanja od mental nog oznaavanj a Sadanjeg
t renut ka.
Dozvol i t e mi da vam ponudi m vi zuel nu analogij u
kako bi h i l ustrovao ono to pokuavam da i staknem.
No je, vi se etate nekom stazom, okrueni ste
gustom magl om. A l i , imate snanu baterij sku l ampu
koj a proseca maglu i stvara jasan uzani prost or ispred
vas. Magl a je vaa ivotna situacij a, koj a ukljuuje
prolost i budunost; baterij ska l ampa je vae svesno
pri sust vo; jasan prostor je Sadanji trenutak.
Neizvrenje predaje uvruje va psiholoki obl i k,
okl op ega, i tako stvara snaan oseaj i zdvoj enosti .
Poinjete da doivljavate kao pretnj u svet oko sebe, a
posebno lj ude. Javlja se nesvesni pori v za unitenjem
drugi h put em osude, kao i potreba za nadmetanj em i
domi ni ranj em. ak i pr i r oda postaje va neprij atelj , a
vaa opaanja i tumaenj a rukovoena su strahom.
Ment al na bolest koj u nazi vamo paranoj a tek j e mal o
akut ni j i obl i k ovog normal nog, al i di sf unkci onal nog
stanja svesti.
Ne samo va psiholoki obl i k ve i onaj fiziki -
vae telo - kroz ot por postaje krut i ri gi dan. Napet ost
se javlja u razliitim del ovi ma tela i ono se u cel i ni
gri. Sl obodan prot ok ivotne energije kr oz telo je u
vel i koj meri ogranien.
118
Ekart Tol
Rad na tel u i i zvesni obl i ci fi zi kal ne terapij e mogu
bi t i od pomoi u obnavlj anj u ovog t oka, al i , osi m ako
ne vebate predaj u u svom svakodnevnom ivotu, te
stvari vam mogu pruiti samo pri vremeno ublaavanje
si mpt oma poto uzrok - obrazac ot pora j o uvek
nije ot kl onj en.
Postoj i neto u vama to ostaje i zvan uticaj a
pr ol azni h okol nost i koje grade vau ivotnu si tuaci j u,
i samo put em predaje vi imate pri stup tome. To j e va
ivot, vae sopstveno Bie - koje postoj i veno u
bezvremenom carstvu sadanjosti.
AKO SMATRATE DA JE VAA IVOTNA
SITUACIJA NEZADOVOLJAVAJUA i l i
ak nepodnol j i va, obrazac nesvesnog
ot pora koj i produava tu situacij u moete
pr eki nut i j edi no ako se prvo predate.
Predaj a je savreno spoj i va sa pr eduzi manj em
akcij e, zapoinj anj em promene i l i posti zanj em ci l j eva.
A l i , u stanju predaj e, jedna sasvim drugaija energij a,
drugaiji kval i tet, ul i va se u ono to inite. Predaj a vas
ponovo povezuj e sa i zvor nom energi j om Bi a, i
ukol i ko j e sve to inite ispunj eno Bi em, ona e
postati radosno velianje ivotne energije, koj e vas
odvodi j o dublj e u Sadanji trenutak.
Put em nepruanj a ot pora kvalitet vae svesti, a
prema tome i kval i tet svega to inite i l i stvarate,
nei zmerno se poveava. Rezul t at i e pot om doi sami
po sebi i odraavati taj kval i tet. Mo g l i bi smo ovo
nazvati akcij om u predat ost i " .
U STANJU PREDAJE vi sasvim jasno vi di t e
ta je to to treba da se uradi i preduzi mat e
Prihvatanj e Sadanj e g trenutka
119
akci j u, radei stvari redom i koncentriui
se na j ednu po j ednu.
Uite od pr i r ode: pogledajte kako se sve
moe posti i i kako se udo ivota
razot kri va bez nezadovolj stva i l i nesree.
To je razl og zbog kog je Isus rekao: Pogledajte
lj ilj ane, nain na koj i rastu; ni t i se mue, ni t i ure" .
AKO JE VAA SVEUKUPNA SITUACIJA
NEZADOVOLJAVAJUA i l i nepri j at na,
odvoj i te se od nje odmah i predajte se
onome to jeste. To j e ona baterijska l ampa
koj a proseca magl u. Spoljanje okol nost i e
onda prestati da upravlj aj u vaim stanjem
svesti. Vie niste usl ovl j eni reakci j om i
ot por om.
Pot om r azmot r i t e detalj e te si tuaci j e.
Zapi taj te se: Postoji li bi l o ta to bi se
mogl o ur adi t i kako bi se si tuaci j a
pr omeni l a, pobolj ala i l i kako mene vie ne
bi bi l o u nj oj ?" Ak o postoj i, preduzmi te
odgovaraj uu akci j u.
