Goran Bo|}

Odred|en|e fantastke
(prvo pogav|e z magstarskog rada
odbran|enog 1985. godne)
Kad danas pomenemo |edan od k|ucnh po|mova kn|zevne prakse
fantastku cn nam se da ntutvno dobro razumemo o cemu se rad. Med|utm,
sude} bar po stan|u u teor| kn|zevnost, varamo se, |er posto| v{e odred|en|a ovog
po|ma, od ko|h su neka po svo|m posedcama drektno protvrecna. Zato bsmo
zee da u ovom radu zozmo neke uspe|e denc|e fantastke, da h podrobno
razmotrmo na kra|u znesemo |edno re{en|e ko|e }e, nadamo se, uspet da h
poveze dode termnu fantastke znacen|e ko|e }e odgovarat stan|u u savremeno|
kn|zevnost.
Soz}emo se na samom pocetku da |e za teor|u kn|zevnost fantastka (
fantastcna kn|zevnost), zanr, to |est, u na||ednostavn|em znacen|u ovoga po|ma,
skup kn|zevnh dea ko|e povezu|u zvesne za|edncke osobne. S obzrom da su
zanrov speccno kn|zevne po|ave, smatramo da h treba densat preko speccno
kn|zevnh kategor|a. To }e bt osnovn metodoo{k prncp ovog rada, s tm {to
nkako ne odb|amo zazak u vankn|zevn kontekst, bez cega ne b mogo bt
potpunog razumevan|a kn|zevnost uop{te, pa n predmeta ko|m se ovde bavmo.
Prvobtna etmoog|a rec fantastka |e mtoo{ka. Fantaz |e bo brat Morfe|ev,
|edno od sporednh bozanstava, zaduzen da u snu pokazu|e |udma pr|atne stvar. U
savremenom srpskohrvatskom |ezku, osnovno znacen|e strane rec fantastcan |e:
"ko| |e postao cstom deatno{}u ma{te, bez obzra na stvarnost"
1
Kao {to }emo vdet, u teor| kn|zevnost termn fantastka upotreb|ava se u
znacen|u ko|e neposredno prozaz z navedenog. Name, gotovo sva razm{|an|a o
fantastc poaze od premse da ona sadrz ne{to cega u stvarnost nkako nema. Na
ovom zak|ucku osta|e odred|en|e ko|e o fantastc govor kao o zanru u kome se
po|av|u|u natprrodn dogad|a| b}a.
2
Ovo bsmo shvatan|e mog nazvat
zdravorazumskm, da se ono ne naaz u nekm enckoped|ama (npr. Petit
Larousse). Po na{em m{|en|u, ova denc|a stce potreban, a nkako dovo|an
usov da se o fantastc rad. Ona, pored toga, otvara |edan u teor|skom pogedu
neugodan probem. Uzmmo, npr, Ilijadu. Spada ona u fantastku samo zato {to se
u n|o| po|av|u|u bogov? Te{ko da bsmo to mog tvrdt. Ova| ep |e toko u sfer
reastcnog, cak svakodnevnog, da |e posuzo kao |edan od na|cvr{}h teme|a za
formusan|e teor|e mmezsa. Nesporazum nasta|e, u stvar, zbog anstor|skog
tretran|a natprrodnog. Ono {to natprrodnm nazvamo danas, n|e morao sto bt
ocen|eno nekad. Tako su u Homerovo doba bogov b smatran deom sveta, sto
toko stvarnm kao {to su to danas kosmck brodov. Zato u svakom odred|en|u
fantastke preko sadrznskog krter|uma (da ona govor o natprrodnm dogad|a|ma
b}ma) moramo vodt racuna o stor|sko| dmenz|.
Drugo odred|en|e, ko|e prozaz neposredno z semantckog po|a rec
fantastcan, |este ono ko|e o fantastc govor kao o teratur ko|a vernom
prkazvan|u stvarnost (npr. reazmu naturazmu) suprotstav|a magnac|u. Ono |e
u odnosu na prvo napredak u tom smsu {to rad ob|a{n|en|a fantastke uvod
speccno terarnu opozc|u, a u pravu |e u tome da fantastka u necemu oponra
reazmu. Na zaost, ono ne pogad|a u cemu. Uzmmo, npr, etrstcku pesmu-
eksperment. Ukoko ne smatramo da ona prkazu|e sama sova (grafeme), onda |e
ta pesma u potpunost suprotna vernom prkazvan|u stvarnost. Med|utm, gotovo sv
ko| o fantastc p{u soz b se da scn kn|zevn prozvod u n|u ne spada|u. Ne
moze se, name, govort o fantastc ako nemamo nkakvog referentnog odnosa
prema reanost. Korpus fantastke 19. veka, mnoga dea napsana danas, pa
naucna fantastka, pokazu|u nam da takav tp terature upravo c na reazam po
tome {to korst postupak vernog prkazvan|a stvarnost (t|. mmezs). Zato bsmo
deo ko|e |e potpuno okrenuto magnac|, bez |ednog eementa svakodnevnog
sveta ko| bsmo u n|emu mog da prepoznamo, nazva apstraktnm, a ne
fantastcnm.
