Napoleon Hil - Zlatna pravila

KONTROLA UMA

Ljudski um predstavlja zbir mnogih kvaliteta i mogunosti. Sastoji se od onoga to volimo i
ne volimo, optimizma i pesimizma, mrnje i ljubavi, konstruktivnosti i destruktivnosti,
ljubaznosti i surovosti. Um sainjavaju sva ova obeleja i jo mnoga druga. On predstavlja
skup svih njih, ali razliite osobine dominiraju.

Nauite da koristite svoj fantastini um

Preovlaujue osobine mahom su odreene okruenjem, obuavanjem i ljudima s kojima se
dolazi u dodir, ali naroito sopstvenim mislima! Svaka misao koja se stalno nalazi u umu, ili
koja esto dolazi u svesni deo uma, privlai one osobine ljudskog uma kojima je najslinija.

Misao je poput semena zasaenog u zemlji koje se razmnoava i raste i stvara svojevrstan
usev. Zato je opasno dozvoliti umu da bude zaokupljen destruktivnom misli. Takve misli e
pre ili kasnije traiti izraz u stvarnom svetu.

Principom autosugestije - to jest, mislima koje se uvaju u umu i na njih se koncentrie -
svaka zamisao e uskoro poeti da se pretvara u delo.

Da se metod autosugestije uopteno razume i poduava u dravnim kolama, to bi promenilo
sve moralne i ekonomske standarde na svetu za dvadesetak godina. Ovim zakonom ljudski
um se moe otarasiti destruktivnih tenji time to bi se stalno bavio konstruktivnim
stremljenjima. Kvaliteti ljudskog uma moraju se negovati i upotrebljavati da bi opstali. U
vasioni postoji zakon negovanja i korienja, koji je primenljiv na sve to ivi i raste. Ovim
zakonom odreeno je da svako ivo bie koje se ne neguje i ne ispoljava mora da umre, a ovo
se odnosi i na pomenute kvalitete ljudskog uma.

Jedini nain za razvijanje bilo koje osobine stvaralake snage jeste da se na nju koncentrie,
da se o njoj razmilja i da se koristi. Zle tenje uma mogu se iskoreniti tako to e umreti od
gladi usled neupotrebe!

ta bi za mlad, neoblikovan um deteta znailo da razume ovaj princip i da pone da ga koristi
odmalena, jo od obdanita?

Metod autosugestije predstavlja jedan od osnovnih glavnih zakona primenjene psihologije.
Pravilnim razumevanjem ovog principa, uz saradnju pisaca, filozofa, uitelja i propovednika,
za dvadesetak godina celokupna stremljenja ljudskog uma mogla bi se usmeriti ka
konstruktivnom naporu.

ta ete vi uiniti povodom toga?

Zar ne bi bio dobar plan, to se vas lino tie, da saekate da neko u ovom smislu osnuje
pokret za opte obrazovanje, ali da ve sada ponete da koristite ovaj princip zarad svog dobra
i dobrobiti svojih blinjih? Vaa deca moda nee dobiti pomenuto obrazovanje u koli, ali
vas nita ne spreava da ih tome poduavate kod kue.

Moda, na nesreu, niste imali priliku da ispitate i spoznate princip autosugestije kada ste bili
u koli, ali nita vas ne spreava da ga od sada sami prouavate, savladate i koristite.

Nauite neto o tom divnom mehanizmu koji nazivamo ljudskim umom. To je va pravi izvor
moi. Ako se ikada budete oslobodili malih briga i finansijskog nezadovoljstva, uiniete to
pomou napora svog izvanrednog uma.

Poraz iz prolosti moete pretvoriti u uspeh ukoliko razumete i pametno primenite principe
primenjene psihologije. Moete do stii ta god elite u ivotu. Kada ovladate ovim
principom, moete odmah pronai sreu i ostvariti materijalni uspeh istom brzinorn kojom ste
se prilagodili ustaljenim postupcima i naelima ekonomije.

