PRESING, 2014

Semir Gici
DRAME

Izdava
Drutvo za afirmaciju kulture - Presing,
Mladenovac

Kontakt
presing.org
konkursiregiona.net
kr.presing@gmail.com

Urednik
Predrag Milojevi

Dizajn korica
Samer Jusovi

Fotografija na naslovnoj strani
Elvis Noki

tampa
Instant, Beograd
str. 148 / 21 cm. / Tira: 100.

Godina izdanja
2014.

ISBN 978-86-6341-034-3












Semir Gici
D R A M E


TA SE DESILO DRUGU MILIVOJU

PROKLETSTVO

AVANTURE BOE ZLOE



















PRESING, 2014

Copyright Semir Gici




































5









TA SE DESILO DRUGU
MILIVOJU



Ko ne zna, a ne zna da ne zna, opasan je - izbegavajte ga.
Ko ne zna, a zna da ne zna, dete je, nauite ga.
Ko zna, a ne zna da zna, spava - probudite ga.
Ko zna i zna da zna, mudar je - sledite ga.


Konfuije
(28. 9. 551. - 4. 3. 479. pre nove ere)









6
Predgovor: ekajui ivot

Prvenac studenta glume iz Novog Pazara, Semira Gicia, ta se
desilo drugu Milivoju" je slatko-gorki tekst o ivotu koji je perpetuum
mobile, mainerija u kojoj se sadri i dinamika kretanja, bez kraja.
Kako je Semir, dvadesetogodinjak, doao na ovu ideju? Otkud
mu uvid u to da se sve ponavlja, da se sve zaboravlja, kao da se nije ni
dogodilo, ni reklo? Na ova pitanja Semir moe da odgovori samo
lino. No, gledajui na pojavu ovog dramskog teksta kao na speci-
fian fenomen, vrlo redak, ipak, u naoj teatrografiji, lako je primetiti
nekoliko znaajnih odrednica, koje se pojavljuju po prvi put u srpskoj
dramaturgiji.
Kao prvo, dea vi fenomen.
Nista se na ovim prostorima ne dogaa, to se ve nije dogodilo,
i Semir Gici to identifikuje u najboljoj tradiciji ovdanje komedio-
grafije, komino i tragino u isti mah. Nastavljajui glavnu liniju
srpske komediografije, Gici uoava da je pitanje mentaliteta, da o-
vek pristane na sve ono na ta, deklarativno, nikada ne bi pristao. No,
kako taj postupak boli, on mora da napravi brejk, prekid u svom is-
torijskom (hronolokom) pamenju, i da zapone ponovo, uvek izno-
va, postupak dokazivanja ispravnosti, i ideoloke, i psiholoke, svog
sramotnog pristanka.
Specifinost ovog tla je da su i pristanak, i nepristanak podje-
dnako sramotni. Ni iz jednog istorijskog perioda ovde graanin nema
anse da izae neokaljan, na optem ili linom planu. On mora da repe-
tira, kao kod Beketa, apsurdne situacije, ne bi li samog sebe, i univer-
zum, uverio da se njegov ivot stvarno dogaa, da nije neija rava
ala.
U tom smislu, glavni junak Semira Gicia, Milivoje Cvetkovi,
Titov je partizan, relikt prolog vremena, retrogradan u svakom smi-
slu, a voljom komediografa, smeten u budunost, koja, dakle, ne do-
nosi nita ni novo, ni dobro. Ona se vrti u zaaranom krugu, u kome
se prestupna godina i karakteristini 29. februar ponavljaju beskrajno,
ne dozvoljavajui da toak istorije ode dalje, u nove, moda progre-
sivnije dogaaje.
Semir Gici gradi anamnezu naeg sluaja na dva bitna i neza-
obilazna plana: porodinom, koji se uruava prvi, pod pritiskom bede,
7
nerazumevanja i represije koja je namenjena malom oveku, pod uti-
cajem neije loe volje, zbog neije tue koristi, koja nije ni velika, ni
isplativa, i na optem, istorijskom, koji zakopava, ali ne zaboravlja.
Tako je i Milivoje Cvetkovi, nekadanji gimnazijski profesor ma-
tematike, sklonjen iz nastave i iz ivota sa nekom od konstruisanih,
lanih optubi, i ivi svoj ivot u specifinom danu mrmota, kao u
onom poznatom filmu, koji se neprestano ponavlja. Uvek iste novine,
isti dogaaji, isti razgovori, iste boljke i grehovi ine njegovu sva-
kodnevicu, kao u nekom paklenom krugu. On zna, naalost, da se to
ve dogodilo, njegov dea vi je deo neke kompulsivne, prisilne stvar-
nosti na koju on nema uticaja. I to je osnovna novost koju mladi pisac
unosi u staru srpsku komediju - tu svest da ovek na ijim moralnim
osobinama stoji ovaj teki i ozbiljni anr ima svest o sili koja manip-
ulie njime.
Ali, kod Gicia, ta sila nije politika, ovde je ona daleko iznad
dnevnopolitike stvarnosti. U bliskoj budunosti, kada se, opet, odli-
no odabrano, dogaa ova tuna komedija, vreme je ono koje se
poigrava sa muenicima koji, trajui svoje penzionerske dane, ekaju
od njega izbavljenje iz muke trpljenja. Sve proe je uteha koja Cve-
tkoviima u Gicievoj komediji nije data. I to je teka kazna.
Grozdana, Milivojeva ena, zdravog je razuma. Ona je rezonator
nekog ispravnog, konstruktivnog, enskog principa, koji gradi i titi,
no, budunost je patrijarhalna, kao i sadanjost, o prolosti da i ne go-
vorimo, i Grozdana nema mnogo manevarskog /dramskog/ prostora za
pravu transformaciju. Ona se grozi Milivojevih duhovitosti, ali ga po-
drava u svemu, kao nekog Iliju vorovia, u budunosti. Efektan i
dobro napisan lik.
Njihova ker, Anela, kako mladi i treba da rade, nosi neki
pokuaj da vreme iskoi iz zgloba, to kae ekspir, aktivni uesnik
u ovoj igri, uvek dostupan izvor Grozdaninih citata. Ali, ona ima svoju
muku, kojoj budunost ne donosi olakanje - mora da se uda, da joj se
komiluk ne bi podsmevao, pa ne moe mnogo ni da bira, jer vreme
za nju ide dalje, dok za druge stoji. Njoj prolazi moda, i njene ari
zastarevaju bre od odevnih trendova. I zato je ona raspoluena iz-
meu nametnute socioloke uloge udate ene i svog enskog bia, koje
hoe slobodu.
Mitar Mari, profesor srpskog, uvek bolestan, penzioner, prove-
reni prijatelj kue Cvetkovia, zaplie ovu intrigu kobnom veu da je
8
Anelin uvegija Milivojev krvnik, ba onaj koji ga je u crnu rupu ve
viene budunostu i gurnuo.
E, kad se pojavi Luka Petronijevi, Anelin verenik, tek tada
komedija dobija svoj konani, apsurdni oblik. Logika se uslonjava i,
protivno zdravom razumu, svako ima svoju istinu, kao da ona nije
samo jedna. Milivoje se dri svojih komunistikih moralnih naela,
Grozdana svoje enske zdrave logike, Mitar svoje bolesti koju gene-
rie namera da bude miroija u svakoj orbi, Anela gleda svoju bi-
oloku i sociopatoloku muku, a Luka, advokat, ima univerzalno,
svevremeno opravdanje - sve to se plaa, opravdano je!
I nita ne moe da ugrozi taj poredak. Ni ivot, ni smrt!
Mladi Semir Gici nam, moda, poruuje, da samo u ludilu ima
sistema, da je svaki apsurd loginiji od stvarnosti koju ivimo, koja se
menja iz asa u as, vrlo retko po pravilima zdravog razuma. Kad
ovek misli da se neto zavrilo, ono tek poinje, kad poveruje da je
razumeo, ba tada je prevaren, po ko zna koji put!
Jo jedan kvalitet ove komedije je njen dijalog, koji, izlomljen i
vieznaan, nosi smisao koji se slui besmislom, i tako stvara potpuno
novu strukturu, koja odraava, kao u ogledalu, igru u igri, pozorite u
pozoritu, ivot u smrti, smrt u najavi, zamajac koji, nekako kao u dra-
mama Aleksandra Popovia, igra svoje rastur-kolo, jedinu pravu
stvar za nas ovde, koji smo od razuma davno pobegli.
A kako nam Semir Gici poruuje, i ubudue nee biti drugaije.
Naprotiv.
Budui reditelj praizvedbe ove odline komedije treba da se poza-
bavi odnosom izmeu likova, njihovom biografijom koju, ponegde,
treba dopuniti dodatnim injenicama, da bi svi ovi primerci bili ivi
ljudi, kojima se veruje, jer postoje meu nama. Mi smo neki od njih.
Nadam se, kao Semirova profesorka dramaturgije, da sam na
tragu pisca koji e ostati u istoriji drame. Dovoljna je i dragocena
prilika da je prva ocenim.

Dragana Bokovi,
dramaturg, teatrolog, pozorini kritiar, dramski pisac i urednica TV
teatra i drugih dramskih sadraja u Dramskom programu RTS-a



9
LICA

MILIVOJE CVETKOVI - profesor matematike u penziji. Penzioni-
san pre vremena zbog udnog ponaanja.

GROZDANA njegova ena. U starosti postala senilna. Treba je razu-
meti.

ANELA njihova ki. U skorije vreme ivano obolela. I nju treba
razumeti.

MITAR MARI Milivojev drug. Pisac, pesnik i profesor srpskog
jezika u penziji. Veito bolestan. Njega takoe...

LUKA PETRONIJEVI Anelin verenik. Ugledni advokat. Moe-
te i njega razumeti... ako hoete.






















10
IN PRVI

VREME: 29. 2. 2012. Jutro, oko 07.00h.

MESTO: Radnja se deava u nekom provicijalnom gradu na jugu
Srbije. Stan Milivoja Cvetkovia na sedmom spratu. U njegovoj dne-
vnoj sobi vrata sa leve i desne strane. Vrata sa leve strane su ulazna
vrata stana. Sa desne strane vrata od hodnika koji vodi do erkine
sobe, spavae sobe i kupatila. Ulaz za kuhinju je u sredini dnevne
sobe, bez vrata. Druga vrata u sredini sobe su vrata od terase. Zidovi
obloeni istrajalim tapetama. Na zidu slika druga Tita i polica sa par
knjiga, koje Grozdana kudikamo proita, stari kredenac i televizor. Na
sredini sobe sto, koji se nalazi pored vrata kuhinje, sa izanalim
aravom i oko njega etiri dotrajale stolice, od kojih se jedna nikad
ne koristi.

I

(Za stolom sedi Milivoje u potkoulji i eka da mu ena poslui
doruak. Oboje nervozni, jer su tek ustali iz kreveta. On poluotvorenih
oiju, namrten i eui vrat, obrastao u bradu, posmatra svoju
ostarelu suprugu. ena nosi iznoenu kecelju i podonjake ispod oiju.
Servira namirnice na sto, a Milivoje je posmatra i komentarie)

MILIVOJE:
Polako sputaj tanjire. ae ispred tanjira. Ne treba ti no, moemo
rukom da izlomimo hleb. Samoj sebi vie posla tovari.
GROZDANA:
No sam donela za paradajz.
MILIVOJE:
To je onda druga stvar. Mada si paradajz mogla i tamo u kuhinji da
isee.
GROZDANA:
Nisam stigla, malopre sam ustala.
MILIVOJE:
Jesi li kupila novine?
GROZDANA:
Eto ti ih na stolu, samo to te ne pozovu.
11
MILIVOJE:
Da, evo ih. Da vidimo: sreda, 29. februar. Vidi, Grozdana, ovaj dan
se ponovi jednom u etiri godine.
GROZDANA:
I dalje pokuava da dokae da nisi zaboravio tu tvoju matematiku.
Omatorio si Milivoje. to pre prizna, bolje po tebe.
MILIVOJE:
To ti moe za sebe da prizna, a ja se oseam ko da mi je dvadeset
leta.
GROZDANA:
Kako si spavao?
MILIVOJE:
Nikako. Kako da spavam pored tvog hrkanja? (Grozdana ode u
kuhinju po doruak). Testerie, Grozdana. to si starija, sve se vie
uje, a ja sve manje spavam. Nije udo to su mi podonjaci ko Ni-
jagarini vodopadi. uje li ta ti priam!?
GROZDANA (uje se njen glas iz kuhinje):
ujem! Pokuava da bude duhovit, ali zna da to ne volim!
(mala pauza)
MILIVOJE:
Hoe li doneti taj doruak!?
GROZDANA (dolazi iz kuhinje):
Evo!
MILIVOJE:
Boga mi, Grozdana, ko da tamo pegla padobran. (ena se vrati u
kuhinju). Niti mi da da spavam, nit mi daje da jedem!

II

(Ulazi Anela, lepo obuena i spremna za posao).

ANELA:
to se dere ovako rano? Cela zgrada odzvanja od tebe.
MILIVOJE:
Valjda se prvo kae dobro jutro. (Gledajui u sliku Josipa Broza).
Drue Tito, evo kako se danas ponaa tvoja omladina. Pokvario ih
kapitalizam i liberalizam. Dozvoljeno im je na glavu da mi se popnu.
Ista majka. to oi otvori, neto joj smeta. Ne dao Bog jo da kuva
12
kao ona.
ANELA:
Tebi je etrdeset godina valjala njena kuhinja, a sad ti ne valja?
MILIVOJE:
Nekad valjalo, sine.
ANELA:
Tata, nemoj me zvati tako, nisam muko. Druga je stvar to si ti hteo
da ima sina.
MILIVOJE:
U redu, sine Anela. Nekad je ona kuvala izvrsno, ali je omatorila. Ne
vidi dobro i zaboravlja stvari. Vidi, ovaj hleb je ve etiri dana na
reportoaru. Zaboravila da kupi hleb. Novine kupila, a hleb nije. (Smeje
se).
ANELA:
Tata, to nije smeno!
MILIVOJE:
Kako nije smeno? Onomad je ugurala jorgan i posteljinu u friider.
ANELA:
Izbezumila se od tebe.
MILIVOJE:
to od mene?
ANELA:
Stalno joj kljuca nad glavom. Komentarie sve to uradi. Mea se u
njene poslove.
MILIVOJE:
Kako je meni bilo kad je ona meni komentarisala dok sam vozio onu
moju Zastavu? Koi! Ne pretii ga! Gledaj semafor! Ja sve vraam.
Sve u dogledno vreme.
ANELA:
Beznadeno je i to ti uopte to priam. Ali, ja ne mogu sve da
postignem. Kad doem s posla, uradim to ona ne moe. Ako ja
ustajem u sedam sati da odem na posao, ne mora nju dizati ovako
rano da ti spremi doruak i kupi novine.
MILIVOJE:
Novine se itaju, po mogustvu, to ranije. A to se jela tie, ona moe
da jede est puta dnevno, a ja ne mogu da dorukujem u pristojno
vreme. Ali, ti ne beri brigu o nama dvojma. Brini ti, sine, o svom poslu.
Vidi kako je danas vreme dolo, ljudi sve ee ostaju bez posla.
13
ANELA:
Nemoj se ni ti brinuti za moj posao. Ja u vas izdravati...
MILIVOJE: A, ne! To nikako. Mi sasvim pristojno moemo da
ivimo od moje penzije. Nije mnogo velika, ali za nae potrebe
dovoljna. Naposletku, tvoje je da se uda, da nae nekog.
ANELA:
Tata, vi se bez mene ne biste snali.
MILIVOJE:
Kako ne bismo? ta nam fali? Rekoh ti imamo penziju, Grozdana
kuva, ja joj po kui pomognem...
ANELA:
Sad si rekao da mama zaboravlja stvari.
MILIVOJE:
Ko je rekao?
ANELA:
Ti, pre pet minuta.
MILIVOJE:
Pa, dobro. Ponekad. Nita strano. Ti ulazi u dvadeset sedmu godinu
i vreme je da se uda.
ANELA (Pogleda u sat i trzne se):
O! Zakasniu na posao. (Podigne glas da bi je Grozdana ula). Mama,
ja odoh!
GROZDANA (Izlazi iz kuhinje. Nosi zapakovan sendvi, koji je spre-
mila za Anelu i trpa joj u tanu):
Ba si se lepo obukla. Majina devojka.
ANELA:
Hvala mama.
MILIVOJE:
Samo e podii halter.
ANELA:
Kako moe to da mi kae?
MILIVOJE:
Ova dananja omladina samo to gola ne izae pred ljude.
GROZDANA:
Milivoje!
MILIVOJE:
ta je? ta sam loe rekao? (Aneli): Sine, nisi svesna da stranke sve
vide, dok ti preko puta altera sedi i popunjava im obrasce.
14
ANELA:
Tata, tim ljudima je jedino novac u glavi. Oni ne vide nita kad dou
u banku, sem para.
MILIVOJE:
Sve je vie ludaka koji kidiu preko altera. Ovako u moje vreme nije
bilo. Moj marale, da si ti meni iv, pa da vidi u ta se pretvorila tvoja
komunistika omladina.
ANELA:
Ja sam dete demokratije.
MILIVOJE:
ta ti je donela ta tvoja demokratija? Poten narod umire od gladi, a
kriminalci se gizde i vaniraju. U nae vreme nije bilo toga, a ti kritiku-
je komunizam.
ANELA:
Nisam kritikovala tu vlast, nego prolu.
GROZDANA:
Ko da on ne zna koja vlast ne valja.
MILIVOJE:
Na koga ste tako prgave, da mi je znati?
ANELA:
Dobro, tata, kako ti kae. Ja sad stvarno moram da idem. (Poljubi nju,
pa njega) Ajd zdravo.

III

GROZDANA:
Pazi kako prelazi ulicu!
MILIVOJE(Imitirajui nju):
Pazi kako prelazi ulicu. Potedi je jedno jutro tvojih saveta, nije
vie klinka. Grad se sad proirio i ona se sigurno bolje snalazi.
GROZDANA:
Od koga se bolje snalazi?
MILIVOJE:
Od tebe. Ja sam radio kao profesor u tri kole i znam ga napamet. Ti
ode u samoposlugu koja je pedeset metara udaljena od kue i zabo-
ravi ta si htela da pazari. Kanda da se malo izgubi tamo. Alisa u
zemli uda Grozdana u supermarketu. (Sarkastino): Mora gospoa
da obavi razgovor sa svakom kominicom koja sedi na terasi. Da
15
polemiu kakvo e vreme biti sutra, ko se nov doselio i sve neke
gluposti.
GROZDANA:
Ne seam se kad sam zadnji put priala sa nekim iz komiluka.
MILIVOJE:
Ti se ne sea ta je bilo pre pet minuta. Da nije ogovarnja, ovek s
ovekom ne bi prozborio.

IV

(Ulazi Mitar, nenajavljen i vidno nervozan).

MITAR:
Dobro jutro, dobri ljudi.
MILIVOJE (U isto vreme uplaen i iznenaen):
Okud ti, drue Mitre? Taman da dorukujemo zajedno. (Grozdani):
to nisi zatvorila vrata za Anelom? Hoe da ue neki ganksterbajter
pa da pokrade vredne stvari, pa da nas siluje ovako sabajle? Sedi, Mi-
tre, ta me dvori?
GROZDANA:
Moe da dobije proirenje vena. Ja sam u jednoj knjizi itala...
MILIVOJE (Prekine je):
ta si ti itala? Od kako je uao, ovek ne moe da doe do rei od
tebe. Sedi Mitre! (Mitar sedne na stolicu koja je pokvarena i padne).
Jesi li dobro?
MITAR:
Jesam, valjda. ta bi ovo? Ova stolica ti je rasklopljena.
MILIVOJE:
Ve pola godine. Nisi odavno bio kod mene.
MITAR:
to je ne popravi, pobogu?
MILIVOJE:
Nemam vremena. Samo treba da je lepo sastavim i zalepim. Sedi ovde.
(Daje mu drugu stolicu). Kako tvoje zdravlje? Neto si nervozan, brate
moj.
MITAR:
Ne pitaj me nita.

16
MILIVOJE:
Kako da te ne pitam? to si onda doao, da utimo?
MITAR:
Hou da ti kaem neto vano. Zacelo te molim da me ne prekida.
MILIVOJE:
Priaj slobodno, neu te prekidati. Samo mi reci, je l' to to hoe da
mi kae, dobro ili loe?
MITAR:
Jako loe.
MILIVOJE:
Priaj, brate, priaj, sav se oznojih. (Sipa mu rakiju u au).
MITAR (Nerazumljivo):
Zna, ova tvoja Anela, zna...
MILIVOJE (Prekine ga):
Boe dragi! Mitre, kako ne bih znao roenu ker? Trese se, govori
razgovetnije.
GROZDANA (Donosi Mitru papue):
Obuj ovo. Kod nas je hladno. Grejanje slabo.
MITAR:
Ne, hvala. Noge su mi se asimilovale.
MILIVOJE:
to prekida oveka? Vidi da ne moe da se povee. Idi u kuhinju i
radi neto. Priaj, Mitre.
MITAR:
Gde sam stao?
MILIVOJE:
Kod Anele.
MITAR:
Aha! Ti zna koliko volim to dete?
MILIVOJE:
Drue stari, reci mi neto to ne znam. Nita te ne razumem. Ko za
okruglim stolom.
MITAR:
Dobro (Popije au rakije i polako krene da obajanjava celu stvar):
Tvoju sam Anelu sino video kako eta ulicom oko pola devet.
MILIVOJE:
Ona ima dvadeset i kusur godina. Zar je problem to u tako pristojno
vreme eta ulicom? Stalno je sa tim koleginicama sa posla.
17
MITAR:
E, nije sa koleginicama!
MILIVOJE:
Kako nije? Ko je to bio sa njom?
MITAR:
Ja mislim da je to bio njen momak.
MILIVOJE:
Misli ili si siguran?
MITAR:
Nemoj da se ljuti, ali sam ih malo pratio i video kako su se... poljubili.
MILIVOJE (Radosno ustane i vrisne od sree):
To mi kai! To mi radi! (Izljubi ga): Grozdana, Grozgo, doi ovamo!
MITAR:
Nemoj je zvati.
GROZDANA (Iz kuhinje):
ta je!?
MILIVOJE:
Doi da uje ovo!
GROZDANA (Dolazi):
Sluam.
MITAR:
Nisam ti sve rekao. Zec u umi, a ti raspalio rotilj.
MILIVOJE (Grozdani):
Naa Anela je nala momka. Video je Mitar kako se ljubakala sa
nekim dekom. Konano emo da je udamo. Sad moe ceo komiluk
da nam pljune pod prozor. (Zagrli je). Nisam te zagrlio od njenog
roenja.
GROZDANA:
Hvalim te Boe. A je li, Mitre, ko je taj momak?
MILIVOJE:
Zar je vano ko je to? Vano je da se uda. Da nas ne ogovara kom-
iluk kako e nam erka ostati usedelica. ta ima vie da objanja-
vamo? (Mitru): Je l' deko lep?
MITAR:
Tu i tamo.
MILIVOJE:
Izgleda fino i kulturno?

