Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
11Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Sport i kult

Sport i kult

Ratings:

4.5

(4)
|Views: 975 |Likes:
Published by Nebojša
Tekst Ljubodraga Simonovića - Ducija
Tekst Ljubodraga Simonovića - Ducija

More info:

Published by: Nebojša on Aug 08, 2007
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/08/2014

pdf

text

original

 
SPORT I KULTKult takmièenja
Sport je kapitalistièko takmièenje. Nije svaki istorijski oblik takmièenja sport, veæonaj koji je otelotvorenje socijalno-darvinistièkog principa bellum omnium contraomnes i apsolutizovanog principa uveæavanja kvantitativno merljivog uèinka koji jeuoblièen u olimpijskoj maksimi citius, altius, fortius - koji odgovara tržišnojekonomiji i apsolutizovanom principu profita. Kao što se kapitalizam suštinskirazlikuje od helenskog robovlasnièkog i feudalnog poretka, tako se sport suštinskirazlikuje od antièkog agon-a i viteških turnira. Olimpijske igre bile su autentièna igraaristokratske Helade; viteški turniri bili su autentièna igra feudalizma; sport jeautentièna igra kapitalizma. Sportska teorija svodi sport na nadistorijsku pojavu èijase bit dobija iz “nepromenljive ljudske prirode”, pri èemu je èovek sveden na “zver”,a ljudsko društvo na “civilizovani” zverinjak. Meðutim, individualno takmièenje(dostignuæe), koje se zasniva na principu “jednakost na startu”, istorijski je proizvodi odgovara izvornom duhu kapitalizma (liberalizmu) koji atomizuje društvo poprincipu homo homini lupus. Uklanjanje “protivnika” pobedom koja se ostvarujepostizanjem veæeg rezultata (rekorda) postaje kapitalistièki oblik (“civilizovane”)prirodne selekcije. “Primitivni narodi” ne poznaju individualno takmièenje niindividualno dostignuæe, kao ni princip rekorda. Isto je sa helenskim društvom:èovek je pripadnik polis-a i “božja igraèka” (Platon). Smisao takmièenja nijepostizanje rekorda, veæpobeda koju postiže olimpijski agonista kao “izabranikbogova” kojom stièe moguænost da se naðe na Olimpu meðu besmrtnomolimpijskom oligarhijom.Istorija sporta je istorija kapitalizma. U izvornom smislu izraz “sport” (od 1828.godine, pre toga desport, desportare) ne oznaèava takmièenje u kome dominira kultpobede i kult rekorda, veæ razbibrigu, neobavezno uèestvovanje u aktivnostima kojesu igranje aristokratskog naèina života putem simbolike i oblika ponašanja kojiproistièu iz aristokratskog sveta, i koji su otelotvorenje aristokratskog vrednosnogsistema izraženog u principu “poredak i mera” (ordre et mesure). “Sport” je bioprivilegija aristokratije kojim se potvrðuje njen ekskluzivni vladajuæi klasni status,što znaèi da nije bio naèin integrisanja radnih “masa” u duhovnu orbitu vladajuæeklase, kao što æe to postati u buržoaskom društvu. U njemu ne dominira borba zapobedu eliminisanjem protivnika ni ideja progresa, veæ takav naèin ponašanja(“džentlmenski maniri”) koji odvaja pripadnika aristokratije od “nižih klasa”. Istotako, izvorni pojam “sporta”, kao zabave, ne izvodi se u odnosu prema radu i “svetubrige”, veæ oznaèava naèin života aristokratije kao parazitske klase. Tek urazvijenom kapitalistièkom društvu izraz “sport” postaje oznaka za “osamostaljeni” duh kapitalizma koji je otelotvorenje principa bellum omnium contra omnes i citius,altius, fortius i pojavljuje se kao sfera “slobode” u odnosu prema radu. Što se tièeprincipa “viteštva”, koji ideolozi sporta koriste da bi sportu pribavili “kulturnu” legitimnost, on u izvornom smislu odgovara statiènom aristokratskom poretku ukome se vladajuæi društveni status ne stièe bespoštednom borbom za opstanak, kaošto je to u kapitalizmu, veæ roðenjem.Sport je uoblièen kao institucija u drugoj polovini XIX veka i predstavlja obraèun sidejama-vodiljama Francuske graðanske revolucije, kritièkim racionalizmom,emancipatorskim moguænostima novostvorenih demokratskih institucija, kao i sfilantropskim i plesnim pokretom. On nije pokret naprednog graðanstva koje,inspirisano duhom prosvetiteljstva i idealima Francuske graðanske revolucije, teži da
 
