• Embed Doc
  • Copy Link
  • Readcast
  • Collections
  • CommentGo Back
Download
PRIMENE DIFERENCIJALNOG RA\u010cUNA U FIZICI
I
Osnovne definicije izvoda i diferencijala
Pojam izvoda funkcije u ta\u010dki je centralni pojam diferencijalnog ra\u010duna
za realne funkcije jedne realne promenljive.
Neka je f: X\u2192R(X\u2286 R) ia\u2208X\u2229X\u2019
Def. 1
Kona\u010dna grani\u010dna vrednost, ili broj
(1)
a
x
def
a
f
\u2192
=
\u2032
lim
)
(
a
x
a
f
x
f
\u2212\u2212
)
(
)
(
,
ako postoji, naziva se izvodom funkcijef u ta\u010dki a.
Jednakost (1) ekvivalentna je sa
(2)
(
)
a
x
a
x
o
a
x
a
f
a
f
x
f
\u2192
\u2212
+
\u2212
\u2032
=
\u2212
),
(
)
(
)
(
)
(
Egzistencija izvoda funkcije u ta\u010dki, mo\u017ee se opisati i na drugi,
ekvivalentan na\u010din:
Neka je data funkcija
R
X
f
\u2192
:
i
X
X
x
\u2032
\u2229
\u2208
fiksirana ta\u010dka. Uvidimo
skup
{
}\u2260
\u2208
+
\u2208
=
X
h
x
R
h
A
def
x
|
\u2205
Def. 2
Funkcijaf:X\u2192R je diferencijabilna ux ako postoji linearno preslikavanje
lx:R\u2192R i funkcija\u03b1x:Ax\u2192Rtakvi da va\u017ei
(3)
)
(
)
(
)
(
)
(
)
(
h
h
l
x
f
h
x
f
A
h
x
x
x
\u03b1
+
=
\u2212
+
\u2208
\u2200
gde je
0
),
(
)
(
\u2192
=
h
h
o
h
x
\u03b1
Teorema
Funkcijaf:X\u2192R je diferencijabilna u x\u2208X\u2229X\u2019akko postoji izvod f\u2019 (x).
Def. 3
(a)
Broj
h
x
h
x
h
x
def
=
\u2212
+
=
\u2206
)
(
)
(
zove se PRIRA\u0160TAJ NEZAVISNO
PROMENLJIVE U TA\u010cKI x, a broj
)
(
)
(
)
;
(
x
f
h
x
f
h
x
f
def
\u2212
+
=
\u2206
zove se
PRIRA\u0160TAJ FUNKCIJE f u ta\u010dkix, koji odgovara prira\u0161tajuh
nezavisno promenljive.
(b)
Kada jef diferencijabilna u ta\u010dkix, linearna funkcija
R
R
lx
\u2192
:
iz Def. 2 zove se di fere nc i jal funkcije u ta\u010dkix, i
obele\u017eava se sa d f(x ).
1
Kako va\u017ei
(
)
x
A
h
h
x
f
h
x
df
R
h
\u2208
\u22c5
\u2032
=
\u2208
\u2200
,
)
(
)
)(
(
odakle je
h
x
f
h
x
f
\u22c5
\u2032
\u2248
\u2206
)
(
)
)(
(
.
Kada je
x
x
f
=
)
(
, onda je
)
(
)
(
x
dx
x
df
=
i za svaku ta\u010dku
R
x\u2208
va\u017ei
1
)
(=
\u2032x
f
, to va\u017ei jednakost
h
h
h
x
dx
R
h
=
\u22c5
=
\u2208
\u2200
1
)
)(
(
)
(
pa imamo da za
{ }
0
\
R
h\u2208
\u2200
va\u017ei
(\u2217)
)
(
)
(
)
)(
(
x
f
h
dx
h
x
df
\u2032
=
Jednakost (\u2217) omogu\u0107ava da se u diferencijalnom ra\u010dunu, uporedo sa
Lagran\u017eovom oznakom
)
(x
f\u2032
koristi Lajbnicova oznaka
)
(x
dx
df
.
II
Diferencijalni ra\u010dun kod kretanja materijalne ta\u010dke
Nastanak izvoda funkcije vezuje se ili zapravo imao je za inspiraciju neke
osnovne fizi\u010dke veli\u010dine, barem u Njutnovoj verziji.

Grubo re\u010deno, ako pre\u0111eni put materijalne ta\u010dke predstavimo kao funkciju od vremenat, brzina \u0107e biti upravo izvod pre\u0111enog puta, a ubrzanje izvod brzine.

<1 >
Brzina
Neka ta\u010dka pri kretanju opisuje proizvoljnu trajektoriju. Pre\u0111eni put
mo\u017ee se definisati kao funkcija od vremenat.

Srednja brzina u vremenskom intervalu\u2206t, jeste koli\u010dnik promene vektora polo\u017eaja sa vredno\u0161\u0107u vremenskog intervala u kome se to pomeranje desilo.

t
r
vsr
\u2206
\u2206
=
\ue000
\ue000
Kada \u201epustimo\u201c da
0
\u2192
\u2206t
, dobijamo trenutnu brzinu kao
dt
r
d
t
r
v
t
\ue000
\ue000
\ue000
=
\u2206
\u2206
=
\u2192
\u2206
0
lim
Kada
0
\u2192
\u2206t
, va\u017ei
1
|
|
lim0
=
\u2206\u2206
\u2192
\u2206
rs
t
\ue000
, pa je intenzitet trenutne brzine
t
s
t
r
v
v
t
t
\u2206
\u2206
=
\u2206
\u2206
=
=
\u2192
\u2206
\u2192
\u2206
0
0
lim
|
|
lim
|
|
\ue000
\ue000
Ako pre\u0111eni put predstavimo u obliku
)
(t
f
s
def
=
, onda je zapravo
2
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...