Nemoj t e se koncent ri sat i na stotinu stvari koje ete
si gurno i l i moda morat i da uradite u nekom t renut ku
u budunosti, ve na j ednu j edi nu stvar koj u moete
da uradite sada. To ne znai da uopte ne treba da
pl ani rate. Upr avo planiranj e moe bi t i ta j edina stvar
koj u moete sada da uradite. A l i pobri ni t e se da ne
ponet e da putate mental ne f i l move " , da
proj ektuj ete sebe u budunost, i tako izgubite Sadanji
trenutak. Nee moda svaka akcija koj u preduzmete
120 Ekart Tol
ur odi t i pl odom i stog t renut ka. Sve dok se to ne desi -
nemojte se opi rat i onome to jeste.
AKO NE POSTOJI NIKAKVA AKCIJA
KOJU MOETE PREDUZETI, a ni vi niste
u stanju da se udalj ite od situacije, onda
iskoristite tu situacij u kako biste uli jo
dublje u predaj u, j o dublj e u Sadanji
trenutak, j o dublj e u Bi e.
Kada se zakorai u ovu venu di menzi j u sadanjosti,
promena se naj ee dogaa na neobine naine, bez
potrebe za ulaganj em prevel i kog t ruda sa vae strane.
i vot postaje usluan i kooperat i van. Ak o su vas
unutranj i f akt or i kao to su st rah, kr i vi c a i l i
pasivnost spreavali da preduzmete akci j u, oni e se
rastopi ti na svetlu vaeg svesnog prisustva.
Nemoj t e pobrkat i predaj u sa st avovi ma poput ne
mogu vie da se t r udi m" i l i j ednostavno, vie mi nije
st al o" . Ak o se ti me paljivije pozabavi te, otkriete da
j e takav stav zat r ovan negati vnou u ob l i ku
pri kri vene zl ovol j e, pa zato on uopte ne predstavlj a
predaj u, ve zamaski rani ot por.
Na k o n to se predate, usmerite svoj u panju prema
unut ra kako biste pr over i l i da li j e ostao i kakav trag
ot pora u vama. Budi t e veoma oprezni dok to radi te;
u s upr ot nom, vrei ca ot por a u ob l i ku mi s l i i l i
neprepoznate emocij e moe nastaviti da se krij e u
nekom mranom ugl u.
Prihvatanj e S a da n j e g trenutka 121
OD ENERGI J E U MA DO
DUH OVNE ENERGI J E
PONITE TAKO TO ETE PRIZNATI
DA OTPOR POSTOJI. Budi t e tu kad se on
dogodi , kada se ot por poj avi . Posmatrajte
kako ga va um stvara, na koj i nain
oznaava situacij u, vas i l i druge. Obrati te
panju na proces razmiljanja koj i je u to
ukljuen. Osetite energij u emocij e.
Ti me to pri sust vuj et e poj avi ot por a,
uvi deete da on nema ni kakvu svrhu.
Usmeravanj em cel okupne vae panje na
Sadanji trenutak nesvesni ot por je uinjen
svesnim, i to je njegov kraj .
Ne moete bi t i i svesni i nesreni, i svesni i puni
negat i vnost i . Negat i vnos t , nesrea i l i patnj a, u
svakom obl i ku, znae da postoj i otpor, a ot por j e uvek
nesvestan.
Da l i ste vi odabral i nesreu? Ak o niste, kako se
poj avila? Sta je njena svrha? Ko je odrava u ivotu?
ak i ako ste svesni svoj i h nesrenih oseanja,
istina je ta da ste se poi st ovet i l i sa nj ima i odravate
taj proces u ivotu put em pri si l nog razmiljanja. Sve
j e to nesvesno ponaanj e. Ka d biste bi l i svesni,
odnosno pot puno pri sut ni u Sadanjem t renut ku, sva
negativnost bi se gotovo istog t renut ka ponitila. Ne
bi mogl a da opstane u vaem pri sustvu. Ona j edino
moe opstati u vaem odsustvu.
122
Ekart Tol
ak ni ot el ot voreni bol ne moe opstati dugo u
vaem pri sustvu. Vi odravate svoj u nesreu t i me to
joj dajete vremena. To j e nj en gl avni pokret a.
Ukl oni t e vreme put em i ntenzi vne svesti o sadanjem
t renut ku, i ona e nestati. A l i , da l i elite da nestane?
Da li ste j e se zaista zasitili? Ko ete bi t i bez nje?
Sve dok ne ostvarite predaj u, duhovna di menzi j a j e
neto o emu itate, o emu razgovarate, to vas
uzbuuj e, o emu piete knj ige, o emu razmilj ate, u
ta verujete - i l i ne verujete, kako bi l o. Ne ma ni kakve
razl i ke.
SVE DOK SE NE PREDATE, ta di menzi j a
nee postati iva stvarnost u vaem ivotu.