KAKO RAZVITI SAMOPOUZDANJE

Kada budete razvijali samopouzdanje, prvi korak je da zauvek odbacite oseanje da ne moete
postii sve to poelite. Strah je glavni neprijatelj i stoji izmeu vas i samopouzdanja, ali
pokazaemo vam kako da na nauni nain odbacite strah i umesto njega razvijete hrabrost.

U vaem umu lei uspavani genije koji se nikako nee probuditi osim upotrebom
samopouzdanja. Kada se on jednom razbudi, bi-ete zapanjeni svojim mogunostima.
Iznenadiete sve koji su vas poznavali pre transformacije. Prei ete sve prepreke i pohitati ka
pobedi, potpomognuti nevidljivom silom koja ne zna za tekoe.

Paljivom analizom uspenih ljudi u celom svetu dolazimo do toga da je kod svih dominantna
osobina bilo samopouzdanje.

Smisao tih uputstava je da vam pokae kako, principima autosugestije i koncentracije, da
ubacite bilo koju misao ili elju u svesni deo uma i da je tu uvate dok se ne realizuje. Ovi
metodi su nauni i tani. Glavni svetski naunici testirali su ih u hiljadu navrata. Da biste
dokazali njihovu tanost, morate ih isprobati, kao to to ine stotine drugih ljudi, tako to ete
napamet nauiti ova uputstva:

1. Znam da posedujem sposobnost da postignem sve to elim.

Znam da za uspeh samo treba uvrstiti verovanje u sebe i slediti ga energino i odluno.
Uvrstiu ga.

2. Shvatam da se moje misli naposletku materijalizuju i postaju realne u stvarnom svetu.
Stoga u se usredsrediti na to da svakoga dana zamiljam osobu kakva nameravam da
postanem i da stvorim mentalnu sliku ove osobe, koju u potom da prenesem u realnost.
(Ovde detaljno opiite svoj glavni cilj" ili ivotno zanimanje koje ste odabrali.)

3. Uim sa vrstom namerom da ovladam osnovnim principima kojima mogu da privuem
eljene stvari u ivotu. Uei ovo mogu vie da se oslonim na sebe i postajem veseliji. Sve
vie sam saoseajan prema svojim prijateljima i jaam, mentalno i fiziki. 4. Uim da se
osmehujem tako da osmeh dolazi od srca, a ne samo sa usana.

4. Savladau naviku da ne ponem neto to neu zavriti i ovladau njome. Od sada u prvo
isplanirati ta elim da uradim, napraviu jasnu mentalnu sliku toga, a onda neu dozvoliti da
ita utie na moje planove sve dok ih ne ostvarim.

5. Jasno sam ispisao i isplanirao ta nameravam da uinim u narednih pet godina. Odredio
sam cenu za svoje usluge u svakoj od pet godina, a tu cenu nameravam da sprovedem strogom
primenom principa efikasne, zadovoljavajue usluge!

6. U potpunosti shvatam da e pravi uspeh doi samo striktnim primenjivanjem principa
Zlatnog pravila". Stoga, neu ulaziti u poslove koji ne donose dobro svim uesnicima.
Uspeu tako to u privui sile koje elim da koristim. Podstai u druge da me slue
spremnou da ja njima budem na usluzi.

Stei u prijateljstvo ljudi koji me okruuju time to u biti ljubazan i spreman da im budem
prijatelj. Iz uma u odstraniti strah, a umesto njega razviti hrabrost. Ukloniu sumnju, a
razviu veru. Odstraniu mrnju i cinizam razvijanjem ljubavi prema oveanstvu.

7. Nauiu da stojim vrsto na nogama i da se izraavam jasno, kratko i prostim jezikom;
govoriu silovito i sa entuzijazmom da bih bio ubedljiv. Naterau druge da se zainteresuju za
mene jer u se ja prvo zainteresovati za njih. Odstraniu sebinost, a razviu duh uslunosti.

Hajde da posvetimo posebnu panju drugom pasusu uputstava za razvijanje samopouzdanja.
U toj taki morate jasno i odluno da odredite glavni cilj", a time to ete ga namerno staviti
u svesni deo uma, koristiete naelo autosugestije. Kada budete zapamtili ova uputstva i
prizivali ih u svesni deo uma u bilo kom trenutku, mnogo puta dnevno, koristiete princip
koncentracije.

