S T E P A

ehov
(ISTORI1A 1EDNOG PUTOVAN1A)
I
U jedno rano julsko jutro iziose iz sreskoga grada N., u Zskoj guberniji, i krenuse,
tandrui sirokim drumom, olupana, poluotvorena kola bez federa, jedna od onih
prepotopskih karuca kojima se sada u Rusiji voze samo trgovaki pomonici, stoarski
trgovci i siromasni svestenici. Kola su tandrkala i skripala pri najmanjem pokretu, a
kofa, privezana pozadi, sumorno ih je pratila - i ve po samim tim zvucima i po
zalosnim koznim dronjcima sto su visili pogdegde na njenom obnazenom kosturu, moglo
se suditi koliko su ova kola trosna i ve spremna da se bace na ubre.
U kolima je sedelo dvoje nskih stanovnika: jedan je bio nski trgovac Ivan Ivani
Kuzmiov, izbrijan, sa naoarima i u slamnom sesiru, vise nalik na inovnika nego na
trgovca, a drugi - otac Hristifor Siriski, staresina nske crkve sv. Kikole, omalen starac
duge kose, u sivom kaftanu od grubog platna, sa cilindrom sirokog oboda i vezenim,
sarenim pojasom. Prvi je o neemu duboko mislio i tresao glavom da rastera dremez; na
licu mu se borila uobiajena poslovnost sa dobrodusnosu oveka koji se maloas rastao
sa rodbinom i dobro gucnuo; drugi je, opet, vlaznim oicama zaueno gledao u svet
bozji i smesio se tako siroko da se inilo da mu osmeh prelazi ak na obod cilindra;
njegovo je lice bilo crveno i kao ozeblo. Sad su obojica, i Kuzmiov i otac Hristifor,
krenuli da prodaju vunu. Rastajui se sa
3
svojim ukuanima, maloas su se dobro prihvatili ustipaka sa pavlakom i mada je bilo
rano jutro, prilieno su povukli... Obojica su ibili vanredno raspolozeni.
Sem ove dvojice, sad opisanih, i koijasa Deniske koji je neumorno sibao biem par
zustrih alata, u kolima se nalazio jos jedan putnik - deak oko devet godina, lica
preplanulog i mokrog od suza. Bio je to 1ogoruska, Kuzmiovljev sestri. S ujakovim
dopustenjem i blagoslovom oca Hristifora, on bese posao da negde stupi u gimnaziju.
Njegova mamica, Olga Ivanovna, udova sekretara kasacije d roena Kuzmiovljeva
sestra koja je volela obrazovane ljude i otmeno drustvo, umolila je svoga brata, kad je
posao da prodaje vunu, da povede 1egorusku i da ga upise u gimnaziju; i sada je deak,
ne razumevajui kuda ni zasto ide, sedeo na boku pored Deniske, drzao se za njegov
lakat da ne ispadne i odskakao kao ajnik kad kljua na samovaru. Od brze voznje
kosulja mu se nadula na leima kao klobuk, a nova, koijaska kapa s paunovim perom,
svaki as mu je klizila na potiljak. On se oseao prekomerno nesrean i plakalo mu se.
Kad su kola prolazila pored zatvora, 1egoruska pogleda u strazu koja je odmereno
hodala kraj visokog, belog zida, u male prozore s resetkama, u krst sto se blistao na
krovu i seti se kako je pre nedelju dana, na dan Kazanske majke bozje, kada crkva slavi,
isao s majkom u zatvoreniku crkvu, a pre toga na Uskrs, odlazio je u zatvor s
kuvaricom Ljudmil'om i Deniskom i nosio uskrsnje kola'e, jaja, pitu i przeno meso;
zatvorenlci su zahvaljivali i krstili se, a jedan je od njih poklonio 1egoruski olovna
dugmeta za kosulju, koja je sanl lzradio.
Deak je gledao poznata mesta dok su grozna kola jurila kraj njih i ostavljala sve iza
sebe. Posle zatvora promakose crne, poaale kovanice, za njima, u prijatnom kutku,
zeleno groblje, ogra
\
eno zidom od krupnih oblutaka; iza ograde su veselo izvirivali beli krstovi i spomenici
koji su se skrivali u zelenom visnjevom granju i izdaleka se inili kao bele mrlje.
1egoruska se seti kako se te bele mrlje, kad visnje cvetaju, pomesaju s njihovim cvetom i
pretvore u belo more, a kad visnje dozrevaju, bele spomenike i krstove zaspu kao krv
crvene pegice. Iza ograde pod visnjama i danju i nou spavali su 1egoruskin otac i baka
Zinaida Danilovna. Kad je baka umrla, polozili su je u dug, uzak sanduk i dvema
velikim parama poklopili joj oi koje nisu htele da se zartvore. Ona je sve do svoje smrti
bila zivahna i domosila s trga tneke evreke posute makom, a sada spava, spava...
A iza groblja dimile su se ciglane. Gust, crn dim vio se u velikim kolutovima ispod dugih
trzanih krovova pnljubljenih uza zemlju i leno se dizao u visinu. Nebo nad ciglanama i
grobljem bilo je garavo, i velike senke od oblaka dima milele su po polju i putem. U
dimu oko krovova kretali su se ljudi i konji, pokriveni crvenom prasinom...
Iza ciglana svrsavao se grad i poinjalo poIje. 1egoruska se poslednji put osvrte na grad,
priljubi lice uz Deniskin lakat i gorko zaplaka...
- 1os se, je H, nisi izdernjao, plaljivko jedan! - ree Kuzmiov. - Opet, balavac,
zaslinio! Ako nees da ides, ostani. Niko te silom ne gonl!
- Nista, nista, brat1egore, nista to nije... - promrmlja brzajui otac Hristifor. -
Nista to nije, brate... Prizivaj boga... Ne ides u zlo, nego u dobro. Znanje je svetlost, kako
se kaze, a neznanje je mrak... Vaistinu je tako.
- Hoes da se vratis? - upi'ta Kuzmiov.
- Hohou... - odgovori 1egoruska jecajui.
- E bas bi trebalo da se vratis. I onako uzalud ides; krenuo ova u sumu da odsee
akalicu.
- Nista, nista, brate... - nastavi otac Hristifor. - Boga prizivaj... Lomonosov je isto
tako s ribarima tumarao, pa je od njega izisao ovek
5
uven u celoj Evropi. Murost, steena s verom, daje plodove bogu ugodne. Kako je ono
kazano u moiitvi? Stvoritelju na slavu, roditeljima nasim na radost, crkvi i otadzbini na
korist... Tako ti je to.
- Ima raznih koristi... - ree Kuzmiov palei jevtinu cigaru. - Poneko se po
dvadeset godina ui pa nikakve vajde.
- Ima i toga.
- Nekom nauka koristi, a nekom samo um zamrsi. Moja sestra je zena nerazumna,
sanja o otmenosti i zeli da od 1egorke ispadne uen ovek, a ne shvata da bih ja i svojim
zanimaaijem mogao 1egorku usreiti zauvek. 1a vam to zato kazera sto nikoga nee
ostati da trguje i ore ako svi postanu ueni i otmeni. Svi e od gladi pocrkati.
- A ako svi stanu trgovati i orati, nee ostati niko da ide na nauke.
I mislei da su obojica kazali nesto ubedljivo i znaajno, Kuzmiov i otac Hristifor
nainise ozbiljna lica i jednovremeno se nakasljase. Deniska, koji je prisluskivao sta
govore i nije nista razumeo, odmahnu glavom i, pridigavsi se, osinu biem oba alata.
Nastade utanje.
Meutim pred oima putnika ipue siroka, beskrajna ravnica, ispresecana lancern
brezuljaka. Gomilajui se i izvirujui jedan iza drugog brezuljci su se slivali u uzvisenje
koje se pruza sa desne strane puta do samoga horizonta i nestaje u Ijubiastoj daljini;
vozis se - vozis i nikako ne razumes gde poinje i gde se svrsava... Sunce se ve
pomolilo iza grada i tiho, bez zurbe, prionulo na svoj posao. U poetku, daleko ispred
putnika, gde se nebo sa zemljom sastaje, oko humke i vetrenjae koja je izdaleka liila
na majusnoga oveuljka sto razmahuje rukama, otegla se po zemlji siroka, svetlozuta
traka; malo posle, ista takva traka zasvetli malo blize, poe da mili udesno i zahvati
brezuljke; nesto toplo tae 1egoruskina
I
lea; snop svetlosti, prikravsi se oostrag, skliznu preko kola i konja, poe u susret
drugim svetlim smpovima i najednom sva siroka stepa zbaci sa sebe jutarnju polutamu,
nasmesi se i zablista od rose.
Poznjevena raz, korov, mleika, divlja konoplja - sve, speeno od zege, crvenkasto i
polumrtvo, sada umiveno rosom i ogrejano suncem, ozive da ponovo procveta. Nad
putem su, s veselim krikom, preletali severni gnjurci, u travi se dozivale krtice, a negde
daleko jecali vivci. 1ato jareb.ca, uplaseno kolima, prhnu i sa svojim mekim prrr
polete prema brezuljcima. Skakavci, cvrci, zrikavci i rovd udesise u travi svoju
gudaku, jednoliku muziku.
Ne proe mnogo vremena, rosa se ispari, vazduh uma, i prevarena stepa dobi svoj
sumorni julski izgled. Trava klonu, zivot zamre. Mrkozeleni, a u daljini ljubiasti
sparuseni brezuljci, sa svojim mirnim, kao senka, tonovima; ravnica sa zamagljenom
daljinom i nad njima razapeto nebo koje u stepi, gde nema ni suma ni visokih planina,
izgleda strasno duboko i prozrano, inili su se sada beskrajni, skamenjeni od tuge...
Kako je zagusljivo i sumorno! Kola jure, a 1egoruska vidi stalno jedno isto - nebo,
ravnicu, brezuljke... Muzika u travi se stisala. Severni gnjurci odleteli, jarebice se ne
vide. Nad sparuzenom travom, zaludni, preleu gavrani, svi nalik jedan na drugoga, te
ine stepu jos jednolinijom.
Leti jastreb iznad same zemlje, razmahujui lako krilima i najednom se zaustavlja u
vazduhu, bas kao da se zamislio o jadima zivota, zatim razmahuje knlima i kao strela leti
nad stepom, i ovek ne razume zasto leti i sta ba hteo. A u daljini vetrenjaa mase
krilima...
Radi raznolikosti, zabeli se u korovu lobanja ili promakne oblutak, iznikne za trenutak
siva kamena zena ili osusena bela vrba s plavom kre
7
Stalicom na gornjoj granici, pretri put krtica i opet jure pored oiju korov, brezuljci,
gavrani.
Ali evo, hvala bogu, u susret dolaze kola sa snopljem. Na samom vrhu lezi devojka.
Sanjiva i izmuena zegom, ona podize glavu i posmatra ljude sto joj idu u susret.
Deniska se zablenuo u nju, alati protezu njuske prema snopovima, karuce se, skripnuvsi,
kosnuse natovarenih kola i bockavo klasje, kao metla, ogrebe u prolazu cilindar oca
Hristifora.
- Ne gledas kuda ddes druslo jedna! - vie Deniska. - Vidi kako je njusku razjapila,
kao da ju je strsljen ubo!
Devojka se dremljivo smesi i, napuivsi usne, opet leze... A tamo na bregu vidi se
usamljena topola; ko ju je posadio i zasto je tu - bog bi ga znao. Od njene skladne
pojave i zelenog ruha tesko je odvojiti oi. Da li je srena ta lepotica? Leti zega, zimi
studen i vejavice, u jesen strasne noi kad vidis samo pomrinu i ne ujes nista osim
raspusnog vetra sto ljutito zavija, a sto je najgore - celog zivota sama, sama... Iza
topole, kao jasnozuti prostira, od vrha brezuljka do samog puta, pruzaju se kao trake
psenine njive. Na brezuljku je zito ve poznjeveno i sadenuto u krstine, a dole se tek
zanje... Sest zetelaca stoje jedan pored drugog i zamahuju kosama, a kose veselo
svetlucaju i u taktu, sve zajedno, zuje; vzzi, vzzi!? Po pokretima zena sto vezuju
snopove, po licima zetelaca, po blesku kosa, vidi se da zega pee i gusi. Crni pas s
isplazenim jezikom tri od zetelaca u susret karucama, verovatno hteo bi da zalaje, ali se
na po puta zaustavlja i ravnodusno gleda u Denisku koji mu preti biem: ta jos je vea
vruina kad se laje! 1edna zena se uspravlja i, uhvativsi se obema rukama za umorna
krsta, prati oima crvenu cicanu 1egoruskinu kosulju. Da li joj se svidela crvena boja ili
se setila svoje dece, tek ona dugo i nepomino stoji i gleda za putnicima...
8
Ali evo minuse i psenicu. Opet se protezu od zege sprzene ravaice, mrki brezuljci, zarko
nebo; opet nad zemljom lebdi jastreb. U daljini, kao i ranije, mase krilima vetrenjaa i
jos uvek je slina ovealjku koji razmahuje rukama. Coveku ve dojadilo gledati u
nju; izgleda kao da joj se nikada nees pribliziti, da bezi od karuca.
Otac Hristifor i Kuzmiov ute. Deniska siba konje i podvikuje im, a 1egoruska vise ne
plae, nego ravnodusno gleda oko sebe. Zega i amotinja stepe zamorili su ga. Cini mu se
da ve davno putuje i trucka se, da mu sunce ve davno zeze u lea. Nisu odmakli jos ni
deset vrsta, a on je ve mislio: Vreme bi bilo odmoriti se! S ujakovog lica se
malopomalo izgubd dobrodusnost i ostade samo suha poslovnost; njegovom izbrijanom,
suvonjavom Mcu, naroito kad je s naoarima, kad su nos i slepoonice pokriveni
prasinom, ta suvonjavost daje nemilosrdan inkvizitorski izraz. A otac Hristifor
neprestano gleda zaueno u svet bozji i smesi se. utei misli o neem lepom i veselom,
a dobar, umilan osmeh ne silazi mu s lica. Izgleda kao da je i tu lepu, radosnu misao
umrtvila zega u njegovoj glavi...
- A sta mislis, Deniska, hoemo li ini danas stii nasa teretna kola? - upita
Kuzmiov. Deniska pogleda u nebo, pridize se, osinu konje i tek onda odgovori:
Ako bog da, stii emo pred no... Zau se lavez. Sest ogromnih stepskih ovairskih
pasa, najednom, kao iz zasede, strahovito lajui, nasrnuse na karuce. Neobino zli,
kosmatih njuski kao u pauka i oiju crvenih od ljutine, oni opkolise kola i surevnjivo
gurajui jedan drugog, promuklo poese da urliu. Oni su, izgleda, bili spremni da sa
strasnom mrznjom iskidaju na paramparad i konje, i kola, i ljude... Deniska, koji j.e
voleo da drazi i da siba, obradova se ovome pa se sa pakosnim izrazom na licu saze i
raspali biem jednog ovarskog psa. Psi jos pro
rr.uk'ije zaurlase, te konji poletese, a 1egoruSki, iccj! se jedva drzao na boku, bi jasno,
gledajui pasje oii i zube, da bi ga za tili asak rastrgli u komae kad bi spao s kola, ali
on ipak nije oseao straha, nego je gledao isto onako pakosno kao Deniska, zalei sto u
rukama nema bia. Karuce sustigose stado ovaca.
- Stoj! povika Kuzmiov. - Drzi! Ooo! Deniska se zavali itavim svojim telom i
za
ustavi alate. Kola se zaustavise.
- Hodi ovamo! - viknu Kuzmiov obaninu. - Umiri te psine, proklete bile!
Staracobanin, dronjav i bos, u zimskoj subari, s prljavom torbom oko bedara i s kukom
na drugoj batini - kao kakvo lice iz Zaveta - umiri pse, i skinuvsi subaru, prie
karucama. A ista takva starozavetna pojava je stojala, ne miui se, i na drugom kraju
stada, gledajui ravnodusno prolaznike.
- Cije je ovo stado? - upita Kuzmiov.
- Varlamovljevo! - glasno odgovori stari.
- Varlamovljevo! - ponovi i onaj obanin sto je stajao na drugom kraju stada.
- A da nije jue prosao ovuda Varlamov?
- Nije, vere mi... ali je proiao njihov knjigovoa.
- Teraj!
Karuce krenuse dalje, a obani sa svojim zlim psima ostadose za njima. 1egoruska je i
nehotice gledao ispred sebe u ljubiastu daljinu, i stalo mu se ve initi da se vetrenjaa
s razmahnutim krilima priblizuje. Ona je postajala sve vea i vea, sasvim porasla i
ve su se mogla lepo razabrati oba njena krila. 1edno je bilo staro, iskrpljeno, a drugo,
nedavno nainjeno od novog drveta, presijavaio se na suncu.
Karuce su isle pravo, a vetrenjaa je odneku stala da se udaljuje ulevo. Vozili su se, a
ona je stalno odmicala ulevo, ali se nije gubila iz oiju.
10
- Bogme, divnu vetrenjau podigao Boltva sinu! - primeti Deniska.
- A sto li se to njegov salas ne vidi?
- On je onamo, iza udoline.
Uskoro se pokaza i Boltvin salas, a vetrenjaa se nikako jos nije odmicala nazad, niti je
zaostajala, nego je pokazivala na 1egorusku svojim sjajnim krilom i mahala. Prava
arobnica!
II
Oko pone karuce skretose s puta udesno, poose malo hodom, pa se zaustavise.
1egoruska u tihi, vrlo umilni zubor i oseti kako ga po licu, kao prohladna kadifa,
pomilova neki drugi vazduh. Iz brezuljka, koji je priroda slepila od ogromnog,
udovisnog kamenja, kroz stabljiku kukute koju je tu stavio nekakav nepoznati
dobrotvor, voda je curila tankim mlazom. Ona je padala na zemlju providna, vesela,
blistava od siunca i, tiho zuiiorei, kao da zamislja da je snazan i buran potok, brzo je
jurila nekuda ulevo. Nedaleko od brega reica se izlivala u lokvu; vreli zraci i usijano tlo,
koji su je zedno pili, oduzimali su joj snagu, ali malo dalje ona se, po svoj prilici, slivala s
drugom istom takvom reicom, jer se otprilike stotinu koraaji od brezuljka niz vodu,
zeleneo gust, bujan sevar, iz koga su, kad mu se karuce priblizise, izletele tri sljuke.
Putnici se zaustavise kraj potoka da se odmore i nahrane konje. Kuzmiov, otac
Hristifor i 1egoruska smestise se u ono malo hladovine sto je padala od kola i ispregnutih
konja, na prostrto ebe, i poese da jedu. Lepa, vesela misao, koju jfe zega umrtvila u
glavi oca Hristifora, sad, pbsto se napio vode i pojeo jedno peeno jaje, htela je da se
izrazi. On umiljato pogleda u 1egorusku, prozvata pa poe:
- I ja sam, brate, uio. 1os izmalena bog usadd u mene razum i lako pojimanje; nisam
bip
11
ostali, jer sam ve taiko mali, kao zto si sada ti, bio uteha roditeljima i nastavnicima
svojim razumevanjem. 1os mi nije bilo ni petnaest godina, a ve sam govorio i pisao
stihove na ratinskom, bas tako isto kao i na ruskom. Seam se kako sam obino ja nosio
zezlo preosveenom Hristiforu. 1ednom posle sluzbe, seam se kao da je danas bilo, na
imendan blagoestivog Gospodara Aleksandra Pavlovia Blagoslovenog, skidajui se u
oltaru, vladika me ljubazno pogleda, pa upita: Puer bone, kuam appellaris?') a ja
odgovaram: Christophorus sums). A on: Ergo, connominati sumus, to jest mi smo,
dakle, imenjaci... Zatim pita na latinskom: Ciji si? A ja takoe latinski odgovaram da
sam sin akona Sirijskog u selu Lebedinskom. Videi takvu maju preranu zrelost i
jasnou odgovora, preosveeni me blagoslovi i ree: Napisi ocu da ga neu zaboraviti,
a i tebe u imati u vidu. Protojereji i svestenici, koji su se u oltaru desili, slusajui
latinski disput, takoe se mnogo zaude i svaki mi, da bi me pohvalio, izrazi svoje
zadovoljstvo. 1os ni brkova nisam imao, a ve sam, brate moj, itao i latinski, i grki i
francuski, znao filozofiju, matematiku, opstu istoriju i sve ostale nauke. Bog me je
obdario zaudo dobrim pamenjem. Ponekad dvaput proitam, pa naizust zapamtim.
Nastavnici i dobrotvori moji divili su se i predviali da e od mene izii najueniji
ovek, svetionik crkve. 1a sam i sam mislio da idem u Kijev, da produzim nauke, ali
roditelji nisu dali blagoslova. Ako es - govorio je otac - celog veka uiti, kad emo
mi tvoju pomo doekati? Cuvsi takve rei, napustim nauke i stupim u sluzbu. Ono,
razume se, naunik od mene nije izisao, ali se zato nisam o roditelje ogresio, njihovu
starost sam olaksao, sahranio ih kako valja. Poslusnost je vaznija od posta i molitve!
') Dobri deae, kako se zoves? ') Hristlfor sam (latinski).
12
- Zacelo ste sad sve te nauke zaboravili! - primeti Kuzmiov.
- Kako da ne zaboravis! Hvala bogu, ve se osma desetica naela! Iz filozofije i
retorike ponesto jos i pamtim, ali sam jezike i matematiku. potpuno zaboravio.
Otac Hristifor zazmure, promisli i ree poluglasno:
- Sta je bie? Bie je stvar samobitna kojoj ne treba nieg drugog da bi postojala.
On zamaha glavom i nasmeja se od zadovoljstva.
- Duhovna hrana! - ree on. - Istina je da materija hrani telo, a duhovna hrana
dusu!
- Ostavite nauke naukama - uzdahnu Kuzmiov - jer afko ne stignemo Varlamova,
bie nam nauke.
- ovek nije igla, nai emo ga. Tu je on negde; vrzma se ovuda.
Nad sevarom proletese one tri iste sljuke i u njihovom pisku se oseao nemir i
nezadovoljstvo sto su ih oterali s potoka. Konji su ozbiljno mljeskali 1 frktali; Deniska je
obilazio oko njih i, trudei se da pokaze da je potpuno ravnodusan prema krastavcimar
pirozima i jajlma sto su ih gaze jele, sav se predao gonjenju konjskih vcmv3y i obada
kojd su bili prionuli uz konjske trbuhe/i lea. On je apatino, pustajui iz grla neki
o^obiti zlobno^pobedniki zvuk, unistavao svoje fitrtve, a kad ne bi uspeo, ljutito je
krkljao i /pratio pagledom svakog srenika koji bi umaka'o od smrti.
- Deniska, sta radis tamo! Hajde da se i ti prihvatis! - ree Kuzmiov duboko
uzdahnuv&i i dajui time na znaoije da se ve najeo.
Deniska bojazljivo iprie ebetu i izabra sebi pet ksruipnih i zutih krastavaca, zvanih
semenjaka (bilo ga je stid da izabere sitnije i svezije), uze dva peena jajeta, crna i
napukla, zatim ne
13
odluno, kao da se plasi da ga neko ne uari po ispruzenoj ruci, tae se prstom piroske.
- Uzmi, uzmi - obodri ga Kuzmiov. Deniska odluno zgrabi pirosku i odlazei da
leko u stranu, sede na zemlju, okrenuvsi lea kolima. Istog asa u se takvo glasno
zvakanje da se ak i konji osvrnuse i podozrivo pogledaze Denisku.
Podmirivsi se, Kuzmiov izvadi iz karuca torbicu s neim i ree 1egoruski:
- 1a u da spavam, a ti pripazi da mi ko ne izvue ispod glave ovu torbicu.
Otac Hristifor skide mantiju, pojas i kaftan; 1egoruska, pogledavsi ga, obamre o
tuenja. On nikako nije zamisljao da svestenici nose aksire, a otac Hristifor je imao
prave aksire od gruboga platna uvuene u visoke izme i kratak sarenkast kaputi.
Gledajui ga, 1egoruska je nalazio da je u tom odelu, koje ne odgovara njegovom inu,
sa svojom dugom kosom i bradom, mnogo nalik na Robinzona Krusoa. Skinuvsi se, i
otac Hristjiar i Kuzmiov legose u hlad pod karuce, okrenuti licem jedan drugom i
sklopise oi. Deniska, kad prestade da zvae, prui se poleuske na pripeci i takoe
sklopi oi.
- Pazider da kogod ne odvede konje! - ree on 1egoruski i odmah zaspa.
Zavlada tisina. Culo se samo kako konji frku i mljesu i kako hru spavai; negde u
blizini jecao je vivak i s vremena na vreme razlegao se pisak triju sljuka koje su doletale
da vide nisu li otisli nezvani gosti, blago romore6i zuborio je potoi, ali svi ti zvuci nisu
narusavali tisinu, niti su budili od zapare umali vazduh, ve su, naprotiv. celu prirodu
uljuljkivali u dremez.
TeSko disui od zege, koja se naroito oseala sada posle jela, 1egoruSka otra do sevara
i otuda razgleda okolmu. Vide ono isto sto je gledao do podne: ravnicu, brezuljke, nebo,
ljubiastu daljinu; samo su brda sada stojala blize i nije bilo
14
vetrenjae koja ]'e ostala aleko ipozai. Iza kamenitog brezuljka, odakle je izvirao
potok, dizaose drugi obliji i siri; tiz njega se priljubro omanjl zaselak od pet do sest
domova. Oko krovinjara nisi mogao videti ni ljudi ni drvea, ni senki, kao da se zaselak
ugusio u vrelom vazduhu i izumro. Besposlen, 1egoruska uhvati u travi zrikavca, u
pesnioi ga prinese uhu i dugo ga je slusao kako svira svojim gudalom. Kad mu muzika
dosadi, pojuri za rojem zutih leptirova, koji su bili doleteli do sevara na pojilo, i sam ne
primeti kako se opet nae kraj karuca. Ujka i otac Hristifor tvrdo su spavali; njihov san
e zacelo potrajati oko dvatri ssta, sve dok se ne odmore konji... A kako da se utuca to
dugo vreme, i kuda ovek da se dene o zege? Tezak zadatak... 1egoruska mehaniki
poturi usta pod mlaz Sto je curio iz stabljike; u ustima mu postade hladno i zamirisa mu
kukuta; on je pio uzivajui, zatim na silu, sve dok mu se ostra studen iz usta ne razli po
svem telu i dok mu voa ne pokvasi bluzu. Zafcim se priblizio kolima i stao posmatrati
spavae. Ujakovo je lice kao i pre bilo po^/ slovno. Zanesenjak u svom poslu,
Kuzmiov te uvek, ak i u snu i u molitvi u crkvi, kaa se pevalo Ize heruvimi, mislio
o svojim poslovima,'ni trenutka ih nije mogao zaboraviti, pa je i sad iverovatno sanjao
denjkove vune, teretna kola, cene, Varlamova... Otac Hristifor, meutim, ovek rriek,
lakomdslen i smesljiv, celog svog zivota nije znao za takav posao koji bi mu kao smuk
mogao isisati dusu. Ni jednom od mnogobrojnih poslova, kojih se laao u svom zivotu,
nije ga vukao toliko sam posao koliko trkaranje i opstenje s ljudima, ega ima u
svakom preduzeu. Tako ga u ovom putovanju nije zanimala toliko vuna, Varlamov i
cene, koliko dugi put, putni razgovori, spavanje pod kolima, jelo u nevreme... I sada je,
sudei rau po licu, zacelo sanjao preosveenog Hristifora, raz
15
govor na latinskom, svoju popadiju, ustipke sa pavlakom i sve ono sto Kuzmiov nije
mogao sanjati.
Dok je 1egoruska tako posmatrao njihova uspavana lica, u se iznenada tiho pevairje.
Nege podalje pevala je zena, a gde bas, i na kojoj strani, tesko je bilo pogoditi. Pesma
tiha, otegnuta, i setna, nalik na pla i jedva ujna, javljala se sad sa desna, sad sa leva,
sad odczgo, sad ispod zemlje, kao da je nad stepom lebdeo nevidljiv duh i pevao.
1egoruska se osvrtao i nije mogao da se doseti odakle ta udna pesma; a zatim, kad bolje
oslusnu, uini mu se da to trava peva; u svojoj pesmi, polumrtva, ve satrvena, bez rei
ali zalosno i iskreno, ubeivala je ona nekoga da ona nije ni za sta kriva da ju je sunce
nevinu sazeglo; uveravala je da strasno zeli da zivi, da je jos mlada, da bi i lepa bila da
nije zege i da nije suse; krivice nije oseala, pa ipak je molila nekoga da joj oprosfci i
klela se da joj je nepodnosljivo bolno, tuzno i da zali samu sebe...
1egoruska malo poslusa i stade mu se initi da od te zalosne, otegnute pesme vazduh
posta jos zagusljiviji, vreliji i nepokretniji. Da bi zaglusio pesmu, on, pevajui i trudei
se da lupa nogama, otra do sevara. Otuda pogleda na sve strane i pronae onu zenu
koja je pevala. Kraj poslenje seoske krovinjare stojala je zena u kratkoj donjoj suknji,
dugonoga i kratka kao aplja, i neito prosejavala; ispod njenog sita je po brezuljku
polagano vejala bela prasina. Sada je bilo jasno da je to pevala ona. Na nekoliko koraka
od nje, nepomino je stojalo malo muskare, samo u kosulji i bez kape. Kao oarano
pesmom, nije se micalo i gledalo je negde dole, po svoj prilici u crvenu kosulju
1egoruskinu.
Pesma se utisa. 1egoruska dovrlja do kola, I zaludan, zabavi se opet. oko vodenog mlaza,
I opet se u otegnuta pesma. Pevala je stalno ona ista krakata zena za brezuljkom u
seocetu. 1e
16
gorusku ponovo obuze njegova tuga. Odvoji se od cevi i podize oi. Ono sto je spazio
bilo je tako neoekivano da se malo uplasio. Iznad njegove glave, na jednom od velikih,
teskih kamenova stojao je deai, u samoj kosulji, bucmast, velikog, naduvenog
trbuha i tananih nozica, isti onaj sto je : maloas stojao kraj zene. Zabezeknut u malko I
uplasen, kao da pred sobom vidi dosljake s onog sveta, netremice i otvorenih usta, piljio
je on u crvenu 1egoruskinu kosulju i karuce. Crvena boja kosulje mamila ga je i godila
mu, a karuce i ljudi sto su pod njima spavali, budili su njegovu radoznalost; mozda ni
sam nije primetio kako su ga prijatna crvena boja i radoznalost domamili odo zdo iz
seoceta i verovatno se sada udio svojoj sme losti. 1egoruska je dugo merio njega, a on
1egorusku. Obojica su utali i oseali neku nelagodnost. Posle dugog utanja
1egoruska upita. ; - Kako se zoves?
l Obrazi neznanevi se jos vise naduse; on^se
b prisloni leima uz kamen, izbei o5i, pokrete/lako B usne i odgovori promuklim
basom; /
P ~" Tit (
f Deaci vise ne rekose jean drugom iji rei.