A kada to uinite, energija koj a e zraiti iz
vas i upravl j ati vaim ivotom imae dal eko
veu vi braci onu frekvenci j u od energije
uma, koj i jo uvek upravl j a naim svet om.
Kr oz predaj u, duhovna energija dol azi na
ovaj svet. Ona ne stvara ni kakvu patnj u ni
vama, ni drugi m l j udi ma, ni t i bi l o koj em
dr ugom obl i ku ivota na ovoj pl anet i .
Prihvatanje Sa da nj e g trenutka 123
PREDAJ A U LINIM VE Z A MA
Tano je da e samo nesvesna osoba pokuati da
i skori st i i l i izmanipulie druge, al i podj ednako j e
tano da samo nesvesna osoba moe bi t i iskoriena i
i zmani pul i sana. Ak o se opirete nesvesnom ponaanj u
dr ugi h - i l i se borite prot i v njega - i sami postajete
nesvesni.
A l i predaj a ne znai da treba doputati da vas
nesvesni l j udi koriste. Ni poto. Apsol ut no j e mogue
nekoj osobi jasno i glasno rei ne" i l i se udal j i t i od
neke situacije i istovremeno bi t i u stanju pot punog
unutranj eg nepruanja ot pora.
KADA KAETE NE" nekoj osobi i l i
si tuaci j i , neka to ne proi stekne iz reakcij e,
ve iz uvi da, iz jasne spoznaje toga ta je u
t om trenutku za vas dobro a ta ne.
Ne k a t o bude nereaguj ue ne" , ne"
vi s okog kval i t et a, ne" koj e j e sasvi m
osl oboeno negati vnosti i zato vie ne
stvara ni kakvu patnj u.
A k o ne moete da se predate, odmah
pr eduzmi t e akci j u. Ot vor e no kaite i l i
uinite ono to e izazvati pr omenu u
situacij i - i l i se udaljite od nje. Preuzmi te
odgovornost za svoj ivot.
Nemoj t e ni vae prel epo blistavo unutranje Bie ni
zeml j u zagaivati negativnou. Nemoj t e ostavlj ati
prost ora u sebi za neraspoloenj e u bi l o kom obl i ku.
124 Ekart Tol
AKO NE MOETE DA PREDUZMETE
AKCIJU, na pri mer ako ste u zat voru, onda
vam ostaju dva i zbora: ot por i l i predaj a.
Rops t vo i l i unutranj a sl oboda od
spoljanjih usl ova. Patnja i l i unutranji mi r.
Put em predaj e, vae veze e bi t i vrl o temelj no
pr omenj ene. A k o ni kada ne budete mogl i da
pri hvat i t e ono to jeste, sami m t i m neete bi t i u stanju
da pri hvat i t e ni j ednu osobu onakvom kakva ona jeste.
Vi ete osuivati, kr i t i kovat i , eti keti rati , odbaci vat i i l i
pokuavati da promeni t e lj ude.
Os i m toga, ako Sadanji trenutak stalno budete
pret varal i u sredstvo za postizanj e cilj a u budunosti,
onda ete i svaku osobu na koj u naiete i l i sa koj om
uspostavite vezu pretvarati u sredstvo za postizanj e
ci l j a. Veza - l j udsko bie - tada postaje od sekundarne
vanosti za vas i l i gubi bi l o kakav znaaj . Pr i mar no
postaje ono to moete da izvuete iz veze - bi l o da je
t o mat eri j al na kor i s t , oseaj moi , fi zi ko
zadovol j stvo i l i neki obl i k zadovolj enj a ega.
Dozvol i t e mi da vam pri kazem na koj i nain
predaj a moe da funkcionie u vezama.
KADA POSTANETE UMEANI U SVAU
ILI NEKU KONFLIKTNU SITUACIJU,
reci mo sa part nerom i l i neki m ko vam j e
bl i zak, zaponite tako to ete posmatrati
sopstvenu pot rebu da se branite onda kada
je va stav napadnut i l i pokuaj te da osetite
snagu sopstvene agresije dok napadate stav
druge osobe.
Posmatraj te privrenost koj u oseate prema
svoj i m pogl edi ma i milj enj ima. Osetite
Prihvatanj e Sa da nj e g trenutka
125
ment al no- emoci onal nu energij u koj a lei u
pozadi ni vae potrebe da budete u pravu i
da optuuj ete onu drugu osobu da nije u
pr avu. To predstavlj a energiju egoikog
uma. Vi j e inite svesnom time to j e
priznaj ete, ti me to je oseate to je vie
mogue.
A onda, j ednog dana, usred nekakve svae,
i znenada ete shvati ti da imate i zbora, tako
da ete moda odluiti da odustanete od
sopstvene reakcij e - samo da biste vi del i ta
e se dogodi t i . Vi se predajete.
