Pinter Nastojnik

Proveri privatne poruke
Lista !lanova FAQ - "esto Postavljana Pitanja

Korisni!ke grupe Profil
Tra#i Pristupi Registruj se

Harold Pinter - Nastojnik

:: Forumi Tvorca Grada :: forum Pozori!ni tekstovi - klasici
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj slede"u temu
Autor Poruka
vuk
~ administrator ~
Pridru!io: 11 Sep 2005
Poruke: 5438
Lokacija: nigdina
Poslao: "et Dec 04, 2008 5:38 pm Naslov: Harold Pinter - Nastojnik
Harold Pinter
Nastojnik
Preveo: Arsenije Jovanovi!
LICA:
MIK - Mu"karac, blizu tridesetih. Otvoreno, svesrdno pona"anje. U gumenim je cipelama, kre!e se bez "uma.
ESTON - Mu"karac, pre"ao tridesetu. Nagla"eno spor i preterano ta#an. Tako se i kre!e. Kada se na ne"to
usredsredi, zatvara o#i i tako govori.
DEJVIS - Starac. Izmu#en, izgladneo, same kosti. Istovremeno, njegova izlaganja i govor poseduju veliku snagu.
Ima obi#aj kada govori da stisnute pesnice o"tro pote$e ka zemlji.
PRVI %IN, jedne zimske no!i. DRUGI %IN, nekoliko sekundi kasnije. TRE&I %IN, dve nedelje kasnije.
Soba. Jedan prozor levo, u dnu, delimi#no pokriven vre!om. Gvozdeni krevet du$ levog zida. Nad krevetom mala
polica, vedra za boje, kutije s koje"tarijama, zavrtnjima itd. Druge kutije, vaze ijedan smotan tepih pod krevetom.
Napred desno vrata. Pozadi, u sredini, #itavo brdo; kuhinjska sudopera, merdevine, kofa za ugalj, kosilica za travu,
kolica za kupovinu,fioke od kuhinjskog stola. Pod tom hrpom statua Bude. Dublje desno kamin. Kraj njega nekoliko
kofera, jedan skupljeni tepih, lampa za lemljenje, starinska elektri#na naprava za pr$enje, jedna polo$ena drvena
stolica, kutije, ne"to ukrasa, postolje za su"enje rublja, kra!e debele daske, elektri#na grejalica. Tu je i gomila
naslaganih starih novina. Pod Estonovom posteljom kraj levog zida usisiva# za pra"inu koji !emo videti tek kada
bude upotrebljen. S tavanice visi kofa.
PRVI %IN
Mik je sam u sobi, sedi na krevetu. Na sebi ima ko$nu jaknu. Ti"ina. Lagano razgleda sobu, predmet po predmet.
Di$e pogled ka tavanici i pilji u kofu. Obara pogled, sedi i dalje mirno, bez izraza, o#iju uprtih napred. Trideset
sekundi ti"ine. Tresak vrata. %uju se prigu"eni glasovi. Mik pokre!e glavu. Ustaje, prilazi tiho vratima, izlazi, zatvara
vrata bez "uma. Ti"ina. Glasovi se opet #uju. Primakli su se, zastaju. Vrata se otvaraju. Eston i Dejvis ulaze. Eston
prvi, Dejvis ga sledi, di"e te"ko. Eston je u kaputu od grube vunene tkanine, u tankom, pohabanom tamno plavom
"traftastom odelu na jedan red, u puloveru, izbledeloj ko"ulji i sa ma"nom. Dejvis je u izno"enom smedem kaputu,
izgu$vanim pantalonama, potko"ulji, prsluku, bez ko"ulje i u sandalama. Eston stavlja klju# u d$ep i zatvara vrata.
Dejvis razgleda sobu.
ESTON: Sedi.
DEJVIS: Hvala. (Razgleda.) Aaa...
ESTON: %ekaj malo.
Eston tra$i stolicu, ugleda onu koja le$i oborena kraj umotanog tepiha pored kamina, kre!e da je uzme.
DEJVIS: Da sednem? Pa... nisam po"teno seo... nisam sedeo ve!... eto, ne bih mogao da ka$em...
ESTON (donosi stolicu): Evo.
DEJVIS: Deset minuta, hteo sam da sednem i popijem #aj, deset minuta, a nijedne slobodne stolice tamo, u sred
no!i, nijedne. Grci, Poljaci, Grci, Crnci, #itava gomila, sve sami stranci, sve zauzeli. I ja sam tamo morao da radim...
i ja sam tamo morao da radim...
Eston seda na krevet, vadi papir i kutiju sa duvanom i po#inje da savija cigaretu. Dejvis ga posmatra.
Sve Crnci zauzeli, Crnci, Grci, Poljaci, mnogo njih, tako ti je to, ote"e mi mesto, kao da sam pas. Rekao sam ja to
njemu ve#eras.
Pauza.
ESTON: Sedi.
DEJVIS: Da, prvo, vidi", "to moram da uradim, moram prvo da se povratim, razume" "ta ho!u da ka$em? Mogao
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Harold Pinter - Nas... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=14996&st...
1 of 22 12/24/10 11:09 PM
sam glavu da izgubim tamo dole.
Dejvis besno vikne, porine stisnutim pesnicama ka zemlji, okrene Estonu le'a i zagleda se u zid. Pauza. Eston pali
cigaretu.
ESTON: Ho!e" da zavije" jednu?
DEJVIS (okrene se): (ta? Ne, ne, cigarete nikad. (Pauza. Prilazi.) Da ti ka$em, zna". Uzeo bih mal#ice duvana,
imam lulu, ako nema" ni"ta protiv.
ESTON (pru$a kutiju): Da. Evo. Uzmi odavde.
DEJVIS: Lepo od vas, gospodine. Samo da napunim lulu, ni"ta vi"e. (Vadi iz d$epa lulu, puni je.) Imao sam i
kutiju... ne tako skoro. Nestala. Nestala na Velikom zapadnom putu. (Pru$a kutiju.) Gde da je stavim?
ESTON: Daj meni.
DEJVIS (daje kutiju): Kad mi je pri"ao ve#eras, sve sam mu rekao. %uo si, je V da?
ESTON: Pa video sam kad te je izbacio.
DEJVIS: Izbacio? Ne pri#aj. Ta d$ukela, jednog starca kao "to sam ja, bio sam i ja nekada veliki gospodin.
Pauza.
ESTON: Da, video sam kada te je izbacio.
DEJVIS: Svi ti mangupi, dru"kane moj, pona"aju se kao svinje. To "to sam nekoliko godina proveo kao skitnica ne
zna#i da ne znam "ta je #isto!a. Ja sebi posve!ujem pa$nju. Zbog toga sam i $enu napustio. Dve nedelje posle
ven#anja, ne, ni toliko, ni nedelju dana, podignem poklopac s jedne "erpe, i zna" li "ta na'em unutra? Njeno donje
rublje, i to prljavo. U "erpi za povr!e, molim. U "erpi za povr!e. Eto, zbog toga sam je napustio i do danas je nisam
video. (Dejvis se okre!e, vrzma se po sobi, staje licem u licejjred statuom Bude na gasnoj pe!i, posmatra, okre!e
se.) )iveo sam i ja nekad na visokoj nozi. Sada vi"e nisam tako mlad. Onda, mogao sam da se nosim sa svakim od
njih. Nije se tako lako moglo iza!i na kraj sa mnom u to vreme. Kasnije je sve po"lo naopako. Imao sam ve!
nekoliko napada. (Pauza. Prilazi bli$e.) Jesi li video kako je onaj pro"ao?
ESTON: Video sam samo kraj.
DEJVIS: Do!i tako s kofom 'ubreta i narediti mi da je ispraznim. Nije moj posao da praznim kofe! Imali su de#ka za
izno"enje 'ubreta. Moj posao je bio da #istim pod, da spremam stolove, ne"to mo$da i da operem ali sa izno"enjem
kofa nije imao nikakve veze!
ESTON: Mmm.
Odlazi desno po elektri#ni ro"tilj.
DEJVIS: Da, dobru sam mu lekciju odr$ao! Pa i da jeste! %ak i da izno"enje kofa jeste moj posao, ko je taj idiot da
meni nare'uje? Me'u nama nema razlike. Nije on moj gazda. Nije on ni"ta vi"e od mene.
ESTON: (ta je on, Grk?
DEJVIS: Taj ne, on je (kot. (kotlan'anin. Primetio si ga, je li?
ESTON: Da.
Eston se vra!a svom krevetu i po#inje da skida utika# sa ro"tilja.
DEJVIS: Rekao sam mu "ta da radi sa svojom koforn. Je li? %uo si. Slu"aj ovamo, rekao sam, ja sam star #ovek,
rekao sam. Kad sam se ja vaspitavao, znalo se kako se treba obra!ati starijem svetu, tada se znao red, da sam
samo nekoliko godina mla'i... tresnuo bih te u pola re#i. To je bilo posle, po"to mi je gazda dao nogu. Previ"e
komocije, ka$e. Komocija i ja! Slu"aj, ti, rekao sam, znam ja svoja prava. To sam mu rekao. Neka sam ja i skitnica,
ali imam prava kao ostali ljudi. Mogli bismo malo da povedemo o tome ra#una, rekao sam. Ipak me je najurio.
(Seda na stolicu.) Eto kakve se stvari tamo doga'aju.
Pauza.
Da nisi u"ao i zaustavio tog "kotskog idiota, zavrsio bih u bolnici. Pa"!e on meni "aka jednom. Pa"!e mi "aka jedne
no!i. Samo kad jednom onuda pro'em.
Eston prilazi kutiji sa utika#ima i tra$i utika# za ro"tilj.
Ne bih na to vi"e ni mislio, ali sam svu svoju imovinu tamo ostavio, u sobici pozadi. Sve, skoro sve, ostalo je u toj
torbi, zna". Sva moja jadna imovina ostala je tamo. Zbog brzine. Kladim se da ovog #asa pretura po mojim
stvarima!
ESTON: Svrati!u jednom i uze!u ih.
Eston prilazi svom krevetu i po#inje da postavlja utika# na ro"tilj.
DEJVIS: U svakom slu#aju, zahvalan sam ti, pustio si me... pustio da predahnem... da predahnem koji minut.
(Gleda oko sebe.) Ovo je tvoja soba?
ESTON: Jeste.
DEJVIS: Puno zanimljivih stvar#ica.
ESTON: Da.
DEJVIS: Ispalo bi nekoliko "ilinga... kad bi se sve skupilo. (Pauza) Ima dosta toga.
ESTON: Ima dosta toga ovde, da.
DEJVIS: Tu spava", je li?
ESTON: Da.
DEJVIS: (ta, u ovom?
ESTON: Da.
DEJVIS: Tamo bi bio zaklonjen od promaje.
ESTON: Nema tu mnogo vetra.
DEJVIS: Dosta dobro. Drugo kad si napolju.
ESTON: Drugo.
DEJVIS: Samo vetar i vetar.
Pauza.
ESTON: Da, kad se vetar digne...
Pauza.
DEJVIS: Da...
ESTON: On... da...
Pauza.
2 of 22 12/24/10 11:09 PM
DEJVIS: Nastane velika promaja.
ESTON: Aha.
DEJVIS: Na to sam osetljiv.
ESTON: Jesi?
DEJVIS: Oduvek.
Pauza.
DEJVIS: Ima" li jo" koju sobu?
ESTON: Gde to?
DEJVIS: Mislim, tu... tu i tamo mislim.
ESTON: Nisu pod ugovorom.
DEJVIS: Ma nemoj.
ESTON: Mnogo bi posla tamo bilo.
Mala pauza.
DEJVIS: A prizemlje?
ESTON: Zatvoreno. Da samo vidi"... Pod...
Pauza.
DEJVIS: Sre!a "to si svratio u kafanu. Taj ludi (kot bi me ubio. Moj $ivot visio je o koncu vi"e puta. (Pauza) Primetio
sam, slede!a vrata, neko tamo $ivi, nekog u ku!i ima.
ESTON: (ta?
DEJVIS (gestikulira): Primetio sam...
ESTON: Da. Svuda ovde ljudi $ive.
DEJVIS: Primetio sam, dok smo prolazili, slede!a vrata, neko je spustio zavese.
ESTON: Susedi.
Pauza.
DEJVIS: A je li ovo tvoja ku!a?
Pauza.
ESTON: Ja sam tu.
DEJVIS: Gazda, a? (Stavlja lulu u usta i pu!ka je nezapaljenu.) Da, primetio sam ja njih kad smo prolazili kraj tih
vrata, navla#ili su zavese. Znao sam da neko tamo $ivi.
ESTON: Jedna induska porodica.
DEJVIS: Crnci.
ESTON: Retko ih vi'am.
DEJVIS: Crnci, a? (Dejvis ustaje, vrti se po sobi.) Da, da, sva"ta si ti tu nakupio, moram da ti ka$em. Ne volim kad
su sobe prazne. (Eston ostavlja ro"tilj i prilazi Dejvisu.) Slu"aj, dru"kane, ima" li mo$da par rezervnih cipela?
ESTON (odlaze!i u dubinu desno): Cipele?
DEJVIS: Ona $gadija u manastiru ponovo me nasamarila.
ESTON (prilazi svom krevetu): Gde?
DEJVIS: Dole kraj Lutona. Manastir kraj Lutona... Nabasao bio na jednog drugara kod (eperds Bu"a, zna"...
ESTON (zagleda ispod kreveta): Mislim da imam jedan par.
DEJVIS: Nabasao na tog drugara kod (eperds Bu"a. U jednom nu$niku. U stvari, on je bio u nu$niku. Vodio je jedan
od najboljih nu$nika. (Zagleda Estona.) Najbolji. Uvek bi mi utrapio komadi! sapuna, kad god bih svratio. Vrlo dobar
sapun. Morali su da dr$e najbolji sapun. Nikad nisam ostajao bez komadi!a sapuna kad god bih se vrzmao oko
(eperds Bu"a.
ESTON (izranja ispod kreveta sa cipelama): Par sme'ih.
DEJVIS: Sad nije tamo. Oti"ao. On me je i uputio u manastir. S druge strane Lutona. %uo je da daju cipele.
ESTON: Tebi su potrebne dobre cipele.
DEJVIS: Cipele? Pitanje $ivota ili smrti za mene. U ovima sam pre"ao ceo put do Lutona.
ESTON: I "ta se dogodilo kad si stig'ao?
Pauza.
DEJVIS: Poznavao sam u Ektonu jednog obu!ara. Bio je drugar prema meni. (Pauza) Zna" "ta mi je prokleti kalu'er
rekao? (Pauza) Sem ovih, ima li jo" crnaca ovde?
ESTON (pru$a cipele): Pogledaj da li vrede.
DEJVIS: Zna" li "ta mi je prokleti kalu'er rekao? (Baci pogled na cipele.) Izgleda da su malo male.
ESTON: Misli"?
DEJVIS: Ne, nisu ba" po meri.
ESTON: Dobro izgledaju.
DEJVIS: Cipele moraju biti taman. Ina#e, u$as. Ka$em ja kalu'eru, slu"ajte vi, gospodine, ka$em, on je otvorio
vrata, jedna velika vrata je otvorio, slu"ajte, gospodine, ka$em, prevalio sam ovaj put, ka$em, i pokazao sam ove,
imate li, ka$em, nekakav par cipela, imate li par cipela, ka$em, potrebne su mi za put. Pogledajte ove, samo "to se
ne raspadnu, ka$em, nisu vi"e dobre. %uo sam da ovde dr$ite #itavo stovari"te. %isti se, ka$e on meni. %ekajte vi,
ka$em ja, ja sam star #ovek, ne mo$ete vi tako sa mnom bez obzira ko ste i "ta ste. Ako se ne po#isti", ka$e on,
#isti!u ti nogom stra$njicu sve do kapije. Slu"ajte vi, ka$em, pri#ekajte, ka$em, meni je potreban par cipela i
nemojte vi previ"e sebi da dopu"tate, tri dana mi je trebalo dovde da stignem, ka$em ja, tri dana ni"ta nisam
okusio, mogao bih ne"to i da pojedem, a? Hajde do kuhinje, ka$e on, tamo pozadi, hajde tamo pozadi, i kada se
nahrani", #isti se "to br$e mo$e". Odem ja pozadi u kuhinju, i? Zna" "ta su mi dali? Pticu, malu jednu pti#icu, da je
#ovek sma$e za minut. Eto, ka$u oni, dobio si hranu pa se gubi. Hranu? Ka$em, "ta mislite da sam ja, pas? Obi#an
pas. (ta vi mislite da sam ja, divlja zver? A cipele, "ta je s cipelama, ja sam zbog cipela prevalio #itav put, #uo sam
da dajete cipele? Nisam ja lud, majci stare"ini va"oj !u se $aliti. Jedan od njih, jedan irski siled$ija, pri'e mi. I ja
kidnem. Svratim do Vatforda i tamo nabavim jedne. Izbih na Severni kru$ni put i taman pro'oh Hendon kad 'on
ode, nasred puta. Sre!a da sam poneo stare, ina#e bih propao. I tako sam ostao u njima, vidi", gotove su, nisu vi"e
niza"ta, sve "to je moglo da se raspadne raspalo se davno.
