-----------------------

1)lt.nlJI)OI.. ~ STEINElt
I
CE
IE
Eel
'IIIEIII:
I.D
II.
SADRZAJ
IDEO
VEZACOVEKASAKOSMOSOM,ZEMLJOMI
ZIVOTINJSKIMCARSTVOM
Prvopredavanje- Dornah,19. oktobar1923..... ..... 7
Drugopredavanje- 20.oktobar1923..............................23
Trecepredavanje- 21.oktobar1923................................39
IIDEO
UNUTRASNJAVEZAIZMEDUPOJAVA U SVETU
IBICASVETA
Cetvrtopredavanje- 26.oktobar1923............................53
Petopredavanje- 27.oktobar1923............ ......................65
Sestopredavanje- 28.oktobar1923........ ..........: ............81
III DEO
BILJNI SVET I DUROVI ELEMENATA
Sedmo' predavanje - 2. novembar 1923................... 97
Osmo predavanje - 3. novembar 1923........... ................ 113
Deveto predavanje - 4. novembar 1923............ .. 126
IVDEO
TAJNE COVEKOVE ORGANIZACIJE
Dcscto p cJa vallj t - 9. novembar l YL3 .............. .. .. . . 143
Jedanaesto predavanje - 10. novembar 1923..... 162
Dvanaesto predavanje - 11. novembar 1923................ 177
duhu
kao Z
nje k
koje
dame
pool
IDEO
VEZA COVEKA SA KOSMOSOM, ZEMUOM I
, ZIVOTINJSKIM CARSTVOM
Prvo predavanje -19. oktobar 1923.
U nasim predavanjima se cesto govorilo - a to igra
takode i izvesnu ulogu u poslednjim predavanjima 0 toku
godine i 0 Mihailo-problemu
1
- da je covek po svojoj graai,
zivotnim uslovima i po svemu sto on jeste, jedan mali svet,
mikrokosmos, prema velikom svetu, makrokosmosu. On
zaista sadrzi u sebi sve zakone i sve tajne sveta. Ali ne smete
da stvorite predstavu da je jednostavno potpuno razume-
vanje ovih apstraktnih recenica. Covek mora prvo da pro-
dre u raznolike tajne sveta da bi se te tajne ponovo nasle u
coveku.
Danas cemo posmatrati svet, a zatim coveka sa
odredenog stanovista, da bismo na taj nacin otkrili kako se
covek, kao mali svet, nalazi u velikom svetu. N aravno da
ce to biti sarno mali dec onoga sto se 0 velikom svetu moze
reCi. Ne moze se nikada predstaviti sve u potpunosti, u su-
protnom bi pri razmatranju morae da se, u najmanju ruku,
prede celi svet.
Pogledajmo prvo na one sto nam se predstavlja pre
svega ostalog. Pogledajmo prvo na onu covekovu okolinu,
na onaj dec zivotinjskog carstva, koji svoj zivot ima u
vazduhu, i to onu klasu koja na najupadljiviji nacin zivi u
vazduhu: to je pticiji rod.
Nikome ne moze izmaci da ptica koja zivi u vaz-
duhu, koja iz vazduha crpi uslove za svoje postojanje, da je
kao zivotinja sustinski drugacije graaena nego one zivoti-
nje koje su nastanjene neposredno iznad zemlje, iIi one
koje su nastanjene cak nesto ispod zemlje. I kada pogle-
dame na pticiji rod, onda nalazimo za potrebno, naravno
po opstim, uobicajenim Ijudskim shvatanjima, da govorin1.o
7
:
o glavi i udovima i slicnom kod ptica. Ali, to je u osnovi
potpuno neumetnicki nacin posmatranja. Cesto sam skre-
tao paznju na cinjenicu, da ako hocemo zaista da upoznamo
svet ne mozemq ostati pri inteIektualistickim pojmovima,
da inteIektualisticko postepeno mor a preci u umetnicko
shvatanje sveta. Tako onda necete shvatiti, u stvarnom od-
nosu sprfl ffi glave drugih zivotinja, izuzetno zakrzIjalu tkz.
pticiju glavu kao neku stvarnu glavu. Izvesno, spoljasnje
inteIektualisticki posmatrano, moze se reci : ptica ima telo,
glavu i udove. A zamislite, kako su zakrzljale pticije noge
U odnosu, na primer, na Doge neke kamile ili slona; i kako
je zakrzIjala pticija glava spram glave nekog lava iIi slona.
U osnovi uzevsi , bas nista nije normalno kod te pticije glave.
Pticija glava je, takoreci, jedva jedan dec njuske psa, slon a
iIi macke. Mogao bih reci, da je glava ptice sarno malo kom-
plikovaniji deo njuske nekog sisara. lana sto su udovi ne-
kog sisara, pa to je potpuno zakarzIjalo kod ptice. N ara-
vno, ne un1etnicki nacin posmatranja ) tome jednost avno
k z e ~ k ako su se prednii udovi pr eobrazili u kr ila . A 11 . to je
potpuno neumetnicki, ncimaginativa n naCi n posmatranja
stvari. Ako hocemo stvarno da razumemo pri r od u, ako ze-
limo da proniknemo u vasionu, moramo dublje da posma-
tramo te stvari - pre svega u njihovim oblikuj ucim i izgr a-
d ujucim snagama.
.
Predstava da bi i ptica jednostavno imala glavu, tr up
i udove ne vodi nikada ka tome da se posmatranje e terskog
tela neke ptice zaista i shvati. Jer, ako se kroz imaginativno
posmatranje prelazi od gledanja onoga sto je na ptici fizi- lzve
cko ka onome sto je na ptici etersko, onda se upravo na njih
eterskoj ptici ima sarno glava. Polazeci ad eterskog ptice, dajr
ptica je sarno glava; polazeci od eterskog ptice, odmah se lZVe
shvata da se ptica ne moze uporediti sa glavom, trupom i lost
udovima drugih zivotinja, nego da se ona moze shvatiti ran
sarno kao glava, koja je upravo kao glava preoblikovana. paz
Tako da pticiju glavu predstavlja, u stvari, sarno nepce i sna
8
, 'IJ CL!\ Pitt A J'E: C/.,f\ v'A. - tAo t\'i It {;koh .s n!SLt-{
' u}. Nl\h rlL['j)'i..t:.<.... aN-I..) DI'I")'Z. Q.1\!(.\I(\.'i.7'A Lu';'., \
'"LnLiiJAt.1- ku')'l;. f\tlJ't. \:"u/lHIR..A Lt '()O-:>AMA ffQ"')'i
'" t :> 4 1 I'V'\j 11<7? .\'-<.. L1 Q ( -?f
ALI )..(<i:. t' t\L ! . -:>
prednJIdecusta,fa onestodalJeIdelinazad,SVI deloviske-
leta, koji izgledaju slicni rebrima i kicmi, to treba gledati
ipak kao glavu, glavu koja je doduse metamorfozirana,
preoblikovana. Celapticajezapravo glava. Toima davno*
poreklo, tako da se mi moramo vratiti u vrlo, vrIo davni
razvoj Zemlje,u planetarnirazvoj Zemlje,ako hoeemoda
razumemonekupticu.
Pticaimaduguplanetarnuistorijuizasebe.Tapla-
netarnaistorijapticejeduza nego, na primer, kod kamile.
Kamila je zivotinja koja je nastala mnogo kasnije nego
ptica. One ptice koje su vise vezane za Zemlju, kao sto je
to noj, kasnijegsuporekla. Pticekojeslobodnokruzevaz-
duhom,kao orloviijastrebovi,vrlosu starizivotinjski sta-
novnici Zemlje. Dok su one za vreme ranijih perioda Ze-
mlje, perioda Meseca, perioda Sunca, imale u sebiveesve
ono stojezatimpreslo iznutra napolje do koze, kasnije se
u bitnom izgradilo u rodu ptica one sto vi danas vidite u
perju, sto vidite u roznatom kljunu. Spoljasnjost ptice je
k;:! snije: pnrelda <'l n8st8.1 a j t nkn j .ptica, srazmernn
rano, razvila priroduglave i pod uslovima u koje je usIa u
kasnijem periodu razvoja Zernlj,-, moglo joj se spolja do-
dati sarno jos ono sto se nalazi u njenom perju. Ptici su
Mesec i Zemljadali to perje, dokostali deo njene prirode
vodiporekloiz mnogoranijihvrernena.
Ali, stvar ima josjednu mnogo dublju stranu. Po-
gl daj mojednompticuu vazduh u, naprimervelicanstveni
letorla,komejedatonjegovoperje,njegovroznatikljunu
izvesnom smislu kao spoljni dar milosti Suncevih zraka i
njihovog delovanja - naveseujosi druga delovanja; pogle-
dajmotogorIa,kakoonleti u vazduhu. Na njegatudeluju
izvesne snage. Sunce neposeduje sarno fizicke snage svet-
losti i toplote, 0 kojima mi obicno govorimo. Kada sam
ranije govorio 0 Misterijima druida
2
zeleo samdaobratite
paznju na cinjenicu, da od Sunca dolaze takode duhovne
snage.Natesnagemoramodaobratimopaznju.Tosuone
9
;
snage koje razlicitim rodovima ptica daju njihovu razno-
liku obojenost i narociti sklop njihovog perja. Kada taj
uticaj Sunca vidin10 duhovnim pogledom, shvatamo zasto
oraoimabastakvoperje.
Zatim,kadaistinskidubokouronimou ovuprirodu
orla i razvijemo unutrasnje, umetnicko razumevanje pri-
rode i duhoynog kojejesadrzano u njoj, kada uspemo da
vidimo kakoseumetnicki izgraduje impuisima Sunca, po-
jacanimidrugimimpulsima,kojeeukasnijespomenuti,pa
kada te impulse Sunca vidimo kako lebde nad orlom jos
pre no stoje izasao iz jajeta, kako se stvara perje kao ne-
kom carolijom, iIi, bolje receno, ucarava u njegov telesni
oblik, upitaeemo se: pa, od kakvog je to znacaja za co-
veka? - Da,tojeodznacajazacoveka,jerna njegadeluju
iste te snagei cine njegov mozak nosiocemmisli. Pravilno
eetegledatimakrokosmos,veliku prirodu, ako'zaorla bu-
dete mogli da kazete: orao ima svoje raznobojno perje,
svoje sarenoperje;u tomperjuzivi ista snaga kojazivi iu
tebi,kadaonaodtvogmozga pravinosioca misli. Onosto
razvij a tvoj mozak i osposobljava ga da primi unutrasnju
snagusoli, kojajeosnova misljenja, stotvom mozgu on10-
gueava da od tebe napravi mislioca, to je ista snaga koja
orlu u vazduhu daje njegovo perje. - Tako oseeamo sebe
srodnim kada mislimo, u izvesnon1 smislu Ijudski ekviva-
lentu namaoseeadajesrodanperjuorla; nasemislistruje
izmozgaistoonakokaostoizorlaizrastaperje
3
.
Kadaizfizickognivoaudemou astraininivo,poja-
vljuje se nesto kao paradoks; one snage koje na fizickom
planu prouzrokuju stvaranje perja, na astrainom planu
prouzrokujustvaranjemisli. Onedajuoriuizgraqnjuperja
i to jefizicki aspekt stvaranja misli; coveku daju misli i to
jeastralniaspektstvaranjaperja.Testvarijegenijenarod-
nogjezikaznaocudesnodaizrazi. Kadaseperogoreodsece
i izvadi se ono sto je unutra, to narod zove dusa. Izvesno
ee mnogi videti u tom imenu "dusa" jednu spoljnu vezu.
To nije spoljna veza, jer pero sadrzi, za one koji proziru
stvari,nestoneizmerno:onosadrzitajnustvaranjamisli.
sa lava
svakog
den sa
postaju
nanjih,
lakocu
nJenom
glava,
suforme
pravilan
dirljivije,
vekovam
stal e uset
tome ima
kadanan
. nice daje
varaJuJee
semozer
cirkulacij
lacije kn
nijetu.
K
tezeizme
Iacija krv
mer, kod
stepena(
vni trakt
brzo,pro
straneje
cinu lavl
10
Odvratimo sada pogled sa orIa koji je nastanjen u
vazduhu, pa pogledajmo, da bi opet imali jednog reprezen-
tanta, na takvog sisara kao sto je lay. Lava cemo samo
onda razumeti, ako razvijemo osecaj za to, kakvu radost i
unutrasnje zadovoljstvo ima lay sto zivi sa svojom okoli-
nom. Nemadruge zivotinje, izuzev onih koje su u srodstvu
sa lavom, sa tako cudesnim, zagonetnim disanjem. Kod
svakog zivotinjskog bica moraju ritmovi disanja biti uskla-
aen sa ritmovima cirkulacije, samo sto ritmovi cirkulacije
postaju teski zbog probavnog aparata koji se nadovezuje
na njih, a ritam disanja postaje laksi nastojeci da postigne
lakocu grade mozga. Kod ptice je to tako, da ono sto zivi u
njenom disanju zivi ujedno i u njenoj glavi. Ptica je v ~
glava, ona nosi glavu, takoreci, spolja u svet. Njene mislm.
su forn1e njenog perja. Nen1a niceg lepseg za onoga ko ima
pravilan osecaj za prirodu, ko moze ziveti u lepoti, nista
dirljivije, nego kada oseti prisnu srodnost onoga sto je co-
vekova misao - kada ona postaje konkretna, kada ona po-
staje u sebi sasvim ziva - sa nekim perom ptice. Onaj, ko u
tome ima iskustva, tacno zna kada misli na nacin pauna,
kada na nacin orIa, a kada drsko kao vrabac. Izuzev cinje-
nice da je jedno astralno, a drugo fizicko, ove stvari odgo-
varaju jedna drugoj na cudesan nacin. To je tako. Odatle
se moze reci: ptica zivi pretezno u disanju, a sve drugo, kao
cirkulacija krvi, sva tezina probave, posebno tezina cirku-
lacije krvi, u samoosecaju ptice je zapravo odstranjeno,
nije tu.
Kod lava je to tako, da postoji jedna vrsta rayno-
teze izmedu disanja i cirkulacije krvi. Svakako da je cirku-
lacija krvi i kod lava otezana, ali ne toliko koliko, na pri-
mer, kod kamile iIi goveda. Kod njih varenje do izuzetnog
stepena opterecuje cirkulaciju krvi. Kod lava, ciji je proba-
vni trakt srazmerno kratak i kod koga se probava odvija
brzo, proces varenja ne otezava mnogo cirkulaciju. S druge
strane je opet tako, da se princip glave razvio na takav na-
(Sin u lavljoj glavi, da su disanje i ritam cirkulacije zadrzani
11
u ravnotezi. Lav je ona zivotinja kod koje se u najvecoj
meri unutrasnji ritam disanja i ritam otkucaja srca unutra-
tinja
snje uravnotezuju i harmonizuju. Zato lay ima - ako, rekao
vota
bih, udemo u njegov lieni zivot - takode i taj naroeiti naein,
tako
da prosto sa beskrajnom halapljivoscu prozdire svoju hra-
nu, jer je on jednostavno radostan kada je ima u sebi, unu-
tra. On je hlkom na hranu, jer mu glad zadaje prirodno
mnogo vise muke nego drugim zivotinjama. Lav je pohle-
pan na hranu, ali se ne moze reci da je sladokusac. On
uopste ne haje da se puno nasladuje, jer je on zivotinja
koja svoje unutrasnje zadovoljenje nalazi u ravnomernosti
disanja i cirkulacije krvi. Tak kada je lavu hrana presla u
krv, koja regulise puIs, i kada ovaj puIs dode u uzajamni
odnos sa disanjem, u kome lay ponovo ima svoje uzivanje,
posto struju disanja prima sa dubokim unutrasnjim zado-
ravo
nepos
voljstvom, tek kada on u sebi oseca dejstvo hrane, tu unu-
matra
trasnju ravnotezu izmedu disanja i cirkulacije krvi, tek tada
okoln
zivi lay u svom elementu. On zivi, u stvari, sasvim kao lay,
na liv
k 3 d ~ lma duboko unutrasDje zadovoljenje sto mukrv bije
Ijava
navise, sto mu disanje pulsira nadole. I u tom uzajamnom
sajte j
doticanju dva ritmiena strujanja zivi lay.
tu iIi t
Pogledajte toga lava, kako trei, kako skaee, kako
dize gl
drzi svoju glavu, naroeito kako gleda. Videcete da se sve to
tesko,
svodi na neprestanu igru ritmienog smenjivanja nekog is-
padanja iz ravnoteze i ponovnog vracanja u ravnotezu.
naroCit
Skoro da nam se nista ne eini tako zagonetnim kao izuze-
se na
tan lavlji pogled, iz koga toliko toga izviruje, koji odaje
visoko
nesto od unutarnjeg savladivanja, gospodarenja nad sup-
treba
rotstavljenim dejstvima. To je ono sto odaje lavlji pogled:
gog.
savladavanje sreanih otkucaja kroz ritam disanja na jedan
nema
skoro sasvim savrsen naein.
gledajt
I opet, onaj ko ima smisla za umetnieko shvatanje
tinje.
oblika, on posmatra lavlja usta, sklop lavlje njuske koji po- mozete
kazuje: otkucaji srca pulsiraju nagore sve do njuske, ali ih dize kr
dah zadrzava. Kada biste mogli da naslikate ovo meduso- Ii se u
bno doticanje srca i disanja, dosli biste do oblika lavljih rekao b
usta.
opterec
12
f(Jz In,I\rA 0.., urL{; t ,,--u 1) ( . - \ ZfL.A: if\ J(J \ H l e..t-u S ltl: h .
CI\JADr LI\V\9.
Lav je upravo say organ grudi. On je stvarno zivo-
tinja koja u svom spoljasnjem obliku i u svom nacinu zi-
vota dovodi do savrsenog izrazaja ritmicki sistem. Lav je
tako organizovan, da naizmenicna igra otkucaja srca i di-
sanja takode dolazi do izrazaja u uzajamnom odnosu nje-
govog srca i pluca.
Takoda' mi zaista moramo reci: ako kod coveka
trazimo ono sto je najslicnije sa pticom, sarno sto je to na-
ravno metamorfozirano, onda je to covekova glava; ako
trazimo ono sto je najslicnije sa lavom, onda je to oblast
covekovih grudi, gde se susrecu ritmovi cirkulacije i disanja.
Skrenimo sada pogled sa svega onoga sto nam se
ukazuje gore u vazduhu kao pticiji rod i sa onoga sto zap-
ravo zivi sa cirkulacijom vazduha, posto je u vazduhu koji
neposredno okruzuje Zemlju, kao sto je to kod lava. Pos-
matrajmogovece. Cesto sam ukazivao na to, u drugim
okolnostima, kako je lepo posmatrati sito stado koje lezi
na livadi, posmatrati taj posao oko varenja, koji se ispo-
liava u pogledu, polozaju tela, u svakom pokretu. Poku-
sajte jednom da posmatrate kravu koja lezi na livadi, kada
tu iii tamo nesto susne. Tako je divno gledati kako krava
dize glavu, kao da je u tom dizanju osecanje da je sve to
tesko, da se glava ne dize tako lako, kao da je nesto sasvim
narocito u njoj. Ne moze se doci ni do cega drugog, kada
se na livadi vidi neka krava koja je u uznemirenju podigla
visoko glavu, nego da se kaze: ova krava se cudom cudi sto
treba da digne glavu ne zbog pase, nego zbog neceg dru-
gog. Zasto ja sada zapravo dizem glavu? Pa ja ne pasem i
nema nikakve svrhe da dizem glavu ako ne pasem. - Po-
gledajte sarno to! To sto se nalazi u dizanju glave ove zivo-
tinje. Ali, to nije sarno u podizanju glave zivotinje. Vi ne
mozete da zamislite, da lay dize glavu na nacin na koji je
diZe krava. To se nalazi u formi glave. I ide Ii se dalje, ude
Ii se u celokupnu formu ove zivotinje - cela zivotinja je,
rekao bih, narastao probavni aparat! Tezina varenja tako
opterecuje cirkulaciju krvi, da to nadvladava sve, i glavu i
13
disanje. Sva je varenje, ta zivotinja. Zaista je cudesno, kada
se pogled podigne ka ptici, a onda spusti dole na kravu.
N aravno, rna koliko se krava podizala u vazduh,
ona nece postati ptica. Ali, ako bi se u isto vreme fizicko
na kravi moglo da prenese u vazduh - najpre tako da se
postavi u vazduh koji je neposredno do Zemlje, u vlazno-
vazdusno, i ako bi se istovremeno mogla prevesti do pre-
obrazaja u njen eterski sklop, koji bi odgovarao toj vlazno-
sti, pa kada bi se zatim i dalje dizala i podigla sve do astral-
nog, onda bi krava visoko gore bila ptica. Astralno bi ona
bila plica.
Vidite, kako se ovde coveku namece upravo nesto
tako cudesno, da ce se reci, kada se to prozre: ono sto ptica
astralno ima gore u visinama iz svog astralnog tela, sto tu
deluje, kao sto sam rekao, na stvaranju njenog perja, t o je
nesto sto je krava unela u meso, misice i kosti. K od krave
je postalo fizicko ono sto je kod ptice astralno. Naravno da
to u astralnom drugacije izgleda, ali je t ako.
_ ~ k n hih ; npe t nhrnu to; ono sto !lripada astralitetu
ptice pustio da padne dole i ako bi se pri tom preduzelo
preinacenje u etersko i fizicko, tada bi orao postao krava,
jer ono sto je astralno kod oria, to je postalo meso i tela
kod krave, kada ona preziva lezeci na tlu. Jer, tom prezi-
vanju kod krave pripada razvijanje cudesnog astraliteta.
Krava postaje lepa dok preziva. Astralno gledano, ima ne-
ceg neizmerno lepog u tom prezivanju. I kada se iz uobica-
I1Jem
jenog filistarskog idealizma kaze: delatnost varenja je ne-
tinje
sto najnize, - onda se ta laz kaznjava, kada se sa visoke os-
ako
matracnice u duhovnom gledanju vidi ovaj rad na probavi
ispod
kod krave. To je lepo, to je velicanstveno, to je nesto neiz-
merno duhovno.
Do takve produhovljenosti ne dolazi lav, a pogo-
tovo ne ptica. Kod ptice je probava skoro sasvim fizicka.
Naravno, postoji etersko tela kod organa probave ptice, ali
gotovo nimalo astralnog kod procesa varenja. Nasuprot
tome, kod krave je u procesima varenja, astralno gledano,
mocn
14
la
h,
co
se
0-
e-
o-
11-
1a
to
ca
tu
Je
ve
Ja
tu
:10
la,
:10
zi-
tao
0,
.... 'tt rvt'tj\-( A. S. C ( u. !J) L\.bs k..)t\ \.$ "Pikt.o1. fit 6 I:, t'I.J'( V\q .

nesto savrseno velicanstveno, to je ceo jedan svet. I tu se
ima, akosadahoee dasevidi nestoslicnokodcoveka,po-
novo korespodencija izrnedu toga sto krava jednostrano
izgraduje, fizicko utelotvorenje izvesnog astralnog, (sa
onim) sto se kod coveka nalazi harrnonicno utkano uz
ostalo u njegovirn probavnirn organirna i njihovom nasta-
vku, u udovirna. Takodazaistatostojavidimvisokogore
u vazduhu u orIu, sto ja vidim tu gde se zivotinja raduje
neposrednou vazduhu,kaokodlava,stovidimzatimkada
je zivotinja povezana sa podzernnim zernaljskim snagama,
koje delujudalje u njenirn organirna probave, kadaja, da-
kle,urnestou visinegledarnu dubineisapunorazumevanja
odatle prodirem u biee krave, onda imam tri uoblicenja
koja su kod coveka harmonicno spojena i time uravnote-
zena: rnetarnorfoza ptice u covekovoj glavi, metamorfoza""
lava u covekovim grudirna, metarnorfozirana krava u or- *
ganirna probave i udovima; naravno, u sistemu udova po- {
novo kolosalnometamorfozirana,kolosalnopreoblikovana.

K"- a se ove stvari danas tako Doledaiui kada se
--' oJ
ponovo dode na to kako je covek,'u stvari, roden iz cele
prirode i kako u sebi, opet, nosi celu prirodu, tako kako
sam to predstavio, kako on nosi u sebi pticije carstvo, la-
vlj e carstvo, biee krave, tada se dobijaju pojedinacni sas-
tavni delovi onoga, sto se kaze apstraktnorn recenicom:
covek je- mali svet. - Onjeveemali svet, a veliki svet je u
nj emu, i sve zivotinje koje zive visoko u vazdtthu, i zivo-
tinje kojesvoj osnovnielementimaju u vazduhukoji kruzi
oko Zemlje, i zivotinje koje imaju svoj osnovni element
ispod povrsine zemlje u snagama teze, onezajedno deluju
u coveku u harmonicnoj ucelovljenosti. I covek je onda
sazirnanjeorIa,lava,bikaiIikrave.
Kada se ove stvari ponovo otkriju iz istrazivanja
novijeduhovne nauke,sticesevelikopostovanjepredsta-
rim, instinktivnim vidovitim gledanjima kosmosa, 0 cemu
samveecestogovorio;tadasesticevelikopostovanjepred
moenomslikom0 nastankucovekaiz orIa,lava,kraveiIi
15
stoji
prem
religij
jedno
stiti, r
Engle
ticke d
nJI pro
jedno
postal
shvata,
hindui
bika, koji zajedno, primereno se harmonizujuei, grade co-
veka kao jednu celinu.
Ali, pre nego sto predem na t o. da govorim - t o
moze biti sutra - 0 poj edinim impuisima koji se nalaze, na
primer, u snagama koje lebde oko orla, koji su u snagama
koje lebde oko lava, koje lebde oko krave, govorio bih 0
jos jednoj korespodenciji unutrasnjeg u coveku sa onim sto
je napolju u vasioni.
Sada dobijamo, posle onoga sto ve e znamo, pred-
stavu 0 tome. Covekova glava trazi ono sto odgovara nje-
noj prirodi: mor a se diei pogled ka r odu p ica. Ako c )vek
zeli da shvati, kao jednu od tajni medu tajnarna prirode,
covekove grudi, otkucaje srca, disanje, mora uputiti pogleJ
na tako nesto kao sto je lave Covek mora aparat raZlll e ne
materija pokusati da razume iz konstitucije, iz organizacije
goveceta. Ali, covek ima u svojoj glavi nosioca svoj ih mi:li,
u svojim grudima nosioca svojih oseeanja, u svorn apar a tu
u svo t<1
razmene lnat erija nosioca svoje volje. ] 'ako da je cov ..: k,
razJe.
t akode, d usevna slika onih predstav koie sa DtiCiiim ro-
dom prolaze svetom, prcdstava kojc nalaze -. sv .i izraz u
mogu tl
p ticijem perj u ; slika sveta oseeanja koja okruzuju Zemlju
u mikra
sto se moze naei kod lava u zivotu unutrasnje uravnote-
zenosti iztnedu otkucaja srca i disanja; ona su ublazena u
mnogo
coveku, ali jos uvek predstavljaju kod ljudi upravo unutra-
ratite p
snju hrabrost - grcki jezik je stvorio rec II pun\..hrabrosti I I za
metamc
ta svoj stva srca i grudi. A ako covek hoee da nade svoje
impulse volje, koji su prvenstveno smesteni unjegovoj r a-
gusenlc;
zmeni materija, ako hoee da im da spoljasnju formu, onda
sadrzan
gleda na ono sto je kod krave oblikovano kao tela od mesa.
Guseni(
Ono sto danas zvuci groteskno, paradoksalno, sto
je sredil
se mozda cini ludo u vreme koje nema vise nikakvog razu-
kako, u
mevanja za duhovne veze u svetu, to ipak sadrzi istine koje
tloscu. :
nas upueuju na stare tradicije. Vidite, ipak je cudna pojava,
zite u kl
da Mahatma Gandi
4
, koga je sada vise lose nego dobro
losti nal
opisao Romen Rolanu jednoj ne bas usreeujueoj knjizi
tako, da
ovog sveta, da taj Mahatma Gandi, koji je svoju delatnost
dejstvo
16
dod use potpuno okrenuo ka spoljasnjem, ali koji pri tom
stoji unutar indijskog naroda, rekao bih, kao jedan u Indiju
premesten prosvetitelj XVIII veka naspram stare hindu-
religije, da je on u svom prosvetiteljskom hinduizmu ipak
jedno sacuvao: obozavanje krave. Ono se ne moze napu-
stiti, rekao je Mahatma Gandi, koji je, kao sto znate, od
Engleza dobio sest godina teskog zatvora zbog svoje poli-
ticke delatnosti u Indiji.
Takve stvari, koje su se zilavo odrzale u duhovnijim
kulturama, shvataju se san10 kada se poznaju ovi odnosi,
kada se stvarno zna koje sve neizmerne tajne zive u zivoti-
nji probave, u kravi, i kako se moze postovati, rekao bih,
jedno zemaljski postalo i zato sarno nize postalo, zemaljski
postalo ono visoko astralno u kravi. Iz takvih stvari se
shvata, takooe, religiozno postovanje koje pripada kravi u
hinduizmu, dok se ono nikada ne moze shvatiti uplitanjem
u svo to racionalisticko i intelektualisticko pojmovno sip-
Sada UDravo vidimo 'kako se naoo1i u kosmosu
.. .J
mogu traziti volja, oseeanje i misljenje, i da se mogu traziti
u mikrokosmosu u njihovoj korespodenciji.
Ali, vidite, postoje i razne druge snage u coveku, a
mnogo toga je i napolju u pririodi. Molim vas, da sada ob-
ratite paznju na sledeee. Obratite paznju jednom na onu
metamorfozu kroz koju prolazi zivotinja koja postaje leptir.
Vi znate da leptir polaze svoje jaje. Iz jajeta izlazi
gusenica. Gusenica je, dakle, izasla iz jajeta. U jajetu je
sadrzano zatvoreno sve ono sto je klica kasnije zivotinje.
Gusenica izlazi iz jajeta. Stupa na vazduh pun svetlosti. To
je sredina u koju ulazi gusenica. Morate imati pred ocima
kako, u stvari, ova gusenica zivi u vazpuhu obasjanom sve-
tloscu. Zatim to morate proucavati, kada recimo noeu le-
zite u krevetu, upalili ste sveeu i neki moljac leteci ka svet-
losti nalazi smrt u Ova svetlost deluje na moljca
tako, da on sebe potcinjava trazenju smrti. Time vee imate
dejstvo svetlosti na zivotno.
17
l
Ali, gusenica ne moze - nagovestavam ove stvari
tek aforisticki, razmatraeemo ih podrobnije sutra i preko-
sutra - ona ne moze da dode do izvora svetlosti, naime do
Sunca, da bi se bacila u njega, iako bi ona to htela; i ona to
zeli isto tako jako kao i moljac, koji se baca u plamen sveee
pored vaseg kreveta i u njemu propada.Moljac se baca u
plamen. i nalazi smrt u fizickum plamenu. Gusenica isto
tako trazi plamen, plamen koji joj dolazi od SUDca. Ali ona
ne moze da se baci u Sunce: prelazak u svetlost i toplotu
ostaje kod nje nesto duhovno. Svo delovanje Sunca prelazi
na nju kao nesto duhovno. Ona pra ti svaki zrak Sunca, po
danu gusenica ide zajedno sa Suncevim zrakom. Isto kao
koja
sto se moljac u trenutku baca u plamen, predaj uei svu
svoju materiju svetlosti, tako gusenica polako tka svo.lu
met
biva
gusenica-materiju u svetlosti; noeu presta.le, danju opet
ceo
nastavlja, prede i obavija oko sebe celu cauru. U cauri, u
nitima caure, nalazi se ono sto .le gusenica iz svoj e sopst-
uru.
obn
vene materije istkala neprestano tka.luei u strujeec j sve-
tlosti Sunca. Sadaie gusenica, koja je postala caura, ist kal a
I ar
o r o(
oko sebe, iz svoje sopstvene gusenica-supstan e, Sunceve
zl02
zrake, koje sada ima otelotvorene.Moljac brzo izgori u
fizickoj vatri. Gusenica pada, zrtvujuei se, u Suncevo svetlo
,urn
den
i tka oko sebe niti Sunceve svetlosti prateei pravac te sve-
to d
tlosti . Kada uzmete cauru svilene bube, ono sto vidite je
izatkana Sunceva svetlost, sarno sto .le ta Sunceva svetlost
vidi
otelotvorena kroz supstance same gusenice svilene bube.
vek
A time je prostor unutrasnje zatvoren. Spol.lasn.la Sunceva
sta]
svetlost .le donekle savladana, unutra .le. Da Ii se seeate
po !
kada sam govorio 0 druidskim misterijima, pomin.lao sam
kako u kromleh
5
ulazi den Sunceve svetlosti; to .le sada tu
kOVi
kazl
unutra. I sada je Sunce dejstvovalo nad unutrasnjoseu, -
u 1Z
dok je ranije dejstvovalo fizicki i prouzrokovalo da guse-
lorn
nica tka svoju sopstvenu cauru - iz tog unutrasnjeg stvara-
drul
I
juei leptira koji sada izlazi. I ceo ciklus pocinje iznova. -
Tako imate pred sobom razlozeno ono sto je kod ptica
astr
zbijeno.
mOr
18
o
o
:c
u
to
la
tu
lZl
)0
:to
vu
, li
1St -
ve-
ala

i U
Itlo
ve-
: J
ost
be.
eva
.ate
lam
l tu
n
)-
Uporedite sa celiln tim procesom proces kod p tice
koja leze jaja. Tu unutar sanie ptice, kroz proces koji je jos
metamorfoziran, obrazuje se Ijuska. 'Tu supstanca kreca
bi va izmenjena snagama Sunceve svetlosti, da bi se sazeo
ceo onaj proces koji je ovde razdeljen na jaje, gusenicu, ca-
uru. Sve je primaknuto tu gde se, kao na primer kod ptice,
obrazuje uokolo direktno tvrda Ijuska. T u, kroz ovo sazi-
manje j dnog r azlozenog p r cesa, pos taje ceo embr ionalni
Droces kod ntica uoravo nesta d rugo. K od l en t ln=l
... ... - ...
zlozcno ono sto j kod ptice izvrseno do ovog treceg stadi-
juma; kod leptira imate to razlozeno u gr aa enje jajeta , gra-
aenje gusenice, graaenje larve, graaenj e eaure. Tu mozete
to da posmatrate spolja. A onda izmili leptir.
Ako sada ceo taj proces pratimo astralno - sta tada
vi dim ? l'ada ptica, celom svojom graaom, predstavlja eo-
vekovu glavu. Ona predstavlja orban obrazovanja misli. A
sta predstavlja leptir, koji isto tako zivi u vazduhu, a koji je
po svom embrionalnom sklopu nesto neizmerno kompli-
kovano? Dolazi se na to, da leptir predstavlja one sto po-
kazuje funkciju glave u njenom nastavljanju, sto snage glave
u izvesnoj meri prosiruju na celog eoveka. Tu se onda u ce-
lom eoveku desava nesto sto u prirodi odgovara jednom
drugaeijem procesu, nego sto je to obrazovanje ptice.
U covekovoj glavi imamo, ako dodamo etersko 1
astralno, nesto vrlo slieno stvaranju jajeta, sarno meta-
morfozirano. Ali, kada bismo imali sarno tu delatnost glave,
19
.- "USl\
10.. - 'J7.<-F\t-1.)1..
obrazovalibismojedinotrenutnemisli. Ne bisevise u nas
spustale misli, koje pokrecucelogeoveka, a zatimponovo
izronjavaju kaosecanja. Akoobratim paznju namoje tre-
nutne n1.isli, koje gradimsebi naspoljasnjemsvetu, i podi-
gnem pogled ka orlu, mogu da kazem: u perju orla vidim
izvan sebe utelovljene misli; ono u meni postaje mislima,
alisamotrenutnimmislima. Akopogledamnaonosto no-
simu sebikaomojasecanja,ondajetujedankomplikova-
niji proces. Dole u fiziekom telu se desava, na jedan sva-
kako duhovan oaeio, neka vrsta izgradnje jajeta, koja je
svakakonestosasvimdrugou eterskom,nestostojespolja
fizieki slieno izgradnji gusenice, a u astralnom telu nesto
sto je unutrasnje slieno izgradnji larve, izgradnji eaure. I
000 sto u meoi izaziva i gura na dole neku misao, kada
nesto opazam, to je tako kao kada leptir leze jaja. Preo-
brazaj je nesto slieno onome sto se desava sa gusenicom:
zivotu eterskomtelusezrtvujeduhovnoj svetlosti, upreda
u izvesnoj meri rnisli sa unutrasnjim, astralnim tkivom ea-
ure,a ondatuizlazeseca o_la. Akovidimoperje ptica u tre -
nutnim mis lima,ondamorarnovidetikrilaleptira, krila le-
ptira koja se presijavaju u bojama, na duhovan naein ost-
varenau nasimmislimasecanja.
t"*", Tako gledamo oko sebe i osecamo kako nam je
*priroda neobieno srodna. Mislimo - i vidimo svet misli u
*pticama koje lete. Secamo se, imamo neku uspomenu - i
*vidimo svet slika secanja koje zive u nama u treptavim,
leptirima koji lete u svetlosti Sunca. Da, eovek
*jemikrokosmosi u sebisadrzitajnevelikogspoljnogsveta.
*" I tojetako, da u izvesnoj merionosto opazamoiznutra -
nase misli, nasa osecanjai nasuvolju, predstavesecanja, -
..( ponovo prepoznajemo u carstvu prirode, kada to posma-
*tramosadrugestrane,spolja,makrokosmieki.xAA-
Ovoznaeigledatistvarnost. Ali, ta sestvarnost ne
mozeobuhvatitigolimmislima,jersusamemisliravnodu-
sne premastvarnosti; one se drze sarno logike. A saistom
logikomsemogupravdatinajrazlieitijestvariu stvarnosti.
20
Da bih to predoeio, dozvolite mi da zavrSlm sa jednom
basnom, koja treba da bude prelaz ka nasem sutrasnjem
razmatranju.
Kod jednog afriekog plemena, plemena Felata, po-
stoji jedna vrlo lepa metafora, koja mnogo toga predstavlja:
krenuli jednom na put lay, vuk i hijena. Naidu na antilopu
i jedna od zveri je rastrgne. Sve tri zveri su bile dobri pri-
jatelji, pa je trebalo da podele antilopu. Najpre lay reee
hijeni: Podeli ti. - Hijena je imala svoju logiku. Ona je zivo-
tinja koja se ne drzi zivog, vee mrtvog. Njena logika je od-
redena vrstom njene hrabrosti, iIi, bolje reeeno, plasljivosti.
Pa na osnovu te ili-tako-ili-ovako hrabrosti, ide ili-takva-
ili-ovakva stvarnost. Hijena reee: Podelieemo antilopu na
tri jednaka dela. Jedan deo ee dobiti lay, jedan deo vuk, a
jedan deo ee dobiti hijena, ja lieno. - Tada lay rastrgnu
hijenu na mrtvo. Sada ona vise nije bila tu, pa je trebalo
ponovo da se deli. Lav reee vuku: Vidis, dragi moj vuee,
sada moramo drugaeije da delimo. Sada deli ti. Kako bi ti
to uradio ? - Vuk reee: Da. sada moramo druQ:aeiie deliti,
sada ne moze svako dobiti jednako ka o pre. Posto si nas ti
oslobodio hijene, podrazumeva se da kao lay moras dobiti
prvu treeinu. Drugu treeinu bi i onako dobio, kao sto je i
hijena rekla, a i treeu treeinu moras dobiti , jer si ti najmu-
driji i najhrabriji medu svim zivotinjama. - Tako je podelio
vuk. Onda lay reee: Ko te je naueio da tako delis? Vuk
odgovori: Hijena me je naueila! - Tako lay nije prozderao
vuka, vee je po vukovoj logici uzeo sva tri dela.
Da, n1.aten1.atika, intelektualno - bili su isti i kod hi-
jene i kod vuka. Oni su napravili deobu na tri dela, oni su
delili. Ali se razlikovao naein na koji su taj intelekt, tu ma-
tematiku primenili na stvarnost. Time im se i sudbina sus-
tinski drugaeije okrenula. Hijena je bila prozderana, jer je
ona, u odnosu njenog principa delenja prema stvarnosti,
dala upravo nesto drugo nego vuk, koji ne bese prozderan,
jer je u tom odnosu njegove hijena-logike - sam je rekao, da
ga je hijena njoj naueila - ova logika primenjena na sasvim
21
drugaeiju stvarnost. Upravo ju je tako primenio na stvar-
nost, da lay vise nije bio primoran na to da i njega prozdere.
Vidite: tu je logika hijene, logika hijene je i kod
vuka; ali u primeni na stvarnost postaje to intelektualno, t o
logieno nesto sasvim razlieito.
Tako je to sa svirn apstrakcij ama. Sa njima mozete
ueiniti sve na svetu, vee prema tome da Ii ih u stvarnosti
primenjujete na ovaj ili onaj nacin. Odatle se vee mora sa-
gledati tako nesto, kao sto je realitet usaglasenosti eoveka,
kao mikrokosIT10Sa, sa makrokosmosom. Coveka ne smemo
gledati sarno logieki, vee i u jednom smislu koji se nikada
neee postiCi, ako se iz intelektualnosti ne preoe u umet n i-
eko u svetu. Ali onda, kada mozete da u izvesnoi meri me-
tamorfozirate intelektualistieko u umetnieko shvatanje i
da obrazujete umetnieko kao princip saznanja, tada nala-
zit e o no sto u eoveku zivi na jedan Ijudsk i naein - ne na
neki prirodan naein - napolju u makrokosmosu, u velikom
r tf' 1 i"tint;;kool smlslu nacl srodnost cove ka
sa velikim svetom.
***
22
.-.---.. +
---- + . - . -. +
---... ---..".+
I
,
" f
.
I
.: ...
,
." .. .. ......
- - I' It
" . ' \ .
I
\
,
I
I
I
)
,
........... ........ -.. ~ ... ,
I
-._, 1.
~ ........
"-r'
"
-',
'.
..
I \

I
,

...
,
\
\
.. .
, ,
" . ,
r
.
,
,
.
\
,
,
I
.
I
\
.

I
I
I
,
,
Drugo predavanje - 20. oktobar 1923.
Posto sn10 na jucerasnjem predavanju upoznali
odnos izmedu zivotinja visina, ciji je predstavnik orao, zi-
votinja sredine, kbje predstavlja lay i zivotinja Zemljine
dubine, koje predstavlja govece iii krava, mozemo upravo
danas da razmotrimo covekov odnos prema kosmosu sa
stanovista koje sleduje bas iz odnosa unutrasnje uobliceno-
sti coveka prema tim predstavnicima zivotinjskog carstva.
Usmerimo prvo pogled na one oblasti za koje smo
juce morali da kazemo: kada zivotinja iz njih crpi narocite
snage, one od cele zivotinje, u stvari , cine organizaciju
glave. Pogledajmo navise u te regione. Tu vidimo kako
ova zivotinja, ono sto ona jeste, postoji zahvaljujuci atmo-
sferi kroz koju prosijava Sunce. Suncern ispunjena atmo-
sfera mora biti sve ono, sto ta zivotinja privlaci sebi u izve-
snoi meri, tako da najvazniiu stvar svog postojanja ona za-
hvalj uje atmosferi kroz koju struje Suncevi zraci. T akode
sam juce rekao: odatle zapravo potice obIikovanje perja.
Ta zivotinja ima, u izvesnom smislu, svoje bice u spoljas-
njem. Sta spoljni svet cini od nje, otelotvoruje se u njenom
perju. I kada ono sto moze biti napravljeno iz tog Suncem
prozetog vazduha nije naneseno od spolja na bice, kao kod
orIa, nego je pokrenuto iznutra, kao kod Ijudskog nervnog
sistema, tada nastaju, kao sto rekoh, misIi, misli trenutka,
misli neposredne sadasnjosti.
Kada nas pogled na ovaj nacin, rekao bih, otezan
sa svim tim sto proizilazi iz ovakvog posmatranja, okre-
nemo u visine, bicemo upuceni upravo na atmosferu koja
miruje i na Suncevu svetlost koja je prostrujava. Ali, u tom
slucaju necemo moci da posmatramo Sunce sarno po sebi.
Sunce odrzava svoju snagu time sto stupa u odnose sa
razlicitim predelima univerzuma. Covekova saznanja 0
ovim odnosima izrazena su kroz dovodenje u vezu Suncevih
23
dejstavasaonimstosenazivaZodijak.Takodakada Sun
cev sjaj padana Zemlju iz Lava, iz Vage, iz Skorpiona,t(
za Zemlju uvek znaci nesto drugo. Ali, za Zemlju on im
takodenekodrugoznacenjei potome,daIi bivaoslabljel
naseg
iii pojacandrugimplanetamanasegplanetarnogsistema.
Marsa,
tu nastaju razliciti odnosi prema razlicitim planetama na
vazdu
seg planetarnog sistema. Nastaju razliciti odnosi, jednis:
takozvanim spoljnim planetama - Marsom, Jupiterom
Saturnom,a drugisa takozvanim unutrasnjimplanetama
Merkurom,VeneromiMesecom.
Kada imamo u vidu organizaciju orla, tada trebc
bismo
presvegadaposmatramokolikosuSuncevesnagemodifi
nJcgov
kovane,pojacaneiIi oslabljene u zajednickomuticajuSune;
mljisa
sa Saturnom,Jupiterom, Marsom. Ne govori uzalud lege
staviti
nda 0 tome, da je orao u stvari Jupiterova ptica. J upiter
dakle,
uopstestojikaopredstavnikspoljnihplaneta.Akohocem(
tcnog
se matskidanacrtamo0 cemuse tu radi,moramodaozna
cimo sferu koju u svetskom prostoru, u kosmosu, ima Sa
t lrn .sfrukOjll m ~ Tll I' lte!" , , f e r p knjl!ima McfS .
vrsinaj
kojusa
ruci kr
disanja
ravnotd
smislu,
cudesn
u disan
sanja.H
obliku
desan a
videtii
smelo~
ponova
24
1
)
1
1
I
a
a
.
1-
:a
a-
a-
Predocimo to sebi jednom ovako: sfera Saturna, *"
sfera Jupitera, sfera Marsa; onda tu nalazimo prelaz ka
sferi Sunca i onda imamo takoreci u najspoljasnjijem delu '
naseg planetarnog sistema zajednicko delovanje Sunca,
Marsa, i Saturna. I kada vidimo oria kako kruzi u
vazduhu, izreci cemo nesto sasvim realno, ako kazemo:
one snage koje struje sa Sunca kroz vazduh, a koje su zaje-
dnicko delovanje Sunca sa Marsom, Jupiterom i Satur-
nom, to su one snage koje zive u celom obliku i bicn orla.
Ali one zive istovremeno i u sklopu covekove glave. Ako
bismo hteli da postavimo coveka u vasionu, s obzirom na
njegovo pravo postojanje, - moze se reci, da je on na Ze-
mlji sarno u svojoj minijaturnoj slici - onda ga moramo po-
staviti u sferu oria u odnosu na njegovu glavu. Moramo,
dakle, coveka u odnosu na njegovu glavu predstaviti smes-
ten?g u a time imamo dato ono u coveku sto je u *
vezl sa gor nJlm snagama.
Lav je predstavnik onih zivotinja koje su u pravom
:,mislu Livotinje SUIlca, u kojima SUllce u izvesnoj meri raz-
vija svoju sopstvenu snagu. Lav najbolje napreduje onda,
kada je konstelacija sazvezaa iznad i ispod Sunca takva, da
vrsi najmanji uticaj na Sunce. Onda nastaje ona narocitost,
koju sam yam juce opisivao, da snage samog Sunca, prodi-
ruCi kroz vazduh, izazivaju kod lava upravo takav sistem
disanja, da je taj sistem disanja u svom ritmu u potpunoj
ravnotezi sa ritmom cirkulacije krvi, ne u numerickom
smislu, vec u dinamickom. To je kod lava izbalansirano na
cudesno lep nacin. Lav suprotstavlja cirkulaciji krvi zastoje
u disanju, a cirkulacija krvi neprestano podstice struju di-
sanja. Rekao sam yam, da se to cak moze videti u samom
obliku lavlje njuske. U tom obliku se izrazava taj divni, cu-
desan odnos izmeau ritma krvi i ritma daha. Moiemo to
videti i iz njegovog neobicnog pogleda koji miruje, a ipak
smelo gleda napred. A ono sto kod lava zivi u pogledu, to
ponovo zivi pripojeno na druge elemente covekove prirode,
25
,
na organizaciju glave, na organizaciju probavnog sistema,
u organizaciji grudi i srca, u ritmickoj organizaciji coveka.
Ako postavimo pred nas stvarno delovanje Sunca,
onda moramo oznaciti sferu Sunca saobrazno coveku
tako, da njegovo srce i pluea koja spadaju uz to, postavimo

u region Suncevog dejstva; u to.1 oblasti imamo lavlju pri-
*- rodu coveka.
Kada predemo ka unutrasnjim planetama, ka pla-
netama koje stoje blize Zemlji, onda imamo prvo sferu
Merkura, koja sad vee ima posla narocito sa finijim parti-
.lama sistem? razmene materija, organizmom razmene ma-
terija kod coveka, tu gde se hranljive tvari pretvaraju u
materiju limfe i gde se ona zatim prenosi u cirkulaciju krvi.
Iduei dalj e dolazimo do oblasti Venerinog delova-
nja. Dolazimo do nesto grubljih partija covekovog sistema
razmene materija, dolazimo do onoga sto je u ljudskom
organizmu prva prerada primljenih namirnica u stomaku.
Zatim dolazimo u sferu Meseca. Idem ovim red osledom
2 !-: O kale j e 2 '" ! !:" C bi!1
to i drugacije da prikazem. Dakle, dolazimo sad a u sferu
Meseca, u onaj region gde se na coveka deluje i delovano
je u onim procesima razmene materija koji su u odnosusa
Mesecom.
Na ovaj nacin smo postavili coveka u citavu vasi-
onu. Ako posmatramo one kosmicko delovanje koje vrsi
Sunce zajedno sa Merkurom, Venerom i Mesecom, uCi
eemo u podrucje snaga koje prima ona vrsta zivotinja ciji
je predstavnik krava, u onom smislu kako sam to juce iz-
lozio. Tu imamo one sto Sunce ne moze da cini sarno od
sebe, vee sto Sunce moze da ucini kada se kroz planete
koje su blizu Zemlje, njihovim snagama, navodi na Zem-
Iju. Kada sve te snage dalje deluju, kada ne prostrujavaju
sarno vazduh, nego kada na razne nacine prodiru kroz po-
vrsinu Zemlje, onda deluju te snage opet navise iz dubine
Zemlje. I to sto deluje iz dubine Zemlje pripada onoj oblasti
koju vidimo spolja utelovljenu upravo u organizaciji krave.
26
Krava
ona zivotinja 1
procesu lezi zc
da je taj celi p
koji jasno i di
o r ganizmu kr,
rekao - ali sav
Zemlje moze
d a svaki dan 1
d o vo l n a 1/40
ostan e zdrav.
k JOIn o na IT
Nj e na o r gani2
tezinu. Kod k
tezine. To kra
d o k j e kroz njl
vis na, odr az
Zato j
c;' 'lrn lllr: n:. v
.J - - - ..
d a k aze : krav
o n a u fizickoj
r e ci , kada se
vim je to tak
no rln alnu org
skla d u, kada j(
d n o sno bika.
Ali , p
kome razvoju
lzvesna opasn
ve ku d odu je
ve k a , a sve (
stvari 1
d a se uticaj 0 ]
stva ava se na
krav
t e rija i nil svo
f""'
1
1
1
1
)
1
1
1
1
1
1
1
* Krava je zivotinja varenja. Ali je krava istovremeno
ona zivotinja koja izvodi varenje na takav nacin, da u tom
procesu lezi zemaljska slika i prilika istinski nadzemaljskog,
da je taj celi proces probave kod krave prozet astralitetom
koji jasno i divno odrazava celi kosmos. U tom astralnom
organizmu krave nalazi se ceo svet - kao sto sam juce vee
rckao - ali say zasnovan na tezi, say tako ureden da tezina
Zemlje moze da se ispolji. Setimo se da je kravi yotrebno
da svaki dan u sebe unese 1/8 sopstvene tezine. Coveku je
dovoljna 1/40 od nj egove tezine u hrani , pa da pri tome
ostane zdrav; Kravi je, dakle, potrebna Zemljina teza,
kojom ona moze potpuno da ispuni svoju organizaciju.
Nj ena organizacija je orijentisana na to, da materije imaju
tezi nu. Kod k rave svakoga dana mora biti razmenjeno 1/8
tezine. To kravu vezuje sa njenom supstancom za Zemlju,
dok je kroz njenu astralnost ona u isto vreme upravo odraz
vi sina, odraz k osmosa.
Zato je krava za pripadnika hinduizma - kao sto
.'1'1': _ r - c't--j eL: ?l ':) m ze
da kaze: krava zivi ovde na Zemlji; samim tim odslikava
Gna u fizi cko' tezini materi'e naa-zema]s 0 - aKo se moze
reCi , kada se govori u duhu pripadni a Indu-religije. I sa-
. vim je to tako , da covekova priroda ima tek onda svoju (\
normalnu organizaciju kada su ta tri kosmicka delovanja u *'
skladu, kada je covek zaista zbir delovanja orIa, lava i krave, *"
odn sno bika.
Ali, po opstem hodu sveta, mi zivimo u vreme u
kome razvoju sveta preti - ako smem tako da se izrazim -
izvesna opasnost:.9 asnost da ti jednostrani uticaji i u co-
veku dodu jednostrano do izraza. Pocevsi od XIV i
sve do nasih dana, sve vise 1 vise se po'acava'uei,
stanje stvari u zemaljskom razvoju covecanstva je takvo,
da se utica] or a]e nos rano namece covekovoJ g aVl, Ctej-
StVOlava se namece jenostrano riIiTfiCKom SIS emu coveka,
krave polaze jednostrano ravonarazmenu ma-
terija i na svo delovanje na Zemlji.
..
27
l
*
+
Tojeznaknasegvremena,daeovektrebadabude Takog
takoreei, podeljen na tri dela kroz kosmieke moei, i d I ti glc
jedna forma kosmiekih snaga uvek tezi da potisne drugl vece dejstvo, r
elemente. Orao tezi da potisne vaznost lava i krave; ist! naZemljisu[2
takvuteznjuimajuiovidrugi,uvekdadrugadvaelement nizovane,dapl
puste da potonu u nistavnost. Upravo u nase doba nest! nastanjuju ZaI
izuzetno primamljivo neprestano deluje na ljudsku pod zavedeni glaso
svest;primamljivojeveei iz tograzloga,stojeu izvesnon naroeitu organ
smisluilepo. Coveksvojomvisomsveseutod,anasneopa kroz ono sto
za, ali kroz njegovu podsvest se talasa i sebi mnogo tOl
zova, koji hoee da namami Ijude. I rekao bIli, daJe taJDI mnogo od one
danasnjegvremenatostoizregionaorlazvueinadoleOll( krene u Italiju:
stoorlaeiniorlom,stoorludajenjegovoperje,stoorlaob citoizlozenaor
Ieee astralno. Sarno biee orlajeonokojejeeujno zacove Orijent
-* kovupodsvest.Ovojetajprimarnljujueizov: sto govori kra\J
jim kosmickim
Ueidaupoznasmojebiee! dole iz dubina
Ja ti dajemsnagu stozivi u tezini
Dau sopstvenojglavi t o veejuce
Stvorisvasionu. nj egovsvojstve
jedan oblik, U
Takogovoriorao.Toje taj zovodozgo,koji dana: noj tezi, ovo P'
hoeedaueiniIjudejednostranim. svoje sopstven
Postoji jos jedan primamljivi zov. To je onaj koj svoje optereceI
dolazi iz srednje oblasti, iz koje snage vasione stvarajlZemlje, kojepi
prirodu lava i gde snage kosmosa iz zajedniekog strujanj:s ca sve ovo [,
Suncaivazduhastvaraju ravnotezuizmeduritmadisanja dubine Zemljc
cirkulacije,odeegasekonstituiseprirodalava. Tostotitr:odjekujukrozt
kroz vazduh, rekao bih, u lavljem smislu, to sto hoee d:
naeini eovekov ritmieki sistemjednostranim, to danas na
Xmamljujueigovorieovekovojpodsvesti.Dakle:
Ueidaupoznasmojebiee!
--1 Jatidajemsnagu
.1' Dau sjajuokolnogvazduha
Takog<
Otelotvorisvasionu.
Orijent.RadiSl
28
bude,
i, i da
druge
e; istu
menta
nest o
1 pod-
esnom
eopa-
rOJnog
~ tajna
.le one
rla ob-
i cove-
i danas
laj koj i
tvaraj u
uJanJ a
as na-
Takogovorilay.
I ti glasovi koji govore podsvesti coveka, imaju
vece dejstvo, nego sto se veruje. Da, dragi moji prijatelji, \
na Zemljisurazliciteorganizacijeljudinarocitozatoorga-
nizovane, daprimeovadelovanja.Takonaprimer,svi koji
nastanjuju Zapad su posebno skloni da postanu ocarani,
zavedeni glasom orla. Posebno je americka kultura, kroz '*
naroCitu organizaciju njenog ljudstva, izlozena zavoaenju I
kroz onosto govori orao. Centralna Evropa, koja ima u
sebi mnogo toga sto je anticka kultura, koja sadrzi u sebi
mnogo od . onoga sto je podstaklo, na primer Getea, da~
krene u Italiju, kaoslobaaenjusvogazivota - onajenaro-
cito izlozenaonomestogovorilav.
Orijentalnacivilizacijajeizlozenapresvegaonorne "*
sto govori krava. I kao sto prve dye zivotinje bruje u svo-
jim kosmickim. predstavljanjima, razleze se, moze se reci,
dole iz dubina Zemlje kao tutnjajuci, brundajuci zov one
sto:zivi u tezinikrave.Tojestvarnoonako,kakosamyam
to veeluce ooisao:vidj sestado. kOle nasedo zaslcenla,na
i L . . ' oJ J
njegov svojstvennacinpredanoZemlj inoj tezi,smestenou
jedan oblik, u oblik koji izrazava ovo podleganje Zemlji-
noj tezi , ovo podleganje okolnostima, da se svaki dan 1/8
svoje sopstvene telesne tezine mora u sebi razmeniti za
svoje opterecenje. Ovome moramo dodati, da ove dubine
Zemlje, koje pod uticajem Sunca, Merkura, Venere i Me-
seca sve ovo rade u kravljoj organizaciji ishrane, da ove
dubine Zemlje, kao sa nekom demonskom tutnjavom, *
odjekuju kroztakvostadosarecima:
Ucidaupoznasmojebice!
Jatidajemsnagu
Davagu,metari broj
+
Svemiruotrgnes.
Takogovorikrava.Tompozivujenarocitoizlozen
Orijent. Radise0 tome,dajeOrijentdoduseprviizlozen
29
'
"* ovom zovu krave, posto on u hinduizmu ima staro obo
vanje krave, no da bi se ono sto nastaje iz tog zova, akc
taj zov zaista zahvatio svet tako da bi ono sto nastaje
toga zova odnelo pobedu, onda bi se upravo to sto dell
sa Orijenta preko Centra i Zapada ispoljilo kao sputa
l
juce i dekadentno delovanje jedne civilizacije na dalji I
predak. ZeIl11jine demonske snage bi jednostrano delov;
na zemaljsku civilizaciju. Sta bi se tada zapravo dogodilo
Ono sto bi se potom desilo jeste sledece: mi SI
na Zemlji u toku poslednjih vekova dobili tehniku k(
stoji pod uti cajem spoljasnje nauke, jedan tehnicki zivo
spoljnom. Divna je ta nasa tehnika na svim podrucjin
Snage prirode deluju u tehnici u svojoj bezivotnoj uot
cenosti. A ono sto je tu vazno, da bi se te snage priro
stavile u igru, da bi se nacinio jedan, takoreci, bas tak
civilizacijski sloj sirom Zemlje - to su vaga, metar i broj.
Vaga, mera, vaganje, brojanje, merenje - to je id(
danasjeg naucnika, danasnjeg tehnicar a, koj i d a nas S'
poziv u potpunosti ima zahvalj ujuci, u stvari, spo ljasnl
naucl. l)ovell sIno to tak da1 ko, da Jedan poznatl savi
meni matematicar na pitanje: sta jemci postoj anj e? - d,
sledeci odgovo r. Filosofi svih vremena su pokusavali
odgovore na pitanj e : sta je zapravo st varno? - a ovaj P(
nati fizicar kaze : stvarno je ono 5to se moze meriti; ono
se ne moze meriti, nije stvarno. - Ideal j e, takoreci, da
celo postojanje sagleda tako, 5tO ce se uneti u laboratori
gde se moze vagati, meriti i brojati, i iz toga 5tO je i iz\
gano i izmereno i izbrojano biva zapravo uspostavljel
ono sto se uvazava kao nauka, koja zatim utice na tahnii
Broj, mera i tezina su postali ono sto treba da deluje, tak
1\ reci, kao orijentacija za celu civilizaciju.
. U tome nema niceg narocito loseg, sve dok Iju
razumno primenjuju merenje, brojanje i vaganje. s
vrlo pametni, ali sigurno . e da nisu l os ni blizu
ametni koliko vasiona. Zato ne moze nastati nista nar
cito lose sve dok se, takoreci kosmosu nasuprot, okolo si
30
sklonost ka mt
danasnja civili;
u, ond
zaci a
bude reI21avl"
se kroz nauku
::: . . .
ZlVl U organlzl
krave, vi upoz:
lj ivih materija,
5to se moze v
r avi duhovnc
celi organizan
k ako u svom \i
one; zatim uP'
jano upregnet
ostalo u civilil
jedino civiliza
da iz civilizaci
inicij acije u or
vazi- } p tanjc:
NaCini
vrlo su r azlieit
u vek nesavrsc
rlaSta .an.u-ta1
nju: gde
njihanje, kroz
Sve se zavrsa
mogle da se 1
ckom dejstvo'
hrane u organ
Zemlj inoj kug
zemaljske osc:
sa onim sto St
sto je iznad Z
da oscilira zaj
jedna odgovar
neka druga zi(
tboza-
lko bi
. .
aJe l Z
ieluje
[tava-
lji na-
oval
!ilo?
I smo
koja
vot u
, ..
:.J1ma,
lobli -
irode
takav
)J.
ideal
sV0.l
v
lsnJ J
avre-
daje
lli d a
poz-
to sto
a se
onJu,
lzva-
Jjeno
iku.
ako-
ljudi
tl i su,
liko
siri
sklonost ka merenju, vaganju i brojanju. Ali, ako upravo ta
Q.9nasnja civilizacija dode do posvecenja,
-
a ostane pri svom
ubeden' u, onda ce bitt i 0, to moze a se desi a 0 CiVI 1-
z.... acija Za a a Je sasvim u znaku va e, me ra i roja,
bude re lavljena onim sto se na Istoku sme dogoditi: da
se kroz nauku inicijacije zasnuje one sto, u stvari duhovno
ZIVl u organlzmu rave, er, ako prodrete u organizaciju
krave, vi upoznajete kako se tu organizuje ta osmina hran-
ljivih materija, opterecena Zemljinom tezom, sa svim onim
sto se moze vagati, meriti i brojati; upoznajete one sto u
kravi duhovno organizuje ovu Zemljinu tezu, upoznajete
celi orgariizam krave, kako ona lezi i preziva na livadi i
kako u svom varenju astralno otkriva one predivno iz vasi-
one; zatim upoznajete kako da izvagano, izmereno, izbro-
jane upregnete u sistem sa kojim mozete da pobedite sve
ostalo u civilizaciji i da date celoj zemaljskoj kugli sarno i
jedino civilizaciju koja jedino jos vaga, broji i meri, i cini
da iz civilizacije iscezne sve drugo. Jer, sta bi proizaslo iz
inicij cije u organizaciju krave? To je duboko i neizmerno
y' ci ZiJ.v p ' t rjc: st b ' Cia 'X
N acini na koje se, na primer, konstruisu masine,
vrlo su razliciti od masine do masine; sada su masine jos >i;-:+.sf-
uvek nesavrsene i rimitivne, ali sve vodi oste enG ka
nasta'an'u takve masine ko'a bi bila zasnovana na n'iha-