Poutavsi jos malo i ne odvajajui oiju od\ 1egoruske, tajar.stveni Tit dize jednu nogu,
irapipa petom taku oslonca i uspe se na kamen; odatle se, uzmi&ui natraske i
netremice gledajui 1egorusku, kao da se boji da ga on ne udari pozadi, pope na sledei
kamen i tako se uspinjao sve dok potpuno ne iseze za vrhom brezuljka.
Pratei ga oima, 1egoruska obgrli kolena rukama i obori glavu.... Vreli zraci su mu
pekli potiljak, vrat i lea. Setna pesma je as zamirala, as se opet ula u uemalom,
zagusljivom vazduhu; potok je jednoliko zuborio, konji mljeskali, a vreme se oteglo u
beskonanost, kao da je obamrlo. inilo se da je od jutra proslo ve sto godina... Da nije
bog hteo da 1egoruska, karuce i konji zamru
2 Cehov: Stepa "'
u tom vazduhu, i kao bregovi se skamene i ostanu veno na jednom mestu?
1egoruska podize glavu i bunovnirn oeima pogleda ispred sebe; ljubiasta daljina, koja
je dotle bila nepomina, zanjiha se i zajedno s nebom poe nekuda jos dalje... Ona
povue mrku travu, sevar i 1egoruska pojuri neobino brzo za aljinom sto ]9 bezala.
Neka sila ga je neujno vukla nekud, a za njim u poteru pojurise vruina i setna pesma.
1egoruska spusti glavu i zatvori oi...
Prvi se prenu Deniska. Njega neto ujede, jer skoi, brzo se poesa po leima i ree:
- Anatema te biio, sto nees ve jednom da crknes!
Zatim prie potoku, napi se 1 dugo se unrivase. Njegovo brbotanje i pljesak vode
prenuse 1egorusku iz zanosa. Deak pogleda na njegovo mokro lice, pokriveno
kapljicama i krupnim pegarna, zbog kojih mu je koza bila nalik na caramor, i upita:
- Hoemo ld skoro krenuti?
Deniska pogleda koliko je sunce na &Lbu Q&<skoilo, pa odgovori:
- Trebalo bi uskoro.
- On se obrisa krajem o kosulje, pa nakiivSi vrlo ozbiljno lice, poe skakati na
jednoj nozi.
- Dede, ko e brze stii do sevara! - ree on.
1egoruska bese iznemogao o zege i sanjivosti, ali ipak stade skakati za njim. Deniski je
bilo ve oko dvadeset godina, sluzio je kao koijas i spremao se za zenidbu, ali jos nije
prestajao da se pcnasa kao deriste. Mnogo je voleo da pusta zmajeve, da hvata,
golubove, da se igra klisa, da se utrkuje, i uvek se mesao u deje igre i svae. Trebalo je
samo da gazde odu ili zaspe, pa da sa on zabavi neim kao sto je skakanje na jednoj nozi
i bacanje piljaka. Svakom se odraslom oveku, kad bi gledao ovo iskreno odusevljenje s
kojim se on ludirao u drustvu zutokljunaca, tesko bilo uzdr
18
zati da ne kaze Ala je ovo neki mamlaz! A deci to mesanje odraslog koijasa u njihovu
oblast nije izgledalo nimalo 6udno: neka se igra, samo neka se ne tue. Isto tako kuiei
ne smatraju da je udno kad u njihovo drustvo zabasa nekakav veliki, dobroudni pas i
pone da se igra s njima.
Deniska je prestigao 1egorusku i zbog toga je, izgleda, bio vrlo zadovoljan. On namignu,
i da bi pokazao da moze na jednoj nozi skakati dokle hoes, ponudi 1egoruski da skaou
duz puta i otuda, ne odmarajui se, natrag do karuca. 1egoruska ne pristade na ovaj
predlog, jer se bese mnogo zaduvao i iznemogao.
Najednom Deniska nafini vrlo ozbiljno lice, kakvo nije imao ak ni kad bi mu Kuzmiov
itao bukvicu ili potezao na njega batinom; osluskujui, on se tiho sptisti na jedno
koleno, dok mu se na licu pokaza izraz strogosti i straha, kakav biva u ljudi kad slusaju
stogo bezbozno. On uperi/ oi u jednu taku, polako diza uvis saku, sku^ pljenu kao
ami, i najednom se prui potrbu^fee po zemlji, pa lupi po travi skupljenom
sakbm.
- Ukebao sam ga - promumla on pobedbnosno i, ustavsi, prinese 1egoruskinim oima
jvellkog cvrka.
Mislei da je cvrku to prijatno, 1egoruska i Deniska ga pogolicase prstima po sirokim,
zelenim leima i poigrase se njegovim briima. Zatim Deniska uhvati debelu muvu,
koja se bese napila krvi, i dade je cvrku. Vrlo ravnodusno, bas kao da se ve odavno
poznaje s Deniskom, cvrak pokrete svoje velike eljusti sline viziru i odgrize muvi
trbuh. Zatim ga pustise, on blesnu ruziastim nalijem svojih krila i, spustivsi se u travu,
odmah udesi svoju pesmu. Pustise i muvu; ona razvi krila i bez trbuha odlete konjima.
Ispod karuca se u dubok uzdah. To se probudio Kuzmiov. On brzo dize glaAru, brizno
pogleda 19
u daljinu i po tom pogleu koji ravnousno skliznu pored 1egoruske i Deniske, videlo se
da je, im se probudio, pomislio na vunu i Varlamova.
- Oe Hristifore, ustajte, vreme je! - poe on uznemireno. - Spavate, a i onako smo
ve prespavali posao! Deniska, prezi!
Otac Hristifor se probudi s istim osmehom s kakvim je zaspao. Lice mu se od sna
smezuralo, izboralo, kao da je postalo upola manje. Posto se umio i obukao, on polako
izvadi iz dzepa mali, zamasen psaltir i, okrenuvsi se licem istoku, poe saptati itati i
krstiti se.
- Oe Hristifore! - ree prekorno Kuzmiov. - Vreme je da se ide, konji su ve
spremni, a vi zaboga...
- Odmah u, odmah... promrmlja otac Hristifor. - Treba malo katizme itati... Danas
ih jos nisam itao.
- Mozete i docnije.
- Ivane Ivaniu, pa ja sam svaki dan svestenik... Nezgodno je.
- Ta nee vas bog za to kazniti!
itavih etvrt asa otac Hristifor je stojao nepomino licem prema istoku i mrdao
usnama, a Kuzmiov ga je gotovo s mrznjom gledao i nestrpljivo slegao ramenima.
Naroito ga je ljutilo kad je otac Hristifor posle svake slave, uvlaio u sebe vazduh,
brzo se krstio i namerno, da bi se i drugi krstili, triput govorio glasno:
- Aliluja, aliluja, aliluja, slava tebje boze! Najzad, on se osmehnu, pogleda u nebo i
osta
vljajui psaltir u dzep ree:
- Fini!1)
Malo posle karuce se kretose. Kao da su isle nazad, a ne napred, putnici su videli ono
isto sto i do podne. Bregovi su se jos uvek gubili u ljubiastoj daljini i nije im se videlo
kraja; promicao je korov, obluci, proletale poznjevene njive
) Zavrsih (Latlnskl).
20
i stalno isti gavrani i jastreb, dostojanstveno razmahujui krilima, leteli su nad stepom.
Vazduh je postajao sve nepokretniji od zege i tisine, pokorna priroda kamenila se u
utanju... Ni vetra, ni ilog, svezeg zvuka, ni oblaka.
Ali gle, najzad, kad se sunce stade kloniti zapadu, stepa brezuljci i vazduh ne izdrzase taj
pritisak i izgubivsi strpljenje, namuivsi se, pokusase da zbace sa sebe jaram. Iza
brezuljaka se iznenada pojavi pepeljastobeo, runjav oblak. On se pogleda sa stepom kao
da hoe da kaze: ja sam spreman - i natmuri se. Najednom se u nepokretnom vazduhu
nesto prelomi, vetar snazno gruinu i sa sumom, sa zvizdukom, zakovitla se po stepi. Istog
asa trava i proslogodisnji korov zamrmorise, putem se zakovitlase vihori prasine, jurei
niz stepu i nosei sa sobom slamu, viline konjice i perje, kao crni uvojiti stub digose se
do neba i pomraise sunce. Stepom uzduz i popreko, spotiui se i skaui, pojurise
poljski cvetovi belonoge, a jedan od njih zapade u vihor, zavrte se, kao ptica, polete
nebu i pretvorivsi se tamo u crnu taku, izgubi se iz vida. Za njim polete drugi, pa trei,
i 1egoruska vide kako se dva cveta sudarise u plavoj visini navalivsi jedan na drugoga
( kao u dvobaju.
Kraj samog puta prhnu dropljica. Treperei krilima i repom, oblivena suncem, liila je
na metalnu ribicu ili na barskog leptira u koga se, kad treperi nad vodom, krila slivaju s
briima, pa izgleda da mu brii rastu i spreda i pozadi i sa strane... Drsui u
vazduhu kao insekt, razmeui se svojim sarenilom, dropljica se dize visoko u pravoj
Mniji, zatim, verovatno uplasena oblakom prasine, udari u stranu i dugo se jos videlo
kako treperi...
Utom, uznemiren vihorom i ne shvatajui sta
se to zbiva, iz trave lzlete prdavac. Leteo je niz ve
tar, a ne obratno, kao sve ptice; o<d toga mu se
perje nakostresilo, pa se sav naduo te je narastao
21
koliko kokos i obio vrlo Ijutit, ovazan izraz. 1edino gavrani, ostareli u stepi i privikli
na njene strahote, mirno su letali nad travom, ili ravnodusno, ni na koga ne obraajui
paznju, kljuckali svojim debelim kljunovima suvu zemlju.
Iza brda potmulo zagrme; zapahnu svezina. Deniska veselo zviznu i osinu konje. Otac
Hristifor i Kuzmiov, pridrzavajui svoje sesire, uper:se pogled u brda... Ne ,hi bilo lose
da poprska kisa!
Trebalo je, izgleda, jos samo malo, jedan napor, i stepa bi pobedila. Ali neka nevidljiva,
ugnjetaka sila malopomalo okova vetar i vazduh, smiri prasinu, i opet, kao da niega
nije bilo, zavlada tisina. Oblak se sakri, sprzeni brezuljci se natrau^ rise, vazduh
poslusno uma; jedino sto su uznemireni vivci negde jecali i jadali se na sudbinu.
Ubrzo zatim pade vee.
III
Kroz veernji sumrak ukaza se velika jenospratna kua sa zaralim limenim krovom i
mrafrnim prozorima. Ova se kua nazvala kona&iste, mada u njoj nije imalo esUto
gde da se konai, a stojala je nasred stepe bez ikakve ograde. Malo podaIje od nje, crneo
se bedan mali visnjik ogrpen plotam od prua, a pod prozorima, sa oborenim teikim
glavama, stojali su uspavani suncokreti. U viSnjiku je kloparala mala vetrenjaa,
podignuta zato da bi egrtanjem plasila zeeve. I vise se nista nije videlo ni ulo oko
kue, osim stepe.
Cim su se karuce zaustavile kraj trema sa nastresnicom za konje, u kui se use radosni
glasovi - jedan muski, drugi zenski - zaskripaS? vrata na sarkama i kraj karuca u
tren oka iznie visoka, mrsava prilika, koja je mlatarala rukama i skutovima. To je bio
gazda konaiSta Mojsije Mojseji, sredovean ovek vrlo bledog lica i lepe
22
brade, crne kao zift. Odeven je bio v. iznoseni crni kaput na struk, koji je visio na
njegovim uskim ramenima kao na vesalici, dok su se skutovi kao krila sirili svaki put
kad bi Mojsije Mojseji od radosti ili od uzasa pljesnuo rukama, Osim toga kaputa, na
domainu su bile jos siroke bele aksire i kadiveni prsnik s mrkim cvetovima, nalik na
dzinovske stenice.
Mojsije Mojseji, poznavsi putnike, najpre prosto obamre od navale oseanja, zatim
pljesnu rukama i zastenja. Skutovi mu zavijorise na kaputu, leda se povise u luk i bledo
lice se iskrivi u takav osmeh kao da je dolazak karuca za njega bio ne samo prijatan
nego i bolno sladak.
- Ah boze moj, boze moj! - usitni on tankim, pevuseim glasom, sav zaduvan,
uzurban, smetajui svojim vrckanjem putnicima da izau4z kola. - Srenog li danas
dana za mene!/Ah, sta li sadeka treba da ponem! Ivane Ivaniu! Oe Kristifore! A
kakav jos to lepuskasti gospodi6i seii na boku, bog me video! Ah, boze moj, sta sam
se ukipio na jednom mestu pa ne zovem goste U sobu? Izvolite, najponiznije molim...
izvoliite samo! Dajte meni sve svoje stvari... Ah, boze moj!
Mojsije Mojseji, preturajui po karucama i pomazui gostima da iziu, najednom se
osvrte nazad i povika tako strasnim, prigusenim glasoin, kao da se davi, pa zove u
pomo:
- Solomone! Solomone!
- Solomone! Solomone! - ponovi u kui zenski glas.
Vrata na sarkama zaskripase i na pragu se pokaza omalen, mlad 1evrejin, ri, velikog
orlovskog riosa i sa elom usred retke, kovrdzave kose; imao je na sebi kratak, vrlo
iznosen kaput zaokrugljenih peseva i kratkih rukava, i kratke pantalonice od trikoa,
zbog ega se i sam inio kratak i kus, kao oerupana ptica. To je bio Solomon, brat
Mojsija Mojsejia. On prie karucaina utei, bez pozdrava, i smesei se nekako
udaovato.
23
- Ivan Ivani i otac Hristifor su dosli - ree mu Mojsije Mojseji takvim naglakom
kao da se bojao da mu ovaj nee poverovati. - O, maj', udnovatog sluaja, tako dobri
ljudi se digli pa dosli. Dede, Solomone, nosi stvari! Izvolite, dragi gosti!
Malo posle Kuzmiov, otac Hristifor i 1egoruska sedeli su ve u velikoj, mranoj i
praznoj sobi za starim hrastovim stolom. Taj sto je bio gotovo jedina stvar u odaji, jer u
velikoj sobi osim ovoga stola, sirokoga divana s pocepanom musemom i triju stolica, nije
bilo nikakvog drugog namestaja. Ali stolice tesko bi se mogle nazvati stolicama. To je
bila nekakva zalosna slika pravog namestaja, s musemom koja je odavno dotrajala, s
naslonima neprirodno zavaljenim unazad, zbog ega su stolice neobino liile na deje
sanke. Tesko bi ovek pogodio na kakvu je udobnost mislio nepoznati stolar zaturajui
tako nemilosrdno naslone; pre bi se pomislilo da tu i nije kriv stolar, ve neki prolaznik,
siledzija, koji je, zelei da se pohvali svojom snagom, savio stolicama naslone, zatim
uzeo da to popravi, pa ih jos vise zaturio. Soba je izgledala mrana. Zidovi su bili sivi,
tavanica i grede poaaveli, po podu su zjapile pukotine i zijale rupe bogzna kako
nastale (mislio bi ovek da ih je izbusio potpeticom opet onaj isti siledzija). Izgledalo je
da bi u sotai bilo mrano ak i kad bi se u njoj obesdlo i deset lampi. Ni na zidovima, ni
na prozorima nije bilo niega sto bd liilo na uikrase. Doduse na jednom zidu, u sivom
drvenom okviru, visila sm neka pravila s dvoglavim orlom, a na drugom, u istom takvom
okviru, nekakva gravira s natpisom Ravnodusnost ljudi. Prema emu su ljudi bili
ravnodusni, nije se moglo razumeti, jer je gravira bila jako potamnela od vremena i
neo.bino ispljuvana muvama. Soba je zaudarala na ustajalost i kiselinu.
Uvodei goste u sobu, Mojsije Mojseji nije prestajao da se uvija, pljeska dlanovima,
cifra i ra24
dosno uzvikuje; on je smatrao da je potrebno da sve to ini kako bi se pakazao neofoino
usluzan i ljubazan.
Kada su prosla ovuda nasa teretna kola? - upita ga Kuzmiov.
- 1edna partija je prosla danas sabajle, a druga se, Ivarie Ivaniu, odmarala
ovde o ruku i predvee otisla.
- A... prGe li ovuda Varlamov ili mozda jos nije prosao?
- Nij.e prosao, Ivane Ivaniu. 1ue sabajle proe njegov knjigovoa Grigorije
1egori d ree da je on, po svoj prilici, sadeka na salasu kod molokana.1)
- Vrlo dobro. Mi emo, dakle, sad najpre/Stii tovar, pa emo onda kod molokana.
/
- Sta vam je, Ivane Ivaniu! - uza$nu se Mojsije Mojseji pljeskajui rukama. -
Zar nou da idete? Vi lepo poveerajte i prenoite, a sutra, ako bog da, poi ete
sabajle i stii koga treba!
- Nema se kad, nema se kad... Izvinite, Mojsije Mojsejiu, drugi put emo, a
sada nemamo vremena. Posedeemo etvrt sata pa poi, a prenoiti mozano i kod
molokana.
- Samo etvrt asia! - jauknu Mojsije Mojseji. - Zar vas nije strah od boga,
Ivane Ivaniu! Natereete me da vam kape sakrijem i da katanac stavkn na vrata! Bar
se malo prihvatite i aja srknite!
- Nemamo vremena da se vazdan astimo - ree Kuzmiov.
Mojsije Mojseji naze glavu u stranu, previ kolena i istnari dlanove kao da se brani od
udaraca, pa s bolno slatkim osmehom stade preklinjati:
- Ivane Ivaniu! Oe Hristifoire! Ta budite tako doibri, srknite kod mene aja!
Zar sam ja, pobogu, tako rav ovek da se kod mene ni aj popiti ne moze? Ivane
Ivaniu!
') 1ena verska sekta.
25
- Pa de, aj mozes popiti - uzdahrm sansilosno otac Hristifor. - To nas nee
zadrzati.
- Pa hajde bas! - pristade Kuzmiov. Mojsije Mojseji uzdrhta, radosno
odahnu i
stresajui se, kao da je bas toga asa iskoio iz hladne vode u toplotu, pojuri vraj;ima i
povika strasnim, prigusenim glasom, kakvim je maloas zvao Solomona;
- Rozo! Rozo! Daj samovar!
Posle jednog minuta vrata se otvorise i u sobu, s velikim sluzavnikom u rukama, ue
Solomon.. Stavljajui sluzavnik na sto, on je podrugljivo gledao nekuda u stranu i kao i
ranije udno se osmehivao. Sad se pri svetlosti lampice mogao razabrati njegov osmeh;
on je bio vrlo slozen, i izrazavao mnogo oseanja, ali je jedno meu njima preovlaivalo
- otvoreno prezrenje. Kao da je mislio o neem smesnom i glupom, kao da nekoga nije
mogao trpeti i kao da je nekoga prezirao, neemu se radovao i ekao zgodan trenutak da
podsmehom uvredi i grohotora se nasraeje. Njegov dugi nos, debele usne i lukave,
izbuljene oi kao da su se jedva uzdrzavale da ne prsnu u smeh. Pogledavsi u njegovo
lice, Kuzmiov se zajedljivo nasmesi i upita:
- Solomone, zasto letos ne doe k nama u N. na vasar da pretstavljas Civute?
Pre dve godine, toga se i 1egoruska vrlo dobro seao. Solomon je u N. na vasaru, u
jednoj satri, izvodio scene iz jevrejskog zivota i poznjeo veliki uspeh. Podseanje na to
nije uinilo na Solomona nikakav utisak. Ne ogovorivsi nista, on izae i ubrzo se vrati
sa samovarom.
Kad je zavrsio posao oko stola, on ode u stranu, skrsti ruke na grudima, pa isturivsi
napred jednu nogu, zaustavi svoj podrugljivi pogled na ocu Hristiforu. Njegovo
nadmeno i prezrivo drzanje bilo je izazivako, ali u isti mah i neobino zalosno i
komino, jer sto se vise trudio da
26
svojom pozom Izazove poftovanje, tim su zivlje padale u oi njegove kratke pantalonice,
kus kaputi^ nos kao s karikature i sva njegova ptiija, oerupana pojava.
'
Mojsije Mojseji donese iz dru^e sobe stoliicu i sede malo podalje od stola.
- Prijatno! Izvolite! - poe on da zanima goste. - Nek vam je nazdravlje. Vi ste mi
retki gosti, mnogo retki, a oca Hristifora nisam video ve pet godina. I niko bas nee da
mi kaze iji je to tako dobar gospodifii? -upita on nezno, pogledajui u 1egorusku.
- To je sini moje sestre Olge Ivanovne - odgovori Kuzmiov,
- A kuda e?
- Da ui. U gimnaziju ga vodim.
Mojsije Mojseji iz uljudnosti dae svom Ucu izraz divljenja i znaajno zamaha
glavom.
- O, to je lepo! - ree on podigavsi prst prema samovaru, kao da mu preti. - To je
lepo! Iz gimnazije es izai tako veliki gospodin da emo ti svi kape skidati. Bies
pametan, bogat, s ambicijama, a mamica e se radovati. O, to je divno!
On pouta malo, protrlja voja kolena i poe tonom u kome se mesala sala sa
postovanjem:
- Vi me, bogme, izvinite, oe Hristifore, ali ja se spremam da napisem tuzbu vladici
kako vi trgovcima hleb ouzimate. Prilepiu na tuzbu taksu i napisati kako otac
Hristifor zacelo ima zaraenih para kad je poeo trgovati d vunu prodavati.
- Da, palo mi, eto, na um po starost... - ree otac Hristifor i zasmeja se. - Prebacio
sam se, brate, iz popovskoga esnafa u trgovaki. Umesto da sad kod kue sedim i bogu
se molim, ja se treskam kano faraon na svojim dvo'kolicama... Brige su to!
- Al, zato ete pare da namlatite!
- Taman posla! Dobiu ja supalj nos do oiju, a ne pare. Vuna nije moja, ve zeta
Mih.aila!
27
- Pa zasto on onda nije posao?
- Sta es... jos mu se majino mleko nije na usnama osusilo. Umeo je vunu da kupuje,
ali da je proda - ne ume, jos je mlad. Sve je svoje novce straio, hteo je da postane
gazda, da mu se ceo svet divi, a kad je stao da je krmi, ni cenu kostanja mu niko nije
ponudio. Natezao ti se momak celu godinu dana, pa najzad dosao k meni i veli: -
Tatice, prodajte vunu, smilujte se! Nista vam ja to ne znam! - Tako vam je to. Kad
doe u skripac, odmah - tatice, a ranije se i bez tatice moglo. Kada je kupovao nije
pitao, a sad, kad je dogorelo do nokata, zovi taticu. A sta moze tatica? Da nije Ivana
Ivania, ni tatica ne bi nista uinio. Muka ti je s njima!
- Da, muka ti je ziva, bogme, s decom! - uzdahnu Mojsije Mojseji. - Sestoro ih
imam. 1ednog ui, drugog lei, treeg na rukama nosi, a kad porastu, onda tek nastaju
nevolje. Ne samo sadeka nego je ak i u Svetom pismu tako bilo. Dok su u 1akova deca
bila mala, plakao je, a kad su mu porasla, jos gre je stao plaikati!
- Da, da... - slozi se otac Hristifor, zamisljeno gledajui u asu. - 1a, daduse, nemam
ega radi na Gospoda da ropem: doekao sam stare dane, kakve svima od boga zeMm.
Dobre Ijude sam kod sebe pogostio, sinove sam na put izveo i sada sam slobodan; svoju
duznost sam izvrsio, svet mi je, ako ushtem, na sve etiri strane otvoren. 2ivim polagacko
sa svojom popadijorn, jedem, pijem i poivam, radujem se unuuima i bogu molim, a
nista mi vise i ne treba. Zivim kao bubreg u loju i niko me se ne tie. Od roenja nisam
nikakve zalosti imao i sad ako bi me. reciino, car upitao: Sta ti treba? Sta zelis? Ta bas
mi nista ne treba! Sve imam i za sve bogu hvala. U celom gradu nema oveka
srenijeg od mene. Samo, eto, grehova imam mnogo, ali opet mora se i to rei, jedini
je bog bez greha. Zar nije tako?
28
- Vala, tako je. _^
- Ono jest, zuba nemam, sevaju mi stare kojSti.jte as ovo, as ono... tu je sipnja i
druge zavrzlame... Pcrboljevam, snaga izdala, ali, kazi i sam, dosta sam ziveo!
Osamdeseta mi je! Ne moze se veito ni ziveti, treba znati meru.
Otac Hristifor se najednom neega seti, zagjcnu se nad asom i zakaslja od smeha.
Mojsije Mojseji se takoe iz utivosti zasmeja.
- Budalastine! - ree otac Hristifor i odmahnu rukbm. - Doe mi u goste moj stariji
sin Gavrilo. On je svrsio medicinu i radi u ernjigovskoj guberniji kao samoupravni
lekar. Dakle...' velim ja njemu: Eto, rekoh, sipnja, te ovo, te ono... Doktor si, lei
oca! On me omah skide, pokuca, poslusa, pa razne tamo zavrzlame... trbuh izgnjei, i
zatim ree: Vama, tatice, veli, treba da se leite komprimiranim vazduhom.
Otac Hristifor se zaceni od grevita smeha, sve ga suze oblise, te ustade.
- A ja mu velim: Nek ie s milim bogom taj komprimiraini vazduh! - izgovori on
kroz smeh i O'dmahnu obema rukama. - Nek ide s milim bogom!
Mojsije Mojseji se takoe ize i uhvativsi se za trbuh, zaceni se od nekog piskutavoig
smeha, slinog lajanju pudlice.
- Nek ide s milim bogom taj komprimirani vazduh! - ponovi otac Hristifor smejui
se grohotom.
Mojsije Mojseji podize glas za dva tona vise i tako se grevito zasmeja da se jedva
odrza na nogama.
- O, boze moj... - stenjao je on kroz srneh. - Ne mogu da dahnem... Tako ste me
nasmejali, da... jao!... Izdahnuu...
On se smejao i govorio, a ovamo je, meutim, preplaseno i podozrevajui pogledao u
Solomona koji je stojao u ranijoj pozi i smesio se. Sudei 29
po njegovim oima i osmehu, on je prezirao i mrzeo ozbiljno, ali to nikako nije pristajalo
njegovoj oerupanoj figurici, te se 1egoruski inilo da su taj izazivaki stav i pakosni,
prezrivi dzraz, hotimini, da bi izigravao budalu i nasmejao drage
goste.
Ispivsi utei sest asa, Kuzmiov rasisti pred sobom mesto na stolu, uze torbicu, onu
istu sto mu je, dok je pod kolima spavao, lezala pod glavom, odveza vrpcu na njoj i
istrese je. Iz torbice se prosuse na sto sveznjevi novanica.
- Dok jos ima vremena, hajdete, oe Hristifore, da prebrojimo pare - ree Kuzmiov.
Videvsi novce, Mojsije Mojseji se zbuni, ustade i kao pazljiv ovek koji ne zeli da zna
tue tajne, na prstima i masui rukama, izie iz sobe. Solomon ostade na svome mestu.
Koliko ima sveznjeva sa bankama od jedne rublje? - poe otac Hristifor.
- Pedeset... Od po tri rublje eveeset... A banke od dvadeset pet i sto rubalja slozene
su u sveznjeve od hiljadu rubalja. Vi odbrojte sedam hiljada osam stotina za Varlamova,
a ja u brojati za Guaievia. Samo pazite, nemojte da se zabunite...
1egoruSka nika nije vieo toliko novaca koliko ih je sad bilo na stolu. Novaca je
verovatno bilo vrlo mnogo, jer je svezanj od seam hiljada osam stotina, koji je otac
Hristifor odvojio za Varlamova, prema celoj gomili izgledao vrlo mali. U drugoj prilici
bi toliki silni novci mozda zaprepastili 1egorusku i nagnali ga da razmislja o tome koliko
se evreka, zerniki i kolaa s makom moze kupiti za toliku gomilu, a sad je sve
posmatrao ravnodusno i samo je oseao odvratni miris trulih jabuka i gasa, koji se sirio
od novaca. Bio ie izmuen truckanjem na karucama, umoran i spaValo mu se. Glava mu
je padala od umora, o5i se lepile, a rnisli mrsile kao konci. Da se samo moglo, on bi sa
zadovoljstvom spustio glavu na sto, za
30
tvorio oi da ne vidi lampu i prste sto su mu se micali nad gomilom, i pustio svoje
klonule, sanjive misli da se jos vise zamrse. Kad se upinjao da ne drema, plamen u
lampi, solje i prsti su se udvajali, samovar se ljuljao, a miris trulih jabuka kao da je bio
jai i odvratniji.
- Ah, te pare, te pare! - uzdisao je otac Hristifor osmehujui se. - Bas je rnuka s
njima! Sad moj Mihailo sigurno spava, i prisniva mu se da u mu toliku gomilu doneti.
- Vas j Mihailo Timofeji je ovek nerazuman - refl'e poluglasno Kuzmiov -
nije on za ovai posao/ a vi ste promuurru i lako ete pojmiti. Mogli 1biste mi dati, kao
sto sam govorio, vasu vunu, ua se vratiti kui, a ja bih vam, eto, dao jos po/pola rublje
povrh cene, prosto iz postovanja./
- Ne, Ivane Ivaniu - uzdisao je otac Hristifor. - Hvala vam na paznji... Naravno,
da se ja pitam, ne bih ni rei rekao, ali, sami znate, vuna nije moja...
Mojsije Mojseji ue na prstima. Trudei S6 iz paznje da ne gleda u gomilu novaca, on
se prikrade 1egoruski i pnviie ga odostrag za kosulju.
- Odider, gospodiiu - ree on poluglasno, - da ti pokazem jednog meou. Mnogo
je strasan, ljut! Uu!
Sanjivi 1egoruska ustade i tromo se krete za Mojsijem Mojsejiem da vidi medveda.