Um moete uporediti sa osetljivom ploom fotoaparata. Glavni cilj" koji ste odredili pomou
prethodno navedenih uputstava moe se uporediti s predmetom iju jasnu i konanu
fotografiju elite da napravite. Kada se ova fotografija trajno prenese na osetljive ploe
podsvesnog dela vaeg uma, primetiete da svaki postupak i pokret vaeg tela radi na tome da
pretvori ovu sliku u realnost. Va um prvo stvori sliku eljenog predmeta, a onda usmerava
telo da do njega stignete. Ne dozvolite strahu da ue u svesni deo vaeg uma, kao to biste
pazili da vam otrov ne dospe u hranu. To je jedina prepreka koja e vam se nai na putu ka
samopouzdanju.

Poto ste upamtili ova uputstva za razvijanje samopouzdanja, naviknite se da ih ponavljate
naglas bar dva puta dnevno. Sve vae misli streme tome da izazovu odgovarajue aktivnosti
ili reakcije vaeg tela, ali misli koje su praene verbalnom potvrdom bre e se otelotvoriti
nego one koje to nisu. Povrh toga, misli praene izgovorenim i napisanim reima otelotvorie
se jo bre od onih koje su inhibirane i nemo obitavaju u svesti. Stoga, ne samo da vam
iskreno preporuujemo da upamtite ova uputstva za razvijanje samopouzdanja nego i da ih bar
dva puta dnevno, dve nedelje, ponavljate naglas i ispisujete. Ispunjavanjem ovih predloga
nainiete tri odluna koraka ka ostvarivanju svog cilja:

Prvo, uobliiete ga u mislima.

Drugo, time ete izazvati da se i telo pokrene u smeru otelotvorenja konanog cilja, a to ete
uiniti radom miia vokalnih organa prilikom prianja naglas.

Tree, zapravo ete zapoeti proces otelotvorenja te misli pokretanjem miia ruke dok je
budete zapisivali. Ova tri koraka u potpunosti e obaviti va zadatak u mnogim profesijama,
na primer u arhitekturi. Arhitekta prvo osmisli, naslika jasnu sliku svoje zgrade na osetljive
ploe svog uma, onda rukom prenese sliku na papir i eto zavrenog posla.

Predlaemo vam da se ogledate u ogledalu dok ponavljate uputstva za razvijanje
samopouzdanja. Gledajte se u oi, kao da ste neka druga osoba, i govorite ustro. Ukoliko
osetite da vam ponestaje hrabrosti, zamahnite pesnicom ka toj osobi koju vidite u ogledalu i
podstaknite je na reakciju. Naterajte je da poeli neto da kae ili uradi.

Uskoro ete videti kako vam se izraz lica menja, ojaava. Poeete da uoavate snagu i lepotu
na tom licu koje nikada ranije niste videli, a ova izvanredna promena bie i drugima
oigledna.

Ne morate doslovno da sledite rei iz uputstava za razvijanje samopouzdanja, ve odaberite
one koje adekvatnije izraavaju vau elju. Zapravo, moete napisati i potpuno nov spisak
ukoliko to elite. Rei su bitne samo ukoliko jasno definiu sliku koju elite da pretvorite u
realnost.

Na ovaj spisak gledajte samo kao na emu ili detaljni opis osobe koja nameravate da
postanete. U emu unesite svaku emociju koju elite da osetite, svaki postupak to elite da
uinite i jasan opis kako biste eleli da izgledate u oima drugih. Zapamtite da je ovaj spisak
va plan rada i da ete s vremenom, dodue u veoma kratkom periodu, poeti da liite na
njega u svakoj pojedinosti.