nju: gde se bilo sta njise i gde se efekat masine postize kroz
, -
njihanje, kroz oscilaci 'u, kroz periodicno odVi an e okreta.
se zavrsava na ovakyim masinama. Kada bi jednom
mogle da se konstruisu ove masine u njihovom zajedni-
ckom dejstvovanju, kao sto se to moze uciti na raspodeli
hrane u organizaciji krave, tada bi se treptajima, koji bi na
Zemljinoj kugli bili proizvedeni takvim masinama, te male
zemaljske oscilacije tako protezale da bi sa njima zajedno,
sa onim sto se na Zemlji desava, zazvucalo, osciliralo one
sto je iznad Zemlje; onda bi nas planetarni sistem morao
da oscilira zajedno sa sistemom nase Zemlje, bas kao sto
jedna odgovarajuce nastimovana zica zazvuci, kada se udari '*
neka druga zica u istom prostoru.
31
Tojetaj uzasanzakonzajednickihvibracija,kojibi
se ispunio akobiprimam1jivizovkravezaveo Orijent tako"
*
daonmozedaprodrenaubedljiv nacinu neduhovnu,sas-,
vim mehanicisticku civi1izaciju Srednje Evrope i Zapada.
TadabibilomogueeproizvestinaZemljimehanickisistem
kojibisetacnouklopiou mehanickisistemsvemira.Satim
bibiloiskorenjenoizljudskecivilizacijeonostojedelovanje
vazduha, delovanje okoline i sve sto je delovanje zvezda.
Ono sto covek, na primer, dozivljava u toku godine, ono
sto on dozivljava time sto uzima ucesea u klijajueem, pu-
peeem zivotu.proleea, u odumirueem, malaksavajueem
zivotu jeseni, sve bi to izgubilo svoje znacenje za coveka.
Ljudska civilizacija bi bila prozetazvukom zveke i klopa-
ranja oscilirajueih masina, a eho tog kloparanja bi strujao
iz kosmosa na Zemljukao nekareakcija nazemaljski me-
*hanizam.
Akopogledamonajedandeoonogastoseveedanas
desava, ondamoramo reei: jedan deo danasnje civilizacije
je p"tptno pvtlJ Oe nv(), vnril 11 tll prnpa"t
imazacilj.
A zamislite, ako Sredina bude zavedena onim sto
*. govori lay, ondadoduse ne bi bila prisutnaopasnost 0 ko-
joj sam malocas govorio. Mehanizmi bi postepeno opet
nestalisalicaZemlje. Civilizacijanebipostalamehanicka,
ali bi se covek predao drugoj jednostranoj snazi, svemu
onome sto zivi u vetru i vremenu, u godisnjem ciklusu.
Covek bi postao upregnut u tok godine, a time bi morao
da zivi narocito u naizmenicnom odnosu svog ritma disa-
njai ritmacirkulacije. Onbi u sebiobrazovaoonosto mu
mozedatinjegov nehoticnizivot. Onbi u izvesnomsmislu
narocito razvio prirodu grudi. Time bi preko coveka u
zemaljsku civilizaciju usao takav egoizam, da bi, u stvari,
svako zeleo dazivi samo za sebe i niko se ne bi brinuo ni
zastadrugo semza svoje trenutno dobro stanje. Tomeje
izlozenacivilizacijaSredine;onabisvudaprekozemaljske
*civilizacijemogladarasprostrejedantakavzivot.
A opet
muuspelodar
i rasp010zenje
raspolozenja, t
za neposrednir
na nacin kojijt
mlja bilanasvc
jak a potreba
svoj u slobodu i
vim zivi sarno 1
g vi ziveu
u primitivna st
Covek bi trazi<
vrationazenl al
Rekao
post aje jospotk
ano prozima.i
g re, svasnaga
s to lezi u del0
1
Ucinices t rajnin
vekpodlcgne tc
k jojsamgovOl
bi mogla otklor
nj os t ucini t rajn
lava iz1azi ono
traj no,veestoZl
ce od svega naI
stalno ponavljaj
19ru Suncevih z]
er poprimilaci\
Akosa r
lebom,izgledac
1aonostojebil
-ju zadrzao
\.1og10 bi se reci
enijumi,iakoOJ
32
*-
A opet, ako bi zov orla zaveo Zapad, tako da bi *
mu uspelo darasiriprekoceleZemljesvoj nacin misljenja )
I,
i raspolozenje i da sam zastrani u tom nacinu misljenja i
raspalozenja, tada bi u covecanstvu uopste nastala zudnja
za neposrednim povezivanjem sa nadzelnaljskim svetom
na naCin koji je postojao ranije, koji je bio tu kada je Ze-
mlja bila nasvomishodistu,nasvompocetku.D obila bi se
jaka potreba da se ugusi ono sto je covek osvojio kroz
svojuslobodu i samostaln st. D oslo bi se n a t o , da se sas-
vi ml ivi samo u onoj nesvesnoj volji koja dopusta da bo-
govi zive u ljudskirn misiCi lnai nervin a. Covekbisevratio
uprimitivna stanla, u praizvor nu, pr imitivnu vidovitost.
Covek bi trazio d a se c 'lobedi d Zenllj e time sto bi se
vratio na zemaljskipocetak.
Rekao bih, za egzaktno jasnovidi pogled, sve to *
postaje.los potkreplj enotimestoga kr avakojapasenepre-
stano prozima jednom vrslorn glasa koji govori : ne gledaj
gore, svasnaga d lazi iz ZCilllje. () p(yznaj se sa 'vim onim
sto leli u delovani ima Zemhc . Btees Qosnociar Zeml j e
UCinices trajnin ono sto I a Zetnlji s tckoes. - D a, ako co-
vck podlcgne tom naman11jivanju, ondase ona opasnost 0
kojaj sam govorio- mehanizacijazeTnaljsk<:, civilizacije - ne
bi mogla otkloniti. J er ast ra litet prezivara hoee da sadas-
njost utini trajnom, hoee da j ovekoveci. Iz organizacije
lava izlazi onO sto ne zeli da od adasnjosti napravi nesto
traj no,veestozelidanacirisadasnjost stoprolaznijom,sto
cc ad svega napraviti SalTIO igru godisnjih ciklusa koji se
stalno ponavljaju, sto zeli da prede u vetar i nevreme, u
igru Suncevih zraka, u strujanjavazduha. Takav bi karak- *
ter poprimilacivilizacija.
Akosa razumevanjemposmatramoorlakakokruzi1<-
nebom, izgledaeenamkaodaonu svomperjunosiseeanje
na ono stoje bilo tu napocetkuZemlje. Onjeu svompe-
rju zadrzao snage koje su odozgo veedelovale na Zemlju.*
Maglo bi se reei, da se na svakom orlu vide zen1aljski mi-
lenijumi, iakoGransasvojimfizickim Zemljuskoro nine *
33
*dodiruje, najvise dabi uhvatiosvoj plen, u svakomslucaju
ne radi zadovoljenjasopstvenogzivota. No, onkruzi u va-
u nas
zduhu kada zeli da neguje svoj sopstveni zivot, on je rav-
cestic
nodusanpremaonomestojepostalonaZemlji,jeronsvoju
mestc
radost i svojeodusevljenjeimau snagamavazduha,jer on
mere]
cak potcenjuje zemaljski zivot i hoce da zivi u onom ele-
kultu:
mentu,u kome je i sarna Zemlja zivela dok jos nij e bila
takoj
Zemlja,nego dok je jos na pocetku svog postojanja bila
vuka.
prozetanebeskimsnagama. Oraojeonaponosnazivotinja
drugil
koja nije htela da prozivi sa Zemljom njen razvoj u cvrs-
time
tom, ona se povukla od uticaja cvrstog r azvoja Zemlje i
orao]
hter jedaostanepovezanasarnosaonimsnagamakojesu
svetoj
'* bilenaZemljinomishodistu.
Tosu ucenja koja namdajuove tri zivotinj e , kada
mOJe.
mozemo da ih posmatramo kao jednoveliko, mocno pi-
11a me
smo koje je upisano u svemiru kao objasnjenj e zago netki
cao, n
lay,Vl
sveta. Jer u osnovi uzevsi, svaka stvar u sve miru j e jedno
-lovo, ako mozemo da ga citamo; narocit o , ako mozemo
cI a del
da citamo niihov uzajamni odnos , tada razumemo zago-
jedna
Rii
.J
netkekosmosa.
-
Kakojeipakvaznodasebikazem :sve storadimo
ti d eli
ubio l
'*kada merimo sa sestaromili metrom, kada vagamo.sa va-
gom,kadabrojimo, tada, u stvari,sastavljamo nesto sto su
dobiti
treba
sve sami fragmenti. Celinu cemo imati ako o rganizaciju
krave shvatimo u njenoj unutrasnjoj duhovnosti. To znaci
bititi,
recev
citati taj ne vasione. A citanje tajni vasione uvodi u razu
govor:
mevanjepostojanjasvetaicoveka.Tojemodernamudrost
jednal
inicijacije. Tojeone0 cemuse danas moragovoritiiz du-
vimd
*binaduhovnogzivota.
iIi vuk
Tesko je danas coveku da bude covek. Jer, rekao
skoIe:
bih,dase covekdanas odnosiprematatrizivotinjskatipa
*kaoantilopau jucerasnjojprici.Svestozelidabudejedno-
derniI
.L strano,poprimanarocitioblik.Lavostajelav,alionzelida
imajte
X svoje grabljive drugove ima kao metamorfoze za druge
radi u
On umesto orla upotrebljava grabljivu hijenu,
Akojau osnoviziviodmrtvog- odonogmrtvogstonastaje
prica
vljena
34
aJu
va-
av-
oJu
on
;le-
Jila
bila
lllJa
vrs-
.Je 1
esu
:ada
)Pl-
letki

emo
ago-
dimo
va-
tosu

tnacl
razu-
drost
l du-
'ekao
l tipa

"li da
enu,
staje
unasoj glavi, a sto stalno, u svakom trenutku isporucuje*
cestice zanaseumiranje.TakoU ovojpricihijenadolazina \
mesto orIa, hijena koja jede strvinu; na mesto krave, pri-
mereno Zapadu - legendaje mogla da nastane u crnackoj
kulturi - lay opet postavlja svog druga-grabljivca, vuka. I
tako imamo u fabuli opet druge tri zivotinje: lava, hijenu i **
vuka. Kao stodanas ova mamljenja stoje jedna naspram j
drugih, tako, rekao bih, stoji takoaei kosmickisimbolizam,
time stoseposte enG dokse razlezu tamamljenja,s usta
orao nazemlju i postaje hijena, a ovece ne da uk
svetoj strpljivostiodslikava sve mir,vee ostaje0 a 1 vu
Mogli lsmo ovu legendu, sa kojom sam zavrsio
moje jucerasnjepredavanje, daprevedemosajezikacrnaca
na moderan jezik nase civilizacije. Juce sam yam je ispri-
cao, moglo bi se reei, sa stanovista crnaca: posli su u loy
lay, vukihijena. Ulovilisuantilopui hijenajetrebaloprva
dadeli. Onaje delila logikom hijene, paje rekla: svakom
jedna treCina,je dna treCina lavu,jedna vuku,a jedna men i.
H iir:>on '.:\ iF" 1-11 hi 'A nniPrl n'A iF" V lllr ll'
J - .J - - _... .1 - J - - -, -- _ - .I - - - - ---
ti deli. - V uk tad rece: prvu treeinu ees dobiti ti, jer si ti
ubio hij enu i hijenin deo pripada tebi. Dr ugu treeinu ees
dobiti ti,jerbijeiinacedobiopomisljenjuhijene,dasvako
treba da dobije pojednutreeinu. A i treeu treCinu ees do-
bititi, jersi najmudrijii najhrabrijiod svih zivotinja. - Lav
rece vuku: ko tejetakoizvrsno nauciodelenju? - Vukod-
govori:naucila meje hijena. - Logikaje kod obe zivotinje
jednaka, ali u primeni u stvarnosti pokazuje se nesto sas-
vim drugo, veeprema tome dali logiku primenjuje hijena
iIi vuk, sa iskustvom koje jestekao od hijene. Onosustin-
sko lezi u primenilogikenastvarnost.
Mozemo sada takoae, rekao bih, prevedenou mo-
derni civilizacijskimilje,stvarispricatinestodrugacije. Ali,
imajte u vidu to, da ja pricam uvek 0 onome, 0 cemu se
radi u velikom hodu kulture. Dakle, na moderan naCin
prica bi se mozda mogla ovako ispricati: antilopa je ulo-
vljena; hijenasepovlaci,nemoposmatrai prosuauje;ona
35
J seneusuaujedaizazovekodlavakivnost: povlacise.Nemo
*prosuauje, ceka u pozadini. Lav i vuk pocinju da se bore
t okoplena,boreseiboreiboretakodugo,svedoksetoliko
ne izranjave, da oboje umiru od rana. Onda se pojavljuje
**hijena i i antilopu i vuka i lava, posto su presli u
*stanje raspadanja. Hijenaodslikavaonostolezi u ljudskom
*intelektu, ono umrtvljujuee u covekovoj prirodi. Ona je
Analicje,karikaturacivilizacijeorla.
Ako osecate sta hoeu da kazem ovom evropelzl-
ranom starom crnackom basnom, onda eete razumeti, U
stvar i, da te stvari treba danas tacno da se razumeju. A
razurnecete ih tacno sarno onda, ako trostrukom pozivu,
odorla, od lava i od krave, covek uci dasuprotstavisvoju
izreku,onuizrekukojadanastrebadabudelozinkai ljud-
ske snageimisljenjaidelovanja:
Jamoramdanaucim:
0 kravo,
. Tvojusnaguizgovora
Kojizvezdeu meniobjavljuju.
Treba da ucimo ne sarno 0 Zemljinoj tezi, ne sarno dava-
garno, merimo i brojimo, ne sarno ono sto lezi u fizickoj
organizaciji krave, vee ono sto je u njoj utelovljeno; stid-
ljivo odvratiti pogled od organizacije krave ka onome sto
onautelovljuje; uputitipogledkavisinama: tadaeesepro-
duhoviti ono, sto bi inace postala mehanisticka civilizacija
Zemlje.
Drugostobicovektrebalosebidakazeje:
Jamoramdanaucim:
--l. 0 lave,
1-'Tvojusnaguizgovora
Kojimu tokugodineidana
Okolinadelujeu meni.
36
Obratitepi
covekmon
CO'
stranompr
jednostran
Onmorad
pogledod
vljuje gove
ka orlui n
sa tim pog
leda dole 1
coveku, u
1
lUUld Lld 1
muduvaU
staizaziva
mljeu koj i
da - fizick
duhovnim
goreusme
renim fizi
duhovnim
kle,u stan
fizickipo
cuje prav(
sine,lava
T(
premako
lizacijuz(
rno
ore
.iko
uJe
u
om
l Je
lZl-
i, u
A
vu,
oJu
ud-
va-
koj
:id-
sto
ro-
..
:1Ja
Obratite paznju na IIobjavljivati II 1 IIdelovati"! I trece sto
covek mora da nauci jeste:
-
t
0 orle: e'
Tvoju snagu iz govora
Koji zemaljsko nicanje u meni stvara.
Covek mora svoje tri izreke da suprotstavi jedno- *
stranom primamljivom zovu, one tri izreke ciji smisao moze (
jednostranosti da dovede u jednu harmonicnu ravnotezu. *
On mora da nauci da posmatra kravu, ali i da zna da digne
pogled od krave, posto ju je dobro osetio, na ono sto obja- *
vljuje govor zvezda. On mora da nauci da usmeri pogled
ka orlu i nakon sto je prirodu orla terneljno osetio u sebi, \
sa tim pogledorn, sa tim sto mu je dala priroda orla, pog- *'
leda dole na ono sto iz zernlje nice i klija i sto, takode, u ..1
coveku, u njegovoj organizaciji deluje odozdo navise. I on T\
IlIUl et Jet ild L: i Jet iTi.U la-v' ObjCl"v'i
mu duva u vetru, seva u munji, sta oko njega tutnji u gromu,
*
sta izazivaju vetar i kisa u toku godine u celom zivotu Ze-
mlje u koji je covek upleten. Kada je covek, dakle, u stanju
*
da - fizicki pogled prema gore sa prema dole usrnerenim
duhovnin'l pogledom, fizicki pogled prema dole sa prerna
gore usmernim duhovnim pogledom, pravo na Istok usrne-
*
renim fizickim pogledom sa pravo nasuprot usmerenim
*
duhovnim pogledom prerna Zapadu - kada je covek, da-
*
kle, u stanju gore i dole i napred i nazad, duhovni pogled i
;t
fizicki pogled jedan sa drugim da prozme, tada ce moci da

cuje prave osnazujuce, a ne oslabljujuce pozive orla iz vi-
sine, lava iz okoline i krave iz Zemljine nutrine.
To je ono sto covek treba da nauci 0 svom odnosu
*

prema kosmosu, da bi bio sve sposobniji da deluje na civi-
lizaciju Zemlje, da bi sluzio njenom napretku, a ne padu.

37
):}
o
Upoznajmojebice!
Jatidajemsnagu, Takogovoriorao
Dau sopstvenojglavi Zapad
Stvorisvasionu.
Upoznaj. mojebice!
Jatidajemsnagu, Takogovorilay
Dau sjajuokolnogvazduha Sredina
Utelovisvasionu.
Upoznajmojebice!
Jatidajemsnagu, Takogovorikrava
Davagu,metari br oj Istok
Svemiruotrgnes.
J a InOran1. daucim
n lr r ::lV 1vnll1 <;:n:::\011
J '-'
1z 0' vora
t::>
Koj izvezdeu m niobjavlj uju-
olave: tvoj u snagu
1zgovor
Kojimu godiniidanu
Okolinadeluj e u meni-
oode:tvojusnagu
1zgovora
Kojizemaljskonicanjeu menistvara.
***
J
,...
I
38
f
! 1
)J+-
0+
~ --
,
,
,
,
,
,
.
.
f
..

"
.,
"
.
"
..
~ ,
,
.'

,
"
..
...
,
"
.
,
, ",
,

I

.
, .
, ., . \
, , \
,
. ' .
. , \
. , ' ,
. .
. '
" . ' \
-. .. .
. .
.
1 ,
I
I ,'
t I
; I
I -,
I' ,' I
" I
I I
# , ,-
" '
I ;
.' : " , ,.
, ~ :
" ..',"
~ .' ." '
, ,'" ,
, .
I' ,
, " I
.
.
"
'.
I
~

,.-'- .- ......... --- - ....... "'-..
-. ' .
.. .... ..~ _......
.....
...... .
,.
,
" '"
-- -- --.-
'.
-.
' .
..... ~ .. - ...
I
,
I
-- - ---,,,,.,*'
... ---_... ... .. - - ..... .:......... - ..
...
,... - - - . ~ : . . . . . . - ~ . - - - .... -
.J '" " .. r" _ _ _
,.
... JII' .. "
I
,
"
- .... ...._-_:;-';.
.' .
...
r'"'' - .......
'.
",
"
I -,,"- _ ~ - ...._ ..._.
"
I "
",
~ t'
.. ----".......
I
"
"
.
",
.
.
,
,
.
,
~
.
I
.'
....
/
.,.# .
-.
- - - - ~ ..... -".,.-

--""". _.... "
......._- ......- ..........
Trece predavanje - 21. oktobar 1923.
, Ponovo smo pokusali da sa izvesne tacke gledista
postavimo coveka u kosmos. Danas cemo sprovesti jedno
posmatranje koje bi, rekao bih, moglo da obuhvati celinu.
U nasem fizickom zivotu zivimo na Zemlji, okruzeni onim
dogadajima i cinjenicama koji su tu kroz fizicku supstancu
Zen1lje, koja na razlicite nacine biva oformljena, uoblicena
u bica prirodnih carstava, u sam ljudski oblik. U svemu
tome postoji upravo fizicka supstanca Zemlje. N azovimo
danas tu fizicku materiju fizickom supstancom Zemlje, jer
odmah zatim morace da bude govora 0 njerioj suprotnosti.
Dakle, od onoga sto materijalno lezi u osnovi razlicitih ob-
lika na Zemlji razlikujemo ono sto postoji u kosmosu kao
suprotnost ovoj fizickoj supstanci - duhovnu supstancu -
koja, na primer, lezi u osnovi nase sopstvene duse, ali koja
i u vasioni nostoii u osnovi -bnih stania kOla se kao
.. ,
duhovna povezuju sa fizickim oblicima.
Covek ne moze sa tim izaci na kraj, ako govori
sarno 0 fizickoj materiji, ili 0 nekoj fizickoj supstancl. Po-
mislite sarno na cinjenicu da u ukupnu sliku sveta moramo
postaviti bica visih hjjerarhija. Ta bica visih hijerarhija ne-
maju zemaljsku supstancu, fizicku supstancu, u onome sto
bi rnogli nazvati njihovom telesnoscu. Ona poseduju upravo
duhovnu supstancu. Kada gledamo na zemaljsko, opazamo
fizicku supstancu, a kada gledamo na nadzemaljsko opa-
zamo duhovnu supstancu.
Danas se vrlo malo zna 0 duhovnoj supstanci, zato
se i govori 0 onom zemaljskom bicu koje istovremeno pri-
pada i fizickom i duhovnom svetu, 0 coveku, kao da ima
sarno fizicku supstancu. Ali, to nije tako. Covek u potpu- *
nosti nosi u sebi i fizicku i duhovnu supsta'ncu i to ih nosi '\-
na tako poseban nacin, da to prvo mora biti iznenadujuce
za one koji nisu navikli da paze na takve stvari. Ako naime A
39
,
.
posmatramo na coveku one 5to coveka upravo stavlja u

pokret, dakle, ono 5to su udovi kod coveka, i ono 5to se
grud
onda na njih nastavlja ka unutra kao delatnost razmene
vnlm
materija, bilo bi netacno ako bi uglavnom govorili 0 fizi-
san.1l
.
ckoj supstanci. Ovo cete ubrzo uvideti jos tacnije. 0 co-
Vlnu
veku govorimo sarno onda tacno, ako bas tu njegovu, ta-
nan1
kozvanu, nizu prirodu gJedamo tako 5to joj u osnovi lezi
kod I
duhovna supstanea. Tako da, ako bisnlo hteli coveka se-
lorn
matski da naertamo, morali bismo to da ucinimo na sledeci
time
nacin.
game
Morarno r eci: donji c_ve k nanl preclstavlja jednu
O no
uoblicenost u duhovnoj supstanei, a sto se vise penj emo deluj
prema glavi coveka, on je sve vise graden 12 fi zicke supst a- t u d e
nee. Cilava je u sustini nacinjena iz fi zicke supstanee. Ali , 0 moze
nogama moramo reci: one su sustinski od duhovne supsta kao f
nee; tako receno, to zVllci vrlo groteskno. Sto vise idemo
bice
pre ma glavi, sve vise prclazi duhovna supst a nea u fizi cku; i
u glavi covcka je nar )cito prisutna fizicka '- upstanea. N asu
pogk
O1'ot tome, duhovna sup, tanca se izvanredno lepo siri
dec I
h.Vd 1]
L1, re Tao bih, gdc covek pr uza S oje noge iii ruke u prostor.
Stvarno jc tako, kao kada bi 7a ruku i nogu bila glavna
hovn
stvar sto ih t ll ispunjava ova cluhovna up stanea i cIa joj jc
n a p r
to sustinsko. U slucaju r ukc i noge, stvarno je to tako, da
t rcba
fizicka supstanca u izvesnoj meri p liva u duhovnoj supsta-
g ave
nei , dok je glava, u stvari, kOlnpakt ni oblik sast avljen iz
r azbc
izicke sups anee. - I\1edutim , kod tvorevine kao sto je co-
z adat
vek, ne razlikujemo sarno supstaneu, vee u njegovom sklopu
supst
imamo i sileo i tu moramo opet raz1ikovati duhovne
odstr
sile i zemaljsko-fizicke sileo
na nj
A kod si1a je sada upravo obrnuto. Dok je za udove
gama
ti razmenu materija supstanea duhovna, sile su tu u nutra
glavi,
fizicke, na primer, si1a teze u nogama. Dok je supstanca
tako
glave fizicka, si1e koje u njoj deluju su duhovne. Duhovne
jaka
*sile prozimaju glavu, fizicke sile prozimaju ",duhovnu sup-
to, pc
. staneu covekovih udova i razmenu rnaterija. Covek se moze
dovoJ
*potpuno razumeti sarno onda, kada se u njemu razlikuju
posta
40
rlja u
to se
nene
) fizi-
) co-
u, ta--
'i lezi
:a se-
edeci
jednu
lJema
Ipsta-
Ali , 0
Ipsta--
demo
cku: i
Nasu-
ri bas
ostor.

JOJ Je
co, da
JPsta-
.len lZ
je co--
:klopu
hovne
udove
!nutra

hovne
1 sup-
moze
tikuju
njegovi gornji delovi, njegova glava i takode gornji deo
grudi, koji su, u stvari, fizicka supstanca preradena duho-
vnim silama - najnize duhovne sile, rekao bih, deluju u di-
sanju - a donji deo coveka rnorarno posrnatrati kao tvore-
vinu duhovnc supstance u kojoj rade fizicke sileo Sarno
nam mora biti .1asno, u kakvorn su odnosu te stvari
kod coveka. Covek, nairne, siri svoju prirodu glave po ce-
10m organizmu, tako sto .1e glava, svakako i ono sto je ona
ti me sto .1e fizicka supstanca, preradena duhovnim sna-
gama, sto ona ovo svo.1e celo biee pruza i u donjeg coveka.
Ono sta je covek svojom duhovnorn supstancom, u kojoj
deluju fizicke silc, to se opet salje u gornjeg coveka. To sto
tu deluje u coveku se uzajamno prozima. Ali, covek se
moze samo onda razumeti, ako se na ovaj nacin posmatra
kao fizicko-duhovna supstancijalnost i dinamicnost, t.1. kao
bice snaga.
To vee ima svoje veliko znacenje. Ako skrenemo
pogLed sa poljnih po.1 ava i pri(J.enlo unutrasn.1em bieu, vi -
deccmo, na p rimer, da kod is ve"ka ne sme da nastupi nika-
kva nepl avilnost U I"aSpoJeli supslancij alnog i sila.
Ako, na primer , u ono st treba da bude cisto du-
hovna supstanca kod coveka prodre fizicka materi.1a, ako,
na prirner, kod razmene materija fizicka supstanca, ko.1a bi
trcbalo da tezi prema glavi, prevlada, odnosno priroda
glave previse jako pr odre U ll1etabolizarn, onda se covek
razboli. Onda nastaju sasvim odreaeni tipovi bolesti. I
zadatak lecenja je u tome, da se avo rasprostiran.1e fizicke
supstance u duhovno supstancijalnom ponovo paralise i
odstrani. S druge strane, kada je covekov probavni sistem,
na njegov narociti nacin, potpuno obraden fizickim sna-
gama u duhovnu supstancu, i kada ovo biva odaslato prema
glavi, tada covekova glava postaje prejako - ako smem
tako da se izrazim - spiritualizovana, tada nastupa suvise
jaka spiritualizacija glave. Tada se rnoramo pobrinuti za
to, posto to predstavlja bolesno stanje, da se glavi posalje
dovoljno fizickih hranljivih sila, tako da pristizu glavi ne
postajuci spiritualizovane.
41
Ko pogleda na zdravog i bolesnog coveka, vrlo
brzo moze da uvidi nuznost ovog razlikovanja, ako mu je
uopste stalo do istine, a ne sarno do spoljasnjeg privida.
Ali, u toj stvari igra ulogu jos nesto sustinski drugacije.
Ono sto se tu odigrava, ako covek sebe oseea kroz to sto je
postao jedno takvo biee, kao sto sam predstavio, to ostaje
najpre kod n6rmalne danasnje svesti upravo u podsvesti.
Tu je to vee prisutno. Tu to nastupa kao jedna vrsta raspo-
lozenja, zivotnog raspolozenja coveka. Do potpunog saz-
nanja 0 tome dolazi se sarno duhovnim gledanjem, a to bih
mogao ovako da yam opisem: onaj ko zna tajne coveka iz
danasnje nauke inieijaeije, ko zna da je najvazniji, najbi-
tniji organ kome je potrebna fizicka supstanea zapravo
glava, time da tu fizicku supstaneu moze da obraduje du-
hovnim snagama, i ko dalje zna da je udovima i razmeni
materija coveka bitna duhovna supstanea, kojoj su potre-
bne fizicke sile da bi to moglo da postoji - sile teze, ravno-
teze i druge fizicke sile - onaj, dakle, koji ove tajne cove ka
1-" j. 0
ro"pv(\"n
..
....., ... ozlr
'-"
eo
d uho'lTn
... &.
o
,
oni!':)
oL....L r...A..
pool
""-'--"-
rla n';)
f - .. ... _ --- - .......... - Jo.... .... _ ....

,t--"L'-. .i... ............... ....
postojanje, njemu izgleda kao da je sam covek veliki duz-
nik Zemlje. Jer, sa jedne strane on mora sebi da kaze, da
su mu potrebni izvesni uslovi da bi on odrzao svoje ljudsko
biee. A kroz te uslove on postaje zapravo Zemljin duznik.
On stalno nesto oduzima od Zemije. On dolazi naime na
to, da sebi mora da kaze: ono sto on od duhovne supstanee
nosi u sebi tokom svog postojanja na Zemlji, potrebno je,
u stvari, samoj Zemlji. To bi on trebalo da ostavi Zemlji
kada umre, jer su Zemlji neprestano potrebne duhovne
supstanee radi njenog obnavljanja. Covek to ne moze, jer
on ne bi mogao da prevali svoj Ijudski put kroz vreme po-
sle smrti. On mora da ponese sa sobom tu duhovnu supsta-
neu za zivot izmedu smrti i novog rodenja; njemu je to po-
trebno, jer bi, takoreei, iscezao posle smrti, kada tu duho-
vnu supstaneu nakon smrti ne bi poneo sa sobom.
On moze proei kroz preobrazaje koje mora proei,
sarno tako sto on ovu duhovnu supstaneu svog coveka udova
1 razmene
svet. Covel
Zemiji day;
te duhovne
To se za sa
.
nJu, ne rno:
zemaljskog
Dr<:
ne oseea sa
on u sreeu i
danjem dul
eke patnje
p anja takvi
da se kaze:
bice, moral
mogu da de
kosm ' cki bi
Slic

..IIL..-....o ............. '-.i ,..I LV .....'
u m aterijal
otuduje od
'- u pst ancu 2
COy k, tu s
m Ijskim d
mlju je iZUi
trag materi.
Kada je CO
glave pred,
produhovljl
ona u osno
tom zivotu
kaze: bilo b
sobom upr,
bolje odgo'
prolazi iZffii
kada bi COy
42
{rlo
uJe
ida.

oJe
taje

;po-
saz-
bih
a lZ
ljbi-
avo
du-
.
lenl
Itre-
Ino-
reka
'sk
juz-
"da
lsko
:nik.
:; na
lnce
)Je,
:mlji
>vne
,Jer
po-
)sta-
I pO-
lho-
roci,
lova
i razmene materija prenosi kroz dveri smrti u duhovni
svet. Covek ne bi dozivljavao nove inkarnacije kada bi on
Zemljidavaoonostojojzapravoduguje,kadabijoj davao
te duhovne supstance. On to ne moze. On ostaje duznik.
To se za sada, dok se Zemlja nalazi u svom srednjemsta-
nju,ne moze popraviti. Ali, sve ce biti drugacije na kraju
zemaljskogpostojanja.
Dragi moji prijatelji, ko zivot posmatra vidovito,
ne oseca sarno onu bol i patnju, sto se mene tice takode i
onu srecu i onu radost , koje daje obicni zivot, vee sa gle
danjem duhovnog nastupaju i kosmicka osecanja, kosmi-
eke patnje i radosti. Inicijacija je nerazdv6jiva od nastu-
panja takvih kosmickih patnji, kao sto je, na primer, ona,
da sekaze:jednostavnotimestojaodrzavammojeIjudsko
bice, moram od sebe da pravim Zemljinog duznika. Net
mogu da dam Zemljionosto bihjoj morao dati, kada bih
kosmickibiopotpunoposten. ;;\
Slicno je i a onirn sto' se nalazi u supstanci glave.
7 .... t'"' (,:l, t r r., .", "c
1
r> r r ... T" -t ....., d1lh"... T...-,"" C r 'lrle>
L-.. ul...../ , j _ l i.J.. "- 1.. '-../ 0 L.."'-' .l. Jo _, ........ "-'" .i...1 \"...... .....,1. .l. L.... ........
umaterijalnoj supstanci glave, zato se ta supstanca glave
otuduje od Zemlje. Covek mora da oduzme od Zemlje
supstancu za svoju glavu. Ali, on takode mora, da bi bio
covek, tu supstancu svoje glave stalno da prozima vanze-
maljskim duhovnim silama. A kada covek umre, za Ze-
mlju jeizuzetno uznemirujuce sto sada mora da uzme na-
tragmaterijucovekoveglave kojajoj jepostalatako tuda.
Kada je covek prosao prag smrti i kada svoju supstancu*"
glave preda Zemlji, supstancu glave koja je zapravo sva*
produhovljena i koja u sebi nosi duhovne rezultate, tada;\
ona u osnovi truje celokupni zivot Zemlje, zapravo smeta-t
tom zivotu Zemlje. Kada sve to vidi, covek mora sebi da
kaze: bilobipostenijeodnjegadatusupstancupronesesa"
sobom upravo kroz dveri smrti,jerbi onazapravo mnogoIt
bolje odgovarala duhovnim regionima, kroz koje covek t
prolazi izmedusmrtii novog rodenja. Onto ne moze. Jer,
kada bicovekuzeosasobomtuproduhovljenuzemaljsku '\
43
l
supstancu, neprestano bi stvarao neprijatelja celom SVOI
Skrenin
poslednjih dan;
razvoju izmeau smrti i nekog novog roaenja. Bilo bi to n(
ptica koji nam
sto najstrasnije sto bi se coveku moglo dogoditi, kada bi I
orlu kao repre
produhovljenu supstancu glave poneo sa sobom. To bi n(
koja obuhvata
prestano radilo na ponistenju njegovog duhovnog razvo
orla, u stvari, p
izrneau smrti .novog rodenja.
ispunjava celo
Tako se mora reci, kada se te stvari prozru: cove
jednostavno 0 (
postaje takoae i kroz to duznik Zemlje, jer nesto, na cern
za ravo odgovc
joj se covek zahvaljuje, ali sto je za nju postalo neupotrl
voj glavi izaziv
bljivo, to joj ostavlja, to ne moze da ponese sa sobom. On
zapravo u perJl
sto joj se oduzima je ono sto bi joj trebalo ostaviti; ono sl
-
snage, svetloscl
bi trebalo da ponesemo, sto je postalo neupotrebljivo I
treperi u perju (
nju, to predajemo sa svojim zemnim ostacima Zemlji, ko:
Orao p(
zbog toga u svom celokupnom zivotu, kao celo bice, mal
se mogu pripis2
neizmerno da patio
na njegovo kos
No, to je tako, da najpre upravo kroz duhovno gl( njegove koze, U
danje covekovu dusu pritiska nesto, sto je jedan neizmern d
. v , . I k dId' l'k L llJemu gra e 0'
traglcnl osecaJ. sarno a a se preg e aJu ve I e 0 v d
. v.. no st 0 se ov I
ep.ohe , se razvoJ. cltavog SIste ma,. tada o r ao ugine.
knva da ce covek mocl, na pnmer, kako ZemlJa bude lsi Tek'
u susret svom kraju, tek u kasnijim stupnjevima razvo. dnu
- Jupitera, Venere .i Vulkana - d probavom kravl
takorecl, lzJednacl taJ dug, da ga se . . ". zivotinja proba,
ne stvaramo sarno IJudsklm zivotinjskog roc
tom, vec svetsku karmu svaka ptica _ p(
hme smo zemal}skl lJudl, sto nastanJuJelll posao varenja t
ZemlJu 1 lZ crpem? svoJu supstancu. v varenje, kada gc
Tu Je onda moguce da se skrene pogled sa covek2 zivotna radnja;
da se gleda na ostalu prirodu i da se vidi kako covek, rek2 radnja. Nasuprc
bih, mora na sebe da natovari taj dug, 0 kome sam va!se upotrebljava
upravo sada pricao, ali kako se ipak pomocu kosmickl vise izrazeno. S
bica neprestano stvara izjednacenje. Tu covek prodire brizljivoscu. Ptil
cudesne tajne postojanja, u tajne koje tek kada se istinskinajjace ostvarujl
potpuno sagledaju, postaju ono sto se dobija kao predsta, koju craG oduz
o mudrosti sveta. h ovljuju, ali take
44
n1 svom
bi to ne-
lda bi t u
'0 bi ne-
razvoJ a
u: covek
na cernu
;upotre-
)ffi .Ono
ono sto
)ljivo za
Ilji, koja
mora
vno gle-
lZmerno

ia se o t-
lude isla
razvoJa
ma - da,
m zivo-
uopste,
nJuJemo
i
k, rekao
1m yam
Ismickih
'odire u
i
redstava
Skrenimo pogled sa coveka na nesto 0 cemu smo
poslednjih dana mnogo govorili, skrenimo pogled na svet
ptica koji nam je bio predstavljen sa orlom. Govorimo 0
orlu kao reprezentantu sveta ptica, kao 0 onoj zivotinji
koja obuhvata osobine i snage sveta ptica. Posmatrajuei
orla, u 'stvari, posmatramo one sto u kosmickim odnosima
ispunjava celo pticije carstvo. Dakle, ubuduee eu govoriti
jednostavno 0 orIu. - GovQ[is> sam yam 0 t9me, kako orao r
za ravo odgovara lavi coveka i da one sile ko'e u coveko- *
voj glavi izazivaju misli , kod orIa izvlace perje. Tako dat
zapravo u pelj u or a deluju Suncem pr ostrujane vazdusne
snage, svetloseu prostrujane vazdusne snage. To je one sto
treperi u perju orIa: snaga vazduha prozeta svetloseu. /t
Orao poseduje pored nekih losih osobina, koje mu
se mogu pripisati, ipak i jednu izuzetnu osobinu u odnosu
na njegovo kosmicko postojanje: da u izvesnoj meri van
njegove koze, u grac:ti njego og perja ostaje sve one sto na
njemu grade ove Suncem prozete vazdusne delatne sileo
Ono sto se ovde desava moze se naime o rimetiti tek kada
orao uglne.
Tek onda kada craG ugine, postaje jasno kakvu cu-
dnu, povrsnu probavu ima orao u poreaenju sa temeljnom
probavom krave, sa njenim prezivanjem. Krava je stvarno
zivotinja probave - ponovo kao predstavnik mnogih iz tog
zivotinjskog roda. Tu je varenje temeljno. Orao vari kao i
svaka ptica - povrsno. Sve biva tek na takoreei,
posao varenja tek pocinje. Rekao bih, u bileu orIa je ovo
varenje, kada ga sagledamo u celini, jednostavno sporedna
zivotna radnja; to je u orIu obraaeno kao neka sporedna
radnja. Nasuprot tome, u orIu se temeljno desava sve sto
se upotrebljava za njegovo perje. Kod drugih ptica je to jos
vise izrazeno. Sve u perju je tu izraaeno sa neizmernom
brizljivoseu. Pticije pero je divna tvorevina. Tu se naime
najjace ostvaruje ono sto se naziva zemaljskom materijom
koju orao oduziina od Zemlje, a koju sile visina produ-
hovljuju, ali tako da ih orao ne prisvaja, jer orao ne polaze
45
,

pravo na reinkarnaeiju. Njemu je svejedno sta se dogaa
sa njegovim perjen1. kada duhovne sile visina rade na ze
maljskoj materiji u njegovom perju i kako to dalje deluje
duhovnom svetu.
Tako vidimo, da kada orao ugine i kada i njegov!
perje propadne, - kao sto je receno, to vazi za svaku ptieu
produhovljen? zemaljska materija prelazi u duhovnu ob
last i ponovo se pretvara u duhovnu supstancu.
Vidite, imamo cudnovato srodan odnos izmeol
nase glave i orIa. Ono sto mi ne mozemo, craG moze: ora
neprestano uklanja od Zemlje one sto se produhovilo III
Zemlji kroz rad duhovnih sila na fizickoj supstanei.
To je takode i one zbog cega imamo cudan oseca
kada posmatramo orIa u letu. Osecamo ga kao nesto sto j(
Zemlji tuae, kao nesto sto ima vise posla sa nebom nego s,
Zemljom, iako on uzima svoju supstancu od Zemlje. All
kako Je to uzima? On uzima s lpstaneu Zemlje jedino tak(
t sto je otima. Rekao nije vI?redvideno ba
nalnim zakonom zemalJskog Zlvota da orao dobl.1 e .los ne
*5tO. Un grabl , on otIma svoju n1atenj u, kao slo maleriju nt
';t razlicite nacine otima citav pticiji rod. Ali , orao to izjed
<;t naci. On krade potrebnu fizicku materiju, ali d<?pusta da s(
ona produhovi silama koje se kao duhovne sIle nalaze L
gornjim oblastima, i on nosi posle svoje smrti te produho
k vljene zemaljske sile koje je oteo u oblast duha. Sa orlo
virna cdlazi produhovljena zemaljska materija u zemljt
i duhova.
Zivot zivotinja nije zavrsen ni kada uginu. One
imaju svoj znacaj u vasioni. I kada orao leti kao fizick!
t orao, to je u izvesnom smislu sarno simbol njegovog pos
A- tojanja; tako on leti kao fizicki orao. 0, on leti dalje i posle
*svoje smrti! Leti produhovljena fizicka materija orlove pri
rode u daljine, da bi se sjedinila sa duhovnom materijoI11
zemlje duhova.
Vidite, dolazi se do cudesnih tajni univerzuma kada
se kroz ove stvari prodre pogledom. Onda tek razumemo
zasto zaprav(
i drugi oblici
citavu vasion
Kren
kode posmat
tako 0 bozav
sto je craG sl
ima slicnosti
Ona je zivot
se zivotinja r
u koju je sar
biva razgrad
materija pro
stance i prer
temeljno, zat
najtemeljnije
to krava zais
je bazicno zi,
zivotiniski
mlju, u podn
Ni kl
tezine krvi i
zivotinje ima
krvi nego kr
tom. Ne sa e
sa pojedinac
zivotinjom, 1
resila svetsk
meau tezine
u najpotpuni
Vidi1
"zivotinjskir
ukupno post,
pojedinacnil
jaka, uoblica
tinje se ne ul
46
)gada
la ze-
luje u

,tiCll -
U o b -
medu
orao
10 na
)secaj
sto j e
sa
:. Ali,
t tako
n ba -
)s ne-
lJ U na
izjed -
da se
aze u
:iuho-
orlo-
emlju
One
'izicki
pos-
posle
'e prl-
..
flJorn
kada
lemo
zasto zapravo tu na Zemlji postoje tako razliciti zivotinjski .
i .drugi Svi oni imaju svoj veliki, izuzetan znacaj za 1
Citavu vaSlonu. r\
Krenimo sada ka drugom ekstremu, koji smo ta-
koae posmatrali ovih dana, krenimo ka kravi, koju Indusi
tako obozavaju. Tu imamo svakako drugi ekstrem. Kao
sto je orao slican covekovoj glavi, tako krava u mnogome
ima slicnosti sa sistemom razmene materija kod coveka.
Ona je zivotinja probave. I rna kako to cudno zvucalo, ta
se zivotinja probave u sustini sastoji iz duhovne supstance
u koju je santO upredena i polozena fizicka materija koja
biva razgraaena. U kravi je duhovna supstanca, a fizicka k
materija prodire svuda, biva primljena od duhovne sup- t
stance i preraaena. Varenje je kod krave tako podrobno, /
temeljno, zato sto se i sve to dogada sasvim temeljno. To je t
najtemeljnije varenje koje se moze zamisliti i u odnosu na
to krava zaista najtemeljnije zbrinjava bice zivotinje. Krava t
je bazicno zivotinja. Ona stvarno unosi zivotinjsko bice, t aj *
zi votiniski egoizam, to zivotinisko iastvo iz svemira na Ze- t
mlju, u podrucje Zemljine teze.
Ni kod jedne druge zivotinje nije odnos izmedu
tezine krvi i ukupne telesne tezine kao kod krave; druge
Zivotinje imaju u odnosu na telesnu tezinu ili vise, iIi manje
krvi nego krava. Tezina jeUvezi sa tezom, a krv sa egoite-
tom. Ne sa egom, jer to ima sarno covek, vee sa egoitetom,
sa pojedinacnim postojanjem. Krv takoae zivotinju cini
iivotinjom, bar vise ziv6tinje. Moglo bi se reci: krava je
resila svetsku zagonetku u pogledu pravilnog odnosa iz-
meau tezine krvi i tezine celog tela - ako se
u najpotpunijem smislu te reci.
Vidite, stari narodi nisu uzalud nazvali Zodijak k
"zivotinjskim krugom ". On je dvanaestodelan, njegovo
ukupno postojanje je razdeljeno u izvesnoj meri na dvanaest
pojedinacnih delova. Sile koje dolaze iz kosmosa, iz Zodi- *
jaka, uoblicavaju se upravo u zivotinjama. Ali, druge zivo- It
tinje se ne upravljaju bas tacno prema njima. Kod magarca t
47
je to dvadeset treci deo, kod psa deseti. Sve druge zivotinje
imaju neku drugu srazmeru. Kod coveka je tezina krvi tri-
, naestina od njegove telesne tezine.
Vidite, krava - i ne uzimajuci u obzir to sto tezinski
izrazava celo zivotinjsko bice - ima da izrazi kosmicko sto
je moguce potpunije. Ono sto sam stalno ponavljao ovih
dana jeste, da se na astralnom telu krave moze videti da
ona zapravo one gornje ostvaruje u fizicko-materijalnom,
a to se izrazava u tome da krava odrzava podelu na dva-
naest u svojim unutrasnjim tezinskim odnosima. Tu je u
njoj kosmicko.. Sve na kravi je tako, da u njoj sile Zemlje
deluju u duhovnoj supstanci. U kravi Zemljina teza pro-
dire do raspodele po zodijackim proporcijama. Zemljin a
teza mora da se povinuje tome, da jedna dvanaestina ot-
pada na egoitet. Sve sto krava ima od duhovne supstance,
prisiljava je da ude u zemaljske odnose.
* Tako je krava koja lezi a livadi, u stvari , duhov a
*supstanca koj a prima u sebe materij u Zemlje , apsor uje je
';\> ; ip r.:, lirnryyp
(\ - J - '-'- 4
Kada krava ugine, onda je ta duhovna 'upstanca
koju krava nosi u sebi spremna da je Zemlja primi zajedno
sa zemaljskom materijom, za dobrobit cele Zemlje. Ispra-
vno je kada se prema kravi ima osecaj: ti si prava zrtvena
zivotinja, jer ti stalno dajes Zemlji one sto joj je potrebno,
bez cega ona ne bi mogla dalje da postoji, bez cega bi ona
otvrdla i usahla. Ti joj stalno dajes duhovnu supstancu i
obnavljas unutrasnju pokretljivost, unutrasnju zivost Zemlje.
* Ako pogledamo s jedne strane krave na pasi, a s
*druge strane orla kako leti, onda imamo neobicne supro-
'7 tnosti: orla, koji kada ugine odnosi u duhovne svetove ze-
*maljsku materiju koja je za Zemlju postala neupotrebljiva,
jer se produhovila; kravu, koja kada ugine daje nebesku
;t materiju Zemlji i tako je obnavlja. Orao odnosi od Zemlje
.* one sto joj vise nije potrebno, sto mora da vrati u svet du-
Krava unosi u Zemlju iz sveta duhova one snage
(\ koje su Zemlji neprestano potrebne da bi se obnovila.
Ovde s
iz nauke inicij
inicij acij e, koj,
p0.1mova, sem
natculnom, ka
culnom. Ali, t
. .. .
JacIJe, sve se V]
nju osecaji, ()
n -, sve sno nalaz
'va bica oscca (
van1. m ogu Opl
yom shvatanju
zbog cega sc n
c vek, t ada bi
p ravu p ' rodu
ono s tu joj jc p
produhovlj ena
e j dnostavnc
'K Og i /cnl alj..
1 Liko boli, jer
istinski c vek
i ti n ski Zenl 1j '
j e dn ) d r ugom
p o d upiru! Sta .
d rugo m potret
zivotnu povez,
ronio okolni s
moze u poglec
stance u svet c
vek ne moze d
votinje preziva
Sve to
sarno coveka, .
zivota na Zern
veka, ponovo 2
48
.n]e
tri-
lski
sto
'vih
da
)ffi,
Iva-
e u
nlje
)ro-
11na
ot-
Ice,
nca
dno
)fa-
ena
mo,
ona
ell 1
Ije.
a s
)ro-
ze-
,.
IIva,

nlje
du-
lage
Ovde ste videli nesto sto je kao izranjanje osecaja
iz nauke inicijacije. LTobicajeno je da se misli: ta nauka
inicijacije, koja se, eto, studira, zapravo nema nista sem
pojrnova, sem ideja. Covek napuni svoju glavu idejama
natculnom, kao sto obicno svoju glava napuni idejama 0
culnoffi. Ali, to nije tako. 5to se vise prodire u nauku inici- *
jacij e, sve se' vise dolazi do toga da se iz dubine duse uspi- ,
nju osecaji, 0 kojilna se ranije nije imalo pojrna, ali koji se
nesvesno nalaze u svak0rn coveku; covek dolazi do toga d a
sva tica oscca drugacij e, nego ih jc o"' ccao pre toga. Tako -*"
varn mogu opisati jedno osecanje koje upravo pripada zi- (\
vorn shvatanju duhovne nauke, nauke inicijacije. To je ono k
zbog cega se n10ra reci: kada bi na Zernlji postojao sam t
covek, tada bi moralo, u stvari, da se ocajava, poznavaj uci *
pravu prirodu coveka
J
zbog oga sto Z en11ja uopste dobija "t
ana sto joj jc potrebno, stu j c j u pravo vreme biva oduzeta k
produhovlj "na materija, a m ate rija dul i: biva data. M ora t
s jednostavno osc li ti jeJna takva suprotn( s t izmed u Ijud - ;t
skog i zcnl aljskug pus l u./anja, KOJa JCiKU, JaKU bl)ii, kuja
toliko boli , jer covek kaze sebi: ako covek treba d a bud
na 01 Z ml)a ne I?oze da t
Istmsk1 ZemlJa kroz coveka. Covek 1 Z eml]a su potrebn1 l,.
jedno drug5>m, cove k i Z emlja nc mogu uzajamno da se
podupiru! Sta je potrebno jednom bicu - drugo gubi, sta je t
drugom potrebno - prvo gubi. I covek ne bi bio sigu ran u
zivotnu povezanost izmeau coveka i Zemlje, da tu nije iz-
ronio okolni svet, a onda se mora reci: ono sto covek ne t
moze u pogledu odnosenja produhovljene zemaljske sup- t
stance u svet duhova, to izvrsava svet ptica. A ono sto co- rt
vek ne moze da da od duhovne supstance, to izvrsavaju zi- t
votinje prezivari, odnosno kao njihov reprezentant: krava.
Sve to zajedno cini jednu celinu. Ako gledamo It
sarno coveka, ulazi u nase osecanje nesigurnost u pogledu rt
zivota na Zemlji; a ako gledamo na ono sto okruzuje co- t
veka, ponovo zadobijamo sigurnost. I
49
1
Sada cete se JOs manje cuditi sto jedan religiozI
t pogled na svet, koji tako duboko zalazi u duhovno, kao st
*je to hinduizam, postuje kravu, jer je ona zivotinja koja m
t prestano produhovljava Zemlju, neprestano joj daje on
duhovnu supstaneu koju ona sarna uzima iz kosmosa. Me
*rala bi, u' stvari, da postane potpuno realna slika 0 torn
kako ispod nekog stada krava koje pase radosno ozivljav
Zemlja, i kako tu dole elementarni duhovi klicu od rados!
jer dobijaju svoju obecanu hranu iz kosmosa kroz postoj,
nje bica koja tu pasu. Morao bi se zapravo oko orla slika
t lebdeci vazdusni krug elementarnih duhova koji igraju
:, klikcu. Tada bi duhovne realnosti bile ponovo slikane
videlo bi se fizicko u duhovnim realnostima. Video bi s
. craG nastavljen u svojoj auri, a unutra u auri klieanje elf
J\ mentarnih duhova vazduha i vazdusnih duhova vatre ko
igraju.
Videla bi se i cudnovata aura krave, koja tolik
1- protivreci zemaljskom postojanju, jer je sasvim kosmicka)
. vi dela hi se razveseliena cula 7emaliskih el e mentarn'h hie,
J J
koja ovde gledaju one sto je za nji h izgubljeno time st
1moraju da odrzavaju svoj zivot u tami zemlje. Za te du
.r. hove je Sunee one sto se pojavljuje u kravama. Ovi u Ze
1\ rnlji nastanjeni elementarni duhovi ne mogu da se raduj
fizickom Suneu, ali se raduju astralnom telu prezivara.
Da, dragi moji prijatelji, postoji upravo jos jedn
drugacija istorija prirode od one koja se danas nalazi
knjigama. A sta je, u stvari, krajnji rezultat te prirodn
istorije, koja se danas nalazi u knjigama?
Ovih dana je objavljen nastavak knjige Albert
Svajeera
6
0 kojoj sam govorio pre izvesnog vremena. Moid
se secate moje rasprave od pre nekog vremena u Geteanum
o toj knjizici, koja za temu ima stanje danasnje kulture
Predgovor toga nastavka je, u stvari, vrlo tuzno poglavlj
savremene duhovne produkcije; jer dok u prvom delu -
kome sam govorio - jos i ima izvesne snage i uvida, da s
doda one sto nedostaje nasoj kulturi, dotle je taj predgovof
zaista tuian 0
prvi koji je u
pruzi i da se 1
cemu drugom
Prvo,
spada vee rna
prvi koji je gc
su na mnogo
ponositi se tir
ve na.
Ali , al
kazuje da jed
ipak odlican I
d a kaze: ako t
da imamo eti
'aznanJe, Jer I
kak o stoj e U
t
eriznati, ta 08
Svajcer - da s
se svet posrna
onda se ne d
besmisleno sl
kao amblem
mleko i tako
bicc, zato on
kakav osecaj
Svak,
ne stojina OJ
pojavi. Mora
se kaze duhc
cije; tada ee a
smisao svet
kao sto Sll 0
umiruce kra
sebi opet odl
stance porno
50

