Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
28Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Slobodan Maldini: Senke bogova

Slobodan Maldini: Senke bogova

Ratings: (0)|Views: 1,146 |Likes:
Published by Slobodan Maldini
Istorija urbanizma vidjena kroz prizmu istorije religija
Istorija urbanizma vidjena kroz prizmu istorije religija

More info:

Published by: Slobodan Maldini on Dec 03, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/23/2012

pdf

text

original

 
SLOBODAN MALDINI:SENKE BOGOVASenka božanska je Čovek (
amelu
)
 A ljudi su senka Čoveka.
Čovek, to jeste Kralj(koji je) poput obličja Božanskog.
SENKE BOGOVAILIDESET KRATKIH OGLEDA O ARHITEKTURISlobodan MaldiniOGLED PRVI
Dugo su antropolozi, a naročito početkom ovog veka, smatrali da su mnogioblici mitološke eksplikacije stvarnosti i pojave u njoj predodredjeni nivoomprimitivnog ljudskog stanovišta. Čovekov duh, još uvek nesposoban zarazumsko shvatanje i logičko objašnjenje suštinskih problema (koje je inačevrlo rano uočio i postavio), zamišljao je svet kroz prizmu svog unutrašnjeggledanja. Ono je povratno imalo odraza na oformljenje embrionalneprelogičke misli, po kojoj mitološko shvatanje postaje stvarni, uobičajeninačin mišljenja
1
. Primordijalno shvatanje imalo je ambiciju gotovo istovetnusa današnjom naukom: mit želi da predstavi i objasni svet prenoseći njegovepojave na strukturu shvatljivu čoveku; na taj način čovekova primitivna svestbivala je zadovoljno uverena poimanjem univerzuma.Mitološka istina svakako se razlikuje od naučne istine koja je zasnovana načovekovom neposrednom ili posrednom iskustvu. Medjutim, suštinska težnjabazirana na čovekovim tendencijama, namerama, osećajima, predstavljaunutrašnju ideju istovetnu za mitologiju i nauku. Ali, iako odredjenanedovoljno definisanim, aproksimativnim elementima istinitosti, mitologija,kao zatvoren sistem čovekovih suštinskih stanovišta, odgovara nafundamentalne zahteva o saznanju putem veštački stvorenih konstrukcijaimaginacije. Vremenom, mitološka eksplikacija univerzuma izrasta ukompleksan sistem koji u sebi sadrži mnoštvo superprirodnih činjenica i nataj način postepeno postaje deo opšteg čovekovog shvatanja celokupnestvarnosti.Istraživanje nematerijalnog mitološkog nasledja, jednako značajno kao iistraživanje materijalno-arhitektonskog, može da pomogne u iznalaženjuputeva za rešavanje osnovnih problema prvobitnih kosmogonijskih shvatanjai njihovog predstavljanja na odredjeno izraženim semiotičkim modelima. Svedo danas, istraživanja koja su uključivala duhovni odnos prema biću prostorai način njegovog materijalnog iskazivanja, bila su bazirana na istorijskim,arheologijskim ili epigrafskim podacima koji su neretko bili fragmentarni pa ikontraverzni izvori, ali su često pružali i obilje pozitivnih podataka. U potraziza činjenicama koje otkrivaju nova, dosad nepoznata stanja čovekovog duhaiz kojih umetnost crpi svoje blago, humane nauke sve više ulaze u
 