Neka ovaj spisak postane vaa dnevna molitva, ukoliko ste religiozni, i ponavljajte je na taj
nain. Ukoliko verujete u molitvu, u ta ne sumnjam, ni na trenutak ne moete posumnjati u to
da e se vae elje sa spiska ostvariti. Shvatate li koliko ete biti osnaeni ponavljanjem ovih
rei poput molitve? Zar vam nije kristalno jasno da e uz veru vae misli bre postati
realnost? Uviate li koje su izvanredne mogunosti ovog metoda, kojim uz pomo Boga
realizujete svoje elje?

Nije bitno kojoj religiji pripadate, ovaj metod razvoja linosti ne kosi se s njom. Svi vernici
smatraju molitvu centralnom silom oko koje je izgraena njihova vera. Poto je molitva
prisutna u svim religijama, mora da je vredno primeniti je u postizanju legitimnih ciljeva.
Razvoj samopouzdanja svakako predstavlja opravdani i dostojni cilj.

Moda ne moemo objasniti divnu pojavu molitve, ali to ne treba da nas sprei da je koristimo
za sve opravdane ciljeve. Tu svakako spada realizovanje pisanih rei s naeg spiska jer je
njegova svrha razvoj oveka - najveeg i najdivnijeg bojeg ostvarenja.

ta bi moglo biti dragocenije od oslobaanja ljudskog uma od najgore kletve, straha? Koja je
svrha saveta za razvijanje samopouzdanja do izbacivanje straha i stavljanje hrabrosti na
njegovo mesto?

Upotrebom ovih uputstava na prikazani nain, zar ne vidite kako se osoba stavlja u neprirodan
poloaj kada je prisiljena da razvija samopouzdanje ili da sumnja u mo molitve ili ambicije?
Uviate li koliko vera u molitvu daje snaan podsticaj vaoj zamisli?

Svoj spisak uputstava ne morate iskljuivo upotrebiti za razvoj samopouzdanja. Dodajte mu
kvalitete koje takoe elite da razvijete, na primer sreu, i dobiete ih. Poricanjem ovoga isto
inite i sa snagom molitve.

Sada posedujete klju kojim ete otvoriti vrata to vode do vae budue linosti. Nazovite ga
kojim god imenom. Moete ga posmatrati kao iskljuivo naunu silu ili ga smatrati
boanskom moi koja pripada velikom broju nepoznatih fenomena jo nepojmljivih
oveanstvu. U oba sluaja rezultat e biti isti - uspeh.

Ukoliko molitva iemu slui, to mora biti medij kojim e se u ljudskom umu razvijati najvei
blagoslov - srea. Nikada neete uivati veu sreu od one koju ste stekli razvijanjem
samopouzdanja. Na taj nain Stvaralac vam pomae u ostvarivanju uspeha. Zar ne vidite
kakvu izvanrednu prednost dajete sebi koristei ovaj postupak? Zar ne shvatate koliko e biti
nemogue da ne uspete? Zar ne vidite kako vam molitva postaje glavni saveznik?

Vera je osnov na kojem poiva civilizacija. Nita se ne ini nemoguim kada je vera jedan od
temelja izgradnje vaeg samopouzdanja. Iskoristite je i graevina se nee sruiti. Prevazii
ete sve prepreke i otpor na putu ka ostvarivanju vaih elja sledei ovaj jednostavni plan.
Nemojte dozvoliti da predrasude stoje na putu ostvarivanju vaih elja. Ako sumnjate da e
vam on doneti sve to poelite, sumnjate i u molitvu.

Najvee prokletstvo svih vremena jeste strah ili nedostatak samopouzdanja. Kada otklonite to
zlo, videete da se brzo pretvarate u snanu i odlunu osobu. Videete kako izlazite iz
mnogoljudnih redova koje nazivamo pratiocima i dolazite u prednje redove malobrojnih,
odabranih koje nazivamo voama. Voe su oni koji imaju najvie poverenja u sebe, a vi znate
kako da ga razvijete.

Jo neto u vam rei na kraju - moete biti sve to duboko i iskreno elite da budete. Saznajte
za im najvie eznete i u tom trenutku ste poloili temelje za njegovo sticanje. Jaka, duboko
usaena elja predstavlja poetak svih ljudskih dostignua - ona je seme, klica iz koje se
razvijaju svi ovekovi uspesi. Oivite svoje bie nekom vrstom, jasnom eljom i vaa linost
e odmah poeti da privlai predmet te elje.