Ne bsmo zee da sasvm obezvredmo ova |ednostavna odred|en|a, ko|a
bsmo na|pre mog nazvat za|ednckm menom zdravorazumska. Ona zasta
otvara|u neke od btnh probema ko| se tcu razke fantastke od ostah kn|zevnh
zanrova. A, ona osta|u na nvou nepovezanh hpoteza po|ednacnh zapazan|a. To }
emo |asn|e vdet u odnosu na denc|e ko|e sede, a ko|e se na ove prethodne
osan|a|u, a h znatno nadaze strogo{}u tezn|om da stvore zaokruzene teor|ske
ssteme.
2
|edno od na|zanm|v|h odred|en|a fantastke prpada francuskom akademku,
kn|zevnom krtcaru Roze Ka|oa. (Ono |e verovatno na|ce{}e podrazumevano u
doma}m raspravama o fantastc). Ka|oa poaz od premse da se u fantastcnm
dema obavezno de{ava ne{to {to naru{ava zakone svakodnevnog sveta. A, da b
se to naru{avan|e mogo osett, fantastka nam sprva mora prkazat ona|
svakodnevn, empr|sk obk stvarnost. "Fantastka, dake, pretpostav|a
nepomu}enost stvarnog sveta, da b |e tm bo|e po|u|aa",
3
kaze Ka|oa. Zasta,
skustvo nam potvrd|u|e da fantastcne prpovetke cesto zapocn|u u sfer toko
przemnog reazma, cak bananost, da |e to na|bo| sgna da se u da|em toku
radn|e mora ne{to neobcno dogodt. A dogad|a se, po recma Ka|oa, neocekvan
prodor nemogu}nost u svet z koga |e nemogu}nost ex dentone sk|ucena. Za
razku od fantastke, cudesna prca (ba|ka) podrazumeva cudo kao deo stvarnog
sveta. Nema nkakvog btn|eg poreme}a|a strukture stvarnost prce ako se |unak
susre}e sa cudov{tma mu se dogad|a|u neverovatne stvar. Zato se ba|ka
odku|e harmoncnm razre{en|em suprotnost (sre}an kra|) dok fantastku prat
ose}an|e |eze, a obcno zavr{ava smr}u nesre}om ko|a snaaz gavnog |unaka.
4
Vdmo da |e Ka|oa odredo fantastku u opozc| sa n|o| susednm zanrom -
cudesnm (merveeux). Tme |e u potpunost pre{ao na teren densan|a fantastke
putem speccno kn|zevnh krter|uma. Takod|e, on u svom canku veoma tacno
uocava probem ko| smo u ovom radu ve} pomenu, name stor|sku genezu
fantastke. Po n|emu, o fantastc se moze govort tek od kada |e naucn raconan
duh preovadao u nacnu razm{|an|a |ud, dok o fantastc ne moze bt rec kad se
smatra da su cuda reano mogu}a (npr. u reg|skm metazckm sstemma
m{|en|a). |edno {to bsmo mog zamert veoma ucdno| ms Roze Ka|oa |e to {to
prenaga{ava uogu |eze uop{te eemenata strave u odred|en|u fantastke. Tme cn
ne|asnom grancu zmed|u ovog zanra onog ko| se obcno nazva horor (prbzan
prevod: strava uzas). Mogu}e |e da se fantastka roda z |ednog takvog zanra
konkretno, gotskog romana a |e sto tako evdentno, uprkos m{|en|ma nekh
staknuth krtcara, da se danas od n|ega |asno odvo|a. Ova| aspekt teor|e Roze
Ka|oa |e na nek nacn postao na|poznat|, mada po na{em m{|en|u, ne spada u
na|btn|e odrednce navedene denc|e.
5
Verovatno metodoo{k na|savr{en|u denc|u fantastke dao |e Cvetan
Todorov, potkrepv{ |e deta|nom anazom ve}eg bro|a dea ko|a u tu obast spada|u.
Todorov |e odredo fantastku putem opozc|e prema srodnm zanrovma, cudesnom
3
(merveeux) neobcnom (etrange) tako stvoro potpun koherentan teor|sk
sstem.
Prema Todorovu, usov ko|e mora da spun|ava tekst da bsmo ga svrsta u
fantastku b b sede}:
1) Fantastcn tekst mora obavezvat ctaoca da svet dea dozv|ava kao
stvaran, pr cemu mogu}nost ob|a{n|en|a onog {to se u n|emu dogad|a obavezno
mora bt dvostruka: mora posto|at raconano tumacen|e, a se stovremeno
zbvan|a mogu ob|asnt kao rezutat utca|a natprrodnh sa. Su{tna zanra ez u
okevan|u (hestason) mpctnog ctaoca da se zmed|u ova dva puta oduc.
