1/18/13 Vreme - Mensin napredni sistem uenja: Kako odgojiti genijalca

www.vreme.com/cms/view.php?id=1058006&print=yes 1/4
VREME 1119, 14. jun 2012. / EXTRA
Mensin napredni sistem uenja:
Kako odgojiti genijalca
"Ove godine imamo generaciju dece koja je zavrila prvi razred, a u
naem vrtiu su radila po NTC sistemu. Rezultati su fenomenalni. Ta
deca su u kolu stigla potpuno opismenjena: itaju, piu, i irilicu i
latinicu. Bez ikakvih napora i bez ikakvog teranja. Jednostavno, oni sami
su eleli to da naue. Isto vai i za matematiku"
"Mi smo sa naom decom koja imaju od etiri i po do est godina prole nedelje radili kompletan Sunev
sistem", poinje priu vaspitaica i logoped beogradskog vrtia "Kua mate" Dragana Vulaji. "Oni to
nisu uili na pamet, nego su kroz znatielju i razmiljanje zapamtili sve planete. Sve je poelo tako to smo
pravili vulkan, a onda su krenula pitanja: ta je to to izlazi iz zemlje, Kako je ovde dan, a ovde no,
Kako se menjaju godinja doba..."
Marija Vitanovi, vaspitaica i direktorka ovog vrtia, kae da su deca i ranije bila radoznala i da je uvek
bilo po dvoje ili troje naprednijih u grupi: "Sada, u grupi od esnaestoro dece imamo etrnaestoro koji
postavljaju ista pitanja i trae jo informacija."
Tajna uspeha ovih vaspitaica lei u posebnom sistemu uenja koji se primenjuje u njihovom vrtiu. Zove
se "NTC sistem uenja", a razvio ga je dr Ranko Rajovi (vidi okvir). NTC sistem uenja se zasniva na
podizanju deje inteligencije u predkolskom i kolskom periodu.
SINAPSE: Ovaj sistem uenja polazi od toga da ineligencija nije nasledna, ve je nasledan broj nervnih
elija. Intelektualne sposobnosti zavise od veza izmeu nervnih elija, takozvanih sinapsi. One se nalaze
u kori velikog mozga koja je zaduena za kognitivne sposobnosti. Upravo na uspostavljanju tih veza i
znaaju njihovog ostvarivanja radili su strunjaci "Nikola Tesla centra". Tako je nastao program NTC
sistema uenja, iji je cilj da stimulie mentalni razvoj dece, razvije koordinaciju pokreta i motorike, brzinu
razmiljanja i zakljuivanja.
"Nakon to prohodaju, deca poinju da rade neke stvari u kojima ih roditelji, iz najboljih namera,
spreavaju. Na primer: dete stane nasred sobe i vrti se oko sebe dok ne padne. Roditelji se plae da e se
povrediti i zabranjuju im to. Bake ih ak zavrte na drugu stranu da se odvrte i da im se neto ne pomea u
mozgu. Isto vai za skakanje po krevetima", govori na predavanjima dr Rajovi (snimak predavanja iz
februara 2012. godine iz Sarajeva moete pronai na Jutjubu pod naslovom "Koje igre usporavaju ili
oteuju razvoj dece, a da toga nismo svesni"). On dalje objanjava da se upravo rotacijom aktivira ceo
mozak i da tokom takvih igrica dete poveava broj svojih sinapsi.
"Svaki pokret stimulie odreene centre u mozgu i poveava broj sinapsi. Ukoliko se smanjuje broj veza,
pitanje je kako e kora velikog mozga obraivati podatke, da li e doi do nekog zastoja u obradi
podataka?", objanjava dr Rajovi. Posle nekog vremena, mozak odstranjuje nepotrebne sinapse. To,
konkretno, moe da dovede do poremeaja koncentracije i panje ili disleksije (poremeaja uenja).
1/18/13 Vreme - Mensin napredni sistem uenja: Kako odgojiti genijalca
www.vreme.com/cms/view.php?id=1058006&print=yes 2/4
"Roditelji moraju da znaju da je deja igra kakva je bila do pre 20 godina nezamenjiva u razvoju deteta.
Deca su tada bila od jutra do mraka na igralitima, parkovima, umama, dvoritima. Takva igra je
formirala sve to je vano za dete, tj. pripremala ih je za ivot", kae dr Rajovi.
