PRAVILNIK

O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ZATITU

SKLADITA OD POARA I EKSPLOZIJA
/an 1
Ovim pravilnikom propisuju se tehnike mere zatite
skladita od poara i eksplozija.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na zatvorena
skladita koja slue za uvanje sirovina poluproizvoda i
proizvoda (u daljem tekstu: roba).
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na: skla-
dita kod kojih je nosea konstrukcija od negorivog ma-
terijala i slue za uvanje negorive robe u negorivoj
ambalai, priruna skladita, skladita eksploziva, skla-
dita zapaljivih gasova i zapaljivih tenosti, prenosna
kontejnerska skladita, kao i skladita opasnih materija
(u daljem tekstu: materije) kod kojih opasnost ne potie
od pojave poara i eksplozija.
lan 2.
Nie navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika,
imaju sledea znaenja:
1) hladnjaa je skladite opremljeno uredajima za
odravanje niske temperature i odredene vlanosti;
2) priruna skladita su skladita u kojima se uva
roba za potronju u toku jednog dana;
3) regalno skladite je skladite u kome se roba
uva u regalima visine do 12 m;
4) silos je skladite krunog ili vieugaonog
horizontalnog preseka koji slui za uvanje prakastih ili
zrnastih materija;
5) visokoregalno skladite je skladite u kome se
roba uva u regalima visine iznad 12 m;
6) zatvoreno skladite je skladite koje ima krov i
zidove kojima je skladite zatvoreno sa svih strana i
obezbedeno od prodora atmosferilija.
lan 3.
Zatvorena skladita mogu biti:
a) skladita u posebno izgradenom objektu;
b) skladita u prostoriji koja se nalazi u objektu koji
slui za druge namene.
lan 4.
Prema veliini skladita se dele na:
1) mala skladita, povrine do 1000 m
2
;
2) skladita srednje veliine, povrine od 1001 do
3000 m
2
i regalna skladita povrine do 3000 m
2
;
3) velika skiadita, povrine iznad 3000 m
2
i sva
visokoregalna skladita.
lan 5 Skladita moraju imati
prilaz za vatrogasna vozila, i to:
1) mala skladita - najmanje sa jedne strane;
2) skladita srednje veliine - najmanje sa dve
strane;
3) velika skladita i hladnjae - najmanje sa tri
strane;
4) silos (ukljuujui prijemno otpremna mesta uz
silos i ostale pomone prostorije koje su
neposredno ukljuene u proces rada silosa) -
sa sve etiri strane.
lan 6.
Put za evakuaciju iz skladita prema bezbednom
prostoru mora da bude: neprekidan, ravan sa to manje
krivina, uvek slobodan i nezakren. Smer prema izlazu
za evakuaciju oznaava se na podu, strelicama ute
boje. Put za evakuaciju mora biti najmanje irine 0,8 m i
ogranien svetlozelenim trakama irine 10 cm.
lan 7.
Vrata na putu za evakuaciju moraju biti iroka
najmanje 0,8 m, moraju biti zaokretna, tako da se
otvaraju u smeru izlaenja, i ne smeju imati prag.
Ako su vrata na putu za evakuaciju klizajua ili
zaokretna i ira od 1,25 m, na njima se moraju napraviti
zaokretna vrata koja moraju zadovoljiti zahteve iz stava
1. ovog lana.
lan 8.
Skladita sa poarnim optereenjem viim od
1000 MJ/m
2
moraju imati najmanje dva izlaza za
evakuaciju, postavljena tako da se prostorija skladita
moe bezbedno napustiti, bez obzira na to s koje strane
je zapoeo poar.
lan 9.
Stepenice koje su namenjene za evakuaciju moraju
biti iroke najmanje 0,8 m i izgradene od negorivog
materijala otpornog prema poaru najmanje 0,5 h.
lan 10.
U svakoj od podrumskih ili suterenskih prostorija u
skladitu moraju se izgraditi po jedne stepenice na dve
razliite strane, koje vode do nivoa zemljita.
lan 11.
Velika skladita i skladita srednje veliine koja
imaju najmanje jedan nadzemni sprat moraju imati
poarne stepenice koje se postavljaju na najveem
moguem rastojanju od prostorije za pogonske uredaje.
lan 12.
Poarne stepenice prave se sa branicima za zatitu
od pada i postavljaju se od nivoa zemljita do krova, na
najveoj moguoj udaljenosti od prostorije za pogonske
uredaje.
Stepenicama iz stava 1. ovog lana mora se
obezbediti slobodan prilaz sa svih spratova u skladitu.
lan 13.
Stepen otpornosti konstrukcionih elemenata skladita
prema poaru dat je u tabeli 1.
Tabela 1.
Mala skladita
Skladita
srednje veliine
Velika
skladita
Poarno optereenje