2) Okevan|e zmed|u raconanog natprrodnog ob|a{n|en|a zbvan|a moze
takod|e bt stav kova u deu, a neretko prerasta u gavnu temu dea.
3) Fantastcn tekst ne sme davat mogu}nost za aegor|sku nterpretac|u, nt
pak moze bt ctan kao poez|a.
(Usov pod bro|em 2 |e fakutatvan; on se reazu|e veoma cesto, a n|e
neophodan u odred|en|u fantastke).
6
Fantastka b, dake, odgovaraa ono| tanko| crt ko|a de dva susedna zanra,
cudesno neobcno. Tekst ko| stakne u prv pan raconano ob|a{n|en|e zbvan|a
prpadao b neobcnom, a ona| ko| dopu{ta samo natprrodne uzroke, bo b u sfer
cudesnog. Samo tekst ko| ostane tra|no neoprede|en spada u pravu fantastku.
7
Naravno, sam Todorov przna|e da su dea u ko|ma se pomenuta ambvaenc|a ne
razre{ava n kad zatvaramo kn|gu prava retkost u odnosu na ona ko|a demu drze
otvorenom do samog kra|a, a onda |e pak razre{ava|u.
Fantastka nasta|e, prema Todorovu, kra|em 18. veka, a posedn|e kn|zevno
vredne tekstove da|e kra|em 19. veka. N|en kratk vek pokapa se upravo sa
perodom uspona raconazma (prosvette|stvo, devetnaestovekovsk poztvzam).
Med|utm, upravo svo|m nsstran|em na nemogu}nost tacnog ob|a{n|en|a
stvarnost fantastka predstav|a opozc|u ("nemrnu savest") poztvzmu. I ne samo
to. U vremenu na|represvn|e "normanost", uspona konformzma grad|anske
prosecnost, ona nud ctaocu grancne teme senzac|e ko|e strukturano odgovara|u
4
haucnac|ama zazvanm drogom udom (a zvornom dozv|avan|u sveta kakav
|e ona| kod sasvm mae dece) uz nz prognanh anatemsanh obka |udskog
pona{an|a: nekro|u maskranu vamprzmom, eros odeven u obc|e d|avoa, ncest,
sadzam, mazohzam td. |edan od na|vazn|h cnaca ko| su doprne zumran|u
takve fantastke |e po|ava pshoanaze, ko|a predstav|a neku vrstu mnogo
savr{en|eg nasednka tog tpa m{|en|a: namesto demonskh sa podsvest, a
haucnantna skustva bva|u dru{tveno sankconsana sme{tena u tacno odred|ene
okvre (pshoanatcke seanse).
8
Mozemo zak|uct da ovakvo odred|en|e fantastke u potpunost zadovo|ava
kada |e rec o ve}n dea napsanh u 18. 19. veku. Pose scrpne stud|e Todorova,
te{ko da b se o tome mogo |o{ ne{to re}.
9
Med|utm, probem nasta|e ve} sa
nekm po|avama u 19. veku, a nastav|a se u 20. veku. Todorov tome posve}u|e
nekoko stranca , anazra|u} Gogo|ev "Nos" Kafkn "Preobraza|", zak|ucu|e da se
on "|ako razku|u od tradconanh fantastcnh prca". Po n|emu, on prpada|u
susednom zanru, cudesnom.
10
Prvom zak|ucku te{ko bsmo mog prgovort. Samo,
ptan|e |e da se pomenute prce od tradconane fantastke razku|u toko da bsmo
h odvo| u razcte zanrove?
Takod|e, mozemo se s pravom zaptat da prpovetkama tpa "Nosa" mozemo
prkact etketu cudesnog, ko|a prpada pod|ednako ba|kama.
Mogu}nost da se odredmo prema ovm probemma pruza nam |edan
doma} teoretcar, Zoran M{}. On |e nekh pet godna pre Todorova zneo veoma
scne stavove o fantastc, sa nekm btnm razkama. Evo n|egovh postuata:
1) Pogre{no |e da se "fantastka z|ednacu|e sa hermeneutckom, poetskom,
aegorcnom, pa svakom drugom vrstom terature ko|a ne reproduku|e verno
spo|a{n| zged stvar".
11
2) "Sve prce o prvd|en|ma, ko|e se po|av|u|u pod utca|em droga, akohoa
nec|e sugest|e, ops haucnac|a, uda straha ko|ma se da|u raconana
ob|a{n|en|a, ne spada|u u pravu fantastku."
12
3) "Ono {to se u fantastcno| proz dogad|a mora bt u suprotnost sa
zakonma ko| u prrod vada|u"
13
5
4) "...sve {to |e u to| vrst terature natprrodno, mora se prznat kao da
stvarno posto|... Prava fantastka |e ona ko|a sebe predstav|a kao su{tu stvarnost,
ko|a preuzma uogu reanost."