ESTON: Probaj ove.
3 of 22 12/24/10 11:09 PM
Dejvis uzima cipele, skida sandale, proba cipele.
DEJVIS: Nisu r'ave. (Gaca po sobi.) Jake su, da. Odgovaraju. Nisu r'ave. Ko$a jaka, je li? Vrlo jaka. Jednom je neki
tip poku"ao da mi utrapi od kozje ko$e. Nisam mogao da ih nosim. Ovo je drugo. Kozina se lomi, previja, za pet
minuta te upropasti. Ne!e da omek"a. Da. Dobra cipela.
ESTON: Pa lepo.
Dejvis giba stopalo.
DEJVIS: U stvari, nisu taman.
ESTON: A?
DEJVIS: Nisu. Moje stopalo je "ire.
ESTON: Mmm.
DEJVIS: Vidi" kako su "iljate.
ESTON: Eee.
DEJVIS: Ubogaljile bi me za nedelju dana. Mislim, ove moje nisu dobre, ali su taman. Ne vrede bogzna (ta, ali ne
$uljaju. (Skida i vra!a cipele.) U svakom slu#aju, hvala, gospodine.
ESTON: Poku"a!u ne"to da na'em.
DEJVIS: Neka vam je sa sre!om. Ovako na put ne mogu. Iz jednog mesta u drugo u ovakvim cipelama nikako. A
moram da se kre!em, vidite, moram da na'em posao.
ESTON: Kuda namerava"?
DEJVIS: O, imam dve-tri stvari u glavi. %ekam da se popravi vreme.
Pauza.
ESTON (prilazi ro"tilju): Da li bi... da li bi hteo ovde da spava"?
DEJVIS: Ovde?
ESTON: Mo$e" ovde da spava" ako ho!es.
DEJVIS: Ovde? O, pa ne znam, zna".
Pauza.
DEJVIS: A koliko dugo?
ESTON: Pa... dok se ne sredi".
DEJVIS (seda): Pa ovaj, u tom slu#aju...
ESTON: Dok ne prona'e" neko re"enje...
DEJVIS: A, na!i !u ja ve! neko re"enje... samo jo" malo... (Pauza) A gde bih spavao?
ESTON: Ovde. Druge sobe... ne bi ti odgovarale.
DEJVIS (di$e se, razgleda): Ovde? Gde?
ESTON (di$e se, dolazi u sredinu): Tamo je krevet, iza tih stvari.
DEJVIS: O, vidim. Pa, zgodno zaista. To je... da ti pravo ka$em, zgodno bi bilo... dok se ne sredim. Ima" puno
name"taja ovde.
ESTON: Skupljao sam. Neka stoji. Mo$e jednom da zatreba.
DEJVIS: Gasna pe! radi, je li?
ESTON: Ne.
DEJVIS: Pa "ta radi" kad ti se pije #aj?
ESTON: Ni"ta.
DEJVIS: To je malo nezgodno. (Dejvis posmatra daske.) Gradi" ne"to?
ESTON: Mo$da "upu, tamo pozadi.
DEJVIS: Drvodelja, a? (Skre!e ka kosilici.) Ima" i travnik?
ESTON: Pogledaj.
Eston podi$e vre!u na prozoru. Gledaju napolje.
DEJVIS: Izgleda da je gusta.
ESTON: Sve je ve! zaraslo.
DEJVIS: (ta je ono? Bara?
ESTON: Da.
DEJVIS: Ima li riba?
ESTON: Ne, nema ni#ega.
Pauza.
DEJVIS: Gde misli" da podigne" "upu?
ESTON (okre!e se): Moram prvo da uredim vrt.
DEJVIS: Treba!e ti traktor, #ove#e.
ESTON: Sna!i !u se ve!.
DEJVIS: Drvodelja, a?
ESTON (bez pokreta): Volim... da radim rukama.
Dejvis podi$e statuu Bude.
DEJVIS: (ta je ovo?
ESTON (uzima je, posmatra): To je Buda.
DEJVIS: Ma hajde.
ESTON: Jeste. I vrlo ga volim. Na"ao sam ga u... jednoj radnji. Meni je mnogo lep. Ne znam za"to. (ta misli" o tim
Budama?
DEJVIS: Slu"aj, pa Bude su... sasvim u redu, je li?
ESTON: Naravno, bilo mi je drago kad sam do"ao do ovog. Lepo je napravljen.
Dejvis se okre!e, zaviruje pod sudoperu itd.
DEJVIS: Ovo tu, to je krevet, je li?
ESTON (prilazi krevetu): Sve !emo to urediti. Lestve !e taman stati ispod kreveta.
Stavljaju lestve pod krevet.
DEJVIS (pokazuje sudoperu): A ovo?
ESTON: Mislim da !e i to stati ispod.
4 of 22 12/24/10 11:09 PM
DEJVIS: Da ti pomognem. (Podi$u predmet.) Ima hiljadu kila, a?
ESTON: Tamo.
DEJVIS: Ali mo$e da zatreba.
ESTON: Ne. Otarasi!u se toga. Ovde. (Stavljaju lavabo pod krevet.) Kupatilo je dole. Ima tamo jedan lavabo.
Mo$emo ovo i tamo da prenesemo.
Pomeraju kofu za ugalj, kolica za kupovinu i kosilicu, zatim kredenac, uz desni zid.
DEJVIS (zastane): Ne koristite ga zajedno, je li?
ESTON: (ta?
DEJVIS: Pitam, da li zajedno s crncima koristi" toalet?
ESTON: Prva vrata, tu oni $ive.
DEJVIS: I ne ulaze? (Eston stavlja kredenac uza zid.) Jer, zna"... mislim... red je...
Eston prilazi krevetu, duva pra"inu, trese !ebad.
ESTON: Jesi li video plavi kov#eg?
DEJVIS: Plavi kov#eg? Tamo. Vidi pored tepiha. (Eston prilazi kov#egu, otvara ga, uzima #ar"ave ijastuk i sve to
stavlja na krevet.) Lep #ar"av.
ESTON: &ebe je pra"njavo.
DEJVIS: Ne mari ni"ta.
Eston se uspravlja, vadi duvan, zavija cigaretu. Prilazi svom krevetu i seda.
ESTON: Kako stoji" s novcem?
DEJVIS: Pa ovaj... da vam pravo ka$em, gospodine... malo sam "vorc.
Eston iz d$epa vadi sitan novac, odabira i pru$a Dejvisu pet "ilinga.
ESTON: Evo ne"to malo.
DEJVIS (prima novac): Hvala, hvala vam, sre!no bilo. Ba" sam nekako ostao "vorc. Vidi", ni paru mi nisu dali a
radio sam #itavu nedelju. Eto kako stoji stvar, eto kako ti je to.
Pauza.
ESTON: Bio u kafani pre neki dan. Poru#im #a"u Ginisa. Donesu mi debelu kriglu. Sednem, al' ne mogu da pijem.
Volim samo iz tanke #a"e. Uzmem gutljaj dva al' nikako da dovr"im.
Eston uzima odvrtku i nastavlja s popravkom ro"tilja.
DEJVIS (strastveno): Samo da se vreme popravi! Mogao bih da odem u Sidkap!
ESTON: Sidkap?
DEJVIS: Vreme je pasje, 'avo da ga nosi! Kako da po takvom vremenu, u ovakvim cipelama, odem u Sidkap?
ESTON: A "ta !e" u Sidkapu?
DEJVIS: Tamo su svi moji papiri!
Pauza.
ESTON: Tvoji, "ta?
DEJVIS: Papiri!
Pauza.
ESTON: A za"to u Sidkapu?
DEJVIS: Pa kod jednog #oveka. Ostali kod njega. Razume"? Bez tih papira ne mogu da doka$em ko sam. Ne mogu
bez njih da maknem. U njima stoji ko sam i "ta sam. Razume"! Bez tih papira mene nema.
ESTON: Kako to?
DEJVIS: Vidi", stvar je u tome, vidi", "to sam promenio ime! Davno. Vrteo sam se po svetu pod la$nim imenom! Jer
ovo nije moje pravo ime.
ESTON: Koje?
DEJVIS: D$enkins. Bernard D$enkins. Tako se sada zovem. Po tom imenu me ljudi znaju. Al' ako tako nastavim,
r'avo !u pro!i. Nemam na to prava. Imam kartu od osiguranja kod sebe. Pogledaj. (Vadi iz d$epa kartu.) I tu sam
D$enkins. Vidi"? Bernard D$enkins. Pogledaj. Cetiri pe#ata. %etiri. Al' "ta to vredi, to nije moje pravo ime.
Nanju"i!e, i onda sam nagrabusio. %etiri pe#ata. Debelo sam platio, velika lova. Trebalo je da udare vi"e, mnogo
vi"e pe#ata, al' nisu, cicije, nisam im'o vremena da isterujem stvar.
ESTON: Trebalo je da udare te pe#ate.
DEJVIS: Ne bi ni to re"ilo stvar! Nema tu pomo!i. Jer to nije moje pravo ime. Jo" bih zbog te karte mogao i da
zaglavim.
ESTON: A kako se, u stvari, zove"?
DEJVIS: Dejvis. Mek Dejvis. Tako sam se ranije zvao.
Pauza.
ESTON: Izgleda da je i tebi svega dosta.
DEJVIS: Kad bih samo do Sidkapa mogao da odem! %ekam da se vreme sredi. Sve mi je papire pokupio, #ovek kod
koga su papiri bili, sve je tamo ostalo, s njima u d$epu #uda mogu da u#inim.
ESTON: A koliko ih ve! dugo dr$i?
DEJVIS: (ta?
ESTON: Koliko ih dugo ima?
DEJVIS: O, mora da je... to je bilo za vreme rata... mora da je... pa otprilike pre petnaest godina.
Pauza.
ESTON: (ta misli", da li ih je sa#uvao?
DEJVIS: O, da, sa#uvao je.
ESTON: Mo$da se preselio.
DEJVIS: Znam ku!u u kojoj $ivi, kad ti ka$em! Samo da se do#epam Sidkapa, posle mogu i vezanih o#iju. Mada se
broja ne se!am. Ali bistar je moj mozak... bistar je moj mozak...
Pauza.
ESTON: Pa, u svakom slu#aju, poku"aj da se nekako prebaci" donde.
DEJVIS: Ne mogu u ovim cipelama. Vidi kakvo je vreme. Kad bi se bar vreme promenilo.
ESTON: Prati!u meteorolo"ke izve"taje.
5 of 22 12/24/10 11:09 PM
DEJVIS: Kad se samo do#epam druma, posle !e sve i!i kao po loju.
Dejvis iznenada postaje svestan kofe, brzo di$e glavu.
ESTON: %im ti se prispava, ti... izvali se u krevet, samo se izvali. Za mene ne brini.
DEJVIS (skida gornji kaput): Pa, ovaj, ve! mi se prispavalo, malo sam... malo sam.... mrtav umoran. (Iskora#uje iz
pantalona, pru$a ih.) Mogu li da ovo stavim ovde?
ESTON: Mo$e".
Dejvis stavlja kaput i pantalone na re"etku za rublje i odelo.
DEJVIS: Vidim, ima" gore kofu.
ESTON: Curi.
Pauza. Dejvis pogleda gore.
DEJVIS: E, pa da probamo krevet. A ti?
ESTON: Popravljam utika#.
DEJVIS: (ta mu je?
ESTON: Ne radi.
Pauza.
DEJVIS: Ho!e" u du"u da mu u'e", je li?
ESTON: Ve! sam nanju"io.
DEJVIS: Sre!ne si ruke. (Kre!e u krevet. Zaustavlja se kraj gasne pe!i.) Ti, mo$e li se ovo malo pomeriti?
ESTON: Malo je te"ko.
DEJVIS: Da. (Le$e. Isprobava du$inu i te$inu.) Nije r'avo. Nije r'avo. Dobar krevet. Mislim da ovde mogu zaspati.
ESTON: Mora!u da stavim bolji zaklon na tu sijalicu. Malo ble"ti.
DEJVIS: Ni"ta ne mari, ni"ta to ne mari, gospodine. (Okre!e se, pokriva.)
Eston sedi, zadubljen u svoj utika#. Zatamnjenje. Svetla se pale. Jutro. Eston kraj svog kreveta zakop#ava
pantalone. Zatim sprema krevet. Okre!e se, ide ka sredini sobe, posmatra Dejvisa. Kre!e, obla#i kaput, okre!e se,
prilazi Dejvisu, posmatra ga. Ka"lje. Dejvis se uspravlja.
DEJVIS: (ta je? (ta je to? (ta je to?
ESTON: Sve je u redu.
DEJVIS (bulji): (ta je to?
ESTON: Ma sve je u redu.
Dejvis se osvr!e.
DEJVIS: Oh, da.
ESTON: Dobro spavao?
DEJVIS: Jesam. Kao zaklan. Spavao sam kao zaklan.
Eston prelazi levo da uzme ro"tilj.
ESTON: Ti... ovaj...
DEJVIS: A?
ESTON: Jesi li sanjao ili... ?
DEJVIS: Sanjao?
ESTON: Da.
DEJVIS: Ne sanjam. Ne sanjam nikad.
ESTON: Ne, ni ja.
DEJVIS: Ni ja. (Pauza) Za"to onda pita"?
ESTON: Buncao si.
DEJVIS: Ko to?
ESTON: Ti.
Dejvis izlazi iz kreveta. U dugim donjim ga!ama je.
DEJVIS: E sad, #ekaj. %ekaj malo. (ta si time hteo da ka$e"? Kakvo to buncanje?
ESTON: Stenjao si. Mrmljao.
DEJVIS: Mrmljao? Ja?
ESTON: Da.
DEJVIS: Ja ne mrmljam, dru"kane. To mi dosad niko nije rekao. (Pauza) A "ta sam to mrmljao?
ESTON: Ne znam.
DEJVIS: Mislim, da li si ne"to razumeo? (Pauza) To mi jo" niko nije rekao. (Pauza) A, pogre"nu pticu juri",
dru"kane.
ESTON (ide ka svom krevetu nose!i ro"tilj): Ne. Probudio si me. Mislio sam, mo$da si sanjao.
DEJVIS: Nisam sanjao. U $ivotu nisam sanjao.
Pauza.
ESTON: Mo$da zbog kreveta.
DEJVIS: Krevetu ne fali ni"ta.
ESTON: Nisi mo$da navikao.
DEJVIS: Nije meni potrebno nikakvo navikavanje. Valjda znam "ta je krevet. Ako spavam u krevetu, ne zna#i da
moram da buncam. Nije mi prvi put da spavam u krevetu. (Pauza) Da ti ne"to ka$em: mo$da su to oni bili, oni crni.
ESTON: (ta?
DEJVIS: Pa ti glasovi.
ESTON: Koji crni?
DEJVIS: Ti tvoji. Susedi. Mo$da su oni galamili pa se #ulo kroz zid.
ESTON: Mmm.
DEJVIS: Moje mi"ljenje. (Eston ostavlja utika#, ide ka vratima.) Kuda !e"? Napolje?
ESTON: Da.
DEJVIS (po"to je zgrabio sandale): Pri#ekaj, pri#ekaj malo.
ESTON: (ta ho!e"?
DEJVIS (navla#i sandale): Bolje da po'em i ja.
6 of 22 12/24/10 11:09 PM
ESTON: Za"to?
DEJVIS: Pa, mislim... kad ti izlazi". Zar ne moram i ja da iza'em... kad ti izlazi"?
ESTON: Ne mora".
DEJVIS: Ho!e" da ka$e"... mogu da ostanem?
ESTON: Radi "ta ho!e". Ne mora" ti napolje zato "to ja idem napolje.
DEJVIS: Nema" ni"ta protiv da ostanem?
ESTON: Imam duple klju#eve. (Prilazi jednoj kutiji kraj svoje postelje i uzima klju#eve.) Za ova vrata i za spoljna
vrata. (Pru$a klju#eve Dejvisu.)
DEJVIS: Veliko hvala, i neka vas sre!a prati.
Pauza. Eston stoji.
ESTON: Protumara!u malo ulicom. Malo... malo da pazarim. %ovek je ostavio ovih dana jednu bu"ilicu tamo. Hteo
bih to da vidim, na svaki na#in.
