Psihologija & ometenost

Psiholoka procena
Procenjivaki tim
ine psiholog, roditelj, uitelj.
Da proceni u kojoj meri je mogunost deteta za
rast i razvoj pod uticajem osnovne tekoe a u
kojoj meri na razvojni status utiu socijalni
faktori (porodica, kola, vrnjaci)
Da proceni koje su sposobnosti kod deteta
ouvane i razvijene (ili ih je mogue razviti
odreenim programom).
...
Svi bitni momenti u istoriji dejeg razvoja,
nalazi na mernim instrumentima dobijeni
procenom psihologa,
opservacije dejeg ponaanja,
opaanje uitelja o ponaanju deteta su
okosnice procene.
...
Brojna testiranja kojima je dete bilo izloeno
ine ga osetljivim i dete prua otpor testiranju
Dete reaguje zato to ponovnim testiranjem
biva podseano da neto ne zna, da je sporije
od drugih...
Vano je ne ponavljati iste testove, preuzeti
nalaze drugih ustanova
Mnoge podatke je mogue dobiti od roditelja
Razvojni pristup
Prvi doprinos Ziglera je fokusiranje na
motivacione i faktore linosti kod osoba sa
IO:
Tendencija pozitivne reakcije tendencija
osoba sa IO da postanu prekomerno zavisni
od odraslih, ova tendencija je jaa kod
institucionalizovane dece ili one dece koja
imaju najvei stepen preinstitucionalne
socijalne deprivacije.


Tendencija negativne reakcije IO osobe se u
inicijalnom kontaktu plae socijalnih interakcija to
smanjuje njihovu efikasnost i pospeuje ponaanje
povlaenja koje umanjuje uspeh na zadacima.
Smanjeno oekivanje uspeha zbog prethodnih
iskustava neuspeha.
Spoljanja usmerenost tendencija osoba sa IO da
trae reenja problema od drugih. Ono to odreuje
spoljanju usmerenost su opti kognitivni nivo i
iskustvo neuspeha.


Motivacija efikasnou tendencija osoba sa IO da
imaju manje zadovoljstva u reavanju tekih
problema.
Oslanjaju se vie na dodirljive nagrade, manje su
intrinziki motivisani. Zigler smatra da imaju
drugaiju hijerarhiju potkrepljivaa.
Neometene osobe koriste kognitivne kapacitete,
postoji intrinzika motivacija za reavanje tekih
zadataka.
Za IO osobe, usled socijalne deprivacije i iskustava
neuspeha dobijanje dodirljivih nagrada i podrka
odraslih su najvaniji.

Procena saznajnih funkcija
Testovi inteligencije su doprineli razumevanju
intelektualnih funkcija dece sa razvojnim
tekoama
Ometena deca postiu neujednaene rezultate
verbalnog i neverbalnog dela skale kao to se i
unutar subtestova pojavljuju razlike.


Zbirni rezultat najee ne odraava stvarne
mogunosti deteta i najee je deja
inteligencija potcenjena zbog tekoa
komunikacije i anksioznosti deteta usled
zahteva koje nedovoljno razume.

...
Neki autori su predlagali da deja sposobnost
bude procenjena prema subtestu na kome je
dete najuspenije.
Predlog je sporan, ali nije sporno da rezultati
na subtestovima na kojima je dete najuspenije
poslue kao orijentacija za izradu IOP, kao
predstavnici ouvanih sposobnosti.

Tekoe prilikom upotrebe testova
sposobnosti

Nespremnost deteta za saradnju
Neka deca prihvataju zahteve ispitivaa, ali ne
razumeju ta se od njih trai
Neka deca na poetku testiranja uspeno
sarauju, posle izvesnog vremena prestaje
motivacija za rad.


Tekoe sa trajanjem i organizacijom panje su
uoljive kod dece sa hiperkinetskim
sindromom.
to su zadaci tei i to je dete na njima
neuspenije verovatnija je pojava odbijanja
rada

...
Testiranje dece sa autizmom je posebno teko.
Deca ometena u razvoju se brzo zamaraju,
poeljno je prekinuti testiranje i nastaviti ga u
sledeoj seansi.
Neka deca pokazuju probleme u crtanju
dvodimenzionalnih ili trodimenzionalnih
figura
Jedan broj dece ima tekoe u ekspresivnom
govoru, reenje nisu u stanju da iskau reima.