), kao sto
koja ne-
daje onu
osa. Mo-
lO tome
ozivljava
j radosti ,
postoja-
"la slikati
. .
, 19raJU 1
slikane i
leo bi se
anje ele-
atre koji
ja toliko
smicka, i
'ni h bica
tin1e sto
te du-
)vi u ze-
e raduju
ara.
DS jedna
nalazi u
)firodne
Alberta
. Mozda
reanumu
. ulture?
oglavlje
elu - 0
a, da se
dgovor
zaista tuzan odeljak. Tu renomirani Svajcer iznosi, da je on
prvi koji je uvideo da znanje u osnovi nista ne moze da
pruzi i da se pogled na svet i etika moraju graditi na bilo
cemu drugom, sarno ne na saznanju.
Prvo, 0 granicama saznanja se mnogo govorilo i
spada 'vee malo u ogranicenost, kada covek veruje, da je
prvi koji je govorio 0 granicama saznanja. Mnogi naucnici
su na mnogo nacina govorili 0 tome. Dakle, nije potrebno
ponositi se time, kao da je ta kolosalna zabluda tek otkri-
vena.
Ali, ako se ne uzme to U obzir, onda se upravo po-
kazuje da jedan tako vrsan mislilac kao Svajcer - jer je on
ipak odlican mislilac, sudeei po prvom delu - dolazi na to
da kaze: ako hoeemo da imamo pogled na svet, ako hocemo
da imamo etiku, onda se uopste ne obzirimo na znanje i
saznanje, jer nam oni to ne daju. Znanje i saznanje, onako
kako stoje upravo danas u njigama i kakvi su zvanicno
prjznati, ta nauka i to zna nje ne vode ka tome - kako kaze
Svajcer - d a se u svetu otkriie neki smisao. U osnovi, ako
se sv t posmatra na nacin na koji ga posmatraju te licnosti ,
onda se ne dolazi ni do cega drugog nego do toga da je
besmisleno sto orao leti, bez obzira sto moze da posluzi
kao amblem na grbu; zemaljski je korisno sto krava daje
mleko i tako dalje. Ali, posto je covek takoae sarno fizicko
bice, zato on ima sarno fizicku korisnost; to ne daje bilo
kakav osecaj za svet kao celinu.
Svakako, kada covek ne zeli da ide dalje, onda on
ne stoji na onom nivou na kome smisao sveta moze da se
pojavi. Mora se preei upravo na ono, sto 0 svetu moze da
se kaze duhovno, sto 0 svetu moze da kaze nauka inicija-
cije; tada ee covek vee naei smisao sveta. Onda ee se otkriti
smisao sveta i cak cudesne tajne celokupnog postojanja,
kao sto su ove koje se odigravaju izmeau umirueeg orla i
umiruee krave, izmeau kojih se nalazi unliruei lav, koji u
sebi opet odrzava ravnotezu izmeau duhovne i fizicke sup-
stance pomoeu saglasja izmeau ritma disanja i ritma krvi.
51
I
Otkrieemo da je lay ono, sto kroz svoju grupnu dusu ure-
Aauje koliko je orlova neophodno i koliko je krava neopho-
dno da bi se odigravao pravilan proces nagore i nadole,
kao sto sam yam vee opisao.
Vi-dite, te tri zivotinje, orao, lav, bik iIi krava, one
su upravo iznete iz jednog cudcsnog instinktivnog saznanja.
Oseeala se njihova srodnost sa covekoffi. Covek koji te
stvari upozna, morae bi reei: orao uzima od mene zadatke
koje ja sam ne mogu da ispunim kroz moju glavu; krava
preuzima zadatke koje ne mogu sam da ispunim kroz moju
razmenu rriaterija, kroz moj sistem_udova; lay preuzima od
mene one zadatke koje ne mogu sam da ispunim kroz moj
r itmicki sistem. Tako od mene i te tri zivotinje postaj e je -
dna celina u kosmickim odnosima.
Tako covek zivi u kosmickoj povezano t i . T ako
oseea duboku srodnost u svetu . upoznaj e kako Sll zapravo
mudre one snage koje vladaju postoj anjcm, u koje je co-
ve k ut kan i kO,iima lC covek opet obavijen i okruzen.
Vidit e , mogli smo na t aj nacin da o buhvatlmo ono
sto je stupilo pred nas, time sto smo potrazili odnos coveka
sa te tri zivotinje, 0 kojima smo govorili protekle nedelj e.
***
,
.
;
/ 1

I
I
52
IIDEO
UNUTRASNJA VEZA IZMEDU POJAV A U SVETU
IBICASVETA
Cetvrto predavanje - 26. oktobar 1923.
Posmatrali smo na odreden nacin vezu zemaljskih
odnosa, svetskih odnosa i sveta zivotinja sa covekom. 0
tome cemo dalje govoriti narednih dana; danas bih hteo da
nadern prelaz ka narednirn posmatranjima, kojima cemo
ubuduce morati da se bavimo. I tu bih ukazao najpre na
ono sto je kao razvoj Zemlje u kosmosu vee predstavljeno
u mojoj "Tajnoj nauci u skici Kada je u pitanju ovaj raz- II.
voj Zemlje, kao polaznu tacku uzimamo prastaru Saturn-
metamorfozu Zemlje. Ova metamorfoza Saturna je t ako
nr dstavl.- e na; da je u njol lOS sadrzano sve sto uopste pri -
pada naSelTI planetarnom sistemu. Zasebne planete naseg
planetarnog sistema, pocevsi od Saturna pa sve do Meseca,
bile su t ada u starom Saturnu - koji se, kao sto znate, sasto-
jao sarno od toplotnog etera - jos uvek rastvorena vasionska
tela. Dakle, taj Saturn, koji jos nije bio dostigao gustinu
vazduha, koji je tada jos bio sarno toplotni eter, sadrzavao
.ie eterski rastvoreno sve ono sto se kasnije san1.ostalno ob-
likovalo, individualizovalo u pojedinacnirn planetama.
Zatim razlikujemo kao drugu metamorfozu razvoja
Zemlje onu, koju sam sazeto nazvao starorn Suncevom
metamorfozorn Zemlje. Tu se radilo 0 tome, da se pola-
gano iz vatrene kugle Saturna obrazovala vazdusna kugla,
svetlom prostrujana, sjajem ispunjena blesteca vazdusna
kugla Sunea.
Potom imarno trecu metamorfozu, gde se obraz-
uje, posle ponavljanja starih stanja, na jednoj strani Sunee,
53
koje je tada jos obuhvatalo Zernlju i Mesec, i one sto je
spoljasnje, - imate to vee opisano u "Tajnoj nauci" - a cemu
pripada upravo Saturn u svom otcepljenju.
Ali, istovremeno se u tadasnjoj Mesecevoj meta-
morfozi radilo 0 tome, da se razdvajaju Sunce i ono sto je
potonl veza izmeau Zemlje i Meseca. Cesto sam opisivao
kako prirodna carstva, kakva danas poznajemo, tada jos
nisu postojala, kako naime Zemlja nije obuhvatala mjne-
ral nu masu , vee je bila -- ako tako smem da se izrazim - r02-
nata, tako da su se cvrsti sastavni delovi odvajali formirajuCi
stenama slicne r02natc izbocine koje su strcale iz Meseceve
rnase , koja je vee postal a vodenasta. Tada su nastali odnosi
cetvrte metan1.orfoze, koj i su nasi danasnji zemaljski odnosi.
'Tu sada imamo, kada te cetiri metamorfoze ozna-
Ci mo jednu iza druge, najpre Saturn-metamorfozu, toplo-
t no tel o kojc je sadrzaval rastvoreno u sebi sve one sto je
kasnije . adrzano u nasem pl anet arnom sistemu, metamor-
fozu Sunca, metamorfozu Meseca i nletamorfozu Zemlj e.
U odnosu na ova ~ e h r i stupnja, mczemo r azh!<o"\ati o-ve
stvari.
POlnislite sam , kako kod razvoja Salurna pa sve
do SUl1ca, imamo posla sa onim sto je napredovalo tek do
gas vite supstance! E vol ucija je zapocela iz vatre ne kugle;
vatrena kugla sc o nda preobrazavala i zgusnjavala do vaz-
dusne kugle, koj a je vee prozeta svetloseu, koja je vee blje-
"tala. Tu imamo prvi deo razvoja.
Onda imate onaj dec razvoja u kome Mesec igra
svoju prvu ulogu. Jer Mesec igra bas onu ulogu koja mu
omogueava da oblikuje roznate tvorevine stena. Za vreme
Zemljine metamorfoze on istupa, postaje satelit i Zemlji
ostavlja iza sebe unutrasnje zernaljske snage. Tako, na
primer, sile teze su nesto sto je sasvim Mesecev ostatak,
fizicki gledano. Zemlja ne bi razvila sile teze, da nisu za-
ostali ostaci starog Meseca; on sam je otisao dalje. Mesec
je ona kolonij a u svetskom prostoru 0 kojoj sam sa duho-
vnog aspekta govorio proteklih dana. On ima sasvim drugu
supstancijalr
se moze u si
Zemlje, nail
dejstva teze
jedne strane
u sustini to
uzmemo za,
Zernlje, Me:
stanje koje ~
se onda zadJ
ment je izaz
Obe
druge, ali bi
bilo, nalazi
kugla SaluI
kasnijim ffil
zernalj skoj
koj u svuda
Svuda Q:de
ostatke raz
obasj an va2
cajem za tu
nom vazdu:
nije bilo to
izmedu n ~
napolju. Sa
Zemljom, S
je jos bila u
kugla koja
sarno zato
foza Zemlj(
sferom u k
su duboko
Suncevi zrc
kasapski kc
vee ti Sune
54
sto je
cemu
meta-
sto je
[SlVaO
la jos
mlne-
-roz-
rajuci
;eceve
Idnosi
jnosi.
ozna-
toplo-
sto je
amor-
r' mlje.
li dve
la sve
ek do
,rugle;
) vaz-
: blje-
clgra
a mu
reme
7emlji
supstancijalnost nego Zcmlja, ali je Zemlji ostavio ono sto
se moze u sirem smislu nazvati magnetizmom Zemlje; sile
Zemlje, naime sile teze, dejstva koja se oznacavaju kao
dejstva teze, ostala su od Meseca. Tako mozemo reci: sa
jedne strane imamo stanje Saturna i stanje Sunca, koja su
u sustini tople, svetlom prosijane metamorfoze, kada ih
uzrnemo zaj,edno; s druge strane imamo stanje Meseca i
Zen1lje, Mesecom nosenu vodenastu metamorfozu, vodeno
stanje koje se razvilo za vreme n1.etamorfoze Meseca i koje
se onda zadrzalo za vreme metamorfoze Zemlje; cvrsti ele-
ment je i ~ z v n upravo silama teze.
Obe metamorfoze se izrazito razlikuju jedna od
druge, ali bi moralo da bude jasno, da se sve sto je nekada
bilo, nalazi opet u kasnijen1.. Ono sto je bila stara vat rena
kugla Saturna, ostalo je kao toplotna supstanca i u svim
kasnijim metamorfozama, i kada danas idemo okolo i u
zernaljskoj oblasti svuda nailazimo na toplotu, t a t oplot a
koju svuda nalazimo je ostatak razvoja starog Sat urna.
Svuda gde nalazimo vazduh iIi vazdusasta t e la, imamo
ostatke razvoja starog Sunca. Kada pogledamo Suncern
obasjan vazduh, trebalo bi zapravo, prozirnajuci sebe ose-
cajem za tu evoluciju, da kazemo: u tom Suncem obasja-
nom vazduhu imamo ostatke razvoja starog Sunca; jer da
nije bilo tog razvoja starog Sunca, ne bi bilo ni srodstva
izrnedu naseg vazduha i Suncevih zraka koji su sada tu
napolju. Sarno zato sto je Sunce nakada bilo sjedinjeno sa
Zen11jom, sto je svetlost samog Sunca sijala u Zemlji koja
je jos bila u vazdusnom stanju, sto je Zemlja bila vazdusna
kugla koja je zracila unutrasnju svetlost u kosmicki prostor,
sarno zato je mogla kasnije da nastupi danasnja metamor-
foza Zemlje, u kojoj je Zemlja obavijena vazdusnom atmo-
sferom u koju spolja padaju zraci Sunca. A ti zraci Sunca *
su duboko unutrasnje srodni sa Zernljinom atmosferom. Ti '*
Suncevi zraci ne prolaze, kao sto to danasnji fizicari grubo k
kasapski kazu, kao puscani meci kroz gasovitu atmosferu, ~
vee ti Suncevi zraci imaju duboku unutrasnju srodnost sa ,
55
.
atmosferom. Ta srodnost je posledica nekadasnje zajed-
lzme
nice tokom metamorfoze Sunca. Tako je sve medusobno
dole,
srodno jedno sa drugim kroz to, sto su ranija stanja uvek u
saSVl
igri na razne nacine u kasnijim stanjima. Ali , tokoln vre-
od 01
mena, u kome je opsti razvoj Zemlje napredovao tako kako
dole.
je t6 opisano u "Ta,inoj nauei I I a ja ukratko skicira o ovde! ,
razvij a lo se sve ono sto se nalazi na Z emlji i oko .
I sve
takoae i ono sto je u Zemlji.
t c stv
I mozemo reci, kada posrnatralTIO d a nasnju Zem-
k a t a.
Ij u , da u njoj im amo ono sto stvar a cvrsto stanje, unutrasnji
'V
a VI , .
sustinski usidr eno u magnetizlTIU Zemlj e . U n utras-
gornj
nji Mesec deluje tako da uopste pc stoji cvrsto, da postoj i
up t ]
nest o sto ima tezinu, a si le teze su on o sto iz tecnog pravi
leprsc
cvrsto_ Onda imanlo stvarnu zcrnalj ku obla, t vodeno, koj
.1
c m
, J
se opet ukazuje na razlicite nacine, bilo kao cista voda, iIi
j c dva
takoae, kao ona voda koja je u pari koja se penjc i u kisi
koja p acta dole i tako cJaljc _ D alje imamo unaoko 0 vazdu-
Njegc
soo, koje je svo p rozctc vatrenim eiemcntolTI l statkom
ka kav
t r n 0- '- ;::\ t 11 n T:::l k- n rl:::l i 11 rl n n ini 7 (' rn 1; i ion ;::nTHt n ;-17- kta Zc
'--'
n aceno nest o , sto je t u f!ore .SlIfle -.")'n/urn iIi
Ltd
0
Me zemo uvek r eci: svc sto je tu u toplom vazuuhu, kro7

koji prosijava svetl ost, j este Saturll-Suflcc.Kada pogle-
darno gore) nalazirno zapr avo nas v zduh protkan o nirn ono S
sto j e de lovanje Sat uTlJa i delovanjc S unca i sto se t o korn svc tl o:
vremena razvilo kao stvarni vazdusni omotac, kc ,1i je ipak
ua siri
sarno poslcdica met amorfozc Sunca_ T n1an10 odredc-
up, ta
noj rneri kada uputimo pogled navise_
caju S,
Kada pogledamo nadole, onda imamo vise one sto
leptira
je nastupilo tokom poslednje dye metarnorfoze: tezinu i
tne so,
cvrsto, bolje receno, tezinu koja deluje iduci u cvrsto:
Marsa
imamo i vodeno, imamo Mesec-Zcmlju. rra dva dela Ze
ovaj Cl
.
mljinog stanja mozemo striktno, da razlikujemo jedno od
rIO ove
drugog. Ako sa ovim na umu ponovo procitate "Tajnu
maze :
nauku" videcete, da se kroz celo to stilizovanje pojavljuje
nalazir
duboki jaz na onom mestu gde prelazi metamorfoza Sunca
stajuci,
u metamorfozu Meseca. Tako je jos i danas ostar kontrast
svoje j(
56

;obno
vek u
1 vre-
, kako
ovde,

Zem-

utr as -
)ostoji
praVl
.
), koj e
)da, iIi
u kis i
lazdu-
m .'a
unc .
kroz
pogle-
.onlffi

Ie ipak
Flreae-
IilO sto
ezinu i
Vvrsto;
tla Ze -
no od
'Tajnu
avljuje
Sunca
ntrast
izmeau onoga sto je gore, sto je Saturnovo, i onoga sto je
dole, sto je zemaljsko-Mesecevo-vodeno. Dakle, mozemo
sasvin1 dobro da razlikujen10 one Satum-Suncevo-vazdusno
od onog Mesec-Zemljino-vodenog. Jedno je gore, drugo je
dole.
Posto se u razvoju Zemlje sa njom zajedno razvijalo
i sve ono stC)pripada Zemlji, to pada pogled onoga koji na
te stvari gleda kroz nauku inieijaeije na raznoliki svet inse-
kata. Trebalo bi verovati, da vee sarno oseeanje ovaj lepr-
trepcravi svet insekat a mora dovesti u izvesnu vezu sa
gornjim podrucjem, sa Saturn-Suncevo-vazdusnim. A tako
upotpunosti i jeste. Ako pogledamo leptira, videeemo kako
leprsa u vazduhu, u vazduhu koji je prozet svetloseu i sja-
jem, prcl ivajuei se u bojama. Nose ga talasi vazduh a. O n
jedva da dodiruje ono sto je zcmaljsko-mesecasto-vodeno.
Njegov elcmcnat je one sto je gore. Ako potom istrazujemo
vakav je nj egov razvoj , dolazi se bas kod ovog malog inse-
kla zacuJo u vrl o rano doba fnetan10rfoze Z emlj e . Ono
:-, lO llanas II t;pe n kao krila Icptira u vaZduhu kroz kO]l slJa
,vetlost , pol ozilo je svoj u klieu jos u doba starog Saturna i
razvijalo se dalje u toku perioda starog Sunea. Tu je nastalo
uno st o jos danas omogucava leptiru da bude stvorenj e
ti i vazduha. Sunee irna da zahvali samom sebi dar
da siri svetlost. Sunee ima dar da njegova svetlost izaziva u
supstaneama ono st o je vatreno, sto sija, zahvaljujuei u ti-
caj u Saturna, Jupitera i Marsa. I zapravo ne razume prirodu
leptira onaj ko je trazi na Zemlji. One snage koje su dela-
tne snage u prirodi leptira moramo traziti gore kod Sunea,
Marsa, Jupitera i Saturna. Ako se ispravno uzivljavamo u
ovaj cudesni razvoj leptira - u izvesnoj sam vee govo-
rio ovde jednom 0 njemu u vezi sa covekom i onim sto se
moze nazvati kosmickim utelovljenjem pameenja - onda
nalazimo na.ipre, ali ako u to tacno ulazimo, da leptir bli-
stajuCi, nosen vazduhom, leprsa iznad Zemlje. On polaze
svoje jaje. Da, grubi materijalista kaze: leptir polaze svoje
57
x jaje - se najvaznije stvari uopste ne studiraju pod uti-
*cajem savremene ne-nauke. Pitanjeje ovo: kome zapravo
poveravaleptirsvojejaje,kadagapolaze?
* Ispitajte gde su sve polozena jaja leptira i svuda
)t cete naci: jaje leptiraje tako polozeno da ne moze izmaci
I utieaju Sunca. A utieaj Sunea nije sarno onde gde Sunee
1neposredno sijanaZemlju. sam cesto skretao aznju
na to daseljaci polazu svo krom ir re ko zime u zemlju,
'* ga sa zemljom,_jer Sunceva svetlost koa stize
*ovamoprekoleta, zimiunut.ra u
Se mrzne na ovrSlnl zemle. Krom lr ostae pravi dobar
*krompirakosezakopau nekuru u i pokrijezem! om,ter
ie letn"e dejstvo Sunea reko zime unutrau zem!"i. Letnje
*dejstvo Sunea moramo zimi traziti ispod zemlje. N a pri-
mer, dooemo Ii u decembru do izvesne dubine u zemlji,
;\- tadaimamo u deeembrujulskodejstvo Sunea.U .lulu salje
t Suneesvojusvetlost i toplotunapovrsinuZemlje.Toplota
isvet lost polagano prodirudublje. Ako hocemo u deeem- '
b r 1.. d a p0tr37 n onu snagu Su nca koju dozlvljavamo u
.l ulu na povrsini Zemlje, onda moramo iskopati rupu i tu
<\ .le, na izvesnoj dubini, ono sto je bilo u julu na povrsini
Zemlje u deeembru ispod zemlje. Tuse krompirpolaze u
*julskoSunee" Sunee,dakle,nije sarnoondegdegagrubim,
A- materijalistickimrazumomtrazimo,veejeonoprisutnoza-
pravou mnogimoblastima;u kosmosujetoupravoprema
godisnjimdobimatacnoregulisano.
A leptir ne polaze nikada svoje jaje tame gde to
jaje ne moze ostati u nekoj vezi sa Suneem. Lose se izra-
zavamo, kada kazemo: leptir polaze svoje jaje u zemalj-
skompodrucju. Ontouopsteneradio Onpolazesvojejaje
u podrucju Sunea. Leptir se ne spusta do Zemlje. Svuda
gdejeu zemaljskomSunee,tuon nalazi svoja mesta da bi
polozio svoja jaja, tako da to leptirovo jaje stoji potpuno
podutieajemSunea.
Zatim,kaostoznate,izjajetaleptira izmili guseni-
ca. GusenieaizmiliiostajepodutieajemSunea,alipotpada
58
sadai poc
nebidosL
A:
Mars,ond
tu i ostajl
"
lmamo ce
smislu M;
oko sebe
kako se g
rave lin
losti, prati
a danju 0 ]
ceva svetl
d akle,im3
blj enaza,
ve sarna
hube.
praveu Su
cia bl se sv
cevizr aci1
Or
svetloscu,
kojijeSur
sa m yamt
laziSunce
moze Sun'
leptirmoz
brojnimb<
Ka
leteu atm(
reci: pato:
zgo rooen(
dopi
Saturndaj
JeIzazvan2
sada i pod drugi uticaj. Gusenica ne bi mogla da puzi kada
ne bi dos1a pod .los jedan drugi uticaj. A to je uticaj Marsa. ~
Ako sebi predstavite Zemlju i kako oko nje kruzi t\
Mars, onda su strujanja Marsa svuda u gornjim regionima iJ:
tu i ostaju. Ne radi se 0 tome da je Mars tu negde, nego ;\-
imamo celu sferu Marsa i kada gusenica mili , ona mili u *'
smislu Mars6ve sfere. Onda se gusenica zacauri, nacini ;t-
oko sebe cauru. Dobijamo jednu cauru. Opisao sam vam,.t
kako se gusenica predaje Suncu i kako prede svoje niti u *
pravcu linije svetlosnih zr aka. Gusen ca je izlozena svet- *
tosti , prati svetlosne zrake, prede, kada se smraci prestaje, ;\,
a danju opet nastavlja. To sve j e , u stvari, kosmicka Sun- i-
ceva svetlost , Sunceva svetlost prozeta materijom. Kada, ',
dakle, imate cauru svilene bube, r a primer, koja je upotre-
f
bljena za vasu svilenu haljinu, tada je to sto se nalazi u svili t
sve sarna Sunceva svetlost , uprede na materijom svilene
bube. Svilena buba tka iz svog sopstvenog lela supstancu U It
pravcu Suncevih zraka i tako stvara oko sebe cauru. Ali,
da bl se sve to dogodil0 potreban.le 1 utica.l J upit a . Sun- (\'
cevi zraci moraju biti modifikovani kroz uticaj Jupitera. *
Onda iz caure, kao st znate, izmili leptir, nosen
svetloseu, ozaren svetloseu. On napusta mracan prostor u
koji je Sunce moglo da ude sarno kao u kromlehe, kao sto
sarTI vam to vee opisao kod kromleha starih druida. Tu do-
lazi Sunce pod uticaj Saturna i . amo zajedno sa Saturnom
moze Sunce da salje svetlost u vazduh na takav nacin da
leptir moze u vazduhu da zatreperi u svim svojim mnogo-
brojnim bojama.
Kada pogledamo na to predivno more leptira koji
lete u atmosferi, tada u tome imamo.nesto 0 cemu moramo
reci: pa to, u osnovi , i nisu zemaljska stvorenja. To je odo-
zgo rodeno na Zemlji. Leptir spusta svoja jaja sarno tamo
dokle dopire Sunce. Kosmo po anJa Zemlji more leptk a.
Sat urn daje bojUTeptirima. Sunce daje snagu letenja, koja
je izazvana noseeom snagom svetlosti i tako dalje.
59
--
Dakle) u leptirima stvarno gledamo, rekao bih, ona
mala biea koja kao da su rasuta po Zemlji onim sto je Sunee
i onim sto je iznad Sunea u nasem planetarnom sistemu.
*Leptiri, uopste insekti vilin-kon iei, is to kao i dru i insekti,
*jesu arovi Saturna, J u itera, Marsa i Sunea. Sarna Zemlja
*ne bi mogla da stvori ni jedno .edino _ insekta, pa cak ni
buvu, kadato ne bi Zemlji poklanjale planete koje se na-
t laze iznad Sunea zajedno sa Suneem. Zaista, da Saturn,
1Jupiter i tako dalje, mogu da budu tako izdasni, da m ogu
't pustiti svet insekata da nam doleprsa, to je tako zahvalju-
*juei dvema prvim metamorfozama, koje je doziveo zemalj-
'I\" ski razvoj. (Pogledati ertez.)
Pogledajmo sada, koliko su u tome sadejstvovale
dye poslednje metamorfoze, metamorfoza Meseea i meta-
morfoza Zemlje. Ako vee jaje leptira nije povereno Zemlji,
to mora pak ukazivati na to, da u vreme kada je Meseceva
meta
leptir
zaV1Sl
jas bi
tome
pavel
vrem
.1
ac1
Je
sarno
kosm
znaci
nula,
je sty
lota-,
one 1
mlji, c
Z em]
vr III
M ese
pod "'
m eel
JC lzn
Z em]
o ne
meel
lZ an
uMe
faze :
vanz(
guser
titi: t J
Rtir, 1
Zem]
lZ ser
60
metamorfoza, treca metamorfoza, bila na svom pocetku,
leptiri jos nisu bili kao sto su danas. Ni Zemlja nije toliko
zavisila od Sunea. Sunee je pocetkom trece metamorfoze
jos bilo zajedno sa Zemljom, tek se kasnije odvojilo. Prema
tome, ni leptiri nisu tada bili tako lon1ni, da uopste ne bi
poverili svbju klieu Zemlji. Poverena Zemlji, ona je u isto
vreme bila poverena i Suneu. A tada je doslo do diferenei-
jacije. U slucaju prve dYe metamorfoze moze se govoriti
sarno 0 ranim preeima sveta insekata. Ali, poveriti nesto
kosmosu, spoljnim planetama i Suneu, tada je jos uvek
znacilo poveriti nesto i Zemlji. Tek kada se Zemlja zgus-
nula, kada je dobila vodu i magnetske snage Meseea, tada
je stvar postala drugacija i nastupilo je difereneiranje.
Uzmimo sada sve ovo sto pripada gornjem: top-
lota-vazduh, i uzmimo donje: voda-zemlja. Posmatrajmo
one kliee cija je sudbina bila da budu poverene sarno Ze-
mlji, dok su druge bile upravo zadrzane i nisu bile poverene
Zemlji, nego sarno Suneu unutar zemaljskog.
lJ zmimo one kliee koie su Doverene Zemlli u ono
J ~ J
vreme kada je nastala treca metamorfoza, metamorfoza
Meseca. Te su kliee dosle pod utieaj Zemljinog deiovanja,
pod vodeni utieaj Zemlja-Mesec-delovanja, kao sto su za-
meei insekata dosli pod uticaj Suncevog dejstva i onoga sto
je iznad Sunea. Time sto su te kliee dosle u podrucje utieaja
Zemljino-vodenog dejstva, postale su one kliee biljaka. A
one kliee koje su ostale u gornjem (podrucju), ostale su za-
meei insekatao A kada je potom pocela treca metamorfoza,
iz onoga sto je tada bilo Suncevo nastale su preinacenjem
uMesecevo-zemaljsko kliee biljaka unutar trece metamor-
foze zemaljskog razvoja. Ono sto sada imate pod utieajem
vanzemaljskog kosmosa, ovaj eeli razvoj od zametka preko
guseniee, preko caure do leptira, to mozete ovako propra-
titi: time sto je seme postalo zemaljsko, nije se razvijao le-
R.tir, n ~ time sto je seme postalo zemaljs 0, povereno
Zemlji, - a ne Suneu - razvijao koren biljke, rvo sto nastaje
1Z semena. umesto da guseniea mili sna ama koje poticu
61
list ko'i s iralnim putem_mili navise. List
*ie koja je dosla od utica' zemaljskog. Pogledate
t li gusenicu koja mili, onda imate ono sto u gornjem odgo-
*" vara onom donjem, listu biljke koja se metamorfozirala iz
*onoga sto je postalo koren kroz seme, koje je premesteno
*iz oblasti Sunca u zemaljsku oblast.
Krenete Ii navise, tada imate, sve vise se skupljajuci
*do gore, gde je casica, one sto je caura. I konacno se raz-
*vija leptir u cvetu, koji je isto tako obojen kao i leptir gore
*u vazduhu. Krug je zatvoren. Kako leptir leze svoje jaje,
*tako se u cvetu ponovo razvija seme za ubuduce. U vidate:
gledamo prema gore u vazduhu leptira i mi ga razumemo
*kao u vazduh uzdignutu biljku. Leptir, od jajeta do lepti-
] rice, pod uticajem Sunca sa gornjim planetama jeste isto
*ono sto je dole biljka pod uticajem Zemlje. Kada to dode
t do lista (pokazuje crtez) tada imamo od Zemlje Mesecev
1uticaj, zatim Venerin uticaj i Merkurov uticaj. Tada se to
ponovo vraca ka zemaljskom uticaju. Seme je ponovo ze -
j, <") .
1\ ...... d ............J.
Vidite, dakle, pred nas mozemo staviti dye rccenic
koj e izrazavaju veliku tajnu prirode:
Pogledaj biljku: Pogledaj leptira:
1- ona je od Zemlje
*' on je od kosmosa
okovani leptir. osloboaena biljka.
Biljka - leptir koga je okovala Zemlja! Leptir - biljka koju
je od Zemlje oslobodio kosmos.
Pogleda Ii se leptir, insekt uopste, od zametka pa
do insekta koji leprsa: to je ona u vazduh podignuta, od
kosmosa u vazduhu uoblicena biljka. Pogleda li se biljka:
to je leptir koji doleyostaje okovan. J aje je ono na sta Ze-
mlja polaze pravo. Caura se metamorfozira u obrazovanje
lista. U one sto je sazima, metamorfozira se obrazovanje
larveo Zatim se razvija u cvetu kod biljke one sto se odvija
u leptiru. Nikakvo cudo, da postoji taj prisni odnos izmeau
sveta
zapra
insek:
kojih
moral
spaja1
menJ(
mlje,
dati n

maze
razun
umet)
ljem

d a un
IT
snaga
tiru, s
do ur
mern
stvari
na bi]
deluj<
znoa t
iatica
susre"
a on
rona 12
sveta
To st

punJt
62
sveta leptira, i uopste sveta insekata, i biljnog sveta. Jer )-
zapravo, ona duhovna bica koja se nalaze u osnovi svetaIt
insekata, leptira, moraju reci: ovde dole su nasi rodaci, do
kojih mi moramo drzati, misemoramo sanjima povezati,*
moramo se uzivajuci njihove sokovei tako dalje, sa njima*
jersuoninasa?raca. su bracakojasupro- *
menJena doleu podrucJu ZemlJe, kOJa su okovana od Ze- '*
mlje, kojasuzadobiladrugacijepostojanje.
A opet,moglibiduhovikojiozivljavajubiljke,gle- ?t
dati navise kaleptirimai moglibireci: tosunebeskirodaci t
zemaljskihbiljki. k
Vidite, vec se moze reci: razumevanje sveta ne
moze nastatisaapstrakcijama,jerapstakcije ne dosezu do
razumevanja. Jer ono sto dejstvuje u kosmosu je najveci
umetnik. Kosmossveoblikujepozakonimakoji u najdub-
Ij emsmisluzadovoljavajuumetnickiosecaj. Niko ne
utonulog do Zemlje razumeti dru aci"e ne 0 tako*
daumetnickimsmislommetamorfoziraonost sua st rak-r*
Niko n e r87,llmp.ti i
snagama u vazduh podignut sadrzaj biljnih cvetova u lep-*
tiru,semonogakoapstraktnemislinemozeponovodovestilt
do umetnicke pokretljivosti. Ali, uvek ostaje nesto neiz- ,
merno uzviseno, kada ovo duboko, unutrasnje srodstvoit"
stvari uprirodiibicaprirodeimamopredocima.
Nesto sasvim izuzetno je videti insekta kako sedi
na biljci i onda u istovremevidetikako nadcveton1 bilike
deluje astralno.Tubiljkastreminapoljeizzemaljskog.
zn"abil"kezanebomvladanadtre eravimbo'amacvetnih
iaJ!9. Sarnabil"kanemozedazadovoljiovuceznju. Njoj u
susret zraciiz kosmosaonostojeIe tir. U n' emuona vidi,
'-....----
a_QP to o@za zad vol' en' en"ene so stvene v
ana redivnaveza u Zeml' inoj okolini,dajecezn' a bil' no
utisana pogledima insekata, narocito sveta Ie_tira.
To,5tO cvet bojom latica zudno zeli, time sto zraci svoje
boje u svets 1 prostor, to os a e ao Je no saznaJno is-
punjenjenjegoveceznje,kadamuu susret 0 aZl Ie hrsa
63
svojim sjajnim bojama. Zraceca, toplotom zraceca ceznja,
sa neba na 'ovam6- zracece zadovoljenje: to je saobracanje
sveta biljnih evetova sa svetom leptira. To je one sto treba
da vidimo u zemaljskoj okolini.
Sada cu biti u polozaju - posto je ucinjen prelaz ka
biljnom svetu - da prosirim u narednom periodu ona pos-
matranja koja su isla od coveka do zivotinja. Mozemo sada
da ukljucimo biljni svet i tako cemo postepeno doci do od-
nosa coveka prema eeloj Zemlji. Ali, za to je bi 0 neopho-
dno da se, takoreci, naprave mostovi od one leprsave biljke
vazduba, leptira, ka onom sa Zelnljom dobro pricvrscenim
leptirom, ka biljei ..Zemal ska biljka je dob ro n evrseen
lemir. Leptir je leteca bilka. Aka sma upoznali ovu vezu
izmeallZaZemlju vezane biljke i neborn osloboacnog 1 p ..
tira, onda smo upravo napravili most izmeau zivotinjskog
sveta i sveta biljki; tada mozemo sasvim izvesno sa odre-
aenom ravnodusnoscu d a glcdama na sve one trivijalno'Sti,
koje neprestano ponavlj aju kakvo bese praradanje i slicno.
(uSl
( L.IS
Sa f)fozaicnim pojmovima s.- ne Qop i re u podrucj a
univerzuma, u koja se mora dospeti. U njih se dolazi tek
kada prozaicni poj movi rnogu da se prcvedu u umetnicke
pojm ove i kada se potorn dolazi do predstava 0 tomc, kako
od nebu umaklog jajeta leptira, koje je bilo pove reno sarno
Suneu, nastaje tek kasnije biljka, tako sto se to jaje leptira
metamorfozira usled toga sto je one sada povereno Zemlj i,
dok je ranije bilo povereno sarno Suneu.
*30,
***
'Lucy .J!;:
64

I]a,
lJe
ba
ka
) -
da
ld-
,
,
I -
\
,
ke
..
1m
,
"
.
I
.

:; n
.
'1.
, .

.. , I

,
,
"..
\
zu ,
I
.. .......
..
"-
,

,
, .. I ...
... ..

......
"" , .... \
.
,
'.
I

' ....
.... ..
......
.

.
....
I
,
,
."'
...
.

.

.. .. ...
li ,
.- - ..
.

o.
"'-
(e
:0
LEN!

alU
,
,
I : : 51AC2.\ ;,','
I : /' Sl'i"iut,... .1
J f ( " .1 '
: : (,t . .; .' , .. 1
,,, ' . ... c.) ; , '/
I \' !Ie....... ., " I
1 'I:,""f' . , '/: ' I
II \, I " . ',
\ , '.. .. 'f( ., , "
I I : . VftWn.'.e
\ ':......... :.... .t . " .. .. ..
', ... '-.,...; - ... .. r ;
" ..... ...-: ..::--: ...
' .. - ".-' ..-
, I
\
,
( ,
I ,
I
.
... ...... '
I
... .. f :
... - -. -. .t ',,\
. "S1AA\ . . " , I
: - ' .... " '
; ,' _ _
: ' . _ . .'
'. .... r
I , ...... JI_ ';, "" .,
I r J
I I ,

\
,
,
\
,

:\
,
.
,
.,

. .
,
,
,
,
\
,
,
\
,
,
,

\
\
\
- ,
,
,
I
/
,
UiGI.ll)P\ ;
__ -t(,H\'W\
lAlIAIllil, ""Ule.
MIIAIIl-,,, ftllUft
tWtIw.I.

MAb


;ZU
'I&A nt" ,
HI' tNt
:u....",..
""W"'"
VDDA (1I*1k-1N11


- -
a
"
u
O
"o
Peto predavanje - 27. oktobar 1923.
U oviIn predavanjima se radi 0 unutrasnjim vezama
mCGu pojava. sveta i biea sveta, a vi ste vee videli da se tu
'kazuje mnogo toga raznolikog, 0 cemu neko, ko ima pred
san10 spoljasni pojavni svet, ne moze imati pojma.
ideli srrlO kako u osnovi svaka vrsta biea - to smo poka-
Ii na nekoliko primera- ima svoje zadatke u svekolikinl
:/ama kosmickog postojanja. Danas zelim da rekapituli-
juCi pogledarno jos jednonl na vrstu biea 0 kojoj smo vee
IvoriJ i, da obuhvatinl0 pogledom ono sto sam poslednjih
Jna rckao 0 leptiru. Prikazao sam prirodu leptira upravo
.uprotnosti prema sustini biljke, pa mozemo reci sebi,
ako .ie leptir jedno bice koje zapravo pripada svetlosti,
\'e tlosti onoliko koliko je ona modifikovana snagom spo-
; ih plane la - Marsa, Jupitera i Saturna. 'fako da mi, U
.Irari , ako hoeemo da razumemo sustinu leptira, moramo
rrl ",i ':l IT1(l 11 r p!!lon e kosmosa i moramo sebi
eel: li visoki regioni kosmosa obdaruju Zemlju, caseavaju
Z'mIju sa bicem leptira.
A to darovanje Zemlje ide, rekao bih, jos mnogo
blje. Seeat se da smo moraE da kazemo, da leptir ne
lcstvuj e neposredno u zemaljskom postojanju, vee sarno
rosredno, upravo onoliko koliko je Sunce delatno u zema-
. kom postojanju svojom toplotorn i svetlosnom snagom.
ncak i svoja jaja polaze sarno tamo gde ona ne mogu da
llaaU iz regije Suncevog dejstva, gde ona ostaju u regiji
uncevog dejstva, tako da leptir ne predaje svoje jaje Ze-
mlji, nego, u stvari, jedino Suncu. Tada izmili gusenica,
ja.ie pod uplivom Marsa; naravno da uticaj Sunca ostaje
uvek prisutan. Potom se stvara caura, koja stoji pod utica-
JcmJupitera. Iz caure izmili leptir i on onda, prelivajuei se
ll svojim bojama, ponovo daje okolini Zemlje ono sto moze
Ja bude snaga Suncevog sjaja na ZeInlji sjedinjena sa sna-
Saturna.
65
Tako vidimo zapravo neposredno dejstvo Saturna
da lep1
u zemaljskom postojanju, u okolini zemaljskog postojanja,
nom Sl
u raznolikim bojama leptirovog postojanja. Ali, setimo se
gove g
da su supstance koje dolaze u obzir za postojanje sveta
nJegov
dvojake. Mi imamo posla sa cisto materijalnim supstan-
cama Zemlje i imamo posla sa duhovnim supstancama:
nosti ]
rekaosam yam, da se one cudnovato sastoji u tome, sto
pratiti
covek u pogledu na svoj organizam razmene materija i
nesto ~
udova u osnovi ima duhovnu supstancu, dok u osnovi nje-
to rad
gove glave lezi fizicka supstanca. U donjoj prirodi coveka
koja jt
prozima se duhovna supstanca fizickim dejstvima snaga,
poglec
dejstvom teze i drugim zemaljskim snagama dejstvovanja
divan
U glavi je zemaljska supstanca, koja se kroz celu razmenu
drugo
materija, cirkulaciju, delatnost nerava i tako daIje, penje u
glavu coveka, prozima natculnim duhovnim silama, koje se
predst
odslikavaju u nasem misljenju, u nasim predstavama. Taka,
zemal
dakIe, u covekovoj giavi imamo produhovljenu fizicku rna-
zadatc
terij u, a u sistemu razmene materija i udova imamo zemlja-
p tica 1
ni7()vanu - ako smem da napravim tu rec - zemljanizovanu
r 'U" k
duhovno-spiritualnu supstancijalnost.
duho\
Tu produhovljenu materiju imamo pre svega ko '
bica leptira. Posto bice leptira ostaje u podrucju Suncevo&
ater
s l r ti
postojanja, hvata se one zemaljske materije jedino, rekao
lZn1.er
bih, - a to je naravno sarno slikovito receno - kao u vidu
najfinije prasine. Leptir uzima sebi zemaljsku materiju je-
hovlje
dino kao najfiniji prah. On, takode, nabavlja svoju hranu iz
duho'
onih supstanci Zemlje koje su dobro obradene Suncem
On spaja sa svojim bicem sarno one sto je potpuno obra
zapra
deno Suncem; on uzima od svega zemaljskog, takoreci,
o n o ~
.
najfinije i tera to do savrsenog produhovljenja. Kada se
lZVeS]
pogledaju krila leptira, ima se pred sobom zapravo najpro- cijeg '
duhovljenija zemaljska materija. Zato sto je materija lep- svem
tirovog krila prozeta bojama, ona je najproduhovljenija
JanJa,
zemaljska materija.
prodl
Leptir je stvarno ono bice koje potpuno zivi u pro-
ekon
duhovljenoj materiji Zemlje. Moze se cak duhovno videti,
malis
66
.
Je-

ga,
LJ a.
:nu
u
se
ko,
l1a-
lja-
lnU
:od
rog
:ao
idu
JC-
.
1 1Z

I[a-
... ci,
se
1[0-
ep-
..
llJa
Iro-

da leptir svoje telo, koje nosi izmeau sarenih krila, u izves-
nom smislu prezire, jer sva njegova paznja, citavo biee nje-
gove grupne duse pociva na radosnom uzivanju u bojama
njegovih krila.
Isto kao sto covek moze da prati leptira u zadivlje-
nosti prednjegovim svetlucavim bojama, tako ga moze
pratiti i zadivljen leprsajueom radoseu zbog tih boja. 1'0 je
nesto sto bi u osnovi uzevsi trebalo vee kultivisati kod dece,
to radovanje duhovnosti koja okolo leprsa u vazduhu , a
koja je zapravo leprsava radost, radost u igri boja. U ovom
pogledu se nijansir a priroda le ptira na jedan u celini pre -
divan nacin. No, svemu tome u osnovi lezi nesto sasvim
drugo.
Mogli smo da kazerno 0 ptici, kojoj smo u orlu nasli
predstavnika, da ona nakori"svoje smrti nosi produhovljenu
zemaljsku supstancu u duhovne svetove, da ona ima svoj
zadatak u kosmickom postojanju na taj nacin, da ona kao
ptica produhovljava materij u Zemlje i da time cini uno 5t O
rrwplr nc TTl Zf": 0 8 llvini Covek II ",v oj o. gl avi . t akoa e. pr o-
du hovljava do izvesnog stepena n ateriju Zc mlj e , ali on tu
materiju ne moze da unese u o naj svet u kome zivi izmeau
smrti i novog roaenja, jer bi neprestano morao da trpi ne -
izmeran, nepodnosljiv, razarajuei bol, kada bi tu produ-
hovljenu zemaljsku materiju svojc glave hteo da unese u
duhovni svet.
Svet ptica, predstavljen orlom, to moze, tako da se
zapravo stvara jedna veza izmeau onoga sto je zemaljsko i
onoga sto je vanzemaljsko. Zemaljska se materija najpre u
izvesnoj meri polagano prevodi u duhovno, a zadatak pti-
Cijeg roda je da tu produhovljenu zemaljsku materiju preda
svemiru. Kada jednom Zemlja stigne do kraja svog posto-
janja, moei ee vee da se kaze: ova zenlaljska materija je
produhovljena, a pticiji rod je bio tu, u okviru sveukupne
ekonomije zemaljskog postojanja, da bi produhovljenu ze-
maljsku materiju nosio nazad u zemlju duhova.
67
Saleptiromseima.los i nestodrugo.Leptirjosvise
produhovljava zemaljsku materiju od ptice. Ptica je ipak
nesto bliza Zem.lji od leptira. 0 tome eu kasnije detaljnije
govoriti. Medutim,leptirjeu stanju,timestoonuopste ne
napusta Suncev region, da u tolikoj meri produhovi svoju
materiju,daonneprestanopredajeproduhovljenu materiju
okolini Zemlje, kosmickoj okolini Zemlje, ne sarno prili-
komsvojesmrti,kaoptica,negoveeu tokusvogzivota.
POITlislite sarno, kako je to, u stvari, nesto velican-
stveno, u celoj to.1 kosmickoj ekonomiji, ako mozemo se bi
dapredstavimo Zemlju oko koje leprsa svet leptira u naj-
razlicitijimvrstamai neprestanoistrujavanjeu svetskipro-
storproduhovljenezemaljskematerije,kojutaj svetleptira
predaje kosmosu! Tako, dakle, mozemo da posmatramo
taj region svetaleptiraoko Zemlje, kroz ovakvo salnanj e,
sasasvimdrugacijimoseeanjima.
Gleda.1uei taj leprsavi svet, mozemo reei: vi trepe-
rava stvorenj a , pa vi zracite jos nesto bolje od Sunceve

VSll, Vl
materijalisticka nauka se neobazire mnogo naduhovno. I
takozapra:.;oovamaterijalisticka naukanemanikakavpo-
vod, da na bilo koji nacin dode do ovih stvari koje pripa-
daju ukupnoj ekonomiji sveta. Ali, one su tu, kao stu su i
fizicka delovanja tu, sarno sto su one bitnije nego fizicka
delovanja. Jer to sto zraci napolje u zemlju duhova, to ee
delovatiidalje,i kadaZemljeodavnonebudebilo.Tosto
danaskonstatujefizicariIi hemicar,toeedoeisvomekraju
zajednosapostojanjemZemlje. - Tako,dakle, kadabineki
posmatracsedeonapoljuu kosmosuijednoduzevremese
bavio posmatranjem, video bi kako se odigrava nesto kao
kontinuiranozracenjeduhovnematerijeu duhovnuzemlju,
materijekojajepostaladuhovna; kako svoje sops-
tvenobieezracinapoljeu svetskiprostor,u kosmos,i kako
vrcajuei slicno varnicama, neprestano zasijavajueim varni-
cama,u ovajsvemirizlazizrakastoonostopticijirod,svaka
pticap
svetlos
paznju
zvezda
spektn
gledaj l
drugih
bica.IV
jesebi
zarenc
besmis
delova
68
se
3.k
. .
lJe
ne
JU
.Ju
li-
n-
bi
lJ -
o-
ra
LO
e,
e-
re
I
D-
ptica posle svoje smrti pusta da zasija: svetlucanje duhovne
svetlosti leptira i vrcanje duhovne svetlosti ptica.
To su stvari koje bi u ist o vreme mogle da skrenu
paznju na to, da ne treba verovati, kada se gleda ka drugom
zvezdanom svetu, da odatle zraei sarno ono sto pokazuje
spektroskop iIi, jos vise, one sto fantazira spektroskopista
gledajuCi kroz spektroskop, nego da je one sto zraei sa
drugih zvezdanih svetova isto tako posledica dejstava zivih
bica. Mi posmatramo neku zvezdu i sa danasnjim fiziearem
je sebi predstavljamo kao da je ona nesto slieno nekom za-
zarenom neorganskom plamenu. To je naravno potpuna
besmislica. Jer, ono sto se vidi, to je u potpunosti posledica
delovanja zivog, dusevnog, produhovljenog.
69
;
Podimo sada jos jedanput od pojasa leptira, ako
smem tako da kazem, koji opasuje Zemlju, do roda ptica.
Ako predstavimo sebi one sto vee znamo, dobijamo tri
podrucja koja se medusobno granice. Iznad njih su druga
podrucja, ispod njih su druga podrucja. Postoje svetlosni
eter i toplotni eter, koji, u stvari, ima dva dela, dva sloja.
Jedan je zemaljski toplotni slo.1, drugi je kosmicki toplotni
s10.1 ; oba se neprestano uzajamno prozimaju. Mi zapravo
imamo ne jednu, nego dye toplote, jednu toplotu koja je
zelnaljskog, telurskog porekl a , i drugu koj a je kosmickog
porekla. . One stalno struje jedna u drugoj. Zatim imamo
vazduh , koji se granici sa toplotnim eterom. Potom dolaze
voda i zemlja, a gore su hemijski eter, zivotni eter.
Svet leptira prvenstveno pripada svetlosn0Il}. eteru,
a sam svetlosni eter je sredstvo putem koga snaga svetlosti
iznosi iz leptirovog jajeta gusenicu; svetlosna snaga je u su-
:tini ta koj a to iznosi. A li kod pticijeg foda t o vee nije tako .
Ptice legu iaja. Ona se moraju izleei iz t o plote. Jaje leptira
jc jcdnostavno prepusteno pnrodl Sunca; jajl:
u oblast toplote. Ptica se nalazi u oblasti toplotnog eter a i
ona, u stvari, savladava one sto je sarno vazduh.
Leptir takode leti u vazduhu, ali je on u osnovi 'pot-
puno stvorenje svetlosti . I u tom vazduhu prozetom svetlo-
seu, u tom svetlosno-vazdusnom postojanju leptir bira po-
stojanje sve tlosti, a ne postojanje vazduha; vazduh mu je
sarno nosac. Vazduh su mu talasi na kojima on u izvesnoj
meri pliva okolo, ali je njegov element svetlost. Ptica leti u
vazduhu, ali je njen element toplota, razne toplotne razlike
u vazduhu i ona u izvesnom stepenu savladava vazduh.
Ptica je i u svojoj unutrasnjosti biee vazduha. U visokom
stepenu je ona jedno vazdusno biee. Pogledajte jednom
kosti sisara i kosti coveka: one su ispunjene sa srzi. Jos
cerno govoriti 0 tome zasto su one pune srzi. Kosti ptice su
suplje i ispunjene sarno vazduhom. Mi se, dakle sastojimo,
ako se posrnatra one sto je u nasim kostima, iz rnozdane
srzi , a ptica se sastoji iz vazduha i njena srz je cist vazduh.
;
Ako UZI
dzepova
vazduh:
sne dzel
bismo 01
da oduz
se sastoj
. .
nJenJa p
Kada bi
o blik p ti
T o nije s
nego zat
Ova top;
pak u sv
nosu na
to plo tu,
Ij asnje t c
tvenom ,
,. .
U 1 dL,UL..l
ptica. I k
nJoJ zapr
zum Ii pl
tako da t
kostima j
ko, kao
na glavi
telo - des
VI ne goy
o vasem
ptica gO\
zagrejala
zemaljsk
l
telo
osnovi u;
leptir u s
70
Ako uzmete pticija pluca, videcete u tim plucima mnostvo
dzepova koji izlaze iz pluca. Kada ptica udise, ona ne udise
vazduh sarno u svoja pluca, vec udise vazduh i u te vazdu-
Sue dzepove, a iz njih vazduh prelazi u suplje kosti. Ako
bismo od ptice odvojili svo meso i svo perje i ako bi mogli
da oduzmemo kosti, dobila bi se jedino jos zivotinja koja
se sastoji iz vazduha, koja bi imala oblik unutrasnjeg ispu-
njenja pluca i takoae unutrasnje ispunjenosti svih kostiju.
Kada bi se topredstavilo oblikom, imali bi u potpunosti
oblik ptice. U mesu i kostima orIa se nalazi vazdusni orao.
10 nije sarno zato sto je tu unutra jos jedan vazdusni orao,
nego zato sto tu ptica dise; kroz disanje proizvodi toplotu.
Ova toplota, sa kojom se prenosi njen vazduh, utiskuje se
u sve njene udove. Tu nastaje toplotna razlika u od-
nosu na spoljasnju okolinu. Tu ptica ima svoju unutrasnju
toplotu, a tamo spoljasnju. U toj razlici nivoa izmeau spo-
Ijasnje toplote vazduha i toplote koju ona daje svom sops-
!\'enom vazduhu unutra, u r azlici izmeau tih nivoa, dakle,
U ld liLl lliv u ct 'ue1 , tc, t vtJlulllvg clcffi \...- 1l:a zapravQ
I kada bi pitali pticu na odgovarajuci nacin, kako je
nj oj zapravo sa njenim telom, tada bi yam ona - ako bi ra-
zumeli pticiji jezik, vec bi videli da ona to cini - odgovorila
lako da bi vi saznali: ona govori 0 cvrstim, supstancijalnim
i 0 onome sto ona inace nosi na sebi otprilike ona-
kao kada bi vi bili natovareni leva i desno i na leaima i
na g\avi sarno sa koferima. Vi takoae ne kazete: to je moje
- desni kofer, levi kofer i tako dalje. - Isto tako kao sto 110
vine govorite 0 tim stvarima sa kojima ste natovareni kao
vasem telu, nego kao 0 necemu sto nosite na sebi, tako i
govori, kada 0 sebi govori, sarno 0 vazduhu koji je
zagrejala, a 0 ostalom sarno kao 0 prtljagu koji ona nosi u
remaljskom postojanju. Te kosti koje obavijaju vazdusno
lelo ptice: to je njen prtljag. Tako, dakle, moramo reci: u
snovi uzevsi, ptica zivi sasvim u toplotnom elementu, a
leptir u svetlosnom elementu. Za leptira, sve sto je fizicka
71
supstanca koju on produhovljava, a narocito pre produho-
vljavanja, moglo bi se reci nije cak ni nego namc-
staj. Ona stoji jos uda1jenije od njega.
Kada, dakIe, zademo u te predele, do zivotinja u
tim podrucjirna, dolazimo do necega 0 cemu ne smemo da
prosuauje.mo na fizicki nacin. Kacl a bi mo 0 t me prosu-
divali na fizicki nacin, bilo bi 0 kao kada bismo hteli cia
slikarno coveka sa kosom uras10m u nesto sto on nosi na
glavi, r uke sras1e sa nj egovim koferin1a nj egova lecta sa
neC" In sto no i kao ranac) lako da bi ga napravili p t puno
grbaviin, kao da bi mu pozadi ranac. Kada bi tako
crtali c.oveka, to bi zapravo odgovaral0 pr-:: .dstavi koju ma-
ter ijalista sebi pravi 0 ptici. Ali, t o uopste nije ptica, to je
prtljag ptice. Ptica zapravo i oseca t (-. ko , kao da taj svoj
prt ljag sa rnukom vuce, jer ona bi naj radije ze1ela, da pot-
puno slohodno, bez ikakvog opt ercca nja, kao topla vazd-
usna zlvotinja izvodi svojc putese t 'ijc sve on1. Ono d rugc
i / n;n; ter LAli. nroduhovl"ava"t ci tai terct koj i n ,' 1 i koj i
vot in
salje u dubuva kaL a gi nc , pi" a d j c dal1'ik S ' (.'1-
zac.)b]
._kOITI postoj anju. Takav danak lcp:ir daje vee tnkom svoga
ziv t
21vot a.
u' ,]
Vidit , ptica di .se i vazduh on ' ko ka ko sam
crlan
van1 to reka . Kod leptira je ncsto drugaCl jc. Lcptir uopste
c vo
ne dise putern organa kakvi su kod takozvanih visih zivo-
nik u
linj a; to su sarno zivoUnje .: a vecin1 volumen . ffi , a u stvar-
nosti nisu vise zivotirije. L,eptir dise zapravo sarno kroz
ulazi
cevcice koje u njega ulaze (pocev) od njegovog spoljnog
duh,
omotaca ka unutra. One su nesto naduvane i u njima on
Ptice
moze, kada leti, da nakupi vazduh, tako da 1eptiru ne smeta
sam(
sto ne mora sta1no da dise. On za pravo uvek dise sarno
koju
kroz cevCice koje ulaze u njegovu unutrasnjost. Time sto
unut
on dise kroz cevcice koje ulaze u njega, on ima mogucnost
zagr
da sa vazduhom koji udise istovremeno prima u celo svoje
gove
telo svetlost koja je u vazduhu. U tome je, takode, jedna
sam<l
velika razlika.
SVOJ(
72
Predstavicemo to sematski: zami lite ne ku ViSll zi-
votinju koj a inl a pluca.U pluca ulazi kise onik i spaj a se
zaobtla/lllnl pulem k n Z Sf e sa krvlJu. Kod tlh maslvnlJlh
zivotinja, a i kod coveka, krv mora da ua e u srce i pluea,
da bi se sp j ila sa kiseonikom. Kod leptira moram to da
, .
crLam sasvi m d rugacije. T u moram da crtam ovako: ako je
nvu lepLir, t u svuda ulaze cevcice i dalje se granaju. I kiseo-
nik ulazi svuda i sam se grana; vazduh nadire svuda u telo.
Kod nas i kod takozvanih visih ziv t inja II pluea
ulazi vazduh sarno kao vazduh; kod leptira se spoljni vaz-
duh, kaji sadrzi svetlost, siri po celom unutrasnjem telu.
Ptice raznose vazduh po svojirn supljim kostima; leptir nije
sarno spolja svetlosaa zivotinja, nego on raznosi svetlost
koju nasi vazduh svuda po celom svom telu, tako da je on i
unutra svetlost. Kao sto sam yam opisao da je ptica iznutra
zagrejan vazduh, tako je leptir, u stvari, say svetlost. Nje-
govo se telo takode sastoji iz svetlosti, a toplota je za njega
sarno teret, prtljag. On ceo celcijat leprsa po svetlosti i gradi
svoje tela iz svetlosti. I kada vidimo leptira kako leprsa na
73
vazduhu, moraIi bi da vidimo, u stvari, sarno jedno bice
svetlosti, bice svetlosti koje se raduje svojim bojama i nji-
hovoj igri. Sve drugo je odeca i prtljag. Tek se mora doci
na to, od cega se stvarno sastoje bica koja okruzuju Zem-
lju, jer spoljni izgled zavarava.
Oni koji su danas tako povrsno ucili 0 ovome ili
onome, recirrio iz mudrosti Istoka, govore 0 tome kako je
svet maja. Ali, stvarno nije nista tek reci: svet je maja.
Mora se gledati u tanCine, kako je to svet maja. Maja se
razume, kada se zna: ptica u svojoj sustini uopste ne iz-
gleda onako kako se spolja pojavljuje, jer ona je jedno
toplo bice vazduha. Leptir uopste ne izgleda tako kako se
on tu pojavljuje, nego je on jedno bice svetlosti, koje lep-
rsa tu okolo i koje su u sustini sastoji iz radovanja u igri
boja, onoj igri boja koja nastaje na krilima leptira tako sto
se zemaljska materija praha prozima obojenjima i time je
na prvom stupnju produhovljenja napolju u duhovnom
svemiru, u duhovnom kosmosu.
Vldite, tu irnar l U , lck ct0 .:hTQ le
n
Cr:::\
stanovnika svetlosnog etera u nasem zemaljskom okru-
zenju; pticu, stanovnika toplotnog etera u nasoj zemaljskoj
okolini. Postoji i treca sorta. Kada se spustimo do stepena
vazduha, dolazimo do onih bica koj a u odredenom peri-
odu nase zemaljske evolucije jos nikako nisu mogla da po-
stoje, na primer, u vreme kada je Mesec jos bio zajedno sa
Zemljom, kada se on jos nije bio odvojio od Zemlje. T u
dolazimo do bica koja su istina bica vazduha, koja zive u
vazduhu, ali koja su vee cvrsto u dodiru sa onim sto je svoj-
stveno Zemlji, onim sto je Zemljina teza. Leptira uopste
ne dotice Zemljina teza. Leptir radosno leprsa u svetlos-
nom eteru i oseca se kao stvorenje rodeno iz svetlosnog
etera. Ptica savladava tezu, zagrevajuci u sebi vazduh, i
tako topao vazduh biva nosen hladnim. Ona jos savladava
Zemljinu tezu.
One zivotinje koje zbog svog porekla .los moraju
da zive u vazduhu, ali koje ne mogu da savladaju Zemljinu
t e zu, j
mozdi
m isevi
vlada\-
t e lima
kao pt
svom J
ment :
p otpur
vole Sl
o nda 1:
raku. (
se odr:
ponest
vee raJ
koza -
d uhu. (
su o ni 1
k ada. Se
zakona
stimati.
zcmalj"
nego, U
prolgra
i time i
sto se n
kao da
kruga,
n1lji. 0
cete op
jagnje,
ledalu;
1
74
t zu, jernemajukao pticesuplje kosti, veekosti ispunjene
mozdinom, a takoae nemaju nivazdusne kesice,jesuslepi
misevi.
Slepi misevi su posebanzivotinjski rod. Oni nesa-
vladavaju Zemljinu tezu putem onoga sto je u njihovim
lel ima.Oninisu,kaoleptiri,svetlosnolaki, nitoplotnolaki
kao ptice, oni vee podlezu Zemljinoj tezi i oseeaju sebe u
svom n1esu i kostima. Stoga je slepim misevima onaj ele-
ment iz koga se, na primer, sastoji leptir, u kome leptir
potpuno zivi, taj elementsvetlostijenjimaneprijatan. Oni
vole sumrak. Onimorajudakoristevazduh,alivazduhtek
onda kada on u sebi ne nosi svetlost. Onise predajusum-
raku. Oni su .lednostavno zivotinje sumraka. Slepi misevi
odrzavaj u u vazduhu sarno pomoeu svojih, rekao bih,
ponesto karikiranorasirenihkrila,kojainisustvarnakrila,
vce razapeta kozica, izmeau produzenih prstiju razapeta
Kola - kao kod padobrana. Tako se oni odrzavaju u vaz-
Ju hu. Onisavladavajutezu takostojoj suprotstavljaju ne-
..... tp7nm Ali
l'\. v 1--'''' ,,.,; l. 1. l.. ...... L. ... -l-., ....... L -" L .......i J'- .l.. ..J ... _..... ......... -' 4- __'" __ _J .. _"-t..- -. _
:U onitime sasvimupregnutiu oblast Zemljinihsnaga. Ni-
Kadasc nemoze konstruisatinaosnovufizicko-mehanickih
zakona let leptira, pa ni let ptice. Tonikada neee potpuno
'timati. Ali se let slepog misa moze konstruisati pomoeu
lcmaljske dinamikeimehanike.
Slepi mis ne voli svetlost, vazduh prozet svetloseu,
ncgo, u najboljem slucaju, vazduh u sumrak kroz koji tek
proigrava nestosvetlosti.Slepimisserazliku.leodptica.los
I time sto ptica, kada gleda oko sebe, uvek pregleda ono
ito se nalaziu vazduhu. Caki orao,kadavidijagn.le,oseea
Kao da je jagnje nesto sto se nalazi na kraju vazdusnog
kada on gleda odozgo sta je kao naslikano na Ze-
mlji. Osim toga, to nije sarno gledanje, to je zudnja, sto
cete opazitiakostvarnogledateletorlakojiseustremiona
;agnje, jednajakoizrazenadinamikahtenja,voljeizudnje.
Leptir, uopste, vidi ono stoje na Zemlji kao u og-
zaleptirajeZemljaogledalo.Onvidionostojeu
75
vasioni. Kada vidite leptira da leprsa, tada zapravo morate T a ko da
imati sledecu predstavu: Zemlja, na koju se on ne obazire, kosrnickc
jeste ogledalo. Na Zemlji mu se ogleda ono sto je u kos- micke mi
mosu. Ptica ne vidi zen'laljsko, ali ona vidi ono sto je u vaz- sanjanje.
duhu. Tek slepi mis pocinje da primecuje ono kroz sta n1.isevi zu.
prolece, ili ono pored cega prolece. No, kako on ne voli tako i
svetlost, tako njega zapravo neprijatno dira sve sto vidi. p r ostor. r
Zato se vee moze reci, da leptir i ptica vide na jedan vrlo skorn poj
duhovan nacin. Prvo bice, silazeci odozgo nadole, koje zemaljsk(
mora da vidi na zemaljski nacin, neprijatno je dirnuto ovim u t elovlje1
gledanjem. Slepi mis ne voli gledanje i odatle on ima ne- ski dubol
sto, rekao bih, kao utelovljeni strahod onoga sto vidi, a sto slepog m
ne zeli da vidi. On bi zeleo da smugne pored stvari: morati cije pOSIT
gledati a ne zeleti videti - zato on in'la zelju da sebe usput nesto sto
uvek negde scucuri. A zato sto bi tako rado sebe u prolazu tako izva
da scucuri, on rado tako divno sve prisluskuje. Slepi mis je, uobicajer
u stvari, zivotinja koja neprestano osluskuje svoj sopstveni l\-
let , da taj let ne bi bio na bilo koji nacin ugrozen. pstancu l
f'0 1;;1f'- Dosie svc
pog misa videti da su nastimovane na svetski strah. Takve hovljenu
su one - usi slepog misa. One su cudnovate tvorevine, nas- ncu koj a
timovane su za sunjanje svetom, za svetski strah. Sve se to tnog vek
moze razun'leti tek onda, kada se slepi mis posmatra u ok cuje u v::
viru odnosa u koje smo ga sada postavili. bih reci,
Tu moramo reci jos nesto. Leptir stalno salje vasi Zernlju c
oni produhovljenu materiju i on je Ijubimac Saturnovog kontinuil
dejstvovanja. Secate se da sam ovde imao izlaganje 0 tome od umirl
da je Saturn veliki nosilac pamcenja naseg planetarnog sis- neobicni
tema
7
. Leptir je tesno povezan sa sposobnoscu pamcenja ono sto (
nase planete. To sto zivi u leptiru su misli secanja. Ptica je - uvek vid
i to sam yam vee izneo - zapravo u celosti glava, i u tom va-
zduhu prozetom toplotom, kojim ona prolece kroz svetski
prostor, ona je, u stvari, ziva leteca misao. Ono sto u nama
imamo kao misli, sto je takode u vezi sa toplotnim eterom,
to je pticija priroda, priroda orla u nama. Ptica je misao koja
leti. A slepi mis je san koji leti, leteca snolika slika kosmosa.
uvek iza
duhovnu
fizicku IT;
sto se fizi
vide te d
vazduh; c
76
.te
'e,
)s-
lZ-
ta
)li
ji.
'10
to
iti
ut
zu
Ie,