DEJVIS: Bu"ilica, dru"kane?
ESTON: Da. Mo$e da zatreba.
DEJVIS: Da. (Mala pauza.) A to, u stvari... to "ta je?
Eston prilazi prozoru, gleda napolje.
ESTON: Rezalica? Pa, pripada porodici kojoj pripada i glodalica. To su sprave, zna". Mora" to da stavi" u ru#nu
bu"ilicu.
DEJVIS: A, u redu, da. Vrlo zgodno.
ESTON: Kako da ne, jeste.
Pauza.
DEJVIS: A testera za gvo$'e?
ESTON: Zna", testeru za gvo$'e, u stvari, imam.
DEJVIS: Zgodne su to stvar#ice.
ESTON: Kako da nisu. (Pauza) A i testeru za klju#aonice imam.
DEJVIS: Aha. (Pauza) Nema zbora, zgodne stvari. Vrlo zgodne. Mislim, znam to, to kako su te stvari zgodne. Samo,
mora" znati kako se rukuje. (Pauza) S druge strane, sve i nisu... tako zgodne, tako zgodne kao testera za gvo$'e
na primer.
ESTON (okrene se Dejvisu): Misli"?
DEJVIS: Mislim, ka$em to samo po... po onome "to sam ja iskusio.
Mala pauza.
ESTON: Ipak su zgodne.
DEJVIS: Sla$em se, sla$em se.
ESTON: Samo "to ne mo$e" sve. Zna", mnogo "to"ta se mo$e pomo!u rezalice... kad je uglavi" u... ru#nu bu"ilicu.
Mnogo "to"ta. Za tili #as.
DEJVIS: Da. (Mala pauza) Gle, slu"aj. Mislio sam.
ESTON: (ta?
DEJVIS: Pazi ovamo. Pazi. Mo$da si ti to sanjao.
ESTON: (ta?
DEJVIS: Pa mislim, mo$da si sanjao kako je neko mrmljao. Mnogi ljudi, zna", sanjaju... zna" "ta mislim, i #uju
svakojake stvari. Mo$da si ti to u snu #uo kako je neko mrmljao, samo toga nisi bio svestan.
ESTON: Ja ne sanjam.
DEJVIS: Ali to ja ka$em, to ja tvrdim! Ja ne sanjam. Zato i mislim da si ti sanjao.
Pauza.
ESTON: Kako si rekao da se zove"?
DEJVIS: D$enkins. Bernard D$enkins, moje la$no ime.
Mala pauza.
ESTON: Zna", sedeo sam jednom u kafani. Za tim stolom sedela je $ena. I tako... po#eli smo... po#eli smo pomalo
da pri#amo. Ne se!am se o #emu... o njenom godi"njem odmoru, kuda !e na odmor. I"la je, mislim, dole na jug. U
stvari, ne znam kud. I tako, sedeli smo tamo i pri#ali. Kad ona odjednom stavi svoju ruku preko moje... i re#e, "ta
misli", kako bi bilo da mi malo poka$e" svoje telo?
DEJVIS: Ma hajde.
Pauza.
ESTON: Da. I to odjednom, usred razgovora. Ose!ao sam se #udno.
DEJVIS: I meni se to doga'alo.
ESTON: Zaista?
DEJVIS: )ene? Stoput su mi predlagale takve stvari.
Pauza.
ESTON: Tvoje drugo, tvoje pravo ime, kako ono bese?
DEJVIS: Dejvis. Mekdejvis. Moje pravo ime.
ESTON: Vel"anin, je li?
DEJVIS: A?
ESTON: Vel"anin?
Pauza.
DEJVIS: Pa, bio sam tamo, zna"... zna" "ta mislim... u prolazu...
ESTON: Gde si ro'en?
DEJVIS (smrknuto): Kako to misli"?
ESTON: Gde si se rodio?
DEJVIS: Ja... e... o... nije to ba" tako... sve te stvari u glavi dok se srede... zna" "ta mislim... dok se ne podseti"...
pohvata" konce... nabasa" na trag, kao... razume"...
ESTON (prilazi kaminu): Vidi" ovaj zavrtanj. Kad ho!e", samo okreni. Tu gde je mali plamen.
DEJVIS: U redu, gospodine. Eston kre!e ka izlazu.
7 of 22 12/24/10 11:09 PM
DEJVIS (uznemiren): (ta da radim?
ESTON: Samo okreni, ni"ta vi"e. Odmah !e se upaliti.
DEJVIS: Da ti otvoreno ka$em, ne $elim s tim da petljam.
ESTON: Ma, ne brini.
DEJVIS: Ne, ne, ne volim ti ja mnogo te zapetljancije.
ESTON: Nema problema.
DEJVIS: Ne upu"tam se u te stvari previ"e.
ESTON: Radi bez gre"ke. (Kre!e) Dobro.
DEJVIS: Ovaj, hteo sam da pitam, gospodine, "to se ti#e pe!i, ho!u da ka$em, mo$e li se dogoditi, mislim, "ta vi
ka$ete da li ispu"ta... razumete "ta vas pitam?
ESTON: Isklju#en je plin.
DEJVIS: Znate, stvar je u tome "to je ba" iznad mog kreveta, vidite? Dovoljno je samo... laktom gurnem jednu
slavinu'kad ustajem, razumete "ta ho!u da ka$em? Obilaze!i pe! s druge strane, posmatra.
ESTON: Ne treba ni"ta da te brine.
DEJVIS: E, pa slu"aj, nemoj ti da brine". Ja !u da motrim na slavine tu i tamo, zna", to je sve. Da pazim da l su
uvrnute. Pusti ti to meni.
ESTON: Ne mislim ja da ti...
DEJVIS (vrpolji se): I, gospodine, samo ne"to... hm... da l biste mi dali koji sitni", za "oljicu #aja, na primer, znate?
ESTON: Pa dao sam ti sino!.
DEJVIS: A tako. Tako. Zaboravio sam. Izletelo iz glave. U redu. Hvala, gospodine. Slu"ajte. Jeste li jo" sigurni,
sasvim sigurni da mogu ovde da ostanem? Ho!u da ka$em, ja pazim da sebi ne dopustim previ"e.
ESTON: Ni"ta ne brini.
DEJVIS: Kasnije bih mogao skoknuti do Vemblija.
ESTON: Aha.
DEJVIS: Ima tamo kafana, zna", mogao bih da se tamo uglavim. Bio sam, zna", tamo. Znam, potrebni su im ljudi.
Mo$da i sad tra$e osoblje.
ESTON: Kad si bio?
DEJVIS: A? O, pa, tako... oko... nedavno. Stvar je u tome, naravno, "to nemaju prave ljude na tim mestima. Oni
$ele, ho!e da se otarase tih stranaca, zna", u ugostiteljstvu. Ho!u da ka$em, to je njihov cilj. Znam to nasigurno.
ESTON: Mmm.
DEJVIS: Zna", mislio sam, jednog dana, kad se prebacim donde, mogu da pogledam kako stoji stvar na Vembliju.
Jer ti me#evi, razume"? Ljudi su im potrebni, da tr#e po terenu, razume", da paze. Ili jo" ne"to, jo" ne"to bih
mogao, mogao bih da se spustim dole do Keningtona. Jer svi ti veliki sportski tereni, pa to je ko jedan i jedan,
potrebni su ljudi, da #uvaju igrali"te, to njima treba, bez toga prosto ne mogu. Blisko zdravoj pameti, je li? O, sve bi
bilo u redu... samo kad bih... uh... pa samo... samo da to uradim. (Pauza) Samo da odem tamo ve! jednom.
ESTON: Mmm. (Kre!e ka izlazu.) Pa, vide!emo se onda.
DEJVIS: Da. Naravno. (Eston izlazi, zatvara vrata. Dejvis ostaje nepokretan. %eka nekoliko sekundi prilazi zatim
vratima, otvara ih, gleda napolie, ulazi, okre!e vratima le'a i tako stoji, zatim se okre!e naglo, otvara vrata, gleda
napolje, vra!a se, zatvara vrata, zaklju#ava ih. Gleda po sobi. Prilazi $ivo Estonovoj postelji, saginje se, podi$e
cipele. Skida sandale, stavlja cipele. (eta po sobi gore dole, mi#e stopalima, klati nogama, opipava ko$u na
cipelama.) Nisu r'ave. Samo su malo uske. (Skida cipele, vra!a ih pod krevet. Istra$uje oko Estonovog kreveta.
Uzima jednu vazu, pilji u nju. Podi$e jednu kutiju, trese je.) (rafovi. (Ugleda iznad kreveta kofe s bojama, prilazi,
razgleda.) Boje. (ta li !e da boji? (Napu"ta kofe s bojama, odlazi na sredinu sobe, posmatra obe"enu kofu. Pravi
grimasu.) Moram time da se pozabavim. (Odlazi desno, uzima let-lampu.) %ega li sve tu nema! (Uzima Budu,
posmatra, vra!a ga na mesto.) Pogledaj ti to samo.
Staje, posmatra. U bravi se #uje klju#, pokret je brz. Vrata se otvaraju. Dejvis kre!e i udara nogom o jedan sanduk.
Vikne, zgrabi se za no$ni palac. %uje se brzo otvaranje vrata, ona ostaju otvorena. Dejvis vra!a Budu na kredenac.
DEJVIS: Jeb...! (Trlja palac) Proklet sanduk! (Spu"ta pogled na gomilu hartije.) (ta !e mu samo tolika hartija?
*avolska hrpa hartije. (Prilazi gomili, doti#e je. Hrpa se zaljulja. On je pridr$i.) Dr$'! Dr$'! (Zadr$ava hrpu, stavlja
hartiju na mesto. Vrata se otvaraju. Mik ulazi, stavlja klju# u d$ep, zatvara vrata, tiho. Staje kraj vratiju i posmatra
Dejvisa.) (ta !e mu samo ta hartija? (Pentra se preko savijenog tepiha ka plavom sanduku.) Tu dr$i jastuk i #ar"av.
(Otvara sanduk) Ni"ta. (Zatvara sanduk) Ipak, spavao sam. Nisam mrmljao. (Gleda prozor) Prozor treba zatvoriti.
Vre!a ne poma$e. Re!i !u mu to. (ta je ovo? (Podi$e jednu kutiju, poku"ava da je otvori. Mik se be"umno privu#e.)
Zaklju#ano. (Ostavlja kutiju, odlazi.) Unutra ne#eg mora biti. (Uzima jednu fioku, pretura po stvarima. Vra!a fioku.)
Mik sklizne preko sobe. Dejvis se upola okrene. Mik ga zgrabi za ruku, iskrene mu je na le'a. Dejvis dre#i.
DEJVIS: Auuuuuuuuuuuuuuu! Auuuuuuuuuuuuuu! (ta ti je! (ta ti je! (ta ti je! Auuuuuuuuuuuu!
Mik ga lako obara na pod. Dejvis se bori, krevelji lice, koluta o#ima. Mik ga dr$i za ruku, drugom mu rukom daje
znak da !uti, zatim mu zatvara usta. Dejvis utihne. Mik ga pu"ta. Dejvis se previja. Mik ga opominje prstom. %u#ne
i tako ga posmatra. Ustaje i posmatra ga odozgo. Dejvis trlja ruku i gleda Mika. Mik se okre!e, gleda po sobi. Prilazi
Dejvisovom krevetu, di$e posteljinu. Okre!e se. Ide ka re"etki za su"enje rublja, uzima Dejvisove pantalone. Dejvis
poku"a da ustane, Mik ga nogom prisili da se spusti. Mik stoji nad njim. Najzad sklanja nogu, posmatra pantalone,
baca ih. Dejvis ostaje zguren na podu. Mik lagano prilazi stolici, seda, posmatra Dejvisa bez izraza na licu. Ti"ina.
MIK: Sta !emo sad?
Zavesa
_________________
Ars longa, vita brevis

vuk
~ administrator ~
Poslao: "et Dec 04, 2008 5:39 pm Naslov:
8 of 22 12/24/10 11:09 PM
Poruke: 5438
Lokacija: nigdina
DRUGI %IN
Nekoliko sekundi kasnije. Mik sedi. Dejvis je na podu, u polupodignutom stavu, slomljen. Ti"ina.
MIK: Dakle?
DEJVIS: Ni"ta, ni"ta. Ni"ta.
U kofu, nad njihovim glavama, pada kap. Oni di$u pogled. Mik zatim vra!a pogled na Dejvisa.
MIK: Kako se zove"?
DEJVIS: Ne poznajem te. Ne znam ko si.
Pauza.
MIK: A?
DEJVIS: D$enkins.
MIK: D$enkins?
DEJVIS: Da.
MIK: D$en... kins. (Pauza) Spavao si ovde no!as?
DEJVIS: Da.
MIK: I spavao si dobro?
DEJVIS: Da.
MIK: Vrlo mi je drago. Osobito se radujem "to sam te upoznao. (Pauza) Kako re#e da se zove"?
DEJVIS: D$enkins.
MIK: Kako, molim?
DEJVIS: D$enkins!
Pauza.
MIK: D$en... kins. (Jedna kap pada u kofu. Dejvis pogleda gore.) Podsetio si me na brata mog ujaka. Taj #ovek,
nikad nije mirovao u mestu. Paso" mu je uvek bio u d$epu. Imao je oko za devojke. Otprilike tvoga kova. Atletski
tip. Majstor za skok udalj. Voleo je da u gostinskoj sobi, za vreme bo$i#nih praznika, prikazuje svoje atletske
ve"tine. Ina#e, obo$avao kikiriki, le"nike, orahe i sli#no. Nikad toga sit. Pitu s vo!em - ni da takne. Takav je bio.
Imao je sjajnu "topericu. Drpio je negde u Hong Kongu. Dan kasnije izbacili su ga iz Armije spasa. S vremena na
vreme igrao za rezervu Bekenema, broj #etiri. Pre nego "to je drpio zlatnu medalju. Imao #udan obi#aj da na le'ima
nosi svoju violinu. Kao Indijanke decu. Mora da je u njemu bilo ne"to indijanske krvi. Po"teno da ka$em, nikad mi
nije bilo jasno kako je on to ispao brat moga ujaka. I #esto pomislim da je mo$da obrnuto. Mislim, da je moj ujak
njegov brat, a da je on moj ujak. Istini za volju, zvao sam ga Sid. I moja majka ga je zvala Sid. Sme"ne stvari.
Pljunuta tvoja slika. O$enio je jednog Kineza i zbrisao za Jamajku. (Pauza) Nadam se da si dobro spavao pro"le
no!i.
DEJVIS: Slu"aj! Ja te, pre svega, uop"te ne poznajem!
MIK: U kom si krevetu spavao?
DEJVIS: Ma, slu"ajte vi -
MIK: A?
DEJVIS: U ovom?
MIK: A ne u onom tamo?
DEJVIS: Ne.
MIK: Zna" ti "ta je dobro. (Pauza) Kako ti se dopada moja soba?
DEJVIS: Tvoja soba?
MIK: Da.
DEJVIS: To nije tvoja soba. Ne znam ni ko si ti. Nikad te nisam video.
MIK: Zna", verovao ili ne, toliko li#i" na tipa koga sam upoznao u (oredi#u da je to pravo #udo. On je, u stvari,
$iveo na Aldgejtu. Tada sam stanovao kod nekog svog ro'aka u Kemdenu. Taj tip je logorovao obi#no u parku
Finsberi, kraj samog autobuskog depoa. Kad sam ga upoznao, ispostavilo se da je odrastao na Patniju. Meni to nije
bilo naro#ito va$no. Poznavao sam nekolicinu rodom sa Patnija. A i ako nisu bili rodom sa Patnija, bili su rodom sa
Fulema. (to se ti#e njega, nije se na Patniju rodio nego je tamo odrastao. A na kraju je ispalo da se rodio na
Kaledonien Roudu, pred samim Negs Hedom. Njegova stara mamica $ivela je kod An'ela. Autobusi su joj prolazili
ispred samih vrata. Mogla je da hvata 38, 581, 30 ili 30a, i da stigne do Eseksa i Dalstona za tili #as. Naravno,
ukoliko bi se popela na trideseticu, mogla je preko Apera i oko Hajberija da stigne do crkve Svetog Pavla, ali bi se
na kraju ipak na"la na Dalstonu. Ostavljao sam svoj bicikl u njenoj ba"ti kada sam odlazio na posao. Da, da, #udna
stvar. Tvoja slika i prilika, pljunuta. Tu ne"to oko nosa malo izrazitije, ali to ne menja utisak. (Pauza) Jesi li ovde
spavao no!as?
DEJVIS: Da.
MIK: I spavao si dobro?
DEJVIS: Jesam.
MIK: Jesi li ustajao no!u?
DEJVIS: Nisam!
Pauza.