Ne mi s l i m samo na odustaj anj e od verbal ne
reakcije tako to ete rei: U redu, ti si u pr avu" , sa
i zrazom na l i cu koj i govor i : Ja sam i znad ovog
detinj astog nesvesnog stanja". Ti me samo premetate
ot por na jedan drugi ni vo, dok egoiki um i dalje
ostaje na vl asti , prisvajajui pravo na komandu. Ja
govor i m o naputanj u itavog ment al no-
- emoci onal nog energetskog pol j a u vama koje se bor i
za mo.
Ego j e l ukav, zato morat e da budete veoma
oprezni , veoma pri sut ni i pot puno i skreni prema sebi
kako biste se uver i l i da li ste zaista odustal i od
poi stovei vanj a sa ment al ni m st avom i t i me se
osl obodi l i svog uma.
AKO SE IZNENADA OSETITE VEOMA
LAGANO, NEOPTEREENO I DUBOKO
SPOKOJNO, to je nepogreiv znak istinske
predaj e. Z a t i m posmatraj te ta e se desiti
sa ment al ni m stavom one druge osobe
nakon to ga vi vie ne potkreplj uj ete
126 Ekart Tol
pruanj em ot por a. Pr ava komuni kac i j a
poi nj e tek kada se poi st oveenost sa
ment al ni m st avovi ma ukl oni sa put a.
Nepruanj e ot pora ne znai nuno da ne radite
nita. To znai da bi l o kakvo i nj enj e" prestaje da
bude reakt i vno. Setite se duboke mudr ost i koj a lei u
os novi vebanj a i st onj aki h bori l aki h veti na:
nemoj te se opi rat i snazi pr ot i vni ka. Popustite kako
biste ga nadjaali.
Znaj ui to, neinj enj e ni ega" dok ste u stanju
i nt enzi vnog prisustva veoma je moan nain na koj i se
situacije i l j udi menjaju i iscelj uj u.
To se r adi kal no r azl i kuj e od neakt i vnost i u
obi nom stanju svesti, i l i , bolj e reeno, u stanju bez
svesti, koje potie od straha, inercij e i l i neodlunosti.
Ono pr avo nei nj enj e ni eg" podr azumeva
unutranje nepruanj e ot pora i vel i ki oprez.
S druge strane, ako je pot rebna akcij a, vi vie
neete reagovati iz usl ovl j enog uma, ve ete na
situacij u odgovarat i iz vaeg svesnog pri sustva. U t om
stanju va um je osl oboen poj mova, ukljuujui tu i
poj am nenasilj a. Prema t ome, ko moe da predvi di ta
ete uraditi?
Ego veruje da vaa snaga lei u vaem ot por u, a
tano j e zapravo to da vas ot por odvaj a od Bia,
j edi nog mesta istinske moi . Ot por predstavlj a slabost
i strah maski ran kao snagu. Ono to ego vi di kao
slabost u stvari je vae Bie u svoj svojoj istoti,
nevi nosti i moi. A ono to on vi di kao snagu zapravo
j e sl abost. Da kl e , ego post oj i u nepr eki dnom
modal i t et u ot pora, igra lane uloge kako bi pr i kr i o
vau slabost" , koj a zapravo predstavlj a vau mo.
Sve dok ne bude nast upi l a predaj a, nesvesno
Prihvatanje S a da n j e g trenutka 127
igranje ul oga sainj avae vel i ki deo meusobnog
l j udskog delovanj a. Ka d se budete predal i , nee vam
vie bi t i potrebne utvrde ega i lane maske. Postaete
veoma j ednostavni, veoma st varni . To j e opasno" ,
kae ego. Biete povreeni. Postaete r anj i vi . "
Ono to ego ne zna, naravno, jeste da samo ako
odbacite otpor, ako postanete ranj ivi" , moete da
otkrij ete vau i sti nsku i sutinsku neranj ivost.
D E V E T O P O G L A V L J E
PREOBRAAJ BOLESTI I
PATNJ A
PREOBRAAJ BOLESTI U PROSVETLJENJE
Predaj a predstavlj a unutranje prihvatanj e onoga to
jeste bez rezerve. Govor i mo o vaem ivotu - o ovom
t renut ku - a ne o usl ovi ma i l i okol nost i ma u vaem
ivotu, ne o onome to nazi vamo vaom ivotnom
si t uaci j om.
Bol est j e deo vae ivotne situacije. Kao takva, ona
i ma prolost i budunost. Prolost i budunost grade
nepr eki dni kont i nuum, osi m ako iskupljujua mo
Sadanjeg trenutka ne bude akt i vi rana put em vaeg
svesnog prisustva. Kao to znate, i spod raznorazni h
usl ova koj i sainjavaju vau ivotnu situacij u, koj a
egzi sti ra u vremenu, postoj i neto dubl j e, neto
sutastvenij e: va ivot, vae Bie u bezvremenom
Sadanj em t renut ku.