18
MITAR:
Moe se i tako rei.
MILIVOJE:
Zna naa Anela koga bira. Ne sumnjam u njen ukus.
GROZDANA:
Jedva ekam da ga upoznam.
MITAR:
Kanda da ga zna. Ili, u krajnjoj liniji da si ula za njega.
GROZDANA:
Ja?
MILIVOJE:
Ona? A ja? Poznajem li ga ja?
MITAR:
Ti, Milivoje, jo bolje.
MILIVOJE:
Neto mi kae da nije dobro to ga poznajem?
MITAR:
Svu no se mislim kako da ti kaem ko je to, a ovde ne mogu do rei
da doem.
MILIVOJE:
Ne moe kad te ona prekida. Usta ovek ne moe da otvori od nje.
Drugarice Grozdana, idite u kuhinju i radite neto korisno. to se
mea u muke razgovore. Koji te vrag ovamo donese?
GROZDANA:
Idem, idem. Nee me gledati. (Ode u kuhinju).
MILIVOJE:
A ti kad si je video, to nisi odmah doao da mi kae, nego svu no
razmilja kako da mi to kae?
MITAR:
Nisam mogao. Ona je posle poljupca krenula kui. Dodue, zna kako
kau: Jutro je pametnije od noi. Zato sam ekao da ona ujutro ode
na posao, pa sam doao tebi.
MILIVOJE:
Saberi se brate i reci mi: ko je on?
MITAR:
Sea se Vojislava Voje orevia?
GROZDANA (Dobacivajui iz kuhinje):
Pa to je govno crklo pre est godina. (Ue u dnevnu sobu): To si ti
19
neto pomeao, moj Mitre. Gde e moja Anela sa mrtvim ovekom?
Juu, Boe me prosti.
MILIVOJE:
Sad stvarno nita ne shvatam. ekaj... (napreui se da pogodi). Da
nije njegov sin Velimir? Ali, on je posle Vojine smrti otiao u Ameriku
sa majkom i tamo se oenio sa nekom tamonjom mirazdikom. Da-
leko im lepa kua. Do tad su se krili i on i Voja. Nisu izlazili iz kue.
Priali mi ljudi, povremeno bi provirili kroz prozor, prekriven nekim
asparagusima. (Mitar poinje da se gui, Milivoje primeti): Mitre, je l'
ti dobro?! Grozdana, daj vode! Brzo! (Mitar se onesvesti, Milivoje
skoi do njega): Drue, ta ti je? Kuku, Grozdana, on die. Zovi hitnu
pomo. Drue Mitre, nemoj da umre, a ime mi nisi rekao. Mitre, Mi-
tre...

(Svetlo se gasi polako, a Milivoje se i dalje bori za Mitra).























20
IN DRUGI

I

Jutro, oko 07. 00h. Dnevna soba kod Milivoja Cvetkovia. Grozdana
postavlja doruak na sto. Ulazi Milivoje, neraspoloen, i seda za sto.

GROZDANA:
Kako si spavao sino?
MILIVOJE:
Imao sam ruan san. Sanjao sam da je Mitar umro.
GROZDANA:
Svata. Znai, ipak si uhvatio sna. Obino se ali da hrem.
MILIVOJE:
Hre ti kao motorna testera. (Kroz uenje izgovara ove rei): Nije
udo to su mi podonjaci ko Nijagarini vodopadi. ekaj malo. Groz-
dana, jesam li ti rekao ovo jue?
GROZDANA:
Misli za ove Nijagorine vodopade? Stalno to govori. Pokuava da
bude duhovit, ali zna da to ne volim.
MILIVOJE:
A Mitar je, znai, iv?
GROZDANA:
Nisam ula da je umro. Nije skoro dolazio.
MILIVOJE: (Veselo i glasno vikne):
Dobro je!

II

(Ulazi Anela, lepo obuena i spremna za posao).

ANELA:
to se dere ovako rano? Cela zgrada odzvanja od tebe.
MILIVOJE:
Valjda se prvo kae dobro jutro. (Shvati da je Anela ovo rekla jue
kada je ula u sobu, i da je on imao isti odgovor). Ista majka. (Alu-
dirajui na rei koje je ve izgovorio, gleda sliku druga Tita): Drue
Tito, ta mi se ovo deava?
21
ANELA:
Sad ti ni mama ne valja? etrdeset godina ti je valjala, a sad ti ne valja?
Za tebe je bolji taj Tito od nje.
MILIVOJE:
Ne diraj mi mog Marala. Naravno da je bolji. Od svih nas je bio bolji.
(Grozdana ode, a on posmatra hleb na stolu): Opet ovaj bajati hleb.
ANELA:
Sad ti i njena kuhinja ne valja?
MILIVOJE: (Smeje se).
ANELA:
Nije to smeno tata!
MILIVOJE:
ta ti je bre dete? Od sabajle me napada.
ANELA:
Izbezumila se od tebe. Stalno joj kljuca nad glavom. Komentarie
sve to uradi. Mea se u njene poslove, umesto da joj pomogne. Ja
ne mogu sve da postignem. Kad doem sa posla... Je l' ti slua ta ti
priam?
MILIVOJE:
Sluam i ne mogu da verujem.
ANELA:
Da moda nisam pogreila, pa rekla neto to nije tano?
MILIVOJE:
Ne, ne, ne. Tano je to. Nastavi sine, slua te tvoj otac.
ANELA:
Gde sam stala?
MILIVOJE:
Kad doem s posla uradim poslove koje ona ne moe da uradi...
ANELA:
Nisam to rekla.
MILIVOJE:
Kako nisi?
ANELA:
To sam htela da kaem. Kako zna ta sam htela da kaem?
MILIVOJE (Prekine konverzaciju o Grozdani i krene da reava svoju
sumnjivu zagonetku): Sine, koji je danas dan?
ANELA:
Uzmi novine i proitaj. Eto ti ih ispred nosa.
22
MILIVOJE (Pogleda u novine i ispusti ih kad proita njihov datum):
Sreda! 29. februar. Ovo su jueranje novine. Gde li je metnula dana-
nje?
ANELA:
Nisu jueranje, danas je sreda.
MILIVOJE:
Grozdana, jesi li ti jutros kupovala novine?
GROZDANA (Iz kuhinje):
Jesam! Eto ti ih na stolu, ispred nosa.
MILIVOJE:
Ona ne zna ta pria. A koji je dan bio jue?
ANELA:
ta - jue? Tata, je l' tebi jutros dobro? Rekla bih, ipak, da ti ne zna
ta pria, a ne mama.
MILIVOJE:
Ne znam sine ta da ti kaem. Ti jue nisi radila?
ANELA:
Imala sam slobodan dan.
MILIVOJE:
A ta sam ja radio jue?
ANELA:
Isto to i sad.
MILIVOJE: (Ne verujui):
Ajde? !
ANELA:
Da. Ceo dan si me neto ispitivao. Samo to si jue bio malo, kako da
kaem, razumniji. Igrali smo ta, a posle ah. Sea se, valjda, toga?
MILIVOJE:
Seam se naravno kad si varala. I ti si kasnije otila da eta sa drugar-
icama?
ANELA (Sumnjiavo):
Aha. (Ulazi Grozdana, Anela pogleda u sat i brzo ustane): O, pa, ja
u zakasniti na posao, a ti me zavitlava!
MILIVOJE:
Grozdana, svia li ti si se kako se Anela obukla? (Smejui se isekuje
odgovor).
GROZDANA:
Kako se ona meni lepo obukla, majina devojka.
23
ANELA:
Hvala mama. (Poljubi nju, pa njega): Ajd zdravo.
MILIVOJE: (Grozdani):
Nemoj sluajno da joj kae da pazi kako prelazi ulicu. (Opet pod-
smeljivo oekuje komentar).
GROZDANA:
Ba sam to htela da joj kaem. Otkud si znao?
MILIVOJE: (Smiljajui razlog):
Ti joj to stalno govori.
GROZDANA:
Ne seam se kad sam joj poslednji put to rekla. (Indisponirana, odlazi
u kuhinju).
MILIVOJE:
Grozdana, ekaj malo. to ide u kuhinju na svakih dva minuta. Gubi
se ko nevinost na eskurziji. Sedi malo, priaj sa mnom. Jutros si mi
rekla da Mitar nije u skorije vreme dolazio?
GROZDANA:
Jesam.
MILIVOJE:
A ta bi ti rekla, kada bih ja tebi rekao, da e Mitar doi za nekoliko
minuta?
GROZDANA:
Zvao te je?
MILIVOJE:
Ne.
GROZDANA:
Pa kako onda zna?
MILIVOJE:
Recimo da oseam.
GROZDANA:
Ama, mani me se ovee oravog posla.
MILIVOJE:
Ozbiljan sam.
GROZDANA:
to se tebi Mitar mota po glavi?
MILIVOJE:
Eto ti sad.

24
GROZDANA:
Sino si ga sanjao, jutros ga ne vadi iz usta i povrh svega toga, osea
da e da ti doe. Da ti nisi malo zastranio Milivoje? Ja sam u jednoj
knjizi itala...
MILIVOJE:
Zna ta, Grozdana? Prvi deo mene kae da si se oprostila od zdravog
razuma, a drugi deo mene se slae sa prvim delom. (Pukne:) ta si ti
itala? Ja hou da popriam ljudski sa tobom, da ti se poverim, a ti me
zajebava! (Shvati ta je rekao, pa brzo stavi ruku na usta): Vidi, eno
matora, da sam u transu.
GROZDANA (Gleda ga sumnjiavo, razmilja i doe do zaklju-ka.):
Boe me prosti, moe biti da si ti postao transeksualac. Ja sam u jednoj
knjizi itala... (Ulazi Mitar i prekine je).

IV

MITAR:
Dobro jutro, dobri ljudi.
MILIVOJE (Vrisne):
Jaoj! Mitre, ui drue. Duan si mi neto. (Aludirajui na ime Ane-
linog deka).
MITAR:
Ja sam ti uredno vratio onih dve hiljade dinara koje si mi pozajmio.
MILIVOJE:
Ma, zajebi pare. (Shvati da je opet opsovao, pa stavi ruku ponovo na
usta).
GROZDANA (Zasmeta joj to je Milivoje opsovao, jer nije navikla
na to.): Rekoh ja da si ti postao transeksualac. Ali nisam verovala da
si pos-tao gatara. Vidi, Mitar stvarno doao.
MITAR:
Ja vas zaista nita ne razumem. emu ova larma zbog mene? Kakvi
transeksualci, kakve gatare?
MILIVOJE:
Pusti je, bre, Mitre. Ne zna ta pria. (Grozdani): to nisi zatvorila
vrata za Anelom? Hoe da ue neki ganksterbajter pa da nas siluje...
ma ta ja serem vie? Sedi, Mitre! (Mitar krene da sedne na pokvarenu
stolicu, a Milivoje mu da ispravnu stolicu.) Evo, na ovu... Kako si?

25
MITAR:
Ne pitaj me nita.
MILIVOJE:
Moram da te ispitam. Moram neke stvari da saznam od tebe. (Iza lea
mu prilazi Grozdana sa papuama, on uje da je ona, ali ne vidi da
nosi papue): Grozdana, nee Mitar papue, noge su mu asimilovale.
I nemoj da mi se unja iza lea, moe log da me strefi. Ne mogu da
te lociram, jer stalno ide tamo pa vamo. (Grozdana i Mitar ostanu
zaueni zbog ove Milivojeve replike. Grozdana ode, a Milivoje nas-
tavlja da pria Mitru). Sluaj me dobro. (Aluzija na Mitrovu smrt). Jer,
po svemu sudei, nemamo mnogo vremena. Nemoj da me prekida. Ja
tebe nikad ne prekidam dok pria. I nemoj da se uzbuuje. Grozdana,
daj Mitru lek za smirenje.
MITAR:
Jeste da se oseam loe, ali nema potrebe za tolikom panikom.
MILIVOJE:
Nemoj, brate, da me prekida. Gde ti je komunistika solidarnost?
MITAR:
U redu. Sluam te.
MILIVOJE:
Ovako. Ja sam malo pratio moju Anelu i znam da ima momka. Ni-
kakav problem, ona za koju godinu ulazi u etvrtu deceniju i vreme je
da se uda.
MITAR:
Kako si saznao? Ko ti je rekao?
MILIVOJE (Ne znajui ta da odgovori):
Pa... Pratio sam je. Mislim, ona mi je rekla da ima momka. Ali, ne
znam ko je to?
MITAR:
Moda nee verovati, ali ja sam danas doao da ti upravo to kaem.
Dosta si mi olakao to zna to, ali najtee si ostavio meni. Svu no se
mislim kako da ti kaem o kome se radi?
MILIVOJE:
Ja sam nauo da ima neke veze sa onom izdajicom Vojom
oreviem.
GROZDANA (Donosi lek i uvi ovo ime, prokomentarie):
To je govno crklo pre est godina. To si ti neto pomeo moj Milivoje.
Gde e moja Anela sa mrtvim ovekom? Ju, Boe me prosti! (Umesto
26
Mitru, lek za smirenje daje Milivoju): Uzmi ti ovo, moda ti se stanje
popravi. Ajd to si postao transeksualac i gatara, nego i moju Anelu
povezuje sa onom crkotinom.
MITAR (Vraa Grozdani lek za smirenje i au sa vodom):
Grozdana, kanda ovaj lek ponajvie treba tebi. Polako, smiri se. Na-
ravno da Anela nema veze sa Vojom. Sad, ima razloga to ga je Mil-
ivoje pomenuo.
MILIVOJE:
Pretpostavio sam da je to Velimir.
MITAR:
Koji Velimir?
MILIVOJE:
Kako koji? Pa, Vojin sin.
MITAR:
Idi, bre, Milivoje. ta ti pada na pamet? Tom klipanu smo predavali i
ja i ti. Zar bi ga tvoja Ana pogledala?
MILIVOJE:
U pravu si. Ne bi moja Ana sa mutavom vancagom.
MITAR:
Nije ba mutav. Imao je prah-feler, ali mogao si da ga uje.
MILIVOJE:
Samo nisi mogao ba nikako da ga razume. Kako si mogao da mu da
prelaznu ocenu?
MITAR:
Voja je sve lobirao. A i mi smo, mora priznati, njemu progledali kroz
prste.
MILIVOJE:
Da nije bilo mene i tebe, on bi od te svrene Gimnazije imao samo
dva razreda i knjige od treeg. Dobro je kad on nije sa mojom erom.
Njega kad vidi i mi ateisti kaemo Boe me sauvaj. Zna ta,
obesio bih se da je taj momak sa kojim Anela ide imao bilo kakve
veze sa Vojom. Ali ti zna ko je. Priaj, brate, priaj, sav se oznojih.
MITAR:
udan si mi neto danas?
GROZDANA:
udan? Od jutros se ponaa kao da nije on. Sve vreme te je pominjao.
MITAR:
Mene? To ne lii na njega. Obino on pria, a mi ga sluamo, a kad
27
progovorimo on nas prekida. Danas mi je nekako drugaiji. Dodue,
nisam odavno dolazio.
MILIVOJE:
ta mi se iuava? Svet se izopaio. Profesori spavaju sa acima,
doktori sa pacijentima, a advokati sa klijentima. Zna da u ovoj zem-
lji legne normalan, probudi se lud.
GROZDANA:
I ti si do jue jurio ene, varao me sa svakom koja ti se dala. Od
istaice, preko profesorki, do one direktorice Cice.
MITAR:
Jest bila zgodna ona Cica.
GROZDANA:
A i ti si Mitre umeao prste kod nje.
MITAR:
Molim te, Grozdana. Ja se ograujem od tako gnusne insinuacije.
GROZDANA:
Jesi, jesi valerino stara. Prialo se to za obojicu. Ti bar nisi oe-njen,
a kako ovog mog ludaka nije bilo sramota? Kad smo kod toga, to se
ti, Mitre, nisi oenio?
MITAR:
Za karijeru jednog oveka, ena je samo kamen spoticanja, kazao je
veliki Tolstoj.
GROZDANA:
Taj, mogu da ti kaem, nije normalan. Priala mi Rada, istaica u
vaoj Gimnaziji kad si ti Mitre pitao direktorku: Mogu li da se
okupam u plavetnilu vaih oiju? (Smeju se Mitar i Grozdana):
Bio si armer. Nije udo, predavao si srpski jezik, bio si i pesnik.
MITAR (Polako priznaje ono to je pre poricao):
Mogao sam tada da je upecam, ali se onda ubacio tvoj matematiar
prof. Milivoje i kae joj: Mogu li ja bar noge da operem. A ona je
bila neviena mizla. (Sad se smeje samo Mitar, a Grozdana malo kas-
nije shvati fazon. Milivoja i dalje titi njegova muka).
GROZDANA (Smejui se Milivoju):
Jo pokuava da bude duhovit.
MILIVOJE:
Grozdana, pobogu. To je bilo pre dvadeset godina.
GROZDANA:
Meni je Rada tek pre neki dan rekla.
28
MILIVOJE:
ena je u stanju da ivi danima od jednog komplimenta.
GROZDANA:
Svata! (Uvreena, ode u kuhinju).
MILIVOJE (U inat dobacuje Grozdani):
Bilo da vas odbije ili prihvati, ena je uvek srena to je elite!

V

(Milivoje i Mitar ostaju sami).

MILIVOJE (Provokativno):
A ti, vidim, po malopreanjem izlaganju, bio si vei armer od mene?
MITAR (Branei se):
Mora priznati da sam znao svaku enu da oborim sa poezijom.
MILIVOJE:
ta? A ja kao nisam? Ma ja sam, bre, zasmejavao celu kolu. aci
su sanjali kad u ja da doem i predajem najdosadniji predmet.
istaice su me tutkale kafom. Za tvoju informaciju, profesorice su mi
na oprotaju rekle: Kad bi ti priao, sve bi nam suze niz noge tekle.
To mi je pisalo u posveti, u poklonu.
MITAR:
Polako, Milivoje. Nisam imao nameru da te uvredim.
MILIVOJE (Ljutito):
Ne moe ti mene da uvredi. Samo me nervira to sad pred smrt, lae
i izmilja.
MITAR (Uvreen i okiran u ovo to Milivoje pria):
uje li sebe Milivoje? Nazavao si me laovom i jo mi sluti da u da
umrem. Samo kukavice umiru vie puta pre svoje smrti. Hrabri okuse
smrt samo jednom, kae veliki ekspir.
MILIVOJE:
Ti nisi znao nita svoje da kae, uvek si citirao druge. Jesi li znao kao
ja da zasmeje ljude svojom reenicom. Matora drtino. Ba ko
pokretna spuva. Ti bolji armer i valer od mene?
MITAR:
Nemoj, Milivoje, po stare dane da se svaamo. Nemoj da me vrea.
Kad ostane bez argumenata, vrea protivnika, rekao je Ciceron. To
ti je poznato.
29
MILIVOJE (Pukne):
ut stara alapao! Ne citiraj mi vie te pesnike. Iskrivio si se ko par-
agraf. Vidi ti zuba; ko raspored asova u Gimnaziji, svaki drugi pro-
pada. (Smeje se, Mitar poinje da se gui, Milivoje primeti): Mitre!
Nije valjda da opet umire?! (Mitar se onesvesti, Milivoje skoi do
njega). ekaj! Nisi mi rekao ko je Anelin momak. Kako to da zabo-
ravim? Mitre, Mitre!

(Svetlo se gasi polako, a Milivoje se i dalje bori za Mitra)





























30
IN TREI

I

(Opet jutro, oko 07.00h. Dnevna soba kod Milivoja Cvetkovia. Groz-
dana postavlja doruak na sto. Ulazi Milivoje, neraspoloen, i seda za
sto.)

GROZDANA:
Kako si spavao sino?
MILIVOJE:
Grozdana, koji je dan danas?
GROZDANA:
Sreda, ini mi se. Eto ti novine ispred nosa. Malopre sam ih kupila.
MILIVOJE:
Aha, evo pie sreda. A Mitar nije skoro dolazio?
GROZDANA:
Nije.
MILIVOJE:
Znai, tako. (Ohrabruje sebe): Pa, dobro. ta da se radi? Iz ove koe
se ne moe.
GROZDANA:
O emu to pria?
MILIVOJE:
Idi ti spavaj. Ja jutros nisam gladan.
GROZDANA:
Molim?
MILIVOJE:
Moli Boga da mi pomogne. to moli mene? Ne znam gde mi je glava.
GROZDANA:
Tek si ustao. Kakva te muka spopala? I to me pita je l' Mitar dolazio?
MILIOVOJE:
Nema veze. Doi e taj.
GROZDANA:
Otkud zna?
MILIVOJE (Traei odgovor, da bi izbegao priu o vidovitosti):
Zvao sam ga sino.

31
GROZDANA:
Aha. Kad ja zaspim, vas dvojica se na telefonu... Poeo si da muti. Ja
sam itala u jednoj knjizi...
MILIVOJE (eli da odmah prekine priu i o transeksualnosti):
Luda enska glavo! ta to lupeta? Otkud tebi ta ideja da bi smo ja i
Mitar... Auuu. Ti si stvarno propala.
GROZDANA:
Zato si ga, onda, zvao? Ako si ga zvao tako kasno, a jo kae da ne
zna gde ti je glava, znai da ti je potrebna njegova pomo.
MILIVOJE:
Nala si crkvu kojoj u da se molim.
GROZDANA:
Kako moe da kae tako neto? Koliko nam je samo taj ovek po-
mogao!
MILIVOJE:
A ti se sea da je pomogao?
GROZDANA:
Moda zaboravljam stvari, ali ne mogu da zaboravim sve to je Mitar
uradio za nas.
MILIVOJE:
Ja bih te molio, Grozdana, da ne lupeta.
GROZDANA:
Ako tako kae, onda nemamo o emu da razgovaramo. to se ne
razdrui sa njim? Lepo, svako na svoju stranu.
MILVOJE:
Jesi l normalna? Bivi prijatelj je gori nego neprijatelj.
GROZDANA:
Boe me sauvaj. Sauvaj nas od ludila.
MILIVOJE:
Od prijatelja neka me Bog sauva, od neprijatelja se uvam sam.
GROZDANA:
Ti se ne sea kad si devedesetdevete godine ostao bez posla?
MILIVOJE:
Naravno da se seam. ta s tim?!