MIK: Kako se zove"?
DEJVIS (poku"ava da ustane): Slu"aj, ti!
MIK: Kako?
DEJVIS: D$enkins!
MIK: D$en... kins.
Dejvis poku"a naglo da se pridigne. Besni uzvik Mikov vra!a ga na pod.
MIK (veoma glasno): Jesi li ovde spavao pro"le no!i?
DEJVIS: Jesam.
MIK (hoda krupnim korakom): Kako si spavao?
DEJVIS: Spavao sam -
MIK: Spavao si dobro?
9 of 22 12/24/10 11:09 PM
DEJVIS: Slu"aj ti -
MIK: U kom krevetu?
DEJVIS: U ovom -
MIK: Ne u onom?
DEJVIS: Ne!
MIK: Kakav probira#! (Pauza. Tiho.) Probira#. (Pauza. Opet blago) I spavao si dobro u ovom krevetu?
DEJVIS (udara "akom o pod): Odli#no!!!
MIK: Ni"ta nije smetalo?
DEJVIS: Ni"ta!!!
Mik zastaje, kre!e ka njemu.
MIK: Stranac?
DEJVIS: Ne.
MIK: Rodio' se i odrastao na Britanskim Ostrvima?
DEJVIS: Da.
MIK: Zanimanje? (Pauza) Kako ti se svi'a moj krevet? (Pauza) To je, zna", moj krevet. Pazi, tu malo duva.
DEJVIS: U krevetu?
MIK: Ne, u dupetu! (Dejvis pa$ljivo motri Mika. Mik se okre!e. Dejvis otpuzi do re"etke za rublje i zgrabi svoje
pantalone. Mik se brzo okre!e i otima mu ih. Dejvis pose$e za pantalonama, Mik ga opominje rukom.) Namerava" li
da ostane" ovde?
DEJVIS: Daj mi moje pantalone!
MIK: Na du$e vreme.?
DEJVIS: Daj mi te proklete pantalone!
MIK: (ta !e ti? Kuda !e"?
DEJVIS: Daj mi, moram u Sidkap!
MIK (Vi"e puta udara Dejvisa pantalonama po licu. Dejvis se povla#i. Pauza.): Slu"aj, podse!a" me na jednog tipa
kog sam upoznao prilikom prolaska kroz Gilford -
DEJVIS: Da ti ka$em, ja ovamo nisam dosao sam!
Pauza.
MIK: Molim?
DEJVIS: Nisam do"ao sam! Doveo me je!
MIK: Doveo? Ko te je doveo?
DEJVIS: %ovek koji tu stanuje... zove se...
Pauza.
MIK: La$ov#ino!
DEJVIS: Doveo me sino!... Sreli smo se u kafani... gde sam radio... i dobio nogu... bio tamo zaposlen... Hteli da me
prebiju, a on nije dao i onda me doveo, doveo pravo ovamo.
Pauza.
MIK: Sve mi se #ini da si ro'en prevarant, a? Pa ti govori" s vlasnikom li#no. Ovo je moja soba. Ti si u mojoj ku!i.
DEJVIS: Ovo je njegovo... izgledalo mi je u redu... on...
MIK (pokazuje na Dejvisovu postelju): Ovo je moj krevet.
DEJVIS: A #iji je onda ovaj?
MIK: To je krevet moje mame.
DEJVIS: Tvoja mama ovde sino! nije bila!
MIK (prilazi mu): Slu"aj, nemoj da si bezobrazan, sinko, nemoj da si bezobrazan. I da si moju mamu ostavio na
miru.
DEJVIS: Nisam ja... nisam mislio...
MIK: Ne prevr"uj meru, drugar. Kad govori" o staroj mamici, imaj malo po"tovanja, nemoj da se zaboravlja".
DEJVIS: Ne zaboravljam se ja i imam po"tovanja vi"e od mnogih.
MIK: Onda prestani ve! jednom da me farba".
DEJVIS: Ma, kad ti lepo ka$em, ja tebe, pre svega, uop"te ne poznajem!
MIK: Ni moju majku ne poznaje", nadam se. (Pauza) Dolazim do zaklju#ka da si ti jedan obi!an nevaljalac. Jedna
obi#na vucibatina.
DEJVIS: Slu"ajte vi -
MIK: Da ti ne"to ka$em, sinko, da ti ne"to ka$em, sine. Smrdi".
DEJVIS: Kakva prava imate vi da -
MIK: Zasmrdeo si #itavu ku!u. Stari razbojnik, to si ti bez sumnje. Pti#ica. Suvi"e je fino ovo mesto za tebe.
Varvarin stari. To si ti, na #asnu re#! Zar je za tebe ovakav stan? Kada bih samo hteo, iznajmio bih ovo za sedam
funti nedeljno. Sutra ako ho!u. Trista pedeset godi"nje. Bez problema. Ako ti cena odgovara, samo reci. Ne boj se.
Hajde. Stvari i ostalo #etiri stotine ili tako. Devedeset funti porez. Voda, grejanje, svetlo da racunamo pedeset. Da si
pametan, to !e da te ko"ta, sve u svemu, osamsto devedeset. Klimni glavom i moji pravozastupnici sastavljaju
ugovor. U protivnom, sedamo u kola i za pet minuta bi!e" uhap"en zbog provale stana, skitni#enja, razbojni"tva
usred bela dana, kra'e, lopovluka i zaga'enja stana. (ta veli"? Nisi valjda lud da propusti" priliku? Naravno, pre
toga pozva!u brata da sve dovede u red. Imam brata koji je klasa za dekoracije. On !e sve da sredi. Ako ti je ovo
nedovoljno, postoje jo" %etiri sobe na stepeni"tu. Kupatilo, dnevna soba, spava!a i de#ja. Ovo bi moglo da ti bude
kao radna soba. Brat koga sam spomenuo svaki #as mo$e da se vrati. Da, svaki #as. (ta, dakle, ka$e"? Osamsto za
ovu sobu il' tri hiljade za celi sprat? Slu"aj, mo$emo da sklopimo i vi"egodi"nji ugovor, preporu#io bih ti jedno
osiguravaju!e dru"tvo u Vest Hemu, oni !e sve na sebe preuzeti. Nikakve I obaveze, mirno mo$e" da spava". %isto
rade, interes dvesta i posto, depozit pedeset posto. Pla!anje unapred, pla!anje unazad, porodi#ni dodatak, dodatak
za prekovremeni rad, polugodisnja zakupnina, pregled knjiga, raspored dopri-nosa, pove!anje prihoda, nadoknada
prekida rada, puna naknada u slu#aju nerada, gra'anskih nemira, prekida radnog odnosa, nevremena, oluje,
munje, kra'e, provale i sli#no. Naravno. potrebna je pravosna$na izjava va"eg li#nog lekara da ste sposobni i zdravi
za zaklju#enje jednog takvog ugovora. U koju banku ula$ete novac? (Pauza) U koju banku ula$ete novac?
10 of 22 12/24/10 11:09 PM
Vrata se otvaraju. Eston ulazi. Mik se okre!e, baca pantalone. Dejvis ih uzima, obla#i. Eston, po"to je bacio pogled
na obojicu, prilazi svom krevetu, spu"ta torbu koju je sobom doneo, seda, uzima ro"tilj i nastavlja da radi. Dejvis se
povla#i u ugao. Mik seda na stolicu. Ti"ina.
MIK: Jo" uvek proki"njava.
ESTON: Da. (Pauza) Krov.
MIK: Krov, je li?
ESTON: Da. (Pauza) Mora!u da prema$em smolom.
MIK: Da prema$e" smolom?
ESTON: Da.
MIK: (ta?
ESTON: Pa, pukotine.
Pauza.
MIK: Misli" da !e pomo!i?
ESTON: Poku"a!u.
MIK: Aha.
Pauza.
DEJVIS (naglo): (ta radite kad - (Oni ga pogledaju.) - (ta radite kad se kofa napuni?
Pauza.
ESTON: Ispraznimo je.
Pauza.
MIK: Pri#ao sam svom prijatelju kako !e" uskoro poceti s preure'enjem drugih soba.
ESTON: Da. (Pauza. Dejvisu.) Doneo sam ti torbu.
DEJVIS: O. (Prilazi mu, uzima torbu.) Hvala, gospodine, hvala. Dali su vam je, je li?
Dejvis se s torbom vra!a na svoje mesto. Mik ustaje, zgrabi torbu.
MIK: (ta je to?
DEJVIS: Daj mi, to je moja torba!
MIK (odbija ga od sebe): Video sam negde ovu torbu.
DEJVIS: To je moja torba!
MIK (izmi#e mu): Ovakve torbe su vrlo #este.
DEJVIS: (ta si time hteo da ka$e"?
MIK: Odakle ti?
ESTON (prilazi): Mora" da je oriba".
DEJVIS: To je moja torba.
MIK: %ija?
DEJVIS: Moja! Reci mu da je moja!
MIK: Ovo je tvoja torba?
DEJVIS: Daj mi!
ESTON: Daj mu.
MIK: (ta? (ta da mu dam?
DEJVIS: Tu prokletu torbu!
MIK (gurne torbu iza gasne pe!i): Kakvu torbu? (Dejvisu.) Kakvu torbu?
DEJVIS (po'e): Slu"aj ti!
MIK (prema njemu): Kuda !e"?
DEJVIS: Idem da -
MIK: Pripazi malo, sinko. Ne upada se tako u tu'u ku!u. Preteruje". Upao si u tu' stan pa radi" "ta ti na pamet
padne. Ne preteruj, sine.
Eston uzima torbu.
DEJVIS: Lopove prokleti... lopov#ino... daj mi moju -
ESTON: Dr$i. (Pru$a torbu Dejvisu.)
Mik je zgrabi. Eston je uzima. Mik je zgrabi. Dejvis posegne za torbom. Eston je uzima. Mik poku"ava da je uzme.
Eston daje torbu Dejvisu. Mik je zgrabi. Pauza. Eston je uzima. Dejvis je uzima. Mik je uzima. Dejvis posegne za
njom. Eston je uzima. Pauza. Eston je daje Miku. Mik je daje Dejvisu. Dejvis je zgrabi. Pauza. Mik posmatra Estona.
Dejvis se s torbom povla#i. Spu"ta je. Pauza. Eston i Mik posmatraju Dejvisa. Dejvis uzima torbu. Prilazi krevetu,
seda. Eston ide ka svom krevetu, seda, savija cigaretu. Mik se ne pomera. Pauza. Kap vode padne u kofu. Sva
trojica podi$u glave. Pauza.
ESTON: (ta si uradio u Vembliju?
DEJVIS: Nisam ni i"ao. (Pauza) Nisam. Nisam mogao da idem.
Pauza.
Mik izlazi.
ESTON: Nisam imao sre!e s onom bu"ilicom. Kad sam stigao, nije je bilo.
Pauza.
DEJVIS: Ko je bio taj grubijan?
ESTON: Moj brat.
DEJVIS: Brat? Neka "aljiv#ina, a?
ESTON: Aha.
DEJVIS: Da... prava "aljiv#ina.
ESTON: Voli da se "ali.
DEJVIS: Primetio sam.
Pauza.
ESTON: Sklon je... sklon je da u svemu vidi zabavnu stranu.
DEJVIS: Ima ose!anje za humor zna%i.
ESTON: Da.
11 of 22 12/24/10 11:09 PM
DEJVIS: Da, da, moglo bi se tako re!i. (Pauza) %im sam ga spazio, znao sam to.
Eston ustaje, prilazi kredencu desno, uzima statuu Bude i stavlja je na gasnu pe!.
ESTON: Moram da mu sredim i gornji deo.
DEJVIS: Ho!e"... ho!e" da ka$e"... da je ovo njegova ku!a?
ESTON: Da. Moram da uredim hol. Napravi!u stan od tog dela.
DEJVIS: %ime se bavi?
ESTON: Preduzima#. Ima i svoj teretnjak.
DEJVIS: Ne $ivi ovde, je li?
ESTON: Kad jednom podignem tu "upu... ima!u vi"e vremena... da odvojim za stan, zna". Sklepa!u je nekako...
(Prilazi prozoru) Mogu, volim da radim svojim rukama, zna". Jedino "to mogu. Ranije to nisam znao. Mnogo mogu
da uradim rukama. Zna", ru#ni rad. Kad podignem "upu... uredi!u svoju radionicu. Razumem se pomalo i u
drvodeljstvo. One proste stvari... za po#etak. Kad je drvo samo... dobro. (Pauza) Naravno, bi!e mnogo posla ovde.
Mora!u da pregradim jednu sobu na stepeni"tu. Mora!u. Zna", oni... zakloni... isto#nja#ki. Pomo!u njih mogu da
pregradim sobu. U dva dela. Ili to ili zid. Mogao bih to da sklepam, samo da mi je radionica. (Pauza) Odlu#i!u se,
verovatno, ipak za zid.
Pauza.
DEJVIS: Slu"aj, razmi"ljao sam ne"to. Ovo nije moja torba.
ESTON: O, nije.
DEJVIS: Ne, nije. Moja torba je druk#ija. Znam "ta je bilo. Moju su uzeli, a tebi dali drugu.
ESTON: Ne... neko je odneo tvoju torbu.
DEJVIS (di$e se): Pa to i ja ka$em!
ESTON: U stvari, ovu sam torbu uzeo na drugom mestu. Unutra je neka ode!a. Nije bilo skupo.
DEJVIS (otvara torbu): Cipele? (Vadi iz torbe dve karirane ko"ulje, jednu svetlocrvenu i jednu svetlozelenu.
Pokazuje ih.) Karirane.
ESTON: Da.
DEJVIS: Zna"... imam iskustva s ovakvim ko"uljama. Ovakve zimi dugo ne traju. Ho!u da ka$em, iskusio sam to. A
ono "to treba meni, to su prugaste ko"ulje, prave ko"ulje, s uspravnim prugama. Eto to. (Vadi iz torbe tamnocrveni
smoking od velura.) (ta je sad ovo?
ESTON: Smoking.
DEJVIS: Smoking? (Opipava.) Nije r'avo. Da vidim da li mi odgovara. (Proba.) Nema" ogledalo, je li?
ESTON: Mislim da nemam.
DEJVIS: Pa, ne izgleda r'avo. (ta ti misli"?
ESTON: Lepo je.
DEJVIS: E pa, ovako ne"to se ne odbija.
Eston uzima utika#, razgleda.
ESTON: Ne, tako ne"to se ne odbija.
Pauza.
ESTON: Mogao bi da bude"... da bude" nastojnik, ako ho!e".
DEJVIS: (ta?
ESTON: Mogao bi da... da #uva" ku!u ako ho!e"... zna"... stepeni"te i hol, ulaz, da vodi" ra#una. I da #isti" zvona.
DEJVIS: Zvona?
ESTON: Postavi!u nekoliko, dole na ulazu. Mesingana.
DEJVIS: Nastojnik, a?
ESTON: Da.
DEJVIS: Pa ovaj... zna", nikad nisam bio nastojnik... ho!u da ka$em da... nikad ranije... razume" "ta ho!u da
ka$em... nikad ranije nisam bio paziku!a.
Pauza.
ESTON: Kako ti se onda svi'a predlog?
DEJVIS: Pa, razmi"ljam... ovaj, trebalo bi da znam... zna"...
ESTON: (ta u stvari...
DEJVIS: Da, "ta u stvari... zna".
Pauza.
ESTON: Pa mislim...
DEJVIS: Mislim, voleo bih da... voleo bih da...
ESTON: Pa, re!i !u ti...
DEJVIS: To... da, to... zna"... razume" "ta ho!u da ka$em. Mislim, to je ono "to bih ja hteo, zna"...
ESTON: Manje ili vi"e ba" ono "to ti...
DEJVIS: Vidi", ba" ono "to ja ho!u... "to ho!u da ka$em... ono "to bih hteo, to je... to je... mislim, kakav posao...
Pauza.
ESTON: Pa, stepeni"te, na primer... i... zvona...
DEJVIS: A, da li... da li... da li se sa metlom tu ne"to radi?
ESTON: Ima usisiva#...
DEJVIS: O, to znam, znam... ali ne mo$e se bez... bez metle... zar ne?
ESTON: Ne, ne mo$e se bez metle.
DEJVIS: Eto... o tome sam... na to sam mislio...
ESTON: Jednu mogu da na'em, lako... I, naravno, potrebne su... potrebne su #etke...
DEJVIS: Znam, potrebna su sredstva... potrebna su razna sredstva...
ESTON: Pokaza!u ti kako se upotrebljava usisiva#, ako... ako ho!e" da nau#i".
DEJVIS: O, to bi...
Pauza. Eston skida s kuke nad krevetom beli ku!ni ogrta# i pokazuje ga Dejvisu.