Poto u Sadanjem t renut ku ne postoje ni kakvi
pr obl emi , tako nema ni bol esti . Verovanj e u etiketu
130 Ekart Tol
koj om neko oznaava vae stanje upravo odrava to
stanje na pr vom mestu, opunomouj e ga, i od te
pri vremene nestabi l nosti stvara pr i vi dno pouzdanu
stvarnost. Vaem stanju to prua ne samo realnost i
pouzdanost ve i kont i nui t et u vremenu kakav ono
ranije nije i mal o.
USMERAVANJEM PANJE NA
SADANJI TRENUTAK i suzdravanjem
od nj egovog ment al nog obel eavanj a,
bolest se svodi na j edan i l i nekol i ko
inilaca: fiziki b ol , slabost, nelagodnost
i l i nesposobnost. Sadanji trenutak - to je
ono emu se predaj ete. Vi se ne predajete
i dej i o bol esti " .
Dozvol i t e patnj i da vas uvue u sadanji
trenutak, u stanje i nt enzi vnog svesnog
pri sustva. Iskoristite je za prosvetljenje.
Predaj a ne preobraava ono to jeste, i l i barem to
ne ini di r ekt no. Predaj a preobraava vas. Kada vi
postanete preobraeni , ceo va svet bi va preobraen
jer svet predstavlj a samo odraz.
Bolest nije pr obl em. Vi ste probl em - sve dok
kont r ol u i ma egoiki um.
KADA STE BOLESNI ILI NEMONI,
nemoj t e t o oseat i kao neku vrst u
neuspeha, nemoj t e oseati kr i vi c u.
Nemoj t e optuivati ivot da nepravedno
postupa sa vama, al i nemoj te optuivati ni
sebe. Sve je t o, u st vari , otpor.
A k o pat i t e od neke ozbi l j ne bol est i ,
i skori sti te je za prosvetlj enj e. Sve l oe"
P r e o br a a j bol est i i patnja 131
stvari koj e vam se dogaaju u ivotu -
iskoristite za prosvetlj enj e.
Oduzmi t e vreme od bolesti. Nemoj t e joj
davati ni kakvu prolost ni budunost.
Ne ka vas ona odvede u i nt enzi vnu svest o
sadanjem t renut ku - i tada posmatrajte
ta e se dogodi t i .
Postanite alhemiar. Pretvarajte obian metal u
zlato, patnj u u svest, vel i ku nesreu u prosvetljenje.
Da li ste ozbi l j no bol esni i sada oseate bes zbog
onoga to sam upravo rekao? Ak o j e tako, onda j e to
jasan pokazatelj da je bolest postala deo vaeg oseaja
o sopstvenom ja i da vi sada titite svoj identitet - ba
kao to titite i bolest.
Stanje koje j e oznaeno kao bolest" nema ni kakve
veze sa oni m to vi zaista jeste.
Kad god vas bude pogodi l a nekakva vel i ka nesrea
- bolest, nesposobnost, gubitak doma, bogatstva i l i
drutveno odreenog identiteta, preki d bliske veze,
smrt i l i patnja volj ene osobe i l i smrt koj a l ebdi nad
vama samima - i l i kada se neto bude ozbi l j no
pogoral o" , znajte da sve to poseduje i svoju drugu
stranu, da ste samo j edan korak udalj eni od neeg
neverovatnog, od pot punog alhemij skog preobraaja
nepl emeni tog metala bol a i patnje u zl ato. Taj jedan
korak naziva se predaj a.
Ne ma m nameru da t vr di m kako ete u nekoj od
t akvi h situacij a postati sreni. Neete. A l i strah i bol
bie pret voreni u unutranji mi r i spokoj stvo koj i
potiu sa j ednog veoma dubokog mesta - iz samog
Nepoj avnog. To j e onaj mir Boj i, koj i prevazi l azi
132
Ekart Tol
sve razumevanj e" . U poredenj u sa t i m, srea je
prilino povrna stvar.
Sa ovi m bl i st avi m mi r om dol azi i spoznaj a - ne na
ni vou uma, ve u dubi ni vaeg Bia - da ste neunitivi,
besmr t ni . Ov o nij e verovanj e. To j e apsol ut na
uverenost, koj oj ne treba ni kakav spoljanji dokaz i l i
pot vrda od nekog sekundarnog i zvor a.
Pr e obr a a j bol est i i patnj a 133
PREOBRAAJ PATNJ E U MI R
U i zvesni m ekst remni m situacij ama moda e vam i
dalje bi t i nemogue da pri hvat i t e Sadanji trenutak.
A l i kod predaje ete uvek dobi t i drugu ansu.
VAA PRVA ANSA jeste da svaki
trenutak predate realnosti tog trenutka.
Znaj ui da ono to jeste ne moe bi t i
poniteno - jer ono ve jeste - vi govori te
da" onome to jeste i l i pri hvatate ono
to nije.
Zat i m radite ono to morate, ta god da
situacija nalae.