STARO VS. NOVO: Kroz slian seminar su prole i Dragana Vulaji i Marija Vitanovi iz beogradskog
vrtia "Kua mate". Za "Vreme" kau da nije bilo komplikovano prilagoditi se novom sistemu. "Mi smo
deci ponudili nove igrice i hteli smo da vidimo kakvo je njihovo interesovanje. Deca su ih odmah prihvatila
jer sve to ue i rade ue i rade kroz igru. To nije klasino uenje kao u osnovnim kolama gde je tabla
ispred vas i oni trebaju da zapamte ono to im predava prezentuje ne! Putamo ih da sami razmiljaju, a
mi smo tu samo da ih malo usmerimo i poguramo", kae Dragana Vulaji i dodaje: "Ove godine imamo
generaciju dece koja je zavrila prvi razred, a u naem vrtiu su radila po NTC sistemu. Rezultati su
fenomenalni. Ta deca su u kolu stigla potpuno opismenjena: itaju, piu, i irilicu i latinicu. Bez ikakvih
napora i bez ikakvog teranja. Jednostavno, oni sami su eleli to da naue. Isto vai i za matematiku".
Inovacije u sistemu uenja podrali su i roditelji, jer im je, kako vaspitaice iz ovog vrtia kau, "delovalo
zanimljivo, kao neto potpuno novo i bili su zadovoljni rezultatima takvog naina rada".
"Imam mnogo godina iskustva u radu sa decom i ja sam prezadovoljna. Primeti se da to deci ide sasvim
prirodno. Pre osam godina mi se desilo da smo izali sa decom na igralite i rekli im da se igraju, a oni su
nas pitali sa im. Tu su bili golovi, cvee, irovi, a oni nisu znali kako to da iskoriste...", prisea se Dragana
Vulaji ranijih generacija.
"Razlika je u jo neemu dosadi", dodaje Marija Vitanovi. "Od kada smo uveli ovaj sistem, vie nema
monotonije, nema dosaivanja, nema vremena u kom deca ne znaju ta e da rade. Deava se da kau da
im je dosadno na asovima dolazeih predavaa koji im dre likovno, muziko, fiziko i engleski. Ti ljudi
nisu proli obuku u Mensi. Ti stari sistemi su monotoni, suvoparni, sve se ui po ablonu, pamti se
besomunim ponavljanjem, a ovde, sve to se desi im ide toliko lako i prirodno kroz asocijacije", kae
Vitanovieva.
U odnosu na generacije koje su radile po starim programima, kod dece je izraenija koncentracija i
radoznalost. "Nain na koji naa deca prihvataju sve to je novo je prosto fascinantan. Oni sami
improvizuju, smiljaju svoje igre, prie, povezuju stvari sa neki njima loginim drugim stvarima i na taj nain
pamte. Deca sa kojima smo ranije radili nisu tako razmiljala", kae Vulajieva.
Marija Vitanovi primeuje da je drugaiji rad uticao i na oseaj sigurnosti i slobode deteta. "Deca uopte
vie nisu stidljiva. Bili smo na jednodnevnom izletu u Boljevcima. Neki ovek je tamo pecao i upecao neku
ribu. Deca su dola da to vide, i pitanje koje su postavili je bilo: Koja je to riba?. Posle, na ruku su
traili kuvaricu da joj se zahvale za divan ruak. ena se rasplakala. Tu smo jako ponosni na njih. Izuzetno
su slobodni, nemaju strah od nepoznatog, hoe da pitaju."
"Tu kod naih komija je pukla neka cev za vodu i doao je vodoinstalater da je popravi. Deca se skupila i
ispituju ga ta radi, on se neto ali kako nije iao u kolu pa zbog toga sada mora da bude vodoinstalater,
a jedna devojica mu odgovara: Svaki posao treba ceniti", dodaje Vulajieva.
Vaspitaice jo priaju da deca u njihovom vrtiu sama spremaju svoje sobe i da su drueljubivija. "Ovaj
sistem uenja je klju za auto! Ima auto, ali ne moe da ga pokrene jer nema klju. Nama je rad
postao laki, a deci je postalo zanimljivije. Sa druge strane, napredak je neverovatan", zakljuuje
Vitanovieva.
KVALITETNO VREME: Dr Ranko Rajovi je autor dva prirunika koji mogu da koriste vaspitai,
1/18/13 Vreme - Mensin napredni sistem uenja: Kako odgojiti genijalca
www.vreme.com/cms/view.php?id=1058006&print=yes 3/4
roditelji i uitelji (NTC 1 IQ deteta briga roditelja, NTC 2 Kako uspeno razvijati IQ deteta kroz
igru). U njima se nalaze praktini saveti pomou kojih se moe unaprediti deja inteligencija.
U vrtiu "Kua mate" primenjuju veinu igrica iz NTC sistema uenja. "Ovaj sistem se najvie zasniva na
razvoju motorike. Tu su igre sa loptom, da li dobacivanje, udaranje o zid, pa onda vijae, obruevi,
bockalice, sve ono to se je prilino dostupno. Skakanja, prevrtanja, provlaenja su jako vana, hodanje
po pravoj liniji, po konopcu... Jedino specijalno to smo kupili je komplet slagalica u kome su i kartice sa
zastavama i kartice sa zemljama na kojima su neki simboli tih zemalja i koje deci slue za razvoj memorije",
kae Vitanovieva.