Kad je usao u jednu prilino malu sobu, njemu, jos pre nego sto je ista ugledao, stade
dah od nekog kiselog 1 ustajalog zadaha koji je ovde bio mnogo gusi nego u velikoi
sobi i odovud se, po svoj priMci, i sirio po celoj kui. 1ednu polovinu sobe zapremala je
velika postelja, pokrivena prljavim ]'organom, a rugu - orman s fiokama i gomile
svakojakih prnja, poinju6i od dobro ustirkanih suknji pa do etinjih gaica i
naramenica. Na ormanu je gorela lojana svea.
31
Umesto obeanjoga medveda, 1egoruska spazd veliku, vrlo debeli^ 1evrejku, raspletene
kose, u crvenoj flanelskoj tialjini s crnim bobicama; ona se s mukom provlacjla kroz uski
prolaz izmeu postelje i ormana, sa islugim bolnim uzdasima kao da je bole zubi.
Ugleavsi 1egorusku, ona naini plano lice, otegnuto uzdahnu i pre nego sto se dete
pribra, ona mu gurnu pod nos krisku hleba, namazanu medom.
1edi, dete moje, jedi! - ree ona. - Ti si ovde bes mamice i nema ko da te nahrani.
1edi.
1egoruska stade jesti, mada mu posle bonbona i kolaa s makom koje je jeo svaki dan
kod kue, nimalo nije prijao med, pun voska i pelinjih krila, On je jeo, dok su ga
Mojsije Mojseji i 1evrejka gledali i uzdisali.
- Kuda ides sad, dete moje? - upita 1evrejka.
- Da uim - odgovori 1egoruska.
- A koliko vas mamica ima?
- Samo mene. Nema vise nikoga.
- Aoh! - uzdahnu 1evrejka i podize oi gore. - Sirota mamica, sirota mamica! Kako
li e tugovati i plakati! Kroz godinu dana i mi emo nasega Nauma odvesti da ui! Oh!
- Ah, Naum, Naum - uzdahnu Mojsije Mojseji, i na njegovom bledom licu koza
nervozno zadrhta. - Samo da nije tako bolesljiv!
Prljavi jorgan se pomae i ispod njega se <ukaza grgurava deja glava na vrlo tankom
vratu; dva crna oka blesnuse i radoznalo se zaustavise na 1egoruski. Mojsije Mojseji i
1evrejka, ne prestajui da uzdisu, priose ormanu i stadose govoriti o neemu jevrejski.
Mojsije Mojseji je govorio poluglasno, dubokim basom, i njegov jevrejski govor je liio
na neprekidno: galgalgalgal, a zena mu je odgovarala tankim ureim glasiem, te je
u nje ispadalo nest nal'ik na tutututu... Dok su se oini dogovaarali, ispod prljavog 32
jorgana provki druga grgurava glavica na tankom vratu, za njom trea, potom etvrta...
Da je 1egoruska imao zivu mastu, mogao je pomisliti da pod jorganom lezi stoglava
azdaja.
- Galgalgal... - govorio je Mojsije Mojseji.
- Tutututu... - odgovarala mu je 1evrejka. Dogovor se svrsi time sto 1evrejka sa du
bokim uzdahoin otvori orman, odvi tamo neku zelenu krpicu i izvadi iz nje veliki
leciderski kola od razi, u obliku srca.
- Uzmi, dete moje - ree ona pruzajui 1egoruski kola. - Sada ovde nemas
mamice, nema ko poklon da ti da.
1egoruska gurnu kola u dzep i uputi se vratima, jer se prosto gusio od ustajala kisela
vazduha u kome su domaini ziveli. Vraitivsi se u veliku sobu, on se namesti na divanu
sto je mogao udobnije i pusti mislima na volju.
Kuzmiov je bas u taj mah zavrsio brojanje i vraao novce u torbicu. Nije se prema
njima ponasao bas s mnogo postovanja i gurao ih je u prljavu torbicu bez ikakve milosti,
tako ravnodusno kao da nisu bili novci ve otpaci hartije.
Otac Hristifor je razgovarao sa Solomonom.
- Dakle, sta je, Solomone premudri? - pitao je zevajui i krstei usta. - Kako idu
poslovi?
- Za kakve to poslove pitate? - odvrati Solomon i pogleda tako pakosno kao da su ga
sumnjiili za kakav zloin.
- Pa tako, uopste... Sta mi radis?
- Sta raim? - upita Solomon i sleze ramenima. - Sto i ostali... Vidite da sam lakej.
1a lakej kod brata, brat lakej kod prolaznika, prolaznici lakeji kod Varlamova, a kad bih
ja imao desetak miliona, onda bi Varlamov bio moj lakej.
- A zbog ega bi on bio tvoj lakej?
- Zbog ega? Pa zato sto nema nijednioga gospodima ili milionara koji ne bii, samo da
stekns
1 Cehov: Stepa
33
1os koju kopejku, stao lizati ruke sugavom ivutinu. 1a sam sad fugavi i bedni ivutin,
svi me gledaju kao pseto/ a kad bih imao para, onda bi Varlamov preda mnom izigravao
budalu, kao Mojsije pred vama.
Otac Hristifor i Kuzmiov se zgledase. Nijedan ni drugi nisu razumeli Solomona.
Kuzmiov ga strogo i suvo pogleda pa upita:
- Kako to ti, glupae jedam, uporeujes sebe sa Varlamovim?
- Nisam jos toliko glup da uporeujem sebe sa Varlamovim - odgovori Solomon
padrugljivo, merei svoje sagovornike. - Mada je Rus, Varlamov je u dusi sugavi
ivutin: ceo mu je zivot u novcima i bogaenju, a ja sam svoje pare u pei spalio. Meni
nisu potrebni ni novci, ni zemlja, ni ovce, i nije mi stalo da me se boje i skidaju kape kad
prolazim. Znai da sam pametniji od vaseg Varlamova i da vise liim na oveka!
Malo posle 1egoruska kroza san u kako Solomon glaso.m potmulim i promuklim od
mrznje koja ga je gusila, brzajui i vrskajui, poe o 1evrejima; u poetku je govorio
pravilno ruski, zatim pree na ton onih sto priaju sale iz jevrejskog zivota i stade
govoriti kao vasarski lakrdijas s pre teranim jevrejskim naglaskom.
- ekaj... - prekide ga otac Hristifor. - Ako ti se tvoja vera ne dopada, ti je
proraeni, a pcdsmevati se, greh je; nije nikakav ovek onaj ko se svoioj veri ruga.
- Vi nista ne razumete - grubo ga prekide Solomon. - 1a vama o jednom, a vi
drugo...
- E, bas se vidi da si glup ovek - uzdahnu otac Hristifor. - 1a te pouavam kako
umem, a ti se ljutis. 1a tebi staraki, polako, a ti zapeo kao uran: pu, pu, pu!
Bas si udan, zaista...
Ue Mojsije Mojseji. On uznemireno pogleda Solomona i svoje goste, ,i koza na licu
opet mu nervozno zadrhta. 1egoruska se osvrte i pogleda oko sebe; letimice on spazi
Solomonovo lice i to bas
34
u asu kad je s tri etvrtine bilo okrenuto preitta njemu i kad mu senka od dugog nosa
presee sav levi obraz; prezriva osmeha, pomesana sa tom senkom, blistavih,
podrugljivih oiju, ohola izraza, Solomon sa svojom oerupanom pojavom, koja se
udvajala i treperila pred 1egoruskinim oima, sa vise nije bio nalik na budalu, nego na
nesto poput neistog duha sto se pokatkad samo u snu prisni.
- Ala vam je ovaj kao sumanut, Mojsije Mojsejiu, bog ga video! - ree s osmehom
otac Hristifor. - Trebalo bi da ga negde smestite, ozenite, da uinite nesto... Prosto ne
lii na oveka...
Kuzmiov se Ijutito namrsti. Mojsije Mojseji opei uznemireno i ispitivaki pogleda i u
brata i u goste.
- Solomone, izii odavde! - strogo ree on. - Izii!
I on doade jos nesto jevrejski. Solomon se krto nasmeja pa izie.
- A sta je to bilo?.- uplaseno upita Mojsije Mojseji oca Hristifora.
- Zaboravlja se - odgovori Kuzmiov. - Nasrtljiv je mnogo o sebi uobrazava.
- To sam i slutio! - uzasnu se Mojsije Mojseji, pljesnuvsi rukama. - Ah, boze moj!
boze moj! - promrmlja on poluglasno. - Ali vi budite tako dobri pa izvinite i nemojte
primiti srcu. To je strasan ovek, strasan ovek! Ah, boze moj! boze moj! On mi je roeni
brat, ali oskn jaa nisam cd njega nista drugo doziveo. On nije, znate...
Mojsije Mojseji zaokruzi prstom po elu i produzi:
- Nije pri istoj svesti... propao ovek. ProSto ne znam sta s njim da radim! Nikoga ne
voli, nikoga ne postuje, nikoga se ne boji... Znate li, svakome se smeje, govori gluposti, u
oi krese svakom. Neete mi verovati, jednom je dosao ovamo Varlamov, a Solomon
mu je tako nesto izvalio da je ovaj udario biem i njega i mene... A zasto 3`
35
mene? Zar sam ja kriv? Bog iriu ilzeo pamet; to je, dakle, bozja volja; zar sam ja zato
kriv?
Citavih deset roinuta Mojsije Mojseji stalno je poluglasno mrrnljao i uzdisao:
- Nou ne spava, ve stalno misli, misli, misli, a o emu misli, bog bi ga znao. Pries
mu nou, a on se ljuti i smeje. On ni mene ne voli... I nista nee! Tatica je, kad je
umirao, ostavio i njemu i meni po sest hiljada rubalja. 1a sara kupio sebi ovo konaiste,
ozenio se i sadeka deice imam, a on je svoje pare spalio u pei. Bas steta, bas steta! Sto
da ih pali? Tebi ne treba, daj ih onda meni, a sto da ih palis?
Najednom vrata na sarkama zaskripase i pod so zaljulja od neijih koraka. 1egorusku
zaduhnu lak vetri i uini mu se kao a neka velika crna ptica prolete mimo njega i
ukraij samog lica mu zamaha krilima. On otvori oi... Ujak s torbicom u rukama,
spreman da krene, stojao je kraj divana. Otac Hristifor, drzei svoj cilinder sjrokog
oboda, klanjao se nekome i smesio se, ne meko i umiIjato kao obino, nego s
postovanjem i usiljeno, sto nikako nije pristajalo njegovome licju. A Mojsije Mojseji
je, kao da mu se telo razlomilo na tri dela, balansirao i na svaki nain se trudio da se ne
raspadne u komade. 1edino je Solomon, kao da se nista nije desilo, stojao u uglu,
skrstivsi ruke, i prezrivo se smesio kao i dotada.
- Vasa svetlosti, 'izvinite, kod nas nije isto! - stenjao je Mojsije Mojseji s
bolnoslatkdm osmehom, ne primeujui ve ni Kuzmiova ni oca Hristifora, i
balansirajui celim telom da se ne bi raspao. - Mi smo ljudi prosti, vasa svetlosti!
1egoruska protrlja od. Nasred sobe je zbilja stojala njena svetlost u obliku mlade, vrlo
lepe i pune zene u crnom ruhu i slamnom sesiru. 1os pre nego sto je stigao da joj
razgleda crte, 1egoruski pade odnekud na pamet ona usamljena, stasita topola koju je
vddeo po danu na bregu. 36
- 1e li prolazio danas ovaida Varlamov? - upita zenski glas.
- Nije, vasa svetlosti - odgovori Mojsije Mojseji.
- Ako ga sutra vidite, zamolite ga da svrati kod mene na asak.
Najednom, sasvim neoekivano, vrlo blizu svojih oiju, 1egoruska spazi crne kadivaste
obrve, velike kestenjave oi i negovane zenske obraze s jamicama, od kojih se,'kao zraci
od sunca, razlivao osmeh po svem licu. Nesto divno zamirisa. - Lep deki! - ree
dama. - iji je? Kazimire Mihailoviu, pogledajte kakva divota! Boze moj, on spava!
Bucove moj mali...
I dama snazno poljubi 1egorusku u oba obraza, a on se nasmesi i mislei da spava,
zatvori oi. Sarke na vratima zaskripase i use se uzurbani koraci: neko je ulazio 'i
izlazio,
- 1egoruska, 1egoruska - u se prigusen sapat dvaju glasova. - Ustani da idemo!
Neko, izgleda Deniska, jispravi 1egoruSku na noge i povede ga za ruku; idui, on otvori
malice oi, i jos jednom vide lepu zenu u crnom odelu koja ga je poljubila. Stojala je
nasred sobe i gledala kako on odlazi, smesei se i masui mu prijateljski glavom.
Prilazei vratima, on vide nekog lepog i snaznog crnomanjastog oveka u polucilinderu i
dokolenicama. To je sigurno bio damin pratilac.
- Stoj! - u se iz dvorista.
Kraj kunog praga 1eg&ruska spazi move, raskoSne karuce i par vranaca. Na boku je
sedeo lakej u livreji s dugim biem u rukama. One sto su odlazili, jedino je Solornon
izisao da isprati. Lice nu je bilo napregnufco od uzdrzavanja da se ne zakikoe; gledao
je tako kao da je vrlo nestrpljivo ekao da gosti odu pa da im se do mile volje nasmeje.
- Grofica Dranjicka - prosapta otac Hristifor ulazei u kola.
37
- Da, grofica Dranjioka - ponovi Kuzml
ov takoe sapatom. /
Utisak sto ga je dinio grofiin dolazak bio je verovatno vrlo snazan, jer je ak i Deniska
govorio sapatom; on se usudio da osine alate tek kad su karuce presle etvrt vrste i kad
se daleko iza njih, umesto konaista, video samo slab plamiak.
IV
Ko je, najza, taj nedostizni, taianstveni Varlamov, o kome tako mnogo govore, koga
prezire Soloraon i koji je potreban ak i lepoj grofici? Sedei napred pokraj Deniske,
polusaniivi 1egoruska je mislio bas o tom oveku. Nikada ga nije video, ali je vrlo esto
slusao o njemu i zamisljao ga u svojoj uobrazilji. Bilo mu je poznato da Varlamov ima
nekoliko desetina hiljada hektara zemlje, na stotine hiljada ovaca i vrlo mnogo para; o
njegovom nainu zivota i zanimanju, 1egoruSka je znao samo to da se uvek vrzma po
ovim mestima i da ga uvek traze.
1egoruska je u svojoj kui mnogo slusao i o grofici Dranjickoj. Ona je takoe imala
nekoliko desetina hiljada hektara zemlje, mnogo ovaca, svoju ergelu i mnogo para, ali se
nije vrzmala, ve je zivela na svome bogatom imanju o kome su poznanici i Ivan
Ivani, koji je vise puta bivao poslom kod grofice, priali udesa; tako su govorili da se
u grofiinoj dvorani za primanje, gde vise portreti svih poljskih kraljeva, nalazi veliki
trpezarijski asovnik u vidu stene, na kojoj propet sloji zlatan konj s oima od
brilijanata, a na konju je zlatan konjanik sto svaki put kad asovnik izbija, razmahuje
sabljom desno i levo. Priali su takoe da je grofica dvaput godisnje davala bal na koji je
pozivala plemie i inovnike iz cele gubernije i da joj je dolazio ak i Varlamov; svi su
gosti tada pili aj iz srebrnih samovara, jeli sve same neobiae stvari (na primer, zimi,
na Bozi, sluzU` se
38
malina i bastenske jagode) i igralo se uz muziku koja je i dan i no svirala...
Kako je samo lepa! - mislio je 1egoruika seajui joj se lica i osmeha.
Kuzmiov je verovatno, takoe mislio o grofici, jer kad karuce preose dve vrste
otprilike, on ree:
- A opasno li je potkrada taj Kazimir Mihailovi! Pre tri godine, kad sam, ako se
seate, od nje kupovao vunu, na samoj mojoj ikupovini zaradio je tri hiljade.
- Od Poljaka se drugo i ne moze oekivati - ree otac Hristifor.
- A ona i ne haje. Davno je reeno, mlado - ludo. Glava joj je jos vetrenjasta!
1egoruski se odnekud htelo da misli samo o Varlamovu i grofici, naroito o njoj.'Njegov
sanjivi mozak se potpuno otpadio od obinih misli, mutio se i zadrzavao samo slike
fantastine, kao iz bajki, koje imaju tu dobru stranu sto se nekako same od sebe, bez
ikakve brige onoga koji misli, raaju u mozgu i oipet same isezavaju bez traga - treba
samo dobro glavom stresti; uostalom, sve sto je bilo oko njih nije ni islo na ruliu obinim
mislima.
Brezuljci, koji su se crneli na desnoj stranl, kao da su skrivali nesto neznano i strasno, a
levo je sve nebo nad vidikom zahvatila purpurna rumen; tesko je bilo pogoditi da li je to
negde izbijao pozar ili se mozda mesec spremao da izae. Daljina se videla kao po danu,
ali se njena nezna Ijubiasta boja, zastrta veernjom maglom, ve sva bese izgubila, a
itava se stepa pritajila u toj magli, kao deca Mojsija Mojsejia pod jorganom.
U julske veeri i noi, prepelice i prdavci ve ne daju glasa od sebe, slavuji ne pevaju po
sumskim dolinama, niti cvee mirise, ali je stepa jos uvek divna i puna zivota. Tek sto
sunce zae i zemlju obavije magla, a svakidasnja se amotinja zaboravi, sve mine, i stepa
lako odahne punim gru
39
dima. Mozda zato sto trava ne vjdt^appmrini svoju starost, u njoj zapoinjejveselo,
mladalako brujanje, kakvoga danjp^rSnia; pucketanje, zvizdukanje, grebanje, stepski
basovi, tenori i soprani - sve se to sliva u neprekidni, jednoliki sum, uz koji je oveku
prijatno da se sea i predaje seti. 1ednoliko brujanje uljuljkuje kao uspavanka; putujes
i oseas kako tones u san, a najednom odnekud dopre ostri, nemirni krilk budiie ptice,
ili odjekne nekakav nerazgovetan zvuk, nalik na neijd glas, kao neko zaueno aa! -
i dremez sklapa kapke. Ili opei ides pored udoline gde ima dzbunja i ujes kako ptica,
koju Ijudi stepe zovu spavaljka, nekome vie: spim! spim! spim!, dok se druga
kikoe ili se zagrcnula od histerienog plaa: sova je to. Kome li kliku i ko ih slusa u toj
ravnici, sam bog zna, ali u njihovom kriku ima mnogo tuge i zalbe... Mirise na seno, na
osusenu travu i pozno cvee, i taj miris je gust, otuznosladak i nezan. Kroz maglu se sve
vidi, ali se tesko mogu razaznati boja i obrisi predmeta. Sve izgleda drugaije nego sto
je. Ides i najedainput vidis napred, kraj samoga puta, stoji oblije nalik na monaha; ono
se ne mie, eka, i kao da nesto drzi u rukama... Da nije razbojnik? Ta prilika se
priblizava, raste najzad se poravnjava sa karucama i vidite da nije ovek ve usamljeni
zbun ili veliki kamen. Iste takve nepomine prilike, kao da nekog ekaju, stoje i po
brezuljcima, kriju se iza humki, izviruju iz korova i sve lie na ljude, pa ulivaju
nepoverenje.
A kad se mesec javi, no postaje bleda i tamna. Magle kao da nije ni bilo. Vazduh je
prozraan, svez i topao; svuda se lepo vidi i mogu ak da se razlikuju pojedine stabljike
korova kraj puta. Daleko oko sebe ovek moze da vidi lobanje i kamenje. Podozriva
oblija, nalik na monahe, na svetloj pozadini noi ine se jos crnja i gledaju sumornije.
Sve ese i ese sred jednolikog brujanja, uznemirivsi nepokretni vazduh, odjekne
ne40
ije zaueno: aa!..i uje se !kriik budne ili zadremale ptice. Siroke senke preleu
ravnicom kao oblaci po nebu, a u nedokunoj daljini, ako se dugo u nju zagledas, dizu se
i gomilaju jedna nad drugom maglovite, fantastine slike... oveku bude pomalo
strasno. A pogledas ld u bledozeleno, zvezdaraa osuto nebo, na kome nema ni oblaka ni
pege, shvatis zasto je topli vazduh nepakretan, zasto priroda bdi i zasto se boji da se ma i
malo pokrene: tesko joj je i bolno da izgubi ijedan trenutak zivota. O nedoseznoj dubini
i beskrajnosti neba moze se suditi samo na moru, i u stepi nou, kad sja meseina.
Strasno je, prekrasno i puno miloste, gleda te eznjivo i mami sebi, a od njegove divote
obuzima te vrtoglavica.
Putujes sat, dva... Na putu te susree utljivi starachum ili kamena zena, koju je
postavio bogzna ko i kada, bez suma preleti nad zemljom nona ptica i tebd
malopomalo dolaze na um stepske legende, prie namernika, bajke dadilja sa stepe i sve
ono sto si sam umeo videti i osetiti dusotn. I.tada u cvranju insekata, u sablasnim
oblijima i huraovima, u plavom nebu, u meseevoj svetlosti, u leprsanju none ptice, u
svemu sto vidis i ujes, poinjes da slutds velianstvo lepote, mladost, procvat svih moi
i strasnu ze za zivotom; dusa se odaziva divnom, divljem zaviaju i pozelis da zajedno
sa nonom pticom poletis nad stepom. U velianstvenom zanosu lepote, u suvisku sree,
oseas neku napregnutost i tugu, kao da stepa uvia da je usamljena, da su njeno
bogatstvo i dusa za svet izgubljeni, da ih niko nije opevao, da nikome nisu potrebni, i
kroz radosnu graju ujes kako tuzno, oajno doziva: pesnika! pesnika!
- Stoooj! Zdravo, Pantelija! 1e li sve u redu? - Hvala bogu, Ivane Ivaniu!
- Da niste, deco, videli Varlamova?
- Ne, nismo ga videli.
1egoruska se probudi i otvori oi. Karuce se bdhu zaustavile. Udesno, daleko po putu,
otegao se 41
niz teretnih kola dko kojih su se vrzmali neki Ijudi. Sva ta ko!a, zato sto su na njima
lezali tovari vune, izgledala su vrlo visoka i kao naduvana, a konji - majusni i kratkih
nogu.
- Valja nam, dakle, sad poi molokanu - glasno je govorio Kuzmiov. - ivutin mi
je kazivao da je Varlamov na konaku kod molokana. Kad je tako, ostajte u zravlju,
prijatelji! Zbogom!
- Zbogom posao, Ivane Ivaniu! - odgovori nekoliko glasova.
- Nego znate sta, deco - zivo ree Kuzmiov - kako bi bilo da vi povedete moga
malog! Sto da se uzalud s nama lomi na putu? Namesti ga, Pantelija, kod sebe na
denjak, pa krenite polako, a mi emo vas stii. Hajde, 1egore! De, poi!...
jegoruska sie s boka. Nekoliko ruku ga prihvati, podize visoko gore i on se oseti na
neem velikom, mekom i pomalo vlaznom od rose. Sad mu se inilo da mu je nebo blizu,
a zemlja daleko.
- Ej, uzmi svoj kaputi! - viknu negde daleko dole Deniska.
Ogrta i zavezljaj, dobaeni odozdo, paose kraj 1egoruske. On brzo, ne zelei ni o
emu da misli, stavi pod glavu zavezljaj, pokri se ogrtaem i, protezui noge sto je igda
mogao, 1ezei se zbog rose, zasmeja se od zadovoljstva.
Spavati, spavati, spavati... - mislio je on.
- A vi ga, vragovi, nemojte dirati! - u se odozdo Deniskin glas.
- U zdravlju, prijatelji! Zbogom! - viknu Kuzmiov. - Uzdam se u vas!
- Ne brinite, Ivane Ivaniu!
Deniska viknu na konje, karuce zalosno zaskripase i kretose, ali sada ne putem, ve
nekuda u stranu. Oko dva minuta bilo je tiho, kao da su sva kola pospala, i samo se ulo
kako u daljini inalopomalo zarnire zveckanje kofe, privezane iza karuca. Ali evo ispred
karavana neko viknu:
- Kirjvjjia, kreei!
42
Zaskripase najpre prednja kola, za njima druga, trea... 1egoruska oseti kako se kola na
kojima je on lezao, nakretose, i takoe zaskripase. Pokrenuo se itav niz kola. 1egoruska
se Vrse uhvati rukom za vrvcu kojom je bio zaveza,n denjak vune, opet se nasmeja od
zadovoljstva, namesti u zepu medeni kola, i njega ubrzo poe hvatati san, kako se to
obiho desavalo kodkue, u postelji... Kad se probudio, sunce je ve izlazilo; nekl
brezuljak ga je zaiklanjao, a ono, trudei se da poskropi svetlosu svet, vredno je
rasipalo svoje zrake na sve strane i zalivao horizont zlatom. 1egoruski se inilo da nije
stojalo na svom mestu, jer se jue raalo pozadi, iza njegovih lea, a danas mnogo vise
ulevo... Pa ni itava okolina nije liila na juerasnju. Brezuljaka ve nije bilo, a svuda,
kud okom pogledas, pruzila se beskrajna, nevesela ravnica rujeve boje; tamoamo dizale
se po njoj omalene humke i proletali juerasnji gavrani. Daleko ispred njih beleli se
zvonici i kuice nekog sela; bila je nedelja i ukrajinski seljaci sedeli su kod kua,
pekli i kuvali - to se videlq po dimu koji se dizao iz svih dimnjaka i kao sivkastop]ava,
providna koprena, lebdeo nad selom. Izmeu krovinjara i iza crkve plavila se reka, a za
njom se maglila daljina. Ali nista nije tako malo liilo na juerasnjicu, kao put. Nesto
neobino siroko, prostrano i golemo otezalo se kroz stepu umesto puta; to je bila siva
traka, dobro ugazena i pokrivena prasinom, kao i drugi drumovi, ali siroka preko sto
metara. Svojim prostranstvom ona je u 1egoruski probudila nedoumicu i navela ga na
misli iz bajki. Ko to po njojzi ide? Kome je potreban toliki prostor? Nerazumljivo i
udnovato. Moglo se zbilja pomisliti da u Rusaji joS nije nestalo divljudi,
dzinovskoga koraka, kao sto je Muromec Ilija i Solovej Razbojnik i da jos nisu
izumrli konjisarci drevnih junaka. 1egoruska pogleda niz put, zamisli da vidi sest visokih
kolesnica kako uporedo jure, kao one sto ih je viao
43
na slikama u svestenoj istoriji; u tey 'kolesnice upregnuto je po sest divljih, razigraijah
konja, i dok one svojim visokim tookovima dizu u nebo oblake prasine, konjima
upravljaju ljudi kakvi se samo mogu sniti i ponii u prizorima iz bajke. I kako bi sve te
pojave priliile stepi i tom putu kad bi samo postojale!
Duz cele desne strane puta njihali su se telegrafski stubovi s dvema zicama. Postajui
sve manji i manji, njih je kod sela nestajalo iza kua i zelenila, zatim su se opet javljali u
ijubiastoj daljini kao vrlo male, tanusne palice, nalik na pisaljke zabodene u zemlju. Na
zicama su uali jastrebi, kopci i vrane i ravnodusno gledali na povorku teretnih kola
koja se kretala.
1egoruska je lezao na poslednjim kolima i zato ih je mogao videti sva redom. U tom nizu
ih je bilo svega oko dvadeset i svaki vozar gonio je po troja kola. Kraj poslednjih kola,
na koiima je bio 1egoruska, ilao je starac bele brade, isto onako mrsav i malog rasta kao
otac Hristifor, stroga i zamisljena lica, preplanula od sunca. Po svoj prilici, ovaj
staracnije bio ni strog ni zamisljen, ali njegovi crveni kapci i dugi, ostri nos davali su mu
licu strogi, suvi izraz, kao kod ljudi naviknutih da usamljeniki misle o ozbiljnim
stvarima. Kao i na ocu Hristiforu, na njemu je bio cilinder sirokog oboda, ali ne
gospodski, ve tojani 1 mrkocrven, pre nalik na zarubljenu kupu nego na cilinder. Bio je
bos. Verovatno po navici koju je stekao na zimskoj studeni, kad mu se zacelo esto
dogaalo da se mrzne kraj teretnih kola, on je, idui, lupkao sebe po bedrima i tapkao
nogama. Primetivsi da se 1egoruska probudio, pogleda ga i ree, grei se kao od zime:
- A, probudio si se, junae! Ti, kanda, bese sini Ivana Ivania?
- Ne, sestri sam...
- Ivana Ivania, velis? A ja, eto, 6izmice skinuo i bos skakuem. Nozice su mi bolesne,
pro
44
mrzle, pa je bez izama nekako lagodnije... 1a, lagodnije mi, detiou... Da reem, 'vako
bez izama... Velis, sestri si mu? Ako e, dobar je to ovek... Nek mu bog da zdravlja...
1a... Velim za Ivana Ivania... Kod roolokana je otisao... O, Gospodi pornihij!
Starac je i govorio tako kao da je bilO' vrlo hladno, s prekidima i ne otvarajui estito
usta; a usnene suglasnike je izgovarao ravo, zamuckujui na njima, kao da su mu se
usne smrzle. Obraajui se 1egoruski, nijednom se nije osmehnuo i izgledao je strog.
Za dvoja kola dalje isao je s biem u ruci ovek u dugom crvenkastom kaputu, kaketu 1
izmama sa smaknutim sarama. Nije bio star; mogao je imati oko etrdeset godina. Kad
se on osvrte, 1egoruska spazi dugo, crveno lice, s retkom jareora braddcom i sa
izrastajem pod desnim okom, nalik na suner. Osim ite vrlo ruzne guke, on je imao jos
jedno naroito obelezje, koje je ostro padalo u oi: u levoj ruci je drzao bi, a desnom je
tako razmahivao kao da diriguje nevidljivim horoim; s vremena na vreme bi gurnuo bi
pod pazuho i tada bi dirigovao obema rukaima, gunajui nesto sam sebi pod nos.