14
Prmet}emo da prv M{}ev postuat odgovara Todorov|evom zahtevu da se
svet fantastcnog dea dozv|ava kao stvaran, a drug postuat razgrancen|u
fantastke prema neobcnom (raconano ob|a{n|vom). U tre}em postuatu ve} se
btno razku|e od Todorova; M{}, name, u fantastku ubra|a ono {to Todorov
nazva cudesnm, moramo re} da se u tom pogedu u potpunost sazemo sa n|m.
Med|utm, na|btn| nam zgeda cetvrt postuat, |er nam se cn da on stce |edno
unverzano obeez|e, ko|e vaz kako za ono {to |e napsano u devetnaestom veku,
tako za fantastcnu kn|zevnost kakva se danas p{e. Da bsmo potpun|e razume o
cemu se rad, anazra}emo pomenut skaz rec po rec. Na|pre M{} govor o onom
{to |e u fantastc natprrodno a soz smo se ve} da |e to neophodan usov za
odred|en|e fantastke. Kaze se da se pomenute natprrodne po|ave mora|u prkazat
kao da stvarno posto|e. Povodom termna "prkazat", soz bsmo se sa dana{n|om
estetkom da |e esenc|ano svo|stvo umetnost da |este (egzstra kao samostana
reanost), bez obzra da {ta prkazu|e. A, moramo re} da |e, bar {to se
kn|zevnost tce, |o{ |edno sto tako esenc|ano svo|stvo da ona pak prikazuje
ne{to. Tokom stor|e men|ao se nagasak ko| se na ova svo|stva stav|a, men|a su
se umetnck stov h|erarh|a umetnckh vrsta, a ne posto| n |edan perod u
kome |e tra|no uknuto |edno od ova dva esenc|ana svo|stva da bude samosvo|an
enttet, da ne{to prkazu|e/znac.
(Tacno |e, med|utm, da po|edne kn|zevne vrste v{e teze odgovara|u}em
modeu umetnost poez|a, naprmer onom ko| ne prkazu|e, a proza, roman
narocto, onom ko| prkazu|e.) I M{} Todorov pravno stcu da fantastcna
kn|zevnost ne{to prkazu|e. Ukoko to ne cn, rad se o sasvm drugo| vrst, odnosno
o takozvano| apstraktno| umetnost. Da b fantastka uop{te moga da prkazu|e,
mora preuzet od prkazvacke umetnost postupak ko|m se prkazu|e. U{to {to u
stvarnost ne posto| odnosno, ne posedu|e predmet prkazvan|a, upravo kao
neprkazvacka umetnost. Od n|e fantastke preuzma, ako tako mozemo re},
"predmet", t|. odsustvo svakog predmeta prkazvan|a osm umetncke kc|e same.
Tako se fantastka |av|a kao posrednk zmed|u dva modea umetnost (ko| nsu n{ta
6
drugo nego do kra|nost dovedene su{tnske odke umetnost same) to |e, po nama,
n|eno na|btn|e svo|stvo, ko|e |e M{} nasuto kad |e rekao da fantastka predstav|a
sebe kao su{tu stvarnost, preuzma|u} uogu reanost. na{em suca|u, to su razcte
forme mmezsa u kn|zevnost, u smsu Auerbahovog odred|en|a. A, fantastka
prkazu|e ne
Pre nego {to preczramo na{e shvatan|e o fantastc, re} }emo neku rec v{e
o probemu ko|eg smo se dotak usput, name o poez|. Gotovo sv teoretcar
fantastke mpctno sk|ucu|u poez|u z svog razmatran|a, govore} ekspctno samo
o proz. Todorov nedvosmseno kaze: "Poez|a ne moze bt fantastcna",
15
a
Todorov M{} stcu kao emnatorn usov za odred|van|e fantastcnog teksta da on
ne moze bt ctan kao poez|a. Ocgedno |e z dosada{n|eg toka zagan|a da se tu
poez|a postove}u|e sa neprkazvackom umetno{}u. Poaz se, name, od danas
nedvosmseno zrazene osobne poetskog teksta da moze predstav|at verban
anac razum|v |edno u svom sopstvenom kontekstu. A, to danas moze proza; a
poez|a ne mora obavezno bt takva. Name, posto| ctav korpus pesama ba{ z
peroda ko| |e Todorov deta|no obrado, kra|a 18. pocetka 19. veka, ko|e drektno
protvrece n|egovo| tvrdn| da poez|a ne moze bt fantastcna, |er spun|ava|u sve
druge usove n|egove denc|e. Rad se o predromantcarskm romantcarskm
baadama, kao {to su Geteov "Bauk", Brgerova "Leonora", Pre{ernov "Voden duh"
(a Korxove poeme ve} da ne pomn|emo). Dake, poez|a moze te kako bt
fantastcna, samo ukoko spun|ava usov da ne{to prkazu|e.