N S V N S V N S V
Stepen
otpornosti
prema
pozaru,
prema sta-
ndardu JUS
U.J 1.240
II II III II III IV III IV V
N - Nisko poarno optereenje
S - Srednje poarno optereenje
V - Visoko poarno optereenje
Ako je skladite opremljeno uredajima za automa-
tsko gaenje poara, stepen otpornosti konstrukcionih
elemenata prema tabeli 1 moe se smanjiti za jedan.
Nosee eline konstrukcije u velikim skladitima i
skladitima srednje veliine sa visokim i srednjim poar-
nim optereenjem moraju se zatititi negorivim materi-
jalom tako da njihova otpornost prema poaru zado-
voljava zahteve iz tabele 1, ili prostor skladita mora biti
zatien uredajima za automatsko gaenje poara.
lan 14.
Otpornost poarnog zida prema poaru odreduje se
prema poarnom sektoru koji ima vie poarno
optereenje.
lan 15.
Poarni zid mora da nadvisuje krov skladinog objekta
najmanje za 50 cm, a ako je krov od gorivog materijala,
na obe strane, po 160 cm od zida, ugraduje se i deo
krova od negorivog materijala.
Ako poarni zid vrsto prijanja uz donju stranu krovne
konstrukcije ija je otpornost prema poaru najmanje 2 h,
takav zid ne mora da nadvisuje krov skladita.
lan 16.
Vrata u poarnom zidu moraju imati istu vrednost
otpornosti prema poaru kao i zid u kome se nalaze,
moraju se zatvarati automatski i mora da postoji
mogunost za runo zatvaranje. Povrina takvih vrata
ne sme da prede 25% povrine zida.
lan 17.
Zidovi stepenita i ahtovi za liftove koji slue za
prevoz robe i lica moraju biti otporni prema poaru
najmanje:
1) 1 h u skladitima ije je poarno optereenje nie
od 1300MJ/m
2
;
2) 1,5 h u skladitima ije je poarno optereenje
iznad 1300MJ/m
2
.
U sluajevima navedenim u odredbama pod 1 ) i 2 )
ovog lana, vrata na iiftovima moraju biti otporna prema
poaru najmanje 0,5 h.
lan 18.
Nosee konstrukcije rampe i nadstrenice
zatvorenih skladita opasnih materija prave se od
negorivog materijala.
lan 19.
Najvee dozvoljene povrine poarnih sektora u
zatvorenim skladitima date su u tabeli 2, s tim da svaki
poarni sektor mora da ima najmanje jedan spoljni zid
na kome se nalazi ulaz u skladite.
Kod skladita koja imaju vie spratova nije
dozvoljeno spajanje prostorija sa dva sprata ili vie
spratova u jedan poarni sektor.
Visokoregalna skladita, bez obzira na veliinu, ine
jedan poarni sektor.
lan 20.
U skladitima u kojima postoji opasnost od stvaranja
eksplozivnih smea moraju se preduzeti sledee mere:
1) elektrini uredaji i oprema, kao i manipulativna i
transportna sredstva, moraju biti konstrukciono
izvedena u protiveksplozivnoj zatiti;
2) manipulativna i transportna sredstva za iji se
pogon koriste motori sa unutranjim sagorevanjem
moraju itnati hvata varnica na izduvnoj cevi;
3) podovi moraju biti od negorivog materijala koji ne
varnii i moraju provoditi statiki elektricitet;
4) vrata, poklopci i prozori koji se otvaraju moraju
biti od negorivog materijala koji ne varnii, a ako su od
metala, moraju biti uzemljeni;
5) kuita za sijalice moraju biti od negorivog
materijala i moraju biti postavljena tako da se onemogui
razbijanje sijalica prilikom rada mehanizacije;