Vozar iza njega bio je duga, uspravna rasta, jako spustenih ramena i^avnih lea poput
daske. On se drzao pravo, kao da marsira, III kao da je progutao motku, ruke mu se
nisu njihale ve su visile kao ustapljene, a koraao je nekako kruto, kao deje
igrakevojnici, ne savijajui gotovo kolena i trudei se da koraknesto
jemoguekrupnije; dok stari i vlasnik suneraste guke dvaput koraknu, on je
uspevao da korakne samo jednom, zbog ega se inilo da ide sporije nego svi ostali i da
zaostaje. Lice mu bese podvezano krpom, a na vrh glave mu je stralo nesto kao elepus
u kaluera: bio je odeven u kratku ukrajinsku prtenu kosulju, svu isaranu zakrpama i u
plave dugake gae, a obuven u oipanke od like. 45
One, dalje 1egoruSka tiije vis^ ni razgledao. Legao je potrbuske, probusio na dehjaku
rupicu i, onako dokon, uzeo ispredati od vune niti. Starac koji je kraj kola koraao, ne
ispae bas tako strog i ozbiljan kako bi se reklo po njegovom licu. Kad je jednom
zapodso razgovor, nije ga vise prekidao.
- A kud si nameran? - Upita on tapkajui
nogama.
- Da uim - odgovori 1egoruska.
- Da uis? Aha... E, neka ti je na pomoi presveta Bogorodica. To ti valja. Imati jednu
pamet dobro je, a dve jos bolje. Ponekome bog da jedan um, drugom dva, a ponekome i
tri... Nekom tri, vaistinu... S jednim umom nas mati raa, drugi nam je od uerija, a
trei od razumnog zivota. A dobro je, boga mi, dete, kad se u ponekog nau tri uma,
Tome je ne samo ziveti nego i umirati lakse. 1este, i umirati... A pomreemo svi koliko
nas je.
Starac se poesa po elu, pogleda crvenim oima gore u 1egorusku i nastavi:
- Maksim Nikolaji, spa'ija, tu, kod Slavjanoserbska,1) prosle godine je takoe odveo
svogmalisana da se ui. Ne znam kako mu ide od ruke nauka, ali je inae to dobar
deko... Da im bog da zdravlja, dobra gotspoda. Dabome, i on, eto, odveo sina na
nauke... U Slavjanoserbsku nema takve skole, sto bi, da rees,' do nauke dovela
oveka. Nema... A grad je onako, dobar... Obina skola, za prosto uenje, postoji, a
za velike nauke da prostis, nema... Nema, vaistinu. Kako se ti ono zvase?
- 1egoruska.
- 'Oes rei 1egorije... Sveti velikomuenik 1egorije Pobedonosac, dana dvadeset
treeg, meseca aprila. A moje krsteno ime je Pantelija... Pan
') Mesto u ukrajini, nekaa srediste oblasti Nova Serbi]a koju su 1753. god;ne i dalje
naseljaval Banaani. U proslom svetskom ratu oko njega su bile borbe Izmeu Nemaca
i Rusa.
46
telija Zaharav Holoov... Mi stno, dakle, Holoovd... 1a sam ti rodom, mozda si slusao, iz
Tima, Kurske guberniije. Braa su mi varosani, u gradu se bave zanatima, a ja sam
seljak... Ostao sam seljak. Pre sedam godina putovao sam tamo... hou rei kui. Bio
sara i u selu i u varosi... U Timu, sam, velim bio. Tada su, bogn hvala, svi bili zivi i
zdravi, a sad ne znam... Mozda je ko i umro... A i vreme im je ve umirati, jer su svi
stari, neki su stariji od mene. Ne mari umreti, to je dobro, samo razume se, ne valja
umreti bez pokajanja. Nema goreg zla od iznenane smrti. Nenadna smrt je avolu
radost. A ako hoes da umres s pokajanjem, da te, dakle u rajsko naselje prime, moli se
Varvari Velikomuenici. Ona je nasa zastitnica. Ona, vaistinu... bog je nju za to na
nebesima odredio da bi dakle, svaki imao prava da joj se moli za pokajanje.
Pantelija je mrmljao i oevidno se nije brinuo o tome da Ii ga 1egoruska slusa ili ne
slusa. Govorio je sporo, sebi u bradu, ne dizui i nespustajui glasa, ali je za kratko
vreme uspeo da ispria mnogo stosta. Sve je priao u odlomcima koji su bili gotovo bez
veze meu sobom i nimalo nisu zaniimali 1egorusku. Mozda je govorio samo zato da bi
sada, ujutru, posle noi provedene u utanju, glasno proverio da li su mu sve misli na
svome mestu? Kad je zavrsio o pokajanju, on poe opet o onome Maksimu Nikolajiu iz
okoline Slavjanoserbska.
- Da, pdvede deka. Odvede ga, vaistinu...
1edan od vozara, koji je isao sasvim napred, odjednom se otkide, potra u stranu i stade
udarati biem po zemlji. Bio je to stasit muskarac oko svojih trideset godina, pleat,
plavokos, grgurav i oigledno vr]o jak i zdrav. Sudei po pokretima njegovih ramena i
bia, po surovosti koju je izrazavao itav njegev~stav, on je tukao nesto zivo. Njemu
pritra drugi vozar, onizak i zdepast, guste crne i siroke brade, odeven u prsnik i
dugaku
47
kosulju. On prste u krupan smeh piaen kasljem i povika: '
- Ljudi, Dimov utai zmiju! Tako mi boga! Ima ljudi o ijoj se pameti moze tano sudi
ti po njihovom glasu i smehu. Crnobrai je pripadao bas tim srenim ljudima: u
njegovom glasu i smehu se oseala nepopravljiva glupost. Prestavsi da siba, plavokosi
Dimov dize biem sa zemlje, i smejui se, zavitla pod kola nesto nalik na vrvcu.
- Pa to mje zmija, nego smuk - viknu neko. ovek podvezanog lica, koji je kruto
koraao,
brzo prie ubijenoj zmiji, pogleda je i pljesnu svojim rukama nalik na palice.
- Zlikove! - povika on potmulim, pla&iim glasom. - Sto ubi toga smuia? Sta
td je on uinio, prokletnie? Uh, smuia zar da ubije! A kad bi kogod tebe tako?
- Smuka ne valja ubiti, vaistinu... - mirno promrmlja Pantelija. - Ne valja se...
On nije otrovnica. Iako je po izgledu zmdja to je pitoma, nevina zivotinjiea... oveka
voli... Velim smuk...
Dimov i crnobradi se verovatno zastidese, jer se glasno zasmejase i ne odgovarajui na
gunanje, leno se uputise svojim kolima. Kad poslednja teretna kola doose do mesta
gde je lezao ubijeni smuk, ovek podvezanog lica zaustavi se nad njim, okrete se Panteliji
pa upita planim glasom:
- Deda, sta mu bi da ubije smuia?
Oi su mu bile, kako sad spazi 1egoruska, itne, mutne, lice sivo, bolesno, i ono kao
potamnelo, a crveni podbradaik kao da bese jako oteen.
- Ama deda, sto li ga ubi? - ponovi on fcoraajui pored Pantelije.
- Glup ovek, ruke ga svrbe, zato je ubio - odgovori starac. - A ne valja ubiti
smuka... Vaistinu... Dimov je, vaistina, mangup, sve sto, mu pod ruku doe ubije, a
Kirjuha ga nije spreio. - Trebalo je spreiti, a on - hahaha, pa hohoho... A ti, Vasdce,
ne primaj to srcu... Sto da se ovek
48
Ijuti? Ubili, e, pa, pusti ih... Dimov je maingup, a Kirjuha zbog svoje glupe pameti... Sta
es... Glupi ljudi, nerazumni, e, pa pusti ih. Eto, 1emeljan nikad ne bi taknuo sto ne
treba... Nikada, vaistinu... 1er je ovek obrazovan, a oni su glupacd... Velim za
1emeljana... On ni da takne.
Vozar u crvenkastom kaputu i sa sunerastom gukom, kojd je dirigovao nevidljivim
horom, uvsi svoje ime, zaustavi se i, poeekavsi da ga Pantelija i Vasja sustignu, poe
uporedo s njima.
- O emu je re? - upita on siipljivim, prigusenim glasom.
- Ta, eto, Vasja sve prima srcu - ree Bantelija. - A ja mu od svake ruke, da se ne bi
ljoitio, velim... Eh, nozice moje bolne, promrznute! Eeh! Napele se zbog nedelje,
praznika Gospodnjeg!
- To je od hoda - primeti Vasja.
- Nije, mome, nije... Nije od fooda. Kad idem, kao da mi je lakse, a kad legnem i
zagrejem se, prava smrt. Hod mi ublazava.
1emeljan u crvenkastom kaputu stade izmeu Pantelije i Vasje i zamaha rukom, kaio da
se ovi spremaju da zapevaju. Pa mahnuvsi inalo, spusti ruku i oajno zastenja.
- Nemam glasa, pa to ti je! - ree on. - Prava napast! Cele noi i jutros vrti mi se po
glavi trojno Gospodi pomiluj, sto smo na venanju kod Marinovskog pevali; stoje
mi u glavi i u grlu... sad u, 6ini mi se, zapevaiti, a ne mogu! Nemam glasa!
On zauta jedan minut, mislei o neem, i nastavi:
- Petnaest godina saan bio u horu, u celoj luganskoj fabrici ni u koga mozda nije bilo
takvog glasa, a kako sain se, da me avo nosd, okupao pre tri godine u Doncu, nijedan
ton ne mogu da O'tpevam isto Grlo mi je prozeblo. A meni je bez glasa kao radniku
bez ruku.
- Zaista je tako - odobri Pantelija. i Cehov: Stepa 49
- Sad sam fia&sto a sam propao ovek, i nista vise.
U taj mah Vasja sluajno spazi 1egorusku. Oi mu se navodnise i joz vise smanjise.
- I gospodii s nama ide! - ree on i pokri nos rukavom, kao da se zastide. Kakav
silan koijas! Ostani s nama, pa es s nasim kolima ii, vunu voziti.
Misao da jedno isto lice moze biti i gospodii i koijas, uinila mu se verovatno vrlo
zanimljiva i duhovita, jer se glasno zakikota i produzi da razvija tu misao. 1emeljan
takoe pogleda gore u 1egorusku, ali mimogred i hladno. Bio je obuzet svojim mislima, i
da nije bilo Vasje, ne bi ni opazio 1egorusku. Ne proe ni pet minuta, a on opet uze
mahati rukama, pa zatim, opisujui svojim saputnicima krasote svadbenoga pripeva
Gospodi pomiluj koji rnu je te noi pao na pamet, on gurnu bi pod pazuho i
zamaha obema rukama.
Na jednu vrstu od sela, kola se zaustavise kraj bunara sa ermom. Spustajui svoju
kofu u bunar, crnobradi Kirjuha se navali trbuhom na ivicu i zagnjuri svoju upavu
glavu, ramena i deo grudi i tamnu rupu, tako da je 1egoruska video samo njegove
kratke noge, koje su se jedva doticale zemlje; ugledavsi daleko, na dnu bunara, sliku
svoje glave, Kirjuha se obradova i zaceni od giupog, kao bas, dubokog smeha, a odjek iz
bunara mu ga vrati; kad se dize, lice i vrat su mu bili purpurni kao crvena oja. Dimov
prvi pritra da pije. On poe piti kroz smeh, svaki as dizui glavu sa kofe i priajui
Kirjuhi o neem smesnom, zatim se osvrte i ree glasno, da ga je mogla uti sva siepa,
nekoliko ruznih rei. 1egoruska nije shvatio sta te rei znae, ali mu je bilo sasvim jasno
da su gadne. Seao se odvratnast' s kojom su takve rei utei doekivali njegovi
roaei i poznanici, pa i on je, ne znajui zasto, delio to oseanje i navikao se da misli da
samo pijanice i bukai dopustaju
50
sebl slobodu da glasno izgovaraju ovakve rei. Setivsi se kako smuk bi ubijen, on obrati
paznju na smeh Dimovljev i oseti prema tom oveku nesto slino mrznji. Kao za pakost,
Dimov bas tad spazi 1egorusku koji se skide s ko!a i poe bunaru; on se glasno nasmeja i
povika:
- Ljudi, starac je noas roio deaka!
Kirjuha se zakazlja od smeha u basu, a i jos neki se nasmejase, te 1egornska pocrvene i
jednom za svagda presudi da je Dimov vrlo rav ovek.
Plav, grgurave kose, bez kape, s razdrljenom kosuljom na grudima, Dimov je naoko bio
lep i neobino jak; svaki njegov pokret odavao je kavgadziju i siledziju koji zna svoju
cenu. On je krsio plea, podboivao se, govorio d smejao se glasnije od svih; izgledalo je
kao da se sprema da jednom rukom podigne nesto vrlo tesko i time zadivi ceo svet.
Njegov obesni, podrugljivi pogled skakao je po putu, kolima i nebu, ni na emu se ne
zaustavljajui, te se inilo da besposlen trazi koga bi ubio i emu bi se narugao.
Oevidno, nikoga se nije bojao, ni od ega se nije snebivao i verovatno mu mmalo nije
bilo stalo Sta e 1egoruska misli+i o njemu... A 1egoruska je ve svom dusom mrzeo
njegovu plavokosu glavu, beloliko lice i snagu; on je sa strahom i gadei se slusao
njegov smeh i smisljao kakvu bi uvredljivu re kazao da mu se osveti.
Pantelija takoe prie kofi. On izvadi iz dzepa zeleno stakleno kandilo, obrisa ga
krpicom, zahvati njime vodu i ispi je, pa zatim jos jednom tehvati, zavi kandioce u
krpicu i stavi ga natra& u dzep.
- Deda, zasto ti pijes iz kandila? - zaudi se 1egoruska.
- Neko pije iz kofe, a neko iz kandila - odgovori dvosmisleno starac. - Svaki na svoj
nain... Ti pijes iz kofe, pa neka ti je nazdravlje...
. 51
- Golubice moja, majicelepotice - najenom e Vasja umiljatim, planiin glasom .-
Golubice moja!
Njegove o6i, uperene vt daljinu, navodnise se i u njima se pojavi osmeh, a na licu mu se
ukaza onaj isti izraz kakav je imao ranije kad je gledao u 1egorusku.
- Kome ti to? - upita Kirjuha.
- Eno lisiicenmajice... legla na lea pa se igra, kao kuence...
Svi se zagledase u daljinu trazei oima lisicu, ali nista ne opazise. 1edini Vasja video je
nesto svojim mutnim, sivim oicama i ushiavao se. Vid mu je, kako se posle 1egoruska
uverio, bio strahovito ostar. On je bio tako dobra vida da je crvenomrka gola stepa bila
za njega uvek puna zivota i sadrzine. Trebalo mu je samo da se zagleda u daljinu pa da
spazi lisicu, zeca, droplju ili drugu kakvu zivotinju koja se sklanjala od ljudi. Nije tesko
videti zeca u trku, droplju u letu - to je mogao videti ko je god stepom prolazio, ali nije
svakome dano da vidi zveri u njihovom domaem zivotu kad ne tre, ne kriju se i ne
osvru se uznemireno oko sebe. A Vasja je viao lisice kako se igraju, zeeve kako se
umivaju sapama, droplje kako sire krila, dropljice kako izvode svoje take. Zbog tako
ostrog vida, Vasja je, osim sveta koji svi vide, imao jos jedan svet, samo njegov, nikom
rugom nedostupan i po svemu sudei, prekrasan, jer kad ga je sav ushien gledao,
oovek mu je morao zavideti.
Kad povorka kola krete dalje, u crkvi zazvoni za sluzbu.
Povorka se razmestila podalje od sela na obali reke. Sunce je przilo kao i jue, a vazduh
bio nepokretan i umao. Ono nekoliko vrba na obali nije bacalo senku na zemlju, nego
na vodu, te
52
je njibov hlad uzalud prapadao, a u senci pod kolitma bilo je zagusljdvo i dosadno.
Plava od neba koje se u injoj ogledalo, voda je strasno mamdla u se.
Vozar Stjopka koga je 1egoruska tek sad opazio, osamnaestogodishji deak, Ukrajinac, u
dugoj kosulji bez pojasa i u sirokim dugim gaama koje su vihorile pri hodu kao
zastave, brzo se skide, stra dole niz strmu obalu i bunu u vodu. Posto se triput
zagnjurio, on zapliva na leima pa zatvori oi od zadovoljstva. Lice mu se i smesilo i
mrstilo, kao da mu je bilo u isti mah bolno i smesno i kao da ga je nesto golicalo.
Za vrela dana, kad ovek ne zna gde bi od zege i omorine, pljesak vode i glasno disanje
oveka koji se kupa, odjekuju u usima kao divna muzika. Gledajui Stjopku, Dimov i
Kirjuha brzo se skidose pa jedan za drugim, uz glasan sineh i unapred uzivajui, sruise
se u vodu. I tiha, skromna reenica odjeknu smrkanjem, pljeskanjem i vikom. Kirjuha je
kasljao, smejao se i vikao tafco kao da hoe da ga utope, a Dimov se dao za njim,
trudei se da ga sepa za nogu.
- Hahaha! - vikao je on. - Hvataj, drzi ga!
Kirjuha se smejao i uzivao, ali mu je izraz lica bio isti kao 1 na suvu: glup, osamuen,
kao da se neko prikrao neprimetno iza njegovih lea i lupio ga maljem po glavi. I
1egoruska se skide, ali se ne spusti niz obalu, nego se zatra i polete s visine od nekoliko
metara. Opisavsd u vazduhu luk, on bunu u vodu, duboko se zagnjuri, ali do dna ne
dopre; on oseti neku hladnu i prijatnu silinu koja ga poduhvati i opet iznese na
povrsinu. On izrani, pa smrui i pustajui klobuke, otvori oi, ali se u reci, bas kraj
njegovog lica, ogledalo sunce. Njegove oi najpre zasenise varnice, a zatim ih prosarase
dugine boje i tainni peati; on opet hitro zaroni, otvori oi u vodi i spazi nesto
mutnozeleno, slino nebu na meseini. Zatim ,ga ona 53
Ista sila, koja mu nije davala da se dotakne dna i zadrzi u prohladnoj struji, ponovo
ponese gore, te on izroni i tako duboko odahnu da oseti neku lagodnost i svezinu ne
samo u grudima nego ak i u trbuhu. Posle toga, da bi od vode uzeo sve sto se moze
uzeti, on poe uzivati u svima njenim blagodetima: lezao je na leima i bazkario se,
prskao se, prevrtao, plivao i potrbuske, i postrance, i na leima i uspravno - sto bi mu
god palo na um, sve dok se nije umorio. Druga obala, gusto obrasla trskom, zlatila se na
suncu, a cvetovi trske kao divne perjanice naginjali su se nad vodom. Na jednom mestu
trska je podrhtavala, povijala svoje cvetove i puckarala; to su Stjopka i Kirjuha terali
rakove.
- Rak! Gledajte, Ijudi: rak! - povika pobedonosno Kirjuha i zbilja pokaza raka.
1egoruska zapliva prema trsci, zaroni i stade pipati oko njenih zila. Ceprkajui po
zitkom, klizavom mulju, on napipa nesto ostro i odvratno, po svoj prilici raka, ali u taj
raah ga neko sepa za nogu i izvue na povrsinu. Grcajui i kasljui, 1egoruska otvori
oi i spazi pred sobom mokro, nasmejano lice kavgadzije Dimova. On je tesko disao i
sudei po njegovira oima, hteo da nastavi salu. vrsto drzei 1egorusku za nogii, on
ve hted^ da digne drugu ruku da ga uhvati za vrat, kad se 1egoruska, s odvratnosu i
sa strahom, kao da se gadi i boji da ga taj grmalj ne utopi, otrze od njega i ree:
- Glupae! Njusku u ti razbiti! Oseajui da to nije dovoljno da izrazi inr
znju, on promisli malo i dodade:
- Nevaljale! Dzukelo jedna!
A Dimov, kao da nista nije ni bilo, ne primeujui ve 1egorusku, zapliva prema
Kirjuhi i povika:
- Hehehej! Dede da Iovimo ribu! Deco, lovinio ribu!
54
- A sto da ne? - pristade Kirjuha. - Ovde zacelo ima mnogo ribe... - Stjopka, trkni
do sela, zamoli od seljaka mrezu.
- Nee dati!
- Dae! Samo ti zamoli! Reci, neka uina dobro delo, jer ti i mi doemo kao neki
namernici.
- To je istina.
- Stjopka izae iz vode, brzo se obue i bez kape, vihorei svojim sirokim i dugakim
gaama, otra prema selu. Posle sukoba sa Dimovom, voda dzgubi svaku draz za
1agorusku. On izae i stade se oblaiti. Pantelija i Vasja su sedeli na strmoj obali s
opustenim nogama i posmatraii kupae. U vodi do kolena, kraj same obale, stojao je
1emeljan sasvim nag, jednom rukom se drzao za travu, da ne padne, a drugom je gladio
sebe po telu. Kosatih lopatica, s izrastajem pod okom, sagnut i oigledno plasei
se vode, bio je sav smesan. Lice mu bese ozbiljno, strogo i om je Ijutito gledao u vodu,
kao da se spremao da je napadne zato sto je nekad u talaskna Donca ozebao i izgubio
glas.
- A zasto se ti ne kupas? - upita 1egoruska Vasju.
- A, onako... Ne volim... - odgovori Vasja.
- Sto ti je to podbradak oteen?
- Boli me... 1a sam, gospodiiu, radio u fabrici zizica... Doiktor je govorio da mi zbog
toga bas vilica i otie. Tamo je vazduh neist. A osim mene, jos su u t.roje dece vilice
otekle, a jednome sasvim istrulile.
Uskoro se vrati Stjopka s mrezom. Dimov i Kirjuha su od dugog bavljenja u vodi bili
pomodreli i promukli, ali su s voljom prionuld na riboiov. Najpre su zagazili u dubinu
ndze trske; tu je Dimovu bilo do guse, a amalenom Kirjuhi preko glave; on je grcao i
pustao klobuke, a Dimov je, spotiui se o ostro korenje, padao i zaipetljavao se u
mrezu; obojica su se praaikali, galamilli 1 od ribolova je ispala samo sala. 55
- Duboko - feFkljasTle Kirjuha. - Nista ovek ne moze da uhvati!
- Ne trzaj, avole! - vikao je Dimov trudei se da mrezi da 1obar polozaj. - Drzi
rukama!
- Tu neete nista upecati! - dovikivao im je s obale Pantelija. - Samo ribu plasite,
glupaci! Pomaknite se levo! Tamo je plie!
1ednam nad mrezom blesnu krupna riba; svi uzviknuse, a Dimov udari pesnicom po
onom mestu gde je isezla i na licu mu se vide da je nezadovoljan.
- Eh, - zakrklja PanteMja i zatrupka nogama. - Baodasa pustiti da umakne! Ode!
Pomiui se ulevo, DLmov i Kirjuha se'malopomalo doepase pliaka i tu poe pravi
ribolov. Odsvrljase na trista koraka od kola; videlo se kako su utke i jedva pomiui
noge, da bi zahvatili sto dublje i blize trsci, vukli mrezu; fcako su, da bi ribu poplasild i
saterali je sebi u mrezu, pljeskali pesnicama po vodi i suskali po trsci. Od trske su se
uputili rugoj obali, vukli tamo mrezu, pa se zatim razoaranog izgleda, dizui visoko
kolena, opet vraali trsci. Govorili su o neemu, ali o emu bas - nije se moglo uti. A
sunce im je peklo u lea, peckale ih muve, a modra tela prelazila su u purpur. Za njima
je s vedricom u rukama,. zasukavsi kosulju do samih pazuha i drzei je zubima za
krajeve, isao Stjopka. Posle svakog uspelog lova dizao je uvis kakvu ribu, dote se ona
bleskala na suncu, vikao je:
- Pogledajte, ala je bandas! Imamo ih ve pet komada!
Kad bi izvukli mrezu, Dimov, Kirjuha i Stjopka svaki put bi dugo rili po mulju, nesto
trpali u vedricu, nesto izbacivali, a sto bi katkad zalutalo u mrezu, islo bi iz ruke u ruku,
te bi ga radoznalo razgledali, pa zatim i to bacali...
- Sta ta imate? - dovikivali su im s obale.
56
f
Stjopka je nesto ogovarao, ali mu je tesko ibilo razabrati rei. Eno ga gde izae iz vode i
drzi vedricu obema rukama, pa zaboravivsi da spusti kosulju, potra kolima.
- Ve je puna! - vikao je tesko disui. - Dajte drugu!
1egoruska zagleda u vedricu: bila je puna; iz vode je pomaljala svoju ruznu njusku
mlada stuka, a kraj nje su gmizalii rakovi i sitne ribdce. 1egoruska gurnu mku na dno i
uskomesa vodu; stuke nestade pod rakovima, a mesto nje isplivase na povrsinu grge i
linjak. I Vasja zagleda u vedro. Oi mu se navodnise, a lice postade umiljato kaa i ranije,
kad je video lisdcu. On izvadi nesto iz vedrice, prinese ustima i stade zvakati. u se
krckanje.
- Brao - zaudi se Stjopka - Vasica jede zivu krkusu! Pih!
_- Nije ovo krkusa ve dabri - mirno odgovori Vasja i nastavi da zvae.
On izvadi iz usta riblji repi, umiljato ga pogleda i opet ga gurnu u usta. Dok je zvaikao
i krckao zubima, 1egoruski se inilo da pred nj'im ne stoji Ijudsko bie. Vasjin oteeni
podbradak, njegove zamuane oi, neobino ostar vid, riblji repi u ustima, i milosta s
kojom je zvakao krkusu, inili su ga nalik na zivotinju.
1egoruski bi tesko pokraj njega. A i ribolov se ve svrsi. On prohoda oko kola, razmisli i
od dosade uputi se selu.
Malo posle stojao je ve u crkvi i, nasldnivsi elo na neija lea sto su mirisala na
(konoplju, slusao je kako pevaju na horu. Sluzba se ve blizila kraju. 1egoruska se nije
nista razumevao u crkvenom poianju i bio je prema njemu ravnousan. On poslusa
malo, zevnu i stade da posmatra potiljke i lea. 1emeljana je poznavao po potiljku riem
i mokrom od nedavnog kupanja. Potiljak mu je bio podbrijan kao pod konac, i vise nego
sto je uobiajeno; slepoonice su takoe bile osisane vi
se nego sto treba, pa su^jervene usi 1emeljanove strale kao dva Toparaf izgledalo je kao
da i same oseaju da nisu na svome mestu. Gledajui u njegov potiljak i uii, 1egoruSka
je odnekud pomislio da je 1emeljan po svoj prilioi vrlo nesrean. On se seti njegovog
dirigovanja, prorouklog glasa, zaplasenog izgleda za vreme kupanja i oseti prema njemu
veliko sazaljenje, Pozele da mu kaze nesto prijatno.
- Evo i mene! - ree on povuikavsi ga za rukav.
Ljudi koji pevaju u horu tenor ili bas, naroito oni kojima je bar jednom u zivotu palo u
deo da diriguju, naviknu da gledaju na deake strogo i osobenjaki, Te navike se ne
otresaju ni posle kad prestanu biti u horu. Osvrnuvsi se na 1egorusku, 1emeljan ga
pogleda ispod oka i ree: - Ne ludiraj se u crkvi!
Zatim se 1egoruSka progura napred, blize ikonostasu. Tu spazi zanimljive ljude. Ispred
svih, s desne strane na zastirau, stojali su nekakav gospodin i dama. Iza njdh su bile
dve stolice. Odeven u tek popeglano odelo od sirove svile, gospodin se drzao nepomino
kao vojnik kad pozdravlja, jaiko isturivsi svoj izbriiani, modri podbradak. U njegovom
krutom okovratniku, u modrilu podbratka, u omalenoj eli i stapu, osealo se vrlo
mnogo dostojanstva. Od preleranog dostojanstva behu mu nabrekle vratne zile, a
podbradak se s lakvam snagom dizao uvis da se inilo kao da mu je glava svakoga
trenutka spremna da se otkine i poleti u nebo. A dama, puna, sredovena, u belom
svilenom sa1u, nagla je glavu u stranu i gledala tako kao da je nekom maloas uinila
uslugu pa htela rei: - Ah, nemojte, zaboga, zahvaljivati! 1a to ne volim... Oko
zastirke su se tiskali jedan do drugog ukrajinski seljaci.
1egoruska prie ikonostasu i stade celivati ikone. Pred svakom ikonom je polako
metanisao, ae
58
1
dizui se sa zemlje, osvrtao se nazad na svet, potom je ustajao i opet celivao. Dotieui
hladni pod elom, oseao je veliku milinu. Kad iz oltara izae crkvenjak s dugim
masicama da gasi svee, 1egoruska brzo sikoi sa zemlje i pritra mu.
- 1e li se ve razdavala nafora? - upita on.
- Kakva nafora - sumorno ipromrmlja crkvenjak. - Hajde, gubi se...
Sluzba se svrsi. 1egoroska ne zurei izae iz crkve i poe da luta po trgu. U svome
veku on je video prilino sela, trgova i seljaka, te ga nista, na ma sta bacio pogled, nije
nimalo zanimalo. Zaludan, da bi nekako utucao vreme, on svrati u duan nad ijim
vraitima je visila siro&a i duga traka crvene tkanine. Duan se sastojao iz dva
prostrana, ravo osvetljena dela: u jednom je bila bakalnica i prodavala se meka,
pamuna roba, a u drugom su stoja1a burad s katranom i na tavanici visili amovi; iz tog
drugog dela sirio se prijatan miris koze i katrana. Pod duana bio je poliven; polivao ga
je veroratno neka veliki sanjalica i slobodni mislilac, jer je sav bio pokriven udnim
sarama i kabalistifikim znacima. Za tezgom, oslonjen trbuhom o kasu, stojao je
uhranjeni duandzija sirokog Mca i cxkrugle brade, reklo bi se Rus. Pio je aj,
grickajui uz njega seer, i posle svakog gutljaja duboko uzdisao. Lice mu je izrazavalo
potpunu ravnodusnost, ali se u svakom uzdah.il ulo: ekaj samo, pokazau
ja tebi! - Daj mi za kopejku semena od suncakreta! - obrati mu se 1egoruska.
Trgovac podize obrve, izae iza tezge i nasu u 1egoruSkin dzep za kopjeku semena od
suncokreta, pri emu mu je kao mera sluzila prazna teglica od pomade. 1egoruski se joz
nije od1azilo. Dugo je posmatrao 1cu'tije s medenjacima, razmislio i upitao, pakazujui
sitne medene kolaie iz Vjazme, koje od dugog stajanja bese popa1a plesan:
- Posto su ovi medenjaci?
- Dva za kopejku,
59
1egoruska izvadL iz dzepa medeni kola koji mu je jue poklonila 1evrejka, pa upita:
- A posto su kod tebe ovakvi medenjaci?
- Trgovac uze u ruke medenjak, razgleda ga sa svih strana i podize jednu cbrvu.