cn se da |e do{ao trenutak da mozak saznan|a do ko|h smo do{ tokom
ovog rada pretvormo u ceovtu denc|u fantastke. Nasto|a}emo da na{a denc|a
ne bude preuska, kao {to |e kod Todorova, ko| rezerv{e nazv fantastka za |edan
uga{en zanr, a n pre{roka, pa da s n|om svrstamo u st skup dea ko|a se samo uz
kra|n|e natezan|e mogu podvest pod za|ednck menac. |to se prve namere tce,
pro{r}emo termn fantastka na vek deo kn|zevne produkc|e 20. veka, uprkos
n|eno| razctost od tradconane fantastke. U mogu}nost smo da to uradmo |er
smo odred kao su{tnsku osobnu ovog zanra da predstav|a posrednka zmed|u
dva esenc|ana svo|stva (mogu}nost) kn|zevnost. A, vod}emo racuna o
razkama, vr{e} podeu fantastke na podzanrove. |to se druge namere tce,
soz}emo se sa Todorovm Ka|oa u tome da |e fantastka zanr skora{n|eg poreka.
Da bsmo to u potpunost shvat, moramo se zvu} z snhron|e teor|skog prstupa
obratt se stor| kn|zevnost. Iz dana{n|e perspektve, moze nam, npr, Danteov
7
Pakao zgedat kao csta fantastka, a stor|sk prstup nas opomn|e da pre nego
{to to utvrdmo, moramo mat u vdu na|man|e dve stvar: prvo, da ono {to se
dogad|a u Paklu n|e suprotno onom {to se tada smatrao verovatnm mogu}m;
Dante |e u ocma prostog sveta vazo za coveka ko| |e poseto pakao. Drugo,
Komedija |e zvorno zam{|ena kao aegor|sko deo savremenc su |e ve}nom tako
cta, dok se danas ta dmenz|a gotovo potpuno zguba danas, name, Pakao
ctamo dosovno. Uzma|u} u obzr ovakve stvar, soz bsmo se da sa sgurno{}u
mozemo govort o fantastc tek od 18. veka. (Mada |e antcpac|a svakako bo
ran|e; |edan od na|cst|h prmeraka fantastke pre 18. veka |e svakako Arostov
Bijesni Orlando.) Osamnaest vek uzmamo kao sgurnu grancu, |er |e on oznaco
konacnu prevast empr|skog m{|en|a. Procvat fantastke pokapa se, dake, sa
dobom prosve}enost. Naravno, prosvette|sko-raconastck or|entsanh peroda
bo |e ran|e, a pogotovo |e bo tako or|entsanh po|ednaca. Uzmmo, na prmer,
prcu o vukodaku ko|u prca |edna od zvanca na Gozb Trmahonovo| Petron|a
Arbtra, gde |e z samog konteksta |asno da Petron|e ho}e samo da se podsmehne
neukost praznovercama prostog sveta. Za razku od ovog prmera, prava
fantastka ho}e, uprkos empr|sko| nemogu}nost nekog dogad|a|a, da ga predstav
kao stvarnu cn|encu. Ta namera mogla je preovladati tek kad se moglo tacno
utvrditi (ili, bolje receno, kad se poverovalo da se moze tacno utvrditi) ta je
stvarno, a ta nije! Iz navedeni" razloga za"tevali bismo krajnji oprez i detaljnu
knjizevnoistorijsku analizu svakog pojedinacnog slucaja kad se govori o #antastici pre
$%! veka!
Iz scnh razoga, zuze bsmo z ove dskus|e forme fokorne kn|zevnost
kao {to su ba|ka predan|e. Ptan|e da m te forma ctamo danas na ona| nacn na
ko| |e bo predvd|eno da se prma|u u svom zvornom fokornom okruzen|u zahteva
posebnu metodoo{ku raspravu ko|a b uveko prevaz{a okvre ovog rada. |er, soz
smo se da fantastka prkazu|e ne{to {to se u sc sveta ko|u ma|u |ud ne ubra|a u
stvarno. Ako su |ud nekad verova da ve{tce posto|e, toko da su preduzma
konkretne mere da se od n|h za{tte, pa h spa|va, na osnovu cega mozemo
tvrdt da su predan|a tog vremena ko|a govore o ve{tcama fantastka? A, kad |edan
psac 20. veka kao {to |e Markes p{e o duhu ub|enog ko| se prkazu|e ubc, to na
nedvosmsen nacn, onda tu ne mozemo sumn|at: rad se o necem {to nko ne
veru|e da posto|, a to se prkazu|e kao stvarno dake, rec |e o fantastc.
8
Pred|mo sada na denc|u fantastke.
Prema na{em m{|en|u, fantastka |e sozen zanr, sastav|en od nekoko
podzanrova c|e su za|edncke osobne sede}e:
$) &antasticna knjizevnost obavezno prikazuje neku izvantekstovnu realnost
koja po necemu podse'a na na svakodnevni svet! (ko se radi o verbalnom nizu koji
ima smisao samo u svom kontekstu, o #antastici tu ne moze biti govora! Poezija
moze biti #antasticna ukoliko ispunjava navedeni uslov, kao to proza ne moze,
ukoliko ga ne ispunjava.
