Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more ➡
Download
Standard view
Full view
of .
Add note
Save to My Library
Sync to mobile
Look up keyword
Like this
7Activity
×
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
andric, ivo

andric, ivo

Ratings: (0)|Views: 3,440|Likes:
Published by dino_s2000

More info:

Published by: dino_s2000 on Dec 04, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, DOC, TXT or read online from Scribd
See More
See less

04/22/2013

pdf

text

original

Ivo Andri\u0107
Biografija

U Matici ro\u0111enih crkve Svetog Ivana Krstitelja u Travniku, pod rednim brojem 70, stoji da je 9. oktobra 1892. godine ro\u0111en Ivan, sin Antuna Andri\u0107a, podvornika i Katarine Andri\u0107, ro\u0111ene Peji\u0107. Budu\u0107i veliki pisac rodio se u Travniku sticajem okolnosti, dok mu je mati boravila u gostima kod rodbine. Andri\u0107evi roditelji bili su Sarajlije: o\u010deva porodica decenijama je bila vezana za ovaj grad u kojem se tradicionalno bavila kujund\u017eijskim zanatom. Osim bavljenja istim poslom, \u010dlanove roda Andri\u0107evih vezivala je i zla kob tuberkuloze: mnogi pi\u0161\u010devi preci, uklju\u010duju\u0107i i sve njegove stri\u010deve, podlegli su joj u mladosti, a sam Andri\u0107 bez oca je ostao kao dvogodi\u0161nji de\u010dak. Suo\u010davaju\u0107i se sa besparicom, Katarina Andri\u0107 svoga jedinca daje na \u010duvanje mu\u017eevljevoj sestri Ani i njenome mu\u017eu Ivanu Matkov\u0161ik u Vi\u0161egrad. U gradu koji \u0107e, vi\u0161e nego ijedno drugo mesto, obele\u017eiti njegovo stvarala\u0161tvo, gledaju\u0107i svakodnevno vitke stubove na Drini \u0107uprije, Andri\u0107 zavr\u0161ava osnovnu \u0161kolu, a potom se vra\u0107a majci u Sarajevo, gde 1903. godine upisuje Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegova\u010dku srednju \u0161kolu. Za gimnazijskih dana, Andri\u0107 po\u010dinje da pi\u0161e poeziju i 1911. godine u Bosanskoj vili objavljuje svoju prvu pesmu \u201eU sumrak\u201c. Kao gimnazijalac, Andri\u0107 je vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadnik je naprednog nacionalisti\u010dkog pokreta \u201eMlada Bosna\u201c i strastveni je borac za oslobo\u0111enje ju\u017enoslovenskih naroda Austrougarske monarhije.

Dobiv\u0161i stipendiju hrvatskog kulturno-prosvetnog dru\u0161tva \u201eNapredak\u201c, Andri\u0107 oktobra meseca 1912. godine zapo\u010dinje studije na Mudroslovnom fakultetu Kraljevskog sveu\u010dili\u0161ta u Zagrebu. U gradu na Savi, on pomalo u\u010di, pomalo pose\u0107uje salone, dru\u017ee\u0107i se sa zagreba\u010dkom inteligencijom od koje \u0107e na njega posebno veliki uticaj imati dvadeset godina stariji Mato\u0161. Naredne godine prelazi u Be\u010d gde slu\u0161a predavanja iz istorije, filosofije i knji\u017eevnosti. Be\u010dka klima mu ne prija i on, hereditarno optere\u0107en osetljivim plu\u0107ima, \u010desto boluje od upala. Obra\u0107a se za pomo\u0107 svom gimnazijskom profesoru i dobrotvoru, Tugomiru Alaupovi\u0107u, i ve\u0107 slede\u0107e godine prelazi na Filosofski fakultet Jagelonskog univerziteta u Krakovu. Intenzivno u\u010di poljski jezik, upoznaje kulturu i slu\u0161a predavanja vrhunskih profesora. Sve vreme pi\u0161e refleksivne pesme u prozi, a u junu mesecu 1914. godine Dru\u0161tvo hrvatskih knji\u017eevnika u Zagrebu objavljuje mu \u0161est pesama u prozi u panorami Hrvatska mlada lirika.

Na Vidovdan, 28. juna 1914. godine, na vest o sarajevskom atentatu i pogibiji Nadvojvode Franaca Ferdinanda, Andri\u0107 pakuje svoje oskudne studentske kofere i napu\u0161ta Krakov: zatomljeni instinkt biv\u0161eg revolucionara goni ga u zemlju, na popri\u0161te istorije. Odmah po

dolasku u Split, sredinom jula, austrijska policija hapsi ga i odvodi prvo u \u0161ibensku, a potom u mariborsku tamnicu u kojoj \u0107e, kao politi\u010dki zatvorenik, ostati do marta 1915. godine. Me\u0111u zidovima marbur\u0161ke tamnice, u mraku samice, \u201eponi\u017een do skota\u201c, Andri\u0107 intenzivno pi\u0161e

pesme u prozi.