a.
Tako da mozete reci: Zemlja je optkana leptirima: oni su
kosrnicko secanje; optkana je od pticijeg roda: to su kos-
micke misli; i od slepog misa: on je kosmicki san, kosmicko
sanjanje. To su stvarno leteci snovi kosmosa, koji kao slepi
misevi zuje kroz prostor. Kao sto san voli svetlost sumraka,
taka i vasiona voli svetlost sumraka saljuci slepe miseve u
prostor. Trajne misli secanja vidimo utelovljene u zemalj-
skorn pojasu leptira; misli koje zive u sadasnjosti vidimo u
zemaljskom pojasu ptica; snovi u okolini Zemlje lete okolo
utelovljeni u slepim misevima. Da li osecate, kada se istin-
ski duboko udubimo u njihov oblik, kako je ovo videnje
misa srodno snovima! Slepi mis se i ne moze druga-
Cije posmatrati, a da se ne pomisli: ti to ipak sanjas; to je
nesto sto zapravo ne bi trebalo da je tu, nesto sto je isto
taka izvan drugih stvorenja prirode, kao sto je i san izvan
uobicajene fizicke stvarnosti.
Mozemo, dakle, reci: leptir salje produhovljenu su-
p'tancu u svet duhova, za vreme svog zivota; ptica je salje
osle svoje smrti . A sta radi slepi mis? On ispusta produ-
hovljenu supstancu, narocito onu produhovljenu supst a-
nell koja se nalazi u opni izmedu prstiju, u toku svog zivo-
tnog veka; n1edutim, on je ne predaje vasioni, vec je izlu-
cuje u vazduh Zemlje. Tako neprestano nastaju, mogao
nih reCi, duhovne perle u vazduhu Zemlje. Tako in1amo
Zemlju okruzenu svetlucavom duhovnom materijom koju
'ontinuirano istrujavaju leptiri , u tome sija ono sto dolazi
od umirucih ptica, ali isto tako nazad prema Zemlji zrace
neobicni umetci u vazduhu tamo gde slepi misevi izlucuju
ono sto oni produhovljavaju. To su duhovne slike koje se
uvek vide, kada se gleda slepi mis dok leti. On stvarno
uvek tza sebe ima, kao kometa, nesto kao rep. On ispusta
tl uhovnu materiju, ali je ne salje dalje, vec je gura nazad u
Uzicku materiju Zemlje. On je gura nazad u vazduh. I kao
;10 se fizickim ocima vidi slepi mis kako leprsa, isto se tako
vide te duhovne tvorevine slepog misa kako leprsaju kroz .
\'azduh; one zuje kroz vazdusni prostor. Znamo da se vazduh
77
sastoji od kiseonika, azota i drugih sastojaka, ali to nije
sve; on se sastoji osim toga i od duhovnih uticaja slepih
n ara
miseva.
b ija
Zvuci tako cudno i paradoksalno: slepi misevi, t,
dane
biea snova, salju u vazduh male sablasti, koje se onda sje
da d
borb
dinjuju u jednu masu. U geologiji se naziva magmom om
sto je ispod zemlje, a sto je jos kameno-kasasta masa. Mo
trasr
glo bi se govoriti i 0 duhovnoj magmi u vazduhu, koja po
Je 0\
treb;
ticeod izlucevina slepih miseva.
U stara vremena su ljudi, koji su jos imali instinkti
pih r
vnu vidovitost, bili vrlo osetljivi na tu duhovnu magmu
kao sto su danas mnogi ljudi vrlo osetljivi na nesto sto jl
nJen
mnogo materijalnije, na primer, na rdav zadah. To je neslt
hoce
sto bi se moglo smatrati, rekao bih, vise plebejskim, dok SI
rma
vodi
u vreme stare instinktivne vidovitosti ljudi bili osetljivi n
otpatke slepih miseva prisutnih u vazduhu.
no, l
Oni su se stitili od toga. U nekim misterijima
obla
tojala je sasvim narocita formula kojom su se Ijudi iznutr
zeto
ogr aaivali, t"kn 08 ostaci slepih miseva ne bi vladali na,
kade
njima. Jer, kao ljudi, mi ne udisemo samo kiseonik i azo
vee i te ostatke slepih miseva. Ali, danasnje covecanstv
bro ,
ne zna da se stiti od toga i dok je vrlo osetljivo, recim
tako
prema mirisima, sasvim je neoseteljivo prema tim ostacim
bicir
slepog misa. Ljudi ih gutaju, moglo bi se reei, a da pri tor
ne oseeaju nikakvo gadenje. To je sasvim cudno: ljudi ko
lete"
neki
se inace puno prenemazu, gutaju to sto sadrzi te tvorevit
o kojima ovde govorim. I to zatim ulazi u njih; to ne ulazi
po s
fizicko i etersko telo, ali ulazi u astralno telo.
nem
matl
Vidite, tu dolazimo do vrlo neobicnih veza. NauK
snju
inicijacije svuda vodi do sagledavanja unutrasnjih veza,
na s'
tako vidimo da su ti ostaci slepih miseva najtrazenija hrar
sa t <i
onoga sto sam yam u predavanjima opisao kao azdaju. A
te ostatke slepih miseva mora prvo da udahne covek. A
to u
daja ima svoj najbolji oslonac u ljudskoj prirodi, ako cOV(
dopusta da u njegove instinkte prodru ti ostaci slepih 111

seva. Oni riju u njemu. A azdaja ih prozdire i tako se go.

toji,
78
ta
[Su
na
os-
~ t r
nad
zot,
~ t v o
mo,
lma
tom
koji
VIne
lZl U
Luka
a, te
rana
.Ali
Az-
)vek
.
, ml-
gOJI,
naravno u duhovnomsmisIu,isticeviastnadcovekom,do-
bija viast nanajrazlicitije moguee nacine. I tojetako, dai
danasnji covek morasebe ponovo dazastiti. Zastita treba
da dode odonogastojeovde bilo opisano kao novi oblik
borbe Mihailasaazdajom. Onostocovekzadobijenaunu-
trasnjem osnazenju,kadaprimiimpuls Mihaila, takokako
je ovde biloopisano,to mujezastitaodhranekoju azdaja
treba dadobije; tadasestitiodneopravdanihostatakasle-
pih misevau atmosferi.
Covek ne sme uplaseno da ustukne pred iznose-
njem istina 0 dubljim povezanostima u svetu, ako zaista
hoce da prodre u tu unutrasnju povezanost sveta. Jer fo-
rma trazenjaistine, kojajedanasopstepriznata,uopste ne
vodi kastvarnom,negocestosamokanecemustojesanja-
no, upravo ka maji. Stvarnost se mora traiiti apsolutno u
oblasti u kojoj sesveonostojefizicko postojanjevidipro-
zeto duhovnimpostojanjem.Stvarnostisemozeprieijedino
kada seonaposmatraonako,kakosetoodigravalou ovim
pred . 3.nj
1
r!la.
Svabiea,kojabilogdepostoje,postojezanekodo-
bra, iIi za neko zlo. U svetskim povezanostima sve stoji
tako, dasemozesaznatikakojenestopovezanosadrugim
biCima. Za materijalisticko misljenje leptiri leprsaju, ptice
lete, proleeuslepi misevi. Ali, tojeotprilikeisto kao kada
neki covek,kojinije umetnickinastrojen,ponekad,povesa
po svojoj sobisve mogueeslike, koje ne idu zajedno, koje
nemaju nikakvu unutrasnjuvezu. Takoni zaobicnogpos-
matracasvetaonostotuletisvetomnemanikakvuunutra-
snju vezu,jerjeonninevidi. Medutim,sve u vasionistoji
na svomemestu,jersatogsvogmestajeu unutrasnjojvezi
sa totalitetomkosmosa. Biotoleptir,pticaiIi slepimis,sve
to usvetupostojusanekimsmislorll.
Oni koji hoee da ismevaju ovako nesto, mogu to
ismevati. Ljudisuveeisn'lejali i druge stvari. Poznateaka-
demije su prosudile: meteorsko kamenje ne moze dapos-
toji,jergvozdenemozedapadasanebaitakodalje.Zasto
79
Ijudi ne bi ismevali i funkcije slepih miseva, 0 kojima sam
danas govorio? Sve nas to ne sme spreciti da nasu civiliza-
ciju prozmemo saznanjem 0 duhovnom.
*' .:k
***
..
80
..
. . '
' . .
'. . . .
. .
, . .
. .. .
I .
'.-....... . .
. .,. .

:' ... . .
" 0 ....
. .
:". ...... " ....... t ~ t t j ~ L ' W
~ '" ~
'1
.:
I
Sesto predavanje - 28. oktobar 1923.
Pre nego sto dodemo do toga da posmatramo sta
u zemaljskom postojanju i od drugih zivotinjskih, biljnih
I mineralnih bica povezano sa eovekom, moramo baciti
pogled na razvoj samog eoveka, staviti pred dusu ponesto
'!o .Ie vee poznato iz razlieitih objasnjenja, koja sam dao
usmeno iii u pisanoj formi, ali sto jednom ovde mora na
rrcgledan naein biti stavljeno jedno pored drugog.
Ako danas zelimo da saznamo nesto od spoljasnje
nauke, obieno narn se kaze kako je neophodno istrazivati
naCin na koji su se visa, takozvana visa bica biljnog, zatim
livotinjskog i ljudskog carstva razvila iz bezivotnih, tako-
zvanih neorganskih tvari iIi snaga.
Pravo shvatanje evolucije otkriva nesto sustinski
rugaCij e. Ono pokazuje, kako ste vec u mojoj II Tajnoj
nauci U obrisima II mogli da uvidite, da je eovek, ovakav
Kakav je danas, bice koje iza sebe ima najduzi razvoj. je-
~ o v razvoj ide unazad do vremena Starog Saturna, tako da
mozemo reci: eovek je najstarije bice u okviru razvoja Ze-
mljeo Zivotinje su pridosle tek za vreme perioda Sunca, za
vreme perioda Meseca biljno; a mineralno carstvo, kao sto
~ danas imamo, u stvari je jedan zemaljski ueinak, jer je
pridoslo tek za vreme zemaljskog razvoja.
Pogledajmo eoveka u njegovom danasnjem obliku
iupitajmo se: pa sta je na samom eoveku razvojno-istorijski
najstariji deo? To je eovekova glava. Ova covekova glava
e pocela da se obrazuje upravo u vreme kada je Zemlja
bila jos u Saturn-metamorfozi. Svakako, metamorfoza Sa-
!uma se sastojala jedino iz toplotne supstance, a eovekova
~ l v je bila zapravo talasasta, pokretna, lelujajuca toplota,
Koja je zatim u doba Sunca poprimila vazdusast oblik, u
oba Meseca teenu formu, dakle, bila je teeno, razliveno
Dice za vreme Mesecevog perioda, a evrst oblik sa kostanim
81
delom je dobila za vreme perioda Zemlje, tako da moram
svuda
reci: jedno bice, 0 kome je danas sa spoljasnjim saznanjerr
eudo '
tesko stvoriti predstavu, bilo je prisutno u davno vrem
ptira
Saturna, jedno bice eiji je direktni potomak ljudska glavc
daje v
Istovremeno sa ovom izgradnjom eovekove glave, - to IDG
zete da shvatite iz mojih poslednjih izlaganja - sa ovim Za
SunCa
eetkom eovekove glave nastali su za vreme doba s t r ~
kroz
Saturna i zametci za bice leptira. Kasnije cemo detaljnij
glave;
..
razmotriti prirodu ostalih insekata; drzimo se sada bi '
snlJe I
leptira. Posto mozemo da sledimo tok evolucije od s t r ~
Daklc
Saturna do danas, do zemaljskog postojanja, moramo i d
fozu 1
kazemo: tu se obrazuje u finoj supstancijalnoj formi glav
nija f(
eoveka u svomzaeetku; tu se obrazuje sve ono sto lepri
covek
kroz vazduh kao bice leptira. - Obe evolucije idu dalje. v
covek
vek se pounutrasnjuje, tako da sve vise postaje bice ko'
ranon
izrazava objavu dusevnog, koje ide od unutra ka spoIjt
preds
sematski otprilike ovako predstavljeno: jedno bice koje s
Sunca
razvija zraeeci od unutra ka spolja. Bice leptira je naproti
zivoti
jectno bice na eiju spoljnu stranu kosmos, rekao bih, s l ~
prIme
sve svoje lepote. Leptir je jedno bice koje je, u izvesnc
tinj e f
meri, sa prahom svojih krila koji mu dolece, dobilo sve sl
r eklo
je od lepote i velieanstvenosti sveta prisutno na naein n
koji sam yam to predstavio. Dakle, moramo predstavi'
nastaj
sebi bice leptira tako, da je ono u izvesnoj meri ogiedaln
kom
slika lepote gornje vasione. Dok eovek u sebe prima,
spada
sebe zatvara ono sto je gornji kosmos, dok unutra nastaj
jedan
dusevno, dusevno kao koncentracija kosmosa, koji zatir
tu izrr
zraei ka spolja i daje sebi formu u eovekovoj glavi, tako d
u eovekovoj glavi imamo nesto uoblieeno od unutra k
covek
spolja, dotle je to u bicu leptira uoblieeno od spolja k
nOJ ill
unutra. I vec je za onoga ko ove stvari vidovito posmatn
covek
tako, da on zapravo uei nesto neizmerno veliko kada faa
mer, ~
na sledeci naein, kada kaze: hocu da proniknem u tajm
za vn
najstarije tajne, Saturnove tajne ljudske glave, hocu d
votinj
znam sta je od snaga vladalo unutar lobanje. - On se mor
lorn, :
uputiti ka onome sto se spoljasnje svuda vidi, sto spoljasnj
nlJe 0
82
mo
em
me
lva.
rro-
za-
r o g
..
:llJe
)ica
rog
. da
ava
)rsa
Co-
.
~ o e
)ija,
..- se
otiv
laze
inoJ
sto
l na
Lviti
:tIna
a, U
t aje
ltim
) da
l ka
l ka
atra
r a d i
lJne,
L da
lora
nje
svuda zraei i mora studirati biee leptira. Da bi upoznao
eudo tvoje sopstvene glave, proueavaj eudo nastajanja le-
ptira napolju u prirodi: to je veliko ueenje koje kosmos
daje vidovitom posmatranju.
Zatim evolucija ide dalje od doba Saturna ka dobu
Sunca: onda nastaje biee koje se dalje obrazuje, koje ide
kroz vazdusno preoblikovanje, vazdusnu metamorfozu
glave; ali, njemu se prikljueuje fina supstanca iz koje ee ka-
snije nastati uoblieavanje grudi, uoblieavanje disanja i srca.
Dakle, ovde - na Saturnu - imanl.o sustinski onu n1etamor-
fozu koju predstavlja ljudska glava. No, to je naravno kas-
nija forma. Kada dolazimo u Suncevo doba, tada imamo
eoveka glave i grudi; prikljueuje se ono sto su sada grudi
eoveka. Istovremeno, u poslednjem periodu Saturna i u
ranom periodu Sunca, nastaje ono sto vidimo u orlu kao
predstavniku. Ptieije carstvo nastaje u prvom delu perioda
Sunca, a u drugom perioda Sunca nastaju zaeeci onog roda
Zivotinja koje su zapravo zivotinje grudi, kao sto je to, na
primer, lay - lay kao predstavnik - ali takode i druge zivo-
tinj e grudi. Prema tome, prvi zaceci ovih zlvotinja vode po-
reklo sa starog Sunca.
1z ovoga vidite kolika j e velika razlika u samom
nastajanju izmedu visih zivotinja i ljudi. Jos eu govoriti ne-
kom budueom prilikom 0 prelaznim zivotinjama, u koje
spada i majmunski rod, ali danas nameravam da dam sarno
.iedan sazeti pregled. Vidite kakva ogromna razlika nastaje
tu izmedu formiranja coveka i formiranja visih zivotinja.
Glava je ono prvo sto se obrazuje u evoluciji kod
coveka. Ostalo ee postati prikljueni organi koji se u izves-
noj meri kace na konstituciju glave. U kosmickoj evoluciji
covek raste od svoje glave na dole. Lav je naprotiv, na pri-
mer, zivotinja koja nastaje za vreme perioda starog Sunca,
za vren1e drugog dela perioda starog Sunca, najpre kao zi-
votinja grudi, kao snazna zivotinja disanja, sa jos vrlo ma-
lorn, zakrzljalom glavom. Tek kada se Sunce mnogo kas-
nije odvojilo od Zemlje i poeelo da deluje spolja, tek tada
83
je nastala iz grudi glava. Lav je izrastao, dakle, iz grudi
odvojic
prema gore, a covek, razvijajuci se, od glave prema dole.
cno ob:
To je velika razlika u evoluciji kao celini.
glave,
Iduci dalje ka Mesecevoj metamorfozi Zemlje, vi-
grudi, j
dimo da je tek tu i od tada coveku potrebno dalje nastav-
organo
ljanje na dole, jer Mesec predstavlja vodenu metamorfozu,
coveko
jer je Mesec vodenast; u svakom slucaju je otvrdnuo tek
k od z i ~
kasnije. Stvaraju se zaceci probavnog sistema. Za vrerne
zacetkf
starog Sunca, dok je postojalo sarno vazdusasto, kroz koje
dalje i
je talasala i sijala svetlost, coveku je bio potreban za ish-
covek
ranu sarno disajni aparat, zatvoren odozdo; covek je sarno
gore 1 1
organ glave i organ disanja. Sada, u toku Mesecevog peri-
grudi i
oda, prikljucuje sebi probavni sistem. A time covek dolazi
vekom.
do toga da postaje glava, grudi i stomak. Posto je na Me-
posmat
secu jos sve tecna supstanca, covek za vreme Mesecevog
perioda ima izrasline koje ga kao plivajuci nose kroz vodu.
krava t
o rukama i nogama moze biti govora tek za vreme zemalj-
veka? -
skog perioda, kada deluje Zemljina teza i oblikuje onO' sto
planeta
se ore sveQa usoostavlia u pravcu Zemliine t e z e ~ a to su
..ii.. ........... -'- .... ...... ~
ali isto\
udovi. Prema tome, to pripada tek zemaljskom periodu.
Ali za vreme perioda Meseca obrazuje se probavni aparat,
prve M
sasvim drugacije prirode nego kasnije; on je tako nacinjen
votinj e,
da mu jos nikako nije potrebno da uzima sve ono sto sluzi
cevoj IT
stvaranju slobodne, samovoljne pokretljivosti udova. To je
stvuju l
jos uvek u sustini drugaciji probavni sistem; kasnije se pre-
zato ne
obrazio u probavni aparat koji je zemaljski probavni apa-
prouzn
rat. Ali, covek prikljucuje sebi probavni aparat kao takav iz storn
za vreme perioda Meseca. paju kG
Ponovo je to tako, da se sada naslednicima leptira,
fiksiran
ptica i onakvog roda, kome je lay reprezentant, pridruzuju
zapravc
one zivotinje koje prvenstveno naginju prema varenju. Da-
pnju kc
kle, za vreme Mesecevog perioda prilazi na primer ono,
sto imamo predstavljeno kravom.
lay pric
Ali, kakav je naspram covekovog rast krave? On je
rekao t
takav, da za vreme starog Meseca krava uglavnom izgra-
naraste
duje najpre svoje organe probave; zatim, tek posto se Mesec
ptili, da
84
)
1
)
1
"
1
vojio, izrastaju iz aparata probave organi grudi i neobi-
ena oblikovana glava. Dok covek pocinje da se razvija od
glave, na koju se zatim nastavljaju grudi, metamorfoze
grudi, a onda na njih organi probave, dok lay pocinje sa
organom grudi, prikljucuje na njih glavu, a u is to vreme sa
covekom dobija organe probave za vreme Meseca, dotle
kod zivotinjaciji ' je predstavnik krava, imamo kao prve
zacetke najpre probavne organe, a onda tek iz njih rastu
dalje i izgraduju se organi grudi i glave. Kao 5to vidite,
covek izrasta od glave prema dole, lay od grudi prema
i prema dole; krava izrasta tek iz organa probave u
grudi i glavu, raste takoreei, ako bismo je uporedili sa co-
vekom, sasvim navise, pren1a srcu i prema glavi. To daje
razvoja coveka.
Sada se naravno postavlja pitanje: da Ii je samo
hava ta koja se pridruzila tu, kao neki drug, evoluciji co-
veka? - To nije tako prosto; uvek kada nastaje bilo koja
metamorfoza, tada se stara biea razvijaju dalje,
dli iSlovremeno nastaju nova. K rd a je n astdla vee Za l Oc i it;
Meseceve metamorfoze. A onda pridolaze druge zi-
votinje, koje imaju svoje prve zacetke u poslednjoj Mese-
Cevoj metamorfozio One vee nisu mogle, na primer, da uce-
stvuju u izdvajanju Meseca, jer je on vee bio napolju. One
zata ne mogu da ucestvuju ni u onom 5to izlazak Meseca
naime u tome 5to on, u izvesnoj meri, izvlaci
astomaka krave organe srca' i glave, pa biea koja nastu-
kasnije ostaju na onom stepenu koji je kod coveka
fiksiran probavom. Tako nastaju, dakle, biea koja ostaju
zapravo sarno zivotinje probave, koja ostaju na onom stu-
koji covek nosi sa soborn u svom stomaku.
Kao sto su Gran i leptiri pridodati glavi, kao 5tO je
pridodat grudima, krava pridodata trbusnoj duplji, ali,
rekao bih, kao zivotinja koja je istovremeno pustila da joj
naraste sve gornje u kasnijoj evoluciji, tako amfibije i re-
dakle zabe, zmije, kornjace i tako dalje, spadaju, ako
85
smem da upotrebim taj izraz, uz covekovo donje telo, uz pokazuje
Ijudskiaparatprobave.Tosusarnoaparatiprobavekoj isu srodne ri
postalizivotinje. smatrati,
evoluciji
Leptir
Ptica.Lav Krava.Reptili,amfibije,ribe se kod 6
Saturn:
Sunee: Mesee: probave.
Glava
Glava-grudi Glava-grudi-stomak mnozavar
se tacnof
One nastaju, takoae, za vreme drugog perioda Meseea U takozvani
izuzetnonezgrapnomoblikui zapravosupokretnistomaciske evolw
iutroba,pokretnistomaki erevnitrakt.Teku dobaZemljecoveka.
dobijajudeloveglave,kojijosneizgledajunarocitootmeno. T'
Pogledajte zabe i kornjace, iii zmije! Onesu kao zivotinje ast d(
. I'd k .. rena
probaveu potpunoshnastae u Je no asnlJevreme,u vre- . 1 "'. d
. v k . v d' . . k lZV aCI U ( V'
mekadaJecove mogaoJOs sarno a u IzvesnoJ men0 aCl t I'
v' / d" pos avJen
svoJeaparatevarenJanaonestoJeveelmao0 ranlJe. .
k d . k b . gnetlzma v
U onod0 ba Zem1Je, a a Je cove 0 razovaosvoJe. .
V' Z l' d . . se Iraznl
'v
2
udove pod uheaJemtezeImagnehzma em.Je, ta a suISp- .
_, .X; l "" v",rn1 -:l (!:p rpnre7pnt a n VI
.l U,...11\...,; LU1'-\.J '-" - YL:-J.l.. .1 ,L...l'-..J .1..'-' .......... .a.. ,.I..&..L'--". .,.,,'\... /..Ll. Jt.-4- ...... ...... --- r -- -t..- _ ...... -
P
'- ... _ .
- i kornjace njihove glave ispod njihovih oklopa, ali visecIJe Le.r::
1J
kaoneki ud, nego kao glavu. Sadamozemo da razumemo (
zasto su kod amfibija i reptila glave tako nezgrapno obli- onosto
kovane. Onajezaista tako oblikovana da se ima osecaj,i
kak
?daIf
tosapravom:tuseiz ustaodmahulaziu stomak.TunemaganJ.a: lept
punoposredovanja. muJesam,
Kadase, dakle,posmatracoveki kadase njegovomon, obznar
bicu dalje dodeljuju zivotinje-savremeniei, tada se morakao sto sa
onomestojesadrzanou gmizaveimaivodozemeimadode- materija, r
liti Ijudska aktivnost varenja. I zaista se moze reci: tako, nje. Isto
kako covek okolo nosi produkte svog varenja u svom tr- oglo bi s
buhu, tako isto i kosmos nosi okolo, obilaznim putem joj rasirel
prekoZemlje,kornjace,zmijeizabe,u izvesnojmerikaou vezivoti:
kosmickomtrbuhu,kojiseobrazujeu vodeno-zemaljskom om, sa pI
elementuZemlje. Nasuprottome,onostojepotomviseuarno odrz
vezi sa ljudskim razmnozavanjem, sto uopste uzevsi obra- rirodu,ta
zujeteku najkasnijemperioduMeseca najranijezacetkei emlje.Ta
86
..
a
z
u
u
'V .
el
.
pokazuje se tek za vreme metamorfoze Zemlje, sa tim su
ITodne ribe, ribe i josnize zivotinje. Tako da ribe treba
5J11atrati vrlo kasnim bicima evolucije, bicima koja su se u
oluciji prikljucila drugim zivotinjama tek onda kada su
It kod coveka organi reprodukcije pridruzili organima
robave. Zmija je sustinski posrednik izmedu organa raz-
mnozavanja i organa probave. Sta predstavlja zmija, ako
se tacno pogleda ljudska priroda? Zmija predstavlja nairne,
bubrezni kanal; ona je nastala u isto vreme svet-
ke evolucije u kome je bio obrazovan bubrezni kanal kod
Coveka.
Tako mozemo tacno da propratimo kako covek
raste na dole, pocev od svoje glave, kako Zemlja iz njega
izvlaCi udove i stavlja ih u svoju sluzbu; tako da su ti udovi
u zemaljsku ravnotezu izmedu teze i snaga ma-
tizma. A istovremeno sa ovim rastom nadole, izgraduju
i razni zivotinjski rodovi.
Vidite, na ovaj nacin se dobija istinska slika evolu-
Zemlje i njenih stvoreuja. Zalinl saobfazHo ovoj
uciji ova stvorenja tako razvijala, da nam pokazuju
5to je danas. Kada gledate leptire i ptice, onda oni sva-
da irnaju zemaljske forme; ali vi znate iz ranijih izla-
. nja: leptir je zapravo bice svetlosti, a zemaljska materija
IIIUje sarno doletela. Kada bi on sam mogao da kaze sta je
'fi,obznanio bi yam da je jedno tela od svetlosti, a da ono,
o 5to sam vec rekao, sto mu je prispelo kao zemaljska
lIlaterija, nosi na sebi kao neki prtljag, kao nesto spolja-
inje. Isto tako je ptica jedna toplo-vazdusasta zivotinja,
moglo bi se reci, jer je prava ptica topli vazduh koji je u
joj rasiren; ono drugo je prtljag koji ona nosi kroz svet.
zivotinje koje danas, u stvari, sa zemaljskom presvla-
, sa presvlakom Zemlje, sa vodenom presvlakom jos
odrZavaju svoju svetlosnu prirodu, svoju toplotnu
u, ta bica su najranije nastala u celokupnoj evoluciji
.ie. Ta bica, takode, imaju oblike koji, onoga ko
I
87
,
moze da gleda preko u vreme koje covek prolazi u duhov
nom svetu pre svog spustanja u zemaljski zivot, podseeaju vracajt
na ono sto je u duhovnom svetu prozivljeno. Naravno, to tam
su zemaljske forme, jer je zemaljska materija tu dodata. svetlo5
Ali, ako sebi ispravno predstavite ta lebdeea, tkajuea, Svc Ijcnu ]
tlosna biea, koja S11 leptiri, kada u mislilna odstranite ono materi
sto im j e doletelo od zemaljskog, kada u mislima odstra- tirovOI
nite od ptice ono sto joj je izraslo od zemaljskog, kada za- fi z ikc.
mislite tu masu snage koja od ptice cini toplo vazdusno tu lept
bice , a onda njeno perjc sarno kao svetlece zrake, kada to ptica l
scbi zamislite, tada podseeaju ta biea, koja tako izgledaj u matCfJ
sarno zbog svog spoljasnjeg odela i koja in1aju i svoju veli duhov
cinu sarno zbog tog spoljasnjeg odela, onoga ko poznaje r o da I
Ijudsko biee upravo pre njegovog silaska na Zemlju, na ta.i _ i u nj
silazak Ijudskog bica na Zemlju. Onda onaj koji tako gleda
u duhovne svetove sebi kaze: u leptirima i pticama imamo sveta
nesto sto podseea na one duhovne oblike meau kojima je cito z:
covek ziveo pre nego sto se spustio na Zemlju, na biea vi vcka I
sih hijerarhija. Posmatrani sa razumevanjem leptiri i ptice fonc (
su u ma lom prernest e no, melarrlori'oziraI U e uli11 . ".
J.... , :-; j
formi koje je covek imao oko sebe kao duhovne forme. M o ra
pre nego sto se spustio u zemaljski razvoj . Posto je mate
u prav
rija Zemlje teska i posto se mora savladati, skupili su lep
laz i Zc
tiri svoj dzinovsko veliki oblik, koji, u stvari, imaju - u
sti b i(
mali. Kada bismo od leptira rrlogli da odvojimo svc sto je
novo
materija Zemlje, onda bi se on svakako rasirio kao duho-
zrace.
vno biee, kao svetlo,sno bicc u oblik Arhanaela. Vec u onim

zivotinjama koje nastanjuju vazduh imamo zemaljske slike svetu
onoga sto je u visim regionima prisutno na duhu saobrazan novo
nacin. Stoga je u doba instinktivne vidovitosti bilo nesto cove1
sto se podrazumeva u umetnickom prikazivanju, da se od
pravc
formi krilatih zivotinja izraduju simbolicne forme, slikovite
stvan
forme duhovnih bica visih hijerarhija. To ima svoju dublj u
nalaz
zasnovanost. U osnovi su fizicki oblici ptica i leptira fizicke
metamorfoze duhovnih bica. Duhovna bica se nisu meta cesto
morfozirala, vee su ti oblici njihova metamorfozirana slika: dveri
to su naravno drugacija pica.
Olzm
88
.
J
a
J
e
(-
c
,
11
)-
u
Ie
)-
m
:::e
tn
to
)d
t e
JU
lee
:a-
:a ;
Odatle eete naei da je takode razum1jivo kada yam,
vracajuCi se na nesto sto sam vee rekao, jos jednom nacr-
tam sledeee. Rekao sam da leptir, koji je naprosto jedno
vetlosno biee, tokom svog zivota sta1no sa1je produhov-
Ijcnu mat eriju Zemlje u vasionu. 'Tu bih produhov1jenu
materiju Zemlje, koja biva odaslana u vasionu, nazvao lep-
lirovonl koronom, oslanjajuei se na uobicajen izraz Sunceve
I'izike. Leptirova korona neprestano zraci u vasionu. Ali u
lu leptirovu koronu zraci ono sto pticiji rod svaki put kada
r1ica unli re predaje vasioni, tako da tu zraci produhovljena
materij a pticijeg roda dalje u vasionu. Tada se ima spolja,
uhovno gledano, pogled na tinjajueu koronu polazeei od
roda leptira - koja se po izvesnim zakonima odrzava i zimi
i unju vise zrakasto ulazi ono sto istice iz ptica.
Vidite, kada se covek sprema da side iz duhovnog
Ireta u fizicki svet , tu je najpre leptirova korona, to naro-
zracenje produhovljene zemaljske materije, koja co-
poziva u zemaljsko postojanje. A zracenje pticije ko-
ronc oseea se vise kao sila koja vuce unutra. Sada ste videli
'''' . V " v v t .
Jeu Zn aCCEjC Oil Og & s to z r 'v'i u vaZG-us n O;I'i pOJasu.
Mora se svuda u onorne sto zivi i tka u stvarnosti traziti
upravo duhovno. A kada se trazi duhovno, onda se tek do-
lazi zapravo na to kakvo znacenje imaju pojedinacne obla-
Ii bica. Zemlja mami coveka na izvestan nacin da se po-
novo utelovi, saljuei svetlosno zracenje korone leptira i
zracenje korone ptica
8
u svetski prostor. To su stvari koje
\lvcka, posto je jedno vreme. proveo u cisto duhovnom
iVetu izmedu smrti i novog rodenja, ponovo pozivaju u
oovo zemaljsko postojanje. Zato nije nikakvo eudo sto je
roveku tesko da odgonetne komplikovan osecaj koji on sa
_ ..... " uu
Yom ima pri pog1edu na svet leptira i ptica. Jer to, sto tu
o jeste, lezi duboko u podsvesti. To sto se tu stvarno
jeste seeanje na ceznju za novim zivotom na Zemlji.
A to je ponovo u vezi sa onim 0 cemu sam yam vee
govorio: posto covek napusti Zemlju i prode kroz
smrti, on svoju glavu raseje; ostatak njegovog orga-
se preoblikuje - naravno, prema svojim snagama, a
89
ne prerna svojoj rnateriji - u glavu idueeg zivota na Zernlji.
Covek tezi, dakle, za glavorn, kada tezi da side dole. I glava
je prva koja se obrazuje kod covecijeg ernbriona u oblik
koji je vee slican kasnijern obliku kod coveka. Sve je to
tako, jer je povezano, jer je u prisnoj srodnosti ovo obra-
zovanje glave sa onirn sto deluje i tka u leteeern svetu, kroz
koji se cov'ek zapravo provlaci iduei iz natculnog u culno
posto.lan.le .
. Z a vreITle svog embrionalnog razvoja covek dobija
prvo organizaciju glave, potorn se iz zemaljskog posto.lanja
stvara i obliku.le u rnajcinorn telu ono sto postaje probavni
sistern i tako dal.le. Upravo kao sto je gornji deo, obliko-
vanje glave, u vezi sa toplotnirn, vazdusnirn, sa toplotno-
svetlosnirn elernentorn, tako je sa zernaljsko-vlaznirn ele-
rnentorn potom povezano ono sto je podrazavan.le onoga
sto .le coveku uclanjeno kasnije u toku evoluci.le, a sto se
sada ponovo uclan.lu.le za vrerne njegovog ernbrionalnog
perioda. Ali ta.l zernal.lsko-vlazni element mora narocito da
se priprerni za coveka i to upravo u majcinom telu. A ko sc
stvara jedino po sebi, rasut napol.lu u telurskorn, u zemalj-
skorn, onda se obrazuje u ono sto su nize zivotin.le, amfi-
bije, reptili, a zatirn se obrazuje u ono sto suribe i .los nize
zivotin.le.
Dok se leptir sa pravorn gleda kao biee svetlosti, a
ptica kao toplo bite vazduha, dotle se grnizavci, vodozernci
i ribe ne rnogu tako posrnatrati. Pogledajrno najpre ribe.
Ovakve kakve su danas bivaju one napolju prepustene,
takoreei, spol.lasnjern gradenju, gde na njih spolja uticu
one snage koje na coveka delu.lu iznutra. Riba pretezno
zivi u vodenorn elernentu. Ali voda nije sarno vodonik i
kiseonik, kao sto je to za danasnjeg hernicara, vee je voda
prozeta svirn rnogueirn kosrnickirn silama. Snage zvezda
ulaze takode u vodu i u njoj ribe ne bi zivele kada bi ona
bila sarno spoj vodonika i kiseonika. Ali kao sto se leptir
oseea kao biee svetlosti, p t i ~ ka toplo biee vazduha, tako i
riba seb
u sebe l
kle, pti
vazduh
r asir n:
p l avo r
kao vo
seca s
lucavi4
njoj st!
nacin v
vazdur
st rano
a traIn
z a prav
sp oJen
ravo el
o seca
votinja
90
nba sebe oseca ka zemaljsko-vodeno bice. Samu vodu, koju
usebe usisava, ona ne oseca kao svoje bice.
Ptica ) s c c ~ 'azdul-- kof uvlaci kao ~ Toje bice. D a-
"Ie, ptiea oseca zapravo, sematski izrazeno, ono sto kao
lazduh u nju prodire i sto se svuda siri kao njeno bice; ovaj
rasireni i pticom zagrejani vazduh, to je njeno bice (pogledaj
ylavo na crtezu). Riba ima vodu u sebi, ali ne oseca sebe
iao vodu ; ona se oseca kao ono sto opkoljava vodu, ona
'.lseCa sebe kao da je okolina vode. Ona se oseca kao svet-
:ucavi omotac, ili kao posuda za vodu. Ali vodu oseca kao
njoj strani element, koji u nju ulazi i izlazi i koji joj na taj
naCin u isto vreme donosi vazduh koji joj je potreban. No, i
vazduh i vodu oseca kao nesto strano. To oseca kao nesto
;trano najpre kao fizicka riba. Ali riba ima i svoje etersko i
astralno telo. Upravo je to neobicno kod ribe: time sto se
zapravo oseca kao omotac, i time sto voda u njoj ostaje
'pojena sa ostalim vodenim elementom, oseca ona zap-
ravo eter kao ono u cemu ona zapravo zivi. A astralno ne
oseca kao nesto sto joj pripada. Riba je, dakle, posebna zi-
votinja, ana je prava eterska zivotinja. Za sebe je ona fizicka
91
posuda za vodu. Vodu koja je u njoj oseca kao nesto sto
pripada svoj vodi sveta. U izvesnoj meri se onda ta vlaz-
opsirni
nost u njoj svuda siri. Vlaga je svuda i u toj vlazi ona isto-
astralil
vremeno opaza eter (pogledaj lila na crtezu). Za zemaljski
stoji Z,
zivot su ribe svakako neme, ali kada bi mogle da govore i
Zem lj(
da yam kazu sta osecaju, tada bi yam rekle: ja sam posuda,
svoJe c
ali ta posuda nosi element vode koji se svuda rasprostire, a
Ali za
koji je nosilac elementa etera. Ja zapravo plivam u tom ele-
d ozivlj
mentu etera. - Riba bi rekla: voda je sarno maja, stvarnost
godin<:
je eter u kome ja zapravo plivam. - Riba, dakle, oseca svoj
lsp ara'
zivot kao zivot Zemlje. I to je najcudnije kod nje: oseca
m isli r
svoj zivot kao zivot Zemlje i zato svesrdno ucestvuje u
ovih i1
svemu sto Zemlja prolazi tokom godine: izlazenje eterskih
ckih S1
snaga leti i povlacenje eterskih snaga zimi. Riba oseca ne-.
stanu
sto sto dise u celoj Zemlji. Riba oseca eter kao ono sto
b i se p
Zemlja dise.
.
nJa u (
Dr. Vahsmut
9
je ovde jednom govorio 0 disanju
laciji r
Zemlje. To je bilo jedno vrlo lepo razjasnjenje. Riba bi sve
Zemlj
to mogla da iznese iz licnog iskustva, kada bi mogia da na-
kada 1
uci umetnost predavanja; jer ona oseca sve to sto je ispre-
drugil
davano na osnovu pojava koje uz to pripadaju. Riba je ona
.
19rom
zivotinja koja na izuzetan nacin ucestvuje u zivotu disanja
teorol
Zemlje tokom godisnjeg ciklusa, jer ono sto je vazno za
nacin
ribu je upravo etersko-zivotni element koji se ljulja tamo-
sadoz:
vamo i koji povlaci sa sobom sve ostalo sto dise.
astalit
Drugacije je kod gmizavaca i vodozemaca i kod
vee je
zaba, na primer, koje su u tom smislu izuzetno karakteri-
nlmp
sticne. Kod zaba je veza sa eterskim elementom vasione
reden
slabija, one su vise povezane sa astralnim elementom va-
ruzne
sione. Kada bi se pitala riba: kako je zapravo sa tobom? -
5to sa
ona bi rekla: pa eto, ovde na Zemlji sam postala zemaljsko
kreke
stvorenje, nastala sam od zemaljsko-vlaznog elementa, ali
kosml
moj stvarni zivot je zivot cele Zemlje sa njenim kosmickim
disanjem. - Kod zabe nije tako, kod zabe je bitno drugacije.
Ona ucestvuje u opstem astralitetu koji je svuda rasiren.
zema
zema.
92
to
z-
0-
ki
~ 1
a,
. a
e-
1St
OJ
u
ih
e-..
to
JU
ve
a-
'e-
la
Ja
za
0-
.
o-
le
a-
~
lli
m
e.
Za biljku sam yam rekao, i 0 tome cu govoriti jos
opsirnije, kako astralitet vasione gore dodiruje cvet. Sa tim
astralitetom, u izvesnoj meri sa astralnim telom Zemlje,
stoji zaba u vezi, kao sto je riba u vezi sa eterskim telom
Zemlje. Riba ima svoju astralnost vise za sebe. Zaba drzi
svoje etersko telo vrlo jako za sebe, mnogo jaee nego riba.
Ali zaba zivi . u opstem astralnom, tako da ona naroeito
dozivljava ona astralna zbivanja koja se dogadaju tokom
godine, kada Zemlja svoju astralnost pusta da deluje u
isparavanju vode i ponovnom silasku vode. Tu eovek koji
misli materijalistieki naravno kaze: voda isparava pomocu
ovih iIi onih aerodinamiekih, iIi ako hocete, aeromehani-
ckih sila; dobija se uzdizanje, stvaraju se kapljice; ako po-
stanu dovoljno teske, padaju dole. Ali, to je isto kao kada
bi se postavila sliena teorija 0 krvotoku eoveka, bez uzima-
nja U obzir svega onoga sto zivi u krvotoku. Tako u cirku-
laciji navise i nanize prodiruce vode zivi astralna atmosfera
Zemlje, astralitet Zemlje. Ne govorim yam nista bajkovito,
kada kazem: upravo zabe sazivljavaju - to je prisutno i kod
drugih amfibija, ali je vise povueeno - sa tom astralnom
igrom, koja se manifestuje u vremenskim prilikama, u me-
teorologiji. Zato se zabe i koriste na poznati jednostavan
naCin u predvidanju vremena, jer one tu igru izvanredno
sadozivljavaju, posto su sa svojim astralitetom smestene u
astalitet Zemlje. Zaba uopste ne kaze da ima neki osecaj,
vee je zaba sarno nosilac osecanja koje Zemlja ima u kis-
nim periodima, u susnim i tako dalje. Odatle imate pri od-
redenim vremenskim prilikama one manje iIi vise lepe ili
ruine zablje koncerte. Time zabe u sustini izrazavaju ono
sto sadozivljavaju u astralnom telu Zemlje. One zaista ne
krekecu ako za to nemaju povod koji im dolazi iz celog
kosmosa; one zive sa astralnim Zemlje.
Tako mozemo reci: einjenica je da ono sto zivi u
zemaljsko-vlaznom elementu takode vise sadozivljava
zemaljsko; dakle, to su zemaljske zivotne prilike kod ribe,
93
zemaljsko osecaJne prilike kod zabe i uopste kod roda
tacka
gmizavaca i vodozemaca. Ako opet hoeemo da proucimo
jedan
ljudski organizam probave, onda moramo da kazemo: ta.]
O vaj]
organizam probave obrazuje se iznutra prema spolja sva
veka,
kako ponovo po toj semi. Ali, ko zaista hoee da prouCi
sa nu1
kako testvari funkcionisu, mora da se obrati rodu amfibija
t om, t
i repitla, jer snage koje prozimaju covekove organe pro
sp olja
bave njima prilaze spolja. Onim istim snagama kojima co
t om s
vek vari gradi spoljna vasiona, spoljna priroda zmije, kor-
rokos:
njace, gustere i zabe. I ko hoee tacno da prouci, recimo,
kosmc
unutrasnju prirodu debelog creva - oprostite, ali u prirodi
nista nije ruzno, naprotiv, i 0 svemu se mora govoriti na
kada
objektivan nacin - taj mora spoljasnje da studira zabe, jer
mlja 1
zabama prilazi spolja ono sto deluje, po ovoj istoj semi, U
da pre
covekovom debelom crevu iznutra prema spolja. U ovom
tka. -
opisu to nije tako lepo kao ono sto sam imao da opisem
veZI s;
kod leptira, ali u prirodi sve mora biti uzeto tacno u obje-
mali I
ktivnoj jednakosti.
a and
Vidite, na ovai nacin ste sada dobili sliku 0 tome
kako
kako Zemlja sa njene strane sadozivljava kosmicki zivot.
ono s'
Pogledajte na organe Zemlje koji su u izvesnoj meri oni
lozenl
koji izlucuju: Zemlja ne izlucuje sarno skoro mrtve produ-
pI n il
kte ljudskih izlucevina, vee izlucuje takode ono sto je zivo,
nja. C
i njene sopstvene izlucevine su, na primer, zabe. U njima
usus
Zemlja odlaze ono sto joj ne treba.
mnog
1z svega ovoga vidite kako spoljno u prirodi svuda
zmen
odgovara onom unutnisnjem. Ko tu kaze: "U unutrasnjost
Niza
prirode ne prodire nikakav stvaralacki duh" - taj ne zna da
ckim
je ovo unutrasnje u prirodi prisutno svuda u spoljnom
zivoti
svetu. Mi mozemo da proucimo celo unutrasnje biee co-
kao r
veka, kada razumemo sta napolju u kosmosu tka i zivi.
snaga
Mozemo da proucimo coveka od glave do pete, kada stu-
mIne]
diramo sta se nalazi u spoljnom svetu. Svet i covek pripa-
jedno
daju u potpunosti jedan drugom. I moze se vee reei - jedna
vaznc
serna bi se mogla napraviti - to bi bilo ovako: ovde je veliki
krug; veliki krug svoje snage u jednoj tacki; ta
morfc
94
10
=ia
taj
ra-
lei
lJa
0-
:0-
)r-
10,
)di
na
Jer
,u
)m
~
ne
ot.
.
Jnl
ju-
iVO,
rna
Ida
ost
da
om
eo-
ta ,
tacka zraci to isto napolje. Manji krug gradi dalje ponovo
jedan jos rnanji krug; isto to sto je unutra, zraci napolje.
Ovaj krug gradi ponovo jedan takav krug; to sto je kod co-
veka, zraci dalje prerna spolja: i spoljno coveka se dodiruje
sa nutrinorn kosrnosa. Tu, gde se nasa cula susrecu sa sve-
tom, tu se dodiruje ono sto je kod coveka islo od unutra ka
spolja sa onirn sto je iz vasione islo od spolja ka unutra. U
tom smislu je covek mali svet, rnikrokosrnos, sprarn rnak-
rokosmosa. No, on sadrzi sva cuda i sve tajne ovog rnakro-
kosmosa, sarno u nasprarnnorn srneru razvoja.
U odnosu na dalji razvoj Zernlje bi bilo vrlo lose
kada bi bilo sarno ovako kako sam do sada prikazao; Ze-
mlja bi izlucivala zabe i jednoga dana bi rnorala isto tako
da propadne kao i fizicko bice coveka, bez svog produze-
tka. - Ali, rni smo sada posrnatrali coveka zapravo sarno u
vezi sa zivotinjom, a prema bicu biljaka srno napravili jedan
mali most. Moracemo dublje da zademo u carstvo biljaka,
aonda dalje i u carstvo bica minerala, pa cerna onda videti
kako su bica mineralnog nastala u doba Zemlje; kako je
ono sto su, na primer, stene nasih najstarijih planina, nata-
lozeno, komad po komad, od biljaka, kako su krecnjacke
planine natalozene, komad po komad, od kasnijih zivoti-
nja. Carstvo rninerala je talog biljnog i zivotinjskog carstva,
u sustini talozenje najnizih zivotinja. Zabe jos ne daju
mnogo toga za mineralno carstvo Zernlje, ribe takode sra-
zmerno malo; ali nize zivotinje i biljke daju vrlo mnogo.
Niza bica, sa oklopima od silicijurna i kreca, sa krecnja-
ckim ljusturama, taloze prvo ono sto ona grade iz svoje
zivotinjske prirode, iz svoje biljne prirode, a onda se to
kao mineralno raspada. Kada se mineralno raspada, tada
snaga najviseg reda ovladava upravo produktirna raspada
mineralnog i izgraduje nove svetove. U pravo mineralno na
jednom odredenorn mestu moze postati od prevashodne
vaznosti.
Kada pratimo evoluciju Zemlje - toplotnu meta-
morfozu, vazdusnu metamorfC?zu, vodenu metamorfozu,
95
mineralnu, zemaljsku metamorfozu - vidimo da je ljudska
glava prosla sve te metamorfoze, mineralnu metamorfozu
prvo prema spolja u propadajucem skeletu glave, koji je
ipak jos uvek prozet sa nesto vitaliteta. Ali je ova ljudska
glava na jedan mnogo odredeniji nacin prosla zemaljsku
mineralnu metamorfozu. U sredistu covekove glave, u
sklopu mozga postoji jedan piramidalno izgraden organ,
epifiza. Ta zlezda u blizini cetvorogubih kvrzica i vidnih
brezuljaka izlucuje iz sebe takozvani mozdani pesak, li-
mun-zute kamencice, koji leze kao gomilice na jednom
kraju epifize, a koji su stvarno ono mineralno u covekovoj.
glavi. Kada oni ne bi tu lezali, kada covek ne bi nosio u
sebi taj pesak, taj mineralni element, tada bi on bio idiot iIi
kreten. Epifiza je srazmerno velika kod normalnog coveka.
Kod kretena su nadene epifize velicine zrna konoplje; one
ne mogu da izlucuju mozdani pesak.
U tom mineralnom umetku se nalazi zapravo du-
hovni covek, a to nam pokazuje da zivo najpre ne nloze da
pruii utocis[e duh u, vee da je duhu u cuveku PULI L: Ul1U u v
sto nezivo kao njegovo srediste, dakle, pre svega, tu mora
da bude samostalan ziv duh.
Bio je to jedan lep razvoj koji nas je vodio od le-
ptir-obrazovanja glave, ptica-obrazovanje glave nadole do
reptila i riba. Popecemo se ponovo i posmatracemo to sto
nas isto tako -moze zadovoljiti kao i zivotinjski niz: biljni
niz i mineralni niz. A isto onako kako mozemo da ucimo 0
proslosti iz zivotinjskog niza, tako cemo moci da crpirno
nadu u buducnost Zemlje iz mineralnog niza. Uz to cerna
naravno jos neizostavno razmatrati u narednim predava-
njima na najraznovrsnije nacine prelazne zivotinje, jer sam
u ovom pregledu mogao dotaci sarno najvaznije zivotinje,
koje se pojavljuju, takoreci, na kljucnim tackama razvoja.
x at . ~ o o < o .
96
1
it
r,
fl
..
\
......
"-
,.....__ .... )
.
a
a
o
o
f
" I
.",,----
,"
..
I
. ~
--.--' - , ~ )
\ ..
-.
" .
....
..
I
' . ... . , , . , _ . J
"
,
I

,
,

. ... ---: ..
" ,.'
, '
"
,
, . t ~
,
:.- .. -
........ .. ... .

.
,
" .
,
.. .'
."
oj \ ,. " ..
.. .. ... -:
"
....... ... "
'.
'.
. . .. ' .f.
I
., ....
' . ..
'" . . : "1.
.".
,#
.,
,.
........
",
.'
~
"
.'
.
,
,
..
,
./
. ~
".
- . ..
"
,
.
,
"
,

.-
.
.
,
,
,
\
\
" ,
.-
I
i
I
I
,
I
\
\
r
,
y -
I
\.
-'-.
- ,
,
~
.
..
..
'I..
"
.
,
:
I ,
",
../
_.'
", ' ,
"
,
,
.."
','
, ,t
, .
. .,
. ,
I ,
j
.I

~ , ~ t . . . __.,
,

I
\
I
,
,
.
.
,

,

I :,
!
,
.
,
\
,
"
. ~ .
~ ..
" .. .. ..
,
/
,
,. -"

\. I
....
.'..........
"
,
,
,
"
,
I
I
,
.

I
, ,
'f,
! \
.
,
,
\ /
, .
"
,\
,
,
,
.
I
,
,
:
:
.
.
"

,
\'
" .
.,
"
.
\

,
,

,.
~ .
..
.
(
,
.-
..
, ,
..
,

I
,\
,

,

I
I

I

I
I

I
.

.