Ova| usov dopun|ava:
1-a) Aegor|sk tekst ne moze bt fantastcan, |er |e, kako to |asno pokazu|e
Todorov, su{tna aegor|e upravo u tome da se u razumevan|u teksta n|egovo
osnovno znacen|e br{e, a n|egovo mesto zauzma neko drugo, preneseno. Dake,
tekst moze govort o raznm fantastcnm b}ma, a n|egovo pravo znacen|e |e prca
o |udma m ga kao fantastku ne ctamo.
2) U fantastcnom tekstu se obavezno de{ava ne{to {to predstav|a
kvatatvno (ne samo statstcko) naru{avan|e zakona sveta kakve przna|e zvancno
vaze} sstem prosud|van|a reanost. Tako |e danas roman )*!*** milja pod morem
za Verna fantastka samo zato {to vodmo racuna o tada{n|em nacnu prosud|van|a
reanost; po dana{n|em, to b mogao bt na|v{e avanturstck roman.
+) ,atprirodni dogadjaj obavezno pripada #abuli, a ne, recimo, nekom tekstu
unutar teksta na primer, razmiljanjima ili #antazijama junaka! &antasticna
knjizevnost sutinski je #abularna!
Naveden usov spada|u u neophodno da se o fantastc govor. To su
emnatorn zahtev ko| razku|u fantastku apstraktnu (nepredmetnu) kn|zevnost
(1), fantastku aegor|u (1-a), fantastku prkaze raznh |udskh kc|a ko|e su
smatrane stvarnm (2), fantastku pshoo{k roman (roman toka svest) (3). To su
9
negatvna odred|en|a, t|. govore o onom {to fantastka n|e. Sed poztvno
odred|en|e zanra:
-) &antastika je posrednicki zanr koji preuzima najizrazenije osobine dva tipa
umetnosti predmetne i nepredmetne spajaju'i i" u sasvim speci.can postupak!
Od ove prve preuzima postupak prikazivanja vanumetnicke realnosti, od druge
teznju apsolutizovanja umetnickog dela kao u sebe zatvorenog entiteta
ravnopravnog vanumetnickoj stvarnosti!
U smsu navedenog odred|en|a fantastka se moze smatrat grancnm
suca|em ron|om reazma, u smsu da na|mnucozn|e prkazu|e opsu|e ne{to
{to po op{te prhva}enom m{|en|u nkako ne posto|, a sto tako otrezn|en|em
nepredmetne kn|zevnost ko|a se od sova, sogova, neartkusanh recenca pak
vra}a su{tnsko| osobn |ezka da ne{to znac (prema tome, prkazu|e) suz kao
sredstvo komunkac|e, a ne sk|ucvan|a.
16
Vratmo se tvrdn| da |e fantastka sozen zanr. Ovo ne b trebao da nas cud.
Ve} razka zmed|u fantastke 19. 20. veka na ko|u nam ukazu|e Todorov, trebao b
da nam bude pokazate| unutra{n|e dferencranost zanra. Ovde bsmo predoz
|ednu tpoog|u fantastke ko|a se zasnva na osobenostma onog {to se obcno
nazva prpovedack postupak (prosede). Budu} da su natprrodn dogad|a| btan
usov za odred|en|e zanra, tpov fantastke }e se, po na{em m{|en|u, na|pre
razkovat po tome na ko| nacn n|ma oper{u, prezcn|e, na ko| nacn h ukapa|u u
fabuu. Uvedmo opozc|e prrodn motv/natprrodn motv gavne fabuarne
n|e/sporedne fabuarne n|e.
a) dela sa najmanje jednom glavnom #abularnom linijom u okviru koje su
vezani natprirodni motivi na isti nacin kao i prirodni spadaju u tip #antastike koju
bismo nazvali /#antasticni realizam/! Tu b spada cuven Gogo|ev "Nos", Kafkn
"Preobraza|", Markesov roman 0to godina samo'e tako da|e. Grack b se
pomenut odnos mogao prkazat ovako (graku }ete vdet samo ako uk|ucte Ven| -
Page Layout):

10
PM NM PM PM NM PM
PM - prrodn motv
NM - natprrodn motv
b) delo sa najmanje jednom #abularnom linijom, koja se sastoji samo od
prirodni" motiva, ali biva prekinuta umetanjem natprirodni", da bi se nji"ovim
nestankom ponovo nastavila u prvobitnom obliku, spadalo bi u tradicionalnu
#antastiku! U konacnom rezutatu, {to se obcno vd tek na kra|u dea, natprrodn
motv ko| su sprva zgeda umetnut, formra|u sopstvenu fabuarnu n|u ko|a se
name}e kao ravnopravna gavno| obcno |o| po necemu kontrastra; u kra|n|em
rezutatu mamo dve gavne ( to suprotstav|ene) fabuarne n|e. Ovakvu vrstu
fantastke nazva bsmo tradconana fantastka. U n|u spada|u, npr, "Hora" "Strah"
Mopasana, Borhesove prce poput "Besmrtnka", kao |edno od na|zanm|v|h dea
napsanh u 20. veku, 1ajstor i 1argarita M. Bugakova. Grack prkaz zgedao b
ovako:
(Don|a, puna n|a predstav|a fabuarnu n|u prrodnh motva, a gorn|a,
sprekdana n|a fabuarnu n|u natprrodnh motva)
11
c) #antastiku kako je odredjuje Todorov nazvali bismo #antastika u uzem smislu!