6) skladita se moraju prirodno provetravati, a gde
to nije dozvoljeno mora se obezbediti vetako
provetravanje. Povrina otvora za prirodno
provetravanje ili vetako provetravanje skladine
prostorije mora biti tolika da se ne sme dostii vrednost
od 10% od donje granice eksplozivnosti bilo koje
prisutne zapaljive komponente;
7) na mestima stvaranja eksplozivnih smea, pored
opteg provetravanja, moraju se ugraditi uredaji za
lokalno odsisavanje;
8) unutranje povrine skladita na kojima bi se
mogla skupljati zapaljiva povrina moraju biti glatke i
bez teko pristupanih mesta.
lan 21
Zapaljiva praina iz skladita ne srne se izduvavati
pomou komprimovanog vazduha.
lan 22.
Na mestima prolaza kroz granine konstrukcione
elemente poarnog sektora, otvori za prolaz elektrinih
kablova moraju se obloiti negorivim materijalom iste
otpornosti prema poaru kao i granini konstrukcioni
elementi i moraju biti zaptiveni negorivim materijalom.
lan 23.
U svim skladinim prostorijama mora postojati
glavni prekida koji omoguuje iskijuivanje eiektrine
struje u celom skladitu, a u svakoj skladinoj prostoriji
mora postojati glavni prekida za iskljuivanje elektrine
struje u toj prostoriji, bez obzira na broj sektorskih
prekidaa.
Prekidai iz stava 1. moraju biti postavljeni na mesta
koja su lako prisfupana u sluaju poara.
U visokoregalnim, velikim skladitima i skladitima
srednje veliine, kao i u silosima i hladnjaama, mora
postojati prekida pomou kog se moe iskljuiti
eiektrina struja u celom skladitu, a u svakoj skladinoj
prostoriji mora postojati glavni prekida za iskljuivanje
elektrine struje za tu prostoriju.
lan 24.
Skladita moraju biti snabdevena nunim svetlom
koje se automatski ukljuuje nestankom elektrine
struje i koje obezbeduje osvetljavanje u sluaju poara
u trajanju od najmanje 1 h.
Tabela 2.
Najvee dozvoljene povrine
poarnih sektora, u m
2
Vrsta
materijala
Bez instalacija
za automatsko
otkrivanje
poara
Sa instalacija-
ma za
automatsko
otkrivanje
poara
Sa uredajima
za automat-
sko otkrivanje
i gaenje
poara
Zapaljive pra-
kaste materije
do 400 do 800 neogranieno
Cvrste kom-
paktne zapalji-
ve materije,
temperature
paljenja do
300 C
do 2000 do 3000 neogranieno
vrste kom-
paktne materi-
je, temperatu-
re paljenja
iznad 300 C
do 3000 do 4500 neogranieno
lan 25.
Skladita se mogu grejati elektrinim radijatorima ili
sistemom centralnog grejanja toplom vodom ili parom,
pod uslovom da se kotlarnica nalazi van skladita i van
zone opasnosti i da su dimnjaci snabdeveni uredajima
za spreavanje isputanja varnica.
Grejna tela u skladitu opasnih materija ne smeju
dostii temperaturu 10 C niu od temperature samo-
paljenja materije koja ima najniu temperaturu
samopaljenja.
lan 26.
Mala skladita negorivih materija u negorivoj
ambalai ije poarno optereenje ne prelazi 300
MJ/m
2
mogu se grejati i elektrinim peima i peima na
vrsta, tena i l i gasovita goriva. Pei moraju biti
smetene u boksove od negorivog materijala, moraju
biti osigurane od ispadanja ara i l i izlivanja tenog
goriva, a njihova postolja moraju biti od vatrostalnog
materijala.
lan 27.
Udaljenost uskladitene robe od elektrinih
prekidaa i hidranata mora biti tolika da je mogu
nesmetan pristup do njih, a od sijaliinih mesta i grejnih
tela, koja nemaju titnik od zraenja toplote, udaljenost
uskladitene robe ne sme biti manja od 0,5 m.
lan28.
Visokoregalna skladita u kojima se skladiti goriva
roba upakovana u gorivu i l i negorivu ambalau
obezbeduje se stabilnim instalacijama za automatsko
gaenje poara.
lan 29.
Skladita moraju biti zatiena gromobranskim
instalacijama.
lan 30.
Ako se skladita materija koje mogu da stvore
eksplozivne smee sastoje od vie prostorija u posebno
izgradenom objektu, svaka od tih prostorija mora imati
zaseban eksplozioni oduak.
lan 31.
Skladita koja se nalaze u objektu koji slui i za
druge namene moraju imati najmanje jedan spoljni zid
na kome se nalazi ulaz u skladite.
Skladita iz stava 1. ovog lana moraju biti odvojena
od ostalih prostorija poarnim zidom.
lan 32.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika, prestaje
da vai pravilnik o tehnikim normativima za skladita
zapaljivih i opasnih materija ("Sl. list SFRJ", br. 14/80 i
9/81).
lan 33.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana
objavljivanja u "Sl. listu SFRJ".
Ovaj pravilnik je objavljen u "Sl. listu SFRJ", br.
24/87, dana 03.04.1987. godine stupanjem na snagu
ovog pravilnika prestao je da vai Pravilnik o tehnikim
normativima za skladita zapaljivih i opasnih materija
("Sl. list SFRJ", br. 14/81 19/81).
Ovim pravilnikom su propisane tehnike mere
zatite od poara i eksplozije za zatvorena skladita
koja slue za uvanje robe. Odredbe ovog pravilnika ne
odnose se na:

- skladita kod kojih je nosea konstrukcija od
negorivog materijala, a slue za uvanje nego-
rive robe u negorivoj ambalai;
- priruna skladita u kojima se uva roba za
jednodnevnu upotrebu;
- otvorena skladita;
- skladita eksploziva koja su regulisana
pravilnikom o zatiti na radu pri izradi
eksploziva i baruta i manipuliranju eksplozivima
i barutima ("Sl. list SFRJ, br. 55/69);
- skladita zapaljivih gasova koja su regulisana
pravilnikom o izgradnji postrojenja na teni
naftni gas i o uskladitavanju i pretakanju
tenog naftnog gasa ("Sl. list SFRJ", br. 24/71 i
26/71). Za druge zapaljive gasove koriste se
tehniki propisi tehniki razvijenih zemalja
(DIN, NFPA i si.), s obzirom da naih propisa
osim za teni naftni gas ne postoji;
- skladita zapaljivih tenosti koja su regulisana
Pravilnikom o izgradnji postrojenja za zapaljive
tenosti i o uskiaditavanju i pretakanju
tenosti ("Sl. list SFRJ", br. 20/71 i 23/71) i
Pravilnikom o smetaju i dranju u|ja za loenje
("Sl. list SFRJ", br. 45/67);
- prenosna kontejnerska skladita, i
- skladita opasnih materija kod kojih opasnost
ne preti od pojave poara i eksplozija (razne
vrste otrova i dr.).
Po Pravilniku zatvorena skladita mogu biti:
a) skladita u posebno izgradenom objektu, i
b) skladita u prostoriji koja se nalazi u objektu koji
slui za druge namene.
Skladita moraju da imaju prilaz za vatrogasna
vozila; mala skladita najmanje sa jedne strane, srednja
najmanje sa dve strane, velika najmanje sa tri strane
(isto vai i za hladnjae) i silosi sa sve etiri strane.
Prilazni put mora da ima okretnicu ili plato za okretanje
vatrogasnog vozila. Prilazni put mora da ima minimalnu
irinu od 3,5 m, minimalnu slobodnu visini prolaza od
4,5 m, minimalni poluprenik krivine unutranji 11 m, a
spoljanji 14,5 m, nagib najvie 10%. Nosivost puta
mora biti minimalno 10 tona osovinskog pritiska.
U lanovima 6, 7, 8, 9, 10, 11 i 12. pravilnika
postavljeni su zahtevi za puteve za evakuaciju. Velika
skladita i skladita srednje veliine koja imaju
najmanje jedan nadzemni sprat moraju imati poarno
stepenite. Ono mora osigurati neprekidan i neometan
put do povrine koja predstavlja bezbedan prostor. One
mogu da budu:
a) spoljna
b) unutranja.
Spoljna poarna stepenita moraju imati slobodan
prilaz sa svih spratova skladita, kao reenje se ne
smeju koristiti spiralna stepenita, a materijal od koga