Sumnjati znai ostati u neznanju.


AUTOSUGESTIJA

Kada smo, pre nekoliko godina, poeli da razumemo princip autosugestije, napravili smo plan
za njegovu praktinu upotrebu - razvijanje odreenih kvaliteta kojima smo se divili kod
poznatih linosti iz istorije, naime:

Uobiavali smo da pred spavanje zatvorimo oi i vidimo, u mati (molimo vas da ovo u
potpunosti razumete - ono to smo videli bilo je namenski stavljeno u na um u obliku
uputstava, ili kao direktna naredba naoj podsvesti, i kao ema po kojoj treba graditi matom i
nije bilo ni u kakvoj vezi sa onostranim ili neobjanjenim fenomenima) veliki sto za sastanke
koji stoji ispred nas. Onda smo zamislili odreene ljude kako sede za tim stolom. To su bili
ljudi iz ijih smo linosti i ivota hteli da usvojimo odreene kvalitete i da ih namenski
ugradimo u nau linost koristei autosugestiju. Na primer, neki od ljudi koje smo izabrali da
sede za naim zamiljenim stolom bili su Linkoln, Emerson, Sokrat, Aristotel, Napoleon,
Deferson, Elbert Habard, ovek iz Galileje i Henri Bier, poznati engleski govornik. Svrha
nam je bila da zadivimo podsvesni deo naeg uma, autosugestijom, milju da razvijamo
odreene kvalitete kojima smo se najvie divili kod svakog od ovih, a i mnogih drugih
velikana. Iz noi u no, po sat vremena ili due, prolazili smo kroz ovaj zamiljeni sastanak.
Zapravo, ovo smo nastavili da radimo do dana dananjeg dodajui novu linost za sto kad god
pronaemo nekog od koga oponaanjem elimo da preuzmemo odreene kvalitete.

Od Linkolna smo eleli osobine po kojima je bio najpoznatiji -ozbiljnu posveenost nekoj
svrsi; oseanje pravde prema svima, prijateljima i neprijateljima; ideal koji je za cilj imao
uzdizanje naroda, obinih ljudi; hrabrost za prekidanjem tradicija i osnivanjem novih kada su
okolnosti to zahtevale. Sve ove kvalitete, kojima smo se toliko divili kod Linkolna, eleli smo
da razvijemo u sopstvenoj linosti posmatrajui zamiljeni sto, praktino nareujui svojoj
podsvesti da sliku koju vidi koristi kao emu po kojoj e graditi.

Od Napoleona smo eleli da uzmemo tvrdoglavu istrajnost; hteli smo njegovu strateku
vetinu da nepovoljne okolnosti preokrene u svoju korist; eleli smo njegovo samopouzdanje i
divnu sposobnost da inspirie i vodi ljude; teili smo njegovoj sposobnostl organizacije
sopstvenih sposobnosti i drugih radnika jer smo znali da prava mo dolazi samo od mudro
organizovanih i pravilno usmerenih napora.

Ono pronicljivo shvatanje budunosti po kojem je bio poznat, eleli smo od Emersona. Hteli
smo njegovu sposobnost da tumai rukopis prirode koji se manifestuje u potocima to ubore,
pticama koje pevaju, deci koja se smeju, plavom nebu, zvezdanim nebesima, zelenoj travi i
divnim cvetovima. eleli smo njegovu vetinu da protumai ljudska oseanja i da razmilja
od uzroka ka posledicama i obrnuto.

eleli smo snagu rei i sposobnost tumaenja aktuelnosti Elberta Habarda, njegovo umee da
kombinuje rei, kako bi prenele verne slike misli koje smo stvarali, i da pie tako ritmino da
smisao ili iskrenost njegovih rei ne dolazi u pitanje.