32
II

(Ulazi Anela, lepo obuena i spremna za posao)

ANELA:
to se derete od ranog jutra?
GROZDANA:
Nemoj da me prekida Anela!
ANELA:
Kako da te ne prekidam? Cela zgrada odzvanja od vas!
GROZDANA:
Gde sam stala?
MILIVOJE:
Kod isterivanja iz Gimnazije.
ANELA:
U poslednje vreme kao da niste ba tani. Ne razumem to se vraate
u prolost. Ovako rano ste se dohvatili te teme. Bilo i ne ponovilo se.
GROZDANA:
Pravo kae, ali tvoj otac se ne sea ili nije mu jo jasno ta je Mitar
tada uradio za njega.
ANELA:
Ukratko: Voja orevi, koji je svojevremeno bio lan Socijalistike
partije, isterao te iz Gimnazije, zato to nisi pustio ake sa asa dok je
NATO bacao bombe. Bio si ortodoksni komunista. Eto, je l' ti sad
jasno?
MILIVOJE:
Morau da te demantujem, jer to nije bio razlog. Nisam ih pustio zato
to nismo uradili zadatak do kraja, a ne zbog onoga to su mislili, da
ja volim to Oblbrajtova poliva bombama. Ma, zapamti Grozdana: Oni
koji te kritikuju, rade gore stvari od onoga za ta te kritikuju.
GROZDANA:
Nemoj se sprdati Milivoje. Tad se nisi sprdao. Zna da ne volim kad
pokuava da bude duhovit!
MILIVOJE:
Ne sprdam se. On je meni namerno zamesio taj kola, jer malo je falilo
da ja postanem direktor Gimnazije. Ja i Mitar smo bili njegova jedina
konkurencija, samo to Mitra ta funkcija nije zanimala, pa se Voja
okomio na mene. Bio sam na korak do direktorske fotelje. Ali, eto...
33
ANELA:
Od te plate smo plaali moje studije. Morala sam da prekinem kolo-
vanje i vratim se u grad.
GROZDANA:
Mesec dana se hranili od uteevine.
ANELA:
Kad vie nismo imali para za osnovne namirnice, Mitar ti je slao ake
da ih sprema za prijamni ispit. Zaboravo si koliko si para tada zaradio.
Zar si zaboravio koliko je Mitar aka nagovorio da im ti dri privatne
asove!? Ti, kojeg su, posle izbacivanja iz kole, svi zvali Milivoje
Mengele!
GROZDANA:
Od komuniste do faiste, moj Milivoje.
ANELA:
Zar si zaboravio da te je na Mitrovu interveciju, Cica direktorka vratila
u kolu.
GROZDANA:
Takorei, vratila ti ugled, Milivoje!
MILIVOJE:
Tiina! Prestanite da mi ispirate mozak. Znate da lajete, a ne znate da
sasluate nekog! Ne znate da potujete starijeg!
ANELA:
Meni i mami kae da lajemo? Kako moe tako neto da kae
(Plaui ode na posao. )
MILIVOJE:
Idi. Idite svi. Uvek pobegnete kad su problemi. A ti Milivoje,
razmiljaj. Jedi govna kao to si i do sad jeo.
GROZDANA:
Sram te bilo, kukavice, kad se tako izdrava?
MILIVOJE:
Zato to mi se izdrava. Izdravao sam ja vas, a vi sve zasluge pri-
pisujete Mitru. Eto vam njega, pa neka vas on izdrava. Mnogo mi,
bre, idete na onu stvar, tako smotane. Odavno sam ja izgubio re u
ovoj kui. Kakva bi samo tiina nastala kad bi u ovoj kui svako go-
vorio to zna. Onu treba da udam, tebi sve moram da crtam. Da vidim
kako biste funkcionisali bez mene. E, ba da vidim. Idem da se ubijem,
sad u da se ubijem. Pokazau ja vama. Snalazite se kako znate i
umete. Ionako, kako stvari stoje, sutra ujutru u morati da vas gledam.
34
(Vadi konopac iz kredenca i kree na terasu): Ustvari, neu da se
obesim. Grozdana me na terasi nikad ne bi primetila, a da je aljem po
miomor u samoposlugu, ne pada mi na pamet. Nemam tri sata na
raspolaganju. Proi e me volja. (Vraa konapac u kredenac): Uzee
mi pitolj kad se Anela rodila. Pucao sam u vis, a bolje da sam u sebe.
Ma, najbolje da se bacim sa terase. Da i ja vidim neke koristi od svog
stana, kad sam ga decenijama otplaivo. Bar da mi ovaj sedmi sprat
jednom poslui.

IV

(Ulazi Mitar)

MITAR:
Dobro jutro, dobri ljudi.
MILIVOJE:
Mitre, kako bee ono ekspir rekao: Kukavice umiru vie puta, a hra-
bri jednom... - tako neto.
MITAR:
Kukavice umiru vie puta pre svoje smrti, a hrabri okuse smrt samo
jednom. Tako je rekao. Zato?
MILIVOJE:
Onako. Grozdana poela da ita ekspira. Skoro mi je to citirala, a ja
nisam zapamtio. Pa, velim da ti sigurno zna.
MITAR:
to me to pita? Nismo se odavno videli. Gde si krenuo na balkon?
MILIVOJE:
Odoh da se ubijem. Da skoim sa terase, pravo na taksi-parking. A,
oni mi mnogo vie idu na genitalije.
MITAR (aljivo):
De, de. Nemoj da me zavitlava, nego, jelte, doi da ti priam neto.
Znam da e te interesovati.
MILIVOJE:
To e mi sutra priati. A sad odoh da se ubijem. Dobro je rekao tvoj
ekspir. Ti si umro dva puta pre smrti i dalje si iv. Red je da i ja silom
umrem, pa da budem kukavica, kako me nazvala roena ena. Biva
ena, takorei. (Stoji pored vrata kuhinje i zove je). Grozdana!

35
GROZDANA:
Neu da razgovaram sa tobom.
MITAR:
ta joj je?
MILIVOJE (Namerno, da bi ga Grozdana ula):
Sutra podnosim razvod braka protiv nje.
GROZDANA:
Odlino. Ja ba o tome razmiljam.
MITAR:
ekajte! Nita mi nije jasno. Tako odjedared? Dakako je abderitizam
izvrdavati brak kad ste tolike godine proveli zajedno.
MILIVOJE:
Bar jednu muku da sklonim. E, pa, prijatan vam dan. (Mitru): Mi se
vidimo sutra.
MITAR:
ekaj, Milivoje. Nee valjda...?
MILIVOJE:
Pa-pa. (Skoi).
MITAR (Odjuri na terasu):
Milivoje, Milivoje!
GROZDANA (Izjuri iz druge sobe):
Ko se to dere tamo?!
MITAR (Sa terase):
Grozdana, doi ovamo. Brzo!

(Grozdana odjuri na terasu. uje se njihov pla i kako dovikuju Mili-
vojevo ime. Svetlo se polako gasi.)











36
IN ETVRTI

I

(Opet jutro. Dnevna soba kod Milivoja Cvetkovia. Grozana servira
doruak na sto. Ulazi Milivoje, ovoga puta raspoloen jer je ipak iv,
i seda za sto.)

GROZDANA:
Kako si spavao?
MILIVOJE (Prekrsti se):
Kao mrtvac. A sad sam iv. (Poljubi je). Nekako si mi jutros lepa.
GROZDANA (Zabrinuto ga posmatra):
Mogao bi ti da popije lek za pritisak, pa da ti postavim doruak.
MILIVOJE:
Neu lek, neu doruak. Pogledaj samo datum u novinama, dok ja
pogledam neto na terasi. (Ode na terasu da pogleda je li se ta
promenilo, posle onog dogaaja, pa se vrati). Tamo je sve kako je i
bilo, dakle, bez promena. Koji je datum?
GROZDANA: (Gleda u novine)
Sreda, 29. februar.
MILIVOJE:
Jesi li sigurna?
GROZDANA:
Drim dananje novine u rukama.
MILIVOJE: (Sumnjiavo)
Aha.
GROZDANA:
I imam naoare.
MILIVOJE:
Onda je u redu. Znai: sreda, 29. februar. Do daljneg.
GROZDANA:
Hoe li sad dorukovati?
MILIVOJE:
Reko sam ti. Neu doruak. A sad hou tebe!
GROZDANA:
Milivoje, ako nee da dorukuje, onda ja odoh da gledam seriju.

37
MILIVOJE:
Pusti te glupe serije. (Zagrli je i plee sa njom): Ja sam tvoj Fernando,
a ti si moja Rozamunda, moja Tandarela (Krene da je poljubi).
GROZDANA (Ulazi u igru):
O-ho-ho. Ne seam se kad si mi poslednji put priao kao mukarac.
(Mazei se, sva suptilna): Nemoj, Milivoje.

II

(Ulazi Anela, lepo obuena i spremna za posao, ali i zateena onim
to je videla).

ANELA:
Opa, ne mogu da verujem da se vaarite od ranog jutra. Ne moete da
saekate da ja odem, nego moram da gledam vae starake kerefeke.
MILIVOJE (Ispusti Grozdanu iz ruku):
Evo je moja erkica, najbolja i najlepa na svetu. (Poljubi i nju): Ista
majka.
ANELA:
Sad ti je i ona lepa. Hvalim te Boe.
MILIVOJE (Glasom punim nenosti):
Obe ste najlepe ene na svetu.
ANELA:
Mama, daj neto da jedem, pa da krenem na posao.
GROZDANA:
Nisam nita spremila. Tvoj otac nee da jede.
MILIVOJE (Pravdajui se Aneli, on se nasmei i htede da pobije
sumnju svoje erke):
Nije to to misli. Nije meni dosadila njena kuhinja. Daleko od toga
sine. Nego nisam ba gladan.
ANELA:
Da ja ipak krenem na posao.
MILIVOJE:
Zato danas ne ostane kod kue, da se odmori? Kua-posao, posao-
kua. Ako gde i izae, proeta sa drugaricama, i to je sve.
ANELA:
Jue sam odmarala. Imala sam slobodan dan. A uvee sam se ba lepo
provela sa drugaricama.
38
MILIVOJE:
Znam. Zbog toga ti priam sve ovo. Vreme je da misli na svoju udaju.
Ne misli valjda da do kraja ivota eta sa koleginicama?
ANELA:
Misli da sam nastrana? Je l' to hoe da kae?
GROZDANA:
To sam ja u poslednje vreme mislila za tebe. Ali, dobro je, jutros si mi
pokazao da nisi.
MILIVOJE:
Pokazau ja tebi koliko sam zastranio, kad Anela ode na posao. A sad
mi donesi onu rakiju i dve ae.
ANELA:
Traila sam da jedem, a ne da loem sa tobom.
MILIVOJE:
aa nije za tebe.
GROZDANA:
Mene hoe da napije.
ANELA:
Da ja idem na posao. Vreme provedeno sa vama je izgubljeno.
MILIVOJE:
ekaj! Nisi mi odgovorila.
ANELA:
ta?
MILIVOJE:
Pa, za tvoju udaju. Razmilja li o tome?
ANELA:
Priaemo o tome kad doem sa posla.
MILIVOJE:
Reci mi bar ime.
ANELA:
Kakvo ime? Koje ime? ije ime?
MILIVOJE:
Pobogu, ime tvog momka, verenika, budueg mua.
ANELA:
Otkud zna za njega?
MILIVOJE:
Mitar mi je rekao.

39
ANELA:
Sram ga bilo. Uvek sam ga potovala, ali ta mu je to trebalo? Nema
ga dve godine, onda se pojavi i raznosi traeve. Crk'o dabogda.
MILIVOJE:
Nemoj tako da govori za njega. Mada, nisi daleko od istine. Pa...?
ANELA:
U redu. Upoznae ga posle mog radnog vremena.
MILIVOJE:
Zar ne moe to malo ranije?
ANELA:
ta si navalio? Kakav si ti to ovek? Zadovolji se sa ovim. Lepo se
obuci i nemoj da pria svata pred njim. Dovienja.

III

(Milivoje ostaje sam.)

MILIVOJE:
Dovienja, sine. Eh, da mi je samo da se ove muke otarasim, pa da
upoznam njenog verenika. To mi stoji evo tu, tu, tu. (Udara se akom
po glavi). Kraj njenog radnog vremena za mene ne postoji. Sve se
zavrava kad Mitar umre. Ustvari, da li on stvarno umire, pitanje je
sad? U pravu su Anela i Grozdana. Mitar mi je uvek oslonac. A ja
nisam naao za shodno ni da mu zahvalim. Oseam da mi ovaj put
jedino on moe pomoi (Uzima papir, olovku i pie).
Da vidimo:
7.00h Grozdana postavlja doruak.
7.15h Ja ustajem da bih dorukovao.
7.20h Anela kree na posao.
7.30h Dolazi Mitar.
7. 45h Mitar umire. On je taan. Po njemu mogu sat da navijem. ta
se dalje deava? Moda se neto i deava, a ja ne mogu da se setim.
avo e ga znati.





40
IV

(Ulazi Mitar)

MITAR:
Dobro jutro, stari drue.
MILIVOJE (Pravi se da nije oekivao Mitrovu posetu. Ustade i vrho-
vima prstiju desne ruke, bez palca, dotakne desnu ivicu ela, kao kad
vojnici pozdravljaju svog pretpostavljenog).
Jeste li to vi, drue Mitre? Doi ovamo da te zagrlim. Nije te odavno
bilo.
MITAR:
Nije ni tebe. Nema te da navrati. Koliko je samo vode proteklo, od
kako smo se poslednji put videli?
MILIVOJE:
Pre u videti Grozdanu na roluama, nego tebe u mojoj kui. alim
se, naravno.
MITAR:
Reenicom alim se opravdava svoju prethodnu iskrenost.
MILIVOJE:
Ha-ha-ha. Mitar u svom fazonu. Sedi, brate, na ovu stolicu. Ta je
pokvarena. (Sipa mu rakiju). Kojim dobrom?
MITAR:
Nije dobro. Naalost, imam neprijatne vesti. Sluaj ovo. Znajui tebe,
nee ovo lako prihvatiti.
MILIVOJE:
Je l', boga ti?
MITAR:
Jest boga mi.
MILIVOJE:
Sluaj ti mene dobro i nalij sebi rakije.
MITAR:
Hvala, ali zna da se brzo napijem, a i izmeu ostalog, kodi mi.
MILIVOJE:
Ma samo jednu. Ko se od aice napio. (Nalije mu). Ovako, moju
Anelu si video sino kako eta ulicom, oko pola devet.
MITAR:
Otkud zna? Nije me videla, u to sam siguran.
41
MILIVOJE:
Nije mi niko sem tebe rekao nita. Ali, sluaj dalje i ne prekidaj me,
molim te. Ti misli da je to bio njen momak, jer si ih pratio i video
kako su se poljubili. (Mitar ga posmatra zabezeknuto). Ti ga pozna-
je, poznaje i Grozdana, ali ga najvie poznajem ja. Ima veze sa Vojom
oreviem. Je li tano sve ovo to sam rekao?
MITAR:
Do detalja. Neverovatno. Da ne poverujem svojim uima. To je ono
to sam hteo da ti kaem. Ko ti je sve to rekao?
MILIVOJE:
Ti!
MITAR:
Ja?
MILIVOJE:
Da. Ti, trei dan za redom.
MITAR:
Je l', boga ti?
MILIVOJE:
Jest boga mi.
MITAR:
Nita ne shvatam.
MILIVOJE:
Sad u sve da ti objasnim. Neto se udno dogaa sa mnom. etvrti
put mi se ponavlja ova sreda, 29. februar. I svaka prethodna je ista.
Gledaj ovo: Sad e da izae Grozdana. Kad te vidi, ba e da se izne-
nadi.
MITAR:
Nemoj da me pravi ludim. To znam. Nije me dugo videla.
MILIVOJE:
U redu, razumem te. Nisam ni ja mogao sam sebi da verujem. A zna
li da e da te pozdravi, pa da ti ponudi papue. To e da obrazloi zato
to je hladno i da je kod nas slabo grejanje.






42
V

(Iz kuhinje izlazi Grozdana, iznenaena zbog Mitrove posete).

GROZDANA:
Mitre, otkud ti? Odavno te nije bilo.
MITAR:
Kako si Grozdana?
GROZDANA:
Jutros se nekako oseam bolje.
MITAR:
Hvala Bogu.
GROZDANA:
ekaj da ti donesem papue. Ovde kod nas je hladno, a i grejanje je
slabo. A onda emo se siti ispriati.
MILIVOJE:
Ne, hvala. Noge su mu se asimilovale. Imam neto da razgovaram sa
njim. A ti se odmori; gledaj seriju ili tako neto.
GROZDANA:
A da stavim kafu oveku?
MILIVOJE:
Imamo rakiju. To je sve to nam treba. Idi u kuhinju, treba da obavimo
razgovor u etiri oka.
GROZDANA:
Ti svako jutro pije, a za to vreme dete ti mukotrpno radi.
MILIVOJE:
Pa ta hoe? Da joj zabranim da radi? Idi tamo i nemoj da nam sme-
ta.
GROZDANA:
Dobro, kad si navalio. Ostavljam vas same. (Ode).
MILIVOJE:
A? ta kae? Je l' mi sad veruje? Nalij sebi rakije, lake e pov-
erovati.
MITAR:
Ovo ste vas dvoje izreirali, da biste se egaili sa mnom. Zacelo niste
normalni.
MILIVOJE:
Dakle, ne veruje mi?
43
MITAR:
Kako da poverujem tvoje detinjarije.
MILIVOJE:
Dobro, ovo e te stvar sigurno uveriti. Pazi da ne naie Grozdana, a ja
u neto da ti pokaem.
MITAR:
ta e to da mi pokae?
MILIVOJE:
uti i gledaj. Ako naie Grozdana, neu iv ostati.
MITAR:
Ma, nemoj nita da mi pokazuje, ovee, ne zanima me ta tvoja stvar.
MILIVOJE:
uti i gledaj. Ako Grozdana vidi da ja jo to imam, ne bi prozborila sa
mnom nedeljama.
MITAR:
Ovome se nisam nadao. Pa ti si potpuno zastranio od kako si u penziju
otiao.
MILIVOJE:
Samo mi jo to falilo da kae. Poinje da lii na Grozdanu.
MITAR:
A to je i ona primetila? Jadna ena ta doivljava po stare dane. Ma ne
ti si stasao za psihijatriju.
MILIVOJE:
Hoe li ti da uti dok ona jo nije ula da nas prekine. Gledaj sad.
(Ode do slike druga Tita, i ispod slike izvue nekoliko sloenih novan-
ica, domae valute). Evo, ovo je moja uteevina. Oko 18.000 dinara.
MITAR:
To si hteo da mi pokae. Uh, ja pomislio...
MILIVOJE:
Znam ja ta si ti mislio, ali taj film nee gledati. Elem, vidi ove pare?
MITAR:
Vidim. I?
MILIVOJE (Pocepa novce, bez razmiljanja i aljenja).
Je li ti sad jasno?
MITAR:
ta to radi? Sad mi je jo manje jasno.
MILIVOJE:
Pokuavam da ti dokaem.
44
MITAR:
Da ti je neko drugi pocepao novce, bez razmiljanja bi ti skoio sa
ovog balkona.
MILIVOJE:
E, vidi. Nije mi ih ao. Jer e one, sutra kad se probudim, biti tano
onde, gde sam ih malopre izvadio. Daj mi tvoje novce, ako mi ne veru-
je.
MITAR:
Verujem, naravno da ti verujem.
MILIVOJE: (Kroz zube, da ga Mitar ne uje).
Stara cicijo.
MITAR:
Verujem, ali ne razumem. Znai, moe da pazari za te pare to hoe,
i sutra e ih imati ponovo?
MILIVOJE:
Jest, ali nee biti toga to sam pazario. Mogu da ih troim koliko hou,
opet me sutra ekaju. Ti bi sad verovatno rekao: Bolje jedan dan bo-
gat, nego ceo ivot siromaan. Ali veruj mi, nije tako.
MITAR:
Ja prosto nemam rei. Ovo nee na dobro da izae.
MILIVOJE:
Da zna da nee.
MITAR:
Reci mi kako ide sve ostalo, kako se zavrava?
MILIVOJE:
Otom-potom. Kako god da se zavri, sutra poinje isto. Kako je i bilo.
etvrti put preivljavam isti dan. Sasvim obian dan. Toliko je lepih
dana imalo u mom ivotu, a meni se ponavlja ovaj. Zamisli da mi se
ponovi neki od dana kad smo ili u valerisanje. Nazdravimo u te dane.
MITAR:
Ali, imalo je i gorih dana. Zamisli da ti se ponovi dan kad si isteran iz
Gimnazije.
MILIVOJE (Ispljune gutljaj rakije koji je krenuo da popije):
Vala si i ti Mitre... Ne elim, drue, da se priseam toga.
MITAR:
Umesto da bude avanzovan, ti si isteran. Ali na kraju si ipak dobio
penziju.

45
MILIVOJE:
To je najgora kazna koja je mogla da mi se dogodi. Ti zna da od srp-
skih penzija ne moe da se ivi. Kad mi to neko pomene oseam samo
veliku zahvalnost prema tebi, za sve to si uinio tada za mene. Hvala
ti drue. Moda ti to nikad nisam rekao, ali sad jesam. Hvala ti jo
jednom.
MITAR:
Nema na emu. Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misli na
zahvalnost, onda nisi darovao, ve prodao, rekao je Dostojevski. A
mi, komunisti, sluimo narodu.
MILIVOJE:
Ha-ha-ha. Nikad se nee promeniti. Pomo mi je sada jo vie po-
trebna. Kako ovo da prebrodim? Jesi li uo za ovako neto? Ti si
naitan ovek. (Sipa rakiju u svoju au i rakiju prebacuje Mitru).
Nalij sebi.
MITAR:
ini mi se da ima dea vu.
MILIVOJE:
Je l', boga ti?
MITAR:
Jest boga mi.
MILIVOJE:
A moe li neto blie da mi kae o tome? to znam, znam, to ne
znam, znam ko zna.
MITAR:
Pojam deja vu, to e na francuskom rei ve vieno, odreuje
pojavu koja nam je svima znana, samo nas diferencira kao osetljivija i
manje senzitivna bia.
MILIVOJE:
Oprosti, ta ree? (Sipa rakiju u svoju au i rakiju prebacuje Mitru).
Nalij sebi.
MITAR:
alim se ja sa tobom. Mislim da se tako kae. itao sam o tom fe-
nomenu. Mada, ne znam mnogo o njemu. Samo znam da kad ovek
ima dea vu, on vidi stvari koje je ve video, vidi ljude koje je jednom
ve video, uje ono to je ve jednom uo.
MILIVOJE:
Ma ta jednom? Pedeset puta.
46
MITAR:
Eto, ti najbolje zna.
MILIVOJE:
Pa, ta da radim?
MITAR (Ve pripit):
Moj komija je psiholog. Poveu te sutra njemu.
MILIVOJE:
Kako ne razume? Sutra ne postoji, bar za mene. Probudiu se sutra i
ekae me sreda. Ova ista dananja sreda. Ti e doi kao danas, kao
jue, kao i prekjue i onda u morati sve ovo ponovo da ti priam.
(Sipa rakiju u svoju au i rakiju prebacuje Mitru). Nalij sebi.
MITAR:
Vidim da si pomalo uplaen. Za tebe je to verovatno intrigantnije i
misterioznije od Bermudskog trougla. Ili je dea vu ili si ve poludeo.
Ima dve premise, pa ti napravi neku konkluziju. Ova tvoja rakija me
dohvatila. Skloni je od mene.
MILIVOJE: (Sipa rakiju u svoju au i rakiju prebacuje Mitru).
Nalij sebi. Kako ti ono kae to ne moe danas, ostavi za sutra?
MITAR:
to moe danas, ne ostavljaj za sutra.
MILIVOJE:
E, otkad me je ovo uhvatilo ovo dea vi ludilo, to je moja deviza.
MITAR:
A ja imam dea vu od kad sam penzionisan. Svaki dan mi je isti. Je li
kod tebe takav sluaj?
MILIVOJE:
Moe i tako da se kae. Kako e drukije da nam bude sa ovom pen-
zijom? Od prvog do petog nekako, a od petog do tridesetog nikako.
Jedino prvih dana u mesecu ukrstim po litre rakije sa dorukom. Posle
do kraja meseca vidam mamurluk.
MITAR:
Ti se ne menja. I nema naznaka da bude adultniji. Ha-ha-ha. (Ve
pijan): Ja ovo mora da sanjam.
MILIVOJE: (Takoe pijan):
Ma, jok. To sam i ja mislio. Ali, ovo ti je sve uivo. Ha-ha-ha. (Sipa
rakiju u svoju au i rakiju prebacuje Mitru). Nalij sebi i sluaj ovo:


47
U ime svih nas iz pedeset i neke,
na zakletvu Titu ja spevo sam stih.
Ne spominjem prolost i bitke daleke,
jer roen sam tek posle njih.
RAUNAJTE NA NAS.