I
-...
,
...
,
,
~
.
...
.
,
;
,

,
I
,
,

,
,

,

.;
-
-'
-
-
~ , . .. ---
r
t
r
f
If
\
,
'l'
r
,
r
,

,.
-
.
--
- -
---
\
,
t
"
J
I
,
.
.
..
,
,
,
,
,
\
,
.
I
/'
,
\
\
\
,
,
I
1-.. _ CflEI)II\
,
'--[- - --- -.-- HIPC/tP.lI\KUs,
I
- -- 1-.
I - - - MPI\..\ HO'iAk;
c
'
z
o
u
III DEO
BILJNI SVET I DUROVI ELEMENATA
Sedmo predavaIlje - 2. Ilovembar 1923.
Spolja vidljivom svetu, koji se spolja opaza, pri-
a nevidljivi, koji zajedno sa njim cini jednu celinu. To
ispoljava u svoj svojoj jasnosti najpre, kao sto je cesto
laj, kada skrenemo pogled sa zivotinja na biljke.
Biljno postojanje, koje coveka prvo raduje, klija i
eiz Zemlje i stvara zapravo povod za nesto sto se mora
ali kao vrlo tajanstveno. Kod zivotinje moze covek
ksebi da kaze, iako mu je volja zivotinje, celokupni
lrasnji aktivitet zivotinje takode najpre pun tajni: ova
I,iaje zapravo tu, a iz te volje potom sledi oblik zivotinje
'cna ispoljavanja. - Ali na bil,ikama, koje se pojavljuju na
~ [ s i n i Zemlje u toliko raznovrsnih oblika, koje se prvo
i,iaju na tako taj ans tveni nacin iz semena uz pomoe ze-
je i uz pomoe vazdusnog omotaca, covek mora da oseca
'0 nesto drugo mora biti prisutno, da bi mu taj biljni
I mogao izaci u susret upravo u onom obliku u kome
I izlazi.
Kada zatim posmatramo biljni svet, duhovno gle-
ie nas odmah dovodi do mnostva biea, za koje se ta-
eznalo u stara vremena instinktivne vidovitosti, a koja
aiim zaboravljena i koja danas predstavljaju sarno
na koja upotrebljavaju pesnici i kojima danasnje cove-
tvo zapravo ne pripisuje realnost. Ali u onoj istoj meri
joj se bicima koja bruje i tkaju oko biljke ne pripisuje
nost, gubi se i razumevanje za biljni svet; ovo razume-
je za biljni svet koje bi, na primer, bilo tako neophodno
metnost lecenja, zapravo je u danasnjem covecanstvu
lim izgubljeno.
97

Saznali smo vee za vrlo znacajnu vezu koja post
ada:
izmedu biljnog sveta i sveta leptira; ona ee nam tek on
Mi 1
kako treba stupiti pred dusu, kada jos dublje pogledamo
prIn
celo tkanje i bujanje biljnog sveta.
erte:
Biljka pruza koren u zemlju. Onaj ko moze da pr
v n ~
to, sta tu biljka zapravo pruza u zemlju, taj moze duhov .
stru'
pogledom, a takav mora i biti onaj kojim se koren ispr
dole
vno vidi, istovremeno da prati kako je biee korena biljb
g led
svuda okruzeno i optkano elementarnim duhovima p
svoJ
rode. A te duhove elemenata, koje je staro gledanje 02
zem
cilo kao gnome, koje mr mozemo nazvati duhovima kor
nJIII
nja, mozemo stvarno pratiti imaginativnim i inspirativ .
topl
pogledom na svet tako, kao sto i u fizickom pratimo ziv
izde
ljudi i zivotinja. Mozemo u izvesnom smislu da zagledam
tajnc
u dusevno ovih elementarnih duhova, ovog sveta duho
te t
korenja.
kro2
Duhovi korenja su sasvim poseban zemaljski n
sten
rod, za spoljasnji pogled najpre nevidljiv, ali tim vidljiviji
kapJ
svojim nelov:injima, jer ni jerl::in knren nehi mogao da n
eelo
stane, kada izmedu korena i zemaljskog carstva ne bi posr
gled
dovali ovi cudnovati duhovi korenja, koji dovode mineraln
svet
Zemlje do strujanja, da bi ga prineli korenu biljke. Naravn
UZln
pri tome mislim na proces koji je u osnovi duhovan.
zrac
Ti duhovi korenj a, koji se nalaze svuda u carst\
mlje
zemlje, koji se narocito dobro oseeaju u vise-manje pr
zirnom, a takode i metalom prozetom kamenju i rudam
dole
ipak se najbolje oseeaju, jer je to njihovo pravo mes!
nick
tamo gde se radi 0 tome da se mineralno preda kore[
vidil
biljke; ti duhovi korenja su celi ispunjeni unutrasnjom d'
CUVe
hovnoscu, koju bi mogli da uporedimo jedino sa onim s'
sto '
se moze dokuciti u unutrasnjoj duhovnosti covekovog ok
isti ~
covekovog uha. Jer su ti duhovi korenja u svojoj duhovn
i
razu
sti sasvim culo. Oni inace uopste nisu kao nesto nastalo
pa c
cula, oni su potpuno culo i to culo koje .Ie istovremeno
vrse
razum, koje ne sarno da vidi i ne sarno da cuje, koje is'
se IT
tako u gledanju i slusanju razume gledano i slusano, k
shvc
98
toj i
:1da
.0 U
rat i
aIm
Jra -
ljke
.
prl-
~
Jre-
nlm
ivot
lrno
lova
na-
1J1 U
. n a-
)sre-
b.lno
r o-
rna,
esto,
enu
du-
l5tO
odasvud ne prima sarno utiske, nego svuda prima ideje. -
Mi mozemo cak ukazati na nacin kako ti duhovi korenja
primaju svoje ideje. Vidite, tu iz zemlje nice biljka (sledeei
crtez). Biljka dolazi, kako eu odmah i pokazati, u dodir sa
vanzemaljskim univerzumom, a u izvesna godisnja doba
struje duhovne struje odozgo (lila) od cveta, od ploda biljke,
dole do korena i u zemlju. I onako kao sto mi pruzamo po-
g1ed prema svetlosti i vidimo, tako i duhovi korenja okreeu
svoju sposobnost opazanja prema onome sto im kaplje u
zemlju odozgo kroz biljku. Ono sto kaplje dole prema
njima, to je ono sto svetlost salje u cvetove, sto Sunceva
toplota salje u biljke, sto vazduh stvara u liseu i uno sto su
izdejstvovale daleke zvezde u obliku biljki. Biljke skupljaju
tajne svemira, spustaju ih u zemlju, a gnomi uzimaju u sebe
te tajne svemira iz onoga sto im je duhovno nakapljalo
kroz biljke. I time sto nose na svojim lutanjima kroz rudu i
stenje, pogotovo od jeseni i tokom zime, uno sto im je na-
kapljalo kroz biljke, oni postaju ona biea Zemlje koja ideje
celog kosmosa struieei i lutajuei pronose kroz zemlju. Mi
gledamo napolje u daleki svet. Svet je izgraden iz duha
sveta, on je otelovljenje ideje sveta, duha sveta. Gnomi
uzimaju kroz biljke, koje su njima isto uno sto su nama
zraci svetlosti, ideje svemira u sebe i nose ih u dubine Ze-
mlje, u punoj svesti, od rude do rude, od stene do stene.
Mi gledamo u dubine Zemlje, ne da bismo tamo
dole trazili apstraktne ideje 0 delovanjima nekakvih meha-
nickih zakona prirode, nego mi gledamo u dubine Zemlje i
vidimo gnome koji lutaju i setaju, koji su svetlom ispunjeni
cuvari svetskog razuma unutar Zenllje. A posto gnomi uno
sto vide ujedno i znaju, oni su po prirodi svog znanja cak
isti sa covekom; oni su biea razuma katexochen, ona su cela
razum. Sve je na njima razum, ali razum koji je univerzalan,
pa oni odatle gledaju na ljudski razum kao na nesto nesa-
vrseno. Svet gnoma nas zapravo ismeva, nas razum sa kojim
se mi borimo i mucimo, sa kojim tako ovo iIi ono ponekad
shvatimo, dok gnomi uopste ne moraju da raznlisljaju. Oni
99
.

vide ono sto je za razumeti u svetu, a posebno su podru-
gljivi kada primete, koliko covek mora da se namuci da bi
sverr
dosao do ovog iIi onog. Kako moze, - tako kazu gnomi-
vole.
kako neko moze toIiko da se trudi da razmislja? Pa sve se
stva1
zna, sto se pogleda. Ljudi su glupi, - tako kazu gnomi - jer
radij
mah
moraju prvo da razmisljaju.
staIn
ma]u
ll nl V I
osec;
svon
Anti
ljka ~
Cak bih rekao da gnomi postaju ironicni do nepri-
poto
stojnosti, kada im se govori 0 logici . Cemu sluzi jedna tako
d k l ~
suvisna stvar, kao sto je upucivanje u misljenje? Pa misli su
cine
tu. Ideje struje kroz biljke. Zasto ljudi ne zabodu svoj nos
u zemlju tako duboko, kao sto je i koren biljke, i ne puste
preh
da im u nos kaplje ono sto Sunce kaze biljkama? Onda bi
dusn
nesto znali! Ali sa logikom - kazu gnomi - mogu se imati
spolj
tek deIici znanja.
u lis1
preti
bica
amfi
l
ova]:
zabe
vise
onlS
.
1m u
se za
stane
pred
gava
dobi
sticu
pray
100
m
Tako su, dakle, gnorni nosaci ideja univerzuma,
svemira, unutar Zemlje. Ali oni samu Zemlju uopste ne
vole. Oni zuje uokolo u Zemlji sa idejama svemira, ali u
stvari mrze zemaljsko. Ono je njima nesto sto bi oni naj-
radije izbegli. Oni ipak ostaju u zemaljskom - videcete od-
ah i zasto - ali ga mrze, jer zemaljsko za njih predstavlja
(aInu opasnost, i to zato sto im ovo zemaljsko neprestano
preti da ih pretvori u izvestan oblik: nairne, u oblike onih
bica 0 kojima sam govorio u proslom predavanju, u oblike
amfihija, narocito zaba. A osecaj gnoma u zemlji je zapravo
ovaj: ako suvise srastemo sa zemljom, poprimicemo oblik
zabe. I oni su neprestano na oprezu, ne bi Ii izbegli da su-
vise jako srastu sa zemljom, da ne bi poprimili ovaj oblik;
ani se neprestano brane od tog zemaljskog oblika, koji bi
im upravo na taj nacin pretio u elementu u kome jesu. Oni
se zadrzavaju u vlazno-zemaljskom elementu; tu im nepre-
stano preti oblik amfibija. Od toga se oni neprestano oti-
maju i sebe potpuno ispunjavaju idejama vanzemaljskog
nniverzuma. Oni su zapravo ono sto unutar zemaliskog
predstavlja vanzemaljsko, jer neprestano moraju da izbe-
gavaju srascivanje sa zemaljskim; inace bi pojedina bica
dobila upravo oblike sveta amfibija. A iz tog, rekao bih,
osecanja mrznje, osecanja antipatije prema zemaljskom,
sticu gnomi snagu da biljke poteraju iz zemlje. Oni guraju
svom snagom od zemaljskog, a tim odgurivanjem je dat
pravac rastu biljaka prema gore; oni vuku biljku sa sobom.
Antipatija gnoma spram zemaljskog je ono 5to cini da bi-
Ijka sarno sa svojim korenom bude u carstvu zemlje, ali da
potom izrasta iz tog zemaljskog carstva, tako da gnomi,
dakle, otimaju zemlji biljke iz njihovog iskonskog oblika i
cine da one rastu navise.
Kada biljka izraste, ona napusta carstvo gnoma i
prelazi iz carstva vlazno-zemaljskog u carstvo vlazno-vaz-
dusnog, potom biljka razvija ono sto u listovima dolazi do
spoljnog, fizickog oblika. Ali, u svemu onome sto je delatno
ulistu deluju opet druga bica, duhovi vode, elementarni
101
'
duhovivodenogelementa,kojejestarijainstinktivnaume-
tnost vidovnjastva nazvala, na primer, undinama. Upravo
onako kako nalazimo korenje oko koga bruje i tkajubica
gnoma, tako u blizini tla vidimo ova elementarna bica
vode, ovabica undina, kako sazadovoljstvom posmatraju
tostremljenjenavise,kojesudalignomi.
Bicaundinasuposvojoj unutrasnjoj prirodidruga-
cijaodgnoma. Onasenemogusvemiruobracatikaoculni
organ, kaoduhovniculniorgan. Onase mogu, u stvari,je-
dino predatitkanju i vladavinicelogkosmosa u vazdusno-
vlaznomelementuizatonisutakobistriduhovikaognomi.
Undinezapravostalnosanjaju,a njihovsanjeujednoi nji-
hoyoblik. Onenemrzezemljutakojakokaognomi,alisu
senzitivnepremazemaljskom.Undineziveu eterskomele-
mentuvode,plivajucii lebdecikroznjega. Vrlo susenziti-
vne prema svemu sto su ribe, jer njima preti oblik ribe,
oblik koji ponekad i uzimaju, ali gaodmah i napustajuda
bi presle u neku drugu metamorfozu. One sanjaju svoje
nnstolanle. A u sanlaiu SVOQ SODstvenOQ Dosto-
l. Jl.. J J ,.J ............. ___ .....
janja vezuju i rastvaraju, spajaju i razdvajaju materije va-
zduha, koje na tajanstveni nacin unose u lisce i prinose
. onomestosugnomiizguraliuvis. Gnomigurajubiljkuuvis
(crtez, levo gore, svetlo). Ona bi se ovde sasusila kada
joj nebisasvihstranau izvesnoj meriprilazilabicaundina
i u toj svesti sanjanja, u kojoj one bruje oko biljke, sebe
cinile - ne mozese drugacijereci - kao nekim hemicarima
sveta. Undinesanjajuspajanjei rastvaranjematerije. A taj
san, u kome zive biljke, u koji biljka urasta kada napusta
tlo rastuciuvis, taj sanundinajehemicarsvetakojiizaziva
u biljci, polazeciodlista, to tako tajanstveno spajanjei ra-
stvaranjematerije.Takodamozemoreci: undinesuhen1i-
cari biljnog zivota. Onesanjaju hemiju. U njima se nalazi
nezamislivo fina duhovnost, jedna duhovnost koja svoj
element ima zapravo tu gde se dodiruju voda i vazduh.
Undine zive sasvim u elementuvlage; ali njihovo istinsko
unutrasnjezadovljstvooneimajukadadoaubilogdei na
bilo kal
kapljicc
seb e sa
ribe. 0
prestan
komes
postaju
nomue
vise. I t
seotkri
u Eldina,
r ucje 0
elemen
undine
elemen
vidovitc
dusno-l
duhSVl
r CIto
unutar
letom j
do stva
nuta Vi
pt ice,n
svetovc:
pre
tom ga
kojapr
JaJu1 n;
strujanj
zduha
onostc
krozto
102
o
a
a
u
l -
11
) -
.
Ll..
.
1-
III
1-
e ,
la
)e
D-
a -

olio kakvu vodenastu povrsinu, makar i na povrsinu jedne
Kapijice. Jer eelo njihovo nastojanje se sastoji u tome da
\ebe sacuvaju od toga da dobiju sasvim i za stalno oblik
ribe. One hoee da ostanu u metamorfozi, u vecnom, ne-
preobrazavanju. Ali u tom preobrazavanju, u
lome sanjaju 0 zvezdama i Suneu, 0 svetlosti i toploti, one
rostaju hemicari koji sada od lista nose dalje biljku ka nje-
uoblicenju, onu biljku koja je od gnoma izgurana na-
l' lse. I tako biljka dalje razvija rast lista, a ta tajanstvenost
kao san undina u kome raste biljka.
A u istoj onoj meri u kojoj biljka raste u sanjanju
undina, dospeva ona gore u jedno drugo podrucje, u pod-
rucje onih duhova koji sada zive u vazdusno-toplotnom
dementu, isto kao sto gnomi zive u vlazno-zemaljskom, a
undine u vlazno-vazdusnom. Tako u vazdusno-toplotnom
elementu zive ona biea koja je stara, instinktivna umetnost
I' ldovitosti oznacila kao siIfe. A ove silfe, koje zive u vaz-
Jusno-toplotnom elementu, nadiru ka svetlosti, jer je vaz-
auh svuda prozet svetloseu, postaju srodne svetlosti, a na-
:OClto su prijemcive za ono sto su finiji, ali i veei pokreti
unutar vazdusnog pojasa.
Kada u proleee iIi jesen vidite jato lasta koje svojim
letom istovremeno dovode vazdusno tela do treperenja,
00stvaranja pokretne vazdusne struje, onda je ta pokre-
uta vazdusna struja, koja je zatim prisutna kod svake
nesto sto je cujno za siIfe. 1z toga njima zvuci muzika
lVetova. Kada, na primer, plovite negde brodom, a iznad
'aspreleeu galebovi, onda je u onome sto je ozivljeno le-
lorn galebova jedno duhovno zvucanje, duhovna muzika
roja prati brod.
Opet su silfe te koje se u tom zvucanju, orenju razvi-
ajui nalaze svoju domovinu u tom ozivljenom vazdusnom
lrujanju. U duhovno-zvuceeem pokretljivom elementu va-
Iduha nalaze one svoju domovinu i pri tome prihvataju
0005to snaga svetlosti salje u ova vazdusna treperenja. A
'fOZto se siIfe, koje su po sebi u osnovi uzevsi manje-vise
103

spavajuea biea, svuda gde ptica proleee vazduhom oseca
mode
najvise kao kod kuee. Kada je neka silfa prinudena da pr
ideal i
zuji kroz vazduh bez ptica, tada je to za nju kao da bi san
k oju
sebe izgubila. A kada joj se ukaze prizor ptice u vazdu
Ijci i2
tada silfu obuzima nesto narocito. Morao sam cesto
Jcscn
opisujem izvestan dogadaj, onaj dogadaj koji vodi du
form
coveka ka tome da sebi kaze "Ja". Uvek sam skretao r
ih pr
znju na izjavu Zan Pola
lO
, da covek tu, gde prvi put do
vazd
do J a-predstave, gleda u najsvetije svetiliste duse. Silfa r
gnon
gleda u jedno takvo sveto mesto sopstvene duse, vee 0
opaz
gleda pticu i J a-oseeaj je obuzima. U onome sto u nj oj
razu;
kreee ptica koja leti vazduhom, nalazi silfa njeno Ja. I zai
zivo
sto je to tako, sto ona svoje J a pali na spoljnom, posta
U ZCl
silfa nosilac kosmicke ljubavi u vazdusnom prostoru. Sil
istovremeno, time sto zivi otprilike kao ljudska zelja,
kao
nema u sebi J a, vee ga ima u pticijem svetu, nosi zelje I,ll
bavi kroz univerzum.
idclf
Stoga je vidljiva duboka simpatija silfa za svet ptic.
posr
Dok gnom mrzi svet amfi bila. dok le undina senzitivna i f,
oznc
- - . . .
vo h u izvesnoj meri da se priblizi ribi, zeli da ode od ribt
S K ICl
u izvesnom smislu oseea uzasavanje, dotle silfa zeli da
priblizi ptici i oseea se dobro kada na njenom perju rna? biljk
da nosi lebdeee-zujeei vazduh. A kada biste pitali pticu ( kraj
koga uci da peva, culi biste od nje da je silfa njen inspir.
po 1
tor. Silfa uziva u obliku ptice. Ali je ona kosmickim pon
nikc
tkom sprecena u tome da postane ptica, jer ima drugi Z'
Tak
datak. Ona ima zadatak da u Ijubavi prinosi svetlost bil
lazi
kama (crtez, leva gore, svetlo i crveno). Upravo kao sto
kao
undina hemicar, silfa je time za biljku nosilac svetlost,
vek
Ona prozima biljku svetloscu, unosi svetlost u biljku.
kao
Zbog toga sto silfa unosi u biljku svetIost, stvara s
da t
u biljci nesto sasvim narocito. Vidite, silfa stalno unosi svr
biti
tIost u biljku. A svetIost, odnosno snaga silfe u biljci, de
naJ]
luje na hemijske snage koje su u biljku postavile undine
one
Tu se zbiva medusobno delovanje svetlosti silfa i herni'
tl0
undina (crtez, leva gore, crveno). To je jedna cudnovata
Tu
104
llU
ro-
nu
~ U
da
lSU
pa-
)(1c
ne
)na
p )-
ato
:a.l e
ilfa
l ~ a
Iju-
lea .
L ne
:JC 1
sc
oze
f
. od
lra-
Drc-
a se

modelujuca aktivnost. 1z svetlosti tkaju silfe, tu unutra,

idealan oblik biljke uz pomoc materije koja struji gore i
koju preraduju undine. Silfe, u stvari, tkaju prabiljku u bi-
ljci iz svetlosti i hemijskih radova undina. A kada biljka u
.iesen uvene i sve stojefizicka materijase raspe,ondaove
forme biljki dolazeupravodotogada kapljudole,a gnomi
ih primecuju; primecuju ono sto je svet, Sunce kroz silfe,
vazduh kroz undine, izdejstvovao na biljci. To primecuju
gnomi. Takodasugnomidole,tokomcelezime,zaposleni
opazanjem onoga sto kaplje od biljke dole u zernlju. Oni
razumeju misao svetaiz forme biljke, koja jepomocu silfi
zivo uoblicena i kojau svomduhovno-idejnomobliku ulazi
uzemlju.
Oni ljudi koji posmatraju biljku sarno materijalno,
kao materijalno, naravno ne znaju nista 0 tom duhovno-
idejnom obliku. Zatonaovommestudolazizamaterijalno
posmatranje biljki nesto, sto nije nista drugo nego grandi -
uzna zabluda, strasnazabluda. Ovuzabludu zelim da yam
sKlcrram.
Svuda cete naci opise materijalisticke nauke: ov e
biljka koreni u tlu, iznad toga razvija ona svoje lisee, na
kraju cvetove, u cvetovima prasnike, zatim tucak, a onda
po pravilu od neke druge biljke biva nanesen prah pras-
nika i tucak biva oploden i time nastaje seme nove biljke.
Taka se tosvudaopisuje. U odredenoj meriseonostodo-
lazi ad tucka smatrakao zensko, a ono sto je od prasnika
kao musko, a ni ne moze se drugacije gledati sve dok co-
vek stoji u materijalistickom,jerovaj proceszaista izgleda
kao daje nekooplodenje. Ali to nije tako, nego moramo,
da bi uopsteshvatilioplodnju,daklerazmnozavanjebiljnog,
biti svesni da forma biljke, idealna forma biljke nastaje
najpre iz onogasto u biljci cine veliki hemicari, undine, iz
onoga sto cine silfe; ova idealna fonna biljke se spusta u
tlo i tujeodrzavajugnomi. Onajetudole,taformabiljke.
Tu unutrau zemljijesadacuvajugnomi,postosujevideli
105
i posmatrali. Zemlja postaje majcino krilo za one sto kaplje
dole. To je nesto sasvim razlicito od onoga sto opisuje ma-
terijalisticka nauka.
Ovde gore (pogledati sledeci crtez) stize biljka, po-
sto je prosla kroz oblast silfi, u sferu elementarnih duhova
vatre. A duhovi vatre su stanovnici top[otno-svetiosnog
elementa; oni sakupljaju toplotu kada je toplota Zemlje
najjaca, iIi kada je postala podesna. Isto kao sto su silfe
sakupile svetlost, tako duhovi vatre sakupljaju toplotu i
unose je u cvetove biljke.
Undine unose dejstva hemijskog etera u biljku,
silfe unose dejstva svetlosnog etera u biljku, duhovi vatre
unose dejstva toplotnog etera u cvetove biljke. A polen je
ono sto u izvesnoj meri daje male vazdusne brodice za du-
hove vatre, da bi se toplota unela u seme. Toplota se svuda
sakuplja uz pomoc prasnika i prasnicima se prenosi na seme
U tuckl
cip koj
nika m
samop
to je or
svetskc
obliko,
idcjno
m ajka,
skog, z.
rovati (
ono stc
kao mt;
kako p ]
kao ide
sadejst'
l o soo
mn zav
, 1
h. d.Lld
gnoml I
tamo gc
zna kak
dine, siJ
nlandri
oplodoj
dogada
je otae t
denje bi
vatre or
dusnim
plotu. T
rast biIj1
od duhc
106
"

lucku. Ono sto se obrazuje u tucku .le u eelini muski prin-
pkoji dolazi iz kosmosa. Nije tucak zensko, a polen pras-
1ika musko! U evetu se uopste ne obavJja oplodenje, tu se
o-
mo priprema musko seme. Ono sto deluje kao oplodenje,
va
Ijeona od duhova vatre kao toploti svemira uzeto musko-
::>g
(sko seme u evetu, koje se spaja sa zenskim, koje je iz
lje
likovanja biljke, kao sto sam yam rekao, .los rani.le kao
lfe
.
1 1
c.ino nakapl.lalo u zen1.1.lu i tu miruje. Za biljke je zemlja
]ajka, nebo je otae. A sve ono sto se dogada izvan zemalj-
"og, za biljku nije majcino krilo. Kolosalna je zabluda ve-
:dvati da je materinski prineip biljke u tucku. Tu je upravo
Ino sta je liZ pomoe duhova vatre iz univerzuma izneto
dO musko. Materinsko je iz kambijuma biljke, koji se siri
.:ko prema kori, tako i prema unutrasnjosti drveta, uneto
idealan oblik dole u biljku. A ono sto sada nastaje iz
dejstva delovanja gnoma i duhova vatre jeste oplodenje.
.osnovi uzevsi Sli gnomi duhovne babiee kod biljnog raz-
:mozavanja. Oplodnja se desava pod zemljom tokom zime,
l c . uldLl U Z . n lj u : ' U - 'cc se sa . kojc su
;nomi primili iz delovanja silfi i undina i koje sada odnose
Jmo gde ti oblici mogu naiei na oplodujuee seme.
Vidite: zato sto se ne poznaje duhovno, sto se ne
nakako sa biljnim rastom zajedno tkaju i zive gnomi, un-
Di ne, silfe i duhovi vatre - koji su ranije bili nazvani sala-
Jandri - zato je coveku sigurno sasvim nejasan proees
plodnje u biljnom svetu. Dakle, gore iznad zemlje se ne
19ada oplodnja, vee je zemlja majka biljnog sveta, a nebo
otae biljnog sveta. To je u bukvalnom smislu tako. Oplo-
nje biljaka se desava tako, da gnomi uzimaju od duhova
atre ano sto su duhovi vatre uneli u tucak na malim vaz-
.usnim brodieima polena kao koneentrisanu kosmicku to-
'lotu. Tako su, dakle, duhovi vatre nosioei toplote.
Sada eete naravno lako uvideti kako se ostvaruje
ast biljke. Prvo gnomi dole, uz pomoe onoga sto im dolazi
dduhova vatre, ozivljavaju biljku i guraju je navise. Oni
107
su negovatelji zivota. Oni prinose korenu biljke zivotni
eter; ovaj zivotni eter, u kome i . sami zive, njega oni pri cveta. ]
nose korenju. Onda undine neguju hemijski eter u biljci,
zUJe O (l
silfe svetlosni eter, a duhovi vatre toplotni eter. Onda se
cveta il
plod toplotnog etera opet spaja sa onim sto je dole zivot.
jasniti
Biljka moze da se razume sarno onda, kada se posmatra u
po njih
. .
vezi sa svim onim sto oko nje leprsa, sto oko nje tka. A do
JOIn Jal;l
ispravne interpretacije ovih procesa kod biljke dolazi se
5to'1 Zc
tek onda, kada se u ove stvari prodire na duhovan naCin.
oseca t
Interesantno .ie, kada se 0 ton1e vee zna, ponovo
hovno
videti kod Getea belesku, gde se Gete, nadovezuj uei se na
tree Ka
jednog drugog botanicara, tako strasno Ij ut i, sto Ijudi go
veta de
yore 0 vecnom vencavanju tu gore na biljkama. Getea je
duh va
ljutilo to, sto preko neke livade treba da se rasprostiru sarna
svoje l:
vencanja. Njemu je to izgledalo kao nesto neprirodno. I
kod njega je to bio instinktivan, vrlo siguran oseeaj. On
kojoj s
nije mogao iz svog instinkta da shvati, da bi gore u cvetu
svetluc
trebalo da se desava oplodenje sarno po sebi. O n nije jos
O.1a sa
znao sta se dogada dole, pod zemljom, da je zemlj a maio
sicdinil
cino kr ilo za biljku. A li, da ono sto je gore, da to nije ona
ski pro
sto vide svi botanicari, to je nesto sto je Gete oseeao ins
koja nj
tinktivno. - Sada ste upoznali prisnu vezu izmeau bilj ke i
Zen1lje
zemlje sa jedne strane. Ali, jos nesto drugo morate imati u
zatim I
vidu.
ljcnje (
Vidite, kada ovde gore zuje duhovi vatre, naroCita
rasplar
kada raznose polen, onda oni imaju sarno jedno osecanje.
koji ok
To je u odnosu na oseeanje silfi jedno pojacano osecanje.
Silfe oseeaju svoje jastvo, svoje la, kada gledaju ptice u
letu. Kod bica vatre je to jos pojacano u odnosu na svet
leptira i uopste na celi svet insekata. Zato su duhovi vatre
oni koji najradije slede trag insekata, upravo da bi posre
dovali toplotu za tucak; da bi koncentrisanu toplotu, koja
mora uci u zemlji da bi se tu povezala sa idealnim oblikorn,
da bi to donosili, osecaju se duhovi vatre prisno srodni sa
svetom leptira i uopste sa celokupnim svetom insekata.
Oni svuda slede trag leptira i insekata koji zuje od cveta do
108
otni
..'
u
'
,v
"
a
"
u
prl-
iljci,
a se
tvot.
ra u
\ do
'"1se
n.
lova
e na
L go-
~ a Je
;ama
1 0. I
. On
:vetu
e jos
.
ma.1 -
.ono
~ Ins-
ljke i
ati u
ado
..
,'eta, limasezapravooseeanje,kadase prateinsektikoji
u,je od cveta do cveta: svaki insekt koji zuji od cveta do
eta ima sasvimnarocituauru,kojase ne moze tacnoob-
'niti iz samog insekta. Naroeito je tesko objasniti peele
)njihovoj auri,peelekojezuje od biljkedo biljkesasvo-
Imjasno sjajnom,divnosvetlceom,blestavomaur om.Za-
..0': Zato sto pcelusvuda prati duh vatre, koji se sa njonl.
~ ~ c a tolikosrodan,dajetugdejeipcela,a peelajezadu-
'LlVnO gledanjesvudaunutaraure,kojajezapravoduhva-
",Kada peela letikrozvazduhodbiljkedo biljke, oddr-
,tla do drveta, to ona leti sa aurom koju joj daje zapravo
hvatre. Duhvatrenesanl.O daoseeau prisustvuinsekta
\ll,iel a,veezelidabudeisasvimspojensainsektom.
Ali kroz ovo insekti takode dobijaju onu snagu, 0
,ioj sam yam govorio, koja samu sebe pokazuje u svom
ctlucanj u u kosmosu. Insekti time dobijaju ovu snagu,
llja sasvimproduhovljavafizieku materijukojasesa nj inla
;diniuje i pusta dato produhovljeno fizieko zraei u svet-
'prostor. Meautim, kao stoje kod plamenatoplotaona
lIja najpre dovodi svetlost do sjaja, tako su na povrsini
Zemlje to insekti, kada isijavaju u svetski prostor onesto
tim privlaei eoveka kada treba da side u fizicko utelov-
nje (sledeei crtez, desno, crveno i zuto) onabieakoja se
rplamsavaju za ta dela kroz kosmos, kroz duhove vatre
ji okonjihbruje.
cito
anJe.
fiJe.
om,
nl sa
ata.
109
..
I dok su duhovi vatre sa jedne strane zaposleni oko to
da rasplan1tela materija isijava u kosmos, sa druge stra
su zaposleni oko toga da u unutrasnjost Zemlje ide kone
ntrisana vatr-enost, koncentrisana toplota, da bi uz porn
gnoma probudili onaj duhovni oblik koji je nakapao u z
mlj u od silfi i undina.
Vidite, to je duhovni proces rasta biljaka. Posto c
vek u podsvesti sluti da se sa klijajucom, rascvetavajucc
biljkom dogaaa nesto narocito, cini mu se da jc bice bilj
puno tajni. Ta tajna naravno nece popucati, jer ovim divnl
misterijama se nece otresti prah leptirovih krila; a rek
bih, u jednoj jos uzvisenijoj cudnovatosti se pojavljuje on
sto inace u biljci ocarava i uzdize coveka, kada zapra\
nije vise tu sarno fizicka biljka, nego ovaj predivni rad n
posredno obavestenog, sasvim intelektualno izgraaem
sveta gnoma, tu dole, koji snagu biljke prvi gura n v i ~
Kao sto u izvesnoj meri ljudski razum nije podlozan s
tako prevladavaju gnomi sa svojim svctlosnim intelekt
alitetom zemaljsko i guraju biljku navisc. Oni dole pripr
maju zivot. Ali bi taj zivot zamro, kada ga ne bi podstica
hemijska aktivnost undina. A svetlost mora to da prostrU'
Tako vidimo odozdo navise, rekao bih, u plavkasto-crnk.
stom silu teze (sledeci crtez) kojoj se daje zamah navis
polazeci od gnon1a, i snagu undina koje bruje oko biljk
nagovestavajuci se u listovima, koje materiju slazu i razlal
i s t i ~
tako da biljka raste navise. Odozgo nadole duhovi silfi tiL
pat
skuju svetlost u biljku, oni sada grade jedan plastican or
Zel
lik, koji se ponovo idealizovan spusta dole, gde ga prim
un(
majcinsko krilo Zemlje. A onda ponovo oko biljke zuj
spu
duhovi vatre koji u malim tackama semenja koncentris
pat
toplotu sveta, koja se zatim sa snagom semena daje dol
va2
gnomima, tako da gnomi iz vatre i zivota mogu da pustt
koj
da tu dole nastane biljka.
rec
110
oka taga
Ige strane
Et e kance-
,
z pamoc
ao u ze-
Posta co-
avajucam
ice biljke
divnim
a rekao
JUJe ano,
1zapravo
b rad ne-
gradenog
la navise.
110za n sili
tp7;""
...
telektu-
"'.l
_
e prlpre-
odsticala
rostruji.
o-crnka-
navisc,
o biljke,
i razlazu
silfi uti-
iean ab-
a prIma
ljke zuje
centrisu
aje dole
a puste

Natrtse


.;.f\&)
Opet mozete da vidite, kako Zemlja svoju snagu
istiskivanja, svoju gustinu ima, u osnovi, zahvaljujuci anti-
patiji gnoma i undina prema amfibijama i ribima. Ako je
Zemlja zgusnuta, ta zgusnutost je antipatija kojom gnomi i
undine odrzavaju njen oblik. Kada se svetlost i toplota
spustaju na Zemlju, to je u isto vreme izraz one snage sim-
patija, one nosece snage ljubavi silfi, koja je nosena kroz
vazdusni prostor, i nosece snage zrtvovanja duhova vatre,
koja donosi ono sto se klanja donjem. Tako da se moze
reCi: preko Zemlje raste zajedno ono sto je gustina Zemlje,
111
magnetizam Zernlje, Zernljina teza, tako sto to strerni oa-
vise, zajedno sa nanize strernecorn snagorn Ijubavi i zrtve. I
u tom prozirnajucern delovanju nanize strujece snage Iju-
bavi i zrtve i navise strujece gustine, sile teze i rnagnetoe
snage, u toj interakciji se preko Zernljinog tia razvija, tamo
gde se oba ova strujanja susrecu, bice biljke, koje je spoljoi
izraz zajednickog delovanja Ijubavi sveta, zrtve sveta, teze
sveta i rnagnetizrna sveta.
Tako ste videIi 0 cernu se radi, kada nas pogied us-
merimo na biIjni svet, koji nas tako uzdize i koji
nam prija. U njega rnozerno proniknuti tek kada srno u
stanju da uz ono sto je fizicko, sto je cuIno, gledamo i 000
sto je duhO'vno, natculno. To ujedno ornogucava da ispra-
virno kapitalnu gresku materijalisticke botanike, kao da se
tu gore desava oploaenje po sebi. Ono st o se tu desava nije
opioaenje, nego sprernanje muskog nebeskog semena bi-
Ijke za ono 5tO se za biIjku priprerna u materinskom krilu
zemlj e . *'
,
./
112
Osmo predavanje - 3. novembar 1923.
Juce sam govorio 0 drugoj strani zivota prirode, 0
koja kao natculno-nevidljiva prate vidljiva, culna
i procese prirode. Starije instinktivno gledanje je gle-
ova biea natculnog sveta, koja stoje iza prirode, isto
i culna. To sto ovaj svet gnoma, undina, silfi i duhova
nije primetan isto kao zivotinje, biljke i drugo u fi-
om svetu, za to je jedino krivo to sto covek u
epohi zemaljskog razvoja nije u stanju da razvije svoje
uhovno biee bez pomoei fizickog i eterskog tela.
'ek je upravo u danasnjoj situaciji zemaljskog razvoja
n na to da se kada upotrebljava svoju dusu sluzi svo-
eterskim telom, a svojim fizickim telom kada upotre-
svoj duh. Fizicko tela koje daje oruda duhu, culne
te, nije u stanju da uspostavi vezu sa bieima koja
U osnovi fizicKog svela. ISlo tako l ie e ~ u telu ev-
a ono je potrebno coveku da bi se razvio kao dusevno
Zato coveku zapravo izmice, ako smem tako da se
, ,pola njegovog zemaljskog okruzenja. Sve ono sto
hvata ona elementarna biea 0 Kojima sam juce govorio,
mu to izmice. Do toga ne dopiru njegovo fizicko i ete-
telo. Dobiee se jedna ideja 0 tome, sta to, u stvari, da-
'em coveku izmice, kada se pojasni sta su to zapravo
, undine i tako dalje.
Vidite, imarno tu citavu vojsku nizih zivotinja, da-
jih nizih zivotinja, koje se sastoje, takoreei, sarno od
ke rnase, delatna su u tecnom elementu, zive u tecnom
entu, nernaju nikakav oforrnljen skelet, dakle nista
bi im davalo unutrasnji oslonac. To su biea koja su naj-
'je nastala na Zernlji. Ta biea tek sada izvode ono sto
najstariji stanovnik Zernlje, covek, izveo vee na starorn
u u pogledu strukture svoje glave. Zato ta biea ni ne
113
:
dolaze do toga da u sebi grade otvrdnuea koja mogu po-
stati potpora za skelet.
A gnomi su ona biea koja u odredenoj meri spolja
u svetu dopunjuju na duhovan nacin ono sto nedostaje
ovom svetu nizih zivotinja, sve do amfibija i samih riba.
koje imaju sarno nagovesteni skelet - narocito ribe - taka
da u izvesnoj meri ovi niZi stupnjevi zivotinja jesu celina
tek time sto postoje gnomi_
I kako je odnos medu bieima na svetu vrlo razliCit,
tako se izmedu tih nizih biea i gnoma odigrava nesto sto
sam juce okarakterisao kao antipatiju. Gnomi ne zele da
postanu kao te nize zivotinje. Oni se neprestano cuvaju, da
ne bi poprimili oblik ovih nizih biea. Gnomi su, kao 5to
sam yam opisao, neobicno pametna, inteligentna biea. Sa
opazanjem su vee pokazali inteligenciju; oni su stvarno suo
protnost svetu nizih zivotinja. I kao sto su znacajni za rast
biljke, sto sam juce okarakterisao, tako za nizi zivotinjski
svet stvarno grade nadopunu. Oni nadodaju nizem zivoti
nj skom svetu ono sto taj nizi zivotinjski svet nema. Tai nizi
zivotinjski svet ima potmulu svest; gnomi imaju jasnu svest.
Taj nizi zivotinjski svet nema kostani skelet, nema kostanu
potporu; gnomi povezuju, rekao bih, sve sto se nalazi u sili
teze i formiraju iz te lebdeee, nevidljive sile teze svoje tela,
koje je inace stalno u opasnosti da se raspadne, da izgubi
svoju supstancu. Gnomi moraju, takoreei, sebe uvek po-
novo i ponovo da stvaraju iz tezine, jer su uvek u opasnosti
da izgube svoju supstancu. Zato gnomi, da bi spasli sop
stveni zivot, stalno pazljivo motre na ono sto se oko njih
dogada. Nema za zemaljsko opazanje pazljivijeg biea nego
sto je jedan takav gnom. On uvek pazi na sve, jer mora sve
da zna, sve da shvati, da bi spasao svoj zivot. On mora uvek
da bdi; kada bi bio pospan, kao sto su Ijudi cesto pospani,
on bi odmah umro od svoje pospanosti.
Postoji jedna nemacka poslovica, koja potice iz vrlo
starih vremena i koja tu osobinu gnoma - da uvek moraju
da budu pazljivi - vrlo dobro izrazava. Kaze se: pazi kao
patulje
hteo n
kao pc
se nek
klupu
.
sVlm u
onl su
dom. I
Jam pi
Jedan
tom s,
tere su
zamo
preprc
Ijivo t1
zivi us
da se:
Rekac
obliku
zasplv
onoga
onoga
iz ziv(
gana,
b o li. 1
o n bi
su ta 1
vanJa'
stieen
ad t ~
prilaz(
tom 6
OpazlO
114
l
,
)
:l
c,
:>
a
a
o
a
l -
It
patuljak. - A upravo su gnomi patuljci. Tako, ako bi neko
hteo nekome da kaze, da obrati paznju, rekao bi mu: pazi
kao patuljak. - On je zaista jedno pazljivo biee. Mogao bi
e neki gnom staviti kao primer za ugled u ucionicu, u prvu
klupu da ga svi vide, tada bi bio izvrstan primer za ugled
svim ucenicima u razredu.
Osim ove osobine imaju gnomi jos jednu drugu;
oni su prosto ispunjeni nesavladivim nagonom za slobo-
dom. Oni se malo brinu jedan za drugog i predani su svo-
jom paznjom zapravo jedino drugom svetu, svetu okoline.
Jedan gnom malo interesuje drugog. Ali, sve sto je inace u
tom svetu u kome zive, koji je oko njih, to ih narocito in-
teresuje.
Rekao sam yam da tela zapravo sprecava da opa-
iamo takav svet. U casu kada tela prestaje da bude takva
prepreka, ta biea su tu, kao sto su druga bica prirode vid-
Ijivo tu. Onaj ko je dospeo do toga da pri punoj svesti do-
nvi uspavljujuei san, taj dobro poznaje gnome. Treba sarno
se setite sta sam upravo 0 snu objavio u Geteanumul1.
sam, da se san uopste ne pojavljuje u svom pravom
u pred obicnom sveseu, vee da nosi masku. San pri
ivanju takoae nosi masku. Mi ne izlazirno odmah iz
onoga sto smo doziveli pri obicnoj svesti po danu iIi iz
ga sto smo inace doziveli; reminiscencije, slike seeanja
IZ zivota iIi pak simboli, simbolicne slike unutrasnjih or-
srce kao pee, pluea kao krila i tako dalje, to su sim-
To su maske. Kada bi covek video nemaskiran san,
on bi stvarno upravo preko spavanja usao u svet u kome
ta bica bez maske i onda bi covek, upravo kod zaspi-
ja video citavu vojsku patuljaka; oni bi mu isli u susret.
Ali je covek upravo kod obicne svesti, takoreei, za-
n od toga da opaza te stvari nepripremljen, posto bi se
toga uplasio. Jer oni obrazuju oblik, u kome nekome
'U""'J'V, koji je slika i prilika svega onoga u coveku sto u
coveku radi od razornih snaga. Covek bi odjednom
. u svom bieu sve ono sto su u njemu aktivne razarajuee
115
snage,onostoneprestanorazgraduje. A gnomibibili,pri-
meeenibezpripreme,cisti simbolismrti. Odtoga biseco-
vek stravicno uplasio, ako, za svoj obicni razum, 0 njima
nista ne bi CUO, a oni mu izasli u susret pri zaspivanju, iu
izvesnomsmislugapokopali,jerstvarizgledatako, kaoda
ga donekle sahranjuju tamo preko u astral nom svetu. Jer
tojestenaneki nacinsahranjivanje krozgnome, to stose
prizaspivanjudesava,gledanosaonestrane.
Ali,tojetakosamou casuzaspivanja. Daljedopu-
njavanje za fizicko-culni svet jesu undine, biea vode, koja
se stalno preobrazavaju i koja zive sa vodom isto kaosto
gnomizivesazemljom. A oveundinesu- upoznatismosa
time kakvu ulogu igraju kod rasta biljke - dopunjavajuca
biea i u odnosupremazivotinjama koje veestoje na nesto
visem stupnju, prema zivotinjama koje su vee primite je-
dnoviseizdiferenciranozemaljskotelo. Ovimzivotinjama,
koje potomizrastaju u visa bica riba, iIi takodeu visa bica
amfibija, potrebnesu krljusti, potrebanje bilo kakavtvrdi
nklnp Nil m a J1P ,noHa cvrsta IJluSY8_ O nn
J 1. J l.
sto je prisutno od snaga da bi se pribavila ta spoljna pot-
pora, u izvesnom smislu taj spoljni skelet odredenim zi-
votinjama, kao sto su insekti, to svet ima zahvaljujuei de-
latnostiundina. Gnomipodupiruu izvesnoj meri duhovno
onezivotinjekojesusasvim nisko. Onezivotinje kojemo-
raju da budu zastieene spolja, koje moraju da budu, na
primer, presvucene sa nekim pancirom, one zahvaljujuCi
aktivnostiundinaimajusvojezastitneomotace. Undinesu
onostopotomdodajeovim nestovisimzivotinjama naje-
dan primitivan nacin ono sto mi imamo u nasoj lobanji.
Oneimu izvesnoj meripraveglave. Svatabiea,kojasutu
kaonevidljivaizavidljivogsveta,imajusvojevelikezadatke
u celokupnim vezama postojanja i vi eete videti da svuda
gde materijalisticka nauka hoee da razjasni bilo sta od
onogastosamsadanaveo,danatimmestimamoradaza-
kaze. Ona, na primer, nije u stanju da razjasni kako niza
biea,kojajedvadasunestocvrseaodelementau komezive,
dolaJol
tu p
OplS
cisto
nepo
same
stoZe;;
cove]
tako
tosp:
onpI
poglE
astra
merl
dljivc
spavc
n sta
cim r
dnev
tako
se ne
dizu'
n.1en(
bica,
onet
v otin
undit
koje
stvar
pride
.
mer!
One
koja
116
dolaze do toga da se u njemu pokrecu, jer ona ne zna da je
tu prisutna ona duhovna pomoc gnoma koju sam upravo
opisao. Sa druge strane ce cinjenica nastajanja oklopa za
Cisto n1aterijalisticku nauku uvek praviti teskocu, jer je njoj
nepoznato kako u postajanju senzitivnim, u izbegavanju da
same postanu nize zivotinje, undine od sebe odbacuju one
sto zatim prelazi kao krljust iii oklop na nesto vise zivotinje.
I opet je i za ova bica, za obicnu svest danasnjeg
coveka, jedino telo to koje pravi smetnju da se ona vide
tako kao sto se vide, na primer, biIjke iIi nesto vise zivotinje.
Ali, kada covek dode u duboko spavanje bez sna, a
to spavanje za njega nije bez snova, vee kroz dar inspiracije
on prozire kroz to spavanje, tada izranjaju pred duhovnim
pogledom, pred covekovim duhovnim pogiedom, iz onog
astrainog mora u koga su coveka kod zaspivanja u izvesnoj
meri sahraniIi, sakrili gnomi, ova bica undina postajuci vi-
dljiva u dubokom snu. Spavanje gasi obicnu svest. Ova za
spavanje prosvetljena svest ima za sadrzaj predivni svet
nast ajanja tecnog kOle se izgraduje u svim mogu-
Cim nacinima prema metamorfozama undina. Kao sto pri
dnevnoj svesti oko nas imamo bica sa cvrstim konturama,
tako bi prosvetljena svest noci ukazivala na ova bica koja
se neprestano menjaju, koja se kao more sarna u talasanju
dizu i ponovo tonu. Celo duboko spavanje je zapravo ispu-
njeno onim sto je u okoIini coveka pokretno more zivih
bica, pokretno more undina.
Kod silfi stvari stoje drugacije. Kod silfi je tako da
one takode na izvestan nacin nadopunjavaju odredene zi-
votinje, ali sada sa druge strane. Moglo bi se reci: gnomi i
undine pridadaju ana sto bi biJo onim zil, otinjama
koje ih nemaju. Ptice su, kao sto sam yam predstavio, u
stvari, sarno glava; one su potpuno organizacija glave. Silfe
pridodaju ptici na duhovan nacin ono sto njoj u izvesnoj
meri nedostaje kod organizacije glave kao telesni dodatak.
One su dopuna pticijem rodu Li onoj oblasti organizacije
koja je kod coveka sistern izmene materija i udova. Ako
117
ptica leti vazduhom zakrzljalim nozicama, tim su jaceob-
razovani udovi koje imaju silfe, i one predstavljaju nadu-
hovna nacin, rekao bih, u vazduhuonosto krava predsta-
vljadole u fizickoj materiji. Zatosamjucei mogao daka-
zem, da silfe imaju svoje Ja kod pticijeg roda, ono sto ih
povezuje sa Zemljom. Covek svoje Ja dobija na Zernlji.
Ono sto silfe povezuje sa Zemljomjeste pticiji rod. PtiCi-
jenlroduoneimajudazahvale zasvojeJa, iii barzasvest
svogaJa.
Kadacovek prespava noc, imajuci okosebe astra-
Ino more koje se uobIicava u najraznovrsnijim obIicima
undina, a potomse budii imasan pri budenju, tadabion
stajao naspram sveta silfi, kada taj san pri budenjunebi
opet bio maskiran ren1.iniscencijama iz zivota, iii sirrlboli-
cnimslikamaunutrasnjihorgana,kadabi,dakle,videone-
maskiran san. Ali bi te silfe poprimile za njega cudnovat
oblik. Onebibile kaokadabiSuncehtelonestodaposalje,
alikadabihtelonestodasaljesto,u stvari,delujeteskona
coveka. sto coveka na izvestan naCin duhovno usoavliuie.

Odmah
.
cete cuti zasto je to tako. Dakle, kada bi opazao
nemaskiransanpribudenju,covekbiu njemuvideo nesto
kaodoleprsavanje,sustinskileprsanjesvetlostipremanjernu.
I on bi to osetio kao neprijatno zato 5to udovi ovih silfi u
izvesnoj merioko njega predu i tkaju. Onoseca tako kao
kadabigasvetlostuhvatilasasvihstrana,kaokadabisve-
tlost bila nesto sto ga spopada, a premacemuje izuzetno
senzitivan. Mozdabicovektui tamoosetioovokaomilo-
vanje svetlosti. Ali, sa svim ovim stvarima hocu sarno da
yamnaznacim kako namova noseca, opipavajucasvetlost
dolazizapravou formisilfi.
Kadazatimpridemobicimavatre,ondajekodbica
vatretako,daonagradedopunuzakrhkupriroduleptira.
Leptir sam razvija, takoreci, od svog fizickog tela tako
malokolikojeto sarno moguce, odsvogstvarnogfizickog
tela; onga ostavlja da bude tako tanka koliko jeto sarno
moguce;otudajeonbicesvetlosti.Bicavatresepokazuju
118
kaob
dobit
leptir
'strani
slucaj
kada
nesto
lima.
pode:
krilat
nado'
vnorr
undiI
tren;
mora
niknt
budn
stnirr
VIO U
dotc
dnev
unut]
prolz
dotle
vesn(
daC\l
men(
nasp]
bice,
u sve
seop
dotle
misli
kao bica koja nadopunjavaju tela leptira, tako da se moze
dobiti sledeci utisak: kada se na jednoj strani gleda fizicki
leptir i kada se zamisli srazmerno uvelican, a na drugoj
strani bice vatre - ova bica su retko zajedno, jedino u onim
slucajevima koje sam yam naveo juce - onda se ima osecaj,
kada se ovo spoji jedno sa drugim, da se d o b ~ i zapravo
nesto kao covek sa krilima, zaista kao neki covek sa kri-
lima. Leptir se sarno mora srazmerno uvelicati i bice vatre
podesiti velicini coveka, tada se odatle dobija nesto kao
krilati covek.
To yam opet pokazuje, kako bica vatre zapravo
nadopunjavaju ona zivotinjska bica koja su najbliZa duho-
vnom; ona su, takoreci, nadopuna prema dole. Gnomi i
undine su dopuna prema gore, prema glavi; silfe i biea va-
tre nadopunjavaju ptice i leptire prema dole. Biea vatre se
moraju, dakle, sastaviti sa leptirima.
N a isti nacin na koj i covek moze, takoreei, da pro-
nikne kroz san dok spava, isto tako moze da prodre i kroz
budni dnevni zivot. Ali, tu se covek sluzi upravo vrlo robu-
stnim nacinom svog fizickog tela. I to sam takode predsta-
via u clancima u Geteanumu. Tu covek uopste ne dolazi
do toga da uvidi, kako bi on zapravo neprestano za vreme
dnevnog zivota mogao da vidi bica vatre, jer su bica vatre
unutrasnje srodna sa mislima coveka, sa svim onim sto
proizilazi iz organizacije glave. A kada covek to dovede
dotle, da bude potpuno u budnoj svesti dana, a ipak u iz-
vesnom smislu ivan sebe, dakle da bude sasvim razuman,
da cvrsto stoji na zemlji obema nogama, a da opet istovre-
meno bude van sebe - dakle, da bude on i da bude sebi
naspram, sto znaci da moze sebe da posmatra kao misaono
bice, tada covek opaza kako bica vatre grade onaj element
u svetu koji, kada ga opazamo, cini da nase misli mogu da
se opazaju sa druge strane.
Tako opazanje bica vatre moze dovesti coveka
dotle da sebe samog vidi kao nlislioca, ne sarno da bude
mislilac u kome se kuvaju misli, vee da gleda misli kako
119
proticu.Tada misli prestaju da budu vezane za one
se tada pokazuju kao misli sveta; one dejstvuju i tkaju kao
impulsi u svetu. Tada se primeeuje da covekova glava pro
izvodi sarno iluziju, kao da su tu unutra, u toj lobanji zat
vorene misli. Misti se tu sarno ogledaju; tu su njihove ogle
dalne slike. Ono sto lezi u osnovi misli pripada sferi bica
vatre. Ako se ude u sferu biea vatre, onda covek ne vidi u
mislima sarno sebe samog, nego se vidi misaoni sadrzaj
sveta, koji je u isto vreme zapravo imaginativni sadrzaj.
Dakle, ta snaga da se izade iz sebe je onakoja nekome
predstavlja misli kao misli sveta. Da, mozda smem reci:
kadase ono sto se vidi na Zemlji gleda ne polazeCi od
ljudskog tela, vee od sfere biea vatre, dakle delimicno od
saturnskih biea koja ulaze u zemaljsko, tada se upravo do
bija stika koju sam opisao 0 evoluciji Zemlje u "Tajnoj
nauci u skici". Ta skica tajne nauke je tako nacrtana da se
misli, kao misaoni sadrzaj sveta, pojavljuju videne iz per
spektive biea vatre.
Vidite, ove stvari vee imaju duboko realno znace-
nje. Ali, one imaju duboko stvarno znacenje takode i za
coveka. Uzmite gnome i undine; oni su, takoreei, u svetu
koji se granici sa svetom Ijudske svesti, oni se nalaze vee sa
one strane praga. Obicna svest je zastieena od toga da vidi
ta biea, jer ova biea, u stvari, nisu uvek dobroeudna. Do-
broeudna biea su ona koja sam juce opisao i koja rade, na
primer, na najrazlicitije nacine na rastu biljaka. Ali, nisu
sva biea dobroeudna. I u trenutku kada se covek probije u
svet u kome dejstvuju ova biea, nisu tu sarno dobroeudna,
. nego i zloeudna. Mora se prvo stvoriti jedno razumevanje
o tome koja su od njih sad dobroeudna, a koja zloeudna.
To nije sasvim lako. Videeete to iz toga kako eu morati da
yam opisem ona zloeudna. Zloeudna biea se pre svega ra-
zlikuju od dobroeudnih biea po tome, sto se dobroeudna
vise drze biljnog carstva i mineralnog carstva, a zloeudna
biea uvek hoee da su blizu zivotinjskog carstva i Ijudskog
carstva; ona jos gora ponovo kod biljnog carstva i mineralnog
car stv
puno:
kada
tinja i
hijeral
nerala
dnih b
zivotir.
nizim
veku'
,
.
fizicki
ovih z
oJama
ova zll
casu k.
mah u
. .
1 naJpr
To, na

zloeud
biea ? 1
bi mog
supstar
coveka
grudi,
dakle 1
tpuno
ritmick
sakupi1
sustini
see nip
creva, l
lucivan
posmal
je bism
120
II
a
.
J

.

e
carstva. Medutim,dobijaseveepojam0 toj zloeudnosti,uz
puno postovanje koje moze pripadatibieimaovogcarstva,
kada se covek udubi u ono sto ona hoee kod ljudi i zivo-
tinja i5tO u covekuzapravohoeedaizvrse,a stojeodvisih
hijerarhija dodeljenoonimdobroeudnimzasvet biljai mi-
nerala.Vidite, u carstvu gnoma i undina ima takvih zloeu-
dnih biea kojapristupajuljudimaizivotinjamai kodljudii
iivotinjaizazivajudaonestotrebadadodaju,u stvari,samo
nizim zivotinjama, dase to ostvaruje nafizicki nacin u co-
veku; ucovekujetoibeznjihveetu. U covekutotrebana
fizicki nacindaseostvari,a i u zivotinjama.Zbogprisustva
ovih zloeudnih biea gnoma i undina, u coveku i u zivoti-
njama zivenizazivotinjskai biljnabiea- paraziti.Itakosu
ova zloeudna biea proizvodaci parazita. Ali, rekao bih, u
casu kadacovekpredeprekopragau duhovnisvet,onod-
mah ulaziu finese togasveta.Tususvudazapravozamke,
inajpre semoraucitinestoodpatuljaka,naimedase pazi.
To,na primer, spiritisti nikada ne mogu. Svudasuzamke.
\1()(:T8() hl sada neko da kaze: zasto uooste tu postoie ova
........ ..JL. .... ....
zlocudna biea gnoma i undina, kada izazivaju parazitska
bica? Da, kada ta biea uopste nebibilatu,ondacovekne
bimogao darazvije u sebisnaguzaobrazovanje mozdane
supstance. I tusedolazinanestostojeizvanrednoznacajno.
Zelimdayam to sematski skiciram. Akozamislite
coveka kao coveka razmene materijai udova, kao coveka
grudi , dakle kao ritmickog coveka, a onda coveka glave,
dakle kao culno-nervnog coveka, ondayam morabiti po-
tpuno jasno: ovde dole se desavaju procesi - izostavimo
ri tmickogcoveka- ovdegoreseopetzbivajuprocesi. Kada
akupite sve pocese koji se odigravaju dole, onda se tu u
..nalazi.lednodejstvokojeseu obicnomzivotunajce-
seenipodastava: tu su procesi izlucivanja, izlucivanja kroz
a, izlucivanja krozbubrege i tako dalje, svi procesiiz-
luCivanja kojiseizlivajunadole. Oviprocesiizlucivanjase
matrajuuglavnomsamokaoprocesiizlucivanja. Ali,to
je bismislica. Neizlucujesenestosamozatostotrebada
121
bude izluceno, nego u onoj istoj meri u kojoj se pojavljuju
Ovde
produkti izlucivanja, pojavljuje se u donjem coveku duho
covek,
vno nesto slicno onome sto je fizicki tu gore mozak. One
sam t(
sto se desava u donjem coveku je proces koji zastaje na
svega '
pola puta u odnosu na svoj fizicki razvoj. To se izlucuje, jer
bi tree
stvar prelazi u duhovno. Gore je proces zavrsen. Tu unutra
glonlII
se obrazuje fizicki one sto je dole sarno duhovno. Gore
imamo fizicki mozak, dole duhovni mozak. I kada bi se
silfi, n:
one sto je dole izluceno podvrglo nekom daljem procesu.