Ona cini samu granicu izmedju onog to smo odredili kao tradicionalnu #antastiku i
neobicnog (etrange)
$2
Shematsk prkazan, pomenut odnos zgeda b ovako:
Na kra|u bsmo rek nekoko rec o naucno| fantastc. Zanma}e nas na|pre
ptan|e moze se ona odredt kao poseban zanr men|a to btno podeu fantastke
kakvu smo ovde predoz.
Po na{em m{|en|u, zmed|u naucne fantastke fantastke ne posto|e
speccno kn|zevne razke. Razka posto| samo u sadrznskom pun|en|u
natprrodnh motva, dok n|hove funkc|e (u smsu Propove anaze ba|ke) osta|u
dentcne. Tako, umesto natprrodnh b}a mamo u naucno| fantastc b}a sa drugh
paneta, umesto carobnh predmeta razna tehnoo{ka cuda tako da|e.
12
N
E
O
B
I
c
N
O
F
A
N
T
A
S
T
I
K
A


U

U
z
E
M

S
M
I
S
L
U
TRADICIONALNA
FANTASTIKA
FANTASTIcNI
REALIZAM
|to se kn|zevnog modea tce, na|ve} deo naucne fantastke ostvaru|e se po
modeu fantastcnog reazma, a |asno mozemo zdvo|t prmerke ko| odgovara|u
podvrstama fantastke ko|e smo ovde nave. Ostvaren|a btno drukc|h od modea o
ko|ma smo ovde govor u okvru naucne fantastke nema. Iz svega toga bsmo
zak|uc da su fantastka naucna fantastka dve modkac|e stog zanra (: |edan
st zanr u dve faze svog posto|an|a) ko|e odgovara|u drugac|m dru{tvenm
kuturnm sadrza|ma. N|e nkakvo cudo {to se u nov|e vreme nasto| da se rekvzt
tradconane fantastke zamene odgovara|u}m tehnoo{km cudma (ko|a, med|utm,
u okvru naucne fantastke ne mora|u n{ta v{e bt zasnovana na nauc nego {to su
svo|evremeno b ete} }mov kape nevdmke), |er to odgovara duhovno| km
stvarnost na{eg doba. Na sve ovo ne mogu bt mun n na|ve} umetnc ko| se, da
b se mog zrazt, mora|u suzt formama svoga vremena. Zato |e danas u punom
|eku proces asmac|e eemenata fantastke/naucne fantastke u kn|zevnost
na|v{h dometa ko|a |e, zgeda, pose dugh oscovan|a zmed|u kra|nost
naturazma apstrakc|e posedn|h godna u fantastc prhvata sntetcku formu,
ko|a zmed|u pomenuth suprotnost na zadovo|ava|u} nacn posredu|e.
(Ovo pogav|e z magstarskog rada Gorana Bo|}a o
naucno| fantastc ob|av|eno |e kasn|e kao zaseban
tekst u casopsu "Savremenk" br. 5, ma|a 1986.
godne.)
* * *
Dopuna: petnaest godna kasn|e
... famozne teku}e 2001. (setmo se Karkove "Odse|e 2001"), kada sam
proctao ova| tekst z 1986, smesta sam shvato da sam u zak|ucku o speccnost
naucne fantastke napravo gre{ku, stu kakvu |e Prop napravo u svo|o| 1or#ologiji
bajke. Lt |e na{ao sabo mesto Propovo| teor| |ednostavnom prmedbom:
zamsmo da neko nap{e deo ko|e b u potpunost sedo strukturanu shemu ko|u
|e dao Prop, a da se u tom deu ne spomn|u n kra|ev n prnceze, n carobn
pomagac, n patu|c, n krave ko|e govore ukratko, n |edan od rekvzta ko| korst
ba|ka. Da b ko ta| tekst mogao da prepozna kao ba|ku? Ne, apsoutno ne.
13
Scno |e sa naucnom fantastkom. cak da neko deo u potpunost zadovo|
krter|ume za odred|en|e fantastke ko|e sam dao u ovom radu, a da u n|emu nema
n |ednog asera, bastera, neutronskog snopa, svemrskog broda, mutantnog vrusa
vanzema|ca da b ko to deo mogao da prepozna kao naucnu fantastku? Ne,
apsoutno ne.