ESTON: Ako ti se samo dopada, mogao bi i to da nosi".
DEJVIS: Pa... ovaj... lep je, je li?
12 of 22 12/24/10 11:09 PM
ESTON: (titi!e te od prasme.
DEJVIS (proba ogrta#): O, da, "titi!e me od pra"ine, naravno. Pa, hvala vam, gospodine, puno vam hvala.
ESTON: Zna", mogli bismo da... mogao bih da postavim zvono dole, na ulazu, i da napi"em Paziku!a", a? Dolaze,
zvone, pitaju a ti samo odgovara".
DEJVIS: Ne znam, ovaj, "ta da ti ka$em.
ESTON: Za"to ne zna"?
DEJVIS: Ovaj, kako da ka$em, nikad se ne zna ko !e da bane na vrata, zar nije? Moram da se #uvam.
ESTON: Za"to? Neko te juri?
DEJVIS: Mene? Pa, mogao bi taj (kot da me potra$i. %ujem zvono, silazim, otvaram vrata, i ko je dole? Ko? Ko mu
drago! Nadrljam guzu za tren oka. Mogli bi i zbog karte da do'u, mislim kontrola, i eto ti, imam samo #etiri pe#ata,
to je sve, evo, vidi, ni"ta vi"e, samo #etiri, do'u, povuku paziku!ino zvonce i paziku!a je u sosu, to bi moglo da se
desi, niko me ne bi izvadio. Naravno, nije ovo jedina karta koju imam, ali "ta oni o tome znaju, ni"ta ne znaju aja
ne smem da ka$em, razume", jer bi onda znali da imam ia$no ime. Jer ovo nije moje pravo ime, zna". Ne, ne.
Bernard D$enkins nije moje pravo ime. La$no
Zatamnjenje. Mrak. Rasvetljenje. Bleda mese#eva svetlost na zadnjem zidu. Tresak vrata. Zvuk klju#a u sobnim
vratima, Dejvis ulazi, zatvara vrata, poku"ava da upali svetlo i okre!e prekida# vise puta.
DEJVIS (mumla): (ta je ovo? (Okre!e prekida#.) (ta je s tim prokletim svetlom? (Okre!e prekida#) Aaa. Nemoj mi
re!i da je nestalo struje. (Pauza) Sta da radim? Nema svetla. Ne vidim prst pred okom. (Pauza) (ta sad da radim?
(Po'e, sapli!e se) Gospode, (ta je sad to? Dajte mi svetlo. %ekaj malo. (Tra$i "ibicu u svom d$epu, nalazi kutiju,
pali. Palidrvce dogoreva. Ispu"ta "ibicu.) Ah! Gde je? (Saginje se) Gde je prokleta kutija? (Neko !u"ne kutiju.) (ta
je to? (ta? Ko je? Ko je to? A? (Pauza. On se pokre!e.) Gde su moje "ibice? Tu je bila. Ko je to? Ko je uzeo moje
"ibice? (Ti"ina) Hajde. Ko je to? Ko je uzeo (ibicu? (Pauza) Ko je tamo? (Pauza) Imam no$, pazi. Spreman sam.
Hajde, ti, javi se, #uje"! (Po'e, saplete se, pada, vikne. Ti"ina. %uje se prigu"eno Dejvisovo stenjanje. Pridi$e se.) U
redu! (Stoji. Te"ko di"e. Odjednom zazuji usisiva#. Pojavi se jedna figura. Dr$i usisiva# u ruci. Grli! od cevi prati
Dejvisa po podu, Dejvis poku"ava da pobegne, pada bez daha.) A, a, a, a, a!!!! Pusti meeeeeeeeee!
Figura vadi priklju#ak od usisiva#a iz sijali#nog grla i vra!a sijalicu na mesto. Svetlo. Dejvis, priljubljen uz desni zid,
s no$em u ruci. Mik je na krevetu, stoji.
MIK: Ba" sam obavljao prole!no spremanje. (Silazi.) Nekad je bio priklju#ak na zidu za taj usisiva#. Vi"e ne radi.
Morao sam da izvadim sijalicu i uklju#im gore. (Stavlja usisiva# pod Estonov krevet.) Kako ti se #ini soba? Po#eo
sam detaljno. (Pauza) Nas dvojica, brat i ja, svake sedmice naizmeni#no, ure'ujemo stan. Zadr$ao me je ve#eras
posao, tek sam po#eo. Ali "ta mogu, mislio sam, moj je red, moram. (Pauza) U stvari, ja ne $ivim ovde. Ne $ivim.
Imam jedan drugi stan. Me'utim, moram da brinem o celokupnoj imovini, je l' tako? Hteo ne hteo, ponosan sam na
to, zna". (Krene ka Dejvisu, pokazuje no$.) Za"to time mlatara"? )ao mi je ako sam te upla"io. Ali da zna", i na
tebe sam mislio. Ti si gost mog brata, to sam mislio. Moramo o tebi da vodimo ra#una, zar nije? A ne da pustimo da
se davi" u pra"ini. Onako uzgred, kol'ko misli" da se zadr$i"? Ruku na srce, ba" sam mislio da ti predlo$im da
zakupninu smanjimo na jednu malu sumu... mislim... dok se ne sredi". Sasvim malu sumu. (Pauza) Ali ako se i
dalje bude" ko#operio, mora!u da okrenem list. (Dejvis se lagano povla#i ka svom krevetu. Mik se okre!e,
posmatra. Dejvis seda, i dalje s no$em u ruci.) Je li, nisi valjda nameravao da izvr"i" neko nasilje nadamnom, a? Ne
bih rekao da si takav.
DEJVIS (besno): %uvam svoju ko$u, dru"kane. I ako neko samo poku"a da me takne, lepo !e se provesti.
MIK: Mogu da mislim.
DEJVIS: Samo ti misli. Dosta mi je svega, zna". Razume" "ta ho!u da ka$em? Volim "alu ali mo$e" da se raspita"...
sa mnom ne valja preterivati...
MIK: Razumeo sam, da.
DEJVIS: Strpljiv sam donekle...
MIK: Ali ni korak dalje.
DEJVIS: Jeste. (Mik seda na uzglavlje Dejvisovog kreveta.) (ta to radi"?
MIK: Ni"ta. Moram da ti ka$em da... da me je to iznenadilo s tvoje strane.
DEJVIS: A?
MIK: Veoma me je iznenadilo to "to si rekao. (Pauza) Da, vrlo me je iznenadilo, vrlo. (Pauza) U svakom slu#aju, ja
sam iznena'en.
DEJVIS: Znaci, razumeli smo se?
MIK: Kako da ne! Nas dvojica se brzo spora-zumevamo.
DEJVIS: Je li? Pa ovaj... da ti ne"to ka$em... trebalo bi... trebalo bi malo da razmisli" o svom pona"anju. Poigravao
si se sa mnom, zna". Ne znam za"to. Nikakvo zlo nisam u#inio.
MIK: Nisi. Zna" "ta, u stvari? R'avo smo po#eli. U tome je stvar.
DEJVIS: Aha, to je.
MIK: Ho!e" sendvi#?
DEJVIS: (ta?
MIK (vadi iz d$epa sendvi#): Evo.
DEJVIS: Opet po#inje"?
MIK: Ma ne! U kakav si! Staram se o prijateljima svog brata, to je sve. Ti si prijatelj mog brata, je li tako?
DEJVIS: Pa, i ne bi se... ne bi se ba" tako moglo re!i.
MIK: Dobro, u prijateljskim ste odnosima.
DEJVIS: Da smo prijatelji, ne bi se moglo re!i. Mislim, on meni nikakvo zlo nije u#inio... ali ipak nismo naro#iti
prijatelji...
MIK (vadi slanik iz d$epa): Soli?
DEJVIS: Ne, hvala... (Mljacka sendvi#) Ja njega ne mogu... ne mogu potpuno da razumem.
MIK (pretura po d$epu): Zaboravio sam biber.
DEJVIS: Jednostavno ne mogu da ga shvatim, to je.
MIK: Imao sam negde biber. Ne znam gde je. (Pauza. Dejvis $va!e sendvi#. Mik ga posmatra kako jede, zatim
ustaje, "eta.) Ovaj... slu"aj... potreban mi je jedan savet. Ti si svetski #ovek. Mogu li ne"to da te zapitam?
13 of 22 12/24/10 11:09 PM
DEJVIS: Samo napred.
MIK: Re# je o tome, zna", o tome da ja... da se brinem zbog brata.
DEJVIS: Zbog brata?
MIK: Da, vidi", stvar je u tome!
DEJVIS: U #emu?
MIK: Nije lepo "to o tome govorim ali...
DEJVIS (uspravlja se, silazi s kreveta): Samo reci, hajde.
Mik ga posmatra.
MIK: Ne voli da radi.
Pauza.
DEJVIS: Nastavi!
MIK: Pa ne voli da radi, to me brine.
DEJVIS: Je l istina?
MIK: U$as kad tako ne"to #ovek mora da ka$e o svom bratu.
DEJVIS: Aha.
MIK: I on se toga stidi, zna", Stidi se.
DEJVIS: Poznajem ja takve.
MIK: Poznaje"?
DEJVIS: Vi'ao sam ih.
MIK: I zato... nameravam da ga po"aljem u svet.
DEJVIS: Ni"ta pametnije nisi mogao da odlu#i"!
MIK: Kad bi imao starijeg brata, i ti bi tako postupio, pru$io bi mu priliku da sam prona'e svoj put. Ne bi mu
dopustio da lenstvuje, da sam sebe uni"tava. Eto, to sam hteo da ka$em.
DEJVIS: Sla$em se.
MIK: Ne mo$e da se skrasi na poslu.
DEJVIS: Zato, brate, "to ne voli da radi.
MIK: Stidi se posla.
DEJVIS: Da, da, znam.
MIK: Poznaje" tip, je li?
DEJVIS: Ja? Jo" kako!
MIK: Pa da.
DEJVIS: Poznajem, poznajem. Vi'ao sam ih #esto.
MIK: To me, vidi", brine. Ja sam poslovan #ovek, trgovac. Imam teretnjak, zna".
DEJVIS: Ma hajde?
MIK: Poverio sam mu jedan posao... mali... ali ne znam... nekako je mlitav... nepokretan... (Pauza) (ta mi
savetuje"?
DEJVIS: Pa... #udan... #udan tip... taj tvoj brat!
MIK: Molim?
DEJVIS: Rekoh... #udan... malo #udan taj tvoj brat.
Mik ga netremice posmatra.
MIK: %udan? Za"to #udan?
DEJVIS: Pa... #udan je...
MIK: Ali za"to #udan?
Pauza.
DEJVIS: Ne voli da radi!
MIK: (ta je tu #udno?
DEJVIS: Ni"ta.
Pauza.
MIK: Ne bih rekao da je to #udno.
DEJVIS: Ni ja.
MIK: Kritikuj, ali ne preteruj.
DEJVIS: Ma ne, ne, nisam tako mislio... mislio sam...
MIK: I obuzdaj jezi#inu.
DEJVIS: Slu"aj ti, mislio sam samo da ka$em...
MIK: Hajde, zave$i! ()ivo.) Slu"aj! Ima za tebe predlog. Kako bi bilo da preuzme" ovu ku!u? Mislim da bi to bilo
sjajno. Imam mnogo ideja, stra"ne planove. (Dejvisu u lice.) Kako bi bilo da postane" nastojnik?
DEJVIS: Sta?
MIK: Da budem otvoren. Imam u tebe poverenja i mogu da ti prepustim ku!u na #uvanje.
DEJVIS: Pa sad... ima tu... ja... nikad ranije nisam, zna", bio nastojnik...
MIK: Kakve to ima veze! Va$no je da si sposoban za taj posao.
DEJVIS: Ma ja sam sposoban. Ho!u da ka$em, bilo je takvih ponuda i ranije, $iva istina.
MIK: To se i vidi, ja sam to odmah shvatio, #im si zgrabio no$, s tobom nema "ale.
DEJVIS: Niko sa mnon ne mo$e terati "egu, #ove#e.
MIK: Bio si nekad u slu$bi, je li?
DEJVIS: Gde sam bio?
MIK: U slu$bi. Vidi se po tebi.
DEJVIS: O, da. Pola $ivota. I vi"e... slu$io sam... da... u prekomorskim zemljama...
MIK: U kolonijama, je li?
DEJVIS: I tamo. Me'u prvima.
MIK: Tako. To tra$im.
DEJVIS: Zbog #ega?
MIK: Pa da bude" paziku!a, naravno.
14 of 22 12/24/10 11:09 PM
DEJVIS: Da, nego... slu"aj... slu"aj... ko je ovde gazda, ti ili on?
MIK: Ja. Ja sam gazda. Mogu to i da doka$em.
DEJVIS: Hm... (Odlu#no) Pa dobro onda, nemam ni"ta protiv da malo budem i nastojnik, nemam ni"ta protiv da
pri#uvam ku!u.
MIK: Naravno, sklopi!emo ugovor, povoljan za obe strane.
DEJVIS: Prepu"tam to tebi.
MIK: Hvala na poverenju. Samo ne"to.
DEJVIS: (ta?
MIK: Ima" li neke pismene preporuke?
DEJVIS: A?
MIK: Da umirim ortake.
DEJVIS: Imam, imam ih dosta. Moram da odem u Sidkap samo. Sve "to mi treba, nalazi se u Sidkapu.
MIK: Gde?
DEJVIS: Sidkap. Ne samo preporuke, svi moji papiri ostali su tamo. Poznajem Sidkap kao svoj d$ep. Kad odem,
skupi!u sve preporuke, a pone!u i dokumenta. Moram da odem u svakom slu#aju, razume", moram da odem ili !u
propasti.
MIK: Zna#i, preporuke nisu problem?
DEJVIS: Odlazim prvom prilikom, ka$em ti. I"ao bih ja i danas, ali #ekam... #ekam da se promeni vreme.
MIK: Aha.
DEJVIS: Slu"aj. Ima" par dobrih cipela? Bez cipela ne mogu, zna", ni da mrdnem. Mo$e" li da se nekako dokopa"
jednog para dobrih cipela, je li?
Zatamnjenje. Tama. Rasvetljenje. Jutro. Eston, kraj svog kreveta, navla#i pantalone. Obuva cipele. Stoji. Laka
grimasa. Tra$i ne"to oko uzglavlja, uzima s ograde pe"kir pa razmahuje njime nekoliko puta. Ostavlja pe"kir na
mesto, prilazi Dejvisu, budi ga. Dejvis se naglo uspravlja, sedi.
ESTON: Rekao si da te probudim.
DEJVIS: Za"to?
ESTON: Rekao si da !e" za Sidkap.
DEJVIS: Da, to bi zaista bilo dobro.
ESTON: Vreme nije sjajno.
DEJVIS: Eto, vidi" kako je to, a?
ESTON: Ja... opet nisam spavao.
DEJVIS: Ja u$asno.
Pauza.
ESTON: Opet si...
DEJVIS: U$asno. (Eston prilazi svom krevetu, uzima jednu da"#icu i po#inje da je gla#a.) Bilo je malo ki"e no!as, je
li?
ESTON: Sasvim malo.
DEJVIS: Tako sam i mislio. Kapalo mi je na glavu. (Pauza) I promaja mi je smetala. (Pauza) Zar ne mo$e" da
zatvori" taj prozor? Ta vre!a ne vredi.
ESTON: Mogu.
DEJVIS: E, pa onda?! Ki"a pada pravo na glavu.
ESTON: Potrebno je malo vazduha.
Dejvis se di$e s kreveta. U pantalonama, potko"ulji i prsluku.
DEJVIS (navla#i sandale): Slu"aj, proveo sam $ivot na vazduhu, mladi!u. Nemoj ni"ta o vazduhu da mi pri#a". Ono
"to ja ho!u da ka$em to je da kroz prozor dolazi malo isuvi"e vazduha dok ja spavam.
ESTON: Postalo bi zagu"ljivo kad bi se zatvorio prozor.
Eston prilazi stolici, naslanja dasku i nastavlja s gla#anjem.
DEJVIS: Jeste, ali slu"aj, ne razume" ti "ta ho!u da ka$em. Ta prokleta ki"a, #ove#e, pada pravo na moju glavu. Ne
mogu da spavam. Ubija me promaja. To ti ja obja"njavam. Zatvori taj prozor i sve !e biti u redu, razume"?
Pauza.
ESTON: Ne mogu da spavam kraj zatvorenih prozora.
DEJVIS: A ja? Sta ja da radim? (ta... "ta je sa mnom?
ESTON: Za"to se ne okrene" i ne spava" naopako?
DEJVIS: Kako to misli"?
ESTON: Da ti noge budu kraj prozora.
DEJVIS: Pa "ta onda?
