Pojam Interneta i Internet

servisa
Dejan Lacmanovi
asistent

Tehniki fakultet Mihajlo Pupin
Zrenjanin
Raunarske mree
Raunarska mrea je skup vie raunara, perifernih
jedinica i drugih ureaja koji su meusobno povezani
zbog razmene podataka i deobe mrenih resursa.
Raunari u mrei nazivaju se vorovi.
vorovi mogu biti serveri i radne stanice.
Radna stanica je raunar na kojem se izvravaju
poslovi, a server raunar koji opsluuje radne stanice
na osnovu njihovih zahteva i dozvoljava korienje
mrenih resursa u skladu sa pravima korisnika.
Komunikacija izmeu vorova u mrei vri se na osnovu
protokola.
Internet koristi TCP/IP protokol stek.
Internet
Internet je globalna svetska mrea bazirana na TCP/IP
protokolu.
Nastanak Interneta se vezuje za kasne 60-te godine.
Danas se o Internetu, sa pravom govori kao mrei svih
mrea.
Glavna odlika Interneta je pristup nesagledivoj koliini
informacija multimedijalnog karaktera (tekst, slike,
zvuk, video materijal).
Druga karakteristika Interneta prisutna je u poboljanim
mogunostima komunikacije i razmene informacija
(elektronska pota, news).
Servisi Interneta
E-mail
Servis elektronske pote
Obuhvata prenos tekstualnih dokumenata koji sadre
poruke pomou programa za distribuciju pote (mail
server) do elektronskog sanduia (mailbox) neke
osobe.
Poruka se alje korisniku na osnovu njegove e-mail
adrese tipa imekorisnika@domen (npr.
peric@eunet.yu)
Servisi Interneta
World Wide Web (irom sveta mrea)
Moe se definisati kao distribuirani multimedijalni
servis
Korisniku omoguuje pristup multimedijalnim sadrajima.
Svakako najatraktivniji servis Interneta i samim tim servis
koji se najvie razvija.
Ovaj servis omoguuje, u sprezi sa ostalim tehnologijama
koje su u pozadini, jednostavno i komforno elektronsko
poslovanje.
Servisi Interneta
ICQ (speluje se aj si kju; igra rei - I Seek You
na engleskom jeziku znai ja te traim)
Omoguuje interaktivnu komunikaciju dva korisnika preko
tastature (chat) i mnoge druge pogodnosti

News
Konferencioni sistem ili sistem diskusionih grupa gde
korisnici razmenjuju miljenja ili stavove o odreenoj temi.
Diskusije su organizovane po tematskim celinama.

Servisi Interneta
FTP (File Transfer Protocol)
Internet servis koji omoguava pristup FTP serverima i
prenos eljenih datoteka (programa, tekstualnih fajlova i
dr.) u oba smera (tj. download i upload).

Video konferencije (Videoconferencing)
servis koji omoguava video i audio komunikaciju vie
stranaka
Koristi hardver (kamere, mikrofone i zvune kartice) i
softver specijalne namene
Kvalitetna video konferencija zahteva velike propusne
moi


Servisi Interneta
IRC (Internet Relay Chat)
Internet konverzacija vie korisnika preko tastature (chat)
Da bi se servis mogao koristiti potrebno je pristupiti nekom
od IRC servera

Telnet
servis namenjen radu na udaljenom raunaru
Korisnik se preko Interneta moe logovati na vor na
kojem ima otvoren nalog i raditi na njemu kao da se
nalazi u lokalu




Pristup Internetu
Pristup Internetu i njegovim servisima omoguen je
svim korisnicima koji plate specijalizovanim
kompanijama za pruanje Internet usluga
nazvanim ISP (Intrenet Service Providers)
Pojedinac se najjednostavnije moe povezati na
Internet pomou raunara, odgovarajueg
softvera i modema. Pored navedenih komponenti
potreban je i otvoren Internet nalog kod provajdera
Pristup Internetu
Modem (modulator/demodulator) je ureaj
koji slui za pretvaranje digitalnih signala
raunara u analogne signale pogodne za
prenos preko telefonskih linija i obrnuto.
Pristup Internetu
Povezivanje veih korisnika (firme i druge
organizacije) moe se izvriti iznajmljenim
vodovima uz upotrebu rutera.
Internet domeni
Domen (eng. domain) bi se mogao prevesti i kao
oblast, a predstavlja najviu logiku podelu na
Internetu.
To je dvoslovna ili troslovna oznaka koja se nalazi
na kraju e-mail adresa (npr: @ptt.yu, @yahoo.com)
ili na kraju WWW adresa (npr www.yahoo.com,
www.ptt.yu).
Internet domeni
Sledei domeni se nazivaju globalnim svetskim
domenima:
gov - civilna vladina udruenja
edu - univerziteti i druge obrazovne ustanove
com - trgovake i industrijske organizacije
mil - vojne ustanove
org - ostale organizacije, korisnike grupe itd
net - ustanove koje pruaju mrene usluge
Internet domeni
Pored globalnih, postoje i nacionalni domeni:

yu Jugoslavija hr Hrvatska
ba Bosna i Hercegovina si Slovenija
mk Makedonija ru Rusija
hu Maarska ro Rumunija
it Italija fr Francuska
uk Velika Britanija nl holandija
de Nemaka ca Kanada
au Australija at Austrija itd.

IP adrese
IP adresa predstavlja jedan od naina
prepoznavanja raunara na Internetu.
Saobraaj na Internetu se odvija usmerevanjem
na IP adresu traenog raunara.
IP adresa se sastoji se od etiri broja razdvojenih
takama, npr. 212.62.48.34, i svaka IP adresa je
jedinstvena za odreeni raunar.
DNS
DNS (skraenica od Domain Name System) je
server imena, a koristi se za davanje odgovora na
zahtev za traenjem IP adrese za odreeno ime
raunara
Primer: www.tf.zr.ac.yu slovna adresa / ime
raunara; 212.62.48.34 IP adresa.
koristi se za usmeravanje informacija u pravom
smeru na osnovu IP adrese, pretvarajui IP adrese
u slovne i obratno.
Web servis
WWW servis, poznatiji kao web, je najatraktivniji i
najee korieni servis Interneta.
To je multimedijalni servis koji omoguuje pristup
informacijama u obliku slike, teksta, zvuka i video
materijala.
Prezentovani materijal sadri linkove (veze) ka
drugim informacijama.
Linkovi mogu da pokazuju na druge prezentacije ili
na drugi deo iste prezentacije, a takoe i na
informacije drugog sadraja (npr. slike).
Web servis
Informacije se nalaze na raunarima specijalne
namene, nazvanim web serveri, koji su prikljueni
na Internet.
Skup informacija koji sainjava web prezentaciju
(npr. prezentaciju kompanije ili pojedinca) naziva se
web sajt (web site).
Svaki web sajt ima jedinstvenu web adresu.
Web servis
Pristup web servisu mogu je pomou
specijalizovanih softvera koji se nazivaju browseri.
Najvie korieni programi te vrste su Microsoft
Internet Explorer i Netscape Communicator.
Browseri omoguuju pristupanje web sajtovima na
osnovu unete adrese.
Primer za adresu softverske kompanije kao to je
Microsoft je www.microsoft.com
Napomena: prefiks www je uobiajen u web adresi
Mail klijenti
Drugi najkorieniji i istovremeno najstariji servis
Interneta je elektronska pota
Pristup specijalizovanim raunarima koji slue za
razmenu elektronske pote (tzv. mail serverima)
obavlja se programima koji se nazivaju mail
klijenti.
Najpopularniji program ove vrste je MS Outlook
Express
Pretraivai
Pretraivai (search engines) su sprecijalizovani
web sajtovi koji slue za brzo i lako pretraivanje
informacija po kljunim reima
Unos kljunih rei na pretraivaima se vri upisom
eljenih rei.
Vodei svetski pretraivai:
www.google.com
www.northernlight.com
www.yahoo.com
www.hotbot.com
www.altavista.com
www.lycos.com
www.alltheweb.com
Pretraivai
Domai pretraivai:
www.krstarica.com
www.pretrazivac.com
www.yusearch.com
www.yu
www.map.co.yu
www.surf.co.yu
www.mse.cg.yu

Pretraivai susednih drava
www.hr Hrvatska
cross.carnet.hr - Hrvatska
www.slowwwenia.com Slovenija
www.sirena.dhs.org Slovenija
www.bosnia-online.com Bosna i Hercegovina