(Mitar se polako, priseajui se rei, pridruuje Milivoju u pesmi).

Sumnjaju neki da vodi nas pogrean tok,
jer sluamo ploe i sviramo rok.
Al negde u nama je bitaka plam.
I kaem vam ta dobro znam:
RAUNAJTE NA NAS.

U nama je sudbina buduih dana,
i neki se moda jo plae za nju.
Kroz vene nam protie krv partizana,
I mi znamo zato smo tu.
RAUNAJTE NA NAS.

(Mitar postaje ustriji od Milivoja. Proradila je uzavrela krv starog
komuniste. Ustane i podigne au, pa iz sveg glasa).

Sumnjaju neki da vodi nas pogrean tok,
jer sluamo ploe i sviramo rok.
Al negde u nama je bitaka plam.
I kaem vam ta dobro znam:
RAUNAJTE NA NAS.


MITAR:
Sve mi se okree, Milivoje. ta je ovo sa mnom? U grudima mi
odjekuje kao oluja u brdima. Ouuuuu. (Mitar padne sa stolice, one-
sveen).
MILIVOJE: (Ne optereujui se):
To je to, drue moj. Ti sad umire, dan se zavrava i tako do kraja
ivota. Kako to prosto zvui.

48
(Ulazi Grozdana)

GROZDANA:
to li ste se to raspevali? (Vidi Mitra na podu, nepominog). Kuku!
Milivoje, ta e on na podu, crni Milivoje!
MILIVOJE: Pusti ga, Grozdana. Moj brat sada ide na bolji svet. A
onda se vraa.
GROZDANA:
ta lupeta, mrcino pijana? Daj mi tu flau!
MILIVOJE:
I sa bratom i bez brata isto se hvata.
GROZDANA:
Kuku meni, vi ste mrtvi pijani.
MILIVOJE:
Zato se ovo ne zavrava? Ovo je jako udno.
GROZDANA:
Nemoj da sedi kao trut. Doi da mi pomogne, hou da ga podignem.
MILIVOJE:
Ovo nisu ista posla.
GROZDANA:
Hoe li ti da mi pomogne, ili e da stoji kao ikebana? ovek se
gui, a ti se pijan egai. Dobro, idi se istuiraj, otrezni se, a ja u
zvati hitnu pomo. Znao si da je ovek bolestan i tera ga da pije.
MILIVOJE:
Hoe i to da mi prebaci? Idem da spavam, pa u se istuirati kad se
probudim. Dabe zove hitnu pomo, nema mu pomoi.

(Milivoje izae, a Grozdana die slualicu i okree broj hitne pomoi.
Mitar se ne pomera, a svetlo se polako gasi).


VI

Deset sati kasnije.

(Vee, 18.00h. Prazna dnevna soba Milivoja Cvetkovia. Anela ot-
vara ulazna vrata i proputa u dnevnu sobu svog verenika Luku
Petronijevia, kotunjavog, visokog i kosatog oveka. Advokat se
49
smeka i zamiljeno se okree.)

ANELA:
Evo, ovo je moj dom. Dobrodoao. Prvi put ulazi, pa pomisli elju.
LUKA:
Sve moje elje si ti. (Poljubi je). Lep stan, mogu ti rei. Lep i pristojan.
A gde su ti roditelji? Jedva ekam da ih upoznam.
ANELA:
Trebalo bi da su ovde. Ne izlaze tako esto iz stana. Mama, tata, jeste
li tu!?

(Ulazi Grozdana)

GROZDANA:
Stigla si, sine! Sad e mama da postavi ruak, ekala sam da se svi
okupimo.
ANELA:
ta je sa Mitrom? ula sam da mu je pozlilo.
GROZDANA:
O emu to pria?
ANELA:
Priaju da se Mitar napio sa tatom i da su ga doktori odveli.
GROZDANA:
Aaa! Ja potpuno zaboravila. Dobro je. Odvela ga je hitna pomo. Javili
su da je dobro i da e ga sutra pustiti kui.
ANELA:
Mi se zapriali, a Luka stoji.
GROZDANA:
to mi nisi javila da imamo gosta, pa da se majka lepo obue. Zdravo
sine, ja sam Anelina mama Grozdana.
LUKA:
Luka Petronijevi, drago mi je. Anela mi je priala sve najbolje o
vama. Nadam se da vam je neto lepo rekla i za mene.
ANELA:
Mama, ovo je momak o kome sam ti priala. (Grozdana kao da nema
pojma o emu Anela pria). Sea se, rekla sam ti da imam momka i
da razmiljamo o venanju. (Grozdana i dalje zbunjena). Mama, nije
valjda da se ne sea. Pa sino sam ti rekla da me je verio. Tati sam
50
tek jutros rekla da imam momka, a tebi ve due vreme priam o
njemu. Sea se sad?
GROZDANA:
Luka Petronijevi?
LUKA:
Tano! Tano! Vidi da se ipak setila. Uh, laknulo mi je. Gospoo, ne
znate koliko ste mi olakali stvar. Bar da je jedan roditelj upoznat sa
mojim namerama vezanim za Anelu. A koliko je tvoj otac upoznat?
ANELA:
Jutros sam mu rekla. Ali nema problema. On jedva eka da se ja udam.
LUKA:
To je dobro. Ja bih morao kratko do toaleta.
ANELA:
Doi da ti pokaem. Stan je malo komplikovan.
GROZDANA:
Ne, ne. Toalet je zauzet, Milivoje se tuira. Sprema se za posetu kod
Mitra. Kad bi ga ti, sine, video golog, nikad se ne bi osetio kao muka-
rac.
ANELA:
Mama, nemoj tako da se izraava, Luka je obrazovan i kulturan
ovek.
GROZDANA:
Pa i tvoj otac je obrazovan, pa se po ceo dan sprda sa mnom. E, evo i
Milivoja.

(Ulazi Milivoje, mamuran i ovoga puta obrijan u crnom elegantnom
odelu).

ANELA:
Tata, konano i ti da se pojavi. Ba fino.
MILIVOJE (Videvi Luku, zauti, a onda uputi komentar, aludirajui
na njega.): Ne seam se da sam organizovao maskenbal.
ANELA:
Ha-ha-ha. Ovo je moj tata Milivoje, uvek raspoloen za egaenje. A
ovo je advokat Luka Petronijevi. Tata, ovo je momak o kojem sam ti
priala i za kojeg si toliko zahtevao da upozna. Zato stoji, tata? to
ne sedne?

51
GROZDANA:
Anela, sine, doi da mi neto pomogne u kuhinji.
LUKA:
Nemojte gospoo, molim vas. Nije potrebno da se zbog mene de-
ranirate.
GROZDANA:
Samo se vi opustite i askajte sa Milivojem, evo nas za koji minut.

VI

(Duga tiina)

MILIVOJE (utei sa visine posmatra advokata koji je zbunjen,
smeten i postien): ta e ti ovde?
LUKA:
Ja sam okiran. Dolazei ovamo, ni na kraj pameti mi nije palo da
dolazim u va dom.
MILIVOJE:
Ma ta mi ree?
LUKA:
Najmanje sam se vama nadao.
MILIVOJE:
Ma ta kae?
LUKA: (On pouta malo, i pogleda Milivoja kao govornik koji stoji
nemo pred svojim sluaocima, ne znajui ta da kae).
Pretpostavljam da vam je sve ovo jako smeno?
MILIVOJE:
Meni, vala, nije. Ja sam tragiar. Baksuz, kakvog majka nije rodila,
niti e da rodi. Evo, danas sam, verovatno, reio jednu muku, a onda
mi se pojavi ti. Gde god da me stavi, meni e krenuti nizbrdo.
LUKA:
Voleo bih da zaboravimo ono to se deavalo meu nama, da zabo-
ravimo svau i da jedan drugom pruimo ruku pomirenja.
MILIVOJE:
Ajde?
LUKA:
Da zakopamo ratne sekire.

52
MILIVOJE:
Ma nemoj. Sad ti je to odjednom dolo, da izvine, iz dupeta u glavu.
Samo si zbog toga doao.
LUKA:
Kaem vam, ja zaista nisam imao pojma ko je njen otac.
MILIVOJE:
E, sad zna.
LUKA:
Dobro, ta da radim?
MILIVOJE:
Kako te nije sramota da me to pita? Da izae napolje! Eto ta da
radi.
LUKA (Pocrvenevi):
Molim? udite me, gospodine Cvetkoviu.
MILIVOJE:
Za tebe sam drug. Koliko vidim i prezime si mi zapamtio, pa me vie
udi kako odmah nisi izaao, im si video da ulazim.
LUKA:
Pa dobro, presuda nije bila toliko rigorozna. Izbaeni ste iz kole, ali
ste, koliko znam, odmah vraeni.
MILIVOJE:
Tolike godine sam protraio. Sudski postupak, te pozivi i danguba sve-
docima. A izvrenje presude je, ini mi se, najdue trajalo. Ni ta pre-
suda me nije pokolebala, niti dotukla. Jer ja priznajem samo sud svoje
partije, a ne sud novokompanovanih njuki. A za tebe je najbolje da
ode odavde! Da ne leti kroz prozor. Nije prijatno veruj mi, osetio
sam na svojoj koi. Idi, dok na neto lii, da se ne priseam ta si sve
o meni priao na sudu i kakvim si me sve terminima nazivao. To pas
s maslom ne bi pojeo. Napravio si ruglo od uglednoh profesora, koji
je bio samo korak do ivotnog cilja. Nikada ti to neu oprostiti.
LUKA:
Da mogu da vratim vreme unazad, da to popravim. Nekad sam to go-
vorio za aku milostinje, danas bih dao bogatstvo za jedan va znak
glavom, koji vas ne izlae neprijatnosti.
MILIVOJE:
Bogatstvo koje ti je ostavio Voja, je li? To bogatstvo ti naziva akom
milostinje. Kuu ti je ostavio, bestidnie.

53
LUKA:
Ja tu kuu otplaujem do dana dananjeg.
MILIVOJE:
Pa si tamo hteo da odvede moju erku!
LUKA:
U meni ete nai jedan od onih provalija bez dna, jedno od onih irokih
oseanja koje budale nazivaju porocima, a ja bih to nazvao: enormna
ljubav koju oseam prema Aneli. Tu vam dobar stojim.
MILIVOJE:
Ba si me najeio. Evo, koa e mi imirglati sako. To je sve to si
imao da kae?
LUKA:
Dopustite da se ona uda za mene. Taj strah koji imate e vas brzo proi,
kao to prolazi strah regruta na bojnom polju.
MILIVOJE:
Siguran si da imam strah od tebe? Eh, kakav si ti to ovek. Trai od
mene da budem dobar ovek koji hoe da sebe ukalja, da bi ti bio
zaklonjen od blata. Samo se pitam odakle ti toliko drskosti i bezonosti
da me ovoliko lae. Lepo si ti taj tekst nauio, verovatno i odbrane
ui na pamet. Samo ti ovaj put kod mene nije prolo. Moda ti se
posrei kod sudija i porote.

(Ustaje i odlazi).

LUKA:
ekajte molim vas, gospodine Cvetkoviu.
MILIVOJE:
Nema ekanja. Gori mi pod nogama, treba da posetim druga. A tebi
su vrata irom otvorena.
LUKA:
Ovome se nisam nadao.
MILIVOJE:
Nisam ni ja. Ali, ivot je, vidi, okrutan. I nemoj da mi die pritisak,
stvarno nisam oran za svau.
LUKA:
Ali, kako u sve ovo objasniti Aneli?
MILIVOJE:
Ja u joj objasniti sve. Nemoj tebi da objanjavam, jer cela stvar moe
54
da se pretvori u tragediju. To moe Mitar da ti objasni. Za tragedije
sam mu ja veita inspiracija. Elem, bolje bei, da ti ne napravim pakao
od ivota.
LUKA:
Ne srdite se se, gospodine. Znai, ne elite da zaboravimo nesuglasice
i da se pomirimo?
MILIVOJE:
Tako lepo govori da e mi koa imirglati sako.
LUKA:
To ste ve rekli.
MILIVOJE:
Pa ta ako sam rekao? ta si ti? Neki supervizor, moda? Milka Cani?
Hoe da doe uvee da me toplo pozdravi.
LUKA:
Ne budite ironini gosn. Cvetkoviu, doao sam da priamo ozbiljno.
Dakle, vi neete da se mirite?
MILIVOJE:
Ne seam se da sam se sa tobom svaao. To ponienje, ne bih sebi
dozvolio, pre bih sa ovog balkona skoio. E, sad, moe misliti kako
bih reagovao kad bi moja erka otila za takvog tipa, koji samo eka
da mu neko u sako zadene plavi koverat. To je tvoja itava filozofija i
ideologija. Ne bih ti je dao, pa makar ceo ivot ostala neudata. Je li ti
sad sve jasno?
LUKA:
Nisam znao da ste ovoliko svojeglavi.
MILIVOJE:
Napolje! Mar napolje, stoko seljaka!
LUKA:
Smirite se, gospodine. Samo sam se alio.
MILIVOJE:
Ti hoe sa mnom da se egai? Izlazi napolje, dok mi nije pao mrak
na oi. Moe svata da se desi. Sikter, more. Sikter, sikter!
LUKA:
Gospodine
MILIVOJE:
Mrtva e glava pasti!
(Luka hitro pobegne na ulazna vrata, zatim ulazi Anela).

55
ANELA:
Kakva je ovo buka? Gde je Luka?
MILIVOJE:
Bila buka, pobee Luka, da ne pukne bruka. Ha-ha-ha. Mogu i ja da
budem pesnik. Nije to toliko teko.
ANELA:
ta to pria? Gde je otiao?

(Ulazi Grozdana)

GROZDANA:
Anela, jesi li ti ponela stonjak? Ne mogu da ga naem ovamo.
(Primeti da nema Luke). Gde ti je onaj momak?
ANELA:
Tata ga je oterao.
GROZDANA:
ta?
ANELA:
Sigurno si mu priao o Titu, Kardelju i Rankoviu.
MILIVOJE:
ta ti pada na pamet? ovek je sam otiao.
GROZDANA:
Idem ja u kuhinju. Ovo ne elim da sluam. (Vrati se u kuhinju).
ANELA:
ta se deava sa tobom?
MILIVOJE:
Sa mnom je, keri, poslednjih dana sve u najboljem redu. Ba mi sve
ide o ruke.
ANELA:
Samo da zna, ovoga puta nee moi.
MILIVOJE:
ta nee moi?
ANELA:
Nee moi da proe tvoj revolt prema nekom koga volim.
MILIVOJE:
Keri, voleti nekog, znai, dati mu mo da te uniti.
ANELA:
To te je Mitar nauio. Prvo ti je rekao za njega, onda ti ispriao sve
56
najgore o njemu. Pa te je na kraju ubedio tom devizom, da mi rasturite
sreu. On se nije enio, ne zna kako je to voleti nekog.
MILIVOJE:
A ti kao zna? Mitar, bre, nema nikakve veze sa ovim.
ANELA:
Nema veze, a od njega si saznao sve ovo. On ne moe da podnese da
je neko vei gospodin od njega.
MILIVOJE:
Ono upavo govno naziva gospodinom?
ANELA:
Sram te bilo. Zna ta, sa tobom ne moe da se razgovara.
MILIVOJE:
A zna li ti ko je ovaj malopre navedeni gospodin? Sad znam zato
Mitar nije mogao da kae.
ANELA (Ostaje nepomina, a zatim prozbori).
Ti i Mitar ga poznajete?
MILIVOJE: Naravno da ga poznajemo. Mnogo bolje od tebe. On je
meni, sine, unakazio ivot. ak mislim vie i od Voje. Luka je bio
njegov advokat, kad me je poslao na sud. Zbog njega sam izgubio
posao. A ovo je govno za mene govorilo sve najgore. Ne mogu da se
setim kakve je sve termine koristio za mene. (Anela i dalje nepo-
mino slua oevu priu). I onda je za male pare kupio Vojinu kuu
kad se ovaj odselio za Ameriku. Verovatno je tu bila neka kompen-
zacija, samo da se meni uniti karijera. I ja sam na kraju ostao bez
posla.
ANELA:
A ja sam ostala bez teksta.
MILIVOJE:
Je l' sad razume moju reakciju?
ANELA:
Da nisi, moda, njega zamenio sa nekim drugim advokatom?
MILIVOJE:
im sam ga ugledao, noge su mi se odsekle. To je moj delat. Nikad
me nee ostaviti na miru. Zapamtio sam ja njega, onakvog upavog. I
ovo odelo je tad nosio na sudu. Verovatno ga obue kad krene nekom
da ruinira ivot. Malopre me gledao kao naputeno tene, a na sudu
me je neosnovano optuivao, hladan ko pricer. Jebem li mu sr pok-
varenu.
57
ANELA:
Neka, tata. Nije vredan, da zbog njega psuje.
MILIVOJE:
On je mene, sine, kako da kaem, a da ne ispadnem prost
ANELA:
Misli zezno?
MILIVOJE:
Uzeo bih ja malo grublju re, ali to ti kae nije vredan
ANELA:
Misli zajebo?
MILIVOJE:
Ma, ni to nije ni deli onoga to sam mislio
ANELA:
Misli da ti ga je
MILIVOJE: (Prekine je na vreme)
Ama, ne mislim ja nita i bolje je da nita ne kae. Ma, koli me burac.
Ja odoh na spavanje. Toliko me je iznervirao, da ne mogu ni druga da
posetim. Jo mi nije sve isto. Ostavljam te da malo bolje razmisli.
Videe da sam u pravu. Dovienja, sine.
ANELA:
iv se ovek na sve navikne, pa valjda u i ja.
MILIVOJE:
Ako Bog da.
ANELA:
Ako Bog da. Laku no, tata. Izvini za sve ovo.
MILIVOJE:
U redu je, keri. Nisi ni ti znala. (Ode na spavanje).

(Svetlo se polako gasi, Anela sedei, spusti glavu na sto)









58
IN PETI

I

(Jutro, 07. 45h.
Milivoje spava na spojenim stolicama u dnevnoj sobi. Ulazi Grozdana
i budi ga.)

GROZDANA:
Milivoje, Milivoje! Ustaj, Milivoje! Hajde Milivoje!
MILIVOJE:
Ah, majko moja, kako me glava boli. Koliko je sati?
GROZDANA:
Petnest do osam.
MILIVOJE:
Anela je otila na posao?
GROZDANA:
Naravno. Budila sam te pre nje da dorukuje, ali nisam mogla da te
probudim.
MILIVOJE:
Koji je dan?
GROZDANA:
Sii dole, proitaj novine i videe datum. (uje se zvono na vratima).
MILIVOJE:
Ko bi to mogao da bude ovako rano? Grozdana, idi vidi ko je. Ja u da
se obuem, pa u da siem na doruak. (Grozdana ode da otvori
ulazna vrata, a on se oblai i gleda u sliku druga Tita). E, eto, drue
Marale, konano i mene je moja muka prola. Ova me plaila, a pov-
remeno i nasmejala. Kad sam ovo proiveo, iveu jo pedeset godina.
Sad sam sve reio i postavio na svoje mesto. Mitar je, ipak, iv. Mis-
terija oko Anele njenog tajanstvenog verenika je gotova. A i njemu
sam se na neki nain osvetio. (Poljubi sliku, a zatim dolazi Grozdana).
GROZDANA:
Milivoje, jesi li se obuko?
MILIVOJE:
Jesam. Ko je zvonio?
GROZDANA:
Mitar. Obuci se pa da pustim oveka da ue.
59
MILIVOJE:
Ve su ga pustili iz bolnice?
GROZDANA:
Kakve bolnice? Nisam ula da je tamo uopte bio.
MILIVOJE: (Pretrni od straha)
Grozdana, to nije smeno!
GROZDANA: (Da bi ispala smena, skae i govori u rep fazonu)
Kakve bolnice? Nisam ula da je tamo uopte bio.
MILIVOJE:
Pa, ti si ozbiljna?
GROZDANA:
Kako ozbiljna, ovee, sad si mi rekao da budem smena. Ja stvarno
ne znam ta da ti kaem. Pouri, eka te ovek.
MILIVOJE: (Stoji, zabezeknut)
Pa, kako? Kako?
GROZDANA:
Aman, ta kako? Nisam ga odavno videla. Odoh sad da ga pitam za tu
bolnicu. Hajde, pouri. Ima neto vano da ti pria. Jako je nervozan.
Hajde! (Izae).

(Milivoje, uvi ovo, ostaje nepomian, a zatim padne onesveen.
Svetlo se gasi).


K R A J



























61




PROKLETSTVO
Ja po svoje dooh, a ti vidi ta e!






Ko je iskren preko mere, deluje okrutno.
Ko je odvaan preko mere, prouzrokuje nered.
Ko je oprezan preko mere, izgleda straljiv.
Ko je uljudan preko mere, postaje dosadan.

Konfuije
(28. 9. 551. 4. 3. 479. pre nove ere).











62
Predgovor

57. Sterijino pozorje
Bilten br. 7,

Nikome nita naao nismo uinili

U pitanju je porodina drama, pria o laima i tajnama koje svi
vuemo, a u jednom trenutku e morati da nas i razderu. Sie teksta
doista je zanimljiv. Pria o porodici Jakovljevi analizirala je pitanja
prioriteta i porodinih odnosa kao obavezno disfunkcionalne, a nekada
ak i s dozom nasilja, ree fizikog, ali svakako psiholokog. Nai
oevi svakako su u centru ovih odnosa, u sluaju Prokletstva kao au-
tokrate, zlobnici i teroristi. Dva enska lika lako je podeliti u stereotipe
neurotine, beskorisne domaice i opasne, zavodljive devojke.
Konano, zanimljiv je i odnos roditelja i dece. Pojam roditeljstva
iako komino postavljen, jasno je ukazivao na neminovnu propast
mlae generacije, ija je realnost u sferi nemakih pornia, ham-
burgerija i promiskuiteta. U isto vreme, roditelji deci ne mogu da po-
nude alternativu, kada ni oni sami ne mogu da istupe iz vlastitih okvira
(horoskop, lov...), to je svojevrsni beg od stvarnosti. Svi smo mi,
naizgled, ugledni i estiti, ali vuemo decenijama stare grehe i
prokletstva.
Lako je, kae Gici u svom tekstu, odrei se porodice, ali automo-
bila nikako!

Nikola Stepi











63
LICA

SVETISLAV JAKOVLJEVI - odie samopouzdanjem, iako mu sa-
vest nije najistija. Naizgled naivan i uljudan gospodin, a u sutini ote-
lotvorenje pakosti.

DUBRAVKA JAKOVLJEVI njegova ena. Po koliini teksta i
igre njena bi uloga bila relativno glavna. Zapovedvikog dranja, i-
vahna, okretna. Naizgled snana enetina, ali srani bolesnik. Po zani-
manju kasirka. Malerozna i sujeverna. ali se na svoju sudbinu, jer je
njena sudbina, sudbina njene porodice.

DUAN JAKOVLJEVI sin. ta moe kad mu se uvek desi da
naie u nezgodno vreme i kae ili uradi ono to ne treba. Veiti puber-
tetlija. Po zanimanju, bez zanimanja. Po obrazovanju, bez obra-
zovanja.

SANDRA JAKOVLJEVI Nosi epitet osvetnika, ali joj to nikako
ne lei. Naizmenino plaha i bojaljiva, odnosno, snalaljiva i nesna-
laljiva. Da nije nje, ne bi bilo ove drame.