su izradena mora biti negoriv (beton, elik i dr.).
Unutranja poarna stepenita moraju biti opasana
zidom od negorivog materijala, otpornog na poar 2
asa, a oblaganje unutranjeg prostora gorivim
materijalom nije dozvoljeno. Stepenini prostor mora biti
obezbeden od prodiranja vatre i dima za sve vreme
trajanja poara u objektu i mora biti dostupno sa svakog
sprata skladita. irina stepenita ne sme biti manja od
1,25 m. Konzolna i spiralna stepenita nisu dozvoljena,
a stepenini kraci i gazita moraju se napraviti od
materijala koji obezbeduju otpornost na poar najmanje
2 asa. Poarno stepenite mora da ima vrata iste
otpornosti na poar. Vrata moraju da imaju mehanizam
za zatvaranje. Aktiviranje ovog mehanizma moe se
vriti na vie naina, to je detaljno objanjeno u
komentaru pravilnika o tehnikim normativima za
uredaje za automatsko zatvaranje vrata i l i klapni
otpornih prema poaru.
St epen ot por nost i konst r ukt i vni h el emenat a
skladita prema poaru dat je u tablici u okviru lana
13. Pravilnika. Stepen otpornosti zavisi od poarnog
optereenja skladita. Poarno optereenje se odreduje
na osnovu JUS-a. Po JUS-u U.J. 1.030 postoje tri grupe
poarnog optereenja:
a) nisko poarno optereenje do 1 GJ/m
2
;
b)srednje poarno optereenje od 1 do 2 GJ/m
2
, i
c) visoko poarno optereenje preko 2 GJ/m
2
.
U zavisnosti od povrine skladita i njegovog
poarnog optereenja iz tablice i pravilnika biramo
stepen otpornosti konstruktivnih elemenata skladita
prema poaru. Skladite i l i deo skladita moe imati
sl edei st epen ot pornost i prot iv poara prema
standardnom tipu konstrukcije:
I stepen - bez otpornosti,
II stepen - mala otpornost
III stepen - srednja otpornost
IV stepen - vea otpornost i
V stepen - velika otpornost.
Utvrdivanje otpornosti skladita protiv poara i l i dela
skladita vri se po JUS-u LJ.J 1.240, odnosno prema
standardnim tipovima konstrukcije skladita to se vidi
iz priloene tabele.
Stepen otpornosti prema poaru
'SOP) elemenata/konstrukcija zgrada
(u satima) Vrsta kons-
trukcije
Metoda
ispitivanj
a JUS
Poloaj
I(NO)
neznatna
II
(MO)
mala
III
(SO)
srednja
IV
(VO)
vea
V(WO)
velika
Nosivi zid U.J1.090 1/4 1/2 1 1.5 2
Stub U.J1.100 1/4 1/2 1 1,5 2
Greda U.J1.114 - 1/4 1/2 1 1,5
Me<3uspratna
konstrukcija
U.J1.110 - 1/4 1/2 1 1,5
Nenosivi zid U.J1.090 1/4 1/2 1/2 1
Krovna kons-
trukcija