Roditelji
Roditelji su esto nezadovoljni procenom
inteligencije deteta.
kau da dete odreene zadatke zna da uradi u
kunim uslovima
Roditelji su u pravu, dete je oputenije i
uspenije u kunim uslovima
Nekada roditelj procenjuje dete iz ugla
roditeljske pristrasnosti (Skala procene
ponaanja deteta tokom testiranja).
Pisanje psiholokog nalaza
Neophodno je navesti uz numeriki rezultat
utisak procenjivaa da li su deje sposobnosti
razvijenije nego to sugerie rezultat na testu.
Potrebno je navesti i meru socijalne
prilagoenosti deteta
Opisati uslove u kojima dete ivi, stav roditelja
prema detetu
Nuno je analizirati sve subtestove.
...

Jedna od najvanijih komponenti mentalnog
statusa koju treba podsticati kod dece ometene
u razvoju jeste motivacija za uenje.
Zapaeno je da je obrazovni uspeh neke dece
ispod nivoa njihovih intelektualnih
sposobnosti.


Roditelji najvie veruju medicinskoj pomoi i
nemaju svest o znaenju psihosocijalne
podrke zasnovane na podsticanju ouvanih
potencijala deteta koje je mogue organizovati
samo u kolektivu vrnjaka i u koli.

Procena posmatranjem ponaanja i
igre
Posmatranjem svakodnevnih aktivnosti deteta u koli,
kod kue i u igri sa vrnjacima predstavlja dopunu
podataka dobijenih instrumentima.
Posmatranjem sadraja i naina na koji se dete igra
dobijaju se podaci o
interesovanjima dece,
trajanju i organizaciji panje,
emocionalnim karakteristikama i
ukupnoj socijalizovanosti.


Mogue je pripremiti razne aktivnosti po
programu i sistematski posmatrati aktivnosti
deteta, odnos prema vrnjacima, primerenost
dejih reakcija kada naie na prepreku.

Procena nivoa socijalnog
postignua
Socijalni razvoj ometenog deteta je usporen i ispod
nivoa intelektualnog razvoja.
Najei uzrok zastoja je nedostatak socijalnog
iskustva
Sposobnosti se mogu razviti samo kroz aktivnosti
koja ih razvija, pod uslovom da postoji organska
osnova za njihov razvoj.
Vineland Dolova skala socijalne zrelosti
Problemi nastaju kada su socijalna iskustva dece
negativna pa pruaju otpor integraciji u vrnjaku
grupu.
...
Uspean razvoj deteta ne zavisi samo od
razvijenosti saznajnih funkcija, emocionalna
ravnotea i socijalna integracija su nuni
uslovi da bi se oslobodio i iskoristio
raspoloivi intelektualni potencijal.
Tek tada je mogue razvijati kompenzatorne
programe za aktivnosti koje podravaju deji
razvoj u celini.
Psiholoka procena ometenih osoba
Da se proceni u kojoj meri je mogunost
deteta za rast i razvoj pod uticajem
hendikepa, a u kojoj sekundarnih smetnji
Stereotipi o ometenim osobama
1. Unutar svake grupe ometenih velike
varijacije usled razlika u etiologiji, vremenu
nastanka oteenja i uslova u kojima se dete
razvija

..
Deje socijalno iskustvo pre procene
Da li je porodina sredina nepovoljna zbog
materijalnih tekoa, vaspitnih uticaja, dete
uzrokuje stres u porodici.

Cilj psiholoke procene

Procena trenutnog postignua- putokaz za razvoj
preostalih potencijala
Polazi se od stava da su mogunosti deteta vee od
onih koje trenutno pokazuje
Ponavljati procenu da bi se pratili efekti preduzetih
mera
Procena IO deteta ukljuuje
Intervju sa porodicom ili lanovima porodice
Opservaciju deteta
Ispitivanje deteta baterijom testova
Intervju saznajni i savetodavni, vodi se sa detetom i
roditeljem zajedno ili posebno.
Intervju sa detetom uspostavljanje kontakta i
stvaranje uslova za opservaciju, procenu kognitivnih
sposobnosti, kvaliteta interpersonalnih odnosa, afekta
kao i socijalne zrelosti, slui kao osnova, dopuna i
provera opservacije i testovnih rezultata.
Intervju sa roditeljem

Podaci koji se trae od roditelja su trudnoa,
poroaj, rani razvoj, etiologija IO, udrueni
poremeaji, odnos roditelja prema detetu,
oekivanja, ranija ispitivanja.
Stie se bolje razumevanje, obostrano
poverenje, poveava se zainteresovanost.