- Ovakvi? - upita on. Zatim dize drugu obrvu, promisli i odgovori: - Dva za
tri ko pejke...
Nastade utanje.
- iji ste vi? - upita trgovac, nalivajuei sebi aj iz crvenog baikarnog ajnikai.
- 1a sam sestri Ivana Ivania,
- Ima raznih Ivana Ivania - uzdahnu trgovac; on pogleda prako 1egoruskine
glave na vrata, pouta pa ree:
- Mozda biste aja?
- Moglo bi... - pristade 1egoruska malo nerao, premda je oseao silnu potrebu za
jutarnjim ajem.
Trgovac mu nasu asu aja i pruzi zajedno sa nagrizenim komadiem seera. 1egoruska
sede na rasklapajuu stolicu pa stade piti. Hteo je jos da pita koliko staje funta
useerenog badema i tek sto je poveo re o tome, kad ue musterija, i gazda,
odmaknuvsi u stranu svoju asu, ode za poslom. On odvede musteriju u onu polovinu
ranje gde je mirisalo na katran, i dugo je s njim priao o neem. Musterija, ovek
oevidno vrlo tvrdoglav i uobrazen, za sve vreme je u znak neslaganja odmahivao
glavom i prkndcao se vratima. Trgovac ga ipak ubedi u nesto i poe mu sipati ovas u
dzak.
- Zar je to ovas? - ree na ukrajinskom mrzovoljno kupac. - Ovo nije ovas, pleva je
ovo. I kokosi bi mu se nasmejale... Neu, idem kod Bondarenka!
Kada se 1egoruska vratio na reku, na obali se
dimila omalena vatra. To su vozari spremali sebi
ruak. Stjopka je stojao u dimu i velikotm krnjom
kasikom mesao po ikotlu. Malo postrance, oiju
60 .
crvenjih o dima, seeli su Kirjuha i Vasja istei ribu. Ispre njih je lezala mreza
pokrivena muIjem i renom travom po kojoj su se bleskale ribe i gmizali rakovi.
1emeljan, koji se nedavno bio vratio iz crkve, sedeo je pored Pantelije, mahao svafei as
rukom i jedva ujno popevao promuklim glasiem: Tebje pojem... Dimov se vrteo oko
konja.
Zavrsivsi isenje, Kirjuha i Vasja stavise ribu i zive rakove u vedricu, plaknuse ih, pa
iz vedrice izruise u vodu koja je vrila.
- Treba ld staviti masti? - upita Stjdpka slddajui kasikom penu.
- Zasto? Riba e sama pustitd sok - odgovori Kirjuha.
Pre nego sto e skinuti kotao s vatre, Stjopka nasu v. vodu tri pregrsti prosa i kasiku
soli; najzad okusa, cmoknu usnama, obliza kasiku i samozadovoljno zakrklja - sto je
znailo da je kasa ve gotova.
Svi, osim Pantelije, posedase oiko (kotla i prionuse kasikama na posao.
- Ej, vi! Dajte deku kasiku! - strogo primeti Pantelija. - Ta i njemu se valjda jede!
- Pa ovo je seljaka hrana! - uzdahnu Kirjuha.
- I seljaka e prijati, samo ako si gladan. 1egoruski dadose kasiku. On stade da
jede,
ali ne sedajui, ve onako stojei kraj kotla i gledajui u njega kao u jamu. Kasa je
iniri&ala na presnu ribu, a u prosu su svaiki as iskrsavale krljusti; rakovi se nisu mogli
zahvatiti kasikom, te su ih oni sto su ruali vadili iz kotla golom rukom; naroito se u
tom pogledu nije snebivao Vasja, koji je u kasu zamakao ne samo ruke nego i rukave.
Ipak se kasa uinila 1egoruski vrlo ukusna i podsetila ga na orbu od rakova koju je kad
kue, kad se posti, kuvala, njegova mama. Pantelija je postrance o njih zvakao hleb. 61
- Deda, a zto ti ne jeil? - upita ga 1e
meljan. ______
- Ne jeem ja rakove... Mani! - ree stari i gadljivo se okrete.
Dok su jeli, vodio se opsti razgovor. 1egoruska shvati da su svi njegovi novi poznanici,
bez obzira na razline godine i karakter, imali nesto sto ih je inilo meusobno slinim:
svi su oni bili Ijudi s divnom proslosu i sa vrlo ruznom sadasnjicom; o svojoj proslosti
svi su do jednoga govorili s odusevljenjem, a sadasnjost su skoro svi prezirali. Rus voli
da prebira uspomene, ali ne voli da zivi; 1egoruska to jos nije znao, i pm nego sto je kasa
bila pojedena, on je ve tvrdo verovao da oko kotla sede ljudi koje je sudbina ozalostila
i uvredila. Pantelija je priao da je u ono vreme, kad jos nije bilo zeleznica, isao s
teretnim kolima u Moskvu i Njiznjij, da je toliko zaraivao da prosto nije znao sta e s
parama. A kakvi li su tek u to doba bili trgovci, pa kakva riba, i kako je sve bilo jevtino!
A sad su putevi postali krai, trgovci skrtiji, narod siromasniji, h1eb skuplji; sve se
usitnilo i do krajnosti skuilo. 1emeljam je priao da je pre sluzio u luganskoj fabrici kao
horist, imao divan glas i odlino pevao iz nota, a da se sad pretvorio u seljaka i da zivi od
milosti svoga brata koji ga salje sa svojim konjima i od toga uzima polovinu zarade.
Vasja je nekad sluzio u fabrici zizica. Kirjuha je bio koijas kod nekih dobrih Ijudi i u
svoj okolini cenili su ga da najbolje upravlja trojkom. Dimov, sin imunoga seljaka,
ziveo je kako je hteo, provodio se i nije znao za muku, ali im je napunio dvadeset
godina, njegov strogi, surovi otac, zelei da ga naui radu i bojei se da se kod kue ne
razmazi, stade ga slati uz ko1a, kao inokosnog, siromasnog radnika. 1edini je Stjopka
utao, a1i se i po njegovom osavam licu videlo da mu je pre bilo mnogo bolje nego sad.
62
SetivSl se oca, Dimov prestade da jede i natusti se. Ispod oka je merio drugove, pa
zaustavi svoj pogled na 1egoruski.
- A ti, bezboznie, skini kapu! - ree on grubo. - Zar se sme jesti pod kapom? I to mi
se zove gospodin!
1egoruska skide kapu i ne ree ni rei, ali mu kasa odmah presede i on ne u kako se
PanteIdja i Vasja zauzese za njega. U grudima mu se nesto skupi od ljutine na tag
bezobraznika i on odlu&i da mu postopoto uini kakvu bilo pakost.
Posle ruka svi se uputi^e kolima a izvallse u hlad.
- Deda, hoemo li skoro poi? - upita 1egoruska Panteliju.
- Kad bog htedne, onda emo i poi... Sad se ne moze, vruina je... Oh, Gospode,
tvoja volja, vladiice.... Lezi, detiu!
Ubrzo se ispod kola zau hrkanje. 1egoruska opet htede poi u selo., ali razmisli, zevnu i
leze pored starca,
VI
Povorka kola ceo dan prestoja kraj reke; krenula je tek kad je sunce zaSlo.
1egoruska je opet lezao na denjku, kola su tiho skripala i ljuskala se, a podno njih je izao
Pantelija i tapkajui nogama, lupao se po bedrima i mrmljao; u vazduhu, kao i proslog
dana, cvrala je stepska muzika.
1egoruska je lezao na leima i, poturivsi ruke pod glavu, gledao gore u nebo. Vide kako
planu veernja rumen, kako se potom ugasi; aneli hranitelji, zaklanjajui horizont
svojiim zlatnim krilima, spremali su se da spavaju; dan je prosao sreno, nastala je tiha,
blaga no, te su mogli da sede spokojno kod svoje kue na nebu... 1egoruska vide kako
nebo malopomalo potamne i na
63
zemlju se spusti magla, te kaiko/zveze zasvetlesa jedna za drugora. /
Kad gledas dugo u nedptkuno nebo, ne skidajui oka sa njega, anda^ se zbog neeg
misli i dusa stapaju u saznairfe o usamljenosti. Poinjes da oseas kako si oajno
usamljen i sve ono sto si ranije smatrao za blisko i svoje postaje bekrajno daleko i bez
vrednosti. Kad ostanes s njima nasamo, trudei se da proniknes u emu im je smisao,
tada ti zvezde sto gledaju s neba ve MLjade leta, neshvatljivo nebo i magla,
ravnodusni prema kratkom ovekovom zivotu, pritisfcuju dusu svojim utanjem;
oveku pada na nnm usamljenost koja u grobu eka svafcog od nas, i Ijudsko bitisanje
mu se uini oajno, uzasno...
1egoruska je mislio o baki koja poiva sad na groblju pod visnjama; seti se kako je lezala
u kovegu s bakarnim noviima na oima, pa fcako su potom zatvorili koveg i spustili
je u ratou; pade mu na um i potmula lupa grumenja zemlje
0 zaklopac na kovegu... On zamisli baku u tesnom
1 tamnom sanuku, napustenu od svih i nemonu. U masti mu se javi kako se baka
najednom budi i, ne shvatajui gde je, lupa u zaklopac, zove u p&mo i na kraju
krajeva, iznemogla od uzasa, opet umire. Zamisli da su mrtvi mama, otac Hristifor,
grofica Dranjicka, Solomon. Ali ma koliko se god trudio da i samoga sebe
zamisli u tamnoj raci, daleko od svoje kue, ostavljenog, nemonog i mrtvog, to mu
nikako nije polazilo za rukom; da on lino moze umreti, on tu mogunost nije dopustao
i oseao je da nikada nee umreti...
A Pantelija, kome je ve bilo vreme da umre, isao je uz kola i vrsio prozivku svojih
misli.
- Ne kazem... dotora su gospoda... - mrmIjao je on. - Poveli su deka na uenje, a
kako e on tamo proi, ne znam... u Slavjanoserbsku, velim nema takve ustanove koja
bi ti veliku pamet dala... Nema, zaista... A deko je dobar, ne mogu da kazem... Porase,
ocu e pomagati. Ti si, 1ego64
,
rije, sada malisam, affi es da poirastes i roditelje da hranis. Taiko je od boga ostalo...
Posfcuj oca svoga i mater svoju... I ja sam iimao deice, ali su pogorela... I zena mi je
izgorela, i deica... Vaistinu, uioi samog Bogojavljenja zapali nam se kuica... 1a
njisatm bio kod kuoe, u Orel sam isao. U Orel... A Marija pobegla napolje, ald prisetivsi
se da deca u kui spavaju, potrfela natrag, pa i oina izgorela s deicom... Da... Sutraidan
eu samo kosice nasli.
Oko ponoi su vozari i 1egoruSika opet zaseli oko vatrice. Dok se korov razgorevao,
Kiirjuha i Vasja su pdsM po vodu negde u udoijicu; nestelo ih je u pomrini, aOd se za
sve vreme dulo kako zvekeu vedricama i razigovaraju; znai da udoljica nije bila
daleiko. Odsjaj vatre lezao je na zemlji kao velika, treperava mrlja; liako je bila
meseina, izvan ove crvene mrlje sve se fiinilo neprozimcHmraono. Vozaipima je svetlost
bilia u oi, te su videli samo jedatn deo proistranog druma; u taimi se, jedva pnimetno,
kao brda neodreenog obllka, ocrtaivaila kola sa tovarima i konjimai Na dvadeset
koraka od vatre, na saraiioj mei izmeu puta i polja, ddzao se drveni nadgrobni krst,
iskravljen na jednu steanu. 1egoruSka je, d'Ok jos nije vatra gorela te se moglo nadakko
videti, primetio da isti tafcav stari, iskrvljemi brst stoji i na drugoj strani druma.
Vrativsi se s vode, Kirjuha i Vaisja siu napunili kotao do vrha i stavffli ga na vaitnu.
Stjopka je s krnjavom kasikom u rufcama zamzeo svoijie mesto u dimu kraij fcotla i,
zamiislg'enio gledaiui u vor du, stao oektLvati da se digne pena. Pantelija i 1emeljan
su sedeli jedan kraj drugog, uitali i o neem razmisljali. Dimov je lezao potrbuske, sa
glavom poduprtoim pesnicama i zurio u vatru; Stjopkiaa senka je igraia po njemu, od
oega bi se njegovo lepo lice as zamrailo 6as planulo zaroan... Kirjuha i Vasja su
svrljala podalje i sikupljali za vatru koirov i 'brestovinu. 1egotruiSba je, zavukavSi 8
Cehov: Stepa 65
ruke u dzepove, stojao fcrarj Pamtel'ije i po^natrao kko vatra prozdire travu.
^^/
Svi su se odmarali i o negRTmislili, pogledajui uzgred na krst po kame su igrali
rumeni peati. U usamljenam grabu ima nesto tuzno, sanjalafiko i u velifkoj meri
pesniko.., ovak kao da uje kako grob uti, d u tom utangu fcao da se osea duisa
neznamoga biaa koje lezi pod krstaom. Da 11 jedobro toj dusi u stepi? Ne tuzi li ona iia
meseoini? A stepa kraj groba izgleda setoa, sumorna i zamisljena, trava jos zalosnija, te
se 60veku ini kao da i sami cvr&oi UKdrzandje cvre. I niko nee minuti kraj groba a
a se ne pomoli za pokoj samotoe ivse i da se na nj ne osvre, sve dok se grob ne izgubi
daleko pozadi i dok ga magla ne proguta...
- Deda, zasto ovaj krst ovde stoji? - upita 1egoruska.
Pantelijia pogleda u krst, zaitim u Dimova, pa
- Mikola, je 1' ovde, fcanda, kosai pobise trgovoe?
Dimov se nerado pridize na lakat, pogleda niz drum pa odgovori:
- Ovde, bagme...
Nastade utanje. Kirjuha zaSuSta suvom travom, zguzva je u homuit i gurnu pod
kotao. Crveni plamen bmknu, Stjoipku obavi crnii dim, i kroz pomrinu po putu kraj
kola promae senlka krsta.
- Da, poiufoijiase dih... - izmae se Dimoviu. - Trgovci, otac i sin, isli, lilkone
prodaviali zaustavili se tu, nedaleko u koniaoiistu sto ga . sad drzi Ignjat Fomin.
Starac guonuo malo vise i stao se hvaMiti da imia uza se mtniogo novaca. Trgovci su,
zna se, hvalisav svet, saikloni boze... Ne moze da otrpi da se ne pokaze pred svofim
biiznjim u sto lepsoj boji. A u isto vreme su tu bili na preno6istu i neki kosad. Dakle,
uju <mi to kakO' se trgovac hvali i uzmu ga na oko.
uzdahnu Pan
- O, Gospode... Vlaioice!...
telija.
- Sutradan, u cik zore - nastavi Dimov - trgovci krertu na put, a kosaii im se
pridruze. Haj'demo, vase gospodsitvo, zajedno. Bie veselije a i manje apasno, jer ovo
je mesto pusto... Trgovci su, da ne bd ikicme poliuipali, isli polako, a kosaima to
dotorodoslo...
Dimov se dize na kolena i proteze.
- Da - nastavi on zevajui - ovde je sve dobro bilo, ali im su tngovoi dosM do
ovoga mesta, kosai navale na njiiih pa seci fcosama. Sin, ne budi kukavioa, ottne od
jednoga kosu i takoe navali da see... Ali, naravno, kosai nadvladaju, jer ih je bilo
osmorica. Iseku trgovce na paramparad; svrse, dakle, svoj posao i obojicu odvuku s
puta, oca na jednu stranu, a sina na druigu. Nasprain ovoga krsta ima na onoj straini
jos jedan krst... Ne znam da li joz stoji... Odorwud se ne vii.
- Stoj'i j'oz... - ree Kirjuiha.
-' Priaju da su pana potsle imalo nasli. - Malo - potvrdi Pantelija. - Naose svega
sto rubalja.
- 1este, ali posle toga i od njiih 'troo'ioa umrese, jer je i njih trgovac dobro kosoin
dohvatio... Krv su silnu izgubili. 1ednom je trgovac odsekao ruku; vele d/a je etiri vrste
bez rulke troaoi, te ga posle pod samim Kurikovom naose na nefcoin brezuljkiu.
uSnuo, glavu naslonio na feolena, kao da se zamislio, a kad tamo, duisu ispostioi,
premirmio...
- Po krvavom tragu su ga nasli... - ree Pantelija.
Svd pogledase u krst i opet gnjastade tisina. Odnekud, verovatnjo iz uvale, dopre ifcuznl
kraik ptice: spim! spim! spim!...
- Mnogo je zlih Ijudi na svetu - ree 1emeljan.
go, mnogo! - potvrdi Pantelija i primae se blize vatri s takviiim izraaom kao da ga 6.
67
bese strah. Mnogo - nastavd on poluglasno. - Sreo sam ih ja svoga veka tusta i tma...
1rih zlih Ijudi... Svetih i pravednih sam vddeo mnogb, a gresnih, ne da se ni izbrojati...
Spasi i pomilui, presveta Bogorodice... Seam se, jedno'm sam, pre trideset godina a
mozda i vise, vozio nekog fcrgovca iz Morsanska. Trgovac je bio divan oovek, lep naoko i
pri novcu... trgovac, veliim... Dobair ovek, ne mogu rei... Daikle, isli mi tako i
'zaustavimo se da prenoimo u konaistu. A u Rusiji nisu ikonaista ovakva kao ovde.
Tarrao su dvorisfca pod krovom kao gumna na dobram imainjiina. Samo e krovovi na
gumndma biti malo viisi. Dakle, oistavimo ti se mi tu. Mo>j trgovac u sobiei, a ja kraj
konja, i sve u najboljem redu. Elem, brao, pomolam se ja bogu, kao uveSk pred
spavanje, pa krenem da se malo proem po dvoristu. A no je taimna bila, prst pred
okom ne vidis ma kolifeo buljio; Prohodam ja tako malice, kao, recimo, tanno do kola i
vidian - vatra svetluica. Sta je sad? Doni'ai su, valjda, davno legli da spavaju, a sem
mene i Irgovca drugih na prenoistu nije bilo... Otkud onda vatra? Obuzme me
siuimnja... Prieim ja blize... hoou rei vatri... Gospode, pomiliuj i spasi, Carice
nebesna! Gledam, >a uz sainu zemlju prozore s resetkom... to jest na kuii... Legnem ja
na zemlju i pogledam; kaiko pogledam, po celom me telu podiu zmarci...
Kirjuha, trudei se da ne smeta, gumu u vatru snopi korova. Pniekavsi da trava na
vatri prestane pucketati i pistati, starac produzi:
- Pogledam unutra, a tamo podrum, 'ouiako veliki, mraan, a sumiijiv... Na buretu gori
fenjeri. Usred podruma stoji desetak ljudi u crvenim kosuljama, zasukali ruikave i
ostre duge noaie... Ehe! Pa to smo mi, daikle, pali saka bandi, razbojnicima... Sta bi
valjalo airaditi? Otrim trgovcu, probudim ga polagano i velim: Ti se, velim, trgove,
nemoj uplasit1i ali s nama ravo stoji... Mi smo, velim, zapali u razbognifiko gnezgo.
On
68
se pnomenio u liou i pita: - Pa sta erno sad, Pantelija? Imam uza se mnogo
sirotinjskiih novaoa... Sto se tie duze, veli, GoiSpod bog bie milostiv mojoj dusd, ne
plasim se smrti, ali mi je, veli, strasno da siirotinjske pare upropastim... Sta tu da
radis? Kapija zatvorena, nikuda ne mozes ni s fcolima, ni sam... Da je samo plot, preko
plota selako moze, a1i je dvoriste bilo pokriveno!... - E, veliiim, trgove, nista se ti ne
boj, nego se moli bogu. Mozda e Gaspod sauvati od zla sirote. Ostani gde sd, velim, i
ne pofoazuj se ziv, a ja 6u imozda za to vreme nesto smisliti... U redu... Pomolim se ja
bogu i bog mi prosvetli um... Uspuzem se ja na svoja kola i polagaoko, polagacko, da ne
bi kogod uo, stainem skidati slamu sa strehe, probusim rupu i iziem napolje. Da,
napolje kako rekoh... Zatim skoim s krova i potrim putein sto igda mogu. Trao sam
tafco, trao, dusa mi je na nos izasla... Valjda sam taiko pet vrsta protrao ne danuvsi, a
mozda i vise... Bogu hvala, viddm - stoji selo. - Pritrim krovinjari, pa stanem lupati
u prozor. - Ljudi pravoslavnl, velim, tako i ta^ko, ne dajte, bolan, da hrisoanska dusa
prapadne... Sve ih probudim... Skupe se seljaci d pou za mnoim... Ko s uzetom, ko s
motkoim3 ko s vilama... Razvalimo ti mi na dvoristu kapiju, pa odmah u podruim.. A
razbojnicd nozie ve naostrili i spremili se da kolju tfgovca. Seljacd ih pohvaitaju sve
do jednoga, svezu d povedu vlastima. Trgovac im daje na asfr trrl stotdnarke, a meni
pet dukiata dade i lime mi za spomen zapisa. Vele dia su aatim u podrumu nazM
Ijtcdskih kostiju tusta i tanai. Kostijiu, velim... Oni su, dialkle pljakali svet, a posle
zaitrpaviali, da bi trag zaturiM... A zatim su ifh u Morsansku dzelati povesaii.
Pantelija svrsi prdu i pogleda svorje slusaoce. Oni su utali i posmiatrali ga. Voda je
ve vrila i Stjopka je s nje sfcidao penu.
- 1esi 1' spremio miast? - upita ga sapatoin Kirjuha.
69
- Poekaj malice... Sad ru.
Stjopka, ne odvajajui oiju od PanteMje i kao bojei se da ovaj ne pone bez mjega
da pria, otra do kola; uslkoro se vrati s omalenoin drvsnam zdelom i stade u njoj
mutitd svinjsiku mast.
- 1os jednom sam tafco, oipet, isao s trgovcem... - nastavi Panteiija kao i ipre
poluglasno i ne trepui. - Zviao se, seaim se jos i danas, Petar Grdgori .Dofoar je
to oveik foio... taj trgovac... Zaustaivimo se isto tako u jednom konaistu... On u sobici,
a ja kod kanja... Gaada, muz i zena, naizgled dobni ljudi, ljubaznd, a ni za radnike se
takoe ne bi nista ravo moglo rei, alti ipaik, brao, ja ne mogu da spavann, srce mii
nesto sluiti! Sluti, pa to ti je! I kapijia otvorema, i sveta okolo imaogo, a opet mi
svenekako strasno,, jeza me podilazi. Svi davno pospaii, ve uveliiko no, usfcotro se
treba dizaiti, & ja jedan jeiini lezim u isvojSm fcolima pod arnjevima i oiju ne
sfelaipam, kao da saim kabav uk. Kad najedainput, braoo moijia, uoestn: tup! 'tup!
tup! Nefco se prdlkrada ainnjeviimja. Promioilta glaviu, gledam - stojii zana samo u
fcosuiljii, bosa... Sta es veliim, stnaso? a ona sva dnhfii, duse mi, sva se
izbezuimiila... Ustaj, veli, dobTti ooviee! Nevolja... Gazde zlo smisljaju... Hoe tvoga
trgovoa da ubijiu. Sama sain, velii, ulia kako su se gazda i gazidarica sasaptavali...
Ndje me, daikle, srce preViaiPilo! A ko sii ti? - piitam. 1a sam, veli, njirhova
s1tuskimja... U redu... Izaem iapO'd annjeva pa poem trgovou. Probutdim ga i
kazem: Tako i 'talko, veliim, Petre Grigioirliu, ml^u sasvim ista posla... Drugi ,puit
es se, vase igospodsitva, lisipavati a sad se, dok jos nije kasno, oblai velim, pa ok si
joz aitav, bezi odavde... Tek sto se on stade oblafiiti, a vrata se otvore i nazidravlje...
gledam - presveta Bogorodice! - ulaze nam u sobu gazda i gazdariGa sa tri radnika...
Dakle, 1 radnike poidgoverili... Trgovac ima innogo pana, pa emo ih., misle podeliti...
U svih petoro u ruikama po dug nozi... Velim, po nazi... Zakljua gazda vrata,
70
i
pa veli: - molite se, naimernici, bogu... A ako, velS, stanete vlika'tli, neu vaim dati
nd da se pred smrt pomolite... Ko bi onda simeo da vie? U nas se od straha grlo
stegllo, ni gcnrora o vikanju... Trgovac zaplaika pa veli Ljui pravoslavni! Odluili ste
se, veli, da me ubijete, jer ste ee polakomili na moje novce. Pa neka bude, nisam ja ni
prvi ni poslednji; mnogo je ve trgovaca dsto tako po konaaiistima polklano. Ali,
aaisto, velli, hDao prai voslavna, lubdjiate moiga ko'djasa? Kakva je njemu nuzda
da zbog mojilh ipara mulke podnosi? I tako Viam. an ito zalostiviruoi govoini! A gazda
e njemu: - Ako ga, veli, u zivotu ostavimo, prvi e nas on pailkaaatii. Svejedno je,
veld, da 1 es utoiti jednog iM dvojicu. Sedam grehcraa, jedno fcpastanje... Molite se
bogu, to varn je sve, i ne dangubite u razgovoru! Kleknem ja s tngovcem na molitvu.
On deicu svoju spomiinije, ja sam tad jos mladi bio zeljan ziTOta... Gledamo u
iikone, molSmo se, i to tiako zalosno da rai i sad suza vroa... A gazdariea, zena njagoMa,
gleda mas, pa veli: Va ste, 'kaze, dobiti. iju'dii, ne spoKiinjiite nais po zlu na onom
svetu i ne molite boga da za ovo glavom platimo, jer nas je nuzda niagna1a. Moliili se
mi tako, mollili, plakali, iplaikali, i >bog nas, bogme, i uslsao. Sazalio se, zacelo... U
onaj tren kad gazda uihvati trgovoa za bnadu, da toi ga, dakle, noziern po vratu
dofcaio, najednam zalupa iz dvorista na proeore! Svi mi ztouli o uda, a gazdi ru&e
klonule... Zalkuca ndko na prozore, pa tek povfika: Petre Griganiu, vii'6e, jesi M tu?
Spremaj se pa hajdemoi! VMe gazde da su 1jjudl po trgovca dozli, prepadoise se, pa sto
ih noge nose... A mi brzebolje u dvoriste, zapregnemo 1 - uihvatimo maglu...
- Ko je to' u prozore lupao? - upita Dimov.
- U proz'cvre, velis?' Zacelo, neki bozji ugodnik ili aneo. 1er niko drugi nije mogao...
Kad smo iz dvorasfca izisli, na uldoi nije bilo nikoga... Prst bozji!
71
PanteMjia ispnia jos fcoj1u; u svim njegovim prdama stalino su se javijiali dugi
nozdi i uvek bi se osetilo da su izcmdsljene. Da 14 je on te prie uo od nekoga ili ih je
sam izmisljao u davnoj proslosti, pa kad rrau je pamenje oslabilo, pomesao prezivljeno
sa izmisljenim i prestao da razlikuje jedno od drugog? Sve moze bdti, ali je udnovaito
jedno, zasto je sada, celoga puta, fca god bi zapoeo prdati, davao prvenstvo
izmisljenom, a rtikad nije govordo o onoim sto je zbilja preziveo. Zasad, 1egoruska je
sve priimao za gotovo i svakog r,ea verovao, a posle mu se iinilo udno zasto ovek koji
je u svom dugom zdvotu prosao svu Rusijiu, kojii je video i znao tolike stvari, ovek
ikoime su zena i deca izgoreli, potcenjuje svoj bogati zivot toliiko da svaiki put, sedei
kraj vatre, ili uti ili pria o onome sto hije bilo.
1edufii kasu, svi su utali i mislili o^ onom sto su maloas ouli. Zdvot je strasan i
udnOTat i zato ma kako etrasnu ppiou ovek ispriao u Rusiji, ma kafco je oikitio
irazbojiiifildm gnezdima, du'gim noziiima i udiima 'Ona se u duzi slusaooa uvek
odazove kao istima te e mozda samo 6o>vek koji je doiiista ipismen, nepoverljivo
manuti glavom, ali e i n outati. Krst kraj puta, tamni denjikovi vuine, prostranistvio
stepe i sudbiina ljuidi koji su se okuspili Oko vatre - sve je to samo po sebi bilo tako
udnovato i strasno da je fantastinost izmjisljotine ili bajke - bledela i spajala se sa
zivotom.
Svii su jeli iz kotlia, a Parrtelijia je sedeo po stranii, usamljen i jeo teasu iiz rvene
zdelice. Kasika mu ndje bila kao u ostalih, ve od empreso^ va drveta i s krstiem.
1egoruska, gledajui ga, seti se staiklenog bandioca i tiho upita Stjopbu:
- Sto li ono deda sedi sam?
- Oai je isteroverac - odgovoiiise sapatom Stjopka i Vasja ipri tom su tako gledali
kao dia
su govoiili o nekaikvoo mani ili potajinoirn poroikiu.
72
Svi su uitali i razmisljali. Poisie strasnih prla inije im se govonilo o ablionim
stvardima. Najednom, usred tisiine, Vasja se uspnavd i, uperivsi svoje mutne oi u jednu
ta6ku, naulji usi.
- Sta je? - upita ga Dimov.
- Neki eovek ide - odgovoni Vasja. - Gde ga to vidis?
- Pa eno ga! Belasa se ipoimalo...
Tamo kuda je Vaisja gledao ndje se nldsta vielo osim pomiraine; svi su osliuskdvald ald
se ni ko'raci ndsu uM.
- Ide 11 on to po drumui? - opiita E>iniov. ^- Ne, poljem... Ide ovamo.
Proe jedaii trenutak v. utan1Tt.
- A mozda to stepom blu>di trgovac sito je tamo siahranjen - ree Dimov.
Svi s nepoverenjem poglediase u brst, zgledase se, pa se odjednoin nasmejase, jer dh bese
stid zbog svoga straha.
- Zasto bi bludio? - ree Pantelija. - Samo oni nou hodaju ikoije zemlja ne prima.
A trgovci nisu taikvl... Trgovcd su muendkom smru poginuli...
Ufcom se 6use feoiraci. Neko je zuinno iaa
- Nesto nosi - rei Vasja.
u se kako pod nofjama nazinanoga putaika suisti traiva i pucketa feoiov, ald se van
svetlosnog kruga vatre nije nista videlo. Najzad se zause koraci u blizind i neko se
zaOoaslja; treperavia svetlost kao da se razdvoijd, s oijm apade fcoprenai, i vozapl
najedinofm ugledase pred sobom oveika.