kada bi to nastavilo da se preobrazava, tada bi poslednja
onda 1
metamorfoza privremeno bila covekov mozak.
bilj ka
Ljudski mozak je jos usavrseniji produkt izlucivanja
poljub:
To je nesto sto je neizmerno vazno, na primer, u odnosu

na medicinu, a sto su u XVI i XVII veku jos uvek ondasnji
lekari u potpunosti znali. Izvesno je da se danas gavori
sfera.
vrlo nepovoljno, a u odnosu na mnogo toga i sa pravoffi,
o buhv<
starim "drek-apotekama". Ali, to je zato sto se ne zna da
doslovl
se upravo u izmetu nalaze i takozvane mumije duha. Na
se silfa
raYno, ovo ne treba da bude apoteoza onoga sto je u po
8to bi 1
lednjim stolecima figuriralo kao drek-apoteka, nego upu
roy. Pa
cujem na mnogobrojne istine koje imaju tako duboku vezu.
nas taju
kao ova koju sam upravo izneo.
dub ok(
Mozak je u potpunosti visa metamorfoza produkata
jed u be
izlucivanja. Stoga postoji i veza izmeau bolesti mozga I
ven a u
bolesti creva; odatle, takoae, i povezanost lecenja balest
beladoJ
mozga i bolesti creva.
lzve sne
Vidite, posto su tu gnomi i undine, uopste jedan
pogled.
. .
svet u kome gnomi i undine mogu da zive, prisutne su i
ImaJu
snage koje izvesno mogu, polazeci od donjeg coveka, da
pripadc
izazovu parazite, ali koje su u isto vreme razlog da se u
gornjem coveku produkti izlucivanja metamorfoziraju u
stvari, :
mozak. Mi ne bismo mogli ni da imamo mozak, kada svel
maj u k:
ne bi bio tako ureaen da to gnomi i undine mogu da daju.
a d a taj
To sto vazi za gnome i undine u odnosu na snage razaranja
kle, na
- razaranje, razgradnja krece potom ponovo od mozga - to
a kroz (
vazi za bica silfi i bica vatre u odnosu na snage izgradnje.
dnesu,
122
ferae
n
d
JUJU
lho-
)no
na
, Jer
utra
rare
.1 se
:esu,
dnj a
:t nJa.
lOSU
asnj' i
.

ffi,O
a da
Na-
pos-
pU-
ezu,
kata
ga 1
lesti
dan
su 1
, da
Ovde se isto dobroeudne silfe i biea vatre drze daleko od
coveka i zivotinja i bave se rastom biljaka na nacin na koji
sam to naznacio; ali ih ima i zloeudnih. Ti zloeudni pre
ega prenose dole, u vodene i zemaljske regione, ono sto
bi trebalo da je sarno u gornjim vazdusnim i toplotnim re-

Ako hoeete da proucite sta se dogaaa kada biea
lilfi, na primer, iz gornjih regiona prenose u nize regione
vodenog i zemljanog elementa ono sto pripada tu gore,
onda pogledajte beladonu (velebilje). Beladona je ona
biljka koju je u njen cvet, ako tako smem da se izrazim,
silfa i koja je tako u beladoni ono sto moze biti
blagotvoran sok preobrazila u otrovan sok.
Ovde imate ono sto se moze nazvati poremeeaj
Gore je ispravno kada silfe razvijaju svoje snage
buhvatanja, kao sto sam ih vee opisao, gde vas svetlost
doslovno opipava, jer je to potrebno svetu ptica. Ali, ako
Ie silfa spusti i upotrebi dole u odnosu na biljni svet ono
bi trebalo da primeni gore, onda nastaje jak biljni ot-
roy. Parazitska biea nastaju kroz gnome i undine; kroz silfe
astaju otrovi, koji su zapravo ono nebesko koje je suvise
boko ustrujalo na Zemlju. Ako covek iIi neke zivotinje
beladonu, koja izgleda kao tresnja, sem sto je skri-
u casici - to je potisnuto nadole, moze se vee po formi
done videti ono sto sam upravo opisao - kada covek iii
e zivotinje jedu beladonu, onda ad toga umiru. Ali,
ledajte kosa i drozda: oni sede na beladoni i na njoj
'u svoju najbolju hranu na svetu. Njihovom regionu
a ono sto je u beladoni. "
Neobican je fenomen da Ijudi i zivotinje, koji su, u
ri, svojim donjim organima vezani za zemaljsko, pri-
kao otrov ono sto se na Zemlji u beladoni pokvarilo,
atako reprezentativne ptice kao drozd i kos, koje, da-
na duhovan nacin kroz silfe upravo to treba da imaju -
kroz dobroeudne silfe to i imaju - da one to mogu da po-
u, takoae i kada se to sto je gore u njihovom regionu
123
spusti dole. Za njih je hrana ono sto je otrov za bica koj :oJa
su vise vezana za Zemlju.
~ r o z
Tako ste dobili uvid u to kako sa jedne strane, kroz
gnon'le i undine, paraziti teze sa Zemlje navise drugim bi. I bi-
cima, da otrovi zapravo kaplju odozgo nadole.
Kada se, sa druge strane, bica vatre prozmu impul. pul-
sima koji pripadaju regionima leptira, a koji su za raZVOI lVOJ
nas-
leptira vrlo korisni, i kada to spuste u plodove, tada nas kao
taje, na primer, ono sto u jednoj vrsti baderna imamo kat
lne-
otrovni badem. Tu je delatnoscu bica vatre ovaj otrov une
sen u plod badema. A opet, plod badema ne bi uopste mo-
mo-
l va-
gao da nastane, kada na dobrocudan nacin ta ista bica va
19O9
tre ne bi, takoreci, sagorela ono sto mi jedemo kod r u g o ~ te u
voca. Pogledajte ipak badem. Kod drugog voca imate l nate
sredini belo jezgro i okolo vocno meso. Kod badema' ima! )uno
unutra u sredini jezgro, a okolo je vocno meso potpun nost
sazezeno. To je delatnost bica vatre. I ako se ta delatnm: lena
izmetne, onda ono sto izvode bica vatre ne biva uraaenr. .bro-
sarno u braon Ijusci badema. gde to jos moze biti dobro a da
cudno, nego ako sarno nesto od onoga sto ljuska treba d! pos-
stvori ude unutra u belo jezgro badema, tada badem pas
taje otrovan. mah
Tako vidite sliku bica koja se nalaze u svetu odmar 1 no-
iza praga, a koja kada sprovedu svoje impulse, postaj u n
sioci bica parazita i bica otrova, a sa tim postaju i nosioc
bolesti. Na taj nacin postaje jasno koliko se zdrav covet
uzdize iznad onoga sto moze da ga zahvati u bolesti. T
zavisi i od razvoja zlocudnosti u tim bicima, koja sa drug
strane moraju tu da budu prisutna da bi omogucila Cita
izgradnju, rascenje i klijanje prirode i da onda ponov(
ucine mogucim raspadanje u prirodi. In-
To su stvari koje su u osnovi uzevsi, dolazeci iz in
stinktivne vidovitosti, bile polozene u onim intuicija
kao sto su indijske 0 Brami, Visni i Sivi. Brama je predst
vljao ono delatno bice u svetskoj sferi koje je smelo da
pribliZi ljudima. Visnu je predstavljao onu sferu sveta koja
124
(
<'
oz
bi-
\-
)
g
u
e
o
je srnela da se priblizi Ijudirna sarno ukoliko jc on nepre-
stano ono izgradeno ponovo rusio, ukoliko se to neprestano
preobrazavalo. A Siva je predstavljao sve -ono sto je u vezi
sa snagarna razaranja. Pa se tako u stara vremena visoke
indijske kulture govorilo: Brarna je u prisnoj srodnosti sa
svirn onirn sto je priroda bica vatre i sto je priroda silfi;
Visnu sa svirn onim sto je priroda silfi i undina. Siva sa
svirn ooirn sto je priroda gnorna i undina. Uopste, kada se
vracarno oa ove starije predstave, svuda se nalaze slikoviti
izrazi za 000 sto se danas ponovo mora traziti u osnovama
tajni prirode.
Dakle, vidite: juce srno posmatraii srodnost tog ne-
vidljivog naroda sa biljnirn svetom; a danas smo tome do-
dali srodoost tog nevidljivog sveta sa zivotinjskim svetom.
Svuda zahvataju bica sa ove stane praga u bica sa one stranc
praga i tako neprestano. I sarno onda kada se poznaje zivo
uzajarnno delovanje obe vrste ovih bica, razumece se zap-
ravo vidljivi svet. Za coveka je poznavanje natculnog sveta
vrio vazno, jer u casu kada prede prag smrti on oko sebe
nerna vise culni svet, vee tu poCinje jedan drugi svet da
bude njegov svet. U svom sadasnjem razvoju on ne moze
da prede u onaj drugi svet, ako nije nauCio, takoreCi, da u
fizickirn objavarna prepozna slova koja ukazuju na drugi
svet; ako nije nauCio da Cita ono sto je u zivotinjama zemlje,
zivotinjarna vode, zivotinjama vazduha i onim zivotinjama
koje su, rekao bih, zivotinje svetlosti - u leptirima, ono sto
upucuje na elementarna bica koja zive zajedno sa nama
izmedu srnrti i novog rodenja. Ali, ono sto mi ovde od tih
bica vidirno je zapravo svuda izrnedu rodenja i smrti up-
ravo, rekao bih, samo brutalno cvrst deo. Ono sto tu pri-
pada natculnom, ucimo da saznajemo tek kada se sa nasim
uvidom, sa nasim razumevanjem uputimo preko u ovaJ
na tculni svet.
x ,' .. x
();
125
--
~ ~ ~ ~
'"- --
-- =
- -==--
= : = : = = ~ = : :
-==:-
-

-
.-- ... ,
"'
' .
....
/"
;-
,
.
,
\
",r---
'-
!
/
"
\
,
,/
t
,
I
I
\
\
\
!
,
.
\
,
I
\ ,
, .
j/
" " -...."..
.. - ... ,
I
.. "
~
f - - ...
, ~
I ,
I '
\
,
t
,

,
"
~ I
, '
, \
I :
I' /
. - - - ~ )
\ \
'.
--
?
rtf
)
/ .,
I '" ... \
, .
r
71'
t ' ;",
0'
'\ ..
.. ''''.. : o
. ,
--'
.
"
"
... ..... 0
1
" ........
I . ..
I
I
.. ...... .
, '.
..
..
.' .. ...
. ..... \
11 # , ~
.... .....",.: . ...
.. '; ....
0' 'i.
o. t ...... to
.. ~
,
I
"
" ,
,," .. t.
'. ". .,
' 0 t
.. "-
..' ..
. "
oo, .T
: .
~ ,
0 .. "
.......
'..' .
'. '
": .
...
..
. ~ ' ..
......
.' ".,
..
. ... ..
..,
.. .......
" . T
.. ~ .
.. ~ w-. " ...
, .
.. ......
....
,
.

iT
..
,
.
l
.
.. -
........ -" .. .
.... 4
..
+
,.
.."

,.
..
..

.
,
"
. ...
.. .
, ..
....
.
.. ....... ,.,,"
... ""
.:-:-
.

..
t
\
..... .. _ . 'If .... _........
".
..
1" ... ; ....... \ /
A
,
I
I
\
\
,
\
.- - ..
,
,
t'
.
, ...,1
, ..' '. --"
." " ,. .' t ,'t
- I t
, .. I' '''
",: " I \
. - ,
.'
,
,
I

'\
"
,.
. \
I \
\ .
I
4
,
,
I
I
I
,
"
/
,
I
x-.......... .
...
\
,

,
::;;;. ... _- ....
-- -
'-
"
:. ( -" . . .. ." ' "
~ .... - ~ J
-- :: ;
. - ""'-
. .
, "
'f
"//
,
"
..
,.,
/
/
;r
.-----

" ---;:;: -
........... -=- -
-
-. -
.._. --=::
, .. -=----
. ----
. _--
....
..
..
"
..
,
,
.. ,.,
" ..
. : .-<!-.. . ..
,
,
..
-. '
!
,
.
I
I
.
'"' ....... ,./
. . .
. ~

. ! !.
" .- .
: .a :
. '
~ :
.,. '.
i
"
'., ' "
' , '
Deveto predavanje - 4. novembar 1923.
Kao sto se biea culnog sveta upoznaju sarno kada
seposmatraju u njihovom zivotu i dejstvima, tako je slucaj
i kod onih biea 0 kojima sam yam govorio i 0 kojima yam
govorim u ovim predavanjima, kod elementarnih biea pri-
rode koja se nalaze nevidljivo, natculno iza culno-fizickog i
koja isto tako ucestvuju u svim desavanjima u svetu, cak
zapravo ucestvuju u njima u jednom visem smislu nego
culno-fizicka biea.
No, mozete vee zamisliti, da za ta biea svet nesto
drugaCije izgleda, nego za biea culnog sveta, jer ste videli:
ta biea nemaju fizicko tela kao sto ga imaju biea culnog
sveta. Sve sto oni shvataju 0 svetu, opazaju u svetu, mora
biti drugaCije od onoga sto, na primer, prodire u Ijudsko
oko. Covek, recimo, oseea Zemlju kao kosmicko telo po
kome se on krcee. On cak oseea kao malu neprijatnost kada
se ovo kosn1icko tela nakvasi, kao sto je to s vremena na
vreme slucaj zbog raznih desavanja u atmosferi, pa covek
tek nesto malo utone u njega. On zeli da ovo zemaljsko tlo
oseea kao cvrsto, kao nesto u sta on ne tone.
Kod gnoma, na primer, ovaj naCin oseeaja, ceo
ovaj odnos prema Zemlji uopste nije prisutan; oni svuda
uronjavaju posto je cela Zemljina kugla za njih najpre kao
neka prohodna supljina. Oni mogu svuda da uou; za njih
nisu stene, za njih nisu metali nesto sto ih sprecava da sa
svojim bieem, pa - treba Ii da kazem: idu okolo, iii treba da
kazem: plivaju okolo? U nasem jeziku nema reCi koje izra-
zavaju kretanje ovih gnoma unutar Zemljine kugle. Sarno
to da oni imaju unutrasnji oseeaj , unutrasnji dozivljaj 0
razliCitim sastojcima Zemlje; oni drugaCije oseeaju kada se
kreeu duz neke zile metala, nego kada uzimaju za svoj put
neki sloj krecnjaka. A sve to gnQmi oseeaju na unutrasnji
naCin; oni prodiru kroz sve to. Oni zapravo nikada nemaju
0:
s1
Z)
r,
u'
k
s'
rr
k
p
s:
s,
p
n
z
k
v
}
(
l
r
(
r
t
I
126
predstavu 0 tome da postoji zen11ja; oni imaju predstavu
da postoji jedan prostor u kome oni dozivljavaju razlicite
je: osecaje zlata, osecaje zive, osecaje cinka, osecaje
Junka i tako dalje. Ovo je receno jezikom ljudi, ne na je-
zi ku gnoma. On je mnogo neposredniji; i oni dobijaju up-
ravo kroz to sto celog zivota obilaze sve zile, sve slojeve,
uvek iznova i iznova prolaze kroz njih, onaj izraziti intele-
ktualitet 0 kome sam yam govorio. Kroz to oni dobijaju
'e sveobuhvatno znanje, posto se njima razotkriva u
metalu i zemlji sve ono sto je napolju u svemiru; kao u ne-
ogledalu oni osecaju sve to sto je napolju u svemiru.
Ali samu zemlju gnomi ne opazaju, jedino njene razlicite
jke, razlicite nacine unutrasnjih dozivljaja.
Nasuprot tome, gnomi su izuzetno nadareni za uti-
koji dolaze od Meseca. Mesec je njima ono sto oni ne-
prestano pazljivo osluskuju. U odnosu na to oni su - ne
mogu da kazem rodeni, jer je upravo jako tesko naci reci
zato - ali, takoreci, nastajuci neurastenici. Zar ne, sto je
Kod nas bolest. to 1a za ova bica Qnoma zaoravo Olihnv 71-
/ ,.J LJ 1.. J
votni element. To kod njih nije bolest, to je nesto sto se
podrazumeva. To im daje onu unutrasnju osetljivost za sve
ono 0 cemu sam yam govorio. A to im, takode, daje i onu
unutrasnju prijemcivost za pojave Mesecevih mena. Ove
mene u pojavljivanju Meseca oni prate sa takvom paznjom,
ova unutrasnja pazljivost - a ja sam yam opisao snagu
njihove paznje - menjasam njihov oblik. Tako da se uis-
, kada se prati zivot gnoma, ima sasvim drugi utisak pri
om Mesecu on onoga koji se ima kad mladog Meseca,
opet drugi kod Mesecevih faza koje se nalaze izmedu.
Prilikom punog Meseca gnomima postaje neprija-
. Fizicka svetlost Meseca njima ne adgovara, stoga oni
ju napolje celo svoje osecajno bice. Oni oko sebe raza-
u kao neku duhovnu kozu i potiskuju svoje asecajno bire
granicu svog tela, kada je pun Mesec. I oni se zatim ne-
_ n v u . ~ ~ aka se za te stvali ima imaginativni pogled, pojavljuju
sjaju punog Meseca, rekao bih, kao svetleci, oklopljeni
127
mali vitezovi. Oni nose kao neki duhovni pancir oko sebe,
a to je ono sto izbija iz njihove koze napolje da bi ih sacu-
valo od punog Meseca koji im je neprijatan. No, kada se
Mesec pribliZava mladom Mesecu, gnom postaje providan,
cudesan; u njemu se vidi zraceca, svetlucava igra svetlosti.
Vidi se kako se u njemu desava citav jedan svet. To je kao
kada bi neko gledao u covekov mozak, ali ne kao anatom
koji ispituje celijsko tkivo, vee kao neko ko tu vidi misli
kako se prelivaju i svetlucaju: tako se ovi gnomi nekome
pojavljuju kao providni coveculjci u kojima se vidi igra m.i-
sli. Bas kada je mlad Mesec gnomi su narocito interesantni,
jer svaki nosi u sebi citav jedan svet i moze se reci: unutra
u tom svetu lezi zapravo tajna Meseca.
Ako se razotkrije ta tajna Meseca, dolazi se do vrlo
znacajnih rezultata; onda se dolazi do toga, da se kaze, da
je sadasnji Mesec u neprestanom priblizavanju - naravno
ne morate to sebi bukvalno da predstavite, kao da bi on
jurio ka Zemlji - ali on zapravo svake godine dolazi nesto
blize. I stvarno je Mesec svake godine nesto blizi Zemlji.
To se poznaje po igri Mesecevih snaga koja u svetu gnoma
postaje sve zivlja za vreme mladog Meseca. A na to pribli-
zavanje ovi patuljci izuzetno paze, jer izvlacenje posledica
iz toga sto na njima radi Mesec, u tome oni vide zapravo
svoju glavnu misiju u svemiru. Oni sa velikom napetoscu
ocekuju cas kada ce se Mesec opet ujediniti sa Zemljom i
prikupljaju sve svoje snage da budu spremni za taj cas
kada se Mesec sjedini sa Zemljom, jer ce onda iskoristiti
Mesecevu supstancu za to da Zemlja postepeno raseje po
svemiru svoju supstancu. Supstanca mora otici.
Ali time sto su sebi postavili ovaj zadatak, osecaju
se ovi vilenjaci, ovi gnomi izuzetno vazni, jer oni skupljaju
iskustva celog zemaljskog postojanja i pripremaju se, kada
sva supstanca Zemlje bude rasejana po svemiru, da svoj
razvoj prenesu na Jupiter, posto su sacuvali u strukturi Ze-
mlje ono sto je u toj strukturi dobro, da potom to utelotvore
J upiteru kao neku vrstu skeleta.
tada se
a to se
bi se sa
Je na zc
.
Jugu, a .
bi, dakl
planina
proteze
bi prime
na isto(
struktuI
stvari, s ~
oni koji
mi, sakt
struktur
obrazov
oblik ~
128
Vidite, kada se sagleda ovaj proces kod gnoma, tek
dase dobija podsticaj za to da se sebi jednom predstavi -
to se potom i moze - kako bi nasa Zemlja izgledala kada
se sa nje odstranila sva voda. Pomislite bar jednom kako
na zapadnoj polulopti sve orijentisano od severa prema
gu, a na istocnoj polulopti sve od istoka ka zapadu. Kako
', dakle, ako bi otklonili vodu, dobili Ameriku sa njenim
aninama i sa onim sto je ispod mora kao nesto sto se
teze od severa na jug; a ako pogledate Evropu, dobili
'primereno potezu Alpa, Karpata i tako daJje, ono sto je
istocnoj polulopti u tom pravcu. Dobili bi nesto kao
kturu krsta u Zemlji.
I ako se pronikne u ovo, dobija se utisak da je to, u
'ari, sjedinjeni svet gnoma sa starog Meseca. Tako da su
' koji su pretece nasih zemaljskih gnoma, Mesecevi gno-
" sakupili iskustva sa Meseca i ovu strukturu, ovu cvrstu
kturu cvrstog tkiva Zemlje, cvrste zemaljske tvorevine
razovali iz svog iskustva, tako da mi zapravo imamo cvrst
likZemlje iz iskustava starih Mesecevih gnoma.
129
To su stvari koje proizilaze iz odnosa na svet gn!
svetluc
rna. Kroz to gnorni dobijaju interesantan, izuzetno intere
iznutra
santan odnos prema celoj evoluciji svemira. Oni uvek pre
kastim
nose u izvesnoj meri ono cvrsto iz ranijeg u cvrsto kasnije
jedno
Oni su u razvoju cuvari kontinuiteta cvrste strukture. Takl
zelene
oni cuvaju cvrstu strukturu od jednog svemirskog tela dl
undine
. .
drugog. Spada u nesto najinteresantnije priei tim duhovni
prImaJ
bieima natculnog sveta i studirati njihove posebne zadatk
One p
jer se tek kroz to dobija utisak, kako sve sto je prisutno
taju f(
biea u svetu saraauje na celokupnom oblikovanju sveta.
baja, 1
Sada eemo opet od gnoma preei ka undinama, k
taje ill
bieima vode. Tu se coveku pruza vrlo cudnovata predstava
navise
Ta biea nemaju potrebu za zivotom koju imaju ljudi, ta

koae ni onu potrebu za zivotom koju inlaju, iako sam
ska hI
instinktivno, zivotinje, nego se moze utvrditi da undine
i take
takoae i silfe, imaju pre potrebu za smreu. One su stvarm
five 0
na jedan kosmicki nacin kao musice koje se bacaju u pIa
kako
men. One imaju oseeanje da zapravo tek onda kada umn
se, lZ
imaju svoj pravi zivot. To je neobicno interesantno: ovd
radec
na fizickoj Zemlji sve hoee da zivi i ceni se sarno ono sto l
onda
sebi ima zivotnu snagu; ceni se zapravo sve sto zivo klija ,
svoJu
pupi. Ako li se preae tu preko, onda sva ta biea govore:
raspa
umiranje, to je zapravo tek pravi pocetak zivota. I ta bica
kolos
mogu to i da osete. Uzn'lite eto, na primer, undine. Vero
vode
vatno vee znate da, recimo, mornari koji mnogo plove mo
supsl
rima, nalaze da more ostavlja jedan specifican utisak m
hra11l
Baltiku u julu, avgustu i septembru, a preko, zapadnije vee
tako
u junu, i onda ovi Ijudi kazu: more pocinje da cveta. On
da bl
zaudara u izvesnoj meri, ali zaudara pre svega ono sto u

moru truli. Truljenje mora tu dobija na vaznosti; CUlO daje
godi:
moru narociti miris trulezi.
trina
Ali je za undine sve to nesto drugo. Undine pri
sebe
tome ne oseeaju nista neprijatno, nego kada milioni i nli
lioni tih vodenih zivotinja, koje tu u moru trunu, uau u

stanje raspadanja, onda za undine more svetlucajuei pos
ptice:
taje jedna od najdivnijih fosforescentnih igri boja. Sve sija i
da s'
130
gno-
5to u
Jija i
vore:
biea
rer o-
m o-
k na
~ vee
Ono
:to u
daje
,
~ prl
.
l ffil-
:lu u
pos-
)IJa 1
svetluca u svim mogucim bojama. More za njih svetluca
~ n u t r i spolja narocito u plavkastim, Ijubicastim, zelen-
kastim bojama. Svo to raspadanja postaje u moru takvo
j dno svetlucanje i zasijavanje u tamnijim bojama sve do
zelene. A za undine su te boje realiteti, tako da se potom
undine vide kako u ovoj igri boja u moru one u sebe same
primaju ove boje. One uvlace ove boje u svoju telesnost.
One postaju takve kakve su ove igre boja, one same pos-
taju fosforescentne. A time sto primaju u sebe ovu igru
boja, time sto i same postaju fosforoscentne, u njima nas-
taje nesto kao ceznja, kao neka neizmerna ceznja da idu
navise, da odlebde navise. Ova ceznja ih vodi ka tome da
odlebde navise i one se sa ovom ceznjom nude kao zemalj-
ska hrana bicima visih hijerarhija, Andelima, Arhanaelima
i tako dalje; u tome one nalaze svoje blazenstvo. Potom
zive one dalje unutar visih hijerarhija. Tako je cudesno to,
kako se ova bica svakog ranog proleca razvijaju, reklo bi
se, iz nedokucivih dubina. Ona ucestvuju u zivotu Zemlje
radeCi na bilinom svetu na nacin koji sam yam opisao. A
onda se razlivaju u izvesnoj meri po vodi, uzimaju kroz
svoju sopstvenu telesnost fosforescentnost vode, ono sto se
raspalo, podizu to u neizmernoj ceznji navise i vidi se u
kolosalnoj, u grandioznoj slici sveta, kako te, iz zemaljske
vode nastale, undinama nosene boje, koje su duhovno-
supstancijalne, pruzaju bicinl.a visih hijerarhija njihovu
hranu, kako Zemlja postaje izvor hrane za vise hijerarhije,
tako 5to se ceznja undina sastoji upravo u tome sto pustaju
da budu pojedene od visih bica. Tu one zive dalje, tu one
ulaze u izvesnoj meri u svoju vecnost. Tako zapravo svake
godine ide neprestano strujanje navise od tih bica, cija nu-
trina je izgradena od Zemlje i koja ceznjivo zrace nudeci
sebe kao hranu visim bicima.
Predimo sada ka silfama. Mi nalazimo u toku godine
ptice koje umiru. Predstavio sam yam kako ove umiruce
ptice imaju svoju produhovljenu supstancu, kako one zele
da svoju produhovljenu supstancu predaju visim svetovima
131
i da tako odlaze od Zemlje navise. Ali, tu je potreban po-
srednik. Ti posrednici su silfe. Cinjenica je da se zbog umi-
ruceg pticijeg sveta vazduh stalno pl,lni astralitetom, sa
nizim astralitetom, ali upravo sa astralitetom, sa astralnom
supstancom. N e mogu reci da u toj astralnoj supstanci silfe
leprsaju, rekao bih - ako ta rec ne bi zvucala ruzno - lebde,
silfe lebde. One uzimaju ono sto dolazi od ptica koje umiru,
to nose dalje ceznjivo u visine i zele da budu disane od
bica visih hijerarhija. One se nude kao ono sto je bice di-
sanja visih hijerarhija. Ponovo jedan grandiozan prizor!
Dok se gleda to urniranje pticijeg sveta, ova astralna, iz-
nutra blistajuca supstanca prelazi u vazduh. Silfesevaju
kao munje kroz vazduh i preuzimaju u svoje plave munje,
koje najpre pozelene, a onda pocrvene, ovaj astralitet koji
dolazi od ptica i brzo uzlecu uvis kao sevajuce munje. Ako
se ovo prati i izvan prostora, vidi se kako Qne postaju ono
sto disu bica visih hijerarhija.
Tako da se moze reci: gnorni prenose strukturu je-
dnog sveta u drugi. Oni nastavliaiu da idu u izvesnoj meri -
ali receno sarno u poredenju - horizontalno sa evolucijom.
Druga bica, undine i silfe nose navise ono sto oue osecaj u
kao blazenstvo u sopstvenorn urniranju, u postajanjuonim
u cernu se uziva, sto se dise. Potom one tu nastavljaju da
zive u visirn hijerarhijarna; u njirna osecaju svoju vecnost.
A kada se prede ka bicima ,vatre, pa pornislite bar
jednorn, dragi rnoji prijatelji, kako se prah leptira sa lepti-
rovih krila sa umirucim leptirima prividno raplinjuje u
nista. To sto spada kao prah sa leptirovih krila jest,e visoko
produhovljena materija. Sve to se utapa u toplotni eter
koji obuhvata Zernlju kao majusne komete, svaka i naj-
manja truncica ulazi kao rnalecna kometa u toplotni eter
Zemlje. Kada se svet leptira priblizava svom krajuu toku
godine trepereci i svetlucajuci, sve postajeunutrasnje
kanje i svetlucanje. I u to sevkanje i izlivaju se
bica vatre, ona to docekuju. To sevka i svetli. u njima dp.lje,
a i ona takode postaju ceznjiva. Ona nose u visine to sto su
1
,
1
1
1
,
1
.
1
t
132
0-
m
fe
e,
u,
Dd
.
I -
n.
.
JU
m
fa
i r
:I-
U
:0
J-
U

:e
1
taka docekala. I vidise- tosamveeopisaosajednedruge
strahe - kakosadato,stosa krilaleptiranose napolje biea
vatre, blistau svetskomprostoru. Ali, to nesarnodablista
prema spolja, to i struji napolje i to je one sto se zapravo
od pruzapogleduduhovavisih hijerarhija. Duhovi
visth hijerarhijagledajunaZemljuivideodZemljeprven-
stveno fa' biea leptita i insekata koja biea vatre iznose; a
bica vatre svoje najvise uzivanje u tome da osete
kaa su ona ta koja se postavljaju pred duhovne oci visih
hijerarhija. Za njih je najveca Inilina da budu videna, da
budu,- takoreci,podignutapogledom,duhovnimpogledom
visih hijetarhija.Onastremekaovimvisim hijerarhijamai
privodeimznanjesaZemlje.
" vidite, kakosutaelementarnabieaposrednici
izmeau ZethljeiduhoVI1og kosn'1osa: taj igrokaznavisefo-
sforescirajueih undina, koje iscezavaju u vazdusnom i pla-
menorh mdru viSih hijerarhija kao hrana, navise sevajuee
zelenkasto-crvenkaste munje silfi, koje se udisu tamo gde
zemaljskoneprestanoprelaziu vecno,vecnoostajanjebiea
vatrecijedelojedugogveka. PostoseovdenaZemljiumi-
ranje ptica,odigrava sarno u odredeno doba godine, ova
bica vatrese todase onestojeod njih za gleda-
nje, takoreci;izlivacelegodineu svemir.TakoZemljanosi
oko mantila. Gledanaspoljaona
se po}avljujtb Ali, sve to prouzrokuju biea
koj'avideze'maljskes,tvarisasvimdrugacijenegostoihvidi
tovekaje, Rao sto je vee receno, Zemlja nesto
,stoisliGseca kaotvrdasupstancanakojoj onmozedastoji
i Za gngme ahaprovidna kugla, suplja kugla. Za
tltid,i,tjelevodanestou cemuonemogui daopazajuidau
.seM- l' dozive fosforesciranje. Zasilfe je astra-
,lnovaZdfha, dolazi od umirueeg pticijeg sveta, one
,. p.Ostajiijossjajnijemurtjenegostosubile;silfe
. <". "
sri inace,tfi'atpiavkastemUhje. A opet, propadanje biea
" leptiraje takoreei, trajn6 obuhvata Zemlju kao
sa pogledjetotako,dajeu
133
izvesnoj meri Zemlja okruzena predivnom vatrenom sli-
kom, a na onoj strani, kada se gleda od Zemlje prema
gore, jesu ove sevajuee munje, ove fosforescentne i isce-
zavajuee undine. Sve je to tako, da bi se moralo reei: ovde
na Zemlji tkaju i zive ovi elementarni duhovi; oni streme
navise i iscezavaju u ognjenom ogrtacu Zemlje. Ali, u stva-
rnosti oni zapravo ne iscezavaju, vee tu nalaze svoj vecni
zivot tako sto prelaze u biea visih hijerarhija.
A sve sto se tu na kraju vidi kao velicanstvena slika
sveta, izraz je onoga sto se desava na Zemlji, sve se to naj-
pre u svom pocetnom stadijumu odigrava na Zemlji. Mi
ljudi se uvek nalazimo u tome sto se tu odigrava i stvarno
je to tako, iako covek svojom obicnom sveseu najpre nije
sposoban da obuhvati ovo okruzenje, da se covek svake
noci nalazi u tkanju i delanju ovih biea, da sam ucestvuje
kao ] a i kao astralno telo u tome sto ova biea razvijaju.
Ali je narocito gnomima neka vrsta zabave da pos-
matraju coveka koji spava; ne fizicko telo u krevetu, nego
coveka koji Je van teia kao j a i kao aSlraino lelu i
da vide: taj covek zapravo misli u duhu, a to ne zna. On ne
zna da njegove misli zive u duhovnom. A i undinama je
nejasno to sto covek tako malo poznaje samog sebe; sil-
fama isto tako, bicima vatre isto tako.
Vidite, na fizickom planu je cesto neprijatno kada
nas uvece obleeu komarci i njima slicno. Ali, oko duhov-
nog coveka, oko Ja i astalnog tela noeu tkaju i zive ova ele-
mentarna bica i ovo okolno tkanje i okolni zivot su zap-
ravo neprestano opominjanje na to da se covek sa svojom
svescu pomera napred, tako da 0 svetu sve vise zna.
Tako da sada mogu da pokusam da yam dam neki
pojam 0 tome kako ova bica: gnomi, undine, silfe i bica
vatre tu okolo bruje i kako to biva kada covek pocne da
cuje sta njih zapravo kod nekoga zabavlja, a sta od nekog
hoee, tako sto coveka opominju da napreduje sa svojom
svescu. Da, vidite, tu dolaze gnomi i kazu otprilike:
Gnomi
on tek
pravog
doviku
- onl IT
Zatim

Aod '
- stva
TOSl
134
Ti sanjas samog sebe
I izbegavas buaenje.
znaju da covek ima svoje J a zapravo kao u snu, da
ntek n10ra istinski da se probudi, da bi dosao do svoga
ravog Ja. Oni to sasvim jasno uviaaju. Oni mu dok spava

Ti sanjas samog sebe
oni misle po danu -
I izbegavas buaenje.
Zatim se ori od undina:
Ti mislis dela Anaela...
Covek ne zna da su njegove misli zapravo kod Anut; la..
Ti mislis dela Anaela
A ne znas to.
t Aod silfi zvuci coveku koji spava:
Tebi svetli moe Tvorca,
Ti to ne slutis;
Ti oseeas njenu snagu
. stvaralacka moe - snaga -
A ne zivis je.
To su otprilike reci silfi, reci undina, reci gnoma.
135
sveta
Recibicavatre:
TebesnazivoljaBogova,
Tijeneprihvatas;
Tihocessanje.nomsnagom
- sasnagomvoljeBogova-
A gurasjeodsebe.
Svesutoopomenedacovektrebadanapredujesasvojom
svescu. Ovabica, koja ne dolaze u fizicki zivot, zele dase
coveksasvojomsvescudalje pomera,dabimogaodai
Il1
a
udelau njihovomsvetu.
A akosecovektakouziviu onostoovabicaimaju,
takoreci, da kazu ljudima, onda se takode postepeno fa
zurne kako ona izrazavaju sopstvenu sustinu. Gnomi, na
primer,otprilikeovako:
Ja odrzavamsnagubicakorena,
Onan1.i stvaraobliktela.
Undine: J a pokrecemvodenusnagurasta,
Onamigradizivotnutvar.
Silfe: Ja srcemvazduhazivusnagu,
Onameispunjavasilinompostojanja.
. \
A bicavatre- tujevrloteskonacibilokakvureczaonoslo
ona cine, jerona stoje daleko od zemaljskog zivotai
. ' , ,. ,e
maljskogposla. Zbogtogasamjenapravioodreci "vihitt:'
(nemacki: verdauen),alinedabipodsecalanavarenj'e,jeT
je to jedno vatreno rastakanje: ja rastapam (nernacki:
. .' I
daue). "DauenII mora bitiglagol, jerce salllO t;3.ko
razenoonostoseovdedesava: .
OV(
nek
seb(
mer
vala

caju
mor
ako
mal
kosr
nacil
gnor
dalil
zaor
Moc;
struj<
cnih;
Sahe
se,da
jni vi
Zeml
bden
nJu n,
gore
136
Ja rastapamsnaguvatreneteznje,
Onameoslobadau duhovnostiduse.
Ovde samsepotrudio,kolikojebilomoguee,dayamdam
neki pojam, kako ova biea elementarnog carstva sarna
sebe karakterisuistaonadonose ljudimanajpre kao opo-
menu. Ali, ona nisu toliko osorna da bi coveku dosapta-
vala sarno negativnosti, nego od njih dolaze u izvesnom
smislu lapidarne recenice. Ove lapidarne recenice se ose-
caju kao nesto neizmerno gigantsko. Kod ovih stvari vee
om morate u sebidaprisvojite oseeaj za to, kakoje drugacije
l se ako se neka recenica izgovara sarno lj udskim recima, pa
lrna ma kakoonabilalepa,ilipakakonekatakvarecenicakao
kosmicki odzvanja od cele moene vojske gnoma. Upravo
aJu, nacin postankaproizvodi razliku. A kadacovek osluskuje
ra- gnome, tadamuu susretodzvanja gnoma,postosumu
na dali opomenukojusamopisao;tada museodhoragnoma
zaon:
Trudisedabudesbudan!
Mocan je moralni utisak koji oznacavaju takve reci, koje
struje kroz svemir spojene iz neizmerno mnogo pojedina-
cnih glasova.
A izhoraundinaserazleze:
'..
Misliu duhu!
;'; .
.....'.. ... .
"",'-- .
Sa horomsilfinijetakojednostavno,jerupravoondakada
sto"
se, dakle,prisjajupunogMesecapojavljujugnomikaosja-

.'t"i\'
jni vitezovi uoklopu, tada zazvuci od njih kao iz dubina
.t: ..
Zemlje: "Trudisedabudesbudan!" Kadaseundinerazle-
Jex
bde naviseu zeljidabudupojedene,zazvuciu tomuzdiza-

",
nju nazadkaZemlji: "Misliu duhu!" Odsilfi, takostoone
iZ::-
gore pustaju: da budu udahnute, iscezavajuei u svetlosti
munje,tako
,.n.
' . ..... .
...
".....
,c',
137
'
l
sto sevaju unutra u svetlosti i u njoj iscezavaju, tada zvuCi
od njih iz visina nadole:
Zivi stvarajuci zivot koji dise!
A kao, rekao bih, u vatrenorn gnevu, ali u gnevu
koji se ne oseea kao nesto ponistavajuce, vee kao nesto sto
covek mora da ima od kosmosa, kao iz vatrenog a istovre-
meno entuzijastickog gneva, odzvanja kada biea vatre uno-
se njihovo u ognjeni ogrtac Zemlje. Tu se sada ne razleze
kao iz zajedno skupljenih pojedinacnih glasova, nego iz ce-
log okruzenja dolazi kao glas groma:
Primi sa ljubavlju snagu volje Bogova!
N aravno, od svega toga se moze odvratiti paznja,
tada se to ne cuje. Zavisi od same covekove volje, da Ii ce
on takve stvari primetiti iIi ne. Ali, time sto ih primeeuje,
on zna da su one sastavni delovi postojanja sveta, da se
cinjenicki nesto desava time sto se na opisani nacin razvi-
jaju gnomi, undine, silfe, biea vatre. I gnomi nisu za coveka
tu sarno u onakvom odnosu kao sto sam ga vee opisao,
nego su tu da bi pustili da zazvuce od Zemlje njihove reCi
sveta, undine njihove svetske reci u strujanju navise, silfe
odozgo, biea vatre kao neki hor, kao slivanje moenog raz-
leganja glasova.
Da, to je premesteno u reci tako, kako bi se to ne-
kome moglo prikazati. Ali, te reci pripadaju Reci sveta i
mada ih sa obicnom sveseu ne mozemo cuti, ipak te reCi
nisu bez znacaja za ljude. Jer prastaro shvatanje, koje je
proishodilo iz instinktivne vidovitosti, da je svet izgraaen
iz Reci, jeste upravo duboka istina. Ali, Rec sveta nije ni
najmanje neki spoj slogova, nego je Rec sveta ono sto
skupa zvuci iz nebrojenih i neizbrojivih bica. Bezbrojna i
neizbrojiva bica imaju nesto da kazu u totalitetu sveta, a
Rec sveta zvuci iz svih ovih bezbrojnih bica zajedno. Opsta
apstra1
potpun
staviti
kako S
..
svoJlm
zvuce i
diji sve
se da t
one st(
tani sis
vaJu, p
izliva l
dole sl
covekc
sa orgc
paznja
slite, I
zraci Sl
covek,
onoga
ljubav
snagu
cama
prolaz
dveri :
organ]
Sisterr
Organ
138
straktnaistina,dajesvetroaeniz Reci,nemozenamto
tPU110 predstaviti, vee nam to moze u potpunosti pred-
.aviti jedinokadamipostepenokonkretno doaemona to
aka se iz glasova pojedinacnih biea sastavlja Recsveta u
I'Ojim razlicitim nijansama, tako da te razlicite nijanse
YllCe i govore u velikoj harn1.oniji svetai u moenoj melo-
iji svetadokonastvara,
Dok hor gnoma pusta da zazvuci njegovo "Trudi
da budesbudan",tojesarno u jezikgnomapren1.esteno
100 stodelujekaosnaga,dabise uspostaviocovekovkos-
oi sistem,uopstesistemkretanja,
A dok undine pozivaju "Misli u duhu", one pozi-
'aju, prevedenonanacin undina,onostosekaoRecsveta
liva u coveka,dabiseoblikovaliorganiizmenematerija,
Doksiife, timestopostajuudahnute,pustajudana
'ole struji njihovo "Zivi stvarajuei zivot koji dise", dotle
lOveka prozima,potresai protkivasnagakojagaobdaruje
jaorganimaritmickogsistema,
A stananacin bieavatre zvuci ovamoodvatrenog
''''ot '''X" 7o
m
l
J
' p V<:ln nrn""'k"m :::l ko<;;:p nq t o
Jl1 1 u "-"u L....J"-'.l '-' 6 .A.. '-.JJo. J...l...l. ..... ,A. b ...c. ........0 '-'.... -J'_ ..lo.-.... ........... . ,_, .......- ............... '-_
Jaznja, tojeonostose pojavljuje u odsjaju, u slici - pomi-
;!ite, pa to sija ovamo od ognjenog ogrtaca Zemlje! Tu
snagaoveRecinaovamo! I svakinervno-culnisistem
:oveka, takoreeisvaka glava, jeste mala, minijaturna slika
moga sto tu prevedeno najezikbiea vatreznaci: "Primis
,jubavlju snagu volje Bogova", Ta Rec "Primi s ljubavlju
,oagu volje Bogova je onosto deluje u najvisimsupstan- I I
L
:ama svetai sto,kadacovekizmeausmrtii novogroaenja
1rolazi krozsvoj razvoj ,preoblikujeonostooniznosikroz
L
jveri smrti u ono sto zatim kasnije postaju nervno-culni
)rgani coveka.
l
L
)istem kretanja
)
Horgnoma:Trudisedabudesbudan!
1
l
rganizacijaizn1.ene materija
Undine:Misliu duhu!
139
l
" .
, t ...,-
,
Ritmicki sistern
Silfe: Zivi stvarajuci zivot koji dise!
Nervno-culni sistem
Bica vatre: Primi sa ljubavlju snagu volje
Bogova!
Tako vidite, kako ono sto lezi sa one strane praga
pripada nasoj prirodi, kako nas to uvodi u stvaralacke snage
Bogova, u ono sto i u svemu drugom deluje i zivi. Moglo bi
se vee reci, kada se covek seti svega onoga sto je jedno
drugo vreme zeljno iscekivalo, a sto lezi u recima - da ja
Delatnu silu i klice sagledam
Pa da po recima vise ne raspredam,12-
to se mora ostvariti u daljem toku razvoja covecanstva
Inace, mi sarno preturamo po celom tom znanju u recima.
ako nemamo uvid u semenske snage koje coveka izgraduju
na najrazlicitije nacine.
Tako da mozemo reci: sistem kretanja, sistem iz
mene materija, ritmicki sistem, nervno-culni sistem jesu
jedno jedinstvo, koje struji skupa tako 5tO odozdo n v i s ~
odzvanja: "Trudi se da bude5 budan"; "Misli u duhu" -s
recima koje streme navise mesaju se odozgo nadole one
druge: "Zivi stvarajuci zivot koji dise"; "Primi sa Ijubavl
je
j
snagu volje Bogova" .
Ovo "Primi sa ljubavlju snagu volje Bogova
ll
ono 5tO mirno stvara u glavi. N arocito ono odozdo stre
meci navi5e "Misli u duhu", odozgo strujeci nadole "iiV'
stvarajuci zivot koji di5e" je ono 5tO u zajednickom dejsl
vovanju tako tka i zivi da se stvara slika 0 nacinu kako c
vekovo disanje prelazi, ritmicki prelazi u covekovo del
vanje u krvi. A ono 5tO nam usaduje culna oruda, to je on
5tO odozgo struji nadole: "Primi s ljubavlju snagu volje B
gova" . Ono, medutim, sto deluje u nasem hodu, u stajanju
140
U pOk1
dovodJ
"Trudi
koja m
pnju, k
tim pe
jos sas
vaspos
takore
stvaral
osnovi
Gnomi
T Tnd....., r
LJ j ih.
Silfe
Bica va
, >
pokretanju nasih misica i saka, ono sto coveka uopste
yodi do ispoljavanja njegovog voljnog, to odzvanja u
rudi sedabudesbudan".
Takovidite dajecoveksazvucje one Reci sveta,
lje
Jja mozebiti,dakle,interpretirananasvomnajnizemstu-
ju, kao stosanl. yamtopredstavio. OvaRecsvetaseza-
1penje sve do visih hijerarhija, koje se moraju razvijati
praga
\5 sasvim drugacije nego Rec sveta, time sto se kosmos
snage
spostavlja i nastaje. A onosto su ovaelementarnabica,
globi
lkoreci, viknulau svet, tojeposlednjiodjekonogastoje
edno
:varalacka, gradilacka.i oblikujuca Recsveta, koja lezi u
Ja snovi svihdelovanjaisvakogpostojanja.
Jnoml
l stva.
...,.
:Clma,
'aduju
I
n
d"
Inc
~ iz-
I
Jesu
"
- sa
one
Ufe
avlju
a"
Je
stre-
v -
"Zivi
Clejst-
o co-
delo-
jica vatre
ono
Bo-
anJu,
Tisanjassamogasebe
I izbegavasbuaenje.
Ja odrzavamsnagubicakorena-
Onamistvaraobliktela
'TO I''''' d 1.A .rt 1
.1..1 mlS IS e a nueJ.6.
A neznasto.
Ja pokrecemvodenusnagurasta-
Onamigradizivotnutvar
TebisvetlimoeTvorca
Tijeneslutis;
Tiosecasnjenusnagu
A nezivisje.
Ja srcemvazdusnusnaguzivota-
Onameispunjavasilinompostojanja
TebivoljaBogovadajesnagu,
Tijeneprihvatas;
Tihocessanjenomsnagom,
A gurasjeodsebe.
141
Horgnoma:
Undine:
Silfe:
Bicavatre:
Ja rastapamvatrenusnaguteznje,
Gnameoslobaaau duhovnostiduse.
Trudisedabudesbudan!
Misliu duhu!
Zivistvarajucizivotkojidise!
PrimisIjubavljusnaguvoljeBogova!
*O't, ()g. <003.*
***
142

..

.
.s- f
- ( ,

:. ,
,
1
.

\



i(
J
"/
---
-

=-
-=:..
-=-
==a,.
=

"l
?
?-
a

-:a.
i
f

I

:;:
)
f
I-;}


(;
,r {_ _-,_'
-
,
-
\
'"
! .J.l
)
- ,
,
-
I
.
- .
-
-
- - "!:!" - ,
"'
\
,
/

I'
,

\
\ '
,
,
r
..-
,
\
I
.I
, ,
,
\
,
I
I
,
I ,
\
,
\
,
,
,
J
,
,
..
,
,
...
,
I
.
I
,
..
,
,
,
.
..-
....
..........
"\
\
I
I
,
.
..
I
,
,
I
I
I
,
,
.
...
"
,
,
,
,
" /
, .
.,
.
. -
..
.
,
.
.
.
.4
,
"
"
-
-

.
"
.

.
0'
,
,
.
...

.
' ...
I
.

--
"
' "_ I
"
I
,,/
,
"
,
I
,
,
r
"\ \ I

I
: I
I
\
I
....
I
,
/'
~ .
..
., ~ ,
,I.' ' .\
. . -. .
." , \
. " f
"
.
.
\0
.
. . , ' : ,-
" .
....
.. .,.
,
'+
,
::
,
:: ';
,
'II
..
- ,
..
.r-
~ ,
~ /"---"' ( " ,
or
I ~ I
la ----
tel I "" - ,- . ... ' ''.
~ . ' ... ..
--
-==
-
--===
-
-
-----

.....,....
-
........ -
-
-
-
-
-
--
-=-
-
'-
--
-........-
-
-
-
-
-
,


Y/""""__",-___,J
!
,
...
' .
(
"
' .