ESTON: Ki"a ti ne bi padala na glavu.
DEJVIS: Ne, ne mo$e. Nemogu!e. (Pauza) Navikao sam ovako da spavam. I za"to ja? Za"to ne prozor? Za"to da se
menjam ja a ne prozor? Vidi", pada ki"a. Pada ovamo. (Pauza) Pogledaj krov. Pogledaj krov i prona'i odakle vu#e.
Eno, odande dolazi. (Eston se vra!a svom krevetu s daskom u ruci.) Da! I tavanica je propala. Zato i duva.
Mala pauza.
ESTON: Mora!u do Goldhouka. Tra$im jednog #oveka, #uo sam da ima ma"insku testeru, u dobrom stanju. Njemu
ne treba. (Pauza) Oti!i !u u svakom slu#aju.
DEJVIS: Taj prozor, evo "ta mislim! Ne duva samo na glavu, duva i na jastuk! Vetar dolazi pravo ovamo, vidi".
Jastuk... bi!e izjutra mokar kao sun'er.
ESTON: Spavaj naopako.
ESTON: Pa da ti noge budu kod prozora.
DEJVIS: I "ta onda?
ESTON: Ki"a ti ne bi padala na glavu.
DEJVIS: Mo$e biti, mo$e biti. (Pauza) Padala bi na noge. Slivala se po #itavom telu. Ovako, mokra mi je samo glava.
15 of 22 12/24/10 11:09 PM
(Dejvis tumara po sobi.) Slu"aj. Ni"ta od mog puta za Sidkap. A da zatvorimo prozor?
ESTON: Zatvori ga neko vreme.
Dejvis zatvara prozor, gleda napolje.
DEJVIS: (ta dr$i" pod tom ciradom dole?
ESTON: Drvo.
DEJVIS: (ta !e ti to?
ESTON: Da podignem "upu.
Dejvis seda na svoj krevet.
DEJVIS: Na"ao si cipele?
ESTON: O, nisam, poku"a!u danas.
DEJVIS: S ovim cipelama ne mogu da maknem iz ku!e. Ne mogu ni na #aj da skoknem.
ESTON: Ima jedna kafana, kraj samog druma.
DEJVIS: Mo$e biti, dru"kane.
Za vreme Estonovog govora u sobi postaje tamnije. Pred kraj vidi se samo Eston. Dejvis i svi predmeti ostaju u
senci.
ESTON: Svra!ao sam tamo, #esto. O, pro"le su godine od tada. Pa sam prestao. Zavoleo sam bio to mesto. Provodio
sam tamo dosta vremena. Pre nego (to sam oti"ao. Pre. Sve mi je to izgledalo... zanimljivo. Svi su bili stariji od
mene. Ali su slu"ali. Mislim... razumeli su ono "to sam govorio. Ho!u da ka$em, imao sam obi#aj da pri#am. Puno
sam govorio. To je bila moja mana. Isto i u fabrici. Stoje!i tako, ili u pauzi, stalno sam... govorio. Ali sve je to
nekako... izgledalo normalno. Mislim, poneko je... u toj kafani ho!u da ka$em, poneko je "vrljao sa mnom... ja sam
im se pridru$ivao uve#e. Pa to je bilo u redu. Oni su slu"ali... kad sam imao "ta da im ispri#am. Nezgoda je bila "to
sam s vremena na vreme dobijao neke halucinacije. Nisu to bile halucinacije, to su... imao sam ose!aj da mogu
videti stvari... vrlo jasno... sve... sve je bilo vrlo jasno... sve je postajalo... tako mirno... tako mirno... sve, sve...
mirno i... #isto... ja... mo$da gre"im. U svakom slu#aju, neko je ne"to rekao. Ja o tome ni"ta nisam znao. I... neka
la$ morala je kru$iti okolo. Ta la$ dospela je svuda. U#inilo mi se da su Ijudi postali #udni. U kafani. I u fabrici.
Nisam mogao to da shvatim. I tada su me jednoga dana odveli pravo u bolnicu, izvan Londona. Strpali su me...
tamo. Nisam hteo da idem. Poku"ao sam da... pobegnem... nekoliko puta. Ali... nije to bilo tako lako. Postavljali su
mi pitanja, oni tamo. Strpaju me unutra i postavljaju stotinu pitanja... oni tamo. Pa, ja sam im odgovarao... svakom
sam odgovarao... oni su stajali okolo... ja sam govorio kad su hteli da saznaju... moje misli. Hm. Onda, jednog
dana... taj #ovek... onaj glavni... potpuno se razlikovao od drugih... mada sad nisam siguran u to. Pozvao me da
u'em. Rekao mi je... rekao mi je "ta imam. Rekao je da je s ispitivanjem gotovo. To je rekao. I pokazao mi gomilu
papira. Rekao da imam ne"to, neku boljku. Zna", voleo bih da mogu da se setim "ta je to bilo, ali... ve! sam
poku"avao. Tako je rekao... upravo tako je rekao, zna". Dobio si... tu stvar. To je tvoja boljka. I mi smo odlu#ili,
rekao je, u tvom je interesu... ima samo jedan na#in. Rekao je... ali ja ne mogu... ne mogu ta#no da se setim... "ta
je on to rekao... ali rekao je da !e ne"to u#initi s mojim mozgom. Rekao je... ako to ne u#inimo, osta!e" ovde do
kraja $ivota, a ako u#inimo, mo!i !e" da iza'e", rekao je, i mo!i !e" da $ivi" kao i svi drugi ljudi. (ta nameravate da
u#inite s mojim mozgom? pitao sam. Ali on je samo po-navljao ono "to je ve! jednom rekao. E pa, nisam ja budala.
Znao sam da sam maloletnik. Znao sam da ni"ta ne smeju bez dozvole. Znao sam da je potrebna dozvola moje
majke, zato sam joj pisao i rekao "ta nameravaju sa mnom da u#ine. Ali ona je potpisala, vidi", taj formular i dala
pristanak. Znam to zato "to su mi pokazali kada sam postavio pitanje. A onda, poku"ao sam da pobegnem, te no!i.
Pet #asova strugao sam re"etku na prozoru odeljenja. U potpunom mraku. Oni su svako pola sata obilazili odeljenje
i osvetljavali postelje d$epnom lampom. Ali ja sam ta#no isplanirao. I kad sam bio skoro gotov, jedan #ovek
dobi-je... napad, ba" onaj do mene. Tako su me uhvatili. Nedelju dana posle toga, po#eli su da dolaze i da rade te
stvari s mozgom. Svi u tom odeljenju bili smo za to odre'eni. Dolazili su i izvodili po jednog. Jedan za no!. Ja sam
bio me'u poslednjima. Mogao sam sasvim lepo da vidim kako to izgleda. Donosili su ovakve... ne znam "ta je to
bilo, ali, ali li#ilo je na velika kle"ta, sa $icama ukop#anim u malu ma"inu. Elektri#na struja. Polo$ili bi #oveka da
le$i, a taj, "ef, glavni doktor, on bi stavio kle"ta, kao slu"alice, po jednu sa svake strane lobanje. Jedan #ovek bi
dr$ao ma"inu, zna", i on bi... ne"to bi uradio... ne mogu da se setim da li bi nesto pritisnuo, uglavnom, pustio bi
struju... pretpostavljam da je tako, "ef bi samo prislonio kle"ta sa svake strane lobanje i tako ih dr$ao. Posle bi ih
skinuo. Otkrili bi #oveka... i niko ga jedno vreme ne bi doticao. Neki su se borili ali ve!ina nije. Samo bi le$ali. I
tako, do"li su i po mene, i te no!i kad su do"li, ustao sam i priljubio se uza zid. Rekli su mi da legnem, znao sam da
me moraju postaviti u postelju, jer ako u#ine to dok stojim, povredi!e mi ki#mu. Stajao sam tako, a jedan ili dvojica
su mi pri"li, e, bio sam tada mla'i i mnogo ja#i nego danas, bio sam vrlo jak, jednog sam oborio dok sam drugog
zgrabio za vrat, ali tada je "ef iznenada stavio kle"ta oko moje lobanje, samo "to sam ja znao da ne!e ni"ta u#initi
dok tako stojim pa sam zato, ali oni su... ipak u#inili. Onda su me otpu"tili. Iza"ao sam... ali nisam mogao sigurno
da hodam. Ne verujem da mi je ki#ma bila povre'ena. Ni"ta nisam ose!ao. Nezgoda je bila s mojim... mislima...
misli su se nekako... usporile... nisam uop"te mogao da mislim... nisam mogao... svoje misli... da sredim... aaa...
nikako nisam mogao da ih potpuno... pove$em. I nezgoda je bila "to nisam mogao da #ujem "ta ljudi govore. Ni
levo ni desno nisam mogao da pogledam, morao sam da gledam samo pravo, jer ako bih okrenuo glavu... ne bih
mogao da se odr$im na nogama. I imao sam te glavobolje. Vratio sam se me'u ljudfe. Oni su me primili... ali ja
nikud nisam $eleo da idem. Nisam mogao ni da radim jer... nisam vi"e umeo da pi"em, zna". Nisam vi"e znao da
napi"em svoje ime. Sedeo sam u svojoj sobi. To je bilo onda dok sam $iveo sa majkom i bratom. Bio je mla'i od
mene. Sve sam pripremio, sve stvari u svojoj sobi, sve "to je meni pripadalo, ali... nisam umro. One halucinacije
nisam vi"e dobijao. Ni s kim vi"e nisam razgovarao. %udno, nisam mogao da se setim... onoga "to sam rekao, "to
sam mislio... mislim ono "to je bilo pre onoga "to su sa mnom uradili. Trebalo je da budem mrtav, u tome je stvar.
Trebalo je da umrem. A tada, nekako, postalo mi je mal#ice bolje, po#eo sam ne"to i da radim, dve godine kasnije
do"ao sam ovamo, brat je dobio ovu ku!u, re"io sam.da je malo uredim, u"ao u ovu sobu, po#eo da skupljam daske
za "upu i sve stvari i sve starudije "to !e dobro do!i za stan ili ku!u jednog dana. Sad ne govorim s ljudima.
Izbegavam mesta kao "to je ta kafana. Tamo vi"e uop"te ne idem. Ne razgovaram ni s kim... ovako. %esto
pomi"ljam da odem i prona'em #oveka koji je to u#inio sa mnom. Ali moram da stvorim ne"to pre toga. Moram da
podignem tu "upu tamo u toj ba"ti.
16 of 22 12/24/10 11:09 PM
Zavesa
_________________

vuk
~ administrator ~
Poruke: 5438
Lokacija: nigdina
Poslao: "et Dec 04, 2008 5:39 pm Naslov:
TRE&I %IN
Dve sedmice kasnije. Mik, pozadi levo, le$i na podu, glavuje oslonio na uvijeni tepih a pogled upro u tavanicu.
Dejvis je na stolici s lulom u ruci. U smokingu je. Popodne je. Ti"ina.
DEJVIS: Izgleda da je ne"to u#inio s tim rup#agama. (Pauza) Eto, ki"a ne prestaje sedam dana, a kofa je stalno
prazna. (Pauza) Mora da je katranisao krov. (Pauza) Neko je hodao po krovu pro"le no!i. Mora da je bio on. (Pauza)
Opasno je to, ta kofa. Kolko mi je puta mogla tresnuti na glavu, odjednom, usred dana, dok sam bio ispod. Da li je
ispraznio, a? (Pauza) Krov je sigurno premazao katranom. Me'utim, ni re#ju nije pomenuo. Ni jednom jedinom
re#ju. (Pauza) Poku"ao sam da pokrenem razgovor, ali uzalud. (Pali "ibicu, dr$i je nad lulom, gasi.) Nije mi dao no$.
(Pauza) Ne da no$ da ise#em hleb. (Pauza) Kako da odre$em hleb bez no$a? (Pauza) Apsolutno nemogu!e.
Pauza.
MIK: Ima" svoj no$.
DEJVIS: (ta?
MIK: Ima" svoj no$.
DEJVIS: Imam ja no$, naravno da imam, ali se tim no$em po"ten komad hleba ne mo$e odrezati. To nije no$ za
hleb. To nije ni"ta. Na"ao sam ga negde, ne znam ni sam gde sam ga na"ao. Ne, ja ho!u...
MIK: Znam ja "ta ti ho!e".
Dejvis se di$e i prilazi gasnoj pe!i.
DEJVIS: I ta pe!! Ka$e da je isklju#ena. Otkud ja znam da je isklju#ena? Pogledaj gde spavam, vidi, uza samu pe!,
probudim se u toku no!i i samo "to ne nataknem nos, dru"kane! Pored same glave, otkud znam, neka se slu#ajno
upali dok spavam i zbogom! (Pauza) Ali ba" njega briga za ono "to govorim! Rekao sam mu jednom, govorio o tim
crncima dole, ti "to tu $ive, slede!a vrata, ti "to koriste toalet. Rekao mu, sve je zagadeno, do"li crnci i zacrnili
toalet. I "ta je on preduzeo? Trebalo bi da povede malo ra#una, a on ni"ta, ni usta da otvori. A vidi", ti i ja, mi
imamo ideje o svemu ovom, je li? Mi !emo ku!u da doteramo. Bi!u tvoj paziku!a, re"i!emo sve probleme. A on...
ba" njega za to briga, on... on o napretku ove ku!e ne vodi nimalo ra#una. Pre dve nedelje... sedeo je tu, pri#ao
dugo... tako, pre dve nedelje. Sva"ta je pri#ao. I od tada, ni re#! Govorio i govorio... ne znam "ta mu je do"lo... nije
me ni pogledao, nije meni govorio, uop"te nije o meni vodio ra#una. Sam sebi je govorio! Eto, kakav je! A ti, vidi",
ti do'e" kod mene, potra$i" savet, njemu tako ne"to ni na pamet ne bi palo. Ho!u da ka$em, mi vi"e i ne
razgovaramo, zna". A nije lako $iveti u istoj ku!i s #ovekom koji... koji ne $eli ni re# s tobom da progovori. (Pauza)
Jednostavno ne mogu da ga razumem. (Pauza) Ti i ja, nas dvojica #uda mo$emo da napravimo.
MIK (razmi"lja): Da, potpuno si u pravu. Slu"aj "ta se ovde mo$e napraviti. (Pauza) Sjajan to mo$e biti stan. Na
primer... ova soba. Ovde bi mogla da bude kuhinja. Veli#ina odgovara, niski prozori, sunce. Postavi!u linoleum u
plavim, bakarnim i pergamentnim kvadratima. Iste boje ponovi!u po zidovima. Sve radne povr"ine kuhinjskog
name"taja oboji!u u sivo. Puno mesta za kuhinjsko posu'e. Jedan mali kredenac, pa jedan ve!i, zatim jedan u uglu.
Kredenaca mora biti u izobilju. Trpezarija preko puta. A? Da. Venecijanske zavese po prozorima, pod u kvadratnim
kockama, #upava lanena prostirka preko, sto presvu#en u furnir od afromozijske tikovine, bife s mat crnim
ladicama, izvijene stolice s presvu#enim sedi"tima, naslonja#e u tvidu, divan od bukovine sa sedi"tem od morske
trave, sto za kafu s presvlakom otpornom prema toploti, zidovi u plo#icama. Tako. Zatim spava!a soba. (ta je
spava!a soba? To je odmor, to je povla#enje u ti"inu. Mesto u kome mora" na!i i jedno i drugo. Zato !e dekoracija
biti mirna. Svetlo, funkcionalno. Name"taj... mahagoni i ru$ino drvo. Tamni, plavi tepih, plave i bele mat zavese,
beli krevetski prekriva# i"aran plavim ru$ama, toaletni sto#i! s visokom policom za lampu od bele rafije... (sedaju!i)
to ne bi bio stan, to bi bila palata!
DEJVIS: U potpunosti se sla$em, #ove#e.
MIK: Palata.
Mala pauza.
DEJVIS: A ko bi tu $iveo?
MIK: Ja. Moj brat i ja.
Pauza.
DEJVIS: A ja?
MIK (tiho): Sav taj kr" ovde, nikakve koristi od toga. Gomila starog gvo$'a, ni"ta vi"e. Kr". Od toga se ku!a ne
mo$e napraviti. Ni"ta se od toga napraviti ne mo$e. Otpad. Ni prodati se ne mo$e, pet para se za to ne mo$e izvu!i.
(Pauza) Otpad. (Pauza) Nije #ak ni zainteresovan za moje planove, u tom je nevolja. Za"to ne porazgovara" s njim
da ispita" je li zainteresovan?
DEJVIS: Ja?
MIK: Ti. Ti si njegov prijatelj.
DEJVIS: Nije on moj prijatelj.
MIK: Pa $ivi" s njim u istoj sobi, je li?