stvori novo društvo, veæ imperijalistièkih krugova koji nastoje da se obraèunaju semancipatorskim nasleðem graðanskog društva XIX veka i da pokore svet. Moderneolimpijske igre izraz su “mondijalistièkog” duha imperijalizma i kao takve su obraèuns kulturnim biæem antièkih olimpijskih igara, kao i s olimpijskim idejama i pokretimakoji su nastali u modernom dobu - koji se zasnivaju na helenistièkom duhovnomnasleðu, narodnim kulturama i na emancipatorskom nasleðu graðanskog društva(Guts Muths, Schartan, Brookes, Lesseps, Grousse, Zappas...)U izvornom obliku sport se ne oslanja na telesni aktivizam koji treba da pospeširazvoj radnih ili umetnièkih sposobnosti, veæ na “viteške tradicije” koje imajubeliciozni karakter. Sportska takmièenja su rat u kome se borba ne vodi oružjem,nego telima “protivnika” i kao takva su obraèun s pacifistièkom svešæu i priprema zaoružani sukob. Otuda bespoštedno “rivalstvo”, koje podrazumeva sposobnost ispremnost na ubistvo “protivnika”, predstavlja glavnu osobenost sportskog “druženja”. Sportska terminologija ukazuje na suštinu: sportski susreti u kojimanema eliminisanja nazivaju se “prijateljskim”, što znaèi da su oni susreti u kojima jepobeda imperativ - neprijateljski. Buduæi da je prirodna selekcija nosilac “progresa”,koji je sudbinska sila kojoj je èovek beznadežno podreðen, razumljivo je zbog èegagraðanski teoretièari sa takvim oduševljenjem govore o ratu: oni u njemu videnajviši i najneposredniji oblik delovanja zakona prirodne selekcije. Iz Coubertinoveolimpijske doktrine nedvosmisleno sledi da sport spada u sferu rata i vojne obuke ida je glavno sredstvo za obraèun s pacifistièkom svešæu. Stav Carl Diema, vernogtumaèa Coubertinove doktrine i jednog od vodeæih ideologa velikonemaèkogekspanzionizma: “Sport je rat!” (“Sport ist Krieg!”), na najadekvatniji naèin izražavasuštinu sporta. Ne treba smetnuti s uma da je Coubertin pokrenuo olimpijskukampanju s neskrivenim ciljem da izazove promene u francuskom školskom sistemu,da bi od francuske buržoaske mladeži stvorio kolonijalne falange. Kolonijalni pohod “bez dobre sportske pripreme” predstavlja, po Coubertinu, “opasnu nepromišljenost”.Nije sluèajno što je Engleska kao vodeæa kolonijalna sila, gde ima mesta samo za “jake liènosti”, bila glavno izvorište Coubertinovog olimpijskog nadahnuæa. Istotako, nije sluèajno da je Coubertin u krvavim borbama na antièkom olimpijskomborilištu i u srednjovekovnim turnirima obesnih velikaša pronašao izvorište “viteškogduha” kome buržuj treba da teži. Rat na sportskom polju trebalo je da oèuvamilitaristièke tradicije ratnièke aristokratije i da ih “prevaziðe” belicioznim iprogresistièkim duhom monopolistièkog kapitalizma. Biti u stanju “gledati smrti uoèi”, koja se pojavljuje u obliku èoveka svedenog na “protivnika”, jedna je odnajvažnijih osobenosti Coubertinovog “novog èoveka”, a sposobnost i spremnostèoveka da ubije èoveka predstavlja najviši izazov za njegovu “utilitarnu pedagogiju”.Pišuæi, nakon Prvog svetskog rata, o najvišim vrednosnim izazovima engleskihvladajuæih krugova, Bertrand Russell, jedan od najznaèajnijih britanskih filozofa XXveka, zakljuèuje: “U obiènoj engleskoj porodici iz više klase ubijanje ptica se smatravrlo èasnim a ubijanje ljudi u ratu - najplemenitijim zanimanjem.”(1) “Potreba” aristokrata za ubijanjem nije izraz ljudske prirode, veæ je izraz patologijearistokratskog poretka koji je degenerisao èoveka i za koji je ubijanje ljudi najvišavrlina. Isto je s gramzivošæu: ona nije autentièna ljudska potreba, veæ izrazpatologije kapitalizma koja se pripisuje èoveku da bi se „dokazalo“ da je kapitalizamutemeljen u ljudskoj prirodi i da je stoga veèan. Slièno je s ponašanjem “huligana”:ono ne ukazuje na prirodu mladih ljudi, veæ na prirodu vladajuæeg poretka i napoložaj mladih u društvu.U sportu je “osamostaljen” beliciozni duh kapitalizma koji, putem „sportskogtakmièenja“, nastoji da vaskrsne duh antièke robovlasnièke aristokratije, kao i “viteški duh” krvožedne srednjovekovne vlastele. Militarizovanje tela, duha,
 