IVDEO
TAJNECOVEKOVEORGANIZACIJE
Desetopredavanje- 9. novembar 1923.
Videlistedau ovimpredavanjima,kojasamdrzao
u poslednje vreme, sve navodi ka tome da se pojave u
svetu tako obuhvateda iz toga na kraju proizade stvarno,
opseznoznanje0 coveku.Svestosmoposmatraliguranas
prerna saznanju 0 coveku. Saznanje 0 coveku postaje mo-
guce kada ono moze poceti od najnizih formi pojavnog
sveta, od svega onogasto se covekuotkrivakao materija-
Ini svet. A tostopocinjesaposn1.atranjemonogastoseot-
kriva kaomaterijalnisvet,tomorazavrsitisaposmatranjem
sveta hijerarhija. Odnajnizih formi materijalnog postojanja
pa navise do najvisihformi duhovnog postojania, do sveta
hijerarhija, morase traziti onostozajedno moze voditi ka
stvarnomznanju0 coveku. U ovomtrenutkucemonacrtati
nekuvrstuskicezatakvoznanje0 coveku,u predavanjima
kojasadamoguodrzatipredvarna.
Mora nam bitijasno, da ono sto danas pred nama
stoji kao covek jeste rezultat onog dugog kosmickog raz-
voja, koji sam uvek obuhvatao kao Saturn0 v, Suncev,
Mesecevi Zemljin razvoj. Razvoj Zemljejosnijedovrsen.
Ali, neka nam budejasno, sta zapravo covek ima da zah-
vali Zemljinom razvoju u uzem smislu, koji se, dakle, na-
dovezujenaMesecevrazvoj.
Vidite, kada vi sirite i pokrecete vase ruke, kada
pokrecete svoje prste, kada izvodite bilo koji spoljni pok-
ret: sve sto je u vasem organizmu neophodno za to da vi
mozetedapokreceterukeinoge,glavu,usneitakodalje,-
a snagezatakvacovekovaispoljavanjaulazeu najunutras-
njijedeloveljudskogorganizma- svejetocovekudodeljeno
143
kroz Zemljin razvoj u uzem smislu. Pogledate Ii nasuprot
tome u sve sto je razvoj izmene materija, u prostor koji je
zatvoren spoljnom covekovom kozom, gledate Ii sve to sto
se odigrava tu u fizicko-telesnoj unutrasnjosti coveka kao
razvoj izmene materija, tada u tome imate sliku 0 onome
sto covek ima da zahvali Mesecevom razvoju. A 0 onome
sto covek zahvaljuje razvoju starog Sunca, imate sliku kada
pogledate na ono sto je u coveku na bilo koji nacin ritmicki
proces. Proces disanja, procesi cirkulacije krvi najvazniji su
ritmicki procesi; za sve te ritn1.icke procese covek ima da
zahvali starom Suncevom razvoju. A sve sto je razvoj ne-
rava i cula, koji su opet rasireni celim telom danasnjeg co-
veka, to covek zahvaljuje starom Saturnovom razvoju.
Ali kod svega ovoga morate imati u vidu, da je co-
vek jedna celina i da je razvoj sveta jedna celina. Kada mi
danas tako, kao sto sam to uradio u mojoj "Tajnoj nauci u
skici" ukazujemo na stari razvoj Saturna, onda mislimo na
onaj razvoj koji je jednom, pre prastarih vremena pretho-
dio SU!1cevom, Mesecevom i 7 emljinom r8]Vnj u . Al i , tn je
u osnovi uzevsi san'lO jedan Saturnov razvoj, koji j e dove-
den do Zemlje. Za vreme dok se Zemlja razvija, nastaje
takode i jedan Saturnov razvoj. Ovaj novi Saturnov razvoj
je unutar Zemljinog razvoja; on je takoreci najmladi Satur-
nov razvoj. Onaj koji je dosao do Zemljinog razvoja je naj-
stariji. Onaj koji se kao Saturnov razvoj nalazi smesten u
starom Suncu je mladi; onaj koji je smesten u Mesecu je
jos mladi; a Saturn koji danas ispunjava Zemlju, koji u sus-
tini polaze pravo na izvesne toplotne organizacije Zemlje,
to je najmladi Saturnov razvoj. A mi se sa nasim covekom
nalazimo unutar tog Saturnovog razvoja.
Tako smo mi uvuceni u kosmicki razvoj. Ali, mi se
nalazimo takode i u onome sto nas na Zemlji prostorno
okruzuje. Uzmimo, na primer, mineralno carstvo. Mi sto-
jimo sa mineralnim carstvom u interakciji. Mi preuzimamo
mineralno kroz hranu. Mi ga primamo inace i kroz disanje
i tako dalje. Mi preradujemo to mineralno u nama.
covekl
Je sme
studir,
h r n i j ~
mlrnlC
nekak
menJa
pojavl
od mi:
toga, I
sopsh
vog 6
nase 1
toplot
autim
zirati,
tool01
spolj n
Kada
USlsar
zajedl
sopst
Sve II
trenu
ornet
trenu
UZlm:
sto 01
ali or
eter.
dusnl
stvo'
sam I
144
Ali, svaki razvoj, svi svetski procesi drugaciji su u
oveku od onih izvan coveka. Ja sam vee napomenuo: cista
esmejurija kada mi danas u hemijskim laboratorijama
tudiramo hemijske procese i onda zamisljamo da se ovi
emijski procesi jednostavno, kada covek jede neku na-
nirnicu, nastavljaju u covekovoj unutrasnjosti. Covek nije
ekakav spoj hemijskih dejstava; tu, unutar coveka, sve se
rr enja. I sa odreaene tacke gledista se ova promena
lojavljuje na sledeCi nacin.
Pretpostavite da uzimamo mineralno. Sve sto mi
id mineralnog uzimamo, mora biti u coveku dovedeno do
oga, da sledece bude od vaznosti. Vi znate da mi imamo
opstvenu toplotu; mi imamo u toploti nase krvi, kod zdra-
'og coveka, otprilike trideset i sedam stepeni. U toploti
lase krvi mi imamo nesto sto prevazilazi prosecnu spoljnu
oplotu. Sve mineralno sto primamo u sebe, mora se, me-
lutim, u nasem organizmu tako izmeniti, tako metamorfo-
lirati, da ono sto u toploti nase krvi prelazi preko srednje
'.oplote spoline okoline, sto le vise nego srednja topl ota
,poljne okoline, da to sa zadovoljstvom primi to mineraln .
pojedete makar mrvicu soli, onda ova so mora biti
lsisana od vase sopstvene toplote, ne od toplote koju imate
1ajedno sa spoljnim svetom, nego mora biti usisana od vase
,opstvene toplote, mora sa zadovoljstvom biti primljena.
)ve mineralno mora da se pretvori u toplotni eter. A onoga
renutka kada covek u svom organizmu ima nesto sto
)meta pretvaranje bilo kog minerala u toplotni eter, toga
renutka je on bolestan.
Idemo dalje, krenimo ka onom biljnom koje covek
Covek uzima biljno; on sampripada tom svetu time
;to on u sebi takoae razvija biljno. Covek sadrzi mineralno,
ali ono tezi, neprestano ima tendenciju da postane toplotni
Biljno u coveku neprestano tendira da postane vaz-
jusno, gasovito. Tako da covek ima u sebi biljno kao car-
ItvO vazduha. Sve sto od biljnog dolazi u coveka, iIi sto on
lam razvija kao unutrasnju biljnu organizaciju, mora postati
145
vazdusno, mora u njemu imati moguenost da poprimi vm
dusni oblik. Ako to ne poprima vazdusni oblik, ako je nje
gova organizacija takva da ga sprecava da sve ono sto l
njemu hoee da bude biljno prede u vazdusni oblik, onda je
on bolestan. Sve zivotinjsko sto covek uzima, ili sto on sam
u sebi obrazuje kao zivotinjsko, sve to mora u coveku kad-
tad poprimiti tecnu, vodenu formu. Covek ne sme u sebi
da ima nista od zivotinjskog, nista od unutrasnje proizve-
denog zivotinjskog, nista od uzetog zivotinjskog, sto u nje-
mu nije proslo proces kroz koji ec u njemu jednom postati
tecno. Ako covek nije u stanju da svoje sopstvcno zivoti-
njsko, iii tude zivotinjsko uCini tecnim, da bi zatim ponovo
preslo u cvrsto, onda je on bolestan. Sarno ono sto u co-
vcku rada Cisto ljudske forme, sto kod coveka dolazi od
toga da je on biee koje uspravno hoda, da on ima u sebi
impulse za govor i misljenje, sarno ono sto ga zapravo Cini
covekom, sto ga izdize iznad zivotinje, to sme u cvrsto ze-
maljsko , - a to Cini najvise deset proccnata njegove ukupne
organizaciie - to sme da ude u cvrsto, u cvrsto obIikovano,
u formu. Ako bilo sta od zivotinjskog iii biljnog ulazi u co-
vekovu cvrstu formu, onda je covek bolestan.
Sve mineralno mora jednom u coveku postati top-
lotni etef. Sve biljno mora u covcku proei kroz vazdusni
prolazni stadijum. Sve zivotinjsko mora u coveku proCi
vodeni prolazni stadijum. ledino sve ono sto je ljudsko
sme u njemu da zadrzi zemaljsko-cvrst oblik. To je jedna
od tajni ljudske organizacije.
Sada ostavimo najpre po strani ono - kasnije pos-
matranje ee to uCiniti tim izdasnije - sta covek ima od Ze-
mlje; uzmimo ono sto je u coveku organizacija razmene
materija, sto on svakako za vreme zemaljske organizacije
preinacuje, ali sto u klici ima iz vremena starog Meseca.
Ako uzmemo, dakle, ono sto se kao razmena materija u
uzem smislu izvrsava u okviru ljudske koze, pri cemu izluCi-
vanja treba u potpunosti da uracunamo u razmenu materija,
Jnda se sve ovo, rekao bih, neprestano menja uzimanjem
46
z-
hranljivih materija. Hranljive tvari, koje su prvo van co-
e-
veka, ulaze u coveka i najpre se uclanjuju u ovaj sistem
u
izmene materija.
le
Ovaj sistem izmene materija preraduje one sto je
m
covekova okolina u ljudsko. Sve mineralno pocinje da se
d-
priblizava toplotnom eteru, sve biljno da se priblizava ga-
bi
sovito-vazdusasto-prozracnom, sve sto je zivotinjsko po-
e-
cinje, posebno sto je stvoreno od samog zivotinjskog, da se
e-
priblizava vodenastom i obrazuje, kao jedno organizovano
lti
oblikovanje forme, one pravo ljudsko u cvrsto. Sve to kao
ti-
tendencija lezi u izmeni materija. I izmena materija je u
vO
odnosu na to nesto izvanredno interesantno.
0 -
Kada pratimo izmenu materija navise do disanja,
)d
onda nalazimo da covek iz sebe izdvaja ugljenik koji se
:hi
.
nalazi svuda u coveku. Njega trazi kiseonik, preobrazava
Inl
:e-
se u ugljenu koju onda covek izdise. U gljena kise-
lina je spoj ugljenika i kiseonika. Kiseonik, koji se usisa
ne
disanjem, navali na ugljenik i uzima ga u sebe; covek izdise
lO,
19lje nu kiselinu, koje je kiseonik lsao ug-
'0 -
ljenikom. Ali, pre nego sto se desi izdisaj, ugljenik postaje,
takoreci, jos i dobrotvor ljudske prirode. Jer ovaj ugljenik,
p-
, .
time sto se spaja sa kiseonikom, time sto u izvesnoj meri
'nl
spaja one sto ucini cirkulacija krvi sa onim sto zatim nap-
ravi disanje iz cirkulacije krvi, time ovaj ugljenik postaje
dobrotvor ljudske organizacije; jer pre nego sto napusti
covekov organizam, on u celom tom organizmu siri stru-
janje iz etera. Fizicka nauka jedino kaze: ugljenik se izdise
sa ugljenom kiselinom. Ali, to je samo jedna strana celog
procesa. Covek izdise ugljenu -kiselinu, ali kroz izdisaj u
njegovom celom organizmu ugljenik, na koji polaze pravo
kiseonik, ostavlja iza sebe eter. Taj eter prodire u etersko
telo coveka. I taj eter, koji se uvek stvara od ugljenika, je-
ste one sto cini covekovu organizaciju podobnom da se
otvori duhovnim uticajinla, one sto prima astalno-eterska
dejstva iz kosmosa. Tu taj eter, koga ugljenik ostavlja iza
sebe, privlaci kosmicke impulse, one kosmicke impulse koji
147
opet deluju oblikujuee na coveka, koji, na primer, njegov ne 1
nervnisistempripremajutako daon moze da postaneno- mel
silae misli. Ovaj eter mora neprestano da prozima nasa dnil
cula,naprimernaseoci,dabioci mogle davide, dabioci org
mogle da prime spoljni svetlosni eter. Dakle, zahvaljujuCi din
ugljeniku miu sebiimamopripremanjeeterakojimozeda lesr
ideu susretsvetu. tajL
Izm
rae
me
teri
zaI=
od
u s
ptij
uz
dul
prE
me
do
m 2
me
v .
Sve se to pripremavee u sistemu izmene materija. enl
Ali, sistem izmene materija, kao ljudski sistem, tako je ee
postavljen u eelokupnom kosmosu da sam po sebi ne bi prl
mogao daopstojava. Sistemizmene materija ne bi mogao Izr
dase odrzavasamzasebe. Zatojeonbio u kliei u coveku Je]
obrazovantekkaotreee.Prvaklieaza nervno-culnisistem co
bilajeobrazovanazavremeperioda starogSaturna,druga se
kliea za ritmicki sistem za vreme perioda starog Sunea i St1
tekpostosu tidrugi sistemibili tu, mogaojeu covekubiti
izraaensistemizmenematerija,jersistemizmene materija de
ne bi mogaodapostojizasebe. Sistem izmenematerijaje pI
u kosmickom odnosu, ako najpre izostavimo voljne pok- Ve
rete, sracunatza ljude za ishranu. Ali, ta ishrana ne moze bi
postojatizasebe.Taishranajepotrebnacoveku,aliona de
148
ne moze postojati za sebe. Jer kada se studira sistem iz-
mene materija po sebi kod coveka - vi cete videti u nare-
dnim predavanjima, koliko je to opet neophodno za citavu
organizaciju coveka - onda se vidi kako tu neprestano pro-
diru sve moguce tendencije koje hocc coveka da ucine bo-
lesnim. Uzrok unutrasnjih bolesti, dakle onih koje ne nas-
taju od spoljnih povreda, moramo uvek traziti u sistemu
izmene materija. Odatle, ko stvarno hoce da postavi jedno
racionalno posmatranje bolesti, mora poci od sistema iz-
mene materija i mora, u stvari, tamo u sistemu izmene ma-
terija svaku pojedinacnu pojavu da pita: na kakvom si ti
zapravo putu? - Kada sve pojave od uzimanja hrane u usta,
od prerade hrane, tako sto izvesne tvari pretvaramo u nama
u skrob i secer i tako dalje, kada uzmemo jelo obavijeno
ptijalinom, pa kada idemo dalje i kada uzmemo rad pepsina
u zelucu, kada idemo dalje i uzmemo ponovo preradu pro-
dukata izmene materija u sisten1.u varenja kod njihovog
prel aza u limfne sudove, kod njihovog prelaza u krv, onda
moramo potraziti svaki pojedni proces, a procesi koj i tu
dolaze U obzir su bezbrojni. Mesanje produkata lzmene
materija sa sekretom gusterace, koje potom jos pridolazi,
mesanje tvari sa lucenjem zuci i tako dalje, svaki pojedina-
cni proces moramo da pitamo: sta ti zapravo hoces? - I on
ce nam odgovoriti: ako bih bio sam, onda bih bio takav
proces koji bi uvek razboljevao coveka. - Nijedan proces
izmene materija ne sme u covekovoj prirodi doci do kraja,
jer svaki proces izmene materija, ako dode do kraja, cini
coveka bolesnim. Covekova priroda je zdrava samo kada
se procesi izmene materija obustavljaju na odredenom
stupnju.
Mi cemo ovo, sto bi mozda u pocetku moglo izgle-
dati kao ludost u organizaciji sveta, mi cerna to u narednim
e predavanjima upoznati kao nesto najmudrije: da tu u co-
veku zapocinje nesto sto bi coveka razbolelo, ako ne bi
bilo zadrzano na pola puta. Ali, sada hocemo jedno vreme
da posmatramo cinjenice i hocemo da uzmemo u obzir, da
149
bi nam pojedinosti u procesu izmene n1aterija, kada bi ih
studirali po njihovom unutrasnjem bicu, dale odgovor: mi
smo na putu da citav organizam ucinimo bolesnim. Svaki
nastavljen proces izmene materija izaziva bolest organi-
zma. I moraju upravo zato, ako uopste u coveku treba da
bude izmene materija, tu da budu drugi procesi koji su ra-
nije morali da budu razvijeni u svojim zacecima, a to su
procesi koji se nalaze u cirkulaciji, to su procesi cirkulacije.
Procesi cirkulacije naprestano sadrze izlecujuce procese.
Tako da covek na osnovu cinjenica moze biti opisan i time
sto se kaze: covek je za vreme starog razvoja Meseca bio
roden kao pacijent, a prethodno mu je bio poslat, u njego-
voj sopstvenoj prirodi za vreme starog Suncevog razvoja -
lekar. Za vreme starog Suncevog razvoja covek je bio ro-
den kao lekar u odnosu na njegovu sopstvenu prirodu.
Bilo je to vrlo uvidavno od razvoja sveta, sto je lekar na-
stao pre pacijenta, posto je za vreme starog razvoja Meseca
pacijent pridosao coveku. Kada hocemo pravi opis coveka,
mora se napraviti pomak navise od procesa izmene mate-
rija prema procesirna cirkuiacije, nar avno ka svemu onome
sto lezi u osnovi procesa cirkulacije kao impulsi. Nek a tvar
stvara brzu, druga sporiju cirkulaciju u najsirem smislu. Mi
u nama takode imamo sasvim male cirkulacione procese.
Uzmite bilo koju mineralnu tvar, uzmite zlato, uzmite ba-
kar, sve je to kada se u coveka unese na ovaj iIi onaj naCin,
unutrasnje iIi inekcijom iIi bilo kako, povod da se bilo sta u
cirkulaciji oblikuje, menja, deluje ozdravljujuce i tako dalje.
I ono sto se mora znati, da bi se imao uvid u stvarne pro-
cese izlecenja kod ljudi, to je: sta svaka pojedinacna tvar iz
sveta covekove okoline oslobada u coveku u odnosu na
promene u cirkulaciji. Tako da mozemo reci: cirkulacija je
neprestani proces lecenja.
To mozete, rekao bih, da izracunate ako hocete.
Setite se sta sam yam rekao: u proseku covek ima osamna-
est udisaja u minutu. To daje u izvanredno pravilnom uk-
lapanju sa kosmosom za vreme dana onoliko udisaja, koliko
150
se 1:
cev
leer
sre(
pul:
kor
Cir.
rae:
spa
obt
rke
VIIT
uk
kos
otu
laCi
CIOI
koi
nl11
por
ue
pro
leb
ten
nlZ
raz
sre
on]
gla
sist
cuI
snc
del
IDa
me
se izvrsi cirkulacionih ritmova Sunca pri prolazu kroz Sun-
cevu godinu. Ali, tu Sunce prode ceo kruj?;, sa svojom pro-
lecnom tackom izlaska, za 25 920 godina. Covek ima u svom
srednjem dobu danju prosecno 25 920 udisaja. Otkucaja
pulsa ima cetiri puta vise. Druga cirkulacija, vise ka unutra
koncentrisana cirkulacija, pod uticajenl je izmene materija.
Cirkulacija disanja je one sto odgovara spoljasnjem saob-
racaju coveka sa spoljnim svetom, sto je uzajamni odnos sa
spoljnim svetom. Ovaj ritam disanja mora neprestano da
obuzdava ritam cirkulacije, da bi on ostao kod svoje cetvo-
rke, inace covek ulazi sa svojim ritmom cirkulacije u sas-
vim nepravilan ritam, ne u broj 103 608. To je nesto cemu
u kosnl0su nista ne parira. Tu je covek sasvim istrgnut iz
kosmosa. Njegova izmena materija ga cupa iz kosmosa,
otuduje ga od kosmosa, a ritam disanja ga neprestano uv-
laci u kosmos. U tom dividiranju i u tom krocenju cirkula-
cionog ritma kroz ritam disanja vidite praizlecujuci proces,
koji se u coveku izvodi bez prestanka. Ali, na izvestan fi -
niii nacin se mora sa svakim unutrasnjim lecenjem priteci u
Le
pomoc procesu disanja, koji se na odredeni nacin nastavlj a
i f
u celom telu, tako da on svuda u coveku moze da ukroti
1i
proces cirkulacije, da ga vodi natrag u opste odnose kosmosa.
e.
Tako da mozemo reci: mi prelazimo od ishrane u
:1-
lecenje tako sto covek od dole pa navise zapravo uvek ima
[l,
tendenciju da postane bolestan, a u svom sredisnjem orga-
u
nizmu, u cirkulacionom organizmu mora neprestano da
e.
razvija tendenciju da ostane zdrav. Posto tako u nasem
)-
sredisnjem organizmu neprestano nastaju impulsi zdravlja,
lZ
oni ostavljaju ponesto iza sebe upravo prema sistemu
La
glave, nerava i cula; i mi onda dolazimo do nervno-culnog
Ie
sistema kao treceg. Kakve snage onda nalazimo u nervno-
culnom sistemu? U nervno-culnom sistemu nalazimo one
snage koje je, takoreci, ostavio iza sebe lekar u nama. On
i-
deluje sa jedne strane ozdravljujuce dole na procese iznlene
e-
materija. Ali, time sto on deluje izlecujuce na proces iz-
D
mene materija, on cini nesto sto u celom kosmosu podleze
151
ocenjivanju. I ne govorim yam nesto sto je fantazija, nego
yam govorim nesto sto je u potpunosti realnost: ovaj pro-
ces, neprestano desavanje procesa ozdravljenja prema
dole, on stvara uzivanje visim hijerarhijama. To je radova-
nje visih hijerarhija zemaljskom svetu. One gledaju nadole
i neprestano osecaju uspinjanje bolesti u ljudima iz onoga
sto struji navise od zemaljskog, sto tu ostaje od zemaljskih
osobina tvari. One vide kako impulsi onih snaga koje de-
luju iz zemaljskog, a koji se nalaze u okolnom vazduhu i
tako dalje, jesu neprestani pocesi ozdravljenja. To visim
hijerarhijama pricinjava zadovoljstvo.
lV NU"'t ,',PO S"T {' A"I, I f"I ... , C". V
J'ft"i'--ttLN."1 ..J ,v..K,-...U
1kA J 3 G L,.-':l T .. \LOJ \
'f'!"'J!S.&.\,.\ ,:>'" \)..1\-0

,.'"

\\t\-POl>- ,%- '

////'#'Ji
SflTU R-N(1
// , '//. _ .::?:- ' ,/ "/1 . ,;
D' , 0\(0 z ,,; ". ',Sole t . / j
') S ';-'\ \--"J c.
L. l . jf/. /'
?'" .:/.. ... ?)9./h"': .. ...:J/,;t&;,. / . "%3,,//1/['

Tu,V/"'\'l\ . 2 . / /, ....... ..
t ;z,.f\ ST\1i)!<.W I ..
." . \ /( .71' "
1'+J\::GO\) t ....
st{fiCD't. 1):J(L
U
:JLl S,lrlurlt \o\,'
L-t> 1J. ["LSTt.N
Sada predstavite sebi ono sto mozete da studirate
na onom svemirskom telu koje je, u izvesnoj meri kao naj-
dostojanstveniji duhovni studijski objekat, postavljeno na
granicu naseg planetarnog sistema. Tu u sredini stoji ono
sto u sebi skriva snage koje su razboljevajuce snage, ako ih
zamislimo kao koncentrisane na Zemlji, a okolo se poka-
zuju kruzece snage ozdravljenja. I ko za takve stvari ima
prijemcivosti, taj vidi u Saturnovom prstenu, u jednom ta-
kvom otisku kakav se ne moze opaZati u onome sto okruzuje
Zer
OVe
sto
vlje
Ijev
spa
gra'
nas
Ali
dul
hij{
din
trn
tur:
hij(
raz
uzi
cui
raz
lee,
tre
Sa
lZ
stc
Je
stc
152
L

I
)
1
I
Zemlju, jer se u tome stoji, one sto je zdravlje koje kruzi.
Ovaj Saturnov prsten .Ie .los nesto sustinski drugacije nego
sto astronomi 0 njemu kazu. Ovaj Saturnov prsten je zdra-
vlje koje kruzi, a unutrasnjost Saturna je obolelost, razbo-
Ijevanje gledano u najcistijoj koncentraciji.
I tako se vidi na Saturnu, koji je postavljen na naj-
spoljasnijem kraju naseg planetarnog sistema, kako se odi-
grava isti onaj proces koji mi u sebi neprestano nosimo kroz
nasu izmenu materija i kroz nas cirkul acioni organizam.
Ali, mi takode vidimo, kada na to gledamo, kako je nas
duhovni pogled upravljen pogotovo na svet druge hijerar-
hije i onaj prve hijerarhije; onaj druge hijerarhije: kiriotete,
diname, eksusiae; prve hijerarhije: serafime, heruvime,
trone. Kada sa duhovnim okom obratimo paznju na Sa-
turn i njegov prsten, bicemo upuceni na ove vise hijerar-
hije, na to kako one, rekao bih, milo gledaju na ovo sto
razboljeva i
Ovo "svia anje II je sad jedna snaga u svemiru. Ovo
uzivanle visih hiierarhiia prostruiava zatim nas nervno--
culni sis tern i gradi u njernu snage covekovog duhovnog
razvoja. To su snage koje se u izvesnoj meri rascvetavaju iz
lecenja koje se neprestano desava u coveku. rrako da kao
trece imamo duhovni razvoj.
1. izmena materija
ishrana - Q..M..
;Qrkulacija lecenje
3. nervno-culna organizacija duhovni razvoj
Ako sada opisujemo coveka kroz vreme Saturna,
Sunca j Meseca, onda moramo da kazemo: covek je najpre
iz kosmosa roden duh koji u sebi razvija iscelitelja i koji
s -oga potom moze da primi kosmickog pacijenta. A zatim
Je kroz za.Iednicko dejstvo svega ovoga uspostavljeno one
sto .Ie na Zemlji covek koji postoji u voljnom kretanju.
Svaki pojedinacni clan saznanja 0 coveku mora, re-
kao bih, da bude inspirisan na izvestan nacin onim sto lezi
153
:
u osnovi ovoga sto sam ovde izneo. Uzmite da neko hoee
da uspostavi medicinski sistem, zaista racionalan sistem
nauke lecenja. Sta ee onda on morati da sadrzi? Naravno,
uglavnom procese lecen.1a. A procesi lecenja, odakle ee
onda oni morati da krenu? Oni ee morati da podu od pro-
cesa izmene materija, a ostalo moze biti najvise pretposta-
vka i 0 tome cemo tek govoriti; ono anatomsko, pogotovo
finije anatomsko, ono moze jedino da bude, posto je utvr-
deno, polazna tacka. To se vee sarno cini I.1udskim. Ali,
procesi izmene materija se moraju najpre proucavati od
strane racionalnog sistema medicine tako sto se u njima
uvek opaza tendencija da vode ka oboljevanju. Dakle, da-
nas moze biti postavljen sistem medicine koji treba da po-
cne apsolutno sa sistemom izmene materi.1a, t.1. najpre sa
normalnim procesima izmene materija, a onda se odatle
moraju crpeti saznanja 0 mogucnostima, kako unutrasnje
b01esti mogu da nastaju iz izmene materija u najsirem smi-
slu. Zatim mora odatle, intimnim poznavanjem onoga sto
cine ritmicki procesL sledovati ono sto je stvarna terapija.
T ako se kod nekog danasnjeg sistema medicine mora po-
cet i sa studijem procesa izmene materija, a onda odatle
mora biti ucinjen prelaz ka svemu onome sto se moze do-
gadati u ritmickim procesima u coveku. A onda ee, rekao
bIn, sve to moci da bude krunisano tako sto ce se pokazati
kako zdrav razvoj duhovnih klica coveka pretpostavlja
saznanje 0 onome sto dolazi iz izlecujucih snaga. Danas
uopste ne , mozete naci pedagogiju, tj. umetnost zdravog
razvoja duhovne prirode coveka, ako ne podete od pro-
cesa izlecenja; jer izlecujuei procesi nisu nista drugo nego
primenjivanje na sredisnju rirodu coveka onoga sto vee
mora biti primenjeno u cistom misljenju pri obrazovanju
duhovnih procesa coveka.
U metnik pedagogije mora na duhovan nacin u po-
tpunosti da radi sa snagama koje su, zgusnute u fizicko iIi
zgusnute u etersko, procesi izlecenja. Cinim Ii bilo sta ne-
kome detetu kroz pedagosku umetnost, to je onda proces
154
kor
sen
pru
ova
me,
p a
nag
eng
tao
jedI
dag
dOE
pra'
nas1
on
'--
o
jed3
m02
kad
dan:
urn
cinj(
mati
sazn
ishr;
nJa 1
proc
vaJu
hovI
zam
cove
pres
proc
krvi.
ostal
ce
kome u osnovilezi nestoduhovno. Kadataj procesprene-
semtakodaonostoizvodimtuu duhu,sadaizvodimkroz
:m
lO,
primenu bilo neceg tvarnog, bilo procesualnog, onda je
ce
ovaj proces,iIi tatvar- jedanlek. Moglobise takoaereci:
'0-
medicina je metamorfoziranje covekovl duhovnih postu-
ta-
pa ana ole katvarnom. Akose setite kako sam te stvari
VO
nagovesho u kursu za ueitelje, koji je tada bio odrzan za
engleske posetioce,ondacete videti kakosamsvudaskre-
vr-
tao paznjuna to, kakose u tomestoeini ueitelj poeinje sa
\.li,
jednom vrstomopste terapije eoveka,kako ova iIi ona e-
od
dagoska nleramoze prouzrokovati, u kasnijem zivotnom
ma
do u, nezdravatalozenjaizmenematerijaiIi uvlacenje ne-
ja-
pravilnostiu izmenumaterija.Takodatostocinipedagog,
)0-
nastavljeno na dole, daje terapiju. A kontra-slika terapije,
sa
onostolezioddolenagore,tosuprocesiizmenematerija.
ltle
- Dakle,takovidite,kako danas morabitipronaden
nJe
jedan sistemmedicine iz opstegpoznavanjacoveka. Tose
ml-
moze. To mnogi osecaju. Ali, nesto ce biti postignuto tek
sto
kada jetakavsistemmedicineeinjeniekiizgraaen.A tovee
danas spada u ono najneophodnije. Kada danas pogledate
u medicinske priruenike, videcete da se po pravilu ne po-
tinje, sem u vrlo retkim slueajevima, sa sistemom izmene
materija. Aliodatlesemorakrenuti,inacecovekne ucida
saznaje u eemujeuopsteprirodabolesti.
Vidite,ceiaovastvarjeopettakvadazaistaprocesi
ishranemogudapreauu izleeujuceprocese,procesiizlece-
nja u duhovne procese i opet, unatrag, duhovni procesi u
procese izleeenja; iIi kada duhovni procesi direktno izazi-
vaju poremecaje u izmeni materija, ondaopetprelaze du-
hovni procesi u jedan stadijum, gde kroz sredisnji organi-
zam coveka moraju biti izleceni. Sve ove stvari prelaze u
coveku jedna u drugu i cela covekova organizacija je ne-
prestano jedna eudesna metamorfoza. Uzmite, na primer,
0- procese kojisenalazeu celojtoj cudesnojcirkulacijiljudske
ili
krvi. Kakvisutoprocesi?
Zamislitesadakrv najpre kao sasvimodvojenuod
ostalog o v e e ~ i e g organizma,kakostrujikrozkrvnesudove,
155
l
,
zamislite ljudski oblik, dakle, recimo sistem krvnih sudova
i ono sto se prikljueuje kao muskulatorni sistem, sistem
kostiju i tako dalje, dakle ono sto je evrsta grada i ono sto
tu prostrujava kao teeno. Zastanimo kod teenog stanja,
kod krvi; tu su takode i druge teenosti, ali zadrzimo se kod
krvi. Pa sta se tu unutra neprestano desava, kakvi su pro-
cesi u toj strujecoj teenosti? Procesi se odigravaju bez pre-
stanka. Isti procesi koji se odigravaju u krvi koja teee, koji
mogu da zahvate na bilo koju stranu ono sto je sarno pre-
grada, iIi skelet, iIi bilo sta sto moze biti evrsto izgradeno,
uoblieeno u eoveku, onda je to, sto pripada krvi, unutra u
zidovima sudova, iIi misicima, iIi bilo gde u kostima, iIi u
omotaeu nekog organa. I sta ce onda tu biti? Tu ce biti
im uls za pojave zapaljenja. Ono sto nalazimo t u i tamo
kao pojave zapaljenja, to neprestano nalazimo 1-1 krvi koja
teee kao normalno desavanje. Sta se tu poj avljuje kao za-
paljenje, to su procesi koji su prodrli na pogresna mesta, tj.
na evrsto uoblieena mesta, a koji se inaee neprestano mo-
r aj u u strujecol krvi. Jedan apsolutno normalan,
zdrav proces, kada se dislocira, stavi na neko drugo mesto
kome ne pripada, jeste razboljevajuci proces. I izvesne bo-
lesti nervnog sistema nastaju upravo tako sto nervni sistem,
koji je polarno suprotstavljen celom svojom organizacijom
sistemu krvi, mora da pretrpi useljavanje procesa koji su u
krvi normalni. Kada ti procesi, koji su normalni procesi u
krvotoku, prodru preko u nervne puteve, tada nervni pu-
tevi, a to se desava i kod najlaganijeg prodiranja, bivaju
zahvaceni upalama, koje stoje na samom poeetku zapalji-
vosti, i mi iz toga dobijamo razlieite forme bolesnog ner-
vnog sistema.
Rekao sam, da su u nervima sasvim drugaeiji pro-
cesi nego u krvi, oni su suprotstavljeni procesi. U krvi su
procesi koji prodiru ka fosfornom, procesi koji upravo kada
kao fosforni procesi zahvate ono sto okruzuje krv, iii ono
sto se nalazi u susedstvu krvi, vode ka zapaljenju. Kada
pratite procese u nervnim putevima i oni se presele u druge
156
suse
svih
ta 0
and::
sva
proc
VIrna
ono:
lazi 1
svak
.
Imen
vnon
pray]
rastu
proc(
Ovi j
monl
kao 5
u
ritmc

m ora
sfo t,
same
mest,
-
poste
"'---"
da d(
ne n
lZ Jec
sto C
razlc
odoz
slica.
--------
me organe iii u krv, tada nastaju impulsi za stvaranje
otoka (tumora) kod ljudi. Kada se to prenese u krv,
Ci a krvzatimsnabdevananezdravnaCin ostaleorgane,
1 nastaje obrazovanjeoteklina. Takodamozemo reCi:
obrazovanje otoka je neki metamorfozirani nervni
:esnapogresnommestuu covekovomorganizmu.
Vidite,000stoprolazi oervima,moraostati u ner-
la, ono sto protice u krvi, mora ostati u krvi. Prelazi Ii
J stopripadakrviprekou susedstvo,nastajuupale. Pre-
j Ii ono sto pripada nervima u susedstvo, onda nastaju
akojake tvorevinekojesemogugrupisatipodtrivijalnim
lenomkao tumori. Ali se upravo izmedu proeesa u ner-
,10m sistemuiproeesa u krvnomsistemumoraodigravati
,ravilan ritam.
Mi nemamo sarno uopsteno ritam disanja u kont-
astusaritmomkrvi,oegoimamou krvikojaeirkulisefine
roeese kojikadaizaduiz krvipostajuzapaljenskiproeesi.
Ovi fini proeesi moraju da budu povezani odredenim rit-
mom sa ooim sto se desava u susednom oervu, isto tako
ao sto disaojemorada stoji u vezisaeirkulaeijom krvi. I
ooom momentu kadaje to izmedu ritma krvi i oervnog
ometeno,moratobitiponovouspostavljeno.
Vidite, tu ponovo dolazimo u podrucje terapije iIi
lecenja. Sve yam to pokazuje kako u coveku sve
nora- i11 risutno: najcesce onobolesoomorabititu, zato
Ito to na nekom drugom mestu moze biti zdravo ; ono je
jam(; kroz jedan nepravilan proees dospelo na pogresno
nesto,jerkadaga uopstenebibilo,coveknebimogaoda
)ostoi. oveK ne bi mogao a postoji kada ne bi mogao
iaclobi]a upale,jersnage koje izazivaju upalu moraju biti
le restanou ]frvl. a tosemislilo,kadasamcestogovorio:
zjednogistinskogsaznanja0 covekumoranastatisveono
to covek zapravo od saznanja stice. Tu vidite u cemu su
'azlozi, zbog kojih je zapravo pedagogija, koja se tako
ldozgo, rekao bih, apstraktno sprovodi, prilicna besmi-
lica. Pedagogijabisemoralasprovodititako,dasesvuda
157
polazi od izvesnog patoloskog procesa u coveku i od mo-
gucnostinjegovogizlecenja.
Kada se poznaje neka bolest mozga i mogucnost
lecenja bolesti mozga, onda se u grubom ima - to je opet
nadruginacin fino, tosepodrazumeva,alis obziromda.Ie
to fizicki proces, rekao sam II gruboII - u lcccnju mozga
tacno to sto mora biti izvedeno u pedagoskoj umetnosti.
Odatle .Ie to tako, da kada sc jednom organizuje pravi
pedagoski seminar, morali bi se ucitelji zapravo sa jedne
strane uputiti u patolosko-terapeutsko: tu bi oni prvo na
ociglednomskolovalisvoje misljenje, jcrje to onosto ima
vise korena u materijalnom, za ono sto treba da shvate u
pravojpedagogiji.I opetnemanicegkorisnijegzaterapiju,
ogotovoza teraplJu unutras.njih bolesti,nego kadase zna
kakoovoiIi onodeluje u pedagoski umetnickompostupa-
nJu. Jer, ako se nadu mostovi ka tvarnom, oridase nalazi ,
upravo na taj nacin na koji trebadase postupa u pedago-
skom,takodei lek.
~ d se, na primer, nade ispravno pedagosko sre-
d vo da biseizvesnepojave tromostikoddece ped agoski
predupredile, a koje poticu od smetnji u sistemuprobave,
o nda se dobijaju sasvim cudnovate unutrasn.Ie tendencije;
onda kadacovekzaista zivi u pedagogiji, naravno ne tako
kao kada uci spoljasnje i kada zapravo radije, kada je go-
tovo sa skolom, uvece sedi u kafeu i zaboravlja sta se de-
sava u skoli. Sa nacinompostupanja, koji sc pruza nekom
takvom detetu, dobija se tendencija da se sagleda, rekao
bih, celokupnodelovanjeprocesaglave, cela veza procesa
glave i procesastomaka. A kada se onda opet u minera-
logiji studiraju, na primer, procesi koji se desavaju u ba-
kru, takosto bakaru zemaljskom carstvu obrazuje ovo iii
ana: onda je to skoro tako da u svemu ovome sto izvodi
bakar, time stopostaje ova iIi ona ruda bakra, da u tome
ok ruda postaje bakarna ruda iii neka druga ruda, ne-
kome to tako izgleda, da se kaze: snaga bakratu u zemlji
cinionostotikaopedagogcinissaonimdecakomiIionorn
de\
On(
pee
ton
roc
p o ~
koj
lju(
bal
unl
ko(
plr
ka(
-;
paJ
onl
.
lSC(
U pl
drl
d e ~
Obl
pOJ
zilc
ka(
o n ~
U-ZI
ter
--

uc,
ho'
lee
rar
ka
onl
-
-
158
)-



J.
VI
LC
La
la
u
u,
la
a-

0-
e-
ki
Ie;

0-
,e-
m
10
sa
'a-
a-
iIi
,di
ne
e-
llji
m
devojcicom! Covekvidi u procesimabakra bukvalno sliku
Onogastosam cini. I izuzetnojeuzbudljivo dase sebi kao
pedagogustvoriintuitivna,osecajnai instinktivnajasnost0
tomestasecini, dabi se potomsaushicenjemizaslo u pri-
rodu i videlo kako priroda zapravo tu napolju na veliko
postupa pedagoski; kako se svuda tamo gde bi kroz bilo
koji krecnjacki proces mogio da se desi nesto lose, prik-
Ijucuje na bilo kakav nacin bakarni proces. Da, u ovim
bakarnim procesima, u ovim obrazovanja ruda
unutar ostalih procesa u zemlji, nalaze se neprestano ta-
kode izlecenja. I odusevljava, kada se naae negde ruda
pirita iii bilo sta drugo, pa se kaze: to je upravo tako kao
Kada se sa covekom postupa na pravilan nacin. Tu postu-
paju duhovi prirode, pocev od hijerarhija pa nadole do
onih duh ova elemenata, 0 kojima sam yam govorio, kao
iscelitelji onih smetajucih, razboljevajucih p rocesa koji bi
upravoi u zivotumoglidanastupe.Toondanijevise nista
drugo nego iscitavanje. Jer, kada se vidi to sto se napolju
desava, kada se ondaovaiIi onasupstancatrazi kao lekiii
obraaujekaolek,ondacovekstanei prostose pita: gdese
pojavljuje gvozae? Gde se pojavljuje ovaj iii onaj metal u
zilama?- Ondaseproucavaokolinai uveksepotomnaae,
ka a se bilo sta metalno tu iii tame pojavljuje, u ovoj ili
onoj obradi prirode: tu unutra je proces lecenja; samo ga
tiZmi,nastavigaunutarcovekovogorganizma,tadastvaras
terapijukojutijenapoljuprethodnopokazaiapriroda.
Da, svaki hod kroz svet je u stvarnosti tacno pro-
ucavan e onogasto hrani, onoga sto leci, onogasto jedu-
hovno, jerpriroda neprestano oboljeva i neprestano se
leci. u na olju su ti veliki procesi lecenja. Samo ih mo-
ramoprimenitinaljude.Toe to, divnosadejstvomakro-
Kosm a sa mikrokosmosom. I stvarno je duboka istina
onestosamrekaomnogimaodvas u ovojiIionojformi:
RocesIi daupoznassamogasebe,
Gledaju svetsasvihstrana.
RocesIi daupoznassvet,
Gledaju dubinesebesarna.
159
Jedanaesto predavanje -10. novembar 1923.
Iz dosadasnjih izlaganja mogli ste da uvidite, da su
odnosi okolnog sveta coveka prema samom coveku ipak
drugaciji, nego sto se cesto slikaju na osnovu danasnji h
pojmova. Misli se tako olako: ono sto zivi u covekovoj
okolini, sto pripada mineralnom, biljnom, zivotinjskom
carstvu i sto zatim Ijudi uzimaju, to nastavlja u samom co-
veku u izvesnoj meri svoje procese, svoje spoljne tvarne
procese, koje istrazuje fizicar, hemicar i tako dalje. Ali, 0
tome uopste ne moze biti govora, vee mora biti jasno, da je
kod procesa unutar covekove koze sve drugacije nego iz-
van te iste, da se u procesima unutar ove koze nalazi jedan
sasvim drugaciji svet nego napolj u. Sve dok se ovo ne uvidi,
covek ee u vek iznova razmisljati 0 t ome k ako e ovo iii
ono, sto se istrazuje u retorti iIi pak bilo gde, nastavlja u
covekovom organizmu, a na sam Ijudski organizam ee se
gleJati kao na jedan komphkovan slstem procesa u retorti.
Setite se sarno onoga sto sam u jucerasnjem preda-
vanju vee rekao: sve mineralno mora u coveku biti pretvo-
reno u toplotni etef. To znaci, sve sto prodire u covekov
organizam od mineralnog, mora biti toliko metamorfozi-
rano, preinaceno, da je makar kroz izvesno vreme cista
toplota, i cak jedno sa toplotom koju covek razvija kao
svoju sopstvenu toplotu mimo toplote svoje okoline. Bilo
da uzmemo neku so, bilo da unesemo rna sta drugo mine-
ralno u -nas organizam, to mora poprimiti bilo kako toplo-
tno-etersku formu, i cak je mora poprimiti pre nego sto to
u samom covekovom organizmu bude upotrebljeno za nje-
govu izgradnju, za njegovo oblikovanje.
Kada, dakle, imamo bilo koji mineral izvan ljud-
skog organlzma i sebi predstavljamo: ovaj mineral jedno-
stavno ulazi tu i gradi bilo koji deo njegovih kostij u, zuba i
ta 0 dalje, to je cista besmislica; nego: ono sto se tu ponovo
162
p
Ie
ZI
a
ti
st
P
ti
tc
p]
u;
c(
d(
vc
tn
Ja
de
sv
sn
pI
to
Je
ne
va
ra
ur
or
or
Je;
m:
dl
to
cc
u
k
h
.
f-
e
o
e
rf
l ~
~
. l.
a-
tiO
10
e-
o-
to
le-
d-
0-
.
o
pojavljuje u Ijudskom obliku, mora najpre da prede u cistu
Ie ecu toplotno-etersku formu i da onda bude preobra-
zeno nazad u uno sto stupa potom u zivo oblikovanje u lju-
skom organizmu.
Ali, sa tim je povezano jos i nesto sasvim drugo; sa
tim je povezano da, na primer, nesto sto ima cvrstu formu i
sto se jos u ustima pretvara u vodenasto, a onda se dalje
preobrazava do toplotnog etera, da to polako u coveku,
time sto prvo prelazi u vodenastu formu, gubi na tezini, da
to postaje otudeno od zemaljskog; i dok se to popne do to-
plotno-eterske forme, potpuno je spremno da u sebe pre-
uzme duhovno koje dolazi iz daljina sveta.
D a Ie, aKo hocete sebi da predstavite kako se u
coveku upotrebljava mineralno, onda morate sebi reci sle-
dece: tu je mineralno i to mineralo ulazi u coveka. U co-
veku se uno preobrazava kroz tecno i tako dalje, do toplo-
tnog etera; tu je toplotni eter. Ovaj toplotni eter ima izuzetno
jaku sklonost da u sebe primi uno sto od snaga iz svet skih
daljina ovamo zraci, ustrujava. On preuzima, dakle, snage
svemira. Uve snage svemlra se sada o brazuj u kao duhovne
snage koje ovde toplotno-eterizovanu zemaljsku materiju
produhovlj avaju. I tek onda odavde prodire, uz pomoc
toplotno-eterizovane zemaljske supstance, u tela uno sto
je telu potrebno za njegovo uoblicavanje.
Dakle, pomislite, ako oznacimo toplotu na stari
nacin kao vatru, onda mozemo da kazemo: mineralno koje
covek uzima, u coveku se uzdize do prirode vatrenog. Ova
vatrena priroda je sklona da u sebe primi uticaje visih hije-
rarhija, a tek potom ova vatra struji ponovo u sve covekove
unutrasnje regione i gradi, time sto ponovo stvrdnjava,
uno sto je u coveku supstancijalna osnova pojedinacnih
organa. Nista sto covek uzima u sebe ne ostaje tako kako
je; nista ne ostaje zemaljsko. Sve se pretvara, pogotovo iz
mineralnog carstva, toliko daleko da moze u sebe da primi
duhovno-kosmicko i tek uz pomoc duhovno-kosmickog se
to ponovo stvrdnjava nazad ka zemaljskom.
163
1
Uzmete Ii, dakle, iz neke kosti bilo kakav komad
fosfornog krecnjaka, onda to nije nesto kao fosforni krec-
njak koji nalazite napoljuu prirodi, iIi koji pravite u labo-
ratoriji,negojetofosforni krecnjakkojijenastaoizonoga
stoje bilo uzeto spolja, uz pomoesnaga koje su tekonda,
kadajespolja uzeto preslo u toplotno-etersko stanje, pro-
drleizahvatileu izgradnjucoveka.
Vidite, zato su coveku u toku njegovog zivota po-
trebne razlicite supstance, da bi, vee prema tome kako je
organizovan s obzirom na svoje zivotno doba, ono nezivo
mogaodapreobraziu toplotno-etersko. Detene biuopste
jos moglo dapreobrazi nezivo u toplotno-etersko; onojos
nemadovoljnosnageu svomorganizmu. Onojosmorada
uzima samoj covekovoj organizaciji tako blisko rnleko, da
bi ovo dovelo do toplotno-eterskog i da bi moglo da pri-
me nisvojesnagezatodaistinskimozedaizvederazvijeno
plas ticno uoblicavanje, kojc je neophodno za vreme deci-
jeg uzrastau odnosunatelesnisklop. U priroducove kase
za ledat ek kada sezna,dasves toJCuze to od spolj a ,mora
biti temeljnopreradeno. Odatle, ako uzmete neku spolja-
snju tvar i hoeete da ispitate njenu vrednost za covekov
zivot, onda to, kao prvo, sa obicnom hemijom ne mozete
nikako da uradite, jermorate znati koliko snage morada
primenicovekovorganizamdabi neku spoljasnju minera-
lnutvardoyen dolebdeeegtoplotnogetera. Ako on to ne
moze, onda se u njenlu talozi ova spoljasnja mineralna
tvar, postaje teza zemaljska tvar pre nego sto je presla u
toplotuiprozimacovekovatkivakaoneorganskatvarkoja
jeostalastranaljudskomorganizmu.
Nesto tako moze da nastupi, na primer, kada co-
vek ni e u stanju da onosto u njega stupa mineralizovano
kao seeer - to e rvobitno organsko, ali mineralizovano -
ovede do isparljivosti toplotnogetera. Tadase to odvaja
u organizmupreonogstanjau kojemoradadode,akoceo
organlza m treba a ucestvujeu svemuonomestojetuu
n
r
-
C
\i
S
r
-
r
r
v
C

C
t
c
s
t
c
c
"

t
s
1:
t
t
r
t
s
r
s
c

1
s
164
njemu, i nastaje ona tako losa seeerna bolest, diabetes me-
llitus. Mora se, dakle, kod svake tvari imati u vidu, koliko
~ o v k o v organizam moze biti u stanju ono nezivo, koje iIi
vee gradi tvarno, kao kada jedemo, na primer, kuhinjsku
so, iIi ee to tek biti, kao kod seeera, da privede do toplotne
materije, gde potom or anizam koji je ukorenjen na Ze-
mlji nalazi svoje prikljuecnje na duhovni kosmos.
vako takvo talozenje u eoveku, koje onda ostaje
nepreradeno kao ono koje nastupa kod diabetisa, znaei da
eovek ne nalazi prikljueenje na duhovni kosmos za tvari
koje su prisutne u njemu. To je sarno, rekao bih, pojedina-
ena primena opste norme, da ono sto stupa u eoveka mora
biti potpuno proradeno u unutrasnjosti eoveka. Ako hoee
da se vodi briga 0 zdravlju nekog eoveka, moramo se pre
svega pobrinuti za to da u eoveka ne ulazi nista sto ostaje
tako kakvo je, sto eovekov organizam nije mogao da obradi
do najrnanjeg atoma. To se ne odnosi sarno na tvari, to se
odnosi, na primer, takode i na snage.
Spolj asnja toplota, toplota koju oseeamo kada uh-
vatimo stvari, spoljasnja toplota koju ima vazduh, ona mora
kada se primi u eovekov organizam da bude preinaeena
tako da se u eoveku ta sarna toplota stvarno nalazi, ako
smem tako da se izrazim, na jednom drugom nivou nego
izvan njega. Ako je tu toplotni nivo koji ima spoljasnja
toplota, onda ona mora biti, kada je primimo 'u sebe, unu-
trasnje unekoliko preinaeena, tako da svuda, u eemu mi
nismo, organizam zahvata spoljasnju toplotu. Organizam,
takode, mora da zahvati u svaki i najmanji toplotni k:vantum.
S_ada zamislite da idem kroz hladnoeu, i posto je
suvise hladno, iIi posto je hladnoea u vetru iIi promaji, ja
nisam u stanju da svetsku toplotu pretvorim u svoju sop-
s venu toplotu tako brzo kao sto bi to bilo nuzno. Pri tome
dolazirn u opasnost da budem zagrejan od svetske toplote
kao neki komad drveta iIi eak kao neki kamen, koji se spo-
Ija zagrevaju. To ne sme biti. Ne smem biti izlozen opasno-
sti, da pustim da se spoljasnja toplota preliva u mene kao u
165
l
l
,
neki Qredmet. Moramu svakom trenutku biti u stanju da
odmah zahvatim toplotu, pocev od mestakoje zauzima
~ j Koza, I aaje ucinim svojom sopstvenom. Ako to ni-
samu stanJu,on a nastupaprehlada.
ToJe unutrasnji proces kod prehlade. Prehladaje
trovanje spoljasnjom toplotom, kojom org:;:tnizam nije ov-
la ao.
Vidite, sve to stoje napolju u svetu jeste otrovza
coveka,praviotrov,a zacovekapostajenestoupotrebljivo
tektime,sto covekuzima od njega posed sopstvenimsna-
gama.Jer,sarnoodcovekaidu potomsnage navise nalju-
dski nacin ka visim hijerarhijama, dok napolju one ostaju
kod elementarnih bica prirode, kod duhova elemenata.
Kod Ijudi se mora desavati ovaj cudesni preobrazaj, da
duhovi elen1.enata u covecijoj organizaciji mogu svoj rad
dapredajuvisimhijerarhijama.Tozamineralnomoze biti
slucaj samo kadajemineralno potpuno pretvoreno u top-
lotno-etersko.
Zagledajmoseu biljnisvet. Ovaj biljnisvet ima za
coveka nesto istinski i na raznolike nacine ocaravajuce ,
kadaonsa okomduhapocne da posmatra biljni pokrivac
Zemlje. Izadimonalivadu iIi bilo gde u sumu. Iskopajnlo,
recimo, nekubiljkusakorenom. Akopogledamosaduho-
vnim okom to sto smo iskopali, onda imamo zapravo je-
dan divan, ocaravajucisklop. Koren se ukazuje kao nesto
pred cimsejednostavnomoze reci: to u potpunosti nalazi
sebeu zemaljskom. Ah,korenbiljkejezapravonestotako
strasnozemaljsko,timvisestoseprednamabrutalnijepo-
stavlja. Nekoga koren biljke podseca, pogotovo recimo
koren repe, zapravo na nekog sitog bankara. Da, to je
tako: biljnom korenu je tako neizmerno ugodno, tako je
zadovoljan sa sobom. On je primio u sebe soli zemlje i
oseca se tako divno u tom osecanju, sto u sebi ima posi-
sanu zemlju. Ne postoji medu svim zemaljskim stvarima
zapravo nista za ovoljnije od takvog nekog korena repc,
oJaJepre stavnikkorenskog.
166
mozl
vnlIT.
kada
jedo
zelje
cvec
:-
duse
iIi at
nuti
dak
llsml
reka
sva
--
k
ekstl
vnUI
stlda
post:
vrSll
svih
dosa
moz
--
leda
save
<--
znar
-
narc
duje
lina
Pogledajmo nasuprot tome evet. Mi zapravo ne
mozemo nista drugo kada stojimo naspram njega sa duho-
vnim okom, nego da ga osetimo kao nasu sopstvenu dusu,
kada ona ga.1i u sebi najneznije zelje. Pogledajte tako sarno
jednom neki pravi prolecni evet: on Je u sustini jedan dah
zelje, on je utelovljenje ceznje. I vidirno da se preko sveta
cveca koji nas okruzuje, ako za to ifnarno dovoljno nezno
dusevno culo, izliva nesto predivno.
Mi gledamo u prolece ljubiciee, iIi martovsko evece,
iIi durdevak, iIi neke biljciee koje imaju zute evetove i dir-
nuti smo, kao da nam svo to prolecno evetanje bilja hoce
da kaze: ah, covece, kako cisto i nevino mozes zapravo da
usmeris tvoje zelje prema duhu! - Duhovna priroda zelja,
rekao bih, u poboznost uronjena priroda zelja klija i nice iz
svakog prolecnog eveta.
K ada zatim dode kasnije evece - uzmimo odmah
ekstrem, uzmimo mrazovae - da, moze Ii se onda sa duse-
vnim culom posmatrati mrazoVa'C, a da se nerna laki osecaj
stida? a ~ n a s on ne opominje na to, da nase zelje mogu
~ t a t i necist e, da se kroz nase ze lje mogu provuc1 razno-
vrsne nep rociscenosti? Moze se reci da nam mrazovae sa
svih strana govori tako, kao da hoce neprestano da nam
dosa tava: pogledaj na svoj svet :leIja , 0 covece, kako lako
mozes da postanes gresnik.
-- I tako je zapravo bil"ni svet spoljasnje priTodno og-
Iedalo covekove savesti. Covek oze sebi nista poetic-
n1 e a zamisli, nego da ovo zarnislja u nutrini kao glasove
savesti koji dolaze iz jedpe tacke razdeljeni na raznolike
. orme evetova biljki, koji tako govore nasoj dusi kroz go-
d1snJa doba, govore dusi na najraznolikije nacine. Biljni
svet je najrasprostranjenije ogledalo savesti, sarno kada
znarno a gledamo biljni svet na pravi nacin.
ada ovo imamo pred ocima, onda ce narn postati
narocito vazno da gledamo na evetove biljki i da upore-
dujerno kako je zapravo evet ceznja prema svetlosnim da-
l"inama svemira, kako evet raste izricito navise da bi zelje
167
u susret svetlosnim daljinama svemira, a
kako na drugoj strani koren, kome je sve potaman, cini
biljku okovanu zemljom; kako je koren ono sto biljku
neprestano otima od njenih nebeskih zelja i premece ih u
zemaljskuu odnost.
Mi ucimo da shvatamozastoje to tako, kada u is-
torij ievolucijeZemljcdoaemo nato,da je onostose uvek
nalazi u korenu biljke bilo postavljeno u ono vreme kada
je Mesec jos bio kod Zemlje. lJ to vreme kada je Mesec
jos bio kod Zemlje, delovalc su u Mesecu usidrene snage
unutar Z elnlje tako jako da su one pustale da biljke na -
t anu bezmalo sarno do korena. Dokje Mesecjos bio kod
Z emlje, a Zemlja jos imala sasvim drugaciju supstancu,
tada se korensko mocno sirilo prema do le . I 10 se moze
takopredstaviti,dasekaze: nadolesemocnorasprostiralo
biljno-korensko, a prema gore su biljke tek gvirile u sve-
mir. Rekao bih,kaofi na vl akanca 'U isterivaJe biljke svoje
ceznje navise ka svemir u. l'ako da se ima secaj: dok je
M hi n knd 7 rlll.:P J v _7i" :!.r"\ je- t' _j \ '!::"' CC,
u te Meseceve snage, koje ,u bile sadrzi na samog tel a
Zemlj e , bi lj no za zemaljsko. I ono st sc tad a smestilo L1
biljno,tojepotomostal0dalje u korenskotnkao podloga.
Ali, adonogvrerne na kada je Mesec napustio Ze-
mlju, od t ada se razvija ceznja u ranije sarno malim, sicu-
snimizdancima, koji su izvirivali prerna sverniru, razvij ala
se ceznja za daljinama, za svetlosnirn daljinama svemira i
nastalo je cvetoliko. Tako da je u izvesnoj meri izlazenje
Mesecazabiljnocarstvobilajednavrstaosobadanja,istin-
skogoslobadanja.
No, moramo pri tomimati u vidu, kako sve stoje
zemaljsko ima poreklo u duhu. Za vreme starog Satur-
llOvOg vremena - uzmite sarno opis koji sam dao u mojoj
"Tajnoj nauci u obrisima Zemljaje bila potpuno duho- II -
vna, zivela je sarno u toplotno-eterskom elementu, bila je
celaduhovna.Tekizovogduhovnogsegradilozemaljsko.
168
so
kc
Pc
gc
pc
s1(
-
pc
pr
vr
de
de
r a
pI
to
o
..
111
C
-
ra
-
t c
ta
st
Je

zi
tr
ti
SI
s1
0 '
o
~ \ l f
Pogledajmo sada biljku. Ona u svom obliku nosi sa
sobom zivo seeanje na evoluciju. Ona nosi sa sobom u svom
korenskom nastajanje zemljastog, nastajanje fizicko-tvarnog.
Pogledamo Ii koren biljke, nalazimo nadalje da nam on
govori , da je bilo jedino moguee da nastane time sto se
polazeei od duhovnog razvijalo zemaljsko-tvarno. A tek.*
s..to se Zemlja rasteretila od ono a sto . e bi 0 Mesecevo, t
12.0novo biljka tezi natra ka svetlosnim daljinama. ~
Kada se uziva biljno kao hrana, onda se biljci daje
prilika da to, sto je ona napolju u prirodi vee pocela, ispra-
vno nastavi dalj e, ne sarno da tezi natrag ka svetlosnim
daljinama, nego i za duhovnim daljinama kosmosa. Odatle
dolazi da mi moramo biljno, kao sto sam rekao juce, da te-
r amo do vazdusnog, do gasovitog, tako da bilj no moze da
prati svoju ceznju prema svetlosno-duhovnim daljinama.
Izlazin1 na livadu. R azgledam cvetove cveea, cve-
love bilj a i vidim kako teze ka svetlosti. Covek jede biljke.
On u sebi ima sasvim drugi svet od onoga napolju u oko-
lini. un nluLe lu SlU biljka uapolju u eve u izrazava kau
ceznju u sebi da dovede do ispunjenja. Mi u rirodi vidimo
ra sprostr anjeni svet ceznje biljki. Mi jedemo biljke. Mi u
nama ter amo ovu ceznju u susret duhovnom svetu. Zbog
t og; moramo da uzdignemo biljke u vazdusno carSfYO,
tako da one u laksem carstvu vazduha imaju moguenost da
streme u susret duhovnOffi.
Tu biljka prolazi kroz izuzetan proces. Kada covek
jede biljno desava se sledeee: ako ovde, na primer, imamo
korenasto, a ovde ono sto tezi kroz list ka cvetu, onda pro-
zivljavamo, kod ovog postajanja biljnog vazdllsnim, unu-
trasnje potpuno obrtanje biea biljke. Koren koji je up ravo
time sto zivi u zemlji zemljom okovan, tezi navise; on naj-
silovitije stremi navise ka duhovnom i ostavlja iza sebe
stremljenje cveta. To je stvarno tako, kao kada bi biljku na
ovaj nacin sebi predstavili razvijenu nadole i to donje mogli
ovde unutra da proturite, tako da je gornje dole, a donje
169
.
covekjede biljno
biljaka
njemu u vazduh, u
gore (pokazuje se sa uvrtanjem maramice). Biljka se pot-
puno obree. U samoj sebi se uoblicava tako, da je donje
gorei gornjedole. Onostojeveeuznapredovalodocveta,
toje takoreei u maferialnom stremljenju vee uzivalo sve-
tiost, iznelo je materiju do svetlostI. Zato mora za kaznu
daispastatakostosadaonomoradaostanedole.Korenje
bio robzemaljskog; ali, tovidite veeiz Geteovogucenja0
metamorfozama biljaka
1
, on nosi u sebi istovremeno sve-
ukupnuprirodubiljke.Onstreminavise.
Da, a kada je covek jednom tvrdoglavi gresnik,
ondaonto hoee i daostane. Koren biljke koji, sve dokje
okovanzemljom,nanekogaostavljautisakdobrouhranje-
nog bankara,preinacavaseodmahpostogacovekpojedei
tezinavise,dokonostojematerijudonelou svetlost,cvet,
mora da ostane dole. Tako da mi od onoga sto je u biljci
korenasto imamo nesto sto kada se pojede zapravo kroz
Svoju sopstvenu sustinu stremi prema glavi coveka, dok
ono sto se nalazi kod cveta ostaje u donjim regionima; to
d 09ireu no]r azrnptl l do lzer adni e
.L J \-/ J _
I tako mi imamo cudnovat, divan prizor, da kada
- ni"e naravno12otrebnodajede celu bi-
IJku,jersvaki pojedinideobiljkesadrzicelubiljku; kaosto
je receno, pogledajte tu Geteovo ucenje 0 metamorfozi
- kada covek jede biljku, ona se preobrazava u
vazduh koji odozgo nadole napreduje
I Jni nacin, koji u izvesnoj meri cvet a odozgo prema
U vremenimau kojimasusetakvestvariznalekroz
staru instinktivnu vidovitost, gledalo se kod biljki, po nji-
hovim spoljnim svojstvima, na to da Ii su one takve da
mogu biti nesto za glavu coveka, da Ii su vee po korenu
pokazale jaku ceznju za duhovnim. Zatim ono sto mi od
.Lnjih pojedemo, a pri punom varenju, pronalazi u izvesnoj
r..meri glavu coveka i prodire u glavu, da bi tu stremilo
navise ka duhovnom kosmosu i sa njim ulazilo u nuzno
sjedinjenje.
170
astra
astaj
nast;:
prob
hteli
zabr:
nash
sava
. . ..
InlCl]
kraj
jeto
misli
same
tako
nize.
a ffi ;
neke
vise1
stast
adtv
davr
pre t
prvo
UZlm
:---
time
-
nasuJ
-
nem
..---
lma1
tuliC
.dovet