Po izlasku sa robije, Andri\u0107 biva ba\u010den u konfinaciju u Ov\u010darevo i Zenicu gde ostaje sve do leta 1917. godine. Zbog ponovljene bolesti plu\u0107a, odmah odlazi na le\u010denje u Zagreb, u \u010duvenu Bolnicu Milosrdnih sestara, steci\u0161te hrvatske inteligencije koja se klonila u\u010de\u0161\u0107a u ratu, na strani Austrije. Tu Andri\u0107, zajedno sa konte Ivom Vojnovi\u0107em, do\u010dekuje op\u0161tu amnestiju i aktivno se uklju\u010duje u pripreme prvog broja \u010dasopisa Knji\u017eevni jug. Istovremeno, pa\u017eljivo dovr\u0161ava knjigu stihova u prozi koja \u0107e pod nazivom Ex Ponto biti objavljena u Zagrebu 1918. godine sa predgovorom Nika Bartulovi\u0107a. U Zagrebu ga i zati\u010de slom Austrougarske monarhije, a potom i ujedinjenje i stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U danima koji neposredno prethode formalnom ujedinjenju, Andri\u0107 u tekstu \u201eNezvani neka \u0161ute\u201c objavljenom u zagreba\u010dkimNovostima, o\u0161tro odgovara na prve simptome nesloge u dr\u017eavi koja jo\u0161 nije ni stvorena i poziva na jedinstvo i razum.

Nezadovoljan atmosferom u Zagrebu, Andri\u0107 ponovo moli pomo\u0107 dr Tugomira Alaupovi\u0107a i ve\u0107 po\u010detkom oktobra 1919. godine po\u010dinje da radi kao \u010dinovnik u Ministarstvu vera u Beogradu. Sude\u0107i prema pismima koja pi\u0161e prijateljima, Beograd ga je srda\u010dno prihvatio i on intenzivno u\u010destvuje u knji\u017eevnom \u017eivotu prestonice, dru\u017ee\u0107i se sa Crnjanskim, Vinaverom, Pandurovi\u0107em, Sibetom Mili\u010di\u0107em i drugim piscima koji se okupljaju oko kafaneMoskva. Ve\u0107 po\u010detkom 1920. godine Andri\u0107 zapo\u010dinje svoju vrlo uspe\u0161nu diplomatsku karijeru postavljenjem u Poslanstvu pri Vatikanu. Te godine zagreba\u010dki izdava\u010dKugli objavljuje novu zbirku pesama u proziN emir i, a izdava\u010d S. B Cvijanovi\u0107 iz Beograda \u0161tampa pripovetku \u201ePut Alije \u0110erzeleza\u201c.

S jeseni 1921. godine Andri\u0107 je postavljen za \u010dinovnika u Generalni konzulat Kraljevine Srba,
Hrvata i Slovenaca u Bukure\u0161tu, a iste godine zapo\u010dinje saradnju sa Srpskim knji\u017eevnim
glasnikom objavljuju\u0107i u broju 8 pri\u010du \u201e\u0106orkan i \u0160vabica\u201c. Godine 1922. preme\u0161ten je na rad

u Konzulat u Trstu. Tokom te godine \u0161tampa jo\u0161 dve pripovetke(\u201eZa logorovanja\u201c i \u201e\u017dena od slonove kosti\u201c), ciklus pesama \u201e\u0160ta sanjam i \u0161ta mi se doga\u0111a\u201c i nekoliko knji\u017eevnih prikaza. Po\u010detkom 1923. godine on je vicekonzul u Gracu. Budu\u0107i da nije zavr\u0161io fakultet, preti mu otkaz u Ministarstvu spoljnih poslova. Izme\u0111u mogu\u0107nosti da fakultet zavr\u0161i dr\u017eavnim ispitom ili odbranom doktorata, Andri\u0107 bira drugu mogu\u0107nost i u jesen 1923. godine upisuje se na Filosofski fakultet u Gracu. Tokom ove godine Andri\u0107 je objavio nekoliko pripovedaka od kojih se neke svrstavaju me\u0111u njegova najzna\u010dajnija prozna ostvarenja:\u201eMustafa