Da ld je p'latmen ta^ko ziatrepenio, ili zbog toga sto su svi hteli pre svega da razgledaju
ldce toga oveka, telk dogodi se da nifco pri prvoin pogled\x na njega ne spazd, zaudo,
nd ldca njegova, ni odela, nego, pre isvega, osmeh. To bese osmeh neobimio doibar,
slirolk, mio, kiao u probueniog deteta, jedan od onih 2sarazniih OBmeha na koje
ovek ta'koe da odgovani osmehom. 73
Kad su ga bolrje osmotrili, videse da e nepoznatom biti tridasetak godina, da nije lep i
da se rriim naroito ne odlikuje. Bio je to ukrajinski seljaik visoka rasta, duga nosa,
dugih ruiku i no~ gu; uopste, u njega kao da sve bese izdtizeinio, a samo mu vrat bese
taiko kratak da je zbog toga izgledao zgrbljen. Na njemu bese ista bela kosulja, sa
vezenkn okovratniikom, bele sirolke gae i nove eizme, te se knag vozara aMo pravi
ikicos. U rukama je drzao neku. veliku, belu i na prvi pogled udnu stviar, a iza lea mu
je virio grli puske, takoe dugaa1k.
UpavSi iz pomrine u svetlost od vatre, on zajsta kao iiikapan i nekoliko je treniuitaka
gledao vozare taiko kao da je hteo rei: Vidite, kakav md je osmeh! Zatim koraknu.
prema vatrd, masmesi se jos svetlije i ree:
- Prijatno, brao!
- Hvala, izvoli - odgovoni umesto svih Panteiija.
Nepoznati spusti iknaj vatre ono sto je nosio u rukama - to je bila ubijena droplja; i jos
se jednom pozdravi.
Svi priose droplji i stadose je posmatrati.
- Zanimljivia ptica! Cime si je to? - uipita Diimov.
- Kursaimioim... Samoim joj ne mozes nista, ne da blizu... Hoete da je kuipite,
bra6o! Dao bih vam je za dvadeset kopejaka.
- A sta e narn? Ona je ukusna kad je peena, a kuvana je, bogme, tvrda - ne moze
da se zvae...
- Eto ti sad! Da je gospodi u ekonomiju odnesem, dali bi mi pedeset kopejaka, ali je
daleko - petnaest vrsta!
Nepozniati sede, skide pusku i spusti je kraj sebe. Izgledao je sanjiv, umoran, smesio se,
zmirfcao gledajui u viatru i oevidno mislio o neem vrlio p'Hi1!a,tnom. Dadtose mu
ikasilku i cm stade jesrti.
74
f
i
A ko si ti? - upita
Nepoznatii preu pitanje; on ne odgovori, pa ak i me pagleda u Dimova. Verovatao taj
nasmeia'nii oovek niije inii oseao ulkusa kiase, jer je zvakao nekako mehiaruiki, leno
pritnoseoi iustima kasiku as prepunu, as ipotpuno praznu. Pijan nije bio, ali mu je
glavu zanosilo nako ludiilo.
- Ama tebe, ovee, pitam: ikoji si? - ponovi Dimov.
- 1e lli jia? - trze se napoaniati. - Kostantin Zvoniik iz Ravnoga. Na etiri vrste
odavde.
I zelei ve odimaih da ipokaze da ndje kao ostali, obian seljiak, ve boljd,
Kosns'tantiin se pozuri da doda:
- Mi imamo pelinja'k i svmje tovimo'.
- Zivis M sa ocem ili sam?
- Ne, sada sam avim. Odelio satm se. Ovoga meseoa, pasle Petrovdana, ozenio sam se.
Sad sam zenjen!... Danas je oisaminaesiti dain kako satrn se venao.
- Lepo! - ree Pantelija. - Doforo je imati zenu... Tafoo je bog zapovedio...
- Miada zema ikod kue spava, a on kroz stepu svrlja - zasmeja se Kirjuha. -
udan ovek!
Konstantin, kao da ga je neko ubo ai sam zivac, trze se, zasmeja, planu...
- O boze, ania niije sad kod kue! - ree on, forzo viadei iz usta kaisi1ku i
posmatriajiii sve radosno i zaueno. - Nije kod kue! Otisla je niajoi na dva dana!
Bogami, otisla, a jia opet ikao nezenjen...
Kanstantin odimaihin'U riikoim d zavrte glavom; hteo je da naistavi misliti, ali mu je
smetala radost koja inu je obaisjavala lice. Kiao da mu je bilo mezgodno kako je sedeo,
on se druikije namesti, nasmeja se i opet odimahnu rulkom. Bese ga stid da iskaze pred
stra.niim ljudima svoje prijatne rnisli, a u isto vrerne nesto ga je neodoljivo gonilo da s
nkim podell svdju radost.
75
- Otisla je u Demddovo majoi! - ree on crvanei i premestajud pusfcu na drugo
mesto. - Sutra e se vratiti... Rekla je da e o ruku biti kod kue.
- A je li ti dosadno bez nje? - upita Dimov.
- Ta boze, kaiko ne bi bilo! Tek sto sam se ozenio, a ona otisla... Sila je ona, bogami! A
tako je lepa, dobra, samo se smeje i peva, vatra ziva! Kratj nje saim lud od sree, >a bez
nje, kao da sam nesto izgufoio, kao pijain kroz stepu hodam. Od samoga ruka lutam, ne
mogu da se skrasim.
Kbnstantin protrlj oi,' pogleda u v&tru i nasmeja se. '

- Volis je, dakle... - ree Pantelija.

- I kako je samo lepa, pa dobra - ponovi Konstantin ne slusajui - kakva je
domaica, pametna, pa razlozna, da joj prosto ne mozes nari ravne u narodu po oeloj
nasoi guberniji. Otisla... A oviaimo joj tesiko, zmaam! Znam je, svraku jednu! Rekla je
da oe se suitra o nuku vratiti... A da uijete samo priu! - skoro viiknu Konstantin,
najednom dizu6i glas i meirjaj'uei polozaj - sada me voli i tesko joj je, a majpre nije
htela da poe za mene!
- Ta jedi! - ree mu Kirjiuha.
- Nije htela poi za mene! - nastavi Konstantin ne slusajui. - Tri godine sam se s
njom pregonio! Video sam je ma viasaru u Kalaiku, smrtno se zaljubio, doslo mi je da
staivim onnu oko vrata... 1a u Ravnom, ona u Demidovom, jedno od drugog dviadeset i
pet vrsta, pa ne znam sta da inim. Sailjem joj prosce, a ona: neu. Ah, ti, svrako jedna!
Ponem ja tad od svake ruke: i minu~ sice, i medene kolae, i meda ipola memce -
neu! Budlibdksnama! Ono, ako se promisli, kakav sam j'oj ja parcajak! Ona je mlada,
lepa vatra ziva, a ja slar, skoro e mi biti trideset godina, Pa i lep sam, mani se: brada
mi k'o suma, - ostra kao ekseri, lice divoo, - punio voruga. Kud 6u se ja s njoni
76
\
uporeivati! 1ediimo mozda sto smo imuni, ali, bogme i oni, Vahramenkovi, lepo zive.
Imaiu tri para volova i po dva nadniara drze. Zavoleh je, brao moia, ert me obuzeo...
Nit' spavam, nit' jedpm. u glavi mi se sve misli zbrkale, sakloni boze! Hteo bih a je
vidim, a oma u Demidovoim... I sta mislite? Tako mi boga, ne lazem, triipu.'t sam
nedelino isao tamo peske, sanno da bih je vddeo. Posao sam zanemario! Tolilko sam bio
zaoorio da sam se ak hteo naimdti kao radnik u Demidovoim da bih. eto. bio blize noj.
Napatio saim se! Mati je vraLaru zvala, otac se desetak puta nakanjivao da me biie.
Tako sam se trd godine muio onda se oluih: neka si tniput prokleta, ddem u grad u
koiiase... Ndje valida sueno! Po Uskrsu 'poem u Demidovo da je poelednji put
vidim...
Konstantin zabaci uniazad glavu i zaljulja se od neko? sitnog, radosnog smeha, kao da
je toga asa nekog vrlo lukavo nasadio.
- Gledam, ona s momcjiima kraj reice - nastavi an. - Zu mi se preli... Odazvah je
u stranu i valjda sam je itarv oas manijao razndm reima... I begenisa me! Trd
goddine nije me volela, a zbog reoi me begersa!...
- Zbog kakvih to rei? - upita Ddmov.
- Rei? Ne seam se... Ko bi se seao? Govorio sam tada kao kad voda siklja bez
prekida iz zljeba: tatatata! A sad ne bih nii jedne rei mogao izgovoriti... I taiko ona
poe za mene... Sad je otisla, svrafca jedna, majci, a ja eto foaz nje po stepi... Ne mogu
kod ikue da se Skrasdsm. Nemam snage!
Konstantin nespretno izbaoi dspod sebe noge, prui se na zemlju i podupre glavu
pesnicama, zatim se dize i opet sede. Svima je sada bilo sasvim jaisno da je to zaljubljen
i sream oovek, srean do suza; njegov osmeh, oi i svaki pokret izrazavali su sreu
koja ga je morila. Ndje mogao da se skrasi, ndje znao kakio da se namesitt i sta da ind;
prosto je baldisaa od toliteiih prijatnih miisld. I tako,
77
otvorivsi pre strandm Ijudkna svoju dusu, ofl, najzad, sede minno i gledajud u
vatru, zamisli se.
Gledajui ovoga sreenoga oveka, svdma bd tesko i svako zazele da taikoe bude
srean. Svi se zairuislise. Dimov se diize tiho proboda oko vatre, i po njegovam hodu, po
krefcanju ramena, videlo se da ga mui eznja i da je tuzan. On postoja, pogleda iu
Konstairatdna, pa sede.
A vatra se ve gasila. Svetlost ve nije treperdla i erlkvend krug je biviao sve manji i
folei... I ukoliko je vatra sve brze dogorevala, lutoliko je vddmdja postiajala no puma
meeetiine. Sada se video sirom sav put, denjlkovd vune, rude, konji kako prezivaju, a
na 'Onoj strand se nejasno oortavao drugi krst...
Dimov nasloini obraz na ruku i tiho zapera neku zalosnu pesmu. Konstaaitin se sanjivo
osmehnu i stade mu pomagati svojim tankim glasiem. Popevatse tako ndkoliiko
trenutaka pa uutase... 1emeljan se trze, zannaiha laktovima i stade mioati prstima.
- Hajde, brao - ree moleivo - a otpevamo nesto pobozno!
Behu mu suze udaiile na oi.
- Braoo! - ponovi on pritisikuijui ruku na srce. - Hajde da o'tpevaimo nesto
pobozno!
- 1a ne umem - ree Konstan'Mn.
Kad niko ne pristade, 1emeiljiatn zapeva sam. On zaimaihia obema ruikama, ziaiklima
iglavom, otvori usfca, ali iz grla mu se otrze samo proinuklo, potmulo disanje. Peviao je
rukama, glavom, oima i ak onom svojom gukom, pevo je strasno^ i bolno, i sto je vise
tnaprezao gruidi, ne bi li otrgao iz njih bar jedan tom, tim je prigusenije biival'o njegovo
ddsanje...
1egoruslku, kao i sve otstale, obuze tuga. On ode do svojih kola, pope se na. vunu i leze.
Gledao je na nebo i misllio o sreoniOim Konstantinu, i njegovoj zeei. Zasto li se Ijudli
zene? Sto li e zene na ovoim svetu? 1egoiruska je zadavao sebi neja78
sna pitanja i m'dsliio da je mtfikarou venoviatno piri^ jatno bad kraj njega stalno zivi
umiilja1;a, vesela i lepa zena. Zbog neeg mu pade na um grofica Drainjicka, i poirrisM
da je sa takvom zenom verovatno vrlo prijatno ziveti; on bi se, recdmo, sa
zadovo1jstvoim ozenio njome kad se toiga ne bi toliko stideo. Seti se njenih obrva,
zenica, kola, fiasovnika s konjaniikom... Tiha, topla no se spustala na njega i saptala
mu nesto na uto, a njemu se fiinilo da se to nad njim naginje ta lepa zena, s osmehom ga
poismatra i hoe da ga poljubi...
Od vatre astase samo dva mala oka koja su postajdla sve manja i manja. Vozari i
Konstantin su sedeli kraj njih, tamrai, napomind, i dnilo se da dh je sad mnogo vise
nego ranije. Oba krsta su se podjednako videla, a daleko, negde na prostranom drumiu,
svetleo se crveni plaimiak; d tamo je po svoj prilici neko kwiao kasu.
Nasa majka Rusdjia, celom svetu glana>va! - zapeva najednom Kiirjuha divljdm
glasom, zagrcnu se i umue. Stepski mu odjek prihvati glas, ponese, te kao da se na
teskim tofikioviirua po stepi zafccrtrljala pravaipravcata glupost.
- Vreme je da se ide! - ree Pantelija. - Dizite se, deco!
Dok su zaprezali, Konistantin je hodao oko natoviarenih kola i odusevljavao se svojam
zeinom.
- Zbogom, brao! - vdknu on kadja se povorka kola krete. - Hvala vam na asti! A
ja idem kod ruge vatre. Ne mogu da izdrzim!
I om brzo iseze u tarai. Dugo se uio kako koraa onamo odakle je sveitlucala viatrlca,
da pria stranim Ijudima o svojoj sred.
Kad se 1agoruska sutoadan pirabudlo, bik> je rano jutro; sunce se jos ne bese rodilo.
Sva kola su stojala. Neki ovek u belom kaketu i odelu od ]evtdne sive materije, sedeii
na koEafikom zdrepc'j riazgovarao je kraj prvih kola o neem sa Dimovom i
Kdrjiu1hoin. Napred, oko dve vrste od kola,
79
beLeM su se dugi, omisiki ambard i fcudee poferivenie erepocm; oko ikuica se ndsu
viidela ni dvorista, nii drvee.
- Deda, koje je ono selo? - uipita 1egoruska.
- Ono su, junae, jermeiisfca naselja - odgOTOri Pantelija, - Tu 1ermenii zive.
Dobaar nae rod... ti 1ermenii.
ovek u sivom svrsi razgovor s Dimovom i Kirjfuhoim, zauzda zdrepca i pogleda u
naselja.
- E, gadna posla poanisli saimo! - inzdahnu Pantelija, takoe gledajud na
jermenske zaseoike i jezed se od jutemje svezine. - Poslao oveika u seoce po neku
hartiju, a taj se jos ne vraa... Trebalo je Stjopku poslati!
- Dedia, a ko je i? - tipita 1egorusika. - Varlamov.
Boze moj! 1egoruislka se brzo dize, klee i pogleda u beli kafiket. U onikom, sivom
ooveuljfcu, obuvemom <a visoke dzme, koji je sedeo na ruznom konjetu i nazgovarao
sa seljacima tt dolba ikad svi pristooni Ijudi spavaju, tesko je bilo poznati tajianstvenoig
Viarlamovia 'koji se nije mogao proiniafii, koga svi traze, kojii se veino negde vrzma
i ima vise novca nego grofica Driainjacka.
- Dobar ovek, duise mi... - govorlo je Pantelija gledajui u zaseoike. - Daj mu boze
zdravlj;a, dobar gospodin... Varlamov, Semjon Aleksandri... N,a taikvim se ljiuidima,
brate slatki, zemlja drzi. Vaistinu. Petli jos ne pevaju, a 'Otn je ve na nogaima... Drugi
fai spavao, ili kod feue s goetima oau, au, a <wi ceo dan po stepi... Svud stize... Taj
ti nee posao upustiti... Neee! Valjain je to ovek!...
Varlamov, ne odvajajui oiju od naselja, govordo je o neemu; zdrebac je nestrpljivo
epao s noge na nogu.
- Semjone Aleksanidriu - viknu Pantelija
kaipu - dozvolite da Stjopku posljemio! 1emeljane, vikni neka poslju Stjopku!
80
U taj inah, jedva jedimam, pomoli se iz zaseoka komoainik. 1ako nakrivljen u stranu i
razmahujui kamdzijom, vise glave kao da izvodi vestine na konju i zeld da sve zadivi
svojiim smelim jahanjem, on brzinom ptice polete prema nizu kola.
- To je, zacelo, injegov glasnik - refie Pantelija. - On ima tih glaisniilka mozda
stotkiu, a i vise.
Dojiahavsd do prvih kola, ikonjairuiik zaiustavi konja i skinuvsi 'kapu, predade
VarlaimoviU nekakvu knjizicu. Ovaj izvadi iz knjizace nelkoliiko bartijdca, proSita ih
pa viknai:
- A gde ti je Ivanukova cedulja? Konjanik uze najtrag knjizicu, razgleda harti
je i sleze ramenima; stade govorak o neemu, verovaitno se pravdao i molio za
dopustenje da joS jednom odjase do zaseoika. Zdrebac se nao'ednoim povede taiko kao
da je Varlamov poetao tezi. Varlamov se takoe zalklatA.
- Guibi se! - viilknu on Ijutito 1 zamahnu kamdzijom na kanjanilka.
Zatim, krenuvsi feoinja natnag, d razgledajui hartije u knjizi, poe kOinaik'Oim duz
svih kola. Kad je prilazio poslednjim koliina, 1ego^ruska napreze oi da bi ga sto bolje
razgledao. ViarlamOT je bio ve star. Njegovo Hce s omialenom sedom bradioom,
prosto, ruako, preplanulo lice, bilo je crveno, mokro od rose i isarano modrim zilicama;
ono je izrazavalo istu oniakvu suvu poslovnost. kao lice Ivana Ivania, isti omaj
poslovmi fanatizam. Pa ipak se oseala nefca razlilka dzmeu njega i Ivana Ivania!
Kod ujiaka Kuzmiova, pored te poslovnosti, iuveik je na licu bila briga d strah da
nee naoi Varlamiova, da oe zakasnitii ild propustirfci dobru cenu; ndega sldnog,
svojstvenoig ljudima malim i zavdsnim, niije se moglo primetiti na licu, nd u pojavi
Varlamova. Taj 6ovek je saim stvarao cene, ndikoga nije trazio i ni od koga ndje zavisio;
ma kako da je bila obina njegova spoljasnost, ipak se u svemu, oak i u nadmu kako je
drzao kam
6 Cehov: Stepa 81
dzijiu, osealo da je bio svestan sile i naviknut nia vlast nad stepom.
Prolazei mimo 1egoruslke, on ga i ne pogleda; jediino zdrebac udastoji 1egO'rusikru
svojoim paznjom i pogleda ga krapnim, gluipim oima, ali i on ravnodusno. Pantelija se
pakloini Varlamovu; ovaj to primeti i, ne sikidajui ooiju s hanrfcijioa, ree ne
izgovarajui slovo r:
- Zdfaavo, sfcalhe!
Razgovoir Vairlamova s feonjaina1kioiin i potezanje kaimdzijoim, ooigledno su na sve
voaatre oi&inili tezaik utisalk. U sviiju su liica bilia lOiabiljnia. Konjiani:k, oajan zbog
gneva monoga oveka, opustivsd uzde, stojaio je bez kape kraj prvih kola, uftao i kao
da niije verovao da mu je dan taifco ravo poeo.
- Ostar starac... - gumao je Pamitelija. - Uzas pnosto, featoo je lO^tar! A inaoe
dobar oovek... Nee uvrediti na pnavdi boga... Sta es...
Razgledavsi hartije, VarlainiOT gumu knjizicu iu dzep; zdrebac, kao da mu 1e razumieo
mjsili, neeikajui zapovesti, prope se i ipalete drumom.
VII
Kada se zatim spiustila no, vozari su se odmarali i kuvali kasu. Samo se sadia, jos od
samog poetka, u svemu oseala nelka neodreenia tuga. Bilo je zaguisljdvo; sv& su
mnogo pilii i ndlkako nisu mogli da ugase ze. Mesec je izisaio neobino crven i
na'tmuren, bas fcao da je bolestain, zveze se taikoe natuistile, magla 'bila gusa,
daljina muitnija. Priroda kao da je nesfco predoseala i amila je.
Kraj vatre ve nije bilo jueraisnje ziviosti ni razgovora. &v>i su se dosaivali; govoTili
su tromo i kao od foede. Pantelija je samo tizidisiaov zalk) se na noge i svalki as
poinjao razgoivor o iznenadnoj smrti.
82
1
Dimov je lezao potrbuske, utao i zvakao slamai'ou; izraz lica mu je bdo gadljiv, kao da
slamica ruzno mirise, a uz to paikostan i umoran... Vasja se zalio da ga boli vilica i
proricao ravo vreme; 1emeljan ndje mahao rukama, nego je nepomino sedeo i
sumorno gledao u vatru. I 1egorusfea se oseao iznuren, spora voznjia ga je rumordla, a
od dnevne zege ga je bolela g'lava.
Kad se kasa sikuvia1a., Dimov od muike uze drugove na zuib.
- Skrstio ruke, vorugan, a prvi se dovlai s kasikiom! - ree on palkosno gledajui
na 1emeIjana. - Prozdrlpvac! Eno ga, dka zgodu da prvi za fcotao zasedne. Bio peva
u homu, ia ve uobrazava da je tneki - gospodin! Mnogo vas, takvih pevaa, po
oarskom drutmiu mllostiinju prosi!
- Sta si se navr'zo? - uipita 1emeljan pogledavsi ga i sam besno.
- A zato, da se ne prtis prvi fcotlu, Ne zamisljaj smnoigo o sebi.
- Budala si, ti, vidim ja, - zakrfclja 1emeljan.
Znajud iz iskustvia dme se obitriia svrsavaju slini razgovori, Pantelijia i "Vlasja se
iimesase i stadase ga advriaoate da se ne svaa uzalu.
- Peva... - ndje dao mrra, svaaldoa, prezrivo se smesei, - Sv.aik inoze talkio
pevaiti! Ida pred crkvu pa pevaj u pniprati: Udeliite Hrista radi! Eh, vi!
1emeljan ouifca. Dimo'va njegovo utanje razbesne. Sa jos veom mrznjoin on
pogleda na bivsega pevaa u horu, pa ree:
- Neu da kaljam rulke zibog tebe, a pokazao bih ti ja inae sto dizes nos visofco.
- Ta sta ti je te mi dosaujes, hajduioino jedna! - planu 1emeljian. - Sta ja tebi
smetam?
- Kafeo me to anazva? - tupita Dimoiv uspravijaj'Uii se, oi mu se naMise fervlju.
- Kaiko? Zar ja harjdu<oi'na? 1e li? Evo, na ti sad! Idi pa trazi!
6` 83
Dimov isupa iz 1emeljamovdh rufou kasiku' i baci je daleko u stramu. Kirjulia, Vasja i
Stjopka skoise i potrase da je tpaze, a 1emeljan s upitnom molboim upre pogled u
Panteliiu. Lice rou najednom posta sitno, nafora se, zaigra i foivsi horist zaplaka kao
dete.
1egaruska, koji je jos odaviio mrzeo Dimova, oseti kako vazduh postade majedmjom
nepodnosljivo zagu&ljdv, kafco plainen s viatre uzasino pee lice, on zazele da sto pre
pobegne u mrak oko kola, ali su ga pakosne, nevesele o& maisrtlijivca mainile sebi.
Strasno zelei da mu fcaze nesto do krajnosti uvredljiva, on koralknu prema Dimovu i
izgovori zadihanio:
- Gori si od svih! Ne mogu da te trpim! Posle toga se trebalo stkloniti kod kola, ali
on nikaiko nije mogao da se maikne s mesta i nastavi:
- Na onom svetu es u paklu goreti! A ja u te tuziti Ivanu Ivaniu! Ne smes da
vreas 1emeijana!
- Budi samo tafco Ijuibazam! - podsmehiivu se Ddmov. - Prase nijedno, jos nni se
mije mleko na usnaima osusilo, a ve uine da poUkaauje. A kako bi bilo mak) za uvo?
- 1egorusika osefci kako ve ne smioze vise a dise; najednom - milkada mu se dotle
to nije desilo - on sav zacepta, stade luipatl noganaa i vikati da ti usi zagluihnu:
- Udrite ga! Udrite ga!
Suze mu grunuSe dz oiju; bi ga stid i an, spotiui se, otra prema IkoHmia. Nije video
katoav je utisaik njegov uzvik iizazvao. Leze6i ixa denjta viune i plaui, on je
mliaitarao rUkama i nogama, sapui:
- Marna! Mama!
I ti ljudi, i senfce oko vatre, i tamne gomile vune, i daleka munja sto je svakog minuita
sevala negde u daljiind, sve mu se sad uini divlje i strasno. Njega obuze uzats d on se u
oajanju pitao^ kaiko
84
i
je i zasto dcspeo <u nepoznat Ikraj, u drustvo ovih strasnih seljaika? Gde su sada ujiaik,
otac Hristifor i Deniska? Zasto ih tako dugo nema? Da ga ndsu zaboravili? Od pomisli
da je zaboravljen i prepusten na mdlost i nemiilost sudbimd, postade mu hladno d 'tako
strasno da nelkoldko puta htede slkoiti sa vuine pa dz sve anage, ne osvrui se,
potrati natrag pu'tem; ali seanje na mrane, sumorne krstove koje e neizostavno^
sresti na putu, i munje sto su sevale u daljini, zadrzavali su ga... I samo dok je saputao:
mama! mama! - bilo mu je nekako lakse...
Moralo je i vozarima biti strasno. Posto je 1egoruska odjurio od vatre, u poetku su
dugo 6utali, zatim su poluiglasno i priguseno poeli govoriti o neemu sto ih eka i da se
sto pre treba spremiti i umai mu... Brzo su poveerali, ugasdli vatru i utke stald
zaiprezati. Po njihovoj zurbi i isprekidanim reenioama primeivalio se da su predvlali
neku nesreu.
Pre nego sto e se krenuti na put, Dimov prie Paaiteliji d tiho upiita:
- Kaiko se on zove?
- 1egordje.., - odgovori Paratelija.
Dimov stade jedmoim nogom na to6ak, uhvati se zia uzdcu kofjom je denjalk bio vezan,
pa se podize. 1egoruiska mu spazi ldce i kudravu kosu. Lice mu je bdlo bledo, umorno i
ozbiljno, ali ve nije imalo u sebi pakosti.
- 1era - ree on tiho. - Na, udri! 1egoruSka ga zaueno pogleda; u taj 6as sev
nu rmunja.
- Ne mari, udri! - ponovi Ddmov.
I ne saekavsi da ga 1egoiruska udairi iM da mu nesto kaize, <xn sikoi dole d ree:
- Tesko ma je!
- Zatim, klateoi se s noge na nogu i miui lopaticama, on leno odgega duz niza kola,
pa glasom, dsto i plaanim i ljutitim ponovi:
85
I
- Tesko mi je, Gospode! A ti mi se nemoj naoi uvreen, 1einelja - nee prolazei
pored 1ameljacna. - Zivot aas je muan i uzal'udan!
Desno bfesnu muinja i kao da se odbi .u gledalu, odmah sevnu i u daljini.
- 1egorije, 'uzmi! - Vlilknu Panitelija, pruzajui odozdo nesto velifco i tanuio.
- Sta je to? - uipita 1egoruska.
- Rogozina! Bie fcisice, pa da se pofcrijes, 1egoruiska se priddze i pagleda dko sebe.
DaIjina se pnimetno zacrnela i esto je, svaikoga asa, treptala belom svetlosu kao
onim ikapcimeu Njeno crnilo spustao se nadesnio, kao da je otezailo.
- Deda, kanda se sprema ndki fcijaimet? - uipita 1egoniska.
- Ah, mozice moje bolne, proimrzin'ute! - go^ vorio je otegnuito Pantelija ne
slusajui ga i trupkajui.
Levo, kao da neiko kresnu po nebu zizioom, blesnu bela, fosfoanasta pruga i ugasi se. u
se kako negde vrlo dalefco ndko proe po liimemom krovu. Verovatno su po krovoi bosi
isli, jer Mm za^ bruja potmulo.
- Ala e bdti kijiameta! r uzviknu Kirjuha. Izmeu daljine i vidiika nadesmo sevnu
muinjia,
i to tako jarko da osvetli deo stepe i mesto gde se vedno nebo graimiailo isa oblandm.
Naiilaziio je, ne zurei se, staasain ablak, kao gusto, ogromno klube; po ivici su mu visili
veMkd, crni dronjci; isti takvi dronjoi, mroei se, gomiilaiti wu se s desne i s leve strane
vidika. Ovalko rastaan i razbaruseii, imao je O'blak nekafcav pijan, nasrtljiv izraz.
Zagrme razgovetno i nimalo potoiulo. 1egoruska se preikrsti d stade brzo mavlaiti
ogrta.
- Tesko mi je! - dopre od prvih fcola krik Dimova i po glasu mu se moglo pogoditd da
ga je opet poeo oibuzimati bes. - TeSko!
Najednom gnmti vetar s taikvom jainom da umalo ne ote od 1egoruske njegov
zavezljaj i rogo
86
zinu; zaitresavSi se, rogoztina se aacima na sva etiri kraja i zaklopara po denjikoviima
vtme i 1egomzkinom licu. Sa zvizdnkoin polete vetar po stepi, u neredu se zakovitla i
podize u travi takvu huku da se kroz njega nije ouo ni grom ni skripa tokova. Dolaz1o
je sa crnog oblaka moseoi vihore prasitne i ininiis kise i mokre zeralje. Meseeva svetlost
se pomraai, postade nekalkoi prljavija, zvezde se jos vise nafcustiSe, a ivicoim puta
videlo se kalko neku naitrag jure oblaici praisiine i njilhove senke. Kowi)tlajui se i
dizui sa zemlje prah, saivu travu i perje, vihioir se, po svoj prillici, ddzao do sainiaga
neba; penusavi cvetovi, belonoge leteli su valjda do samoga cmoga oblafca i moralo im
je biti strasnoi! Ali kroz prasdinu fcoja je zaisipala oi nije se nista videlo, osiim bleslka
miunja!.
Mislei da e istog asa udariti kisa, 1egoruska klee i pokri se rogozinom.
- Pantelija - viiknu neko napred. - A... a... va!
- Ne uje ee! -odgovori Paatelija glasno i otegnu'to.
- A... a... va! Ar... ja... a!
Grom se gnevno razleze, pa se stae koturati po inebu zdesna nialevo, zatim se vrati i
zamre oko prednjih kola.
