www.vedskaakademija.

rs
Sanskrit
Kao apstraktan pojam jezik je sistem znakova koji se koristi za govornu delatnost. Jezik je organizacija
govora, a jezina delatnost jedan je od oblika ovekove komunikacijske metode. To je jedan oblik sistema.
Struktura jezika je mrea relevantnih odnosa izmeu jezinih znakova.
Davno, pre par hiljada godina, jedna civilizacija sa severa (dananji Iran, Afganistan) polako se vekovima
premetala prema dananjoj Indiji. Ta civilizacija bila je vedska ili Arijska nacija. Bila je to visoko razvijena
civilizacija, premda potpuno nepismena. Da, bila je nepismena. Fascinantno je to to su se sva vedska dela
prenosila iskljuivo usmenim putem, i to pamenjem i svakidanjim recitovanjem do dananjih dana. Dolaskom
Muslimana polako su poeli zapisivati ono to su recitovali (danas je to hrpa knjiga). Ta civilizacija ni graevinama
nije pridavala neki znaaj. Kako su se selili, tako su za sobom ostavljali graevine u kojima su iveli, a koje su
vremenom nestale, premda su bile savreno izgraene (po Jyotishu i Stapatya Vedi - Vastu).
Jedino to su stvarno koristili, emu su pridavali veliki znaaj i to su sauvali do danas bio je jezik. Taj jezik
bio je Sanskrit. Sve ceremonije i razliiti obredi bili su na Sanskritu. Taj jezik je i danas jednako iv kao to je to
bio i nekada, ali ga govori puno manje ljudi. Nije se promenio ba nita. Svi jezici se menjaju kroz vekove, no
Sanskrit se ne menja. Kakav je bio pre par hiljada godina takav je i danas. Na primer, teko bismo razumeli srpski
ili engleski jezik kakav se govorio pre 100 godina. A sigurno ne bismo razumeli kako se govorio pre 200 ili 500
godina. Dakle, jezici su skloni promeni, usavravanju, prilagoavanju drutvu i vremenu.
No Sanskrit se ne prilagoava ni drutvu, ni vremenu. Svi jezici su se razvijali kroz vekove i jo se uvek razvijaju.
Sanskrit se nije nikada razvijao, niti e se ikada razvijati. Odakle onda dolazi Sanskrit? Kae se da ako zaronimo
duboko u meditaciju (jako, jako duboko), moemo uti zvukove od kojeg je sainjen Sanskrit to su zvukovi u
obliku slova koji se nazivaju mantre. Mantre su zvukovi od kojih je sainjen jezik Sanskrit. Te zvukove pre ili
kasnije svako uje na svom duhovnom putu, bez obzira kojoj religiji ili duhovnom pravcu pripada.
Ako je ovek istinski tragalac za istinom, onda bez obzira na njegovu veroispovijest ili boju koe, bez obzira
na sve, ako ide sve dalje i dalje prema samoostvarenju, na jednom nivou e uti zvukove od kojih je sainjen
Sanskrit, a to su mantre. Najvanija od tih mantri ili zvukova je AUM (ita se OM). U zvuku AUM sve je reeno i sve
se nalazi u semenu te rei. Onima koji su mudri dovoljno je uti re AUM pa da im je apsolutno sve jasno. No znamo
da nismo svi jednaki, i nemamo svi jednako proieni nervni sistem, to jest ne moemo svi shvatiti tu atomski
zbijenu i ifriranu re AUM. AUM je kristalna istoa koje se kretanjem (vibriranjem) unutar sebe umnoava i stvara
ostale zvukove. A znamo da je zvuk vibracija. Kad svako slovo spozna ono drugo slovo i kad se ona spoznaju
meusobno, nastaju etiri zraka svetla ili etiri osnovne energije znanja koje se na Sanskritu nazivaju Vede.
Re Veda na Sanskritu oznaava isto neokaljano znanje.
Drevni indijski jezici su vedski i Sanskrit. Nazivaju se staroindijski jezik. Nikada nisu bili puki jezici nego
doterani i stilizovani za knjievnu upotrebu. Vedski jezik je jezik brahmanskog kultnog rituala. uvao se od spoljnih
uticaja i negovao u krugovima viih kasta koje su bili iskljuivi nosioci arijske kulture. Sahite (vedske zbirke) su
nastale oko 1.300 g. pr. n. e., no zapisane su mnogo kasnije (10. vek). Najstarija je Rigveda. Vedski je, dakle, jezik
rane arijske liturgije, tj. jezik Veda prvog knjievno-religijskog izraza u Indiji. Sanskrit je mlai knjievni jezik.