Vano je da roditelj definie ta ga najvie
zabrinjava kod deteta i ta oekuje od
terapeuta.
Saoptavaju se rezultati ispitivanja i
sagledavaju se mogunosti za dete.

Uspostavljanje kontakta

Najbolje je ispitivati decu sa IO u prisustvu
roditelja jer se dete osea sigurnije, ponaanje
je prirodnije
Kada dete ima neki govorni poremeaj roditelj
pomae u sporazumevanju sa detetom
Kada se dete ne moe direktno testirati,
ispitivanje se odvija posredstvom roditelja


Omoguuje ispitivau uvid u interakciju sa
detetom
Veina roditelja je subjektivna kada su u
pitanju detetove sposobnosti, kada prisustvuje
ispitivanju ima mogunost da stekne uvid u
prave sposobnosti deteta.

Preporuke za izbor testova

Treba birati testove koji se koriste za tipinu
populaciju
koji pokrivaju odgovarajui MU
Koji omoguavaju dvosmernu komunikaciju
(za slepu decu nisu primenljivi manipulativni
testovi)
Koji e podstai intelektualne procese
relevantne za procenu.


Metode i tehnike za procenu ometenih
osoba
- Procena kognitivnih funkcija Brunet-
Lezinova skala psihikog razvoja, Bayley
skala za procenu motornog i mentalnog
razvoja, Bine Simonova skala, WISC, zadaci
pijaeovskog tipa kod osoba sa problemom
komunikacije
- Procena motorike Ozeretski test motorne
spretnosti



- Procena nivoa socijalnog razvoja- da li je
usklaeno sa IQ-om i uzrastom, raskorak
korigovati rehabilitacionim radom,obuka
moe biti uspena i tada SQ moe biti vei
od IQ-a,Vineland Dolova skala soc.zrelosti.
- Procena linosti- crte ljudske figure, crte
porodice, inventari linosti, projektivni
testovi.

...
Obrazovno postignue i sposobnosti uenja veliki
razlika izmeu znanja i ocena kod uenika u s..
Najee se procenjuje pismenost razumevanje
proitanog u korelaciji sa socijalnim
prilagoavanjem, skale razumevanja govora i
sposobnosti artikulacije
Procena na osnovu posmatranja igre i ponaanja uz
primenu skala razvoja, dobijaju se podaci o SM
razvoju, komunikaciji, socijalizaciji, sloenost igre
ukazuje na IQ, standardizovanost posmatranja.
Procena na osnovu intervjua sa osobama koje poznaju
dete, kada dete nije spremno za saradnju ili nema
uslova za posmatranje.


Problemi psiholoke procene
Dete se nalazi u nepoznatoj situaciji sa nepoznatom
osobom
Iskustvo deteta pre procene
Neujednaeni profil,
Testovi nisu apsolutno pouzdani, treba dati vei broj
testova
Deca iz nepovoljnih sredina sposobnosti se mogu
poveati, socijalni kontakti su bolji
Specifine okolnosti ispitivanja (smetnje u telesnom
funkcionisanju, govoru, senzornim funkcijama).
Tekoe procene ometenih osoba
Nespremnost deteta za saradnju
Distraktibilnost panje
Kako ispitiva komunicira sa detetom,
odgovarajui oblici se uspostavljaju na osnovu
iskustva, razgovora sa roditeljima, opservacije
Izgled sobe za testiranje, bez objekata koji
skreu panju, brza promena materijala da bi
se zadrao interes dece, kada se primeti zamor
test se odlae


Prevoenje vizuelnog inputa u motorni
odgovor ili tekoe saoptavanja misli i ideja
Nezadovoljstvo roditelja rezultatom testiranja
Potrebno je imati dovoljno vremena za
testiranje
Tekoe u ispitivanju IO deteta
Dete ne razume ispitivaa
Ispitiva ne razume dete
Dete je usporeno
Dete je hiperaktivno
Dete stereotipno koristi materijal za testiranje
Dete prua otpor
Dete je uzdrano
Psiholoki nalaz - pisanje
Opis deje saradnje
Lista primenjenih testova
IQ i procena adaptivnog ponaanja
Opis porodinih i irih uslova za razvoj deteta
Rezultati za svaki subtest
Emocionalna i socijalna strana linosti, odnos sa
vrnjacima (posebno neometenim) i odraslima
Situacije u kojima se pokazala smanjena tolerancije
na frustraciju.
Psiholoki nalaz je samo deo timske procene.