Lekc|a |e |asna, uvek |edna te sta. Sadrzna forma u umetnost se, zapravo,
nkad, nkad ne mogu odvo|t. Sadrzna naucnofantastcnh dea te kako odred|u|e
ova| zanr, pa b u skadu sa tme spravna podea fantastcne kn|zevnost na
podzanrove zgedaa ovako:
14
N
E
O
B
I
c
N
O
F
A
N
T
A
S
T
I
K
A


U

U
z
E
M

S
M
I
S
L
U
TRADICIONALNA
FANTASTIKA
FANTASTIcNI REALIZAM
NAUcNA FANTASTIKA
Ne bh zeeo da prev{e teoret{em, a moram da kazem sede}e: sadrzna
naucne fantastke cn |e su{tnsk drukc|om od fantastcnog reazma tradconane
fantastke, |er naucna fantastka nasto| da sntet{e nauku umetnost, duh
mater|u, unutra{n| spo|a{n| svet. Ona |e u tom pogedu kvatatvno nov zanr,
n|e nkakvo cudo {to |e cvetaa u dvadesetom veku, u vreme kad |e takva |edna
snteza postaa neophodna da b covecanstvo uop{te opstao. |er, nauka {ena
duhovne etcke dmenz|e moze nas odvest samo do propast, ngde drugde.
Iskrenm za|ub|encma u naucnu fantastku se zvn|avam {to sam u svom
radu z 1986. tako gatko prevdeo n|enu osnovnu, na|dub|u tezn|u tezn|u za
sntezom uma srca.
U svo|u odbranu, mogu da kazem samo |edno: sv |ud gre{e, a teoretcar
kn|zevnost pogotovo.
Goran Bo|}, 3. mart 2001.
15
1
Upored: M. Vu|ak|a: Leksikon strani" reci i izraza, str. 996.
2
2
Na scnu navnost naazmo u odre|en|u ba|k, to cak u unverztetskm
uxbencma. No ta| eement n|e cak n neophodan usov da se rad o ba|c, a
pogotovo |e nedovo|an da |e razku|e od srodnh fokornh form.
3
R. Ka|oa: "Od ba|ke do naucne fantastke" u: Narodna bajka u
modernoj knjizevnosti, Not, Beograd, 1978, str 73.
4
Upored: op. ct. str 71.
5
5
Tako |e, naprmer, |edna prava antoog|a srpske fantastke, ko|u |e prredo
Boza Vukadinovi}, koncprana kao kn|ga strave uzasa, pa cak sadrz
neke prce ko|e sa fantastkom nema|u nkakve veze, a se po morbdnost mogu
takmct sa De Sadom.
6
6
Upored: Tzvetan Todorov, Introduction a la literature #antastiljue, Edton du Seu,
Pars, 1970; str. 37-38.
7
7
Upored: op. ct. str. 41-45.
8
8
Upored: op. ct. str. 165-170.
9
9
Me|utm, n savr{ena teor|a Todorova n|e se roda n z cega. Ka|oa |e svo|m ve}
pomenutm cankom prethodo Todorovu u tom smsu {to |e poceo da fantastku
odre|u|e u opozc| prema srodnom zanru. Opozc|u fantastcno-cudesno naazmo u
samo ne{to modkovanom obku kod Todorova. Da|e, Ka|oa |e u ctranom canku
na str. 73. naznaco de|u o dvosmsenost tumacen|a doga|a|a u fantastcnom
tekstu, kao vaznu osobnu fantastke. Anazra|u} prpovetku "Ma|munska {apca",
Ka|oa kaze: "U Xekobsovo| prpovec utca| fantastcne ama||e... ko|a oducu|e o toku
doga|a|a, ct|v |e |edno u nezbeznom... uzrocno-posedcnom ancu, sastav|enom z
uzroka u na|man|u ruku dvosmsenh posedca tako|e ne potpuno |asnh."
Pomn|emo sve ovo |er |e Todorov, sasvm nesrazmerno n|egovom znaca|u, pre{ao
preko doprnosa R. Ka|oa bukvano u |edno| recenc, mada sa n|egovm tumacen|em
ma v{e srodnost nego sa nekm drugma ko|ma |e posveto v{e pazn|e.
10
Vd: Tzvetan Todorov, Introduction a la literature #antastiljue, str 179.
1
11
Zoran Mi{i}: "Gde je prava fantastika" in:
Antologija francuske fantastike, olit,
Beograd, !"#$, str %&'
1
12
op. ct. str. X.
1
13
sto.
1
14
op. ct. str. IX-X.
1
15
Tzvetan Todorov, Introduction a la literature #antastiljue, str. 65.
16
Bo b zanm|vo napravt stud|u o fantastc sa aspekta smene ozofskh
umetnckh sstema uop{te cvzac|skh promena; tako b se, mozda, na||asn|e
mogao uoct n|en preazn posrednck karakter.
1
17
Todorov den{e neobcno (etrange) kao zanr u kome se doga|a|u tako bzarne
stvar da pom{|amo kako su zazvane natprrodnm uzrocma, a se u kra|n|o|
konsekvenc sve svede na to da se one raconano ob|asne. Tako, npr, Poova prca "Pad
ku}e A{er" spadaa b u neobcno, a ne u fantastku.