Unutar
poamih
sektora
1/4 1/2 1/2 1
Zid U.J1.092 1/4 1 1,5 2 3
Meduspratna
konstrukcija
U.J1.110 1/4 1/2 1 1,5 2
Vrata i
klapne do 3,6
m
2
U.J1.160 1/4 1/4 1/2 1 1,5
Vrata > 3,6
m
2 U.J1.160
Na granid
poamih
sektora
1/4 1/2 1 1,5 2
Konstrukcija
evakuaciono
g puta


negoriv
materijal
1/2 1/2 1 1,5
Fasadni zid U.J1.092 1/2 1/2 1 1
Krovni pokri-
va
U.J1.140
Spoljna
konstaikcija
- 1/4 1/2 3/4 1
Ako je skladite opremljeno uredajima za
automatsko gaenje poara, stepen otpornosti i
konstrukcionih elemenata prema tablici 1 pravilnika
moe se smanjiti za jedan.
Nosea elina konstrukcija u velikim i srednjim
skladitima koja imaju visoko i srednje poarno
optereenje moraju biti zatieni negorivim materijalima
u sluaju kad skladita nisu zatiena uredajima za
automatsko gaenje poara, tako da njihova otpornost
prema poaru zadovolji zahteve iz l. 13. Praviinika.
Ovu otpornost moemo postii na vie naina. Neki
primeri su dati na priloenim crteima.

elini stub zabetoniran i zatitni sloj lako armiran
(vatrootpornosti 2 sata za debljinu sloja 5 cm i
vatrootpornosti 1 satza debljinu sloja 2,5 cm).

Zatita elinog stuba sa azbestnom izolacijom (za
a = 8 mm, vatrootpornost iznosi 1 sat, za a = 45 mm,
vatrootpornost iznosi 3 sata).

Zatita elinog stuba sa azbestnom izolacijom,
vatrootpornosti 2 sata, za a = 25 mm.

elini stub zatien perlit-betonom, vatrootpornosti
2 sata za debljinu sloja od 25 do 30 cm.

Armiranobetonski stub, vatrootpornosti: 2 sata za
debljinu od 30 cm, 1 sat za debljinu od 25 cm i 30 minu-
ta za debljinu od 20 cm.

Armiranobetonski stub sa oblogom, vatrootpornosti
2 sata za debljinu od 26 cm.

Zid od opeke debljine 12 cm, neomalterisan, vatro-
otpornost 1 sat



elini stub obzidan opekom (prostor izmedu
stuba i opeke ispunjen betonom), vatrootpornosti 2 sata
za debljinu d = 5 cm.
Zid od opeke debljine 12 cm, omalterisan s obe
strane (debljina maltera najmanje 2 x 1,5 cm), vatroot-
pornosti 2 sata

Zid od nabijenog betona neomalterisan, agregat ljunak

Radi spreavanja irenja poara na celo skladite,
skladita se u zavisnosti od robe koja se uva u njima i
u zavisnosti od toga da li imaju ugradenu za automat-
sku dojavu i gaenje poara u skladu sa tabelom 2 iz
lana 19. dele na poarne sektore ograniene povrine.
Poarni sektor posmatramo kao deo skladita koji e
eventualno poarom biti potpuno uniten, ali se van tog
prostora poar sigurno nee proiriti za odredeni vre-
menski period. Poarni sektori se odvajaju poarnim
zidovima, ija se otpornost odreduje prema poarnom
sektoru koji ima vie poarno optereenje. Otpornost
poarnih zidova na poar se bira na bazi priloene ta-
bele iz JLJS-a U.JL.240. Na priloenim crteima je dat
nain postizanja otpornosti na poar poarnih zidova.