Dragana Vulaji objanjava da sa decom treba stalno raditi i tu ulogu roditelji ne smeju da izbegavaju.
"Dok se etaju sa decom, dok ih voze u vrti ili kad god su u prilici, roditelji mogu sa decom da igraju igru
prepoznavanja znakova i naziva automobila, ili kada su neka sportska takmienja, da ih ispituju o
zastavama. Albumi sa sliicama fudbalera su veoma zanimljivi i tu nema veze da li je devojica ili deak u
pitanju. Povezivanje brojeva, dresova, zastava, boja, pa ak i imena je za njih korisno i zanimljivo. Nas
dve smo kupile albume prole godine i sa njima menjali sliice", objanjava ona i dodaje da je jako vano
da deca uvek dobiju odgovor na pitanje: "Ne moe se odgovoriti sa Pa eto, to je tako. ak i kada ne
znate odgovor, kaete: Ne znam, hajde da ga zajedno naemo. To je bitno da se kasnije u koli ne bi
plaili da postavljaju pitanja", kae Dragana.
Predkolski deo NTC sistema uenja se u Srbiji sprovodi u vrtiima u Beogradu (Stari grad, ukarica,
Novi Beograd, Savski venac), Novom Sadu, Panevu, Bakoj Palanci, apcu, Niu, Kragujevcu,
Kikindi, Bogatiu, Bakoj Topoli, Staroj Pazovi, i drugima. kolski deo je prihvaen u kolama u
Beogradu, Novom Sadu, Valjevu, Bakoj Palanci, apcu, Kragujevcu, Niu, Uicu, Subotici, Vajskoj,
Vrbasu, Panevu, Gospoincima, Negotinu, Futogu. Dr Ranko Rajovi oekuje da e u sledeih pet
godina veina kola u Srbiji koristiti ovaj sistem uenja.
Mirko Rudi
Nikola Tesla Centar (NTC)
Krajem 2001. godine, u okviru Mensa Srbija, formiran je SIG ("Special Interest Group") "Nikola Tesla
Centar" (NTC), ija je svrha pomaganje darovitim lanovima Mense. Osnivai su Ranko Rajovi,
Ljubomir Kustudi, Mirjana Andri, Zoran Duki, Sonja Api, Natalija Novta, Sran Kadi,
Aleksandar Popovi, Maja Vidakovi i Nikola Kraljevi. Ubrzo, SIG NTC menja naziv u Odsek za
darovite NTC.
Trenutno NTC ima oko 40 lanova, od kojih veina studira ili ve radi na prestinim svetskim
univerzitetima (Jejl, Harvard, MIT,Oksford, Kembrid, Stanford, Kolumbia, LSE, Hajdelberg itd.).
Krajem 2007. godine lan Upravnog odbora NTC-a Ljubomir Kustudi pokrenuo je projekat
"Intelektualni resursi Srbije", a za potrebe tog projekta zapoeo je sa Rankom Rajoviem pilot-
istraivanje "NTC sistem uenja" u nekoliko vrtia i kola u Srbiji. Program je na dravnom nivou
akreditovan u Srbiji, Sloveniji, ekoj i Crnoj Gori, a u Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Norvekoj,
vajcarskoj, Maarskoj, Rumuniji i Izraelu se sprovodi u saradnji sa obrazovnim institucijama ili sa
MENSOM kao to je sluaj u Hrvatskoj, Italiji i Bugarskoj.
(Izvor: www.mensa.rs)
1/18/13 Vreme - Mensin napredni sistem uenja: Kako odgojiti genijalca
www.vreme.com/cms/view.php?id=1058006&print=yes 4/4
Autor metode
Ranko Rajovi, lekar specijalista interne medicine, osniva Mense Jugoslavije (danas Srbije), osniva
Odseka za darovite Mense Srbije "Nikola Tesla Centar". Od 2000. godine je lan Borda direktora
svetske Mense, a od 2010. godine predsednik Komiteta svetske Mense za darovitu decu.
Predava na est fakulteta u etiri drave (Filozofski fakultet Novi Sad, Uiteljski fakultet Beograd,
Uiteljski fakultet Uice, Pedagoki fakultet Ljubljana, Filozofski fakultet Niki i Pedagoki fakultet
Banja Luka) i na nekoliko visokokolskih ustanova u Srbiji (Visoke kole za vaspitae u Kikindi,
Novom Sadu, Vrcu i apcu). Autor je tri knjige i dve didaktike igre (za primenu NTC sistema
uenja).
Ima licencu za otvaranje Mense u zemljama u kojima ona ne postoji. Rajovi je pokrenuo Mensu u
Republici Srpskoj, Sloveniji, Makedoniji, BiH, Ukrajini i Rusiji.
ivi i radi u Novom Sadu, oenjen, otac etvoro dece.

Copyright 1998-2013 Vreme, Beograd