MALER BELAJBEG advokat. ovek neodreenog stasa.
















64
IN PRVI

I

VREME: Dananje, dakle, teko.

MESTO: Dnevna soba porodice Jakovljevi.

(U pozadini su dva velika prozora i ulazna vrata u sredini. Levo su
vrata spavae sobe, a desno sinovljeve sobe.
Dnevna soba je prostrana, ureena na srednjostaleki, klasian
nain. Razliiti komadi nametaja za sedenje, daska za peglanje uz
prozor, usisiva, ogledalo na zidu i mnogo nesvakidanjih detalja
protiv uroka razasutih po sobi kao to su na primer: potkovica, zeji
repi i slino.
Posle male pauze uje se Dubravka kako doziva sina. Pribliavaju se
ulaznim vratima.)

DUBRAVKA (off):
Duane, stani, Duane! uje li ta ti priam!?
DUAN (ue):
Ne elim da te ujem, ostavi me na miru.
DUBRAVKA (Ue i ona i hitei dojuri do police sa lekovima. Popije
lek i au vode. Duboko uzdie):
U grob e me oterati. Nemoj mi stajati s leve strane, rekla sam ti!
DUAN:
Nema potrebe za tolikom panikom.
DUBRAVKA:
Nema? Uhvatila sam te sa Simonidinom erkom u hodniku kako se
cmaete. epam te za vrat, tebe ba briga. Nju jo manje. Treba da
vas komije vide, pa da nas ogovaraju do sudnjega dana!
DUAN (hladno i nezainteresovano):
Nek' ogovaraju.
DUBRAVKA (uvia da je bolje da spusti loptu i udeli majinski
savet): Kako ti to nije dovoljno? Planira da mi se u kuu uvali. Rospija
mrava...niskobudetna.
DUAN:
Nije mrava. Cura je manekenka.
65
DUBRAVKA:
Manekenka? Pa i majka joj je bila manekenka, pa se manekenisala sa
svima. Ova je na nju povukla. Ko tapacirani kostur.
DUAN:
Sa njom nije nita ozbiljno.
DUBRAVKA:
Znai, ovo ti je bilo prvi put?
DUAN:
Ma, jok. Po'vatamo se tu i tamo.
DUBRAVKA:
Pu-pu-pu. Pomeri se s mesta.
DUAN:
Lepo meni, njoj jo lepe. Ako zna na ta mislim?
DUBRAVKA:
Pored svih cura na ovom svetu, nao si rengenski snimak da vata.
Hoe da se zarazi? To prekida odmah. Bez albe, bez polemike.
Gotovo! Kuku meni, struju nisam platila.

(Krene u sobu. ovek proe pored nje, ne obazirajui se na svau.
Ona zastane, a on otvori vrata).

II

DUBRAVKA (suprugu):
Gde e?
SVETISLAV:
U lov.
DUBRAVKA:
Tek tako, Svetislave. Ko pored groblja.
SVETISLAV:
ta da vam radim? Svako tree popodne, pria je ista. (Duanu): Nisi
valjda u mojim kolima?
DUAN:
Danas nisam.
DUBRAVKA (Suprugu):
Tebi je samo do auta. Tako mi Boga, pojeu vas ive. Dovde ste mi
doli! Nemoj mi stajati s leve strane.

66
SVETISLAV:
Sa kojom si ga uhvatila jutros?
DUBRAVKA:
Sa Simonidinom erkom.
SVETISLAV:
Sa onom unicefkom?
DUAN:
Ma takve su manekenke danas.
SVETISLAV:
Kazni ga, Dubravka!
DUBRAVKA:
Tako, dakle. Ja, koja sam srani bolesnik, da ga kanjavam, a ti e da
ide u lov. Nisi ga kanjavao kad je ponavljao, skinuo mrak sa
etrnaest godina, beao od kue, puio travu, tuk'o se u kafani, pov-
raao eludac od alkohola. Tek kad si ga uhvatio da ti orgija u kolima,
kaznio si ga. (Otera ga napolje i zalupi vrata).

III

DUBRAVKA:
Dakle, tu smo stavili taku? Je li?
DUAN:
Gde?
DUBRAVKA:
Boe, uzmi me, nemoj da me eputa. Pu-pu. Sa onom ofingerkom si
zavrio? Je li?
DUAN:
Gotovo.
DUBRAVKA:
Zakuni se.
DUAN:
Umrla ti, ako laem.
DUBRAVKA(Zarida):
Kuku! Povuci se za uvo! Brzo! (Duan poslua neredbu) A sad se lepo
zakuni.
DUAN:
Kunem se.

67
DUBRAVKA:
Ne dri uktene prste?
DUAN:
Ne.
DUBRAVKA (konano odahne):
Lep si, a uvek naleti na neke, Boe me prosti... logirane karanfile.
Te e ti enske doi glave. Samo misli na onu stvar. Baksuze. Nije
udo, rodila sam te na mali utorak.
DUAN:
Idem, jer opet poinje sa svojim sujevericama (Odlazi).
DUBRAVKA:
uti. Nisam sujeverna, samo realna.
DUBRAVKA: (Duan izae. Mala pauza). Kuku meni, struju nisam
platila. (Ode i ona).
























68
IN DRUGI

I

(ena usisava u dnevnoj sobi. Neko zvoni. U prvi mah ne uje zvono.
Posle par sekudni, uje zvono i doziva sina da otvori.)

DUBRAVKA (Iz sveg glasa, usisiva i dalje ukljuen)
Duane, uje li me, Duane! Neko zvoni! Duane!
DUAN (Doe):
ta je?
DUBRAVKA (jo glasnije):
Neko zvoni! (Kad vidi ta je obukao, ugasi usisiva). etvrtak ujutro,
on obukao crvenu koulju. Pa, jesi li normalan?
DUAN:
Aman, majko.
DUBRAVKA:
uti sad. Raspraviemo posle. Sad otvori vrata.

(Sin otvara vrata i razgovara sa nekim. ena nastavi sa usisavanjem.
Par sekundi posle, on se vraa egzaltiran. Ona ugasi usisiva i pakuje
ga).

DUBRAVKA:
Kakav ti je to osmeh? Ko da si spavo sa ofingerom u ustima. Ko je
bio?
DUAN:
Bila. ensko. Mislim, nije bila. Tu je! Zna kakva riba. Ludilo, kevo!
DUBRAVKA:
Kakva keva, jezik pregrizo. Pu-pu. Povuci se za uvo. uje ta ti
kaem? U grob e ti mene oterati sa tvojim fuksama.
DUAN:
Nije moja.
DUBRAVKA:
Pa, ta hoe kog avola, ovako sabajile?
DUAN:
Trai tatu.

69
DUBRAVKA:
ta hoe, more?
DUAN:
Trai tatu.
DUBRAVKA:
To sam ve ula.
DUAN:
Pa, to pita opet?
DUBRAVKA:
Mislila sam ta hoe od tate?
DUAN:
Kae, to e njemu rei. ta ja znam? Njegove valerske igrarije su
iskljuivo njegove.
DUBRAVKA:
Pu-pu. Pomeri se s mesta.
DUAN:
alim se. Gde je tata?
DUBRAVKA:
Juri kuie i maie po umama. Nije se jo vratio iz lova. Uvedi je, a
ja u ga zvati. (ena ode da telefonira i usput komentarie). U deset
ujutru je nala da ga trai i to kad moram da idem na posao. Kuku
meni, struju nisam platila.

(Sin otvara vrata i uvodi lepu, negovanu i tananu curu od dvadeset i
kusur godina. Sin je armira).

II

DUAN:
Ui. Sedi, sad e on. (Ona sedne). Ti si?
SANDRA:
To u njemu rei. A vi ste?
DUAN (duhovito):
E, to e ti on rei. Ha-ha-ha. (Duga tiina). Odavde si? (uti, pa kae,
raunajui da je fazon smean). Aha i to ete njemu rei.
SANDRA (promumla):
Mmmm... da.

70
III

DUBRAVKA (Dolazi. Odmeravajui gosta):
Dobro jutro! (Poto nema odgovora, pokuava da dozna ko je dotina
osoba): Mogu li ja nekako da vam pomognem?
SANDRA:
Ne, gospoo. Moe jedino va mu.
DUBRAVKA:
On e sad doi. Ja moram da idem na posao.

IV

(Ulazi Svetislav)

DUBRAVKA:
Evo i njega. (Suprugu): Trai te neko. (On gleda fokusirano na
devojku i ne mrda.) Pamet u glavu, Svetislave! (Daje mu bokal vode
sa stola). Evo ti, prospi za mnom. Pa, idem ja!
DUAN:
Evo, ja u da te pozovem.
DUBRAVKA (Cikne):
Ne! Ne! Sedi dole! (ovek prosipa vodu, a pre no to potpuno izae,
uje se ena). Kuku meni, struju nisam platila. (Ode).

V

DUAN (Prikrade mu se, dok otac i dalje zumira devojku):
Svetislave, daj mi kljueve od auta.
SVETISLAV:
Mani me se, Duane. Nego, ko je ova?
DUAN:
Pojma nemam. Nita ne pregovara. A kad progovori, bolje da ne pro-
govori. Mada, dobra je. Svetislave, otima sinu svee meso.
SVETISLAV:
Prvi put je vidim u ivotu.
DUAN:
Kako da ne. Daj kljueve. Molim te. Imam zakazan sastanak sa jed-
nom devojkom.
71
SVETISLAV:
Evo! I nestani, molim te.

VI

(ovek i cura ostaju sami)

SVETISLAV: (Smeten i postien jer ne zna ko je osoba prekoputa.
Oseajui se nelagodno, zauzme sasvim zvanian stav).
Pa, kako ste? (Tiina) Mislim, globalno... ovako...
SANDRA:
Ne znam ta da ti kaem. Deko me armira, tvoja ena spopada. Tako
nekako.
SVETISLAV:
To je Dubravka, moja ena. Nervozna je, ali ima dobru duu. Srani
bolesnik.
SANDRA (Drsko):
Sa onolikim brkovima i ja bih bila nervozna.
SVETISLAV (Zabezeknut):
Oprostite?
SANDRA:
Nisam dola po tvoje izvinjenje. To mi ne treba. Zato u odmah prei
na stvar. (Devojka razgleda sobe i nametaj po kui).
SVETISLAV:
Devojko, ja vas ne razumem.
SANDRA:
Rei ne razume, a da li ti je moje lice poznato? uje li ta te pitam?
SVETISLAV:
Ja takvo ponaanje ne dozvoljavam u svojoj kui.
SANDRA:
Jesi li ba siguran da je ova kua tvoja?
SVETISLAV:
Ne razumem.
SANDRA:
Aman, ovee, ti ba nita ne razume.
SVETISLAV:
Vaem izgledu ne prilii takvo ponaanje i renik.

72
SANDRA:
Zato? Da te nisam psovala?
SVETISLAV:
Ovako vie ne ide. Vae ponaanje je nedopustivo. Hoete li se, molim
vas, konano predstaviti?
SANDRA:
Nije problem. (Izvadi papir i daje mu, ne gledajui ga.) Izvoli.
SVETISLAV (Uzima):
ta je ovo?
SANDRA:
Izvod iz matine knjige roenih. Kao lina indetifikacija.
SVETISLAV (Presee se. Uzme dokument i razmatra):
U redu. ta to ovde pie? (Sedne) Republika Srbija, izvod iz matine
knjige roenih.
SANDRA:
Ime itaj.
SVETISLAV:
A, da. Ime Sandra, prezime Jakovljevi.
SANDRA:
Da li ti to neto govori?
SVETISLAV:
Pa... Imamo isto prezime.
SANDRA:
Dakle, ipak me razume?
SVETISLAV:
Malo.
SANDRA:
Bolje malo, nego pogreno. Ovaj razgovor sa tobom je tei no to sam
mislila. Proitaj ime oca i majke. (On trai imena, pa kad ih locira,
zanemi) Imena su ti poznata. Lice svakako nije. (Drhtavim glasom).
Nisi se usudio da me poseti.
SVETISLAV (Prebledi):
Nije valjda?
SANDRA (Vrisne u pla):
Jeste. Tako je. Ja sam Bracina erka. Tvog roenog brata, koga si
pljunuo im je otiao u grob. Moju majku iz kue isterao, a na mene
zaboravio.

73
SVETISLAV:
Boe moj, neverovatno. erka moga Bratislava. Kako si porasla.
SANDRA:
Sram te bilo. Kako moe u oi da me pogleda?
SVETISLAV:
Ne znam ta da ti kaem.
SANDRA:
Ne mora nita. Sve znam.
SVETISLAV:
Ne zna, sine. Nije tano da sam tvoju majku iz ove kue isterao. A na
tebe nisam zaboravio. Nisam mogao da te naem.
SANDRA:
Lae.
SVETISLAV:
Ne laem. Ti mora da uje drugu stranu prie. Ja za tvoju sudbinu
nisam kriv.
SANDRA:
Tako svi kau kad su optueni. Prebacuju krivicu na drugoga.
SVETISLAV:
Duo, ja ti se kunem.
SANDRA:
Nisam ti ja nita. Kakva dua?
SVETISLAV (Najednom promeni stav. Sasvim odluan):
Dobro. Neu se pretvarati. Ne poznajem te, s tim shodno, ne gajim
nikakve emocije prema tebi. Sad mi reci, zato si dola? Hoe da mi
rasturi porodicu? Da me istera iz kue? To bi ti htela.
SANDRA:
Da te isteram iz kue - ne mogu. Mada bi to najmanja kazna bila za
tebe. Konsultovala sam advokata, koji e me zastupati na sudu. Rekao
mi je da po zakonu ne mogu sve da ti uzmem.
SVETISLAV:
to nisi dola ranije?
SANDRA:
Znala sam ta hou, samo nisam znala kad je najpodobniji trenutak.
SVETISLAV:
I misli da e mi stvarno uzeti deo kue?
SANDRA:
Ovo je moj pokojni otac sa tobom gradio. Polovinu gradnje plaao.
74
Kud ga avo natera da s tobom u posao ue? Polovina je njegova i
amin. Toliko u da uzmem. Spremna sam na potenu kompenzaciju,
ali neu da se poniavam.
SVETISLAV:
Ako si zavrila, ja bih da ti estitam. Vidim da si se dobro pripremila,
pre no to si ovamo dola da se sa mnom suoi.
SANDRA:
Takva sam na oca.
SVETISLAV:
Tvoj otac je bio obino govno.
SANDRA (Opomene ga):
Moj otac je mrtav.
SVETISLAV:
Bez obzira.
SANDRA (Krene na njega puna mrnje):
Oca nemoj da mi dira. U usta da ga nisi stavio.
SVETISLAV (Krene i on na nju, ona se uplai, povue i zaplae.):
Vidi je! Sad i plae. Na poetku si se ponaala bahato, a sad mi glumi
nevinace.
SANDRA:
Nemam ta da glumim. Stid sam ostavila kod kue kad sam ovamo
pola.
SVETISLAV:
Stid kad ode, ne ume da se vrati. Nemoj jednu priu, pa drugu. Pronai
se.
SANDRA:
Koliko sam se samo namuila. Proklinjala sam te svakoga dana. Ali
nije mi ao. Ta patnja me je ovrsnula, da bih tebe unitila. Mene
siroe napada, a svog sina si lepo odgojio.
SVETISLAV (Ubedljivo):
Kog sina?
SANDRA:
Ovaj to je otiao sa tvojom enom.
SVETISLAV (Jo ubedljivije):
Nije mi on sin.
SANDRA:
Misli da u da poverujem u te budalatine?

75
SVETISLAV:
Kako hoe? Otvoreno sam ti sve rekao. Izneo ti karte na sto, bez
pardona.
SANDRA (Sumnjiavo):
Dakle, nije ti sin?
SVETISLAV (Ubedljivo):
Ne. On je student. Uzeo je sobu kod nas pre tri godine.
SANDRA (Poveruje):
Bilo kako bilo, ti moju sobu izdaje i stanarinu trpa sebi u dzep. A ja
sam kao siroe ila od roaka do roaka. Vie se i ne seam ko me je
sve odgajao. Je l' ti uje ta ja tebi priam?
SVETISLAV:
Sluam, al te nita ne ujem, jo manje razumem, a sve to ukupno me
uopte ne zanima. Gledam te i ne mogu da verujem. Ista majka. Tako
mi se i ona alila kad je dola sa stomakom do zuba.
SANDRA:
I te kako me se tie. Ja po svoje dooh, a ti vidi ta e!
SVETISLAV:
Po svoje? Ako si dola po svoje, onda je red da ti neto dam.
SANDRA:
ta e da mi da?
SVETSILAV:
Pa da vidimo. Evo, na primer, mogu jedino da ti dam kurac.
SANDRA (U neverici):
Proklet bio. Manijae! (Zaplae se i krene da ga udari, ali on nju
preduhitri i krvniki je oamari. Sandra plaui izleti iz stana. On stoji
hladnokrvno i pripaljuje cigaretu).











76
IN TREI

I

(Jutro. U dnevnoj sobi sedi brani par Jakovljevi. ena pristojno
obuena za posao kasirke. Mu pristojno dotuen zbog jueranje
svae, koja ga posle prespavane noi, ipak titi. Piju jutarnju kafu.)

DUBRAVKA:
Lepo je to si jutros ostao kod kue da zajedno pijemo kafu. Bar jedno
jutro da ne ide u lov, pa da se kod kue siti ispriamo. (Mala pauza.
Svetislav zamiljeno gleda u jednu taku). Ne moe da veruje kakva
je kriza na poslu. Posle toliko godina, brinem za svoje radno mesto. Ti
sigurno misli da preterujem i kako nisam normalna. Ti meni stalno
kae Dubravka, ti nisi normalna. A meni samo jo crna maka da
se pojavi na poslu, i tad moemo da idemo kud-koji. Kuku meni, Goci
nisam izjavila sauee. (Mala pauza. Svetislav grize nokat od palca).
uje li ta ti ja priam?
SVETISLAV (Poto je pripalio cigaru i srknuo kafe, najzad progovri,
ali odnekud sasvim mirno, zamiljeno):
Bie bolje. Nemoj da si pesimista.
DUBRAVKA:
Ma, nisam pesimista. Ne znam kako da sastavimo kraj s krajem. Ako
ostanem bez posla, ne pitaj. Ali Bog nee dati da dobijam otkaz tek
tako. Uvek sam poteno radila. Dobro, ti nisi nikad nisi ni radio. Ali
se nismo nikad ogreili ni o nekog. (Mala pauza. Svetislav uzdahne).
Duan troi, da Bog dragi sauva. Niko ne zna da se rokfelerie kao
on. Zatvori jednu rupu, on ti napravi duplo veu. Koliko vidim, mora-
emo da prodamo auto.
SVETISLAV (Poto se povrati iz obamrlosti, vikne iz sveg glasa):
ta!?
DUBRAVKA (Presee se. Zakrklja):
Idi bestraga, ovee. Na smrt me presee. Pu-pu. Pomeri se s mesta.
Hoe da mi srce stane. (Ode do police sa lekovima. Popije lek i vodu).
SVETISLAV:
Dubravka, uje li sebe? Moja kola neemo prodavati.
DUBRAVKA:
Dobro. Ne moramo. Dabogda pocrkali od gladi. (Povue se za uvo).
77
Daleko bilo.
SVETISLAV:
Auto nemoj vie u usta da mee.
DUBRAVKA:
Dobro. ula sam te. Auto ostaje. ta se tebi desilo? Mora da si ustao
na levu nogu. Uzmi moj list od fikusa, stavi ispod dupeta. Bie ti lake,
veruj mi.
SVETISLAV:
Ostavi me bar na as. Nije mi dobro.
DUBRAVKA:
Da zovem lekara?
SVETISLAV:
Nema potrebe.
DUBRAVKA:
Pa, stavi list od fikusa, posluaj me.
SVETISLAV:
Proi e i bez toga.
DUBRAVKA:
Znam ta e te oraspoloiti. Daj da ti gledam u olju.
SVETISLAV:
Ovako te molim, ostavi me na miru.
DUBRAVKA:
Ama, smiri se. Ja svakako idem na posao za deset minuta. Posle radi
ta ti je volja. Da vidim ta ti pie? Jaoj meni, okrunjena ti olja.
SVETISLAV:
Pa?
DUBRAVKA:
Pa, zato si ti takav. Ajd bar elju da ubode. Hajde, ubodi prstom.
(Oajan zbog njenog brbljanja, poslua je). Jesi li pomislio elju?
SVETISLAV (nezainteresovano):
Da.
DUBRAVKA:
Eto. Ostvarie ti se.
SVETISLAV (Podrugljivo):
Ajde?
DUBRAVKA:
Hoe. ta si pomislio?

78
SVETISLAV:
Da mi pojede govno. Eto ta sam pomislio.
DUBRAVKA
Sram te bilo pogana jezika. Uzmi ga, Boe, preko veze, da ti ga ja ne
aljem gore po protokolu. Kako moe tako neto da mi kae? Kuku
meni, nisam Goci izjavila sauee. (Ustane da telefonira. Digne
slualicu i zastane da uje). Halo? Molim vas, gospoo, spustite slu-
alicu. (Svetislavu). Ovo je neverovatno. Dvadesetprvi vek, a dvojne
linije se i dalje pojavljuju. Nikada mi neemo u Evropu. (U slualicu).
Halo, gospoice, spustite, moram da zovem Gocu, da joj izjavim
sauee. Svetislave, doi ovamo, glupaa mi duva u slualicu.
SVETISLAV (Ustane i uzima slualicu):
Halo. Gospoice, molim vas, predstavite se.
DUBRAVKA:
A? ta kae?
SVETISLAV:
Ne znam. Mazi se. (Stavi slualicu na uvo). Sad kae da su joj noge
namazane kokosovim uljem. Alo, curo, ne dahi. uje li me!? Ne
dahi!
DUBRAVKA:
ta radi?
SVETISLAV:
Stenje. I pominje moje ljubavno ebe. ta joj to znai?
DUBRAVKA:
Pojma nemam. Ali znam da ti nema dlake po grudima. Daj kurvu, da
joj kaem re, dve. Sluaj me, fukso. Spusti slualicu, da ti ne bih u
grob spustila. (Svetislavu). Ovo mora da je neka Duanova. Idi i bani
mu u sobu. (Svetislav ode, a Dubravka slua i komentarie za sebe):
Sluaj kurvetiju to je prosta.

