Statistiki skup je skup elemenata kojima prouavamo jedno ili vie obeleija ije se

vrednosti menjaju od elementa do elementa.

Statistiki skup potrebno je definisati pojmovno, prostorno i vremenski.
Pojmovno - odrediti pojam ili svojstvo svakog elementa posmatranog skupa.
Prostorno - odrediti prostor na koji se odnosi ili kojem pripadaju elementi
statistikog skupa.
Vremenski - odrediti vremenski trenutak ili razdoblje kojim e se obuhvatiti svi
elementi koji ulaze u statistiki skup.
Aritmetika sredina (Aritmeticka sredina niza brojeva je broj koji se dobije kada se njihov zbir
podeli sa ukupnim brojem clanova tog niza.) je pojam iz statistike, koji se rauna za neki skup
brojeva kao koeficijent broja lanova i broja lanova skupa, u matematikoj notaciji:

Geometrijska sredina ( Geometrijska sredina niza brojeva je N-ti koren iz proizvoda njegovih
clanova).je statistiki pojam koji za neki skup oznaava n-ti korijen umnoka svih lanova skupa.U
matematikoj notaciji za skup a1, a2, ..., an geometrijska sredina je
;
Primer : S = (1, 4, 16)
Skup S ima 3 lana iji celina iznosi 64, a geometrijska sredina iznosi 4 ( 4*4*4 = 64 ).
Mediana - je pojam iz statistike koji odreuje sredinu distribucije. Pola vrijednosti skupa
(distrubucije) nalazi se iznad mediane, a pola ispod. Mediana je manje osjetljiva na ekstremne
vrijednosti od aritmetike sredine, to ju ini posebno pogodnom za nepravilne asimetrine
distribucije.
Harmonijska sredina-Za analizu onih pojava ciji je intenzitet obrnuto proporcionalan vrednostima
posmatranog obelezja najpogodnija srednja vrednost je harmonijska sredina. Na primer, pri
ispitivanju produktivnosti meri se vreme potrebno za izradu nekog proizvoda ali je produktivnost
obrnuto proporcionalna tom vremenu pa je zato harmonijska sredina najpogodnija srednja vrednost
za razmatranje.
Harmonijska sredina niza brojeva je reciprocna vrednost aritmeticke sredine reciprocnih vrednosti
clanova tog niza.
Disperzija (rasprenost) -je jedan od vanijih statistikih pojmova kojima se brojano izraava stepen
varijabilnosti podataka. Vedu disperziju ili rasprenost imaju serije iji lanovi pokazuju vedi
varijabilitet.
Korelacija-predstavlja suodnos ili meusobnu povezanost izmeu razliitih pojava predstavljenih
vrednostima dvaju varijabli. Pri tome povezanost znai da je vrednost jedne varijable mogude sa
odreenom verovatnodu predvideti na osnovu saznanja o vrednosti druge varijable. Klasini primeri
povezanosti su npr. saznanje o uticaju koliine padavina na urod itarica, o povezanosti slane hrane i
visokog krvnog tlaka i sl.

Hi kvadrat test-temelji se na uestalosti (frekvencijama) pojedinih kategorija rezultata koje
usporeujemo s nekom drugom uestalodu koja bi se oekivala pod odreenom nul-hipotezom.
najlake hi -kvadrat izraunavamo ukoliko rezultate unosimo u tablice
fo= opaene frekvencije
ft= teoretski oekivane frekvencije