Hteli smo Bierovu snagu privlanosti kojom je opinjavao srca slualaca prilikom javnih
govora, njegovu vetinu da govori silovito i s takvim ubeenjem da publiku nagoni na smeh
ili pla i podstie je da zajedno s njim osea veselje i muziku, tugu i radost.

Dok sam gledao sve te ljude koji su sedeli oko zamiljenog stola, razmiljao sam o svakom
ponaosob po nekoliko minuta i govorio sebi da stiem njihove osobine.

Pre nego to sam poeo da zamiljam ove sastanke, nekoliko puta sam probao da govorim u
javnosti i to je uvek bila propast. Ve prvi govor, koji sam odrao posle nedelju dana ove
vebe, bio je toliko uspean da su me pozvali da odrim jo jedno predavanje na istu temu i od
tada, pa sve do danas, stalno napredujem.

Prole godine tolika je bila potranja za mojim predavanjima da sam proputovao vei deo
Sjedinjenih Drava i govorio u vodeim klubovima, graanskim organizacijama, kolama i na
posebno sazvanim sastancima. U Pitsburgu sam u maju 1920. u Klubu za reklamiranje odrao
predavanje o arobnim lestvicama ka uspehu. U publici su bili neki od vodeih poslovnih
ljudi Sjedinjenih Amerikih Drava, zvaninici iz Karnegijeve kompanije za proizvodnju
elika, kompanije H. D. Hajnca Pikla, robne kue Dozefa Horna i drugih velikih gradskih
industrija. Ovi ljudi bili su analitini. Mnogi od njih studirali su na univerzitetima. Umeli su
da prepoznaju pametne savete. Na kraju obraanja dobio sam takve ovacije da su mi neki
lanovi kluba rekli da se tako neto u njihovom klubu jo nije ulo. Ubrzo po povratku iz
Pitsburga, kao uspomenu na taj dogaaj, dobio sam medalju od Svetskog udruenja klubova
za reklamiranje na kojoj je pisalo: ,,U zahvalnost Napoleonu Hilu, 20. maj 1920."

Molim vas, nemojte misliti da je ovo bio nalet egoizma. Dajem vam injenice, imena, datume
i mesta, i to radim samo da bih vam pokazao da sam praktino poeo da stiem osobinu kojoj
sam se toliko divio kod Henrija Vorda Biera. Ova osobina razvijena je dok sam zatvorenih
oiju gledao zamiljeni sto i lik gospodina Biera kako sedi pored ostalih mojih savetodavaca.
Princip kojim sam ovu sposobnost razvio bila je autosugestija. Um sam toliko ispunio milju
da u dostii Biera, pa ak ga i prevazii, da rezultat nije nikako mogao biti drugaiji.

Ali ovo nije kraj mojoj prii koju, uzgred budi reeno, stotine hiljada ljudi koji me sada
poznaju iz skoro svakag veeg ili manjeg grada i sela u Sjedinjenim Dravama moe da
potvrdi! Odmah sam poeo netoleranciju da zamenjujem tolerancijom. Poeo sam da
oponaam onu divnu osobinu besmrtnog Linkolna - pravda za sve, prijatelje i neprijatelje.
Pojavila se nova mo, ne samo u mojim govorima ve i u pisanju, i jasno sam mogao da
vidim razvoj sposobnosti da se u pisanju izrazim sa silom i ubeenjem emu sam se toliko
divio kod Elberta Habarda. Kada smo kod toga, pre nekoliko meseci gospodin Majers,
zvaninik kompanije Moris Peking iz ikaga, primetio je da ga moja pisma urednika u
asopisu Hilova zlatna pravila izuzetno podseaju na pokojnog Elberta Habarda. Dodao je da
je nekoliko dana pre toga svom saradniku rekao da nisam samo postao isti kao Elbert Habard
ve sam ga i prevaziao.

Ponovo vas podseam da ne odbacite ove injenice olako ili ih pripiete egoizmu. Ukoliko
piem podjednako dobro kao Habard, to je zato to sam tome teio tako to sam prvo namerno
iskoristio autosugestiju da bih ispunio svoj um ciljem i svrhom ne samo da se izjednaim s
njim ve i da ga, ukoliko je mogue, prevaziem. Ova lina iskustva opisujem samo zato to
znam da su istinita i zato to verujem da vie vredi rizikovati da vas prozovu egoistinim,
nego da koristite hipotetike opise principa autosugestije ili piete u treem licu.