Naziv sanskrita znai 'ureen, pravilan, sastavljen'. To je jezik klasine indijske knjievnosti i kulture. U odnosu
na vedski, postoje samo odreene kvantitativne, ali ne i tipske razlike. Sanskrit je na primer ukinuo vedske
dublete, uredio je vedsku bujnost oblika, uveo artificijalna naglasna pravila itd. Sanskrit je jezik brojnih dela
epske, klasine i strune knjievnosti. Na njemu su spevani veliki epovi Mahbhrata i Rmyana; te napisane
purne i brojne tantre.
Stari Indijci sebe su nazivali Arijcima, no taj termin nikada nije bila nacionalna (etnika) ili rasna odrednica
(zloupotrebljen u nacizmu). Ipak, susreemo ga u nekim dananjim imenima drava indoevropskih naroda. Imenica
Arya (m) znai gospodin, gospodar. Iz njega je deriviran pridev rya to znai plemenit, uzvien, plemi. Iz njega se
pak stvara genitiv mnoine rym 'od Arijaca' to oznaava prostor na kojem su Arijci iveli.
U postvedskom razdoblju, Sanskrit se i dalje govorio na dvorovima i meu uenima (ista). Klasina Sanskritska
knjievnost je po svom drutvenom statusu dvorska. Klasina drama pokazuje upravo socioloku raspodelu jezik.
Sanskrit su govorili brahmani, uenjaci, mudraci i kraljevi.
www.vedskaakademija.rs
Najstariju sauvanu Sanskritsku gramatiku po imenu Astadhyy (Osam odeljaka) napisao je Pnini oko 500. g.
pr. n. e. Sastavljena je u stilu stra, pa se jo naziva i abdnusana (Rasprava o reima). Pisana je na veoma
domiljat i sistematian nain. Saeta je na 4.000 pravila podeljenih u 8 poglavlja. Vie od 2.000 godina vredela je
kao temelj za uenje Sanskrita. Drugi veliki gramatik bio je Ktyyana. Napisao je primedbe (vrttike) na
Pininjev rad. Trei veliki gramatik bio je Patajali. Napisao je djelo Mahbhya (Veliko tumaenje) u ta je
ukljuio brojne komentare, kako svoje, Ktyyanine, tako i drugih gramatika. Kasnije su se sve do 13. veka pisale
brojne gramatike. I novoindijski jezici imaju vie razvojnih nivoa. Starohinduski, starobenglaski i sl. govorili su se
do 16. veka, a potom se razvijaju savremeni oblici novoindijskih jezika. Ima ih mnogo i jako je teko pronai jasnu
granicu izmeu jezika i dijalekta. Nakon sticanja nezavisnosti od Britanske kolonijalne uprave 15. avgusta 1947.,
Indija je podeljena na savezne drave i teritorije upravo prema jezinoj osnovi, a njen Ustav priznao je nekoliko
slubenih jezika. Broj drava, teritorija i slubenih jezika esto se menjao. Danas ima 28 saveznih drava, 6
saveznih teritorija, 1 teritorija glavnog grada i 18 slubenih jezika, meu kojima i Sanskrit (premda se vie ne
govori). U Indiji se govore brojni drugi jezici i njihovi dijalekti. Moe razabrati petstotinjak.
Otprilike u 3.veku p.n.e, razvilo se pismo brhm, takoer poznato s Aokinih natpisa. Verovatno se razvilo iz
fenikog pisma. U 3. veku brhm je potpuno potisnuo karosthi. U 4. veku iz brhmja se razvilo pismo gupta (ili
srednjoazijski brhm ), a od njega se razvilo pismo ngar. Najstariji tekst je napisan u 7. veku. Iz njega se u 11.
veku razvilo i devanagarsko pismo devangar i na njemu su prvi put zapisane Vede. Poreklo rei devangar nije
sasvim jasno. Moe znaiti gradsko pismo (ngara grad) ili pismo brahman Ngara iz Guarata.
Devanagarskim pismom piu se Sanskrit (kao i vedski i prakrti), hinduski, marathski, konkanski, nepalski i
kamirski.