meðuljudskih odnosa i odnosa izmeðu nacija i rasa najviši je “kulturni” oblik u komese pojavljuje vladajuæi beliciozni duh. U antici u formi borbe pojedinaca za sticanjemesta na Olimpu odvijala se borba vladajuæe klase za oèuvanje privilegija; umodernom društvu pod prividom sportskog takmièenja odvija se borba parazitskihklasa protiv emancipatorskog nasleða èoveèanstva i èoveka kao univerzalnogstvaralaèkog biæa slobode. Sportsko takmièenje postaje obraèun s takmièenjemkoje ne podrazumeva eliminaciju i dominaciju èoveka nad èovekom, pogotovu stakmièenjem koje podrazumeva razvoj univerzalnih stvaralaèkih moæi èoveka i kojeotvara moguænost za prevazilaženje postojeæeg i stvaranje novog sveta. U sportunema nadigravanja, veæ se takmièenje svodi na borbu za opstanak i dominaciju kojau potpunosti odgovara vladajuæem duhu kapitalizma: jaèi idu dalje, slabiji otpadaju.Smisao sporta nije razvoj igre, veæ oèuvanje vladajuæeg poretka.Interesantno je da graðanskim teoretièarima, po kojima su gladijatorske borbe,viteški turniri, dvoboji, samoubilaèki rituali samuraja i rat - “takmièenje”, ne pada napamet da klasnu borbu, borbu za emancipaciju žena, borbu za oslobaðanje odkolonijalnog jarma, pogotovu revoluciju - nazovu “takmièenjem”. Isto tako, uprkostome što u prvi plan istièu borbu, njima ne pada na pamet da u pojam igre ukljuèe iborbu izmeðu starog i novog koja podrazumeva proširenje horizonta slobode - bezèega nema istinske igre. U suštini, smisao takmièarskih igara nije razvoj ljudskog,nego pražnjenje “negativne energije” da bi se spreèilo da se ona ne usmeri napolitièku borbu koja teži iskorenjivanju uzroka nesreæe u društvu. Igra postajesterilisanje kritièko-menjalaèke svesti. Ni kod Russella takmièenje ne podrazumevaborbu protiv vladajuæeg nepravednog i destruktivnog poretka, što znaèi za slobodu iopstanak; borbu izmeðu starog i novog; izmeðu dobra i zla; razvoj umetnièke(erotske) prirode èoveka - veæ se ono usmerava na borbu protiv prirode, što znaèina sticanje tehnièkih znanja radi uspostavljanja kontrole nad prirodom radi njeneeksploatacije.Sport je autentièna ideologija liberalizma: kult pobede i rekorda bio je oblik u komese pojavljuje mit o kapitalizmu kao poretku u kome “Svako ima svoju šansu!” i koji je u stanju da obezbedi stabilni progres koji neminovno donosi boljitak graðanima usvakom domenu njihovog života, što je izraženo u maksimi „Konkurencija raðakvalitet!“. U monopolistièkom kapitalizmu, koji se zasniva na principu “Uništikonkurenciju!” i “Velika riba proždire manju ribu!”, sport je postao anahronizamkojim se održava privid “takmièarskog društva” i kao takav je osuðen nadegenerisanje. Umesto “liène inicijative” i “individualnog dostignuæa”, takmièenjesportista postaje oblik u kome se odvija borba izmeðu najmoænijih kapitalistièkihgrupacija za dominaciju - korišæenjem dehumanizovane nauke, medicine, tehnike...Princip takmièenja postao je princip dominacije, a ovaj princip destrukcije. U “potrošaèkom društvu” izvorni sportski duh potpuno je izvitoperen i sport je postaobanalna cirkuska predstava u kojoj vladaju pravila show-business-a. Coubertin je, usvojim izvornim olimpijskim spisima, ukazao kuda vodi profesionalizam ikomercijalizovanje sporta. Po njemu, “novac je najveæi neprijatelj sporta” kojipretvara sport u “vašar”, a (profesionalne) sportiste u “cirkuske gladijatore”. Sliènestavove iznose i njegovi sledbenici iz IOC-a. Savremenim teoretièarima sporta(olimpizma) ne pada na pamet da, kada govore o „izvornom“ olimpizmu, navedu oveCoubertinove stavove, jer to razotkriva pravu prirodu sporta, a samim tim i pravuprirodu njihove „teorijske“ delatnosti.
Kult rekorda

Activity (11)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Ruža Butulija liked this
Ruža Butulija liked this
drvili liked this
Bojan Dragovic liked this
Bojan Dragovic liked this
darkobosko liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->