Ukoliko su ovekovi planovi bazirani na vrstim ekonomskim principima, ukoliko su poteni
i pravedni prema svima koje dotiu i ukoliko iza tih planova stoji snaga samog oveka i
njegova vera u sebe, to potie od postupaka koji su uvek zadovoljavali njegovu savest,
siguran sam da e ga ka uspehu voditi izvanredna sila koju nita na svetu ne moe zaustaviti,
a samo nekolicina je moe prrotumaiti i razumeti.

Mo je organizovano znanje koje se kontrolie i usmerava ka ciljevima koji su zasnovani na
pravdi i pravednosti za sve kojih se tiu. Postoje dve vrste ljudske moi. Jedna se postie
organizovanjem pojedinanih sposobnosti, a druga organizacijom pojedinaca koji u harmoniji
rade ka ostvarivanju zajednikog cilja. Mo se moe postii samo inteligentno voenom
organizacijom.

Pojedinane sposobnosti moete organizovati samo autosugestijom jednostavno zbog toga to
ne moete oiveti ili pokrenuti svoje sposobnosti, emocije, intelekt, moi rasuivanja ili
telesne funkcije pre nego to ih sve ne objedinite, poveete i od njih napr avite plan.

Svaki plan, mali ili veliki, moe se razviti u vaem umu samo principom autosugestije.

Um lii na plodnu batu zato to e se u njemu razviti fizike, tjelesne aktivnosti koje potpuno
odgovaraju prirodi misli koje njime dominiraju, bilo da su te misli tamo namerno stavljene i
dre se dok ne puste koren i ponu da rastu ili su jednostavno dole same i nepozvane.

Nema bekstva od efekata dominantnih misli. Nije mogue razmiljati o neuspehu, siromatvu
i obeshrabrenju, a istovremeno uivati u uspehu, bogatstvu i hrabrosti. Sami moete odabrati
ta okupira va um pa stoga moete kontrolisati razvoj svoje linosti to vam, zauzvrat,
pomae da odredite linosti ljudi koje ete privui. Va um je magnet koji, u zavisnosti od
poloaja kakav zauzimate u ivotu, privlai ljude s kojima najblie dolazite u kontakt. Stoga
vi sami moete da namagnetiete um samo mislima koje e plivui one ljude s kojima elite
da ostvarite kontakt i poziciju u ivotu kakvu hoete da zauzmete.

Autosugestija je osnova na kojoj se gradi privlana linost zato to e linost liiti na
dominantne misli koje pomau umu, a one e, za uzvrat, kontrolisati postupke tela.

Korienjem principa autosugestije, vi slikate sliku ili pravite plan po kojem e raditi
podsvesni deo vaeg uma. Kada nauite pravilno da se koncentriete ili usmerite panju na
ovaj proces planiranja izgradnje, odmah moete dopreti do svoje podsvesti i to e aktivirati
vae planove.

Poetnici stalno moraju ponavljati svoje planove dok ih podsvesni deo uma ne preuzme i
realizuje. Zato se nemojte razoarati ako rezultate ne dobijete istog trenutka. Samo oni koji su
ovladali ovom vetinom mogu odmah da dopru do svoje podsvesti i usmere je u odreenom
pravcu.

Na kraju ove lekcije podsetiu vas da u pozadini principa autosugestije lei jedna bitna stvar
koja se ne sme prevideti, a to je snana, duboko usaena i veoma emotivna elja. elja je sam
poetak rada uma. Dubokom, oivljenom eljom moete praktino sve materijalizovati.
Snana elja poetak je svih ljudskih dostignua. Autosugestija je samo princip kojim se to
htenje saoptava podsvesnom delu vaeg uma. Verovatno ste i sami iskusili da je relativno
lako stei sve to se arko eli.