A k o budete obi t aval i u o vo m stanju
pri hvat anj a, vie neet e stvarati
negativnost, patnj u, nesreu. Tada ete
iveti u stanju nepruanja ot pora, stanju
mi l os t i i prosvet l j enost i , osl oboeni
borbe.
Ka d god niste u stanju da to uinite, kad god
propusti te tu ansu - bi l o zbog toga to ne stvarate
dovol j no svesnog pri sust va da biste spreili
pojavljivanje nekog uobiaj enog i nesvesnog obrasca
ot pora, bi l o zato to je stanje t ol i ko ekstremno da je
za vas apsol utno nepri hvat l j i vo - vi tada stvarate neki
obl i k bol a, neki obl i k patnje.
Moe vam i zgl edati kao da j e situacija ta koj a
stvara patnj u, al i u osnovi nije tako - to ini va otpor.
134
Ekart Tol
EVO SADA VAE DRUGE ANSE DA SE
PREDATE - ako ne moete da pr i hvat i t e
ono to se nal azi spolj a, onda pr i hvat i t e
ono to se nal azi unutra. Ak o ne moet e
da pri hvat i t e spoljanje stanje, pr i hvat i t e
unutranj e.
To znai : nemoj te se opi r at i b o l u.
Dopust i t e mu da bude t u. Predaj te se
alosti, oaj u, strahu, usamlj enosti i l i bi l o
koj em ob l i ku koj i patnja popr i mi . Budi t e
j oj s vedok a da j e ment al no ne
oznaavat e. Pri grl i te bol .
Onda et e vi det i na koj i nain udo
predavanj a duboku patnju preobraava u
dub oki mi r . Ovo j e vae raspee. Ne k a
ono post ane i vae uskrsnue i uzdi gnue.
Ka da j e va b ol dubok, sva pri a o pr edaj i
verovat no e del ovat i isprazno i beznaaj no. Kada j e
va bol dub ok, naj verovatnij e ete oseati snaan
por i v da pobegnete od njega pre nego da mu se
predate. Neet e eleti da oseate to to oseat e. Ima li
ieg pr i r odni j eg od toga? A l i ne moete pobei , nema
i zl aza.
Postoj e mn o g i pseudoi zl azi - posao, a l kohol ,
droga, bes, proj ekt ovanj e, potiskivanj e i t ako dalje -
al i oni vas ne osl obaaj u bol a. Intenzitet patnje se ne
umanj uj e t i me to j e pravi t e nes ves nom. Ka da
pori ete e moc i onal ni bol , sve to inite i l i mi sl i t e, ba
kao i vae veze, postaje zaraeno nj ime. Vi ga takorei
emituj ete kao energi j u koj a zrai iz vas, a dr ugi ga
podsvesno pr i hvat aj u.
A k o su nesvesni , moda e se ak oset i t i pri si l j eni m
da vas na pa dnu i l i povrede na neki nai n, i l i ete
Pr e obr a a j bolesti i patnja 135
moda vi nj i h povr edi t i pr i l i k o m nesvesnog
proj ektovanj a vaeg bol a. Vi privlaite i ispolj avate
sve ono to odgovara vaem unutranj em stanju.
KADA NE POSTOJI IZLAZ, JO UVEK
POSTOJI PROLAZ. Stoga nemoj te okretati
gl avu od bol a. Suoite se sa nj i m. Osetite ga
u pot punost i . Nemoj te razmiljati o nj emu
- osetite ga! Izrazite ga, ako je to
neophodno, ali nemojte u svojoj gl avi oko
njega gradi ti scenario. Pokl oni t e svu svoj u
panju oseanju, a ne osobi , dogaaju i l i
situacij i za koje vam se ini da su ga
pr ouzr okoval i .
Nemoj t e dozvol i t i umu da iskoristi bol kako
bi iz njega stvorio identitet rtve za vas.
Samosaalj enj e i iznoenje svoje prie
drugi ma odravae vas zatoenim u patnj i.
Poto je nemogue pobei od oseanj a,
j edina mogunost promene jeste da se ude u
njega; u suprotnom, nita se nee i zmeni t i .
Prema tome, pokl oni te cel okupnu panju
onome to oseate i pokuaj te da to
ment al no ne oznaite. Dok budete zal azi l i
dubl j e u oseanj e, budi t e na ve l i kom
oprezu.
U poetku vam se moe initi kao da je u
pi tanj u jedno mrano i uasavajue mesto;
meutim, kada se bude j avio pori v da
okrenete glavu od njega, posmatrajte ga, ne
reagujte. Nastavite da usmeravate svoj u
panju na bol , nastavite da oseate alost,
strah, prestravljenost, usamljenost, ta god
da je pri sutno.
136 Ekart Tol
Ost ani t e opr e z ni , ostani te pr i s ut ni -
pr i s ut ni c e l i m s voj i m Bi em, s vakom
elij om svog tela. Do k to budete inili,
unosiete svetlost u ovu t amu. To j e pl amen
vae svesti.