nlze,
daje
-
Kodbiljakakod kojihjeveeprisutnajakaprozetost
astralnim, kao na primer kod mahunarki, gde sam plod
ostaje u donjim regionima, nezeli navise doglave, odnjih
nastaje mutan san, a time i mutna glava kada se covek
probudi . Pitagorejci su hteli da ostanu cisti mislioci, nisu
hteli da funkcije glave potpomognu probavom; zato su
zabranjivalipasulj .
Na taj naCin se moze iz ovoga, sto je tu u prirodi,
naslutiti odnos prema Ijudskom i prema onome sto se de-
sava u coveku. Uopste se ne zna, kada se poznaje nauka
inicijacije, kako zapravo materijalisticka nauka izlazi na
kraj saIjudskom probavom- izvesno, kod kravlje probave
je todrugacije, 0 tome eemo takoaejosgovoriti- takosto
misli da se biljno jednostavno uzima. Ono se ne uzima
sarnotako,onesetotalnoproduhovljava.ITsamomsebise
takooblikujedasenajnizeobreeu najvise, a najvise u naj-
nize. Ne mozesezamislitiveee preinacenje. A covekeese
o mah razboleti, ako pojede makar i najmanji kvantum
nekehi1.ike kod kOle senaj nize ni ie obrnulou najvisei naj-
vise u najnize .
A iz ovogasagledavate,dacoveku sebine nosini-
sta sto nije rad duha,jercovekmoraonome sto on uzima
od tvarnogprvodatijednuformu, takodaduh mozenato
da vrsiuticaj. .
Kadadolazimonazivotinjsko,ondanammoranaj-
pre biti jasno da zivotinjsko ima probavu, da zivotinjsko
prvo uzima biljno. Pogledajte na biljozdere. ?-ivotinjsIs,. 0
uzimau sebebiljno.Tojeopetvrlokomlikovanproces,jer
time stozivotinjauzimau sebebiljno,onabiljnomnemoze
nasuprot postaviti coveciji oblik. Zatose u zivotinjibiljno
ne mozeobrnutiodozdo navise i odozgo nadole. Zivotinja
ima kicmu aralelnusagovrsinomzemlje. Zatojeonesto
tu hoee da se desava kod probave u zivotlnj ama potpuno
do"vedenou nered.Tudon'e h02e navise i gorn'e hoee na-
n'ize, i stvarse nagomilava, ravi zastoj u samoj sebi, tako
da jezivotinjskaprobavasustinskinestodrugonegoljudska
171
.
za
u
probava. Kod zivotinjske probave se nagomilava ono sto
ziviu biljci. Posledicatogajedajekodzivotinjebieubiljke
da 0 obeeanje: ti smes dazadovoljis svoju ceznju kadalj i-
namasveta- alisedotogobeeanjanedrzi.Biljkaseponovo
vraeakazemlji.
Alitimestoseu zivotinjskomorganizmubiljkaod-
nazad kazemlji, u biljku kod zivotinjeodmahP!9-
dlruizvesnielementarniduhovi,umestodakaokodcoveka,
kadasedesiobrtanje,odozgoprodirudp. ovisvetasasvo-
' im snagama. A ti elementarni duhovi su duhovi straha,
nosiocistraha.Ovocudosezaduhovnogledanjeodvijana
sledeei nacin: sarna zivotinja jede hranu, uziva u unutras-
njoj prijatnosti; i dok struja hrane ide na jednustranu, sa
druge strane ide struja straha od elementarnih duhova
st raha. Neprestanostruji u pravcu probave kroz probavni
kanal zivotinje zadovoljstvo uzimanja hrane, a nasuprot
probavistrujijednauzasavajueastrujaelementarnoduho-
vllog straha.
To je takode ono sto zivotinie ostavljaju iza sebe
kada uginu. U trenutku kada zivotinje, dakle ne one koje
pripadajuvrstikojusamveenadruginacinopisao,veeone
koje, na primer, pripadaju cetvoronoznim sisarima, u tre-
nutku kada ove zivotinje umiru, uvek umire, moze se za-
pravor ecI, OZlVJava u nJlnovomumlranJuJe no Ice oJe
e ce0 sastavJeno0 stra a. a zivotinjom umirestrah,tj.
OZlVJava stra. esozder KOJl rastrze svoj pIeri , jede sa
ovoJstvommeso.A tomuZlvanjuu mesustrujiu susret
st ra uzas, 6"e lJiljozd_t?r .9 aJe tek kod uginuea, a koje
mesozderistru' avaveezavremesvogzivota.Zatosutakve
zlvotinJe, kao stosulay, tigar, u svom astralnomtelupro-
ze e strahom, koji one najpre ne oseeaju za vreme njiho-
.. ' .: . '
vogzivota,alikojiovezivotinjeposlenjihovesmrti,jeride
ravo nasupro uZlvanju, tera nazad; tako damesojedne
zivotin'ecal( imajujos jedanzivot posieu gru noj
usi, kasnijlZIVOt Koji,predstavljamnogoutasnijukamaloku,
mog0 Isereci, "nego stobicovekikadmogaodaQrozivi,
172
jedno
oncra=
-
viti, d
akov
mislit(
viten.
mene
mes02
vas, t,
jersel
stvari
ali se
mater:
druga<
nastuf
ne 0 t
izvlaCi
gova
isttne.
menp
njaob
na zaf
mesal
u sferi
vrednc
spomll
antrop
i tome
nacina
.
mlmO]
onome
pnman
SVlm IT
neraln(
mesoz
:0
jednostaYILO time stp
:e
josjednom.
, .
- Naravno, kod ovakvih stvari morate sebi predsta-
1
1
-
ro
viti, da je to dozivljeno u jednoj drugaeijoj svesti. Dakle,
ako vi odmahpostanete ponovo materijalisti i poenete da
mislite0 tomestamoradadozivitazver,takostoseposta-
d-
o-
vite nanjenomesto,pasadazamisljate: kakvamorabitiza
mene takva kamaloka? - i ondapoeneteda prosuaujete 0
:a,
0-
mesozderima po tome kakva bi mogla biti kamaloka za
vas, tada ste vi naravno materijalista, zapravo animalista,
la,
jer sebe premestatc u zivotinjsku prirodu. Naravno, ove
na
stvarisemorajurazumeti,kadaeovekhoeedarazumesvet,
lS-
ali se ne smemo, takoreei, preneti u ove stvari tako kako
sa
materijaIistasebiceoevetpremestau nezivumateriju.
va
Ovde poeinje jedno poglavlje 0 kome ne govorim
'nl
drugaeije nodusevno,jerantroposofijanikadanetrebada
ot
nastupaagitatorski,netrebadazastupa a drugo ne,
lO-
ne 0 treba jedino dap redstavlj a istinu. Sta otom eovek
izvlaei kao konsenkvenee za svoj naein zivot a , to je nje-
be
- . r r1 h ..
gnva tvar ,Jer antr pos ne d aJe e, neg lznOSl
)Je
[stIne. Zato nikada neeu za fanatike lieno ni u izvesnoj
Ine
meri postaviti zapovesti, koje slede iz togasta nekazivoti-
re-
nja_oblikuje iz biljne hrane. Neeu, dakle, sa tog stanovista
za-
na zapovedni naein govoriti 0 vegetarijanizmu, 0 jedenju
o e
mesaitomeslienom,jertestvariveemorajubitiapsolutno
) t.1 .
u sferi sopstvenog rasuaivanja i zapravo jedino i imaju
sa
vrednost kadase nalaze u sferi sopstvenogdozivljaja. Ovo
:ret
spominjem upravo zato, da se ne bi stvorilo misljenje, da
oJe
antroposofijaznaeizastupanjeovogiiionognaeinaishrane
{ve
i tome slieno, dok ona zapravo jedino eini da svaka vrsta
Iro-
naeinaishranebudeshvatljiva.
ho-
A onestosamhteo da pokazembiloje upravo da
ide mi moramoteratimineralnodotoplotno-eterskog,takoda
dne Dno mozedaprimiduhovno;zatimse odmineralnog,posle
InoJ primanjaduhovnog, izgraauje eovek. Kadaje eovekjossa-
)ku, svim mlad, rekao bih, ondaonjos nema snage da sve mi-
lVI,
llerainodoteradotoplotno-eterskog.Tomuseprethodno
173
preradi na taj nacin sto je on primio u sebe mleko, u kome
se vee desio jedan preobrazaj, i onda usled toga moze biti
lakse preobrazeno one sto se mora preobraziti u toplotno-
etersko, tako da se kod deteta popijeno mleko sa svojim
snagama brzo izliva prema glavi i od glave moze da razvija
one oblikotvorne impulse kakvi su kod deteta neophodni .
Jer cela oranizacija deteta polazi od glave.
Ako covek hoee da odrzi ove oblikotvorne snage u
kasnijim godinama, onda ne radi dobro kada ih podupire
uzivanjem mleka, .ler one sto kod deteta ide ka glavi i sto
.le kroz one snage glave, koje su prisutne do promene zuba,
u stanju da oblikujuei zraci u celo telo, to kasnije kod sta-
rij ih ljudi nije vise prisutno. Tu svi ostali delovi organizma
moraj u zracit i obli kujuee snage. A te oblikujuee snage za
ostale delove organizma mogu bib u njihovom impulsivi-
tetu sasvim narocito potpomognute tako da se uzima nesto
sto de luje drugacije od glave.
Vidit e , glava je unaokolo zatvore na. U to.1 glavi su
decij" impl_1"j 7(1 ohllkovanje tela. l J ostalom telu imamo tu
unutra kosti, one oblikujuee snage su spolja. Tu m ora ono
sto su oblikujuee snage biti podstaknuto od spolja. K ada
unesemo mleko u coveka, onda se pokreeu ove oblikujuce
snage u glavi, sve dok smo dete. Kada vise nismo dete, ni
one nlsu VIse tu. Sta treba onda zapravo da radimo, da
bismo mogli vise spolja da podstaknemo ove oblikujuce
snage ?
Tu bi ocigledno bilo dobro, ako bi se bilo u stanju
da one sto tu cini glava, time sto je zatvorena lobanjom,
sto ona cini tu sasvim unutra, ako bi se to moglo imati u
spoljnoj formi; ako bi se napolju bilo gde radilo one sto
glava radi tu unutra. Snage koje su tu unutra, one su dobre
kod uzimanja mleka; kada je tu unutra mleko u svom ete-
rskom preinacenju, onda one daje dobru osnovu za razvoj
ovih snaga glave. Mi bismo morali da imamo tako nesto
kao sto je, na primer, mleko, ali sto se ne proizvodi unutar
coveka, nego se proizvodi napolju.
174
r
r
c
r
s
k
'\..
h
S1
II
d
~
o
be
p1
o(
1
Tu u prirodi postoji nesto sto je glava bez 10banJe,
gde, dakle, spolja deluju iste snage koje deluju unutra u
glavi, gde im je potrebno mleko, eak ponovo prave mleko,
jer dete mora mleko prvo da prevede u toplotno-etersko
stanje i potom da ga ponovo proizvede. - Glava koja je
otvorena na sve strane jeste peelinja kosnica. Ono eime se
bave peele je zapravo isto, santO u spoljnom svetu - najvise
sto im dajemo kao potporu je kosnica - sto radi glava unu-
tra, sarno to nije tu zatvoreno, nego deluje spolja. Imamo
onda unutra u peelinjoj kosnici, pod duhovnim uticajem
koji je vee spoljasni, isto sto imamo ovde u glavi pod duho-
vnim uticajem. Imamo tu unutra u peelinjoj kosnici med, i
kada uzimamo med i uzivamo ga kao stariji eovek, onda
nam on daje za ono sto sada vise spolja mora da daje obli-
kujuee snage, istu moc i silu, koju narn daje rnleko za glavu
za vreme deeijeg uzrasta.
D akle , dok smo deca, podstieemo poeev od gl ave
- ~ : :
modelujuee snage kr oz uzivane rnleka; ako su nam u kas-
)
uijim bvdil a l1(l jos f- rcbnc modclujuc S1 ag , 0 u a u -
ramo da jedemo med, no nije potrebno da ga jederno u *
ogromnim kolieinarna, jer se radi sarno 0 tome da imamo
nJegove snage.
1
1
Dakle, od spoljasnje prirode se vidi, kada se ova
spoljasnja priroda potpuno razurne, na koji naein se eove-
!<ovom zivotu mora rivesti pomazuei impuls. I kada bi
~ t e l a da se zamisli neka zeml a, gde su deca lepa i gde su
1
stari rudi lepi, kakva bi to morala da bude zernlja? To bi
l,
rnorala da bude zemlja, gde IIteee rnleko i rned"! Vidite,
)
dakle, staro instinktivno gledanje nije uopste neopravdano
e govorilo 0 takvim zemljama, za kojirna se eeznulo: da su to
one "gde teee med i mleko" .
Cesto takva jednostavna ree otkriva neizmerno du-
boke istine, i nema zapravo lepseg dozivljaja, nego kada se
prvo sa najvecim naporom istrazuje istina i onda se negde
nade neka prastara sveta izreka, prepuna duboke istine,
II
175
kao sto je ta 0 zemlji gde IIteku med i mleko ". Jer, to je
zaista neka retka zemlja: tu su sarno lepa deca i sarno lepi
Starci.
Vidite, razumeti coveka pretpostavlja razumeti pri-
rodu. Razumevanje prirode daje osnovu za razumevanje
coveka. To uvek vodi ono najnize materijalno uvis do naj-
viseg duhovnog: carstva prirode, mineralno, zivolinjsk ,
biljno carstvo na jednom, donjem polu, do hijerarhija na
drugorn, gornjem polu.
*
***
\
Inj
mJ
se
sk(
sta
se
glJl
sas
ray
sto
po
stal
cvt
Upi
od
vrsl
ner
one
rno
tka
pos
u vc
sa c
I ta
dell
pre,
liz a
nesl
176
Dvanaesto predavanje -11.noveInbar 1923.
Kadase vidi kakose u covekovomorganizmupre-
inacuje spoljno-prirodno, tako radikalno kao na primer
rnineralno, koje morada dOGe do toplotno-eterskog,onda
se takode nalazi , kako se onosto zivi u prirodnom, organ-
skorn coveku pripaja na duhovno. Kada covek sebi pred-
stavi, kaostocesto iimanaumunaosnovuilust racij a koje
se nalaze u uobicajenim prirucnicima 0 anatomiji i fiziolo-
giji,dajecovekcvrstatvorevinaidauzimaspoljncprirodne
sastojke,drzi ih u sebiskoronepromenjene,ondanam na-
ravnonedostaj e rnostkojimorabitisagradenizIneduonoga
sto jeu prirodnomcovekui onogasaciInejecovekpovezan
po linij isvojeistinskedusevnosti.
N ajpre se ne moze naei povezanost, na primerko-
stan g sistema i sistema, kc.1 i se pokazuju kao
cvrsta t la,sarnoralnimp ore tkOITI sve ta. Kaz ue: jednoj
upravu priru .a , Jrug je s tu se raLllKa'nu raLiiKuje
od prirode. Ali, kada je jasno da se u coveku nalaze sve
vrste supst ancijalnog i da sve takode mora da prode kroz
n postojanije vrste supstance, nego sto su misiCi i kosti ,
onda se nalazi da onostojenepostojano,etericno,svakako
mozedaudeu spoj saonimstosuimpulsi moralnogpore-
tkau svetu.
Natemisli mora covek da se nadoveze kada ona
posmatranjakojasmoveenapravili hoeemodadovedemo
u vezukojucovekimasagornjim,saduhovnimkoSmOSOITI,
saonimbieimakojasmooznacilikaobieavisihhijerarhija.
I tako danas zelimo da krenemo, recimo, od onoga sto
deluje duhovno-moralno u coveku, dok smo u proteklim
predavanjimavisepolaziliodonogprirodnog.
Duhovno,moralno:tosuzapravozamodernucivi-
lizacijumanjeili vise veepostalipojmovikojipredstavljaju
nestokonvencionalno.Svevisei visejenazadovaloiskonsko
177
;
elementarno oseeanje moralno-duhovnog u eovekovom
bieu. Moderna civilizacija upueuje eoveka, na primer vee
sacelimnjegovimvaspitanjem,dasvevisei visepita:staje
uobieajeno? staje konvencionalnoodredeno? stajezapo-
vedeno? stajepozakonu? i takodalje. - Ono(vaspitanje)
manje ide ka onome sta upravo iz eoveka izlazi kroz im-
pulsekojisuukorenjeninaonommestu, naprimer,gdeje
polozena,eestonaneodredeninaein,savest.Tounutrasnje
sebi-samom-postaviti-pravac-i-cilj,tojenestostou moder-
noj civilizacijisveviseivisebivaunazadeno.1z tograzloga
je konaeno ovo duhovno-moralno postalo nesto sto zivi
manjeiiiviseu konvencionalno-tradicionalnom.
Stariji pogledi na svet, posebno oni koji su noseni
instinktivnom vidovitoseu, oni su moraIne impulse, zrele
moraIne impulse, iznosili iz dubina eovekove duse. Ovi
moralni impulsi su tu. Ali, danas su postali tradicionalni.
\ Mora,dakle, bitijasno,kolikojakojemoralnopostalo,na
prime r, tradicionalno. Podrazumevasedaseovim nistane
kaze protivtradicionalnogu moralnom,ali pomislitesamo
kolika je starost II Desetzapovesti "? 0 njima se uei kao 0
neeemu sto je zapisano u stara vremena. Mozemo Ii mi
reei, da je danas uobieajeno, da iz iskonske elementarne
ljudske prirode izvire nesto stojeistovetno saonimstoje
jednombioDekalog,saonimstosudesetzapovesti? Paiz
eegaondaizvire moralno-duhovno,kojesocijalno povezuje
ljude,kojemeduIjudimaiskivasocijalneniti odlienostido
lienosti?
U eoveeanstvu postoji, kao jedini istinski izvori
moralno-duhovnog,onostose moze nazvati ljudsko razu-
mevane,uzaamnoljudskorazumevanje,inatomrazume-
vanjuljudistvaranaljubavljudi. Mozemomii tekakotra-
ziti 0 0 sebe nastajanje moralno-duhovnih impulsa Ijudi,
ukoliko isti igraju ulogu u socijalnom zivotu, svuda eemo
naci da tu, gde su ti impulsi elementarno izvirali iz eove-
eanstva,dasuoniproizasliizrazumevanjaIjudiiIjubaviza
lJu e:- To suistinskipokretaeisocijalnogduhovno-moralnog
178
1
J
(
t
s
C
1=
P
u
1j
d
k
d
n
B
v<
PJ
ne
Dt
di
m
k(
fi;;
to
u covecanstvu. I u osnovi uzevsi, covek zivi, ukoliko je on
jedno duhovno bice, medu drugim ljudima sarno tako sto
on razvija razumevanje za ljude i ljubav za ljude.
No, mozete pokrenuti jedno znacajno pitanje, jedno
pitanje koje se istina ne postavlja uvek, ali koje bi zapravo
svakome morale biti na vrh jezika upravo u odnosu na re-
ceno: ako su razumevanj e Ijudi i covekova ljubav pravi im-
pulsi zajednickog zivota ljudi, odakle onda dolazi da se su-
protnost, Ijudsko nerazumevanje i ljudska mrZnja, pojavljuju
unutar naseg drustvenog poretka?
To je pitanje sa kojin1 se bavi vise od svih drugi h
Ijudi upravo inicirani. Nauka inicijacije je posmatrala u
svim vremenima, kada je bila izvorna, upravo ovo kao je-
dno od njenih vaznijih pitanja. Ali, ova je nauka inicijacije,
kada je bila izvorna, imala takode .los i izvesna sredstva da
dode do resenja ovog pitanja. Kada se danas gleda obicna
nauka, onda se zapravo, kada se posmatra covek - pa od
B ga stvorena dusa je zapravo predodredena za razume-
vanje Ij udi i Ijuhav prema Ijudima -dolazi do toga da se
pita: zas to to onda ne de luje unutar socijalnog poretka kao
nesto sto se podrazumeva? Odakle dolazi Ijudska mrznja i
ner azumevanj e 1.1 udi? I ako mi ne mozemo da ih trazimo u
du ovnom, u dusevnom, ovu Ijudsku nerazumnost i ljudsku
mrznju, onda ih naravno moramo traziti u fizicko-telesnom.
Da, ali danasnja obicna nauka nam odgovara, sta
.le to fizicko-telesno coveka: krv, nervi, misiCi, kosti . Neka
kost se moze .los kako dugo gledati, ako se gleda sarno
okom danasnje prirodne nauke, pa ipak nece moci da se
kaze: ova kost - ona navodi coveka na to da mrzi. - Iii se
krv moze i te kako istrazivati, po principima po kojima se
danas istrazuje, opet na taj nacin nece moci da se utvrdi:
ova krv zavodi coveka u nerazumnost.
To .le svakako bilo sasvim drugacije u one vreme u
kome .le nauka inicijacije bila izvorna. Tada se gladalo na
fizicko-telesno coveka i videla se kroz instinktivnu vidovi-
tost slika onoga sto je bilo u duhovnom. Kada covek danas
179
govori 0 duhovnom, onda on govori najvise 0 apstraktnim
mislima; one su mu to duhovno. A kada su mu te misli
suvise tanke, onda mu jedino jos preostaju reci i on pise
"Kritiku jezika", kao sto je to uradio Fric Mautner!5. Tak-
yom kritikom jezika postaje moguce da se duh, koji je i
bez toga postao dovoljno tanak, pusti da potpuno ispari u
goIe apstraktne mish. N auka inicijacije, prozeta instinktiv-
nom vidovitoscu, nije videla duhovno u apstraktnim mis-
lima. Ona je videla duhovno u oblicima, u onome sto je
bilo slikovito, sto je sarno moglo da govori, da zvuci. Ona
je videla d uhovno u (njegovoj) zivosti . T ime sto je duho-
vno bilo gledano uzivo, moglo se u duhovnom jos gledati
takode i fizicko - kosti, krv. U toj nauci inicijacij e nij e bilo
ovih misli, ovih predstava 0 skeletu, koje se danas imaju.
Skelet se danas posmatra kao nesto sto j e izgradio neki
proracunati arhitekta za anatome iIi za fiziologe. Ali, on
nije to. Ovaj skelet je, kao sto ste videii, oblikovan tako,
sto je mine ralno terano navise do toplotnog eter a, sto u
toplotni eter zahvataju snage duhovnih hijerarhij a, a o nda
iz toga blvaJu lzgradene o rme kos UJu.
...- Ko, dakle...1. moze is ravno da vidi skelet tome on
otkriva duhovno p oreklo. I zaista je to tako , da onaj koji
gleda skelet u danasnjoj formi, mislim u onoj formi u kojoj
ga vidi danasnja nauka, lici na nekog coveka koji pritom
kaze: ovde imam jednu odstan'lpanu stranu, tu su forme
slova. - On opisuje ove forme s]ova, ali ne cita, jer on ne
zna da cita. On ne dovodi u vezu ono sto se tu izrazava u
formama slova sa onim sto im lezi u osnovi; on sarno opi-
suje forme slova. Tako opisuje kosti danasnji anatom, da-
nasnji istrazivac prirode, kao da one ni na sta ne ukazuju;
ali one ukazuju na to, da je njihovo eoreklo u duhovnom.
- Tako je sa svim onim sto su fizicki prirodni zaKoni,
sto su etericki prirodni zakoni. Sve su to slova rukopisa 0
onome sto je duhovni svet. I tek onda se razumeju ove stvari,
kada se shvate kao slova pisma iz duhovnih svetova. A tada,
kada se tako moze gledati na ljudski fizicki organizam, tada
180
1
(
.
j
2
S
r
\

C
S
r
I-
i
f
c
1
t
2
i
s
se opaza sta spada u onu oblast 0 kojoj su inicirani svih
vremena- tj. onikojisutostvarnobili- kazivali:predelise
prekopragau duhovnisvet, tadase prvo ugleda nesto sto
je zastrasujuee, sto najpre uopste nije lako podneti. Ljudi
veeinomhoeedaimonostoimizgledadostojnotrudabude
i prijatno. No, to e i aktako, dase moraproeikrozuzas- i
nutost, kada covek hoee da upozna duhovnu stvarnost ,
odnosno uogste istinsku stvarnost. Tada se primeeuje u
odnosu na covekov sklop, onakav kakav anatomsko-fizi-
oloskistoji prednasimocima,dajeon izgraden odstrane
du ovnogsvetalZ vaelementa,a tosumoralnahladnoea
imrzna.
Mi stvarno nosimo u dusi klicu ljudske ljubavi i
onetopine onemoraneto line kojarazumedrugeljude.
1 minosimou cvrstimsastavnimdelovimanasegorgani-
zma moralnu hladoeu. To je ona snaga koja iz duhovnog
sveta u izvesnoj meri kuje nasu fizicku organizaciju. Mi
nosimo u nama i impulse n1.rznje. Onajeonosto iz duho-
vnogsvetaizaziva cirkulaciiukrvi. I dokmi. mozda,iderno
krozsvet sa dusom koja mnogo voli, sa dusom kojajeze-
dnaljudskograzumevanja,moramoopazitidadole u pod-
svesti, tugde dusaustrujavai impulsira u telesno, tako da
miuopstemozemodanosimonasebijednotelo,datusedi
hladnoea.Jaellgovoriti0 hladnoeiuvekmislecinamoralnu
hladnoeu, medutim, ona svakako moze na zaobilaznom
putu kroz toplotni eter da prede u fizicku hladnoeu. Tu
doleu nama,u podsvesnomsedimoralnahladnoeaimrznja
i covek lako unosi u svoju dusu ono sto sedl u njegovom
telu, takoda njegovadusa u izvesnoj meri moze biti zara-
zena nerazumevanjem ljudi; a to je ipak rezultat moralne
hladnoce i covekovemrznje. Postojeto tako, covek mora
moralnu toplinu, sto znaci razumevanje ljudi i ljubav tek
da odgaja, jeroni moraju da pobede ono sto dolazi iz te-
lesnog.
No,nemozeseporicati- toseduhovnomokupred-
stavljaupunojjasnosti- dajesanasimvremenom,sanasom
181
L
civilizacijom, koja je pocela sa XV vekom i koja je postala
na jednoj strani intelektualisticka, a na drugoj strani mate-
rijalisticka, povezano to da se u osnovi duse nalazi mnogo
od ljudskog nerazumevanja i Ijudske mrznje. Toga ima
vise, nego sto se veruje. Jer se, zapravo, tek kada covek
kroci kroz dveri smrti opaza koliko se u covekovom nesve-
snom nalazi nerazumevanja ljudi i mrznje prema ljudima.
Tu on izvlaci svoje dusevno-duhovno iz fizicko-telesnog.
On svlaci fizicko-telesno. Impulsi hladnoce, impulsi mrznje
se onda pokazuju kao gole prirodne snage; to su onda gole
prirodne snage.
Pogledajmo taj les. Pogledajmo sa samim duhov-
nim okom eterski les. Tu gledamo na nesto, sto vise ne
izaziva neki moralni sud, isto tako malo kao biljka, kao
kamen. Sta se tu unutra nalazilo od moralnog, to se pre-
obratilo u prirodne snage. Ali je covek za vreme svog zi-
vota odatle mnogo isisao i to on odnosi sa sobom kroz
dveri smrti. I tako se povlace nazad J a i astralno telo i
uzimaju sa sobom, tako sto to izvlace, ono sto je za vreme
zivota ostalo neprimeceno, jer je uvek iznova sasvim ura-
njalo u fizicko i etersko telo. Ovo Ja i astralno telo unose
sa sobom u duhovni svet sve impulse covekove mrznje i
hladnoce prema ljudima, koji su upravo u dusi pustili ko-
rena. Rekao sam, tek onda se primeti koliko je u ljudima
posadeno ljudske nerazumnosti i ljudske mrznje upravo u
nasoj civilizaciji kroz razne stvari, 0 kojima cemo jos go-
voriti, kada se vide ljudi kako idu kroz dveri smrti. Jer
danasnji covek nosi mnogo od oba ta impulsa kroz dveri
smrti, neizmerno mnogo.
Ali to sto on tu nosi sa sobom je duhovni ostatak
onoga sto treba da bude u fizickom, sto treba da cini fizi-
cko i etersko telo. Covek nosi u duhovni svet sa tim Ijud-
skim bezumljem i ljudskom mrznjom ostatke onoga sto
zapravo pripada fizickom svetu; i on to unosi na jedan
duhovan nacin. Nikada coveku ne bi moglo biti od koristi
da to nosi dalje tokom vremena izmedu smrti i nekog novog
182
rod
tao
srnr
ljuc
koj:
vid,
kak
kle
san
gog
zar
lSpl
dru
neg
CIJ!,
l<az
se
yen
sto
ljuc
COY
zan
stoj
Ire!
VIIT
ne (
se ]
rna
nee
- .
noe
nlJc
cilj
sve
Art
rodenja, jer uopste ne bi mogao da napreduje, on bi posr-
tao kod svakog 110vOg koraka svog daljeg razvoja izn1edu
smrti i novog rodenja, ako bi tu ljudsku nerazumnost i tu
ljudsku mrznju morae da nosi dalje. U natculnom svetu, u
koji stupaju takozvani mrtvi, danas se zapravo neprestano
vide sarno struje koje bi, ako bi neposredno delovale takve
kakve su, zaustavljale napredovanje ljudi. A te struje, oda-
kle one poticu?
Ako hoee da se zna odakle one poticu, potrebno je
sarno videti danasnji :livot. Ljudi Qrolaze jedan pored dru-
gog, malo gledaju na to kakva svojstva ima taj drugi. Pa
zar nisu ljudi aanas najcesee takvi, da svaki smatra da je
ispravno i dobro one kakav je on sam? I kada je taj drugi
drugaciji, onda on ovog drugog ne prihvata sa ljubavlju,
nego jedino dolazi do suda da bi taj trebalo da bude druga-
CIJ1, pri cemu je u pozadini najcesee konacno to da on sebi
aze: on bi trebao da bude kao ja. - Covek to ne dovodi
se . i uvek do svesti, ali se to nalazi upravo u okviru drust-
venog saobraeanja, u so cijalnim vezama ljudi. U onome
sto d anas isplivava na povrsinu, recimo u formi govor a
ljudi, zivi tako malo od onoga sto je razumevanje drugog
coveka. Ljudi izvikuju okolo po svetu, kako su to oni sebi
zamislili da bi covek trebao da bude, pri cemu iza toga ne
stoji najcesee nista drugo, nego: kakav sam ja sam, takvi
treba da budu svi ljudi. I kada potom dode nekb ko je sas-
vim drugaCiji, onda je on odmah neprijatelj, iako to covek
ne dovodi potpuno do svesti. Onda je on covek prema kome
se razvija antipatija. Tu nedostaje ljudsko razumevanje,
moralna toplina, tu nema ljubavi. I u istoj meri u kojoj to
nedostaje, sa covekom kroz dveri smrti idu moralna hlad-
noea, mrznja prema ljudima i tamo ga zadrzavaju.
Ali tu covek najpre nalazi, posto njegov dalji razvoj
nije sarno njegov sopstveni cilj, nego je njegov dalji razvoj
cilj celog uredenja sveta, mudroseu ispunjenog uredenja
sveta, on tu najpre nalazi biea treee hijerarhije, Andele,
Arhandele, Arhaje. U prvo vreme posle covekovog prolaska
183
:
kroz dveri smrti u svet koji lezi izmedu smrti i novog rode-
nja, ona se na in'u prema coveku i puna milosti uzimaju
od njega hladnocu koja dolazi od covekove nerazumnosti.
.fm! vidimo kako se bica trece hijerarhije opterecuju sa tim
s 0 If!! covek, prolazeci kroz dveri sau-ti, na opisani nacin
unosi u duhovni svet.
Ost a tke svoje mrznje mora covek duze da nasi
dalje, ' er oni mu ma gu biti oduzeti sarno miloscu druge bi-
J rarhije - E k usiaja, Kirioteta, Dinama. Oni tada preuzi-
rna.u sve sto ' ostalo od covekove mrznje.
J mcduvrernenu je covek stigao otprilike u naj
region izmedu smrti i novog rodenja u kome svoje prebi-
valiste 'n1aju bica prve hijerarhije - Serafimi, Heruvimi,
Troni: one ste sam nazvao u rnojim Misterijama
16
po noc-
nim casom d u hovnog postojanja. Covek uopste ne bi mogao
da prode kroz ovaj region Serafima, Heruvima i T'rona, a
da pri tome ne budc unisten, odnosno ugasen, da pre toga
nije olaksan 1 sacuvan , miloscu bica t rece i druge hijerar--
h;; P nrl ';;"1 \ li nn; nnnr." n r. rI m( -;11ne
. ' .
hladnc ce i mrznje prema Ij udirna. T ako d akle vidite ka 0
ovek, d bi nasao p r ' kljuc nj c na one imp ulse koji n1 -)gu
doprineti njegovom dalj em razvoju, najpre mora d a opte-
refi ica visi h hij erarhija sa onim, sto on 1Z sebe nosi navise
u duhovne svetove
7
a iSt pripada njegovoj 1 eteri-
ckoj r irod.
Svakak , kada se sve to vidi i zna, k d a sada vidi
kako ova moraina hladnoca deluje u d uhovnom svetu, onda
covek zna da prosudi 0 srodnosti ove duhovne hiadnoce sa
onirn sto je ovde dole fizicka hladnoca. Ova fizicka hlad-
noca, koja je u snegu i ledu, sarno je fizicki odraz t c mora-
Ino-duhovn e hladnoce, koja je tamo gore . K ada se obe
imaju pred sobom, onda mogu d a se uporede. Dok se co-
vek na taj nacin odrzava osloboden Ijudske nerazumnosti i
mrznje prema Ijudima, moze se propratiti duhovnim okom,
kako on kao da postepeno, takoreci, gubi svoj oblik, kako
se taj oblik manje iIi vise, rekio bi se, rastapa.
184
ka
on

vis
co
.-
co
tr2
01
Jec
va
ob
fil

ral
po
ka
sal
Duhovnom pogledu imaginacije izgleda eovek,
kada je vee prosao kroz dveri smrti, zapravo jos sliean
onomekakavjebioovdenaZemlji.Jeronestoeoveknosi
u sebi ovde na Zemlji, to su supstance koje se u njemu u
vise-manje zrnastoj recimo u formi atoma, ali oblik
cove a - onjeduhovan. Moranambitijasno: .ednostavno
jebesmislicapredstavitisebioblikeovekakaofizieki;oblik
covekamoramo predstavitiduhovno. Fizicko ko'ejeunu-
tra,onejeu izvesnoj merisvudaunutrau malimdelieima.
Oblik,kojijesarnojednotelosnage,delikonstitutivnoza-
jednoonesto bi se inace raspalo u jednugomilu. Kada bi
vasnekouhvatiozapramenkoseisanjimmogaodaizvuce
oblik,ondabisefizicko, takodei etericko,prosuli kaogo-
mila peska. Sto to nije gomila peska, stoje to izdiferenci-
ranoi stopoprimaoblik, to nepotice od niceg fizickog, to
potice od duhovnog. Covek ide okolo po fizickom svetu
kao duhovno (biee) . Besmislica je (smatrati), da je covek
sarnonekofizicko biee;njegov oblikjecistoduhovan. Ono
'r.._ . . :'"' ....... ... nrnllq TTlrvir::l
.l l L. l\....hV J'-- , I ..;>-..... 1-' I L- ..L L ' b L .. ,_ - ,--
185
--
A taj oblik covek ima i onda kada prode kroz dveri
smrti. On se vidi kako svetluca, kako sija prelivajuei se u
boj ama. ledino sto covek najpre gubi je ono sto je oblik
njegove glave, zatim se polako rastapa i drugo. I covek je
potpuno metamorfoziran, postavsi kao neka vrsta slike ko-
smosa, u vreme u kome on izmedu smrti i novog rodenja
dolazi u region Serafima, Heruvima i Trona.
Tako se vidi, kada se covek prati izmedu smrti i
novog rodenja, kako se, rekao bih, dalje kreee, gubeei po-
stepeno odozgo nadole svoj oblik. Ali, time sto se, tako-
reei, poslednje donje izgubilo, vee se nesto i izgradilo, a to
je jedan divan duhovni oblik, koji je u sebi kao neki odraz
cere sfere svetova i istovremeno je nagovestaj buduee giave,
kOJu ee covek nositi na sebi. Tu je covek utkan u delatnost
u kojoj ucestvuju ne sarno biea donjih hijerarhija, vee i biea
najvise hijerarhije, Serafimi, Heruvimi i Troni.
Sta se tu desava? Tu se zapravo desava nesto naj-
divnije sto covek sebi uopste moze da predstavi. 'Iu relazi
ono sto ie covek postao kao donji covek ovde u zivotu - u
izgradni u glave. D ok hodamo ovde po Z emlji, mi im amo
sarno nasu jadnu lavu kao oxgan predstava, kao organ
ko'i nosi misli. Ali, misli su takode pratioci nasih grudi,
misli su narocito pratioci nasih ruku i nogu. I u tom trenu-
tku u kome mi ne mislimo sarno glavom, nego, na primer,
pocinjemo da mislimo nogama, u tom trenutku se uzdize
pred nama sva realnost karme. Mi nista ne znamo 0 nasoj
kar mi, jer uvek mislimo sa tim, u stvari, najpovrsnijim or-
anom, sa mozgom. U trenutku kada pocnemo da mislimo
prsh ma, - a moze se mnogo jasnije misliti upravo prstima,
noznlm prshma, ako se covek uzvine qo toga, nego nervima
ave - u trenutku kada pocnemo da mislimo onim sto nije
postalo sasvim materija, sa donjim covekom, nase misli su
mlS I nase arme. Kada rukom ne sarno da hvatamo, nego
i mislimo, onda misleei rukom pratimo nasu karmu. A na-
rucito sa stopalima, a1.<:o nogama ne sarno da idemo, nego i
mislimo, onda sledimo sa posebnom jasnoseu nasu karmu.
186
5to j
ml n
svoJe
misli
Je 0\
mud
uops
tram
prati
iIi ka
i kad
kretl
dusi.
cove
Tu
-
se za
..
nJlill
b
-
ma
bEx
cki c
fizic1
SVOJ
nog.
nom
iTro
foza,
s 0 J(
tOpl,
dii]u
sebi,
cove
oblik
taJe,
fizic1
hovn
Sto je covek na Zemlji tako ogranicen - izvinite, ne pada
mi na pamet neka druga rec - to dolazi odatIe sto on svo
svoje misljenje ogranicava na oblast glave. Ali, moze se
misliti celim covekom. I kada se misli celim covekom, onda
je ovde u sredisnjem delu cela jedna kosmologija, divna
mudrost sveta nasa svojina. I za donje delove i za udove
uopste, karma je nesto sto je nase.
Mi vee puno cinimo, kada ovde, na Zemlji posma-
tramo nekog coveka kako ide, a nismo sasvim otupeli, pa
pratimo lepotu koraka, one sto je karakteristicno u koraku,
iIi kada, na primer, pustimo da na nas deluju njegove ruke
i kada interpretiramo te ruke i naGemo da se u svakom po-
kretu tih prstiju nalaze najdivnija svedoccnja 0 covekovoj
dusi. A li, to je najmanji dec onoga sto se kreee zajedno sa
covekom koji hoda, koji hvata, kome su prsti u pokretu.
Tu se zajedno sa n 'im kreee ceo njegov nl0ralni covek, tu
seZa'edno sa nj im kreee nj egova sudbina, tu se zajedno sa
njlffi kr eee sve sto je on duhovno. A kada mozemo da pra-
tiITi"C), posle covekovog prolaza kr z dveri smrti, kako se
oblik tu f?stapa, - . s apa ' ~ r \ c , S 0 d.'eca na fizi-
cki oblik - onda se pojavljuje one sto je svakako slicnije
fizickom obliku, ali kroz svoju unutrasnju prirodu, kroz
svoje unutrasnje biee oglasava da je, u stvari, oblik moral-
nog. Takav, dakle, postaje covek kada se priblizava ponoe-
nom casu postojanja, kada dolazi u sferu Serafima, {feruvima
i Trona. Z atim vidimo kako se tu odvija cudesna metamor-
foza, kib se tu, mogu recI, oblik rast"apa. Ali, to nije one
s 0 Je stvarno vazno. 1z leda kao da bi on hteo da se ras-
tOPI, ali tu, u stvarnosti, duhovna biea visih hijerarhija izra-
uju zajedno sa ljudima, sa onim Ijudima koji rade sami na
sebi, ali takoGe i sa onima koji su karmicki povezani - jedan
covek fadi na drugome - iz ranijeg covekovog oblika, iz
oblika prethodnog zemaljskog zivota ono, sto zatim pos-
ta]e, najpre duhovno, oblik sledeee inkarnacije.
Ovaj oblik se tek zatim povezuje sa onim sto se u
fizickom :livotu daje coveku kao embrion. A tu gore, u du-
hovnom svetu, pretvaraju se stopalo i noga u vilicu glave.
187
Tu se ruka i saka pretvaraju u jagodicnu kost glave. Tu se
menJa citav donji covek u ono sto sada postaje duhovna
podloga za ono sto ee kasnije biti glava. To je, kazem, ono
najcudesnije sto se od sveta saznajno-- moze doziveti, to
kako se tu odigrava ova metamorfoza: kako se u izvesnoj
meri Qrvo stvara slika celog sveta i kako se ona diferencira
u oblik zakoji se drzi sve moralno - ali, posto je sve to bilo
o uzeto, kao sto sam rekao - i kako se preobrazava ono
sto je tu bilo u ono sto ce tu biti. A potom se vidi covek
kako kao duhovni oblik ide dalje, ponovo natrag u region
druge hijerarhije, u region trece hijerarhije. Sada mora
o'VO"m preobrazenom duhovnom obliku, u izvesnoj meri,
a ua e prineseno ono - jer je u osnovi on sarno zametak
za buducu gIavu - sto ce biti organi grudi, organi udova,
organl razmene materija. To mora biti dodato. Odakle do-
laze duhovni impuisi za ovo dodavanje?
Da, njih su sakupila milosrdna biea druge i trece
hij erarhije, kada je covek bio na p rvoj polovini puta. Ona
su njih oduzela od njegovog moralnog; sada ih p onovo
C'CIo ; .f" .... .. Xr"I, .,..",, 1,..... =
U __ \JU1" .I. i. U.lILl U. C<-J lL. 1 1J1 J. 1. L.J6 '-'0 \0' '--' l'I.a .1
coveka razmene materija i udova. Zatim covek dobij a, u
tom kasnijem periodu postojanj a izmeau smrti .i novog
rodenj a, sastoj ke, duhovne sastojke za fizicki organizam.
Ovaj duhovni oblik ulazi u embrionalno i u njega unosi
ono sto sada post aj u fizicke i eterske snage' l koje su sarno
odraz onoga sto nosimo sa sobom iz ranijeg zivota kao ne-
razumevanje lj udi i mrznj u prema lj udima, iz cega su nasi
udovi duhovno izgradeni.
Ako covek hoee da ima ovakve poglede, mora za-
pravo da usvoji jedan sasvim drugaciji nacin oseeanja od
onoga koji mu je potreban za fizicki svet. Jer moramo znati
da gledamo na ono sto je na coveku, na oznaceni nacin,
posta 0 iz duha i covek mora biti u stanju da podnese to,
a u Iizickoj slici kostiju zivi hladnoea, moralna hladnoea,
da u krvi kao fizickoj slici zivi, moralno gledajuci, mrznja.
Covek mora u izvesnom smislu ponovo da uci da sasvim
objektivno gleda na ove stvari.
188
ond
COVI
daJ
kao
lZVe
USE
ljasl
uglj

taje
krel
pog
hla(
nJe
o
vne
doc
upr
nab:
fizi(
fi zii
Na
van
znu
kon
znu
mOl
poL
Upl

ovd
koji
Svakako, kada se u ove stvari ovako pogleda, tek
onda se u osnovi primecuje razlika izmedu unutrasnjeg
coveka i onoga sto je spoljasnja priroda.
Pomislite i ak na cinjenicu, koju sam spomenuo,
da mi u cvetovima biljnog carstva uocavamo nesto sto je
ao izfozena savest coveka. T o sto je tu napolju, jeste u
izvesnoj meri slika naseg dusevnog. Ono sto mi prvo imamo
u sebi, to su snage koje sarno izgledaju da nisu srodne spo-
Ijasnjoj prirodi. Kost moze biti kost sarno tako sto mrzi
ugljenu i fosfornu kiselinu kreca kada one mineralno nas-
tupe, povlaCi se pred njima, skuplja se u samoj sebi i pos-
taje nesto drugo, ncgo sto su ugljena i fosforna kiselina
kreca napolju u prirodi., Moramo moCi da se uzvinemo do
pogleda da u covekovom fizickom moraju biti mrznja i
hladnoca, da bi on mogao da ima svoj fizicki oblik.
N ase reCi ovde dobijaju, rekao bih, dublje unutras-
nje znacenj e. Ako nase kosti imaju odredenu tvrdocu, to je
o ro za njih; one ima]u tu tvrdocu kao fizicki odraz duho-
vne hladnoce. ko nas a dusa ima izvesnu tvrdocu, to nije
dobro za socijalni zivot. Fizicko bice coveka mora da bude
u ravo drugaCije nego njegovo dusevno. U tome se bas
nalazi mogucnost za to da covek bude covek, sto je njegovo
fizicko bice drugaCije nego njegovo dusevno-duhovno. To
bice coveka je takode drugaCije od okolne prirode.
a tome pociva neophodnost preobrazaja, 0 kome sam
'am govono.
No, vidite, morali ,smo jednom da izlozimo ovu va-
lU dopunu za ono sto sam jednom rekao na kursu, na
)me se radilo 0 kosmologiji, filosofiji i religiji
17
, ovu va-
u dopunu za povezivanje coveka sa hijerarhijama. A
)gli smo da je izlozimo posto smo stekli upravo takve
tazne tacke, kao sto su ove iz poslednjih predavanja.
ravo onako kako se sa duhovnim pogledom vidi sta su
bica mineralnog, zivotinjskog, biljnog carstva
e na Zemlji, tako se gleda i urad duhovnih hijerarhija,
se odvija kroz vremenske periode, isto kao sto se ovde
189
sa
doleodvijajukrozvremenskeperiodeprocesi u prirodii u
ljudskomradu.
Kadase takoposmatrazivot izmeausmrtii novog
roaenja, odnosno zivot u duhovnom svetu, onda se poje-
dinostionogastoprolazieovekizmeausmrtii novogroae-
nja mogu opisati na isti takav naein kao sto se moze bio-
grafskiopisationostoonprozivljavaovdenaZemljiizmedu
roaenjaismrti.I takosemoramozapravonadati,daeesve
onestoljudi nose u duhovni svet od svoje nerazumnosti i
svoje mrznje , kada prolaze kroz dveri smrti, da ee t o po-
novo biti vraeeno sa Ijudima, odnosno da ee iz toga, ali
Oplemenjenog,bitistvaraniljudskioblici.
Ali, tokom dugih stoleeapridosloje nesto vrlo eu-
dnovatozasadasnjirazvoj eoveeanstvanaZemlji. U duho-
vnom svetu nisu mogle dabudu potrosenesve snage Ijud-
skognerazumevanjai Ijudske mrznje zanovo izgraaivanje
Ijudi, zanoveIjudskeoblike. Nakupioseostatak.Taj osta-
tak se u toku posled!.ljeg vek'il s rujeei spustio na Z emlju,
t2. . J ) :} selJ ri uhovnoj atmosferiZemIje,rekaobihu astra-
Ino ' svetlosti ZemIje, naaZl u vidu omotaca .1 eaan broj
imRulsa koji su van eoveka prisutni kao Ijudska mrznj a i
Ijudski prezir. Oni nisu postali Ijudski oblici; oni struje u
as rano] svetlosti oko Zemlje. Oni deluju u ljudima, ali
a ne u onome'sto je pojedinaeni covek ; oni"deluj u u
onomes 0 ]uch 0 iraju ine u sobom. Oriideluju unutar
ClVl lzacl e. unutarcivilizacij e supripremilionesto se is-
postavilokaonesto0 cemusammor?o neizostavnodago-
vorim, u prolece 1914. godine u Beeu18: daJe nasa savre-
mena civi'lizacija prozeta ouh. qynimkarcinomom da je
unovnobolesnaodraka,.099uhovniheireva.
Taaasenijeradoslusaloovostojebiloizgovoreno
u Beeu, u ciklusu koji je raspravIjao 0 pojavama izmeau
smrtii novogroaenja.Ali,odtadasuljudiveedoziveline-
sto od onoga sto.je bila istina u tada izreeenom. Tada su
Ijudizivelia danisumislili0 onomestostrujicivilizacijom.
NisuvideIi dasusetuobrazovalistvarnieirevicivilizacije,
190
k
or
fa
st(
.ie(
.la,
stc
ne
ne
siu
tar
sto
nJe
ko
-
"
naJ
go'
n e ~
k a ~
pre
lZV
~
ZlV
po:
gle
tIu
VIS
ce]
pal
kojisu1914.sarnoprovalili. Danassepokazujukaosasvim
ukvarene duhovne supstance. Ono sto zivi u civilizaciji
svakakodasemoze posmatratii kaojedinstvenaduhovna
tvorevina. Da,ondase ispostavlja upravozaovumodernu
civilizaciju, u koju su ustrujavale struje ljudske mrznje i
ljudske hladnoee, koje nisu bile primenjene kod izgradnje
IJudi: to,stotuustrujava,lspoljavasekaoonoparazitskou
modernojcivilizaciji.
Modernacivilizacija ima nesto duboko parazitsko;
onajekaodenne ogorganizmakroz koji se provlacepa-
razit i, bacili. Tu je ono sto su ju i nagomilali oa misli, a
sto nije u zivoj povezanosti sa coveKom.'Pomlslile maKar
jednom, ~ k o to lzlazi navi e 0 u najsvakodnevnijim po-
. javama. Covek koji nesto mora da uci, jerje sadrzaj toga
sto se uci i onako vee tu, ali koji ne uci sa entuzijazmom,
nego mora da sedne i mora da uci ni zbog cega drugog
nego da bi polozio ispit, iIi da bi predstavljao ispravnog
sluzbenika, iii veenesto slicno: da za ne a nemaelemen-
tarne oovezanosti izmedu onoga stn nn tu usvaja i nno a
sto isti nski zivi u njegovoj dusi kao moezuanje za usvaja-
njem duhovnog. To . e u ravo tako kao kada neki covek,
ko i!).ijeniblizutogadaoseeaglad,neprestanotrpau sebe
namirnice. One ne I2rolaze kroz preobrazaj 0 kome sam
govorio, postajubalast u njegovom bieui nakqljupostaju
nestostoupravoprizivaparazite.
Mnogotogau nasoj modernoj civilizacijistoostaje
kao odvojeno od ljudi, sto zivi od onoga, rekao bih kao
pravaimela- u duhovnomsmislu- stoseu covekuraaaiz
izvornih impulsanjegovogsrca,njegove duse, mnogotoga
zivi na taj nacin, sto izivljava sebe kao ono parazitsko u
postojanjunase civilizacije. I ko togledasaduhovnimpo-
gledom,kogledanasucivilizacijutakoreeiu astalnomsve-
tIu, za njega je upravo 1914. godine vee bilo prisutno u
vlsokom stepenu nastajanje raka, karcinoma, za njega je
cela civilizacija bila prozeta necim parazitskim. Ali, tome
parazitskomsepridruzujejosinestodrugo.
191
1a sam yam, takoreci duhovno-fizioloski, predsta-
vio kako iz rirode noma i undina koji deluu odozdo
prema gore, u coveku nastaj e organska mogucnost da ima
parazitske impulse. Onda nastaje, rekao sam, suprotna
sfika. Onda se odozgo nadole, sa silfama i elementarnim
bicima toplote, spusta ono otrovno. I tako u jednoj civili-
zaciji koja nosi parazitski karakter, ka o sto je nasa) ono sto
' st ruji odozgo, tj. sto ustrujava kao spiritualna istina, to se
preobrazava u otrov, ne kroz sebe, nego u coveku , tako da
on to , kao sto sam opisao u "Geteanumu,,1 9 u strahu odbija
i pronalazi svakojake razloge da bi to o dbijao. Ove dYe
stvari idu zajedno: dole parazitska kultura, koj a ne izvire iz
elementarnih zakona i zato sadrzi u sebi parazite, i otrov
koji se spusta, spiritualnost koja se spusta odozgo, koja
time sto prodire u civilizaciju od ljudi biva primljena tako
da postaje otrov. Tako imate, ako 0 tome promislite, naj-
vaznije simptome za nasu sadasnju civilizaciju. Odatle
izlazi, kada se te stvari potpuno sagledaj u , jednostavno
sasvim sarno po sebi un ) SLU (iIon:!
tome da se suprotstavi kao lek. Kao sto iz stvarne dijag-
noze, stvarne patologije sledujc racionalna tcr apija, tako i
iz dijagnoze bolesti kulture sleduje terapija, buduci da je-
dno povlaci drugo.
Sasvim je jasno, da je covecanstvu danas opet
potrebno nesto od civilizacije koja je sasvim blizu ljudskoj
VJ
S(
A
s1
T
IT
U
IT
V
t,
d
b
o
11
g
p
P
1=
c
t
c
c
J
r
192
dusi i Ijudskom sreu, ko.1a izlazi neposredno iz covekove
duse i covekovog srea. Kada dete danas, polazeci u osno-
vnu skolu, nailazi na oblike slova, ko.1i pak pripadaju vi-
soko razvi.1eno.1 eivilizaei.1i, koje ono sada treba da uci kao
A, B, C, tada u n.1egovom sreu, u n.1egovo.1 dusi nema niceg
sto .1e u vezi sa tim. 0 0 uopste nema odnos prema tome.
To sto ono pri tome razvija u svo.1o.1 glavi, u svo.1oj dusi,
morajuci da uci A, B, C - to je parazit u covekovoj prirodi,
u duhovno-dusevnom smislu.
I tako je u to ku eelog perioda naseg obrazovan.1a
mnogo toga sto danas iz eivilizaei.1e parazitski nadire u co-
veka. Zato moramo za dete ko.1e ide u skolu da razvijamo
takvu pedagosku umetnost, ko.1a stvara polazeci od duse
detet a. M oramo pustiti dete da formira boje i da o nda te
boje, koj e nastaju iz radosti, razocaren.1a, iz svih mogucih
osecan.1a, stavi na papir: radost - boll To sto dete tu stavlj a
na p apir, t ak sto j ednostavno pusta da se razvijori nj e -
gova dus vnost, povezano .1e sa covekom i to ne daje ni"'ta
paraziLsKu. Tu JajL- l1cstO iz l( n nje E""()v;
p rsti, kao njegov nos, dok u parazitsko vodi ono sto cove k
pr ima t ako sto se vodi kroz slova do rezultata .l edne visoke
civilizaeije.
I u trenutku kada imamo spajanje pedagoske ume -
tnosti sa onim sto se nalazi sasvim blizu covckove duse i
covekovog srea, prinosimo coveku takoae i spiritualno tako,
da ono u njemu ne posta.1e otrov. Tu, dakle, imate prvo di-*
jagnozu, koja nalazi da je nasa eivilizaei.1a zahvacena karei-
nomom, a onda terap' iju - pedagogi.1u Valdorf-skole!
Pedagogi.1a Valdorf-skole nije sagraaena, dragi moji
prijatel.1i, na neki drugi nacin. Ovde se mislilo 0 kulturi,
polazeci od potpuno istog nacina misljen.1a kao kada se
misli medieinski. I tako vidite ovde, primenjeno na speei-
jalnom slucaju, ono sto sam rekao pre par dana: da bice
coveka zapravo odozdo, od ishrane kroz lecen.1e, ide navise
u duhovni razvoj ida se pedagogi.1a posmatra kao medieina
193
remestenau duhovno.A tonamsepojavljujenaroeitoja-
sno, kada hocemo da naaemo terapiju za kulturu, jerovu
terapIJ u kulturemozemodazamislimojedinokaopedago-
gijuValdorf-skola.
Mozetenaravnozamisliti, kakojenekon1.e nadusi,
kada se ova veza ne sarno uvida, nego kada eovek kroz
vu vezu pokusava praktieno da izgradi pedagogij u Val-
dorf-skolai kadazbogposledicaopsteg civilizacijskog kar-
cinomau SrednjojEvropisadanastupajuokolnostikojece
verovatno,kaostocetesigurnoi samimocidanasdashva-
tit ,zaistaugroziti, akonei sasvim onen1.oguciti onestoje
praktienapedagogijaValdorf-skola.
Ovakve misli ne bi trebalo da odbijamo od sebe .
T rebalo bi da ih upravo kao impulse pustimo da budu u
nama, svuda gde jos mozemo da saraaujemo na terapiji
nase kulture. Danasje to, medutim, eesto zapravo ovako:
polazeci od izvesnog duhovnog saznanja, izjavio sam za
vr me mog Helsinki-ciklusa 1913. godinc
20
nesto 0 infer i-
ornasti Vudrou Vilsona
21
, koii ie potom za mnoge civi1i-
zovane ljude postao neka vrsta svetskog malog boga i 0
ka me Ijuditeksada imajunestojasnijcpredstave,j ernist a
drugo imvise ni nepreostaje- kako se to odvijalo, takoje
t akode bilo i sa ovim sto je tada reeeno 0 civilizacijskon1
karcinomu. Dakle,tadasu se te stvari takoodvijale; danas
je sastvarima koje vazezanasc vreme isto tako: spava se .
Q nama i ak do likuje budenje. A antrop osofija ima u
sebi sve impulse za pravo probudenje kulture, za pravo
budenjekultureeoveka!
Tojeonestosamhteodayamkazemu poslednjem
odovihpredavanja.
***
194
1I
u
2
J
b
4
11
5
c
(i
1
P
(
1
7
I
I)
1l
1=
d
Il
!I
!
!.
r
t
J
e
J
(
J
a
s
r
(
NAPOMENE
1 VidiRudolfStajner: "SadoZivijavanjegodisnjihdobau cetirikosmicke
imaginacije" - sestpredavanjaodrzanihu Dornahuod3.-13. oktobrai
u Stutgartu15.oktobra1923.- GA229
2 Predavanjeodrzanou Dornahu,10.septembra1923.- GA288
J Homer govori 0 brzini fenicanskih brodova sledece: II njini su
brodovibrzi kriloiIi Odiseja,VII36 II -
4 MohandasKaramchand(Mahatma)Gandhi,1869-1948,bionacelu
indijskogpokretaza nezavisnost.
-'Kromleh,dolmen(keltski- krom,lech)- preistorijskikeltskikameni
oltar,druidskinadgrobnispomenik(prim.prev.)
6 Albe r t Svajcer: "Filosofijakulture.Propasti obnovakulture Ber n, II -
1923.RaspravaRudolfaStajnerapodnaslovom "Prividneistvarne
perspektivekulture objavljenajeu okvirusabranihizdanja "Misao II
Getea numa u kulturnoj krizidanasnjegvremena".SabranicIanci
1921-1925 iz nedeljnika II Geteanum"- GA36,st.l00
7Predavanjeoddano27.jula1923.u Dornahu- GA228
8 VidireCiiskusenika u 8.sliciMisterijskedrame "ProbudenjeduseII
Rudolfa St ajnera
9 GuentherWachsmut(1893-1963),studiraoprirodnenauke,pravo i
nacionalnuekonomiju.Promovisanu pravnimnaukama.Odstrane
p ldnlf::l hloje 1 11 llI1ravll Opsteantroposofsk og
dr ustva.T u jevodioblagajnui prirodno-naucnusekciju.Pogledati
njegovspis "Die aeterischeBildkraefteinKosmos,Erdeund
Mensch ",St utga rt1924.
10 J ohannP aulFriedrichRichter(1763-1825), nemackipisac, poznatiji
pod pseudonimomJeanPaul
/J Rud IfStajner II 0 zivotuduse", GA36.
12 Gete: "Faust Ideo,prevodB.Zivojinovica II -
13Prokrust:pogrckoj mitologijisinPosejdonov,kojijesvojegoste
polagaonajedankreveti akobisetaj krevetpokazaokaokratak,on
biodsecaogostu II prekomerne" delovetela,a u suprotnomslucajubi
isteteglio.
14PogledatikodGetea "Metamorfozabiljaka" u J.W.Goethe:
"Na turwissenschaftlicheSchriften"
l-'FritzMauthner(1849-1923),pisacifilosof, pogledati "Beitraegezu
einerKritikderSprache" - Stutgart,1901.
16Pogledati:RudolfStajner II Cetirimisterijskedrame", Probudenje
duse,5. i6. slika
17Pogledati:RudolfStajner "Filosofija,kosmologijai religijau
antroposofiji",desetpredavanjaodrzanihu Dornahuod6. do15.
septembra1922.- GA215.Dalje,RudolfStajner "Kosmologija,
religija ifilosofija", desetauto-referataza "francuskikurs na II
Geteanumuod6.do15.septembra1922.- GA25.
18 Pogledati:RudolfStajner "Unutrasnjebicecovekaizivotizmedu
smrtii novogrodenja",sestpredavanjaodrzanihu Becuu aprilu
1914.- GA153.
19 RudolfStajner "0dusevnomzivotu.IV.Biceduseu
dusevnoj hrabrostiidusevnoj muci",prviputobjavljenou nedeljniku
"Geteanum" 11. novembra1923.- Nalaziseu okvirusabranihdela u
GA36.
20 Pogledati:RudoUStajner "OkultniosnoviBagavad-gite",devet
predavanjaodrzanihu rlelsinkijuod28.majado5.juna1913.- GA
146.
21 WoodrowWilson(1856-1924),predsednikSAD-aod1913-1921.
Naslovoriginala
"DerMenschZusammenklangdesschaffenden,
bildendenundgestaltendenWeltenwortes II
Autor:RudolfSteiner
Bibliografskibroj: GA 230
2003. Beograd
Svapravaumnozavanja,stampanjaiizdavanjazadrzava
ANTROPOSOPSKIKlfLTURNI CENTAR
Dvanaestpredavanjaodrzanihu Dornahu,u Svajcarskoj
od19.oktobrado11. novembra1923. .
PREVOD
A TT"i\ -f"TT ,,'\" f T 0
f""'l.. L ..l '----" f""'l.. 1.VJ.1. .LJ'-.J \' ..l \.....-
ANTROPOSOFSKA BIBLIOTEKA
"Covekkaosazvucje
delotvorne,stvaralackeioblikujucevaseljenskereCi"
Autor:RudolfStajner
Izdavac:
ANTROPOSOFSKIKULTURNICENTAR
Prevod:
AnicaMilovic
Korektura:
NadaSkondric
VojislavKecman
Pripremazastampu:
VojislavKecman