(Svetilav vue pospanog Duana)

II

SVETISLAV:
Spusti, Dubravka. To je rospija od ovog skota. On se uspavao, a
slualica ostala podignuta. Ta je ludaa celu no dahtala. Vidi kako
je promukla?
79
DUBRAVKA:
Kuku meni. (Spusti): Duane, je li ovo tano?
DUAN:
Ma, nije to moja cura. To su one cure sa kasete.
SVETISLAV:
Hotlajn?
DUBRAVKA:
Vid ovoga. Kako ti zna? Holtajn?
DUAN:
Eto, tata zna, pa nek ti objasni.
SVETISLAV: (Opravdava se Dubravki)
Video sam reklamu u onim novinama. Zna li da minut sluanja ovih
stenjodahtalica kota oko pedeset dinara, plus pdv, pa ti vidi. A ona je
dronfulja stenjala celu no.
DUBRAVKA(Oajno krikne):
Kuku, kuku, kuku! Celu no si je sluao. Ja u morati da zovem popa
da okadi ovu kuu. Ovo je ukleta kua. Pogledaj se na ta lii.
(Svetislavu): Nikad nee odrasti.
SVETISLAV:
Nee!
DUBRAVKA:
Jo je u pubertetu.
SVETISLAV:
Jo!
DUBRAVKA:
On je celu no sluao te telefonske jahaice.
SVETISLAV:
Jeste!
DUBRAVKA:
Zna li koliko on ima godina?
SVETISLAV:
ta da se radi? Znam.
DUBRAVKA:
ta zna? Ti si ga uvek podravao u ovome. Zna li koliko ima godina?
SVETISLAV:
Ama, znam, eno!
DUBRAVKA:
Koliko?
80
(mala pauza)

SVETISLAV:
Sad si me zbunila.
DUBRAVKA:
Teko meni. Evo, igra mi oko. Kakvi me jadi sabaile naoe. Duane,
idi umij se, sii dole, upali auto, izbaci ga iz dvorita i ekaj me. Samo
da ja uzmem tanu i jaknu iz sobe. (On ode po zadatku, a ona krene u
spavau sobu, ali vrata se ne otvaraju): ta je sad ovo? Ova vrata nee
da se otvore. Svetislave, uje!?
SVETISLAV:
ujem. Nategni jae.
DUBRAVKA:
Nategni koliko hoe. Opet nee. Doi ovamo, ne stoj tu. (Svetislav
doe): Nemoj sa leve strane. Zaobii me.
SVETISLAV:
Skloni se, eno, da bih video ta je sa vratima. (Pokua i Svetislav, ali
uzalud) Boga mi nee. Neko se zakljuao.
DUBRAVKA:
ta lupa? Mi smo iz te sobe izali pre sat i po vremena. Kako je mogao
neko da se zakljua ili proe pored nas? (Mala pauza). Jaoj. Neko se
ukurco unutra dok sam ja kuvala kafu, a ti se tuirao. (Uspanii se).
Lopovi! Kuku meni, pored sve muke, pokrae me sabajle. Lopovi! A
Goci ne izjavih sauee. Lopovi!

III

(Dolazi Duan)

DUAN:
ta je sad problem? to viete?
DUBRAVKA:
Opljakani smo. Eto to viemo. Dok ti tamo dahe, neko je izneo
sve iz moje sobe. I zlato, i goblene i heklano. (Lupi se po elu). Danas
je petak, trinaesti. Lepo sam rekla, na ovaj dan se treba zakljuati i ne
izlaziti iz kue. ak ni da jede. Moe da ti presedne. A vas ba briga.
irom otvorili vrata.

81
(uje se glas iz sobe)

GLAS (off):
Gospoo, nisu lopovi.
DUBRAVKA (Duanu):
Nego ko je?
DUAN:
Nisam ja nita rekao.
DUBRAVKA:
Nego ko?
GLAS (off):
Ja sam.
DUBRAVKA (Kulturno uputi osobi u susednoj spavaoj sobi):
Ko si ti to vie tako glasno u sobi mojoj. (Namigne muu i sinu, kao
znak da je preuzela situaciju u svoje ruke).
GLAS (off):
Ja sam ona devojka od jue.
DUBRAVKA:
Tano sam znala. ta e ona tamo? Prokleta bila, videla sam da ima
urokljive oi. Neverovatno. (Curi): Gospoice, hoete li molim vas da
napustite moju intimnu, spavau sobu?
SANDRA (off):
Ne.
DUBRAVKA:
Gospoice, ljubazno vas molim da napustite kuu Jakovljevia.
SANDRA (off):
Pravo kaete. Kua Jakovljevia. Zato onda da je napustim?
DUBRAVKA:
Ja ovu ne razumem. ekaj, ona je jue ostala sa tobom. ta ti je rekla?
Ko je ona?
SVETISLAV (Vidno uplaen):
Pojma nemam.
SANDRA:
Ima, Svetislave.
DUBRAVKA:
Ona ti ime zna.
DUAN:
Moda mu je valerka. Koliko vidim, bie ovde i povuci, a Boga mi i
82
potegni.
DUBRAVKA (Cikne):
Nemoj da ti ja potegnem amarinu, zna? Bei dole i upali auto. ekaj
me, ja u sigurno doi.

(Duan ode)

IV

DUBRAVKA:
Svetislave, ko je ona?
SVETISLAV:
Priau ti kad doe. Situacija je malo komplikovana. (Tiho da Sandra
ne uje). Isterao sam to ubre i vidi, ona ponovo dola.
DUBRAVKA:
Ovoliko malera nije me nikad nalo. I to u jednom danu. Odoh u crkvu
da zapalim sveu. A pre toga, otii u na posao, da im se javim. Od-
bie mi deset posto od plate, jer sam zakasnila. Ma, najbolje da se
obesim. Svetislave, odoh. A ti ovo rei. Sam si zasrao, sam e da
isti. Nemoj da me ova fuksa saeka kad doem.
SANDRA:
ula sam vas.
DUBRAVKA:
More, sikter iz moje kue. (Krene nogom da razvali vrata). Svetislave,
razgovaraj lepo sa njom. (Izvadi neto iz novanika). Dri ovo dok
pria sa njom. Pomoi e ti.
SVETISLAV:
ta je to?
DUBRAVKA:
Detelina sa etiri lista. uvam je dugo. uvaj se i ti. Ova je spremna
da ti oi iskopa. Idem. Zakljuaj vrata, da ti ne ue jo neko.
SVETISLAV:
Hou, ne brini.
DUBRAVKA:
Kako da ne brinem? Pored tebe moe ceo bataljon da ue, ti nee
primetiti. (Izlazi). Kuku, opet nisam Goci izjavila sauee. (Izae).
SVETISLAV (Ispred ulaznih vrata):
A struju, jesi li platila?
83
DUBRAVKA(uje se glas iz daljine):
Pusti me ovee!

(Svetislav se vrati u kuu i zakljua ulazna vrata. Prie vratima
spavae sobe u kojoj se nalazi njegova bratanica).

V

SVETISLAV:
Sluaj, ne znam kako da ti kaem. Izvini za ono jue. Znam da si ljuta.
Ali to nisam bio ja. Udario sam te u afektu.
SANDRA:
A ona tvoja ponuda? I ona je bila u afektu?
SVETISLAV:
Moja ponuda?
SANDRA:
Pa, rekao si mi da moe jedino da mi da svoje genitalije.
SVETISLAV:
Jaoj. Nisam valjda? Stvarno nisam znao ta priam.
SANDRA:
Znao si, Svetislave. Daba se izvinjava. To radi samo zato da tvoja
ena ne sazna istinu.
SVETISLAV:
Upravo se toga bojim. Dogovoriemo se oko svega, samo nemoj da
otvara usta. Bar otvori vrata.
SANDRA:
Tek tako? Pa da me ponovo udari. Ne hvala. Kakav si, silovao bi me.
SVETISLAV:
Ma, ta ti pada na pamet? Ti si mi kao roena erka.
SANDRA:
Nisam ti ja nita i ne izlazim iz sobe, dok mi ne prepie ono to mi
pripada.
SVETISLAV:
Pa tad ni ne mora da izlazi.
SANDRA:
Tako je, kako je. Ti si kriv za sve. Kad mi provue reenje o podeli
imovine, izai u. To uradi to pre, da ne bih progovorila sa tvojom
enom.
84
SVETISLAV:
Idem da nazovem advokata, da ti prepie deo kue.
SANDRA:
Polovinu!
SVETISLAV:
Polovinu? Jue si se zadovoljavala jednom sobom.
SANDRA:
Jue za jue. Jue je puk'o amar, pa se ulog poveao.
SVETISLAV:
Opasan si igra. Samo nemoj Dubravki nita da kae, a ni ovom stu-
dentu. Voli moju enu kao majku roenu, pa e joj rei.
SANDRA:
Sve dok radi za ovu stvar oko podele imovine, bie u redu.
SVETISLAV:
Idem da to sredim (Ode).























85
IN ETVRTI

I

(Dnevni boravak. Svetislav se kree nervozno po sobi. Ulazi Duan).

DUAN:
ta je, ale?
SVETISLAV:
ivot mi je, sine. ivot. Jesi li poveo mamu?
DUAN:
Jesam. Potpuno je odlepila.
SVETISLAV:
Znao sam.
DUAN:
Odbili su joj deset posto od plate.
SVETISLAV:
Koleteralna teta.
DUAN:
to si tako uznemiren?
SVETISLAV:
Kako da ne budem pored tebe takvog?
DUAN:
Sad sam ja kriv za sve.
SVETISLAV:
Jesi. to li sam te pravio? Bolje da sam te o arav obriso. Daj mi
kljueve od auta.
DUAN:
Nemoj, ale, molim te.
SVETISLAV:
ujes li ta ti kaem?
DUAN:
Uzmi ih sutra, nek ostanu jo danas kod mene. Imam zakazan sastanak.
SVETISLAV:
Daj ovamo, nemoj da raspravlja sa mnom. Boli me uvo za tvoj
provod. Dovde sam sebi doao sa ugaanjem i opet ne valjam. Daj
klju!

86
DUAN (Vadi klju i daje ga kao inferiorno pseto):
Izvoli.
SVETISLAV:
E, tako. Sad moe da ide.
DUAN:
Gde u bez auta?
SVETISLAV:
Ne znam. Povedi je na burek. Pa na kokice, posle toga u bioskop.
Hajde armeru, neka ti proradi mata.
DUAN:
Ako je tako, onda bolje da joj se na oi ne pojavljujem. Nego reci ti
meni, ko ti je ova? Hajde, meni moe da kae. Dobra riba, moram
da priznam. Kakva je u krevetu?
SVETISLAV (Udari ga po potiljku):
Nemoj da lupa. ta ti pada na pamet? Nego, kad smo ve kod toga.
Sluaj me dobro.
DUAN:
Sluam.
SVETISLAV:
Ja sam pre par godina od jednog oveka pozajmio par hiljada maraka.
DUAN (Iz sveg glasa):
ta!?
SVETISLAV:
Prati li me? Nisam mu ih vratio. On je, umro, a dokumenta o poz-
ajmici dao erki i ostavio amanet da ona te pare trai. Evo sad se
zakljuala i nee da izae dok joj ne vratim pare. Razume?
DUAN:
Razumem. Pa, kako e to da rei?
SVETISLAV:
Pusti mene da to zavrim. A ti e ovu sobu kilometrima zaobilaziti,
dok ona ne napusti kuu. Sa njom nee kontaktirati.
DUAN:
Zato?
SVETISLAV:
Zato sto sam ja tako rekao. I jo neto. Ako te sluajno upita neto, ti
joj reci da nisi moj sin. Ti si samo student-podstanar i tebe ova situacija
ne zanima.

87
DUAN:
Znai, ja sam student-podstanar i mene ova situacija ne zanima.
SVETISLAV:
Tako je.
DUAN:
A ta studiram?
SVETISLAV:
Otkud znam? Izmisli neto. Recimo kriminalistiku. To bi ti stajalo.
Lanci, katanci.
DUAN:
Zato?
SVETISLAV:
Zato to mora da studira neto.
DUAN:
Mislim, zato da laem da ti nisam sin?
SVETISLAV:
Pa, konju... Zato to vozi moj auto. Ovako mi nisi nita, jer je auto
tvoj. A da si mi sin, kao to i jesi naalost, auto bi bio moj. Onda bi
ona rekla: Prodaj auto i vrati pare. Razume sad?
DUAN:
Malo.
SVETISLAV:
Bolje malo, nego pogreno.
DUAN:
A odakle sam?
SVETISLAV:
Jaoj, nita ne moe sam da smisli. Recimo, iz Toinog bunara. Hajde
sad bei mi sa oiju, treba advokat da mi doe.
DUAN:
Kako u bez auta? Smiluj se. (Ponovo napravi lice inferiornog psa).
SVETISLAV:
Jaoj. Namazan si svim Jakovljevievskim bojama. Evo ti klju. Samo
nemoj da mi seje Jakovljevievsko seme po kolima. Zbog tebe svake
nedelje plaam dubinsko ienje.
DUAN:
Ma, jok. Idem da kupim neto za doruak. Majka nije nita spremila.
SVETISLAV:
Znai, moram i pare da ti dam?
88
DUAN:
Ba tako.
SVETISLAV:
Uh. (Vadi novac i daje). Evo ti. Idi sad molim te, ovek samo to nije
doao.
DUAN:
Dobro. Hvala, ale. Idem. (Otvara vrata, avokat eka ispred.) Izvolite.

II

SVETISLAV:
O, gospodine, stigli ste. Izvolite. (Advokat ue, a Duan ode). Gde si,
Malere, kuo stara? to eka ispred?
ADVOKAT:
Ja sam zvonio, ali niko ne otvara ve tri minuta.
SVETISLAV:
Mora da su nam isekli struju.
ADVOKAT:
Vidim da ste u velikim problemima.
SVETISLAV:
ena zaboravila da plati. I ne mora da mi persira, nema nikoga.
ADVOKAT (Izvadi plavu kovertu):
Doneo sam ti tvoj deo.
SVETISLAV:
Koliko?
ADVOKAT:
Po dogovoru! 30%.
SVETISLAV (Otvori pogled i prebroji novac.):
Hvala ti. Zadovoljstvo je poslovati sa tobom. Do sada me nisi
izneverio. Ali, nisam te zbog toga zvao. Izvoli, sedi. Imam jedan sluaj
za tebe.
ADVOKAT:
Odmah u te opomenuti da su moje usluge prilino skupe.
SVETISLAV:
Ma, bubreg u da prodam, samo ovu muku da skinem sa vrata. I krv
u da dam. Zovi zavod za transfuziju ima da im napunim vree.
ADVOKAT:
Nije potrebno. Nisam ja krvopija. Ja radim samo za novac. Takoe te
89
moram upozoriti na avans koji uzimam pre razgovora.
SVETISLAV (Tiho):
Razumem, ali ja ne elim da me brani na sudu, ve savet koji e mi
pomoi da oteram ovu ludau.
ADVOKAT:
Ja sam prouio tvoj sluaj. Nije nimalo naivan. Pa u rei da ona nije
ba luda. Ali to je tvoja privatna stvar. Ako ti eli da je ostavi bez
igde iega, to je tvoja stvar.
SVETISLAV:
Ma, ona je ensko. Udae se. A ta da radim sa ovim mojim klipanom?
Moram bar ovo kuerka da mu ostavim.
ADVOKAT:
Naravno, naravno. Sve po elji. Dakle, njen otac nije ostavio testa-
ment?
SVETISLAV:
Ne. On je mlad oti'o na onaj svet. Nismo se tome nadali. (Nasmeje
se).
ADVOKAT (Malo pouta) :
A ta je tu smeno?
SVETISLAV:
Nita. Nastavi, molim te.
ADVOKAT:
Elem, tvoj brat i njena majka nisu bili venani?
SVETISLAV:
Nisu. Ona je dola sa stomakom do zuba. On je prihvatio, ali nisu stigli
da se venaju. iveli su u divljem braku neko vreme, a on je umro
nedugo zatim.
ADVOKAT:
U tom sluaju, nema nikakvih zakoljica na tvoju tetu. Ja u ovo da
reim i ona e morati da napusti kuu.
SVETISLAV:
Dae Bog da je tako. (Stisne mu ruku).
ADVOKAT:
Nema na emu.
SVETISLAV:
Da te ispratim. (Krenu ka ulaznim vratima. Svetislav ih otvori, a Du-
bravka stoji ispred, usplahirana).

90
III

DUBRAVKA:
to ne otvara, crni Svetislave? Pola sata stojim, ko u redu za akcije.
(Ue).
SVETISLAV:
Polako, Dubravka. Nemoj pred ovekom.
DUBRAVKA:
ta, bre, nemoj? (Mala pauza. Dubravka shvati da nema struje). Kuku
meni, isekli mi struju.
SVETISLAV:
Kuku svima nama. to si dola ranije?
DUBRAVKA:
Pustili su me ranije. Ovakve muke samo ja imam. A ko je ovo?
ADVOKAT:
ast mi je da se predstavim. Advokat Maler Belajbeg.
DUBRAVKA:
Pu, daleko bilo. Ko vam dade takvo ime?
SVETISLAV:
Dubravka, prestani!
DUBRAVKA:
Drago mi je. Oprostite. Moj suprug vam je verovatno objasnio ovu
nemilu situaciju, koja, eto kako i sami vidite, samo mene moe da zate-
kne, da mi jedna rospija, bane u kuu, zakljua se u spavau sobu, pu,
crkla dabogda!
ADVOKAT:
Smirite se gospoo. Ja sam vaem muu obeao, da e ona napustiti
stan, u to kraem periodu. A kad ja to obeam, to u i ispuniti. Neka
vam to bude dovoljno.
DUBRAVKA:
Ma, ne treba nama advokat, gospodine advokate. Ve milicija, an-
darmerija, govnjiva motka, pa da vidi stoka
ADVOKAT:
Ne brinite se gospoo, problem je ovaj gotovo reen. Ukoliko sutra.
Ako je to sve to ste imali da mi saoptite, ja bih iao. Drugi klijenti
ekaju.
SVETISLAV:
Toliko.
91
DUBRAVKA:
Vama toliko, a meni e morati do tanina.
SVETISLAV:
Ovuda, gospodine Belajbeg.
ADVOKAT:
Hvala i svako dobro.
SVETISLAV:
Dovienja. (Advokat ode).

IV

SVETISLAV:
Pametan ovaj advokat, pa to je neverovatano.
DUBRAVKA:
Pametan vraga.Vide li kako gladi dlan, jesi primetio?
SVETISLAV:
Ne razumem, koji dlan?
DUBRAVKA:
Levi. A to znai da e mu stii velike pare. Koliko si mu obeao?
SVETISAV:
Nismo se jo dogovorili.
DUBRAVKA:
Crni Svetislave, pa on e te odrati.
SVETSILAV:
Pa ta da radim?
DUBRAVKA:
Da ubije kurvu! Eto ta da radi.
SVETISLAV:
Jesi li normalna? Pa da robijam zbog uljeza.
DUBRAVKA:
Nego priaj ti meni. Ko je ona? ta e ovde? ta trai? Sve do detalja.
SVETISLAV (Poluglasno):
Ispriau ti. Mada sam mislio da nema potrebe da ti ovo priam, ali
ipak ima.
(Razgovaraju o razlozima aktuelnog problema)
DUBRAVKA:
ta!? Pa ta si ti mislio? Da e to ostati tako nereeno? Zato nas neka
kletva prati. A kako misli da to advokat rei? Ona poseduje dokument
92
koji moe da te uniti.
SVETISLAV:
Imam ja argument za nju. Da je argumentujem kad hou. Upamti ta
ti kaem. Da je ovo pravna drava, pa da se i bojim. Ali dok je ovakvo
stanje, bolje rei, sranje u dravi, ovo je maji kaalj.
DUBRAVKA:
Kome to pria? Znam te, Svetislave, bolje no svoj dep.

(Neko lupa na ulazna vrata. Svetislav otvara vrata.Duan stoji ispred
sa zapakovanom hranom).

V

DUAN:
Ljudi, napolju mrak, a mi bez struje.
SVETISLAV (Ode do prozora):
Vidi, stvarno. (Zaviri duboko kroz prozor). Dubravka, eno Simonide
sa onim njenim sponzorom.
DUBRAVKA:
Ne zanima me.
SVETISLAV:
Tri za njom ko da je poslednja, a ona nee da se okrene. alosno!
DUBRAVKA:
Stvarno? (Otri do prozora). Vidi kurve. Izmuzla oveka, pa joj vie
nije zanimljiv.
SVETISLAV:
Kako se ljudi veu za idiote, pa to je neverovatno.
DUBRAVKA:
Pa, bila sam mlada
SVETISLAV:
Ne priam o nama, Dubravka!
DUBRAVKA:
Pa ti bi piao o svemu, samo ne o svom problemu. Sram te bilo. Stoji
tu i ogovara ljude. (Najedanput se uje lomljenje stakla). ta ovo bi?
Svetislave?
DUAN:
Ja sam. Ispao mi tanjir.

93
DUBRAVKA:
Kuku, kuku! Svetislave, pa on meni raspario servis. ta je ovo sa
nama? Ovo je ukleta kua. ta je to sa ovom kuom, to me ivu dere
od kad sam u nju ula. Dobro kad nisi razbio ogledalo. Sedam godina
nesree bi nas pratilo. Ma, ba me briga. Ako ti je. etate se po kui
ko vampiri. Niko da upali svee. (Sedne na kau, gde Svetislav lei).
DUBRAVKA:
Jaoj. Presee me. to ne gleda kud lee?
SVETISLAV:
A to ti ne seda kud gleda?
DUBRAVKA:
Svetislave, moemo li da se vratimo na zapoetu temu?
SVETISLAV:
Naravno. Reci.
DUBRAVKA:
Ja mislim da treba da se odreknemo auta. Znam da ga voli, ali kako
god okrene, mi para nemamo.
SVETISLAV:
Saekaj da advokat doe i istera ovu mahaluu.
DUBRAVKA:
Ne moe ona da izdri unutra koliko ja mogu da ekam. ekaj! Neu
vie da ekam.ekala sam ja i previe. Palo mi je neto na pamet!
SVETISLAV:
I meni!
DUBRAVKA:
Mislimo li na isto?
DUAN:
Ako mislite to to i ja mislim, stvarno ste perverzni. Ako znate na ta
mislim?
DUBRAVKA:
More mar, stoko neiivljena. Sedi i jedi te splaine koje si doneo. Ne
petljaj mi se u razgovor. Svetislave, daj mi telefon.
SVETISLAV:
ta e ti?
DUBRAVKA:
Da usisam staklo sa njim, Svetislave. Eto ta u. (Ode do telefona,
mrmljajui za sebe). Pita me ta e ti telefon. Da nazovem nekog.
Preuzeu stvar u svoje ruke. Ti reavaj sa advokatom, a ja u kako
94
znam i umem. I pokupi ovo staklo. Hoe da se poseem, pa da iskrva-
rim na licu mesta? To ti hoe! (Okree broj i ide u drugu sobu)
SVETISLAV:
Jeste, pripremam atentat na tebe.
DUAN (Otvara sendvi):
Koga e mama da zove?
SVETISLAV (Kupi razbijena parad ogledala):
Sta misli? Sigurno neku gataru.
DUSAN:
Jo veruje u to?
SVETISLAV:
Prodaje muda, da ne kaem za ta.

(mala pauza)

DUAN:
Ova se cura iva ne uje. Kao da je umrla.
SVETISLAV:
Dae Bog.
DUAN:
Nemoj tako, tata.
SVETISLAV:
Ajd, uti tu i jedi. Ti e da me ui ta u da radim.
DUAN:
Ja samo kaem. Opet sam ja kriv.
SVETISLAV:
To ce advokat da zavri sutra. Nemoj samo ti da se mea, rekla ti je
majka.
DUAN:
Ok, ale. Ok! (Prokomentarie za sebe). Smara.

(Dubravka se vraa iz mraka u dnevni boravak i razgovara telefonom.
U desnoj ruci su joj papir i hemijska olovka).