DEJVIS: Nije on moj prijatelj. S njim nikad nisi na#isto. Mislim, s #ovekom ko "to si ti #ovek je uvek na#isto. (Mik ga
pogleda.) Ja to vidim. Mislim, ti zna" "ta ho!e", to niko ne mo$e da ospori. Jeste, tvoj na#in je malo #udan, ali tako
je sa svima, samo je s njim druk#ije, vidi". Ho!u da ka$em, kod tebe su stvari barem...
MIK: Jasne.
DEJVIS: Tako je, ti si jasan.
MIK: Da.
DEJVIS: Dok on, nikad nisi na#isto "ta je naumio!
17 of 22 12/24/10 11:09 PM
MIK: Aha.
DEJVIS: Bezose!ajan je! (Pauza) Vidi", potreban mi je sat! Potreban mi je sat da bih znao koliko je sati! Nikad ne
znam koliko je sati jer nemam sat. Ne mogu da znam! Ka$em mu ja, slu"aj, ka$em, prona'i jedan sat, nikad ne
znam koliko je sati. Ho!u da ka$em, kad ne znam koliko je sati, ne znam gde sam i na #emu sam, razume"? Vidi",
sad, kad iza'em napolje, zna" "ta bih morao da uradim? Morao bih da pogledam vreme na nekakvom satu i da
pamtim vreme sve dok se ne vratim ku!i. A kako to mogu? Zaboravim posle pet minuta. Zaboravim koliko je bilo
sati! (Dejvis "eta gore-dole po sobi.) Pazi ovako. Nije mi dobro. Ja malo prilegnem. I onda, kad se probudim, pojma
nemam koliko je sati da odem i popijem "olju #aja negde! Zna", kad se vra!am, nije tako stra"no. Vidi se sat iza
ugla i ba" kad stupam na prag, pogledam i znam koliko je sati - ali kad sam unutra! Kad sam unutra, neniam ni dve
predstave o tome koliko je sati! (Pauza) Ne, potreban mi je sat, ovde, u ovoj sobi, i tada bi sve bilo u redu.
Me'utim, ni"ta, nije mi dao. (Dejvis seda na stolicu.) Budi me! Budi me usred no!i! Da mi ka$e da galamim u snu!
Ka$em ti, malo mi treba pa da mu skre"em u lice!
MIK: Ne da ti da spava"?
DEJVIS: Ne da mi da spavam? Budi me!
MIK: U$asno.
DEJVIS: Toliko sam soba promenio u svom $ivotu. Niko mi do danas nije branio da spavam. Tako je po celom svetu.
Samo je ovde druk#ije.
MIK: San je osnovna stvar. Oduvek sam tako mislio.
DEJVIS: U pravu si, osnovna stvar. A ja, kad se izjutra dignem, niza"ta nisam! A moram posao da na'em. Moram da
se muvam, moram da se sredini, da se uglavim negde. Me'utim, kad se ja ujutru dignem, u meni nema ni trun#ice
snage. Pored svega, nemam sat!
MIK: Da.
DEJVIS (ustaje, kre!e se): Iza'e, ne znam gde je iza"ao, ne znam kuda ide, nikad ni"ta ne govori. Ranije smo
pomalo i razgovarali, sad ni"ta. Uop"te ga ne vi'am, ode, vrati se kasno, zatim me usred no!i probudi da mi ne"to
ka$e. (Pauza) %uj! Probudim se ujutru... probudim se ujutru, a on me gleda i sme"i se! Stoji tako, gleda me i sme"i
se! Ja ga vidim, zna", vidim ga kroz !ebe! Obla#i kaput, osvr!e se, gleda prema mom krevetu, a osmeh mu na licu!
%emu se, kog 'avola, smeje? Ne zna da ga ja kroz !ebe posmatram. Nema pojma! Misli da spavam, a ja ga kroz
!ebe dr$im na oku, stalno! Me'utim, on to ne zna. Samo gleda i sme"i se i ne zna da ga ja posmatram! (Pauza.
Saginje se bli$e Miku.) Slu"aj, zna" "ta treba da uradi", treba da razgovara" s njim, zna". Ja sam... sve sam smislio.
Ima da mu ka$e"... da ti i ja nameravamo da preuredimo ku!u i da s prepravkama po#injemo uskoro. Zna", ja bih
mogao da ti pomognem kao dekorater, mogao bih u svemu da budem od pomo!i... (Pauza) Gde re#e da stanuje"?
MIK: Ja? O, dr$im jedan mali stan. Nije r'avo. Sve name"teno. Svrati jednom da popijemo. Da slu"amo malo
muziku.
DEJVIS: Ti razgovaraj s njim. Ti si mu brat.
Pauza.
MIK: Da... mo$da jednom.
%uju se spoljna vrata. Mik ustaje, ide ka vratima, izlazi.
DEJVIS: Kuda !e"? Pa to je on!
Ti"ina. Dejvis stoji, zatim prilazi prozoru, gleda napolje. Eston ulazi. Nosi papirnu kesu. Skida kaput, otvara kesu i
izvla#i par cipela.
ESTON: Cipele.
DEJVIS (okre!u!i se): (ta?
ESTON: Doneo sam. Probaj.
DEJVIS: Cipele? Kakve?
ESTON: Mo$da !e ti odgovarati.
Dejvis prilazi, svla#i sandale i proba cipele. (eta, giba stopalo, saginje se, opipava ko$u.
DEJVIS: Ne, nisu dobre.
ESTON: Nisu?
DEJVIS: Ne odgovaraju.
ESTON: Mmm.
Pauza.
DEJVIS: Kako da ka$em, mogu da poslu$e neko vreme... dok ne nabavim druge. (Pauza) Gde su pertle?
ESTON: Nema pertli.
DEJVIS: Ne mogu da nosim cipele bez pertli.
ESTON: Dobio sam samo cipele.
DEJVIS: Slu"aj da ra"#istimo stvar. Cipele bez pertli se ne nose. Kad nema pertli, stalno mora" da dr$i" zgr#ena
stopala, vidi", ina#e bi spale. A to ne valja za nogu. Kad nosi" cipele kako treba, nema "ta da brine".
Pauza. Eston prilazi uzglavlju svog kreveta.
ESTON: Mo$da !u prona!i neke.
DEJVIS: Je l razume" ti mene?
Pauza.
ESTON: Evo jedne. (Pru$a ih Dejvisu.)
DEJVIS: Ove su sme'e.
ESTON: To je sve "to imam.
DEJVIS: Cipele su crne. (Eston ne odgovara.) Pa, neka poslu$e dok ne nabavim druge. (Dejvis seda na stolicu i
po#inje da uvezuje pertle.) Poslu$i!e do Sidkapa. sutra. Ako mi po'e za rukom da odem, izvu!i !u se iz "kripca.
(Pauza) Ponudili su mi dobar posao. Taj #ovek... pun je ideja. O#ekuje ga velika budu!nost. Ali potrebni su mi
papiri, vidi", potrebne su mi preporuke. Moram do Sidkapa da se toga nekako dokopam. Eto u #emu je problem.
Treba oti!i, problem je oti!i. Da, to je moj problem. A vreme se urotilo protiv mene. (Eston ne#ujno izlazi. Dejvis to
ne prime!uje.) Ne verujem da !e mi ove cipele biti od velike koristi. Drum je r'av. Bio sam ja ve! tamo. A ni drugi
nije ni"ta bolji. Poslednji put kad sam odlazio odande, to je bilo... poslednji put, #ekaj... pa dosta davno... drum
nikakav, ki"a plju"ti, #udo da nisam umro na sred puta... ali stigao sam, i"ao sam bez zastoja, ni da se odmorim...
18 of 22 12/24/10 11:09 PM
da, neprestano, neprekidno. Ipak, po ovakvom vremenu ne mogu da krenem, a moram da odem, moram da na'em
tog tipa. (Osvr!e se, gleda po sobi.) Isuse, pa to kopile uop"te nije ovde!
Zatamnjenje. Slaba svetlost kroz prozor. No! je. Eston i Dejvis su u krevetu. Dejvis stenje. Eston se pridi$e, seda,
silazi s kreveta, pali svetlo, prilazi Dejvisu, drmusa ga.
ESTON: Hej, prestani, %uje" li? Ne mogu da spavam.
DEJVIS: (ta je? (ta je? Sta se desilo?
ESTON: Opet galami".
DEJVIS: Ja sam star #ovek, "ta ho!e" od mene, da prestanem da di"em?
ESTON: Galamio si.
DEJVIS: (ta ho!e" od mene, da prestanem da di"em? (Eston odlazi do svog kreveta, navla#i pantalone.)
ESTON: Idem malo na vazduh.
DEJVIS: (ta ho!e" ti od mene? Da ti pravo ka$em, dru"kane, ne #udim se vi"e "to su te tamo vodili. Budi" starca
usred no!i, mora da nisi pri sebi! Imam stra"ne snove? Da me ti ne muva" svaki #as, ne bih ni galamio! Ostavi me
na miru i ja !u spavati mirno! (ta ho!e" od mene, da prestanem da di"em? (Baca sa sebe pokriva#, ustaje sa
kreveta. U pantalonama je, potko"ulji i prsluku.) Ovde je tako hladno da moram da spavam u pantalonama. Nikad u
$ivotu nisam spavao u pantalonama. Eto, dokle sam do"ao u toj ku!i! I to samo zato "to ne!e da uvede grejanje! A
to muvanje mi je do"lo do gu"e. )iveo sam ja mnogo bolje nego "to mo$e" i da zamisli", dru"kane moj! Bar nisam
bio tamo gde su tebe vodili. Ja sam zdrav #ovek! I zato prestani da me gnjavi"! Miran sam dok me ne diraju. Dr$i se
podalje od mene, ni"ta vi"e. Jer da ti ka$em, tvoj brat motri na tebe. I zna sve. Taj ume da odabere prijatelja, ne
brini. To je #ovek. Ti sa mnom postupa" kao sa $ivotinjom! Za"to si me uop"te dovodio ovamo? Ako smatra" da si
bolji od mene, nisi pri sebi. Znam ja mnogo "to"ta. Pazi se, bio si ve! tamo, oti!i !e" ponovo. Tvoj brat je na oprezu.
Stavi!e ti opet ona kle"ta oko glave, dru"kane. Stavi!e ih, budi bez brige. Svakog #asa se mo$e dogoditi. Jedna re#
samo, i ve! si tamo, de#ko moj. Do'u, pokupe te i odvezu. Zave$u te, stave ti kle"ta na glavu, onako vezanom! Da
samo bace pogled, i ve! znaju s kim imaju posla. To im je bila najve!a gre"ka, slu"aj ti "ta ti ja ka$em, to "to su te
pustili da iza'e". Ne mo$e te #ovek uhvatiti ni za glavu ni za rep, odlazi", dolazi", kako da ti pohvatam konce? E pa,
sa mnom ne mo$e tako. Misli" li ti da ja imam nameru da gubim vreme s tim tvojim prljavim poslovima? Haaa!
Obri"i se! Hteo si da mi to smrdljivo stepeni"te natovari" na vrat, ko zna "ta si jo" naumio, i to samo zato "to u ovoj
va"ljivoj jazbini provodim no!! E pa, ne!e", mali moj! Ne!e ti to po!i za rukom. Ne zna" ti "ta radi". Gura" kola
nizbrdo. U tvojoj glavi nije sve u redu. Dovoljno je samo da #ovek baci pogled na tebe. Da li ti je ikad palo na pamet
da mi ponudi" koju paru? A? U"unja" se u ku!u, i"unja" se iz ku!e - sad ga vidi", sad ga ne vidi", hokus-pokus, a?
Misli" li ti da tvoj brat o tome nema pojma? Ima on velike planove s ovom ku!om. I ostvari!e ih, ne boj se! Jo"
ne"to, shvati da ja ovde pola$em ista prava kao i ti. %im se promeni vreme, za nedelju dana, skupi!u vi"e
preporuka nego "to ih ti mo$e" skupiti za ceo $ivot. Postupati sa mnom kao s poslednjom $ivotinjom! E pa, ja u
ludnici.jo" nisam bio! (Eston u#ini mali pokret prema Dejvisu. Dejvis izvla#i no$ iz svog zadnjeg d$epa.) Ni makac.
dru"kane! Imam ne"to u ruci. I znam kako se to upotrebljava. Samo pri'i. (Pauza. Pilje jedan u drugog.) Pazi "ta
radi". (Pauza) Samo probaj ne"to da u#ini". (Pauza) Probaj da mi ne"to uradi".
Pauza.
ESTON: Ja... mislim da je do"lo vreme da napusti" ovu ku!u. Izgleda, izgleda da se ti i ja ne sla$emo ba" najbolje.
DEJVIS: Da napustim ku!u?
ESTON: Da.
DEJVIS: Ja? Ti to meni govori"? E pa onda da ti ka$em, da ti ka$em ko treba da napusti ku!u! Ti! Ti, ka$em ti, ti!
ESTON: Kako?
DEJVIS: Ti! Potra$i sebi drugo mesto!
ESTON: Ja ovde $ivim. Ja odavde ne idem.
DEJVIS: Da ne!u mo$da ja? E pa, i ja ovde $ivim. Dobio sam ovde posao.
ESTON: Da... ali... razmislio sam... zaklju#io sam da ti posao ne bi odgovarao. Ja... verujem da ti se ovde ne bi
dopalo!
DEJVIS: Dopada mi se! I nemoj tu da mi izvodi" kako mi se ne dopada!
ESTON: Ipak bi bilo bolje da ode". Ne sla$emo se.
DEJVIS: Ne odgovara mi posao, je li? Re!i !u ti, da zna", neko, opet, misli da mi posao odgovara. Utuvi ovo,
ostajem. Ostajem i bi!u paziku!a! Eto ti! Tvoj brat, znas, on mi je to ponudio. Da, meni. Dakle, ostajem tu i bi!u
njegov paziku!a.
ESTON: Moj brat?
DEJVIS: Da, tvoj brat, on !e se preseliti ovamo, sve se ovo preure'uje, ru"i, ja ostajem s njim, pa... pa, prema
tome, za tebe ovde vi"e ne!e biti mesta!
ESTON: Ali ja ovde $ivim!
DEJVIS: Jo" neko vreme. Znam "ta govorim. Hteo si ti mene da izbaci", je li? Da me zavara" tim starim, dronjavim
cipelama i izbaci" na ulicu, a? Slabo si to smislio, mali moj!
ESTON: Slu"aj. Da!u ti nekoliko "ilinga... idi u Sidkap. .
DEJVIS: Sagradi ti sebi prvo svoju "upu! Nekoliko "ilinga! Umesto plate koja me ovde #eka! Sagradi ti sebi svoju
smrdljivu "upu prvo! Eto!
Eston ga netremice posmatra.
ESTON: Za"to smrdljiva "upa? (Ti"ina. Eston kre!e ka izlazu.) Moja "upa... bi!e #ista. Od drveta, sve... I ja !u je
sagraditi. Znam sigurno.
DEJVIS: Ne prilazi mi blizu.
ESTON: Nema" razloga da ka$e" da moja "upa smrdi. (Dejvis skre!e pa$nju na no$ u svojoj ruci.) Ti smrdi".
DEJVIS: (ta?
ESTON: Zasmrdeo si #itavu ku!u.
DEJVIS: Isuse, i on se usu'uje da to meni ka$e!
ESTON: Smrdi" od prvog dana. Ne mogu da spavam.
DEJVIS: I ti to meni ka$e"! Ti meni ka$e" da ja smrdim!
ESTON: Zato !e biti najbolje da ode".
19 of 22 12/24/10 11:09 PM
DEJVIS: Usmrde!u ja tebe! (Dejvis istura no$ u pravcu Estonovog trbuha. Ruka mu dr"!e. Eston se nepomera.
Dejvis nema hrabrosti da zada udarac. Miruju i jedan i drugi.) Usmrde!u ja tebe...
Pauza.
ESTON: Uzmi svoje stvari.
Dejvis sklanja no$, di"e s naporom. Eston prilazi Dejvisovoj postelji, uzima torbu i trpa u nju njegove stvari.
DEJVIS: Nema"... nikakva ti prava nema"... ostavi to, to su moje stvari! (Dejvis preuzima torbu, trpa stvari unutra.)
U redu... trebalo je da budem ovde paziku!a... #ekaj samo... (Obla#i smoking) #ekaj... tvoj brat... uredi!e on tebe...
da ti ka$e"... da ti meni tako ne"to ka$e"... niko $ivi nije imao petlju da mi to ka$e... vide!e" ti svog boga... (Uzima
torbu i kre!e ka vratima) za$ali!e" ti ve!... (Otvara vrata, Eston ga posmatra.) Sad bar znam kome ubudu!e da
verujem.