neodredjena, obskurna polja izučavanja mitoloških i religioznih izvora. Koliko je samo nepouzdano oslanjanje na genealoške i temeljne mitove da bi serekonstruisano neki dogadjaj koji se desio hiljadu pa i više godina pre negošto je taj mit i zabeležen! U nedostatku urednih analitičkih podataka ineprekinutog toka pisane tradicije, veoma je teško očekivati da krajnjekonstrukcije
mitografa
ili
logografa
uredno i verodostojno iznose činjenice opostanku i istorijskoj genezi prvobitnog čovekovog stvaranja sveta injegovom odnosu prema prostoru. Iako su osnovni nosioci i čuvari velikogizvorišta većine današnjih antropoloških proučavanja – paraistorije ilipseudoistorije – bili sveštenici i ostali ljudi posvećeni u svete obrede i kultoveprenosnog karaktera, ova tradicija ima ne samo religiozne već i druge,ekonomske, političke, a u osnovi filozofske aspekte. Ono što su oni sačuvali ipreneli iz generacije u generaciju bili su mitovi ili opskurne misterije obožanstvima ili posvećenim herojima kojima je kult odredjenog hramaslužio.
2
Na taj način, velika oblast paraistorije bila je stvarana oko hrama,arhitektonske evokacije, kao jedinog čvrstog i nepromenljivog elementa okokojeg su izgradjene gotovo sve mitološke i religiozne kreacije, imajući unjegovoj statičnoj i nepromenljivoj formi neodredjeno dugu podršku za razvoji održavanje kulta. Većina prvobitnih mitoloških shvatanja (bila onakosmogonijskog, astralnog karaktera ili bila to posvećenost htoničkimbožanstvima) su imala nesumnjivog uticaja na razvoj čovekovog odnosaprema prostoru i njegovo poimanje, što je imalo odredjene odraze nanjegovoj arhitektonskoj delatnosti. Indirektno, ceo dijapazon čovekovogsvesnog materijalnog delanja, počev od sitne plastike pa sve do hramovakao prezentacije velikih arhitektonskih monumenata, predstavlja važan izvorna osnovu kojeg danas ulazimo u strukturu i karakter drevnog duha.Mada je nemoguće redukovanje bilo koje mitologije na jedinstveno,integralno slaganje ljudskih misli, utoliko nam se čini svrsishodnijim bavljenjekompleksom sintetizujućih procesa za koje izgleda da reflektuju u izvesnomsmislu etnološke istorije pojedinih nacija. Ingeniozan poduhvat učinio je utom smislu Sethe, a i mnogi drugi, interpretirajući nastanak protivrečnihkultova, u odnosima dinastičkih borbi za prevlast unutar pojedinihcivilizacija.
3
Ipak, ostaje činjenica da kultni, mitološki izvori mogu da utiču naoformljenje opšte čovekove logike odnosa prema prostoru. Verbalni ilisinopsistički karakter osnovnih ritualnih ekspresija ili obredno ponavljanjedogadjaja za koje se, prema mitologiji kulturne zajednice, smatralo da su seodigrali u prastarim vremenima, odaju superprirodno svojstvo prirodnogprostora ili arhitekture kao poprišta njihovog dogadjanja.
4
Prema Malinowskom: »Mit, kao što jeste u divljem društvu, odnosno, u svomživom, primitivnom obliku, ne znači samo priču, već stvarnost koja jepostojala. On ne sadrži prirodu fikcije, onakvu kakvu imamo danas, većpredstavlja živu realnost, za koju se verovalo da se dogodila u pradavnojprošlosti i, ponavljajući se, otada uvek uticala na svet i ljudskusudbinu…«
5
»Ma šta predstavljala skrivena realnost njihove nezabeleženeprošlosti, mitovi služe da iznesu odredjene nesklade prouzrokovaneistorijskim dogadjajima, pre nego da tačno zabeleže ove dogadjaje. Ljudi ibića koje u njima pronalazimo su onakvi kakvi izgledaju na svojoj površini ane simboli skrivene realnosti. Isto kao i u bilo kojoj drugoj eksplanatornojfunkciji ovih mitova, ne postoji problem koji oni pokrivaju, ni radoznalost kojuoni zadovoljavaju, niti teorija koju oni obuhvataju. «
6
 