DUBRAVKA:
Tako dakle... (Pie). Znai, obuem gae naopako... Obujem razliite
arape... Aha. Poeljno je da jedna bude uta sa crnim takicama, a
druga tirkizna sa zlatnim trouglovima... A gde da naem takve arape?
95
Ako nema, nema. Dobro. Dalje... Da nacrtam krug oko pupka... Mogu
li hemijskom olovkom, jer flomaster nemam? Plave boje, svakako...
Zamislite, piem hemijskom plave boje. Ma najbolja ste proroica, to
je, kako da kaem... neminovno. ta jo treba? Kako? nalu da
zakaim pod levi pazuh... To e da boli, Dorinda. Pa, dobro. Ako
moram, moram. I to je to... ta, ima jo? ta to? Da joj sipam so u
obuu... Ne mogu. Fuksa mi ula obuvena u spavau sobu. Bolje
bubreg da mi je uzela... Pu, pu. Jesam, povukla sam se za uvo. A moe
li ovaj ritual bez te soli u cipele... Pa, da pokuamo... Novac u vam
uplatiti za pola sata. Broj vaeg iro-rauna znam. Deset hiljada
dinara. Idem sad da uzajmim kod moje prijateljice Simonide, divna
jedna ena, i novac e vam biti uplaen za pola sata... asna re. Hvala
vam mnogo. Va sam doivotni dunik. Hvala jo jednom. Prijatno,
gosin. Dorinda... (Spusti slualicu i okrene se prema Svetislavu sa
stavom pobednika). E, ovo je pametna ena, a ne kao onaj tvoj smueni
advokat. Sad e da vidi kako e ova muka da nestane. (Duanu). Dii
se, Duane, da me poveze.
SVETISLAV:
Pusti dete, neka pojede ovo.
DUBRAVKA:
Duu mi je on pojeo. Hajde, kreni, nemam vremena.
SVETISLAV:
Ja u te povesti. Neka dete jede.
DUBRAVKA:
Pita li neko mene jesam li danas ita u usta stavila? Niti sam ta
alabrcnula ni alapopila. U ovoj kui samo ja rintam i zaraujem,
kupujem i otplaujem, perem, peglam, istim, ribam, zgrem i razgr-
em ve, istim cipele, pomeram trosede, dvosede, kaue, fotelje,
usisavam, potirem, kuvam, prim i peem. Pa ta hoete od mene!?
Ali dobro. Neka me povede bilo ko, samo brzo.
SVETISLAV:
Idemo.

(Izlaze. uje se njih razgovor iz vrata. Odlaze).

SVETISLAV:
Deset hiljada dinara e da da toj lopurdi?

96
DUBRAVKA:
Svetislave, nemoj da vreas enu. Rada je da pomogne...

VI

(Duan ostaje sam. Ode do vrata spavae sobe gde se nalazi Sandra i
pokuca).

DUAN:
Alo, curo. Jesi li tu? ujes li me? Jesi li tu ili si zaspala?
SANDRA:
ujem te, deko. Ostavi me na miru. Ti si njihov ovek.
DUAN:
Mene ova pria ne zanima. Ja sam samo podstanar.
SANDRA:
Zato me onda zove?
DUAN:
Kupio sam ti nesto da klopa.
SANDRA:
Hvala, nisam gladna.
DUAN:
Znam da jesi. Od jutros nisi nita ni alabrcnula ni alapopila. Ako
hoe da se bori, mora da si malo i naoruana. 'Ajde otvori. Molim
te. (Mala pauza. Sandra otvara vrata). Tako, brate. Nemoj da se
plai.
SANDRA:
Gde su ovi?
DUAN:
Otili su. Nee se skoro vratiti. Guva je u gradu.
SANDRA:
Zato ovo radi?
DUAN:
Hou da ti pomognem. Bori se za neto to ti pripada. Mislim da si
dobra osoba. Ja volim ovo dvoje, a i ti si mi draga. Ja samo elim da
se ovo rei.
SANDRA:
Ja nisam kriva.

97
DUAN:
Znam. Budi vesela, ne budi nevesela. Otac ti je umro davno ili sko-ro?
SANDRA:
Ne elim o tome da priam. (Sedne da jede). Je l' mogu ja ovo da po-
nesem tamo u sobu?
DUAN:
Zato? Ostani ovde. Neu da te veem i biujem. Obeavam.
SANDRA (Nasmeje se):
U pravu si. Nije fer? Ajd da te ispotujem.
DUAN:
Meni je ovaj gazda, Svetislav, rekao da je on pozajmio pare od nekog
oveka, tvog oca...
SANDRA:
ta ti je reako?
DUAN:
Pa da je davno pozajmio pare od nekog oca, valjda tvog, i ti si dola
po njih i nee izai iz te sobe dok ih ne dobije. Tako je rekao.
SANDRA:
Ne elim da razgovaram o tome. Molim te, promeni temu.
DUAN :
Evo recimo, je l' ima deka?
SANDRA:
Znala sam da e me to pitati. Ne, a ti, ima li devojku?
DUAN:
Ne, to za mene ne postoji.
SANDRA:
Zato?
DUAN:
Kako da ti to objasnim? Nisam ja taj tip. Dan, pa i dva. I dosta!
SANDRA:
Zar se nikad nisi zaljubio?
DUAN:
Moda, ne znam. Ne verujem. Ali, kad me ve pita, da ti kaem.
Moda je to ljubav, ali ne umem da prepoznam.
SANDRA:
Aha, ipak te neka omaijala.
DUAN:
Da vidi, i jeste. Jedna lepotica mi ne izlazi iz glave. Proem pored
98
nje, i kad nam se pogledi susretnu, ja kao pokoen. Ne mogu da
izdrim.
SANDRA:
To je neki znak.
DUAN:
Nije ona videla taj znak. Izbegavam da joj ga pokaem.
SANDRA:
Ne razume. To je znak za tebe. Zaljubljen si!

(Mala pauza)

U emu je problem? Ba si blesav.
DUAN:
Ti si se meni dopala, im sam te ugledao.
SANDRA:
Tebi se svaka dopadne, samo da ide na dve noge.
DUAN:
Nije tako. Volim ja one u kolicima. Ali ti si ba posebna.
SANDRA:
Ha-ha-ha. Nemoj, sad u da pocrvenim. Jesi li odavde? ta studira?
DUAN (Nespreman) :
Iz Moinog bunara. Ovde studiram ovo... ekriminologiju.
SANDRA:
Misli kriminalistiku?
DUAN:
E, to. Lanci, katanci. A ti?
SANDRA:
Pravo.
DUAN:
Vidi se. (Nasmeju se).
SANDRA:
Mislim da bi ti lepo stajala uniforma. Pendrek, lisice. Pa jo auto.
DUAN:
Mogu i bez toga da te privedem.
SANDRA:
Ma, nemoj. Ti bi me odmah spopao. Nemoj da si bezobrazan. ekaj.
DUAN:
A kako se snalazi u njihovoj spavaoj sobi?
99
SANDRA:
Nikako. Dosadno. Ubi, Boe! Nema televizora, nema knjiga, nema
niega. Samo krevet i ormar.
DUAN:
ta da ti radim? Evo, nabaviu ti nekako televizor. Hoe da ga
premestim iz moje sobe u tvoju, mislim njihovu sobu?
SANDRA:
Ba si blesav. Nisam dola da se zabavljam. Uostalom, tebe bi isterali
iz stana kad bi saznali da si mi dao televizor i da mi na bilo koji nain
pomae.
DUAN:
Ne znam kako da ti pomognem. Ba ti je dosadno tamo. Ima prozor,
pa gledaj ljude.
SANDRA:
Pa da me Svetislav pogodi iz snajpera pravo u glavu.
DUAN:
Ne zezaj. Nije Svetislav takav.
SANDRA:
Ne zna ti njega.
DUAN:
Kako da ne znam roenog... gazdu. (Zbunjujue): Mislim, oca, koji mi
je kao gazda...Razume?
SANDRA:
Ne razumem... Nije ni vano, neemo o njemu.
DUAN:
Tebi se nijedna moja ideja ne svia.
SANDRA:
Lako je tebi da tako pria. Ne ide to tako. Kad te sudbina namui...
Ma, neu vie o tome.

(mala pauza)

DUAN:
Poto se ovi nee vratiti neko vreme, hoe da ti pravim drutvo tamo
u sobi? Doneu karte ili neku drugu igru koju voli da igra. Moemo
da meamo, da delimo.
SANDRA:
U redu. Ali, izlazi iz sobe, im se oni priblie kui.
100
DUAN:
Ma, vai. uemo ih. Uvek je galama kad se njih dvoje pojave.
SANDRA:
Idi po karte i doi, ja odoh u sobu.
DUAN:
Evo me za minut. (Duan ode do svoje sobe i za par sekundi proleti
kroz dnevni boravak sa kartama i vinom. Ue kod Sandre i uje se
kako zakljuava vrata.)






























101
IN PETI

I

(Jutro. Dnevna soba. Dubravka i Svetislav sede i piju kafu. Oboje
namrtenih faca gledaju, svako u svoju taku i uzdiu. Dubravka u
razliitim arapama.)

DUBRAVKA (Podnadula):
Uh!

(mala pauza)

SVETISLAV:
Eh.
DUBRAVKA:
A ta ti uzdie, majke ti?
SVETISLAV:
Kako da ne uzdiem?
DUBRAVKA:
Ovo su Tantalove muke.
DUBRAVKA:
Kakve Tantalove muke? Tantal bio dovde u vodi, a mi smo dovde u
govnima.
DUBRAVKA:
Jo me ova nala pod pazuhom stegla, meso mi upa. E, to su muke.
SVETISLAV:
I te muke te kotale deset hiljada dinara.
DUBRAVKA:
Bolje bi bilo da uti. Ti si nas u ovo uvalio. Tako mi i treba kad sam
se udala za baksuza. I dete ti je sad takvo. Samo zna da ujutro ode u
lov. Ovolike godine ide tamo, a nikad te ptica nije posrala. (Mala
pauza). ta eka, ovee? Zovi ga!
SVETISLAV:
Zvao sam ga hiljadu puta, ne javlja se.
DUBRAVKA:
Zovi ponovo.

102
SVETISLAV (Svetislav okree broj, ali bez promene).
Evo. Zvoni i nita.
DUBRAVKA:
ekaj do kraja.
SVETISLAV:
ekam. (Pauza). Nita.
DUBRAVKA:
Kuku meni, ta mi je sa detetom? Prvi put da nije prespavao kod kue.
Njega je neko kindapovao.
SVETISLAV:
Nemoj da pria svata. Sigurno je prespavao kod neke devojke.
DUBRAVKA:
Mislila sam da ovo neu nikad rei, ali daj Boe da je tako, kao sto
kae. Ali, kola su mu parkirana ispred.
SVETISLAV:
Ne znam. Nisam pametan.
DUBRAVKA:
Reci mi neto to ne znam. Uh! (Mala pauza). Ama, zovi ga, ovee,
ne mogu vie!
SVETISLAV:
Ne javlja se, eno!
DUBRAVKA:
Pa, potrai ga. Upali auto. Nai mi sina!
SVETISLAV:
Gde da ga traim?
DUBRAVKA:
ta ja znam? Zovi miliciju, 92, B92... Uini neto. (Neko pokuca na
vrata. Dubravka skoi). To je on. Konano, mamin sin. Krvi u mu se
napiti. (Otri do vrata. Otvori, a ispred stoji advokat). Nije on,
Svetislave. Ja u da se samoubijem. (Zaplae).

II

SVETISLAV:
Vi ste, gosp. Belajbeg. Izvolite.
ADVOKAT (Ue):
Situacija kod vas je i dalje alarmantna. ta je gospoi?

103
SVETISLAV:
Na sin se od sino nije vratio kui, pa je ona naisto spapandrknula.
DUBRAVKA (Advokatu):
Naite ga, molim vas. Spasite me ove muke. Ovog pakla. (Kroz pla).
Ne mogu vie. Molim vas.
SVETISLAV:
Hajde, smiri se. Nai emo ga.
ADVOKAT (Prilazi mu ljubazno, tapui ga po ramenu):
Znam da je sad nezgodna situacija, ali vam donosim ohrabrujue vesti,
vezane za onaj va problem.
SVETISLAV:
Pa kad bi svi advokati radili svoj posao kao vi, pravda bi bila i brza i
dostina. Znai, reili ste ono oko ega smo vas zaduili?
ADVOKAT:
Naravno. Ali, naalost, kako vidim, to vie nije glavni problem. Izvo-
lite. (Daje mu koverat)
SVETISLAV (epa pismo i distancira se od svih. Zastaje vidno
uznemiren i briljivo ita za sebe):
Ma, samo ovu muku da sklonim sa vrata.
DUBRAVKA:
Sram te bilo. Ovo ti je vanije od ivota roenog deteta.
SVETISLAV:
Polako, Dubravka. Bar neto da nas mimoie. Ti sad moe da skloni
tu nalu i arape. Daba si pravila maskenbal.
DUBRAVKA:
Ti misli da je ovo cirkus? Da je sve tvoj advokat reio? Ma, ja u tu
gusku ovim rukama zadaviti, im izae odande.
ADVOKAT:
Molim vas, gospoo Jakovljevi, da ovu stvar izvedemo civilizovano
do kraja.
DUBRAVKA:
Bila sam ja civilizovana i vie no to treba. Ali, ovo je prevrilo svaku
meru. Treba da se zavuem u miju rupu, a mievi da kolo vode.
(Njoj): Sluaj me, kalaturo! Izai iz te sobe dok nisam vrata razvalila.
ADVOKAT:
Strpite se, jo koji minut. Sad u joj se ja, kao slubeno lice, obratiti.
(Doe do vrata): Gospoice, ja vam se u ime zakona obraam. ujete
li me?
104
SANDRA (Iz sobe):
ujem. Izvolite.
ADVOKAT:
Dola je naroita naredba da vi ovaj dom napustite jo danas. Molim
vas da tako postupite.
SANDRA:
Ti, odmereni i smireni, koji se deli sa zdravim razumom. Pre no to ti
plate i pokau koga treba da napada, posluaj sebe.
ADVOKAT:
Ovo ona meni? to lepo govori. Sjajno.
DUBRAVKA:
Nemojte da se pecate. ita sa papira. Vidite da zamuckuje.
ADVOKAT:
Primetio sam. Moda citira? Ili nauila napamet? Vratimo se temi.
Gospoice, uli ste naredbu!
SANDRA:
Ne elim da razgovaram bez advokata.
DUBRAVKA:
Evo ti ga advokat, jebo te advokat. (Advokatu): Glupaa.
ADVOKAT:
Strpljenja, gospoo, samo strpljenja. (Sandri): Vi imate pravo na
advokata, ali ne dok ste pod ovim krovom. Ovde imate epitet uljeza.
Kad izaete, moete se sa ovom porodicom sueljavati na sudu. A do
tada, ova porodica moe protiv vas da podnese krivinu prijavu zbog
upada u privatno vlasnitvo.
SANDRA:
Ovo je i moje vlasnitvo.
DUBRAVKA:
Govno je tvoje vlasnitvo. More, sikter iz moje kue.
ADVOKAT:
Molim vas, gospoo, da ovo privedemo kraju.
DUBRAVKA:
Recite njoj, ja samo branim sebe i svoju kuu, dok ovaj moj sedi
skrtenih ruku. (Svetislavu): Uradi neto, ta si se tu skoopizdio?
SVETISLAV:
ta da radim? Pusti oveka da ovo zavri.
DUBRAVKA:
Ma, pun mi je kufer svega, sad u da joj... (Zaleti se i ramenom razvali
105
vrata i zajedno sa njima upadne u sobu. uje se neartikulisano
vreanje i amaranje Sandre od strane Dubravke. Par trenutaka
kasnije, Dubravka izlazi u poluonesveenom stanju).
SVETISLAV:
Jesi li je izudarala, majku li joj njenu, pokvarenu?
DUBRAVKA (Tesko diui) :
Svetislave, sa mnom je gotovo...
SVETISLAV:
Sta lupa? Je l' to ona tebe isprangijala, moja Dubi?
DUBRAVKA:
Nije. Al sam jo gori udarac dobila. Zna li ko je bio u njenom
krevetu?
SVETISLAV:
ta? Kurva dovela sponzora u nas brani krevet? Pravi mi jebarnik od
kue. Gde mi je pitolj?

(Izlazi Sandra razgoliena, obnaenih grudi i ratrkane kose. Advo-
kat za njom):

SANDRA:
Prokleti bili. Na ovome vam nee ostati. Ja vam se kunem, nikad vas
neu ostaviti na miru. Pa i kad dobijem ono to mi pripada.
DUBRAVKA (Leui, iznemoglo):
Svetislave, udavi je. Zeepi joj usta za sva vremena.
SVETISLAV (Advokatu) :
Molim te, Malere, izvedi je odavde, dok mi nije pao mrak na oi, pa
da raskomadam i nju i njenog harmonikaa.
SANDRA:
Odlazim. Ali u se vratiti. U to budite sigurni.

(Dubravka jeca)

SVETISLAV:
Mar napolje.
SANDRA:
A tebe e, Svetislave, stii mnogo tea kazna...
SVETISLAV (Krene pitoljom na nju. Advokat mu otme oruje):
Napolje kad kaem!
106
SANDRA:
Obeao si da e reiti ovu stvar ljudski i ispraviti greku, a ti si opet
sve upropastio.
ADVOKAT:
Hoete li da napustite ovaj dom ili da upotrebimo silu?
SANDRA:
Vi mi se ne obraajte. (Krene ka vratima da izae. Duan izlazi iz
spavae sobe i uhvati Sandru za ruku).
DUAN:
ekaj. Nemoj da ide.
SVETISLAV (Ne moe da izusti):
ta... Otkud... Ti...?
DUAN:
Znam da si rekao da je se klonim, ta ima veze? ao mi je to se ovako
svaate, ale.
SANDRA:
ta?
DUAN:
Rekao sam ti da sam ovde podstanar, ali to nema nikakve veze.
SANDRA:
Ovo ti je otac?
DUSAN:
Jeste.
SVETISLAV (Krene na Duana. Advokat ih razdvoji i stoji izmeu
njih): Budalo. Svinjo. Rekao sam ti da je se kloni.
DUAN:
Dobro, ale. ta je sad to vano? Svidela mi se.
SVETISLAV:
Ona ne sme da ti se svia. Idiote! Zna li sa kim si spavao?
DUAN:
A ta, ti kao nisi?
SVETISLAV:
Umukni!
DUAN:
Neu da utim, hteo si je za sebe. Reci pred kevom istinu. Terao si me
da laem.
SVETISLAV:
Tiina!
107
DUAN:
Dobro, evo ti je. Ja sam je overio.
SVETISLAV:
Prestani!
DUAN:
I samo da zna, nije neto.
SVETISLAV:
Jebo si sestru, govnaru!

(Svetislav otima advokatu pitolj ne bi li ubio Sandru. U toj guvi,
pitolj opali i Duan pada kao pokoen. Dubravka ustaje i pokuava
da uzme tablete sa stola.)

DUBRAVKA (Polako, mumlajui):
Za sve si ti kriv. Nije moje dete krivo. Ostavi ga. Ti si kriv. Ti!

Dubravka, videvi Duana krvavog, pada pokoena sranim uda-rom.
Oboje umiru, a Svetislav prilazi Sandri pitoljom uperenim u njenom
pravcu. Najednom pitolj okrene ka sebi i ubije se.

ADVOKAT (Hladno prilazi Sandri koja je u delirijumu):
Ovo je tvoje prokletstvo!


K R A J











































109
AVANTURE BOE ZLOE
(Deja komedija)


Lica

ZORICA DOBRICA
BOA ZLOA
PERICA
VERICA
(GLAS NARATORA)



PRVA SCENA


(Scena je podeljena na tri dela: levu stranu, koja je olienje svega sto
je loe - pakla, iji je predstavnik Boa Zloa; desnu stranu, koja je
kontrastno koncipirana olienje je raja sa predstavnikom Zoricom
Dobricom. Centralni deo scene je realan prostor sa realnim likovima,
Vericom i Pericom, koji su uzrastom, ponaanjem, eljama i osobi-
nama bliski napomenutoj ciljnoj publici sto je preduslov za njihovo
poistoveivanje sa likovima i bolje razumevanje problematike pred-
stave.)

NARATOR (off):
Draga deco, draga publiko, dragi moj. Ja sam Narator. Vi mene ne
vidite, niti ete me videti za vreme ove predstave. Ali, ta da se radi.
Nisam ja kriv. Samo radim svoj posao. Elem, da ne brbljam ja mnogo,
rei u Vam ono to treba. Takorei, ta su mi dali da proitam. Mada
bih zaista voleo da igram u ovoj predstavi. Ona govori o prirodi. Ja
volim prirodu, nadam se i da je i Vi volite. Naime, ovo je ekoloka
predstava. Dakle, predstava koja e Vas upozoriti na neke stvari.
Manje-vie, UVAJTE PRIRODU. Eto, to je poruka. Ali, da ja ne
brbljam mnogo, proitau ovaj mali tekst koji su mi dali. Sa leve strane
vidite Bou Zlou. Moete misliti kakve su njegove namere, kad mu
je ime takvo. On je jedan namrgoeni probisvet i lentina. Nekada je
110
bio gusar, a poto su mu oduzeli brod zbog pog-renog parkiranja, on
je sada sam u svom dvoritu i dosadno mu je. Vidite samo kako pre-
tura po smeu. Ne znam da li oseate taj smrad koji dolazi iz njegove
bate. ta li sad smera? Ja znam, ali Vi ne znate. Zato, gledajte!

BOA ZLOA (Oko njega smee, dim, prazne flae, ostaci od hra-
ne. Postavlja limenke i utira ih kao jedanaesterac na Zoriinu str-
anu): Goool! Jedan - nula! (utira drugi put): 2:0 (I tako jo nekoliko
puta) 5:0! E, tako. Jo nisam zaboravio da igram fudbal. Niko nikada
nije mogao da daje golove kao ja. Tu sam nenadmaiv. utiraju sa
loptom, a ja mogu i sa buretom, ako hoete i sa flaom, staklenom ili
plastinom, svejedno. Nisam ja neki probira. Mogu da ih lansiram
gde ne moete da zamislite. A znate li ta najvie volim da utiram?
Lubenicu! I to dok je na zemlji, onako, jo zelena, neobrana. Raspalim
po njoj, na jednu stranu odu korube, na drugu kopice, a u gol, ono
najslae. Ja nisam fudbaler, samo volim da utiram. Nisam vie ni
gusar. Ja sam Boa Zloa. Tako me zovu. Najvie volim da utiram
kod ove Zorice Dobrice. Ba mi je zabavno da je nerviram. Ona ima
posaenu lubenicu. Stalno sadi te biljke. Dosadna je kao tesne gae.
ak joj je i ime dosadno. (Sarkastinim tonom): Zorica Dobrica. Za-
mislite? Ima skoro sve vrste cvea, drvea i ta ti ja znam. To su sve
gluposti. Ionako kad nemam ta da radim, ja joj to sve razbucam,
razvalim, poupam, poseem. A u poslednje vreme, nemam ba nita
da radim. Dosadno mi je. Niko nee sa mnom da se drui. Kao da sam
ugav. I ne moraju.