Dejvis izlazi. Eston stoji. Zatamnjenje. Svetla ponovo. Rano jutro. Mik sedi na stolici, Dejvis se vrti po sobi.
DEJVIS: Smrdim! %uje" li ti to? Ja! Ispri#ao sam ti "ta mi je sve rekao, je li? Da smrdim! Zamisli ti to! I to meni da
ka$e!
MIK: Tc! Tc! Tc!
DEJVIS: I to meni da ka$e.
MIK: Pa. ti ne smrdi".
DEJVIS: Naravno da ne smrdim, gospodine.
MIK: Da smrdi", ja bih ti to ve! rekao.
DEJVIS: Rekao sam, rekao sam mu... rekao sam mu jo" i to... pa ti jo" nisi sve ni #uo, #ove#e! Rekao sam mu, pazi,
tvoj brat motri na tebe. Rekao sam, dove"!e te taj u red. Nije ni slutio "ta !e ga zbog svega sna!i. Rekao sam,
rekao sam, do!i !e on, do!i !e tvoj brat, ne brini, pametan je on, nije kao ti...
MIK: Kako to misli"?
DEJVIS: A?
MIK: Rekao si da moj brat nije... pametan?
DEJVIS: Kako? Rekao sam da ima" planove, da sve ovo napravi"... ku!a... dekoracije... razume"? Nema on nikakvih
prava da meni nare'uje! Primam nare'enja samo od tebe, ja sam tvoj paziku!a, ho!u da ka$em, u tvojoj sam
slu$bi... ti ne postupa" prema meni kao prema nekoj $ivotinji... nas dvojica... nama je njegov slu#aj jasan!
Pauza.
MIK: (ta ti je, dakle, rekao kad je #uo da sam ti ponudio mesto paziku!e?
DEJVIS: On?... Rekao je... rekao je... to... kako on ovde $ivi!
MIK: Pa rekao je istinu, zar ne?
DEJVIS: Istinu? Ali ovo je tvoja ku!a! To je bila tvoja dobra volja "to si mu dopustio da stanuje ovde!
MIK: Da, to je moja ku!a. Dobio sam je jeftino... i ja sam ga doveo ovamo.
DEJVIS: Pa to i ja ka$em. Ti si vlasnik.
MIK: Da, ali on ovde $ivi, zar ne? Mogu ga izbaciti...
DEJVIS: Pa to i ja ka$em.
MIK: Mogu ga izbaciti, naravno. Zato "to sam vlasnik. S druge strane, on je stalni zakupac. Treba mu dati
blagovremen otkaz, u tome je stvar, vidi", to je, eto, jedan tehni#ki problem, zna"... Zavisi kako posmatra" sobu.
Mislim kao name"tenu ili nename"tenu. Razume" "ta ho!u da ka$em?
DEJVIS: Ne, ne razumem.
MIK: Taj name"taj tu, tu je sve njegovo, sve sem kreveta, naravno. Eto, tako stoji stvar kad se gleda po zakonu.
Pauza.
DEJVIS: Ka$em ja tebi, on treba da ide tamo odakle je do"ao!
MIK (okrene se i pogleda ga): Odakle je do"ao?
DEJVIS: Da.
MIK: Odakle je do"ao?
DEJVIS: Pa... iz... iz...
MIK: Preterao si, a? (Pauza. Di$e se, $ivo) U svakom slu#aju, prema stanju stvari, nemam ni"ta protiv odlaska, s
obzirom na preure'enje...
DEJVIS: To sam hteo da #ujem!
MIK: Ne, nemam ni"ta protiv. (Okre!e se Dejvisu) A tebe !u videti na poslu.
MIK: Pa, rekao si da si unutra"nji dekorater. Dobro bi bilo da se poka$e" kao pravi stru#njak.
DEJVIS: (ta?
MIK: Kako to misli" "ta? Dekorater. Unutra"nji dekorater.
DEJVIS: Ja? Ja unutra"nji dekorater? Kakve ja imam veze s unutra"njim dekoracijama? Nikada se time nisam bavio.
MIK: %ime se nikad nisi bavio?
DEJVIS: Tim se nikad nisam bavio. Nikad nisam bio unutra"nji dekorater. Bavio sam se drugim poslovima. Bio sam
mnogo zauzet, zna"... Ali... mogu ja i time da se bavim... daj mi samo... daj mi samo malo vremena... dok se ne
sredim.
MIK: Nikakvo #ekanje ne dolazi u obzir. Potreban mi je prvorazredan unutra"nji dekorater. Verovao sam da si to ti.
DEJVIS: Ja? Pri#ekaj malo, pri#ekaj malo, o meni nije bilo ni govora.
MIK: Kako nije bilo ni govora? O tebi se jedino i govorilo. Jedini na koga sam mislio, o kome sam sanjao, koga sam
pri$eljkivao, jedini o kome sam mislio kao o prvorazrednom, profesionalnom spolja"njem i unutra"njem dekorateru,
bio si ti.
DEJVIS: Slu"aj sad...
MIK: Ho!e" da ka$e" kako ne zna" da postavlja" linoleum u tilskim plavim, bakrenastim i pergamentnim kvadratima
i da te boje ponavlja" po zidovima?
DEJVIS: E pa slu"aj, kako si samo...
MIK: Ne zna" da presvu#e" sto u furnir od afromozijske tikovine, stolice u tvid ovsene boje? Ne zna" da postavlja"
sedi"ta od morske trave?
DEJVIS: Nikada to nisam rekao!
20 of 22 12/24/10 11:09 PM
MIK: Isuse, ja sam prevaren!
DEJVIS: Tako ne"to nisam ni spomenuo!
MIK: Ti si, dru"kane, jedna obi#na varalica!
DEJVIS: Ne bi trebalo da me vre'a". Ti si predlo$io da budem nastojnik. Pristao sam da ti pomognem. Za malu
platu. To je sve. Dekoracije nisam ni spomenuo... a ti si po#eo da me vre'a"...
MIK: Kako se zove"?
DEJVIS: Ne po#inji opet.
MIK: Ne po#injem, reci mi svoje pravo.
DEJVIS: Moje pravo ime je Dejvis.
MIK: A pod kojim imenom $ivi"?
DEJVIS: D$enkins.
MIK: Ima" dva imena. Gde su ostala, a? Hajde, lepo priznaj za"to si izmislio celu tu svinjariju o unutra"njem
dekorateru.
DEJVIS: Nisam ni"ta izmislio. To je tebi rekao tvoj luckasti brat. Rekao ti je to iz #iste pakosti, zato "to mu u glavi
nije sve kako treba, on ti je to rekao.
Mik mu prilazi lagano.
MIK: (ta si rekao za mog brata?
DEJVIS: Kada?
MIK: (ta si rekao da je on?
DEJVIS: Ja... nemoj pogre"no da me razume"...
MIK: Luckast? Ko je luckast? (Pauza) Rekao si da je moj brat luckast, je li? Moj brat. Pa to je... to je malo
bezobrazno s tvoje strane!
DEJVIS: Pa to on sam ka$e!
Mik lagano obilazi Dejvisa, posmatra ga. Napravi #itav krug.
MIK: Ala si ti #udan #ovek. Nisi? Jesi, stvarno si #udan. Pravi" mi neprilike otkako si u"ao u ku!u. Na #asnu re#. Ni
jednoj jedinoj re#i koju izgovori" ne mo$e se verovati. Sve "to izgovori" i ovako i onako mo$e da se shvati. La$e"
#im otvori" usta. Nastran si, nasilan, nikad #ovek nije siguran "ta mo$e" u#initi. Obi#na divlja zver, kad smo ve!
dotlc do"li. Varvarin. I kao kruna svega, iz guzice ti kulja smrad #ak i za vreme doru#ka. Pazi ovamo. Do"ao si i
predstavio se kao unutra"nji dekorater. Na osnovu toga ponudio sam ti posao... I "ta je bilo? Odr$ao si #itav govor o
svojim preporukama u Sidkapu. I "ta je bilo? Nisam ti #ak ni rok za odlazak u Sidkap postavio. Sve je to vrlo
$alosno, ali ja !u ipak platiti to tvoje ku!epaziteljstvo. Evo ti pola dolara.
Pretura po d$epu, nalazi polovinu krune i baca je kraj Dejvisovih nogu. Dejvis se ne pomera. Mik se povla#i ka
gasnoj pe!i. Uzima Budu.
DEJVIS (lagano): U redu onda... ako $eli"... ako je to tvoja $elja...
MIK: Jeste, jeste! To je moja $elja! (Tresne Budu o gasnupe!. Statua se razbija. Posle kratke pauze, gorko.) Svi
misle da je ova ku!a moja jedina briga. Imam ja mnogo drugih briga. Drugih stvari. Drugih interesa. A moj posao,
a? Treba ga "iriti, razgranati... u svim pravcima. Nema za mene odmora. Moram stalno da se kre!em. Moram o
budu!nosti da mislim. Ova ku!a je moja poslednja briga. Ona mene ne zanima. Neka moj brat o njoj vodi ra#una.
Neka je on ure'uje, neka je dekori"e, neka #ini s njom "to god ho!e. Mene se to ne ti#e. Verovao sam da sam mu
u#inio uslugu "to sam ga ovamo doveo. On ima svoje nazore, i neka ih ima. To je njegova stvar.
Pauza.
DEJVIS: A ja? (ta !e biti sa mnom?
Ti"ina. Mik ga ne pogleda. %uju se spoljna vrata. Ti"ina. Ne pomeraju se. Ulazi Eston. Zatvara vrata, ulazi u sobu,
okrenut je ka Miku. I jedan i drugi sme"e se jedva primetno. Mik po#inje da govori, prekida, izlazi. Ti"ina. Eston
ostavlja vrata otvorena. Prilazi, ugleda koma'e razbijene statue, za trenutak razgleda, onda skida kaput i seda na
krevet. Uzima odvrtku i utika# i nastavlja sa poslom.
DEJVIS: Do"ao sam po lulu.
ESTON: O, da.
DEJVIS: Po"ao sam... i na pola puta... odjednom... shvati... zna"... da nemam lule. I tako, svratio sam da je
uzmem. Skoknuo sam na #asak, eto...
ESTON: Pa, jesi li je na$ao?
DEJVIS: Jesam, jesam, na"ao sam je. (Pauza) To nije onaj isti, a, "to si ga...
ESTON: Jeste, isti.
Dejvis, oklevaju!i, ide ka sredini sobe.
DEJVIS: Jo" ga nisi opravio?
ESTON: Ne"to ne valja. Poku"avam da prona'em kvar.
DEJVIS: Pa ako... ako bude" bio uporan, uspe!e", mislim.
ESTON: Znam "ta treba.
Dejvis pri'e malo bli$e.
DEJVIS: Ovaj... ne razumem se mnogo u te stvari... razume"... ina#e bih dao savet. Ipak, mislim, uspe!e" i sam.
(Pauza) Slu"aj... (Pauza) Nisi ozbijno mislio, je li, da ja smrdim, je li? (Pauza) Je li? Bio si dobar prema meni. Doveo
si me ovamo. Doveo si me ovamo, nisi ni"ta pitao, dao si mi krevet, bio drugar prema meni. Slu"aj. Ne"to sam
razmi"ljao, to "to galamim u snu, to je zbog promaje, zna", promaja duva pravo na mene, zato sam galamio,
nisam, zna", to ni znao, zato sam mislio, ho!u da ka$em, da si mi dao svoj krevet, a ti uzeo moj, nema me'u njima
nikakve razlike, isti su i jedan i drugi, da sam ja imao tvoj, ti spava" bez obzira u kom si krevetu, a ti da si uzeo
moj, ja tvoj, sve bi bilo u redu, ja ne bih bio na promaji, zna", a tebi ne bi smetalo malo vetra, tebi je potrebno
malo vazduha, razumem ja.to, ti si bio tamo na onom mestu, doktori... i sve ono "to su s tobom izvodili, sve
zatvoreno, sve zatvoreno, mogu misliti na "ta sve li#i, vru!e, zna", uvek vru!e, kao u "tali, zavirio sam jednom,
skoro sam se ugu"io, i tada sam do"ao do zaklju#ka da se treba dr$ati podalje od takvih mesta, samo da smo
trampili krevete i sve bi bilo u redu, ja bih pazio na ku!u, #uvao je za tebe, radio za tebe, ni za kog drugog... ne
za... tvog brata, zna", ne za njega, za tebe bih radio, bio tvoj #ovek, reci jednu re#, samo jednu jedinu re#...
(Pauza) (ta ka$e" na sve ovo?
21 of 22 12/24/10 11:09 PM
ESTON: Ne, ne mogu da spavam u tom krevetu.
DEJVIS: Ali ti ne razume" "ta ja ho!u da ka$em!
ESTON: Svejedno, to je krevet moga brata.
DEJVIS: Tvog brata?
ESTON: Pa onda kad je ovde. A ovo je moj krevet. Jedino u njemu mogu da zaspim.
DEJVIS: Ali tvoj brat je oti"ao! Oti"ao je!
Pauza.
ESTON: Ne mogu. Ne mogu da menjam krevet.
DEJVIS: Ti nisi shvatio "ta sam hteo da ti ka$em!
ESTON: Svejedno, ima!u ionako puno posla. Moram da podignem "upu. Ako je ne podignem sada, ne!u nikada.
Prvo "upu pa tek onda ostalo.
DEJVIS: Pa ja !u ti pomo!i da podigne" "upu, eto, pomo!i!u ti ja! Razume" li? Ja !u ti pomo!i! Zajedno !emo podi!i
tu tvoju "upu! Je si sad razumeo? Podi!i!emo je za tren oka! Razume" "ta ho!u da ka$em?
Eston se podi$e i prilazi prozoru.
ESTON: Ne, mogu da je podignem sam.
DEJVIS: Ali slu"aj. Bi!u s tobom, bi!u ovde, pomaga!u ti, radi!emo sve zajedno, a #uva!u ku!u, vodi!u brigu o
svemu, za tebe, za tebe !u je #uvati, bi!u tvoj paziku!a.
Pauza.
ESTON: Ne!u.
DEJVIS: Za"to?
ESTON: Ne mogu dobro da spavam.
DEJVIS: Ali, do 'avola, pa rekao sam da !emo promeniti krevet! Isuse! Promeni!emo krevet! To !emo u#initi. Zar
nikako ne razume" "ta ho!u da ka$em?
Eston je i dalje kraj prozora, le'ima okrenut ka Dejvisu.
DEJVIS: Ho!e" da me izbaci", je li? Ne sme" to da u#ini". Slu"aj, #ove#e, slu"aj, neka, neka ostane tako ako ho!e",
ne moramo ni da menjamo, neka ostane kako je bilo, stavi!u samo malo ve!i komad vre!e na prozor, da smanjim
promaju, bi!e dovoljno, "ta veli", nek ostane sve kako je bilo?
Pauza.
ESTON: Ne.
DEJVIS: Za"to?
Eston se okre!e i pogleda Dejvisa.
ESTON: Galami" no!u.
Pauza.
DEJVIS: Ali... ali slu"aj... slu"aj... slu"aj ovamo... ho!u da ka$em... (Eston ponovo okre!e le'a) (ta da radim?
(Pauza) (ta ja da radim? (Pauza) Kuda da odem? (Pauza) Kad bih ostao ovde, mogli bismo da podignemo tvoju
"upu. (Pauza) Ali ako $eli" da odem... oti!i !u. Reci samo. (Pauza) Da ti ka$em ne"to... one cipele... cipele koje si
doneo... dobre su... sasvim su dobre... mo!i !u... mo$da !u mo!i da odem... do... (Eston je i dalje miran, okrenut
le'ima, kraj prozora.) Slu"aj... ako... ako odem... ako odem i dobijem svoje papire... ho!e" li... ho!e" li onda... ako
odem... i dobije...
Duga ti"ina.
Zavesa
_________________

Prika!i poruke iz poslednjih: Sve Poruke Prvo Najstarije Idi

:: Forumi Tvorca Grada :: forum Pozori!ni tekstovi - klasici
Sva vremena su GMT + 2 sata
Strana 1 od 1

Sko#i na: Pozori$ni tekstovi - klasici Idi
Ne mo!ete pisati nove teme u ovom forumu
Ne mo!ete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne mo!ete menjati va$e poruke u ovom forumu
Ne mo!ete brisati va$e poruke u ovom forumu
Ne mo!ete glasati u ovom forumu
Powered by phpBB v2 2001, 2005 phpBB Group %
Theme: PussycatBlue::: %
22 of 22 12/24/10 11:09 PM

Pinter Nastojnik

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pinter Nastojnik

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Proveri privatne poruke

Lista !lanova FAQ - "esto Postavljana Pitanja

You might also like