Na ovom stadi j umu ne morate se vie bri nut i o
predaj i. Ona se ve odi gral a. Kako? Potpuna panja
isto je to i pot puno pri hvatanj e, isto je to i predaj a.
Posvei vanj em pune panj e, vi kori st i t e mo
Sadanjeg t renut ka, odnosno mo vaeg prisustva.
Ni j edan skri veni ostatak ot pora tu ne moe opstati.
Prisustvo ukl anj a vreme. A bez vremena, ni kakva
patnja, ni kakva negati vnost ne moe da opstane.
PRIHVATANJE PATNJE jeste putovanj e
u smrt. Suoavanj e sa dub oki m bol om,
doputanj e da on postoj i , usmeravanje
panje na njega, sve to predstavlj a svestan
odl azak u smrt. Kada budete umr l i ovom
smru, uvideete da smrt i u stvari nema -
i da se nemate ega boj ati . Samo ego
umi re.
Zami sl i t e svetl osni zrak koj i j e zaboravi o da j e
neodvoj i vi deo sunca i sebe zavarava verovanj em da
mora da se bor i za opstanak, stvarajui neki drugi
identitet koj i nije sunce i grevito se drei za njega.
Zar smrt ove zabl ude ne bi predstavlj ala neverovatno
osloboenj e?
ELITE LI LAKU SMRT? Da li biste
radije umr l i bez bol a, bez agonije? Onda
svakog t r enut ka umr i t e za prol ost i
Pr eobr aaj bolesti i patnja 137
pustite da svetlost vaeg prisustva svoj im
zraci ma spere teko, vremenom okovano
ja, za koje ste mi sl i l i da je vae istinsko ja.
138
Ekart Tol
PUT KRSTA -
PROSVETLJ ENJ E PUTE M
PATNJ E
Put krsta predstavlj a stari put ka prosvetlj enj u, a
donedavno j e to bi o i j edi ni put. A l i nemoj te ga
odbaci vat i i l i potcenj ivati nj egovu efikasnost. On jo
uvek deluj e.
Put krsta predstavlj a pot puni preokret . To znai da
se naj gora stvar u vaem ivotu - va krst - pretvara u
naj bolj u stvar koj a vam se i kada dogodi l a, ti me to vas
pr i mor ava na predaj u, na smrt " , pr i mor ava vas da
postanete nita, da postanete kao Bog - jer Bog
takode ne predstavlj a neto.
Bi t i prosvetlj en put em patnje - taj put krsta - znai
bi t i si l om uteran u nebesko carstvo dok se ritate i
vritite. Na kraj u ete se predat i jer ne moete vie da
podnesete bol , al i taj bol bi mogao da traje jo dugo
pre nego to se ovo dogodi .
SVESNO ODABRATI PROSVETLJENJE
znai odbaci t i svoj u privrenost prolosti
i budunosti i nainiti Sadanj i trenutak
sreditem svog ivota.
To znai i zabrati da obitavate u stanju
pri sustva, a ne u vremenu.
To znai rei da" onome to jeste.
Bol vam tada vie nee bi t i pot reban.
Pr e obr a a j bol est i i patnja 139
K o l i k o jo vremena smatrate da e vam bi t i
pot rebno pre nego to budete u stanju da kaete:
Neu vie stvarati bol ni t i patnj u" ? Ko l i k o e vam jo
bol a bi t i potrebno pre nego budete mogl i da nainite
taj izbor?
A k o mislite da vam j e pot rebno jo vremena,
dobiete ga - a dobiete i jo bol a. Vr eme i bol su
nerazdvoj i vi .
140
Ekart Tol
MO I ZBORA
Izbor podrazumeva svest - vi sok stepen svesti. Bez nje
vi nemate i zbora. Izbor nastupa onog t renut ka kada
prestanete da se poistoveuj ete sa umom i nj egovi m
usl ovl j eni m obrasci ma, onog trenutka kada postanete
pri sut ni .
Sve dok ne dosegnete tu taku, vi ste nesvesni,
duhovno govorei . To znai da ste pri si l j eni da
mi sl i t e, oseate i funkcioniete na odreene nai ne,
zavi sno od usl ovl j enosti vaeg uma.
N i k o ne odabi ra di sf unkci j u, sukob, bol . N i k o ne
odabi ra l udi l o. O n i se deavaju jer u vama nema
dovol j no pri sustva da bi se unitila prolost, nema
dovol j no svetlosti da bi se rasterala tama. Vi niste u
pot punost i ovde. J o uvek se niste sasvim pr obudi l i . U
meuvremenu, usl ovl j eni um upravlj a vaim ivotom.