Mad\u017ear\u201c, \u201eLjubav u kasabi\u201c, \u201eU musafirhani\u201c i \u201eDan u Rimu\u201c. U junu mesecu 1924. godine u
Gracu je odbranio doktorsku tezu Razvoj duhovnog \u017eivota u Bosni pod uticajem turske
vladavine. Petnaestog septembra, po\u0161to je odbranio doktorat, sti\u010de pravo da se vrati u
diplomatsku slu\u017ebu. Krajem godine prelazi u Beograd u Politi\u010dko odelenje Ministarstva
inostranih dela. Ove godine pojavljuje se Andri\u0107eva prva zbirka pri\u010da u izdanjuSrpske
knji\u017eevne zadruge u koju, pored nekih ve\u0107 objavljenih u \u010dasopisima, ulaze i nove \u2013 \u201eU
zindanu\u201c i \u201eRzavski bregovi\u201c. Na predlog Bogdana Popovi\u0107a i Slobodana Jovanovi\u0107a, godine
1926, Ivo Andri\u0107 biva primljen za \u010dlana Srpske akademije nauka i umetnosti, a iste godine u
Srpskom knji\u017eevnom glasniku objavljuje pripovetke \u201eMara milosnica\u201c i \u201e\u010cudo u Olovu\u201c.

Oktobra meseca biva postavljen za vicekonzula Generalnog konzulata Kraljevine Jugoslavije u Marseju. Slede\u0107e godine, tri meseca provodi na radu u Generalnom konzulatu u Parizu: gotovo sve slobodno vreme u Parizu Andri\u0107 provodi u Nacionalnoj biblioteci i Arhivu Ministarstva inostranih poslova prou\u010davaju\u0107i istorijsku gra\u0111u o Bosni s po\u010detka devetnaestog veka i \u010ditaju\u0107i korespondenciju Pjera Davida, francuskog konzula u Travniku. S prole\u0107a 1928. godine preme\u0161ten je za vicekonzula u Poslanstvu u Madridu. Te godine objavljuje pri\u010de \u201eOlujaci\u201c, \u201eIspovijed\u201c i \u201eMost na \u017depi\u201c. Sredinom slede\u0107e godine prelazi u Brisel, na mesto sekretara poslanstva, a u Srpskom knji\u017eevnom glasniku pojavljuje se njegov esej\u201eGoja\u201c. Ve\u0107 1. januara 1930. godine u \u017denevi po\u010dinje da radi kao sekretar stalne delegacije Kraljevine Jugoslavije pri Dru\u0161tvu naroda. Te godine objavljuje esej o Simonu Bolivaru, pri\u010du \u201eKod kazana\u201c i tekst \u201eU\u010ditelj Ljubomir\u201c. U Beogradu slede\u0107e godine izlazi i druga knjiga pripovedaka kod Srpske knji\u017eevne zadruge u kojoj se, pored pri\u010da ranije objavljenih u \u010dasopisima, prvi put u celini \u0161tampaju \u201eAnikina vremena\u201c, a u kalendaru-almanahu sarajevske

Prosvjete pojavljuje se putopis \u201ePortugal, zelena zemlja\u201c. Godine 1932. Andri\u0107 objavljuje

pripovetke \u201eSmrt u Sinanovoj tekiji\u201c, \u201eNa la\u0111i\u201c i zapis \u201eLete\u0107i nad morem\u201c. U martu mesecu 1933. godine vra\u0107a se u Beograd kao savetnik u Ministarstvu inostranih poslova. Iako intenzivno pi\u0161e, ove godine objavljuje samo pripovetku \u201eNapast\u201c i nekoliko zapisa. Iste godine, 14. novembra pismom odgovara dr Mihovilu Kombolu i odbija da njegove pesme budu uvr\u0161tene u Antologiju novije hrvatske lirike: \u201e...Ne bih nikada mogao u\u010destvovati u jednoj publikaciji iz koje bi principijelno bili isklju\u010deni drugi na\u0161i meni bliski pesnici samo zato \u0161to su ili druge vere ili ro\u0111eni u drugoj pokrajini. To nije moje verovanje od ju\u010de nego od moje prve mladosti, a sad u zrelim godinama takva se osnovna vrednovanja ne menjaju\u201c. Slede\u0107e godine unapre\u0111en je za savetnika 4. grupe 2. stepena Ministarstva inostranih poslova. Postaje urednik Srpskog knji\u017eevnog glasnika i u njemu objavljuje pripovetke \u201eOlujaci\u201c,\u201e\u017de\u0111\u201c i prvi deo triptiha \u201eJelena, \u017eena koje nema\u201c. Postaje na\u010delnik politi\u010dkog odeljenja

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->