Gotovo sva mitološka istraživanja sadrže u sebi pokušaje za iznalaženjeporekla i razvoja različitih kulturnih tradicija koje su u kompleksu čovekovogarhitektonskog izražavanja imale veliki uticaj na stav i aktivan odnos premaproblemu prostora. Tradicionalno-mitološko shvatanje prostora i njegovihmanifestacija često nam je dato kompleksim predstavama oralnog iliterarnog karaktera ili sociološkom funkcijom, koji su često značajniji zarazumevanje prvobitnog čovekovog odnosa prema prostoru od samihizgradjenih objekata. Izrazi primevalnih kulturnih nosilaca često predstavljajusamo hipotetičke mitove i kosmogonije čija je tradicija izdvojena od stvarnih,činjeničnih zbivanja, kao što su prirodne katastrofe ili sukobi nacija. Da bi seovakvi elementi svrstali u pravi istorijski položaj kojim bi im se odrediokarakter (kult, plemenska zajednica, ratnička plemena, dvor), potrebno je dase jasno ustanovi da li su oni izneti u svojoj izvornoj formi ili su samoindikacije koje vode ka zaključku o mnogo starijoj, esencijalnoj formi iz kojesu se, pod uticajima promena u istoriji i razvoju čovekovog duha, izgubiliprvobitni motivi.Mitološka tradicija predstavlja neobično važan sastavni element proučavanjaistorije manifestovanja prostora; u tom smislu, ona je zavisila odnajrazličitijih istorijskih, (čitaj – ekonomskih) psiholoških ili socioloških uticaja.Na taj način, sastavljanje celovite slike koja u sebi sadrži jedinstven izrazinterakcija različitih pojava i fenomena, bilo bi od nesumnjivog značaja zarazumevanje izvora i varijeteta nezavisnih jedinica koje sadrže prostoremanifestacije, kao što su:
mitovi
,
 pseudo-istorijskashvatanja
,
legende
ili
 proročanstva
. Ovako shvaćena, nauka o prostorupostaje sveobuhvatna disciplina koja u svoja proučavanja uključuje donedavno sasvim ignorisane elemente od velike važnosti za iznalaženje istineo nastanku i izvorima saznanja o prostoru. Čovekov nesvesni postupakkreacije, isto kao i svesno delanje na prostor, njegovi pokušaji transformacijeprostora, koja neprestano daje odreze na svom predmetu-prostoru, postajeposrednik stalnog traganja za izvorištem. Ponovo uspostavljanje davnoprekinutih veza različitih mitoloških kompleksa znači pokretanje novogkompozicionog problema za njihovog prenosioca; ono često uvodi jednumitološku strukturu u drugu združujući zajedničke elemente. Nadasve, onodovodi do sjedinjavanja konvergentnih stavova i interludijuma kreirajućiodnose medju različitim topografskim stanovištima.Kao neizdvojivi deo života, kultna i mitološka tradicija, sačinivši mnogobrojnesemiotičke forme, puteve razvoja, medjusobne veze i razdvajanja, su uvekbile usmerene psihološkim, sociološkim i artističkim zakonima u vezi sačovekovim životnim područjem i poljem njegovog interesovanja. Celokupankompleks (para)istorijskih činjenica od značajnog uticaja na razvoj duhovnogstava pojedinih epoha, ostavlja nam odsredjene formalne odraze natradicionalno-kulturnu gradju. To čini mogućom, u bilo kojem opsegu, analizui iznalaženje arhetipa, originala, proučavanje njihovog razvoja i uticaja nastvaranje kulturne svesti različitih epoha. U mnogim slučajevima, kad jesuočen sa nerešivim problemima čiji su putevi ostali u magli istorije,istraživač ove oblasti biće prepušten samo unutrašnjoj, intuitivnoj veri. Ipak,bilo gde da se pojavi i najmanja mogućnost ustanovljenja Istine, zadržaće sei misao o izvornom duhu, "kao šapat u Hramu Sunca, Zemlje, Neba i Trave",koji će da mu pomogne da dodje do Suštine svim sredstvima sopstvenemoći.

Activity (28)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
ajero liked this
Senka Nenadov liked this
Vladimir Đokić liked this
cobrabr liked this
arkade liked this
arkade liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->