Slino t ome, ako ste vi j edna od mnogi h osoba koj e
i maj u nekakav pr obl em sa svoj i m rodi t el j i ma, ako j o
uvek gajite mrnj u zbog neega to oni jesu i l i ni su
ur adi l i , onda i dalje verujete da su i mal i i zbora - da su
mogl i da postupe drugaije. Uvek nam se ini da su
l j udi i mal i i zbora, al i to j e varka. Sve dok va um, sa
s voj i m us l ovl j eni m obr asci ma, upr avl j a vaim
i votom, sve dok vi jeste va um, kakav i zbor imate?
Ni kakav. Vi se ak ne nalazite ni tu gde stojite. Stanje
poi stoveenosti sa umom j e veoma di sf unkci onal no.
Ono predstavlj a obl i k l udi l a.
Got ovo svi bol uj u od ove bolesti u razliitim
stepeni ma. Ono g trenutka kada t o budete uvi del i ,
P r e obr a a j bolesti i patnja
141
mrnje vie nee bi t i . Kako moete da mrzi te neiju
bolest? J edi no to j e pr i kl adno jeste uzvr at i t i
samilou.
Ak o vama upravl j a va um, ipak ete, i ako nemate
drugog i zbora, preivljavati posledice toga to niste
svesni, stvarajui dalju patnj u. Nosiete teret straha,
sukoba, probl ema i bol a. Tako stvorena patnja na
kraj u e vas pr i si l i t i da istupite iz nesvesnog stanja.
NE MOETE ZAISTA OPROSTITI SEBI
i l i drugi ma sve dok izvodite oseanje o
sopstvenom ja na osnovu prolosti. J edi no
dosezanjem moi Sadanjeg trenutka, koj a
predstavlja vau linu mo, moe se doi
do istinskog oprotaja. To prolost ini
nemonom, a vi postajete duboko svesni
toga da nita to ste ikada uinili i l i to je
uinjeno vama ne moe ak ni u najmanjoj
meri dot aknut i blistavu sutinu onoga to
vi predstavljate.
Kada se budete predal i onome to jeste i
tako postanete potpuno pri sutni , prolost
e prestati da poseduje bi l o kakvu mo.
Ona vam vie nee bi ti potrebna. Prisustvo
je klju. Sadanji trenutak je klju.
Poto j e ot por nerazdvoj iv od uma, naputanje
ot pora - odnosno predaja - predstavlj a smrt uma kao
vaeg gospodara, varalice koj i se pretvara da je vi" ,
lanog boga. Sve osude i sva negat i vnost se
razgrauju.
Carst vo Bia, koje j e bi l o pri kri veno umom, tada
otvara svoje kapij e.
142 Ekart Tol
I znenada se u vama j avlj a dub oka ti i na,
neobj anj iv oseaj mi ra.
A u t om mi r u lei ogromna radost.
A u toj radosti lei ljubav.
A u s amom sreditu poi va ono sveto, ono
bezgrani no. Ono to se ne moe i menovat i .
ZAHVALNICE
Zahvalan sam Viktorij i Rii, Koni Kelou, Marku Alenu i
osoblju izdavake kue New Worl Libraryza njihovu podrku i
odlino uraen posao na ureivanju ove knjige.
Posebno zahvaljujem svim osobama koje su pomogle pri
promociji i popularizaciji knjige Mo sadanjeg trenutka na
samom poetku. Ovom prilikom pomenuu samo neke od njih.
Keti Bordi , Mari na Boruso, Randal Bredli, Dina Bel-Brag, Tomi
Can, Greg Kl i f ord, Stiv Kou, Barbara Dempsi, Ki m Eng, Alison
Eter, Dag Frans, Dojs Franze, Remi Frumkin, Vi l ma Fuks, Stiven
Got ri , Pet Gordon, Metju i Doan Grinblat, Dejn Grifit, Surati
Harbruker, Meri l i n Kni p, Nora Mor i n, Karen Makf i , Sendi
Nj ufeld, Dim Novak, Keri Parder, Karmen Priolo, Ua Raece,
Dozef Roberts, Stiv Ros, Sara Ranjen, Ni ki Sachdeva, Spar Strit,
Maral i Barbara Terber, Brok Tali.
elim da iskaem svoju ljubav i zahvalnost vlasnicima i osoblju
mnogih privatnih knjiara putem kojih je knjiga Mo sadanjeg
trenutka dola do italaca. Odlino ste odradili svoj posao!
Posebno zahvaljujem:
Banyen Books, Vancouver, BC
Bodhi Tree Bookstore, Los Angeles, CA
East-West Bookstore, Seattle, WA
East-West Bookstore, Mountain View, CA
Greenhouse Books, Vancouver, BC
Heaven on Earth Book Store, Encinitas, CA
New Age Books & Crystals, Calgarv, AB
Omega Bookstore, Toronto, ON
Open Secret Book Store, San Rafael, CA
Thunderbird Book Store, Carmel, CA
Transitions Bookplace, Chicago, IL
Watkins Bookshop, London, UK