Debljina u cm
Vatrootpornost u
asovima
12 2
10 1
7,5 1/2
Agregat: smrvljena opeka, ljaka
Debljina u cm Vatrootpornost u asovima
10 2



Zid od uplje opeke
Armiranobetonski zid debljine do 12 cm (agregat:
ljunak, smrvljena opeka, ljakai i dr.)


Debljina u cm Vatrootpornost u asovima
22
10
2
1

Debljina u cm Vatrootpornost u asovima
10
7,5
2
1



Zid od upljih betonskih blokova (agregat: smrvljena
opeka, ljaka itd.)
Zid od perlit-betona omalterisan sa obe strane
malterom od perlit-gipsa


Debljina u cm
Vatrootpornost u
asovima
12 2
7,5 1
6 1/2

Debljina u cm
Debljina
maltera u
mm
Vatrootpornost u
asovima
50-60 2x25 2
38 2x12,5 1
Pored zahteva koji je dat u l. 15, a odnosi se na
poarne zidove, gde se trai da oni nadvisuju krov
skladita, isti moraju da presecaju i fasadne zidove (vidi
sliku), i l i sa jedne i druge strane poarnog zida ne sme
da bude nikakvih otvora na fasadi. Vrata u poarnim
zidovima moraju da imaju istu otpornost na poar kao i
zid i moraju biti sa mehanizmom za zatvaranje.
Skladita moraju da imaju unutranju i spoljanju
hidrantsku mreu u skladu sa Pravilnikom o
mehanikim normativima za spoljnu i unutranju
hidrantsku mreu za gaenje poara ("Sl. list SFRJ", br.
44/83).
U prilogu dajemo i tabelu koja omoguava pravilan
izbor vatrogasnih aparata za gaenje poara.


Skladita u kojima postoji opasnost od stvaranja
eksplozivnih smea moraju imati ventilaciju, prirodnu
ako ista moe da obezbedi max. 10% od donje granice
eksplozivnosti bilo koje prisutne zapaljive komponente.
Otvori za prirodnu ventilaciju trebaju da budu
postavljeni na naspramnim zidovima, na jednom zidu
pri podu, na drugom ispod plafona, tako da se omogui
izmena celokupne koliine vazduha u skladitu.
Skladita kod kojih se prirodnim putem ne moe
obezbediti max. 10% od DGE, moraju imati prinudnu
ventilaciju. Kanali prinudne ventilacije moraju da budu
od negorivog materijala, ventilator od materijala koji ne
varnii, a elektromotor ako je u struji vazduha u
protiveksplozionoj zatiti. Na mestima prodora kanala
kroz poarne zidove obavezno je postavljanje
automatskih poarnih klapni.

POARNO OPTEREENJE JUS U.J.1030
NISKO
do 1
SREDNJE
od 1 do 2
VISOKO
iznad 2
Povrina
objekta
(m
2
) do
GJ/m
2
GJ/m
2
GJ/m
2
50 2 2 2
100 2 2 3
150 2 3 3
200 3 3 4
300 3 3 5
400 3 4 6
500 3 4 7
750 4 6 9
1000 5 7 12
2000 6 9 17
750 4 6 9
1000 5 7 12
2000 6 9 17
3000 7 12 22
4000 10 17 32
5000 12 22 42
6000 15 27 52
7000 17 32 62
8000 20 37 72
9000 22 42 82
10000 27 52 102