- Svjiat, svjat, svjat, Gospod Savaot - proisapta 1egaruiska ikrsteai se - ispoilin
nebo i zemlja slavi ivojeja...
Tama nebesna razjiajpi eljusti i dahnu belim plamienom; u isti as opet zagrme; tek sto
se to stila, a m^inja sevmi tafco sirofco da 1egoruska kroz pukoitine na rogazini spazi
n.ag'ednom ceo drum s kraja na kraj, sve vozare, pa ak i Kirjuhin kajpuit. Crni
dronjoi s leve strane ve su se dizala uvis, i jedan od njih, odrpan, glomazan, slian sapi
s prstima, pruzi se prema mesecu. 1egoruska se odlui da vrsto zatvori oi, da niem ne
pofclanja paznju i da eka dok se sve svrfi 87
Kisa se odmekud dugo skanjerala. Nadajui se da e ih oblak mozda mimoii,
1egoruska proviri ispod rogozine. Bilo je strasno mrano. 1egoruska ne vide ni Panteliju,
ni denjikove s vunom, ni sebe samog; pogleda ispod oka oinaino gde je nedavno stoji&o
mesec, ali i taimo bese mrkli mraik kao i na kolima. A immje su se u tami inile vee i
jos blistavije, tafco da se u oima prosto oseao bol.
- Pantelijia! - pozva 1egorusika.
Niko ne odgovoo. Ali, evo, najzad vetar poslednji put cimotiju rogoainu i pofoeze negde.
u se urjednaen, uimiTujiui sum. Velika hladraa bapllja pade na 1egoruskino tooleno,
a druga sfcliznui niz rukiu. On primetd da mu kolena nisu poferivena i htede da bolje
namesti rogozinu, ald u taj maih se nesto prosu 1 zaluipa po putu, zatim po rudama, po
denjkovima. To je bila kisa. Ona i rogozina, kaoda su razumele jedna drugu, stadose o
neemu brbljati brzo, veselo i bez reda, fcao dve svrake.
1egoruSka je kleoao ili taSnije, seeo na <5izmama. Kad MSa stade lupati po rogozini,
on se naze napred da telom zaikltoini kolena koja se ojednom ovlazise; njemu poe za
rufoom da zakloni kolena, ali zato oseti feako ga stalno bije ostra neprijatna vlaga
pozadi, nize lea i po liistovima. On se vraiti u preasnjl polozai, isturi kolena na bisu i
stade smisljati sta da radi, fcalko da u porciir6ini bolje naimesti rogozinu. Ali ruke mu
behu ve mokre, fcroz rukave i za vnat mu je tekla voda, a topatice zeble. I on se odlui
da ne ini nista, nego da nepomi^no sedi i eka dok se sve ne svrsi.
- Svjat, svjat, svjat... - laptaio je on. Najednom se iznad same n/jegove glave pto
lomd nebo sa tresfcom koji sve zaglusi; om. se naze i pritaji diisianje, oelkujui fcad 6e
mu tna zaitiljak i lea pasti komae neba. Oi miu se nehottice otvorise i on spazi kako
po njegovlm prstima, mokriim rufcavima i mlazeviimia sto su jurili s roigozine, po
denjkovima i dole po zemlii planu i nekih pet puta zatrepta zasenjujtida svetiost. ti se
nov U'dar, kao
i ranije, jalk i uzasan. Nebiotn ve vise nije grmelo, nije se orio grom, nego su se ulli
suvi, pucketavi zvuci, slini lomljenju suvog drveta.
Trraah! tah! tah! tah! - razgovetno je tukla grmljavina, valjala se po nebu, spotkala,
i negde kraj prednjih kola, ili daleko pozadi, ruzila se sa paikosnim, isprekidaniim -
tra!
Maloas su munje bile samo strasne, a sad, va. takvu grmljavinu, izgledale su zlokobne.
Njihova arolijska svetlost je prodirala kroz zatvoirene one kapke i kao jeza se razlivala
celim teLom. sta da ini da ih ne vidi? 1egoruska odlui da sakrije lice od njih.
Obazrivo, kao da se boji da ga ne vrebaju, on se pobauljlke i klizefli dlanovima po
mokrom denjku, obrte nazad.
Trah! tah! tah! odjeknu mu nad glavom, pade pod kola i rasprsnu se: Prra!
Njegove se oi opet nehotice otvorise i 1egoruska spazi novu opasnost: iza kola su isla tri
gOTOstasa s dugiim kopljiionia. Munja siinu na ostricama njihovih kopalja i vrlo
razgovetino osvetM njihove pojave. To su bili Ijudi divovskiih razmera, pokrivena lica,
oborene glave i teska koraka. Izgledali su zalosni i guimom, utomuli u razmisljanje.
Ond mozda nisu isli za kolima da bi kome sto nazao uoinili, pa ipalk je njihova bllzina
uzasavala.
1egortislka se brzo dkirete napred i sav ceptei povika:
- Pantelija! Deda!
- Trah! tafo! tah! - odgovori mu nebo. On otvori oi da vidi jeisu li tu vozari.
Mu
nja blesnu na dva mesta i osvetLi put nadaleko, celu povorlku kola i vozare. Putem su
tekli potoii i skakali klobiucii. Pantelija je kora6ao kraj svojih kola, njegov visoik
seMr i ramena bili su pokriveni komadom rogozine, a na njegovoj pojavi nije se opazao
ni strah, ni nemir, kao da je ogluveo od grmljaivine i oslepeo od muiija
89
- Deda, divovi! - vilknu mit 1egoruska plau6i.
Ald eda ne u. Nesto dalje je isao 1emeljatn. On je bio pokriven veliikoin rogozinom, od
glave do pete, i dmao sad obliik trougla. Vasja, nepokriven niSm, koraao je isto onalko
kruto kaio i uvek, visoiko podizui noge i ne savijajui kolena. Pod bleskom munje
izgledalo je kao da se teola ne kreu, da siu voizari olbaimrli i da se Vasjina podignuta
noga ukoila...
- 1egoruska jos jedtnom viiknu dedu. Ne dobivsi odgovor, on sede nepomiano d vdse
ndje ni odvao kad e se sve to svrsiti. BiO' je uibeen da e ga istog 6aska uibiti
grom, da e mu se oi nehotice otvoiriti i da e opet spaziti sfcrasne ivove. I vise se
ndje m krstdo, nlije zvao dedu, nije mislio o roajoi, samo je tmuio od hladnioe i
oibeeinja da oluja nee nilkada prestati.
Ali se najednoin zause glasovi.
- 1egonije, spavas li? - vifcnu ozdo Pantelij/a. Silazi! Pa tii si ogluveo, budalice jedna!
- E, bas pravi kijamet! - ou se neki nepoznati bas i cmaoikinti tafco jezikom fcao da
je ispio dobru asu nalkije.
1egorusba otvori oi. Dole sa (kraij bola stojaM Pantelija, trouga.o^1emeljan i divovi.
Ddvovi su sada MM mmogo nizeg rasta d fcad se 1egoiruslka u njih dobro zagleda, vie
da su' to obini seliaoi koji ne nose na ramenima kotpljia, ve gvoizdene vile. U prostoru
izmeu Pantelije i troogla, svetleo se prozor omialene kue. Znai da su se kola nalazila
u nekom selu. 1egoniSkia zbaoi &a sebe nogoEinu, uze svoj zavezljiaj i pozurii da sde s
bola. Sada, kad su u blizdmi govorili Ijiidi i svetleo se proaor, ve mu nije bllo strasno,
prema je grmljaviina tutnjiaila kaio i ranije, ia amnnje brazdiale celo nebo.
- Baz valjan pljusak, nema sta... - mrmljao je Pantelija. - Hvala bogu... Nozice su
nai se mal
90
ice pakvasille od kiisice, ali ne mari... 1esi li sisao, 1egorije? E, idi u kuu... Ne mari...
- Svjat, svjat, svjat... - prosista 1emeljan. - Mora bitd da je negde udardlo... 1este
Id vi ovdasnji? - upita on divove.
- Nismo, iz Glinovia smo... Mi smo glinovljaHi. Kod gospode Platerovdh radimo.
- Vrsete zdto, Ali nesto druigo radd'te?
- Razmo. Sadefca jos pseniou zamjetnro. Ala soi ovo munje! Davno ndje bilo lavakve
salauke...
1egoruska ue u kuu. Presrete iga mrsavai, grbava starioa oistre 'bradice. Dnzala je u
rukama lojanu sveu, skiljila je d Oitegrmto uziddsala.
- Strasan li nam kijiamet bog podla! - govorila je ona. - A nasi zainadM ai stepi,
mapatlie se dozlaboga, jadndoi! Skiinii se, sinfco, skini...
Drsui od hladnoe i sav najezen, 1egoruska sfcide sa sebe pofcisli ogrta, zaitim
sdroikoi razmae rufce i noge i dugo se ne mdcase. Svaiki, 6ak i najmainji pokret,
dzazivao je u njemiu niepnijatni oseaj vlage d hladnoe. Rufeavi d iea na feozulji bili
su mu mokri, pantalonice se prdlepile uz noge, s glave emrilo...
- A sto, momieu!, tako rasfcoraen stojis? - ree stiarica. - Idi, sedii!
Bazmidufli sinoko noge, 1egopuska prie stolu i sede nia klupu bldzu neije glave. Glava
se pokrete, smrkn'u kroz nios talais vazduhia, pokfreite vilicama i umird se. Od glave pa
duz klupe pro;tezala se biusrnka, pokrdvena kozuhom od ovje ikoze. To je spavala
nelka zena.
StarSca, uzdisui, izlie i brao se vrati s lubenioom i ditnjom.
- Zalozi ise, rano mojia! Nemiam te niim vise ugostiti... - ree ona zevajui, zafam
stade prametaffi po fioei od sitola ii izvadi otud dug, ostar nozi, mnogo nalifc na nozeve
kojima po krmama raztoajnioi kolju trgovce. - Zaiozi se. mili moj!
91
1egoruska drsui ikao u grozmici, pojede krdsku dinje s crraim hlebam, zatim knisku
luibenice i od toga mu bi ]os hladniie.
- Naai u stepi noivaju... - uzdisala je starica dok je om jeo. - Muke su to
Gospodnje... Trebalo bi sveicu pred ikonom da zaipalim, ali ne zanam gde je to
Stepanida denula. Zaloza se, rano
moja, zalozi.
Starica zevniu i zabacivsi desnu ruku za lea, ,
poesa levo rame.
- Sad je mora bitd, dvia sata - ree ona, - Bie skoro i vreme da ee utstaje. A nasi
>u stepi nioivaju... Bogami, dobro su polkiisli...
- Bako - ree 1egoruska - hou da spavam.
- Lezi, nano moja, lezi... - uzdaiinu starica zevajui. - Gof>pode Isuse Hriste! A ja
spavam i ujem kako neko lupa. Prenem se, gledaon, a ono bog kijamet poslao...
Svedcu je trebalo zapaliti, ali
ne naoh...
Razgovarajuoi sama sa sobom, ona svue sa klttpe neke pmje, verovatno svoju ipostelju,
skide s eksera kraj pei dva kozuha i stade prostirati za 1egorosku.
- Ovaj se kijamet, bogami, ne stisava - mrmljala je ona. - Saimo da se stogo ne
zapali, u zao as. Nasi, velim, u stepi noivaju... Lezi, rano moja, spavaj. Hristas neka
bude s tobom, dete moje... Dinju neu siklanjati, mozda es se, kad ustanes, malo
zaloziti.
Uzdasi i zevanje stari6in.'Oi, raivniomerno disanje zene sto je spavala, sumralk sobe i
sum kise iza prozora, sve ga je to pozivalo na spavanje. 1egioirusku bese stid da se svlai
pred staricom. Skide samo feme, leze i ipofcrd se kozuhom od
ovje koze.
- Leze li dete? - 6u se posle jednogindnuta
sapat PanteMjiijii.
- Leze! - odgovori sapatom starica. - Muke su to, muike Gospoidnje! Grmi i kraja
mu nema...
92
- Stae to sad... - prosista Paintelija sedaju6i. - Utisalo se... eljad se rasturila po
kuama, a dvoje je oistailo kod koinja... Velim za eLjad... Ne moze se... Pokrase nako
>konje... Eto, posedeu malice, pa u poi i ja na smenu... Ne moze se, pokrase...
Panteliia i stanica su sedeli zajedno kraj nogu 1eg'oruskimih. i razgoviarali siktavim
sapatom, prekidajui se uzdasima i zevanjem. A 1egoruska se nikaiko nije mogao
zagrejati. Nia rajemiu je bio topao, tezalk kozuh, ali mu se sve telo treslo, noge i rulke se
korile, a utrotoa mu dribtalia... On se skide pod kozuhom, ali ni to ne pomoze. Bivalo
niu je sve hladnije i hladnije.
Pantelija ode na smenu i zatim se opet vrati, a 1egoruska jos iuikako ne bese zaspao i
drhtase ce1im telootn. Nesto mu je stezalo glavu i grudi, , pritisikivalo ga, a nije znao sta
je to; da li starev sapait ili mirils ovje koze? Od pojedene lubetraioe i dinje, u ustiiima
mu bese ostao neprijatam. anetalam uikus. A i buive su ga jos ujedale.
- Deda, hladno md je! - ree on i ne poznade svoj glas.
- Spavaj, dete moje, spavaj... - uizdahnu starac.
Tit na tanlkdim mozioama prie postelji i zamaha rukama, zatim poraste do tavaniice i
pretvori se u vetrenjiau. Otac Hristifor, ne oniaikav kakav je sedeo u kairuoama, nego
sveano obuen, sa kroipionieom u ruci, oibde oikO' vetrenjae, pokropi je vodioom i
ona prestade da mase. Znajui da je to bunilo, 1egoruSfa atvori o6i.
- Deda! - pozva oin. - Daj mi viode.
Niko se ne odazva. 1egoruski postade strasno zagusliivo i bese mu nezgodnio lezati. On
ustade, obue se, pa izae iz kue. 1utro je ve bilo svanulo! Nebo je bilo oblano, ali
kisa nije padala. Drsui i umotavaju6i se u mokni ogrta, 1egoruska proe kroz
blatnjavo dvoiriste i oslusinu tisinu; pade mu u oi mala sfcaja s trsanim, napola
otskri93
nutim vratima. On zagleda u tu statju>, ue u nju i sede na pregoirelo uibre u uglu.
U otezaloj glavii misli mu se mirsile, a u ustima mu bilo suvo i neprijatno od oinoga
metalnog ufcusa. On razgleda svoj sesir, papravi na njemu paunoivo pero i seti se kalko
je s mamom isao da ga kupi. Zatiim gurnu rufeu u dzep i lizvadi otod mrk, lepljdv
grumen neke smese. Kalko mu je ta smesa dospela u dzep? On pnomiislli, pomlird&a je:
mirise na med. Aha, pa to je jevrejskd medenjalk! Kalko se jiadnik raskvasdo!
1egoruSka zatim razgleda svoj ogrtai. Ogrta mu je bio sivkast, s veldlkim kogtainim
dugmetima, sasiven na strulk. Kao nova, Skupocema stvar, kod kue n'ije visio u
predsoblju, ve u spavaoj soifai, pored miaaminih haljiiina; Dop'ustald su mu dia ga
oblai samo o iprazniku. Pogledavsi ga, 1egoiruska oiseti prema njemu sazaljenje i
njemu pade na um da su i on i ogfta - obojica prepustenji ma milost i nemilost
sudbine, da se ve vise nee vratiti kui. On zaplaka tako da tumalo ne pade sa
ubreta,
Velilko belo pseto, prokislo, sa upercima vune na njusci fco'ji su 16ili nia papiiotne, ue
u staju i radoznalo se zauistavi pred 1egoruskom. Ono je oevidnio razmiisljalo da li da
zalaje ili ne? Odlu&vsi da nije potrebino lajiati, omo oprezno prie 1egOiruski, ipojede
lepljlvi gnutm'en i dzie.
- To su. Viarliainovi! - vdkmu nelko na ulici. Napla^kavsi se, 1egoiruiska iizie iz
staje d za
obilazei lolkvu, upuiti ise na uldcu. Pred samom kapijotm. na ailici stoijiala su foola.
Mofcri vozari, kaljavih nogu, tromd d sanjivd, gmizald su dkolo kiao jesenje muve dld
sedel na rudama. 1egoruska ih pogleda i pomdsli: Kaiko je tesko i neprijatno biti
sedjak! On prie Panstalijd i eede knaj njega na rudu.
- Deda, hladno md je! - ree inu drsu6i i zavlaei ruike u rulkave.
- Ne marii, Bikioiro emo u grad - zevnu Pantelija. - Ne mani to, zagrejiaes se.
94
Kola fcretase ratno, jer jos nije bila vruina. 1e^oruska je lezao na tovaru i drtitao od
hladnoe iako se snnce uisfcoro pokazia na nebu, te osusi odelo, denjfcove i zemliai. Tdk
sto je zatvorio oi, 1egruSka opet ugleda Tita i vetrenjau. Kako mu se stuziva1o i
kaiko ie oseao a je lomiaTi po celom telu, on napreze svu snagu da odagna od sebe te
slike, ali tek sto njdh nestade, na 1egorusku se olkomi, v'iui, kiavgadzija Diinicvv,
crvenih oiju i stisnutdh pesniaa, dli se 'Opet u kafeo se ja'a: Tesko mi je! Zatita
projiaha nefcoilifeo puta Varlamov na fcozafoom zdrepou, pa proe sa svojim osme'hom
d s ropljom srenii Komstaiitiii. Ala su svi ti Ijudi bili tesfci, nesnosni i dosadni!
1ednom - to bese ve predvee - on dize glavTi da bi zatrazio vode. Povomka je
stojala na velilkom mostu kojd se pruzao preko siroke reke. Dole se nad reikom cmeo
ddrn, a kroz njega se video parobrod kako vue na jedefcu slep. Napred iza reke sarendlo
se nebo veldko^ brdo', naizskano kuama i crtkvama; u tnjegavom podmiozju pored
tovarnih vagona, juiriia je lofcomotiva...
Pre toga 1egoruska nije video ndfcad nd parobrod, ni lako,motivu, ni veldku relku.
Ugledavsi ih sada, on se ndje nd ruiplasio, ni zaudio; na licu mu se ak ne pojavi ni
nesto sto bd bilo slino radoznalosti. On samo osefci da mu je mmka i brzo nasloni grudi
nia ivicu denjfca. Povnaalo mu se. Pantelija, vided to, zaikr'klja i zavnte glavom.
- Pabole naim se deiko! - ree on. - Mora bitd da mju je zeludac ozebao... tniasam
detliou... u tuini... Rava posla!
VIII
Povorika se zaustavi nedaleko od piistandsta u velikom konaistu za trgovce. Silazei s
kola. 1egoruiska zaeu neijd vrlo poiznat glais. Neko mu je pomagao dia sde i govorio
mu:
95
- A md simo jos sino sbigli... Ceo dan smo vas danas oekivali. Hteli sino jue da
krenemo za vama, ali nije toilo s ruike, drugim putam smo posli. Di, <kaiko si ti svoj
kapuiti izguzvao! Dobies svoje od uijaika!
1egoruslka se zagleda oi mramiorasto lice onoga sto je govorio i setd se da je to Deniska.
- Ujfcica i otac Hr'istifor su sada u sobi - naistavi Denislka - piju aj. Hajdemio.
I on ipovede 1egoruku u veliko dvospratno zdanjie, mranio i suimorra], nalik ma
NSko sinotiste. Prosavsii knoz ulaz, a ziatim prelfeo nekih mraenih stepenicai i duigoig
uskog hiodniika, 1egoruiska d Deniska uose u sobicu u kojoj su, zbilja, sedeh pri aju
Ivan Ivaai i otac Hristifor. Kad ugledase deaka, u oba sbaroa se na licu ocrta uenje i
radost.
- Aia, 1egor Nakola^! - propevusi otac Hristifor, - Gospodin Lomonosov.
- A, gospoda plemii! - ree Kuzmdov. - Izvolite.
1egoruska skide ogrta, poljubi nufcu ugaku i ocu Hristiforu pa sede za sto.
- Dakle, kateo si doputovao, puer bone1)? - zas'ipase ga otac Hiistifor 'piitanjiima
sipaj'uii mu. 6aja, kiao i uvek sav ozaren osmejlkoin. - Valjda ti se ve dosadiio?
Sauvaj, boze, bas je tesko putovati na teretnim kolima ild s volovima. Vozis se, vozis,
boze opnosti, i pO'gledas napred, a stepa aisto onako nedogledna kao sto je i bila: ni
konca ni kraja joj nema! To nirje putovanje, ve pnava forufca. A sto ti ne pijes aj?
Pij! Mi ovde bez tebe, doik si se ti na tovarnim koilima mufiior, sve poslovno glaiko
posvrsavali, bogu hvala! Prodald smo vunu erepahinu i to kalko se samo pozeleti
moze... Dobro smo u6arili.
Pni prvom susretu sa svojima, 1egoruska oseti neodoljivu potrabu da se pojada. On nije
slusao oca Hristifora, nego je smisljao odakle bi poeo
') Dobri deae (Latinskl). 96
i na sta bi se u stviairi poizalio. Ali gLas oca Hrist.ifora, kojii mu se inio neprijatain i
ostar, ne dade mu da se prdibsre i raseja mu rnisli. Ne posedevsi ni pet minuta, on
ustade od stola, ode divanu i leze.
- Eto ti sad! - zaudi se otac Hristifor. - A sta je s ajem?
Smisljajui na sta bi se ipozaliid, '1egoruska priljubi elo uizsa naslon od divaina i
najednom zaiplaika.
- Eto sad! - ponovd otac Hristifoir dizui se i prilazei divanu. - Geor'gije, sta je to
fe tobom? Sto plaes?
- Bobolestan sam! - ree 1egonuska.
- Bolestan? - zbuni se otac Hristifor. - E, to ti ve ne valja, brate... Zar se sme
na putu bolovati? O, o, kakav si, ti brate... a?
On stavi ruku 1egoruski na glarvu, dodirnu mu obraz pa ree:
, - Da, glava je vrela... To si ti, zacelo, nazebao ili si nesto pojeo... Bogu se moli...
- Treba mu dati kinina... - ree zbunjeno Iv.an Ivani.
- Ne, trebalo bi da nesfco vrelo popije... Georgije, hoes li supice? A?
- Neeu... - odgovori 1egoruska.
- Da ne oseas jezu?
- Pre sam oseao, a sad... sad mi je vruina. Sve me telo boli...
Ivan Ivani prie d'ivanu, pipnu 1egorugku po glavi, zbunjeno zakrklja i vrati se stolu.
- Znas sta, skini se ipa lezi da spavas - ree otac Hrisitifor - trebia da se ispavas.
On pomoze 1egoriiSki da se skine, dade mu uzglavlje i umata ga piokrivaem, a preko
pokrivaa stavi ogrtaC Ivana Ivamia, zatim na prstima ode i sede za sto. 1egoruska
zatvori oi i odmah mu se priini da nije u siobi nego na drumu kraj vatre1emeljan je
inahao nulkom, dok je Dimov, crve
7 Cehov: Stepa 9?
nih oiju, lezao potrbuske i podrugljivo gledao 1egorusku.
- Udrite ga! Udrite ga! - viknu 1egoruska.
- Bunca... - ree poluglasno otac Hristifor.
- Eto ti brige! - uzdahnu Ivan Ivani.
- Treba ga istrljati masu i siretom. Dae bog, pa e sutra ozdraviti.
Da bi se oslobodio od rounih snovienja, 1egoruska otvori oi i stade gledati u vatru.
Otac Hristifor i Ivan Ivani bili su se ve napili aja i govorili o neem sapui. Prvi se
sreno smesio i oigledno nikako nije mogao da zaboravi da je dobro uario na vuni;
nije ga veselila toliko ni sama dobit koliko pomisao da e, dosavsi kui, skupiti
svojuveliku porodicu, namignuti i raskikotati se; najpre e sve prevaritri rei da je
vunu prodao ispod cene, zatim e pruziti zetu Mihailu nabijen novanik, pa rei: Na,
uzmi! Eto, kako treba vortd poslove! A Kuzmiov se nije inio zadovoljan. Lice mu je
kao i pre izrazavalo suvu poslovnost i zabrinutost.
- Eh, da sam znao da e erepahin porruditi ovu cenu - govorio je poluglasno - ne
bih kod kue prodavao Makarovu one tri stotine pudova. Takva neprijatnost! Ali ko je
mogao znati da su ovde digli cenu?
ovek u beloj kosulji raspremi ajni stoi i upali u kutu pred ikonom kandilo. Otac
Hristifor mu sapnu nesto na uvo; ovaj naini lice tajanstveno, kao zaverenik -
razumem, veli - izie i, vrafcivsi se malo posle, stavi pod divan noni sud. Ivan Ivani
prostre sebi na pod, nekoliko puta zevnu, leno se pomoli i leze.
- 1a sutra u sabornu crkvu nameravam... - ree otac Hristifor. - Tamo poznajem
jednog rizniara. Treba1o bi i do njegovog preosvestenstva posle sluzbe, ali je, vele,
bolestan.
On zevnu i ugasi lampu. Sada je svetlelo samo kandilo.
98
- Vele, ne prima - nastavi otac HrLstifor svlaei se. - I otii u, a neu ga
videti.
On skide kaftan i 1egoruska spazi pred sobom Robinzona Krusoa. Robinzon nesto
promesa u tanjiriu, prie 1egoruski i prosapta:
- Lomonosove, spavas li? Ustanide! Hou da te istrljam masu i siretom. To e ti
dobro initi, samo se bogu moli.
1egoruska se brzo dize i sede. Otac Hristifor mu skide kosulju, te saginjui se svaki as i
isprekidano disui, kao da njega samog golicaju, stade trljati 1egoruskine grudd.
- Vo imja Otca, i Sina i Svjatago Duha... - saputao je on. - Okreni gore lea!...
Gotovo je! sutra es biti zdrav, samo u budue ne gresi... Kao vatra je vreo. Valjda ste
za vreme nepogode bili na putu?
- Na putu.
- Kako da se ne razbolis! Vo imja Otca, i Sima i Svjatago Duha... Kako da se ne
razbolis!
Istrljavsi 1egorusku, otac Hristifor mu obue kosulju, pokri ga, prekrsti pa ode. Potom
ga 1egoruska vide kako se moli bogu. Starac je verovatno napamet znao vrlo mnogo
molitava, jer je dugo stojao pred ikonom i saputao. Pomolivsi se, on prekrsti prozore,
vrata, 1egorusku, Ivana Ivania, leze bez uzglavlja na divaini i pokri se svojim
kaftanom. U hodniku asovnik otkuca deset. 1egoruska se seti kako je jos mnogo
vremena ostalo do jutra i od muke se prisloni elom uz naslon divana ne branei se vise
od maglovitih snovienja koja su ga morila. Ali jutro svanu mnogo ranije nego sto je
mislio.
inilo mu se da nije dugo lezao priljubljen elom uz naslon divana, ali kad otvori oi, iz
oba prozora u sobi ve su padali po podu kosi sunevi zraci. Otac Hristifor i Ivan
Ivani behu izailL U sobici je bilo raspremljeno, svetlo, udobno i mirisalo na oca
Hristifora od koga je uvek vejao dah 7. 99
kipatrisa i suvog bosiljlka (kod toe je gradio kropiond'ce od boisiljfka i uikrase za
vote, i njihovim dahom saiv se prozeo). 1egoraiska pogleda na uzgliavlje, u kose
sunane zrake, <u svoje izme fcoje su sada bile ooisene i stojale kao pod ikoinac kraj
divana, i nasmeja se. Uini ara se udno sto nije na enjkovima,. sto je olfcolo sve suvo,
a na tavanici nema munja i grmljiavdne.
On skoi s divana i stade se oblaaiti. Oseao se ne moze foiti bolje; o juerasnje bolesti
bese ostala samo neka slabost u niogama li vratu. Znai da su maist i isdre ipomiogli.
On se seti pa^ robroda, lokoimo'tiV'a, sisroke reke sto dh je jue letimino opazdio, i
sacd se pozuri dia se sto pre obue, da otr&i do pristandsta da bi ih bolje video. On se
umi, i dok je oblaio crvenu fcosulju, odjednom skljocnu brava na vratima d na pragu se
ukaza otac Hristifor u svam cilindru,, sa stapom a u svilenoj kestenjavoj manHiii povrh
platnenoga kaftana. Smesei se sav zraei (starcd u onim prvim trenucima po
povratku iz crtkve uvelk znae), Sipusti na sto oaforu i neki zainoituljiak, iponnold se pa
ree:
- Neka nam bag bude milostivPA kafco sd mi iti?
- Sad sam dobro - odgovori 1egoruska Ijubei mu ruku.
- Hva]a bogu... A ja sa sluzbe... Isao sam da se vidam sa inojim poznanifcom
rizniarem. Zvao me svojoj kui na aj, ali ja ne htedoh. Ne volim da idem u goste
ovako rano. Nek' ini s milim bogom!
On skide imantiju, pogladi se po gnudimia, i ne zurei se, razvi zamotuljiak. 1egoruska
spazi Mmenu kutijicu sa zrnastim ajvaroim, komadi susene ribe i francusiki hleb.
- Eto, prooh pored prodavnice s ribama pa kupih - ree otac Hrustifor. -
Radnim se danom ne bi trebalo baoati u trosak, ali pomislih,
100
feod kue dmamo bolesnika, pa onda nije toliko ni zameriti. A aijvar je dobar, jesetrin.,.
ovek u beloj kosulji donese samovar i sluzavnik sa posuem.
- 1edi - ree otac Hrdstifor miazui ajvar na krisku hleba i pruzajui mu je. - Sad
jedi i setaj, a doi e vreme ikad es monati da uis. Otvori oi pa ui pazljdvo i
priljeznO', da bi koristi imao. Sto treba napamet, to ui napamet, a gde se svojim reima
mora izloziti unutarnji smisao, jne marei za spoljasnjd oblik, to svojim re'ima. I trudd
se tako da sve nauke izueis. Poneko zna odlino matematiku, a za Petra Mogilu ni uo
nije; poneko zna za petra Mogilu a ne ume da objasni o mesecu. Ti tako ui da bi sve
razumeo! Izuai latinski, francuski, nemaki... pa, naravno, i geografiju, istoriju,
bogoslovije, filozofiju, matemataku... A kada sve izuis natenane, bogu se molei, ti
tek onda stupaj u sluzbu. Kad budes sve znao, svugde es se lako snai. Ti samo ui i
blagodatd zbiraj, a bog e ve odrediti sta e biti od tebe. Da li doktoir, da li sudija, da
ld inzenjer...
Otac Hristifor namaza na parence hleba malo ajvara, stavd ga u usta i ree:
- Apostoil Pavle veli: Ne odajte se nairkama neobinim i kojekakvim. Naravno, alko
uis maije, razne vradzbine, duhove da pnizivas s onog sveta kao Saul, ili nauike od
kojih nees imati koristi ni ti ni tvoji bl'iznji, onda bolje d ne ui. Treba usvajati samo
ono sto je bog blagoslovio. Ugledaj se... Sveti apostoli su govorili sve jezike - i ti ui
jezike; Vasilije Veliki je uio matematiku d filozofiju - i ti uei; sveti Nestor je pisao
istoriju - i ti izi i pisi dstoriju. - Ugledaj se <na svetitelje...
Otac Hristifor srknu iz tanjiret^, obrisa brkove i zavrte glavom.
- Lepo! - ree on. - 1a sam po starinski uio, mnoge sam stvard ve zaboravio, pa i
zivim
101
dmkfc;e nego ostali. Ni porediti se ne moze. Gde god u velikom drustvu, na primer, na
ruku ila nekom skupu, kazem nesto latinski, ili iz istorije, ili filozofije, a ljudima bude
prijatno pa, bogami, i meni samom prijatno... A, takoe, i kad okruzni sud doe pa treba
zaklanjati; svi ostali svestenici se snebivaju, a ja se sa sudijama, drzavnim tuziocima, s
advokatima bratimim; ueno porazgovaram, aji s njima popijem, nasmejem se,
raspitam o svemu sto ne znam... Pa im bude prijatno. Tako ti je to, brate... Znanje je
svetlost, neznanje je mrak. Ui! Ono, razume se tesko je: u sadasnje vreme skolovanje
kupo staje... Maraioa ti je udovica, zivi od penzije, ali valjda ee...
Otac Hristifor uplaseno pogleda rna vrata i nastavi sapatom:
- Ivan Ivani e te pomagati. Nee te on zaboraviti. Nema svoje dece pa e tebe
pomoi. Ne brini.
On naini ozbiljnjo lice li prosapta jos tise:
- Samo ti pazi, Georgije, ne zaboravi, sauvaj boze, majku ili Ivana Ivania. Zapovest
veli da se mati postuje, a Ivan Ivaoi ti je dobrotvor i umesto oca. Ako svrsis skole ,pa,
ne daj boze, stanes kinjiti i zanemarivati ljude zato sto znaju manje nego ti, onda tesko,
tesko tebi!
Otac Hristifor dize uvis ruku i ponovi tankim glasiem:
- Tesko! Tesko tebi!
Otac Hristifor se bese raspriao i, sto se kaze, osladilo mu se; do podne ne bi svrsio, ali se
vrata otvorise i ue Ivan Ivani. Ujak se brzo pozdravi, sede za sto i stade zurno piti aj.
- E, sad sam sve poslove posvrsavao - ree on. - Moglo bi se ve danas kud, ali
nisam jos gotov s 1egorom. Treba njega smestiti. Sestra je govorila da ovde negde zivi
njena drugarica Nastasja Petrovna, pa e ga mozda ona na stain primiti.
102
On potrazi po svom novaniku, izvadi otud izguzvano pismo i prodta:
- Mala donja ulica, Nastasji Petrovnoj Toskunovoj, u sppstvenoj kui. Treba sad
poi, potraziti je. Muka ziva!
Ubrzo posle aja Ivan Ivani i 1egoruska ve su izlazili iz konaista,
- Muka ziva! - mrmljao je ujak. - Idi s milim bogoin, prikaio se uza me kao iak!
Vama skolovanje i otmenost, a meni samo muka s vama... '
Kada su prolazili kroz dvorizte, teretnih kola
i vozara ve nije bilo; svi su oni jos rano ujutru
otisli na pristaniste. U dalekom prikrajku dvorista
crnele se poznate karuce; kraj njih su stojali alati i
jeli ovas.
- Zbogom, karuce! - pomisli 1egoruska. Najpre su se morali dugo peti uzbrdo bule
varorii, zatim ii preko velikog trga; tu Ivan Ivani raspita strazara gde je Mala donja
ulica.
- Uha! - nasmesi se strazar. - Ona je daleko, tamo ha utrini!
Putem su sretali koijase s lakim kolima, ali takvu raskos, kao sto je voznja, ujak je sehi
dopustao samo u izuzetnim sluajevima i na velike praznike. On i 1egoruska su dugo isli
poploanim ulicama, zatim su isli sokacima koji su imald samo trotoar, a sredina im bila
nekaldrmisana, i na kraju krajeva se nasli u sokaiima gde nije bilo ni kaldrme ni
trotoara pred kuama. Kad su ih noge i jezik doveli do Male donje ulice, obojica su bili
crveni i, skinuvsi sesire, brisali znoj.
1- Recite, molim vas ^ obrati se Ivan Ivani nekom stariu sto je sedeo pred
duanskim vratima - gde je ovde kua Nastasje Petrovne Toskunove?
- Nema ovde nikakve Toskunove - odgovor: starac promislivsi. - Mozda se zove
Timosenko'
- Ne, Toskunova...
- Izvinite, Toskunove ovde nema...
103
Ivar. Ivani `teze ramenlma i uputi se dalje.
- Ta ne trazite je! - doviknu mu iza lea starac. - Kad kazem nema, onda nema.
- ujte, bako - obrati se Ivan Ivani starici sto je na uglu na tezgici prodavala
kruske i seme od suncokreta - gde je ovde kua Nastasje Petrovne Toskunove?
Starica ga pogleda s uenjem i nasmeja se:
- Ta Nastasja Petrovna ne stanuje vise u svojoj kui! - ree ona. - Gospode, ve je
osam godina kaiko je ericu udala i fcuu dala zetu! Tamo joj sarn zet stanuje!
A oi su joj govorile: - Zar vi, foudale, ni to jos ne znate?
- A gde sad stanuje ona? - upita Ivan Ivani.
- Gospode! - zaudi se starica pljesnuvsi rukama. - Ona ve davno stanuje u
stanu, u tuoj kui. Ve je osam godina kafco je svoju kuu dala zetu. Bog s vama!
Verovatno je oekivala da e se Ivan Ivani takoe zauditi i uzviknuti: Ta nije
mogue!! - ali on vrlo mirno upita:
- A gde joj je stan?
Prodavaica zasuka rakave i, pokazujui golom rukom, stade vikati prodirnam, tankim
glasom:
- Idite sve pravo, pravo, pravo.,. A kad proete crvenkastu kudcu, s leve strane e
vam biti jedan prolaz. Pa uite u taj prolaz d trazite treu kapiju zdestna...
Ivan Ivani i 1egoruska oose do crvene ku6ice, skretose nalevo u prolaz i uputise se
treoj kapiji zdesna. S obe strane te sive, vrlo stare kap'ije, pruzao se siv plot s
proreenim daskama; desni deo plota jako se naginjao napred, kao da e sva'kog asa
pasti, levi se iskrivio nazad u dvo`riste, dok je kapija stojala pravo, te se inilo kao da se
jos predomisljala kuda bi joj bilo zgodnije 104
da se srusi, napred iii niaziad. Ivan Ivani ot^.ori vratanca i zajedno sa 1egorusfcom
ugleda veiiko dvoriste obraslo u korov i repusinu. Na sto koraka od kapije stojala je
omalena kuica crvenog krova i zelenih kapaka. Neka puna zena, zasiikanih ruikava i
zadignute kecelje, stojala je usred ' dvorista, sipala je nesto na zemlju i vikala isto onako
prodirno, tanko, kao prodavaica:
- Pili!... pili!... pili!
Iza nje je ualo rie pseto nauljenih usiju. Ugledavsi goste ono pcrtra ikapijici i zalaja
tenorom (svi rii psi laju tenorom).
- Koga trazite? - viknu zena zaiklanjajui oi od sunca.
- Pomaze bog! - viui otpozdravi Ivan Ivani, branei se stapom od rdeg 'kueta.
- Recite mi, molim vas, stamuje H ovde Nastasja Petrovna Toskunova?
- Ovde stanuje! A sto e vam?
Ivan Ivani i 1egoruska joj priose. Ona ih nepoverljivo odmeri, pa ree:
- Sta e vam ona?
- A mozda ste vi lino Nastasja Petrovna?
- Da, ja sam!
-r Vrlo mi je milo... E, pa, pozdravila vas vasa nekadasnja drugarica Olga Ivanovna
Knjazeva. Evo, ovo je njen sini. A ja sam, mozda ete se setiti, njen brat, Ivan
Ivani... Vi ste, tako rei, nasa, nska... Kod nas ste se rodili i udali...
Nasta tajac. Puna zena se zagleda u nedoumici u Ivana Ivania, kao ne verujui ili ne
razumevajui sva zaplamte u IScu i pljesnu rukama; iz kecelje joj se prosu ovas, a na
oi joj grunuse suze.
- Olga Ivanovna! - skoro pisnu ona disui tesko od uzbuenja. - Golubica moja
roena! Ah, boze moj, sta mi je te kao foudala stojim? Aneliu moj lepi....
Ona zagrli 1egorusku, ovlazi mu suzama lice i briznu u pla.
105
- Gospode! - ree ona lomei rufee. - Olieft. .:n s:r.:! Radosti moje! Prava
je mati! Pljunuta mati! Ta Sto u dvoristu stojite? Izvolite unutra.
Plaui, sva zadihana i jednako govorei pri hodu, ona pozuri u kuu, a gosti se uputise
za njom...
- Nije xni raspremljeno! - govorila je uvodei goste u malu, zagusljivu gostinsiku
sobu, svu zakrenu ikonama i saksijama s cveem. - Ah, mati bozja! Vasilisa, hodi,
otvori bar kapke. Aneliu moj! Lepoto moja neopisana! Nisam ni znala da
Oljeka ima takvog sinia!
Kad se umiri i privie na goste, Ivan Ivani je pozva da govore nasamo. 1egoruska izie
u drugu sobicu; tu je stojala sivaa masina, na prozoru je visio kavez sa vorkom i bilo
isto tako mnogo ikona i cvea kao i u gostinsikoj sobi. Kraj masine je nepomino stojala
neka devojica, sva preplanula, obraza bucmastih kao u Tita, u isto'j cicanoj haljinici.
Ona je, ne trepud, gledalia u 1egorusku i oigledno se oseaila vrk> nezgodno.
1egoruska je pogleda, pouta i upita:
- Kako se zoves?
Pevojica pomae usne, naini plano lice i tiho odgovori:
- Aka.
To je znailo: Kaka.
- On e stanovati kod vas - saptao je u gostinskoj sobi Ivan Ivani - ako budete
tako dobri, a mi emo vam plaati deset rubalja meseno. On nije deak razmazen,
miran je...
- Ni sama na znam kako da vam kazem, Ivane Ivaniu! - uzdisala je piano Nastasja
Petrovna. - Deset rubalja su lepe pare, ali je, bogami, strasno tue dete primiti na
dusu! Moze iznenada da se razboli, ili...
106
Kad 1egoruSku opet pozvase natrag u sobu, Ivam Ivani je ve stojao sa sesirom u ruci
i prastao se.
- Dakle, u redu! Znai neka os^ane kod vas za sada - govario je on. - Zbogom! Ti
ostani, 1egore! - ree ot. 3ajud se sestriu. - Nemoj se ovde maziiti, sluSaj
Nastasju Petrovnu... Zbogom! 1a ou doi i sutra.
I ode. Nastasja Petrovna jos jednom zagrli 1egorusku, nazva ga aneliem i Uiplalcana
stade postavljati sto. Kroz tri minuta 1egoruska je ve sedeo kraj nje i jeo masnu, vrelu
arbu od kupusa.
A uvee je opet sedeo za tim istim stolom i, naislonivsi glavu na ruku, slusao Nastasju
Petrovnu. Ona inu je as smejui se, as plaui, priala o inladosti njegove majke, o
svojoj udaji, o svojoj deci... U pei je cvrak cvrao i jedva ujno cvilio gas u lampi.
Domaica je govorila poluglasno i svaki as od uzbuenja gubila naprstak, a Kaa,
njena unuka, puzila za njim pod sto i svaki put dugo sedela pod stolom, verovatno
razgleda[ui 1egorusikdne noge. 1egoruska je slusao, dremao i posmatrao stariino lice,
njenu bradavicu g dlaoicama, tragove od suza... I bilo mu je tuzno, vrlo tuzno! Namestili
su mu da spava na sanduku d napomenuli ako bi mti se nou prijelo, da sam izie u
hodnii i uzme tamo iz prozora pile, poikriveno tanjirom.
Sutradan ujutru Ivan Ivani i otac Hristifor doose da se oproste. Nastasja Petrovna se
obradova i htede da pristavi samovar, ali Ivan Ivani, koatne se mnogo hitalo, mahnu
rukom i ree:
- Nemamo vremena da se gostimo! Odmah idemo.
Pre rastanak svi sedose i poutase jedan minut. Nastasja Petrovna duboko uzdahnu i
up!afcanih ooiju pogleda na ikone.
- E - poe prvi Ivan Ivani dizui se - ti. akle, ostajeis...
107
S lica mu najednom nastade one poslovnosti, an malo pocrvene, tuzno se nasmesi i ree:
- Pazi, dakle, ui... Ne zaboravljaj majku i slusaj Nastasju Petrovnu... Ako budes,
1egore, dobro uio, neu te zaboravitd. ">
On izvadi dz dzepa novoar^i: za sitninu, okrenu 1egoruski lea, pa dugo preturajui po
novcu nae deset kopejaka u srebru i dade ih 1egoruski. Otac Hristifor uzdahnu i, ne
zurei se, blagoslovi 1egorusku:
- Vo imja Otca, i Sina, i Svjatago Duha... Ui - ree on. - Trudi se, brate... Ako
umrem, seaj rrie se. Evo primi i od mene novi...
1egoruska mu poljubi ruku i zaplaka. Nesto mu u dusi sapnu da se vise nikada nee
videti sa tim starcem.
- 1a sam ve, Nastasja Petrovna, predao molbu u gimnaziju - ree Ivan Ivani
takvim glasom, kao da je u sobd bio pokojnik. - Sedmog avgusta ete ga odvesti na
ispit... A, sad u zdravlje! Ostajte zbogom. U zdravlje, 1egore!
- Ta da ste bar aj popili! - prostenja Nastasja Petrovna.
Kroz suze sto su mu oblivale oi, 1egoruska ne vide kako iziose ujak i otac Hrisfcifor.
On pojuri prozoru, ali ih u dvoristu ve nije bilo, a od kapije, sa izrazom ispunjene
duznosti, vraalo se trei rie pseto sto je maloas lajalo. 1egoruska, ni sain ne znajui
zasto, otrze se s mesta i pojuri iz sobe. Kad istra pred kapiju, Ivan Ivand i otac
Hrastifor, prvi masui kukastim stapom, a drugi svestenikom palicom, ve su zalazili
za ugao. 1egoruska oseti da mu je s tim ljudima zanavek isezlo, kao dim, sve ono sto je
dotle preziveo; od iznemoglosti on klonu na klupicu i gOirkim suzama pozdravi novi,
neznani zivot koji je sada zaipoinjao...
Kakov li e biti taj zivot? . 108
ANTON PAVLOVlC CEHOV (1860-1904)
Visoko na poetolju svetske literature, posebno u carstvu kratke novele, stoji i do dana
dainasnjega jedan skromni, ifadni i predani majster knjizevne rei, Anton Pavlovi
Cehorv, Sehavljevski zaljufoljen u zivot i njegove naoko sitrie i gotovo neprimetne a
neprolazne vrednosti. Roen 1860, umno ve 1904, dakle u evojoj 44toj godini, tako
rei u vreme kad ovek dostize punu zrelost i snagu, pa uiprkos toj relativinoj kratkoi
zivota, naroito onog njegovog radnog razdoblja, ovaj pisac je ostavio za sobom
znaajno delo, jedno od najznaajnijih uopste u inae bogatoj ruskoj literatari
devetnaestog veka i u samom prelazu u dvadeseti, delo koje u sebi i sobom spaja i
sintetizira neke kljune vrednosti i jednog i drugog razdoblja te literature, onog
klasinog koje zalazi i ovog novog, nastupajueg i modernog koje je neminovno na redu.
Napisao je inekoliko stotina kratkih priipovedaka, novela i nesto duzih pripovedaka (na
samoj granici romana) od kojih po hronologiji nastanka navodimo samo neke
istaknutije: Stepa 1888, Sala broj 6 1892. Ispovest nepoznatog oveka) 1893,
Zensko carstvo 1894, Tri godine 1895, Seljiaci 1897, Dvoboj 1897. Sluaj iz
prakse 1898. i brojna druga, kao i nekoliko zapazenih dramskih komada od kojih ona
najvrsnija ne silaze sa pozornica sirom sveta: Svadba 1884, Medved 1888, Galeb
1896, Ujka Vanja 1899 Tri sestre 1901. i Visnjik 1904. Po profesiji bio lekar.
Dobro je poznavao rusku stvarnost, ziveo je radio u Moskvi, Petrogradu i provinciji, bio
je lite;
109
vedok jada i bede u kojima je zivotario ruskl muzik i uopste, mali, nezastieni i
neznatni radni ovek, pa je to bogato lino iskustvo docnije postalo neiscrpljivo vrelo
literarnog nadahnua i stvaralakih analiza. Bolestan od tuberkuloze, ehov je strasno i
grozniavo pisao svoje novele i pozorisne komade (samo godine 1885. napisao je 129
novela) uspevajui da duboko pronikne u samu sustinu ljudskoga i u zamrseno klupko
Ijudsklh odnosa. U literaturi se javio rano, pisui najpre humoreske po raznim
pseudonimima od kojih je najpoznatiji ehonte, a tek je nesto docnije, upravo 1888, kad
je objavi Stepu, shvatio pravu prirodu svoga dara i vaznost posla koji ga je sve vize
zanimao i obuzimao.
U tom trenutku preloma, koji je inae tesko razdvoji/ti i fiksirati, javlja se u ruskoj i
svetskoj literaturi pisac neobinog dara i svojevrsnog oseanja zivota, Anton Pavlovi
Cehov, autor nezaboravnih dela kao sto su Stepa, Moj zivot, Covek u futroli,
Ujka Vanja, Galeb itd. itd. Treba rei i to a je ehov jos za svoga zivota uspeo da
stekne slavu i popularnost pisca, da bude postovan, voljen i cenjen o mnogobrojnih
italaca sirom Rusije zednih istine, kab i od brojnih velikana rei, svojih savremenika i
pri` jatelja, L. Tolstoja, V. Koroljenka, M. Gorkog, L Btpnjina, A. Kuprina i drugih. S
mnogima od njih je pri` jateljevao a neki su zabelezili tople rei seanja na ovog divnog,
skromnog i jednostavnog oveka. Nestimnjivo je da je ehovljevo delo os'tavilo snaznog
traga u delima drugih pisaca i literaturi raznih naroda. Taj uticaj je uvek bio
plodotvoran. ehov je takoe rodonaelnik i utemelja kratke prie, novele i novelete,
koja e se docnije, naroito u amerikoj li'teraiturf naseg vremena, posebno i znaajno
razviti.
Ono sto posebno odlikuje Cehova novelistu jeste njegova dragocena sposobnost da stvari
zapaza ostro a da ih daje meko, u polutonovima i senkataa, sq. bezbroj tananih preliva.
Kao malo kome piscu, ehovu jc poslo za rukom da ftitav pokret jednog oveka,
njegovu narav i karakter, naroito onu osobenu i domkiantntt
110 .
crtu u karakteru, oslika tako rei u nekoliko poteza, s nekoliko probranih detalja, u
nekoliko situacija, u jednom prirodnom toku dogaaja, bez napadnosti i sokova, i to sve
u prostorom nevelikoj prii kao sto je, recimo, ona o stupidnom podoficiru Prisibejevu,
koja je po svom osnovnom duhu satirika, ili, pak, u noveli ovek u futroli, u kojoj je
vrlo zgusnuto i jezgrovito dat unutrasnji dozivljaj jednog uskogrudog filistra, oveka
koji vise nije samo obina i beznaajna jedinka nego u malom deo i slika drustva,
iskrivljeno, ogledalo svoga vremena i njegovih nazadnih obiaja. To je ve ovek - tip,
ovek kao izraz i odraz drustva njegovih obiaja. 1ednu od retkih sposobnosti slikanja
psihologije, kroz detalj i gest, je razvio do spontanog i neusiljenog prikaza socijalne
sustine svega onoga sto jednoga oveka uslovljava ' odreuje kao drustveau individuu.
Tu Cehov nikada ne pree meru. On ne preteruje mi u jednom ni u drugom smislu.
ovek je takav kakav jeste ali mozda i drugaiji, plemenitiji i bolji u drugaijim,
izmenjenim i tovenijim uslovima zivota. To kao da se namee kao obavezan zakljuak
iz Cehovljeve umetnosti i umesnosti sagledanja oveka i njegove ljudske situacije. U
stvaranju takvog zakljuka dobrim delom sauestvuje jos jedna primerna osobenost
ovog autora: njegova sklonost da slika male, neznatne, g:tovo svakodnevne tipove i
linosti uhvaene u spektru obinih, pa i trivijalnih okolnosti svakodnevnog zivota.
ehov je strasno mrzeo banalnost, kako je io rekao Gorki pisui povodom ehovljeve
smrti kad su njegove posmrtne ostatke prevezli u domovinu u ob:nom vagonu koji je
zaudarao na ribu, ali je jednako mrzeo i pateliku, teatralnost, povisen ton i svaku vrstu
prazne reo'torske d sveane reitosti, pa je otuda : u svojim pozorisnim delima
antiteatralan u gotovo doslovnom znaenju te rei. Po tome je on zaetnik i jednog
sasvim svoga, osobenoga teatra i stila scenske literature. Slikajui sredinu i drustvo kroz
oveka i njegov zivot, i uzajamno oveka u drustvu 'zajednici i meu ljuima, Cehov je,
ponevsi jako
111
anje istimoljnibiivosti, oiseanje koje ga je uvek spasavalo od sentlmentalizma i
melodiramaitienosti kao i bezdusnosti i cinine ravnoduisnosti, uspeo da tmurnim
bojama naslika stvarmost Rusije neposredno u razdoblju koje je prethodilo velikitm
drustvenim potresima. Nepasredan kakav je bio, dusevan i blag kao ovek, takav je
mahom ehov i u svojim pripovetkaima, kako onim kraim tako d duzim, setan i tuzan,
isto onako uboko tuzan kakav je bio i zivot oko njega, zivot linosti s kojima zivi
tnjegova literatura. Ta seta i tuga, toliko prieotna u atmosferama, ali i u oseanjima i
mislima njegovih jumaka, izvire ina delikatan naion iz poteksta njegoviih proza i
predstavlja jos jedan kvalitet ebovljeve novelistike. Slikajui predrevolucionarmog
ruskog in'teligenta u jetioj vrsti duhovnog nihilizma i otpadnistva od stvarnog zivota,
odljuenog i 'Uisamljenog, razbijenog i dekoincentrisanog, dalekog od svega opsteg i
uzvisenog, u kalu svaikodnevne malovaroske sredine, duboko izgubljenog u njoj, u
njenoj posvemasnjoj tuposti i anonimnasiti, Cehov kao da nije mogao drugo nego da
istim tim, pomalo sivim i surim bojama naslika njegovu ljudsku situaciju, njegov
dezerijentisani, beznadni, malograanlski zivot ogrezao i utonuo u pustos praznoig
vegetiranja i besmislenog otaljavanja, u polumraan krug izvan kojeg kao da ne postoji
nista drugo ni vise, ni radoistan zivot za druge, ni svetla budunost nanoda. Videi
takav zivot svojih bliznjih svuda oko sebe, videi narod kako trpi u si'romastvu i
neznanju, daleko od kulture, naalke i srenog zivljenja, ehov nije rnogao drugo no da
kaze isttou. Otuda mukla, potmula atmosiera otao njegovih linosti koje ne mogu da se
kao Ijudi ispolje i ostvare, otuda bezvoljnost, bezbojnost i saimozivoist, otuda
beznadnost i ta suimorna, turobna Mima koja obavija najbolje stranice njegovih proza.
Svedoei o seljacima (pripovetka Seljaci i brojne druge), o malovarosanima i
dnteliigenciji po palanakim zabitima ogromnog niBfeog catrstva pritisnutog tamom
samodrzavlja (Dvoboj, Moj zivot i druge), ehov ne moze a da crniin bo
112 ,
jania ne pise o tim Ijudima bez ubeenja i bez ocijentacije, o tim bivsim, propalim i
izgubljenim ljudima rastrojenlh zivaca i pasivne meditacije, o esto divnim, radnim,
Bposobnim i energinim Ijudima koj i propadajoi u toj zatosnoj, zaibokrefinoj gluvini i
mrtvaji umesto da svoj jedini zivot ugrauju u delo koje bi i!h nadzivelo, u
samqpregoran i solidairan rad za budunost svoje latadzbine. Pravo iz stvarnosM izvire
ta tipina ruska beznadna fcuga feojoj nije odoleo ni ovaj pisac velike moraln vrstiine
i strasnog uverenja da je ovek tu, na zemlji, u zajednici Ijudi, da svoj zivot pnolepsa
osmisli i prozme potrebom ljudske uzajamnosti. Iz takve jedne tamne rupe, kakva je bila
Bamodrzavmo rusko carstvo njegova doba, ehov je slutio d .navestavao jedno bolje,
arendje vreme. Setiroo se samo Astriova iz Ujka Vanje koji zajedno sa ehovom
sanja 1epotu: U oveku sve inora biti lepo: i Moe, i odelo, i dusa i mdsli`. Lepota
namenjena ooiveku - to kao da je ona najsazetija tndsao koja izviire iz dubina
ehovljeve umetnosti, njom visestruko ozarena i prozeta. Verovao je ehov i u
isceliteljsku anagiu rada, u njgovu adiravu priradu. Znao je da dosada i dofcolica
razjedaju duSu, da je niste. Rad 1 graditeljisko radasno delo daje ovekavoim zivotu
cdlj i stvami smisao.
No ehov ndje bdo sama visprenl slikar 6oveka i njegove psihologije u srediini u kojoj je
ziveo, nepatetiini evokator patetike ljudske sudibine, nego i pesnik i vizionar
nostalginih, iskonskflh i drevnih trenutaka svakog Ijudskog zivota sa njegovim
ciklikim strastima, Ijubavima, nadama, istrahovima i patnjamaIzmeu raanja i smrti
koja umistava telo i sve sto j trosno ali ne razara i ne ponistava razlog zivljenja,
ovekov zivot je posveen ljubavi. U ime te ljubavl za oveka d za Ijudski rad uopste,
dakle jedne sire ljubavi od one primame izmeu muSkarca i zene, Cehov ie napisao svoje
najliirsklje, najpoetsklje stranice meu kojima zasebno inesto zauzima poetifna Stepa.
NasMkana je tu dusa de^aka kcji otkriv svet i svet koji otkriva duzu ovekovu. Moze s
I Cehov: Stcpa
113
da je Stepa dlvan obrazac Cehovljew proze. Tu su tiha, iznijansirana oseanja, <tu je
zivopisain ruski pejsaz koji je malo ko usruekoj literaturi znao sa toliko slikovitosti da
oseti i apise kao ehov. Turgenjev je bio majstor u elikanju ruskih pejsaza, nista manji
od njega Lav Tolstoj ili docnije Ivan Bunjki. Pa, ipak, teskio je praviti poreemja te
vrste, ali se jedno poreenje n'aroee: Cefao<v je oseao prirou kao najintimniji deo
sebe ii sveta s kojim ovek zivi i saosea. Stepa kao da ozivljava pod perom ehovljeve
use. Ali to iiiije samo stepa, samo pejzaz izvezen bojama. To je podna zemlja sa svojom
suidlbinom sviofjam togom i eznjom za sreom. Setimo se opisa i diozivljaja atepe u
noi: .
Putujes sat, dva... Na putu te susreu utljivi starachum ili kamena zena, koju je
postavio bogzda ko i kada, bez suma preleti nad zemljom. nona ptica i tebi
malopomalo dolaze na um stepske legende, prie namemika, bajke dadilja sa stepe i sve
ono sto si sam umeo videti i osetiti dusom. I tada u cvranju insekata, u sablasnim
oblijima i humovima, >u plavom nebu, u mesecevoj svetlosti, u leprsanju none ptice,
u svemu sto vidis i ujes, poinjes da slutis velianstvo lepote, mladost, procvat svih
moi i strasnu ze za zivotom; dusa se odaziva divnom, divljem zaviaju i pozelis da
zajedno sa nocnom pticom poletis nad stepom. U valianstveinom zanosu lepote, u
suvisku sxee, oseas neku napregnutost i tugu, kao da istepa uvia da je usamljena, da
su njerao bogatstvo i dusa za svet izgubljeni da ih niko nije opevao...
Sve tuguje za nedosegnutom sreom, pa i ogromna mona stepa u svojoj bescenoj
lepoti. Stepa se s (pravom uvrstava meu najpoie'tskija dela ne samo ovog pisca nego i
uopste oelokoipne nuske literature. Neki je naaivaju poemom. Stogia je Gorki za nju
mogao da kaze i ovo: O eborviu se moze poEsati mnogo, ali je potrebno pisati tanano
i jasno, sto ja me timein. Dobro bi bilo piisa'ti o njemu kao sto je KDtn pisao Stepu,
priu' purm mira, lafeu i mski zamisljeno tuznu. Priiu j za sefoe.
114
Za zivota Cehov je stekao 'slaviu pisca. Ali je bio i neshvaeit Govorilo se da je
ravinodusan, da ne saosea sa ljudima o kojima pise, da je samo sMkar dt. Prebacivali
su mu da nema izgraanog pogleda na svet, da se me angazuje, itd. No to sve nije tano,
ili je bar suvise jednostavno i nepravino da bi bilo tano. Vreme je pokazalo dia je
Cehov itekako isaoseao sa svojim juinaciina, da je njegova ravnodusnost samo
prividna, da ispod nje, ispod povrsitie, tiinja velika ljubav za oveka i ljude. I da ta
njena ljudska toplina ts vremenam dobija svoje punije znaenje. Prolazi vreme, ali
interasovanje za Cehovljeva dela ne oipaa, ano neprekidno raste. Pedeset godina posle
njegove amrti Cehov je nista manje wv nego sto je bdo u doba svoje najvee slave.
RISTO TRIFKOVIC