(Na desnoj strani pojavljuje Zorica Dobrica, koja nosi kofu da bi zalila
cvee. Pevuei i zalivajui, primeuje limenke u svom vrtu, koje je
poslao Zloa)

ZLOA (Publici):
ta sam vam rekao? Je l' vi vidite koliko je ona dosadna?
ZORICA DOBRICA:
ula sam te, Zloo. I ne zameram ti. Jer mislim da je tebi dosadno.
ZLOA:
(Sedne, pa se protegne) Pa, naravno, kad si me ti smorila.
ZORICA DOBRICA:
Kako sam te ja smorila? Tek sam izala u batu.
111
ZLOA:
I izala si sa tom smenom kofom.
ZORICA DOBRICA:
ta fali mojoj kofi? Sluaj, nemoj da me zavitlava. Ja ovde imam
prea posla.
ZLOA:
Misli, dosadnija posla.
ZORICA DOBRICA:
Mislim, prea posla.
ZLOA
Misli, dosadnija posla!
ZORICA DOBRICA:
Ne mislim, nego znam da imam prea posla.
ZLOA:
Misli, dosadnija posla!
ZORICA DOBRICA:
Mislim da ti nema nikakva posla, osim da mene zavitlava. Misli
kako hoe. Samo, bolje bi ti bilo da se dohvati nekog posla. Recimo,
kao ovo ja, pa da poisti to smee oko sebe.
ZLOA:
Ostavi ti moje smee na miru. Ja ba volim svoje smee. Da nisi ti
malo ljubomorna na moje smee? Meni nita ne fali.
ZORICA DOBRICA:
Osim istog vazduha i hiljadu divnih stvari koje priroda moe da ti
podari.
ZLOA:
Ne treba meni ba nikakvog vazduha. Evo sad u u tvoj inat da zapalim
cigaretu. Gde sam je ono ostavio? (Pretura po smeu)
ZORICA DOBRICA:
Gde god da si je ostavio, u tako velikom brdu smea je nee nai.
ZLOA:
Nemoj ti da vrea moje smee. Kakvo je da je, moje je. Sa njim mogu
radim mnogo zabavnih stvari, za razliku od tvog vrta.
ZORICA DOBRICA:
Dobro, dobro. Radi kako hoe. Samo nemoj da ga raznosi ovamo.
Vidim, pet limenki u mom vrtu si bacio.
ZLOA:
To ti je pet golova. Jedan za drugim.
112
ZORICA DOBRICA:
Stvarno te ne razumem. Kakve koristi ima od toga da utira smee?
Ima samo tete. iri ubre, na sve strane. Ako moda neko hoe to
da pokupi oko tebe, samo mu odmae, a meni ovamo zagauje
okolinu.
ZLOA:
Jaka ti je okolina. Sve samo zelenilo. I poneko arenilo.
ZORICA DOBRICA:
E, pa bolje je arenilo i zelenilo, nego sivilo. I molim te da vie to ne
baca kod mene.
ZLOA:
A to da ne bacam? Da nee moda da mi zabrani?
ZORICA DOBRICA:
Samo te lepo molim, jer nije dobro to to radi. Ja se trudim da napra-
vim harmoniju, a ti to naruava.
ZLOA:
Dala si mi dobru ideju. ekaj, opet u da ti utiram. Ovoga puta e ti
biti tu i branie svoju teritoriju. Neka ti to bude gol.
ZORICA DOBRICA:
Neu da se igram sa tobom te glupe igre. I nemoj da to vie radi. Ptice
e se uplaiti i vie nikad nee hteti da svrate kod mene.
ZLOA:
Kako si dosadna. Nee ni da se igra.
ZORICA DOBRICA:
To nije igra. Znam za igru - fudbal - gde se utira lopta, ali ona se igra
na travi. Dakle, na zelenilu. Ne znam ko bi igrao fudbal na deponiji i
to limenkama ili flaama, kao to si me gaao pre dva dana.
ZLOA:
Nemoj ti meni da izigrava neku pripovedaicu, zna. Ti nee da
brani, zato to si mala. Zdepasta si i nee da se bruka.
ZORICA DOBRICA:
Nemoj da me vrea. To nije lepo.
ZLOA:
Patuljko, patuljko. Na-na-na-naaaaa...
ZORICA DOBRICA:
Nije lepo


113
ZLOA:
Mala Zorica Dobrica Mini-Zorica Mini-Dobrica. Ti i tvoji pri-
jatelji ste ljudi do grudi Na-na-naaaaa.
ZORICA DOBRICA:
Nemoj tako.
ZLOA:
Kad hoe da ubere voku, prvo mora da se namrti kako bi je bolje
videla, jer si mala
ZORICA DOBRICA:
Prestani
ZLOA:
Zna ta. Dosadno mi je da se svaam sa tobom.
ZORICA DOBRICA:
Zaista takvo ponaanje nije primereno. Svakako bi se mogao baviti
korisnijim stvarima. Hajde doi da mi pomogne u ouvanju i
sreivanju ivotne sredine i na taj nain spase sebe od dosade.
Uostalom, uradie neto korisno. A posle u ti pomoi da skloni to
smee, pustimo da poraste trava i zasadimo svee. Ba bi to bila lepa
promena. A i ti bi se drastino promenio.
ZLOA:
ta to meni fali?
ZORICA DOBRICA:
Pa, vidi koliki su ti podonjaci. Obrastao si u bradu. Pantalone su ti
poderane. Kalje od dima i cigareta. A kau, mada ja to ne mogu da
osetim jer sam okruen cveem, da smrdi. Mnooogo smrdi.
ZLOA:
More, nemoj da ti sad poupam to svee, travu i kosu, usput.
ZORICA DOBRICA:
Ne vream te, ja nisam takva. Samo te upozoravam.
ZLOA:
Uopte ne smrdim.
ZORICA DOBRICA:
Ti to ne osea, jer si godinama okruen otpadcima. Svaki dan, brdo
smea je sve vee. Za koji mesec, neu moi ni da te vidim. Ha-ha-ha.
ZLOA (Sarkastino)
E, ba si smena. Evo, upikiu se od smeha.
ZORICA DOBRICA:
Ne bi ti bilo prvi put.
114
ZLOA:
Nemoj da preko noi ovo smee prebacim kod tebe.
ZORICA DOBRICA:
to se ljuti? Samo sam iskrena. Takvi treba svi da budu. Uostalom, ja
te samo savetujem.
ZLOA:
A ja tebi uporno priam kako neu da se promenim. Ti si ba uporna.
Mislim, uporno dosadna. Mada si u pravu, kada kae da smea ima
sve vie. Ipak u te posluati. Skloniu smee.
ZORICA DOBRICA:
Stvarno?
ZLOA:
Da. Ali samo polovinu. A drugu polovinu u da bacim u reku. Ba je
smeno kad ga voda nosi
ZORICA DOBRICA:
Neeee! Kako moe tako neto gnusno da ti padne na pamet. Ti si zao.
Pa iz te reke ja pijem, kupam se, zalivam cvee. To je groznooooooo.
Mogu one male ribice zbog tebe da se razbole ili ne daj Boe, umru.
ZLOA:
Nije strano. Kad sam bio gusar nekada i plovio, uvek sam bacao otpad
u reku. A onda kad bi te ribe umrle, one bi se pojavile na povrinu i
eto ruka za celu nedelju.
ZORICA DOBRICA:
Ja ovo ne mogu vie da sluam. Kako ne shvata? Ako tako nastavi,
neemo imati vode za pie, za kupanje. Neemo moi nita da sadimo,
jer e zemlja biti zagaena, pa samim tim i ostati gladni. Vazduh e
biti zagaen od dima, pa emo se guiti.
ZLOA:
Bla, bla, bla
ZORICA DOBRICA:
Moramo da uvamo ono to nam je priroda dala. Ako neemo mi, ko
e drugi?
ZLOA:
Bla, bla , bla
ZORICA DOBRICA:
Ne mogu vie da razgovaram sa tobom. Idem.


115
ZLOA:
Dobro si se setila. Ne mogu vie da te sluam! (Sebi) Odoh da se zava-
lim. Ba mi se spava.

Kraj prve scene


DRUGA SCENA


NARATOR (off):
Ba loe za poetak. Ne znam ta da Vam kaem. Rado bih sad ustao
i poupao Bou Zlou, jer je rasplakao Zoricu Dobricu, ali ne smem.
Treba da Vam proitam ovaj tekst koji su mi dali. Naime, Zorica Do-
brica ivi u ovom prelepom vrtu sa desne strane. Videli ste i uli koliko
ona voli prirodu... Eh, da je vie takvih kao to je ona teta to ivi
blizu ovog kretena. Ups! To nisam smeo da kaem. Ali, dobro Iz-
meu njih se nalazi ova livada. Tu svakog dana dolaze Perica i Verica
da se igraju. Brat i sestra. Lepo je videti ih kako se igraju. Mada, ova
livada ne izgleda ba najbolje za igru. Da li to i njima smeta? Ma, ta
imam dalje da Vam priam. Videete sami

(Perica i Verica se pribliavaju livadi. Livada prekrivena sitnim ko-
rovom.)

VERICA:
Stani, Perice, ne mogu da te stignem!
PERICA:
Neu da stanem, mora prvo da me uhvati.
VERICA:
Ako tako nastavi nikad te neu uhvatiti. Ne mogu sa ovim teretom.
PERICA:
Ba me briga. Kakva ti je to igra, ako te pustim da me uhvati?
VERICA:
Neu da se igram. Nismo se tako dogovorili. Treba da prebrojimo ove
jabuke i onda hou.
PERICA:
Pst! Nemoj da te uje! Ne pominji jabuke! ue te.
116
VERICA:
Nee nas uti. Nije nas ula kad smo brali, pa nee ni sad Ali daj da
ih podelimo. Posle emo se igrati do mraka.
PERICA:
U redu. Meni ide vie, jer sam ih ja brao, a ti si ih samo kupila.
VERICA:
Samo kupila? A ko je uvao strau? A ko je skupljao jabuke koje su
ve bile na travi?
PERICA:
A ko je pao sa jabuke, pa zamalo nogu slomio.
VERICA:
Pa ti stalno pada. Gde god nae zgodno mesto, zalepi se kao
vaka...
PERICA:
Nemoj da me nervira , ionako me noga boli.
VERICA:
Takav si, Perice. Smotan kao sajla. I zbog toga nee imati nikakve
povlastice. Ili delimo sve zajedno ili u ih baciti
PERICA:
ekaj,kako da ih baci? Pa nismo valjda dzaba brali?
VERICA:
Ja ti svoje rekoh, a ti vidi ta e
PERICA:
Uh, kako me nervira. U redu. Daj tu kesu. Samo nemoj da nas uje.
(Uzme jabuke od Verice)
VERICA:
to se plai nje? Samo ime ti kae - Zorica Dobrica - verovatno je
neka dobrica.
PERICA:
Ne plaim se.

(Sa leve strane, Boa Zloa se polako budi, primeti decu, pa ih najed-
nom uplai svojim glasnim komentarom)

ZLOA:
ta to radite!?
PERICA:
Jaaoooj! (Sakrije jabuke iza sebe)
117
VERICA:
Ne radimo nita loe, kunemo se.
ZLOA:
to ste se onda uplaili, ako ne radite nita loe? (Perica i Verica ute,
uplaeni Boinim izgledom). ujete li ta vas pitam? Hoete li da mi
odgovorite ili ete da blejite do sudnjega dana?
VERICA:
Doli smo da se malo igramo. Nadam se da ne smetamo?
ZLOA:
I doli ste ba u vreme kad ja spavam.
PERICA:
Nismo znali da se vi odmarate pored ove livade. Mi ovde esto
dolazimo, nismo vas do sad videli.
ZLOA:
Ko je tebe ta pitao? Znai, ovde dolazite da se zabavljate?
VERICA:
Pa tu i tamo.
PERICA:
Moemo i tamo, ako vama ovde smetamo.
ZLOA:
Nego, recite mi, kako vam se dopadaju jabuke?
PERICA:
Kakve jabuke?
VERICA:
Koje jabuke?
PERICA:
Da, stvarno, koje jabuke?
ZLOA:
Ajde, ajde, ne morate da se pretvarate.
PERICA:
Ali, mi zaista ne znamo o emu priate.
ZLOA:
Perica, tako bee?
PERICA:
Da, Perica.
ZLOA:
Hajde, Perice, podigni ruke gore u vis.

118
VERICA:
Neete valjda da nas hapsite?
ZLOA:
Ti, mala, da uti. Da ti sad ne bih poupao tu kosu.
PERICA:
Ona se zove Verica.
ZLOA:
Tiina!
PERICA:
U redu. Nego sam mislio, ako ve znate moje ime, lepo bi bilo da znate
i njeno.
ZLOA:
Sluaj, Perice, mani se me Verice i uradi kako sam ti rekao.
PERICA:
A to se vi nama ne biste predstavili? Mislim, ako smo se mi vama
rekli naa imena, zato i vi nama ne kaete ime...
ZLOA:
Boa Zloa.
VERICA:
Drago nam je
ZLOA:
Meni nije.
VERICA (Perici):
Kakvo zlobno ime. Boa Zloa!
PERICA:
Meni tu neto smrdi.
ZLOA:
Tiina! E, sad ste ga preterali. Sluaj me ti mali.
PERICA:
Perica.
ZLOA:
Sluaj me ta ti priam i ne prekidaj me. Glava mi puca od tebe. Uradi
kako sam rekao ili u ive da vas pojedem!
VERICA:
A ta je ono bee rekao?
PERICA:
Ja sam zaboravio.

119
ZLOA (Cikne):
Ruke gore!!! Gore ruke - sam rekao!!!

(Deca se uplae od njegovog vriska i brzo podignu ruke. Perici
ispadne kesa sa jabukama)

PERICA:
Ups, ta e ovo ovde?

(Mala pauza. Verica eli da izvue situaciju)

VERICA:
A vi ste na ove jabuke mislili?
ZLOA:
Da, na te jabuke
PERICA:
Molim vas, Boko Zloko, nemojte da nas kanjavate.
VERICA:
E, sad si ga uprskao. Pa on se zove Boa Zloa
ZLOA:
Moete li bar na minut da prestanete da brbljate. I ko vam je rekao da
moete da spustite ruke? Beremo jabuke rukama. 'Ajmo, beremo
jabuke. (Perica i Verica, podignutih ruku, skupljaju i otvaraju ake,
kao da beru jabuke.) Tako! (Zloa pokupi jabuke)

(Na desnoj strani, u svom vrtu, pojavljuje se Zorica Dobrica. Spazivi
ovo dvoje u razgovoru sa Zloom, reaguje.)

ZORICA DOBRICA:
ta to radi, Zloo?
ZLOA:
Ko je tebe ta pitao? Vrati se svojim glupim biljkama, Zorice Dobrice.
PERICA:
A to je ta Zorica Dobrica?
ZORICA DOBRICA:
Da, ja sam.
VERICA:
Kako lepo izgleda. Kao Aneo.
120
ZLOA:
Otkud ti zna kako izgleda Aneo?
ZORICA DOBRICA:
Verovatno ne izgleda kao ti.
ZLOA:
Nemoj da te gaam ovim jabukama, bolje ti je - zavei.
ZORICA DOBRICA:
Te jabuke su moje. Oni su to ubrali u mojoj bati i zato ih ostavi na
miru. Doite, deco kod mene.

(Perica i Verica, jedva doekajui, odjure kod Dobrice, samo da se
spasu od Zloe.)

ZLOA:
Zapamtie me zbog ovoga. Osvetiu ti se, kad-tad! (Ode sa scene)
ZORICA DOBRICA:
Pa, kad nema pametnija posla.
PERICA:
Hvala vam to ste nas spasli. Ne znam kako bismo se izvukli od
njega
VERICA:
Da. On je ba zao. Rekao je da e nas pojesti.
ZORICA DOBRICA:
Nemojte da brinete. Kod mene ste bezbedni.
PERICA:
Nije mi jasno, zato je odustao? Je l' se on vas plai?
ZORICA DOBRICA:
Ne plai se on mene. Naprotiv, on mene stalno napada. Naziva po-
drugljivim imenima, obasipa ubretom.
VERICA:
Kod njega je mnogo smea.
PERICA:
Osetio sam veliki smrad iz njegovog dvorita. Evo, jo me nozdrve
bole
ZORICA DOBRICA:
Da, on je takav. Velika je lentina. Smee mu uopte ne smeta.
VERICA:
Nije mi jasno, zato nas je napao, kad jabuke nisu njegove ve vae?
121
ZORICA DOBRICA:
To je zato to on nema drugog posla. Tako on mene, kad god izaem
u dvorite, napada. Ve sam se i navikla.
PERICA:
A zato je toliko zao?
ZORICA DOBRICA:
Takav nije bio oduvek. Njega je pokvarilo loe drutvo. Kao deaka,
gusari su ga uzeli i vaspitali da se tako ponaa.
VERICA:
To je ba alosno.
ZORICA DOBRICA:
Da, godinama je postajao sve gori Kad je otiao sa broda, i vratio se
ovde, nisam mogla da ga prepoznam. Sad je nepodnoljiv.
PERICA:
Zar se nije smirio kako je otiao sa broda?
ZORICA DOBRICA:
Nije. Postao je jo gori.
VERICA:
Ne razumem.
PERICA:
Ni ja.
ZORICA DOBRICA:
Sad u da vam objasnim. Zato to sve to smee utie na njega. Oko
njega je sve crno. Zaguljivo, smrdi. Voda je zagaena i kako mogu
lepe misli da mu padnu na pamet? Kakva okolina, takve su i misli.
Takvi su i ljudi. Gde vidite prljavtinu, tu ne ive dobri ljudi. Razu-
mete li?
PERICA:
Da, to sam i ja primetio.
VERICA:
A zar vi niste uticali na njega, da se promeni, da postane bolji?
ZORICA DOBRICA:
Naravno da jesam. Svakog dana. Ali nije pomoglo. Kako vreme od-
mie on postaje gori.
PERICA:
Vi ste tako dobri.
VERICA:
Izvinite to smo vam brali jabuke. Nismo mogli da izdrimo a da ih ne
122
dotaknemo.
ZORICA DOBRICA:
Ma sve je u redu. Pa te jabuke i rastu da bi se ubrale i pojele.
PERICA:
Zaista,tako mislite?
ZORICA DOBRICA:
Zato bih mislila neto drukije? Jedino vam zameram to me niste
pitali. Svako bi vas pustio.
VERICA:
Da, u pravu ste. Primite nae izvinjenje.
ZORICA DOBRICA:
Ma, u redu je. Hoete li da probate jagode iz moje bate? Ve su zrele.
PERICA:
Stvarno? Pustiete nas da beremo i jagode.
ZORICA DOBRICA:
Da, naravno. Koliko god hoete. Ajde doite. Uivajte.
VERICA:
Pa hvala vam. Idemo, Perice!
PERICA:
Hajmo!


Kraj druge scene


TREA SCENA


NARATOR (off):
Ba sam se uplaio za Pericu i Vericu, ali srea te je naila Zorica i
izbavila ih iz kandi ovog Boe Zloe. On zaista prevazilazi svaku
meru. Mada, sad mi jasno zato je on takav. uli ste i vi kad je Zorica
rekla da su na njega uticali loi momci. E, zato, bar vi nemojte nikad
da nasednete na takve prie. Znate, moda e vam neko rei, da umesto
u korpu za otpadke, papiri bacite na ulicu. Vi ga nemojte sluati. Kol-
iko god da vam pria kako je lake baciti tu, nego ii do korpe. Nadam
se da ete me posluati.
Idemo dalje. Kao i to ste videli, Zorica je povela brata i sestru u njen
123
vrt da jedu jagode. Ba lepo od nje A vi gledajte ta se dalje
deava

(Perica, Verica i Zorica sede u Zoriinom vrtu i jedu jagode.)

PERICA:
Ove jagode kao da si iz raja.
VERICA:
Ne znam kakve su tamo, ali ovde su mmmmmmmmmmm
PERICA:
Ovde je sve fantastino. Hvala vam to ste nam dozvolili da uivamo
u ovoj prirodi.
ZORICA DOBRICA:
Nema na emu, deae.
PERICA:
Polako,Verice. ta si navalila na te jagode? Ko da su ti poslednje u
ivotu.
VERICA:
Nemoj da lupa pred enom, pomislie da smo neki ludaci. (Zorici):
To je znak da mu je lepo. Kad se provodi dobro, on me zavitlava, a
kad je u frci, onda sam mu preko potrebna.
ZORICA DOBRICA:
Takvi su deaci. Ali, vano je da se vas dvoje volite. Drali ste se
zajedno kad vas je Boa napao. Nego, kad pojedete ove jagode, poka-
zau vam i reku. Moete da se kupate do mile volje.
PERICA:
A je l' imate tobogan?
VERICA:
Ne priaj gluposti. Kakav tobogan na reci?
PERICA:
Otkud znam. Samo pitam.
ZORICA DOBRICA:
Nemam, ali moete da ga napravite, ako e vama biti zanimiljivije.
VERICA:
Pustite ga. Razmaen je. Skoro je pao sa ljuljake pravo na glavu i
nee da se opameti.
PERICA:
Pao sam zato to si me ti ljuljala. Jo mi se sve vrti. Sve vidim duplo.
124
Evo Zorice, a evo i Dobrice. Ba se lie.
ZORICA DOBRICA:
Hehehehehe. Staviu ti melem na glavu. Proi e te za as.
VERICA:
Zaista ne znam kako da vam se oduimo.
ZORICA DOBRICA:
Ne morate. Mada, mogli bi ste neto da uradite za sebe.
PERICA:
Kako mislite?
ZORICA DOBRICA:
Istu ovakvu batu, moete i vi da imate. Uostalom, svakog dana
dolazite na ovu livadu da se igrate. Posmatrala sam vas nekoliko puta.
VERICA:
Ali, to je zaputena livada. Trava je visoka. Ima dosta korova.
PERICA:
Nekada je to bila lepa livada, imala je i reku. Ali je sada sve nestalo
ZORICA DOBRICA:
Ja to najbolje znam, jer sam je ja odravala.
VERICA:
Pa ta se desilo sa njom?
PERICA:
Mora da je ovaj Boa Zloa umeao prste.
ZORICA DOBRICA:
Nije imao potrebe. Zato to su drugi ljudi uradili posao mesto njega.
VERICA:
Ne razumem.
PERICA:
Ni ja.
VERICA:
Kome ide u prilog da unitava ivotnu sredinu?
PERICA:
Zar postoje takvi ljudi?
ZORICA DOBRICA:
Naravno da postoje. Takvi ste i vas dvoje.
PERICA:
taaa!?
VERICA:
Nismo mi takvi. Mi nikad ne bismo uradili nita protiv prirode.
125
ZORICA DOBRICA:
Polako. Sad u vam sve objasniti. Zato sam vas i pozvala. Kada ste
prvi put doli na ovu livadu?
PERICA:
Pre nekoliko godina.
VERICA:
Da. Naa je kola na ovoj livadi organizovala izlet i jako nam se do-
pala.
ZORICA DOBRICA:
Meutim, primetili ste da je godinama ovo mesto postajalo drugaije.
PERICA:
Da, ali ne uviam kakve to veze ima sa nama?
VERICA:
Da, mi smo jedni od hiljadu koji su ovde dolazili. Sada nam je ve
dosadilo, jer nije vie kao nekada.
ZORICA DOBRICA:
Vidite, postoje ljudi kao to je Boa Zloa, koji unitavaju prirodu
svesno. Ali, postoje ljudi koji unitavaju prirodu nesvesno.
PERICA:
Ne razumem. Kako nesvesno?
ZORICA DOBRICA:
Malopre si rekao kako je ova livada gde se vi igrate, bila lepa, imala
je i reku, je li tako?
PERICA:
Jeste, tako je.
ZORICA DOBRICA:
Znate li koliko ljudi je ovde boravilo i uivalo. Svako od njih bi pov-
remeno ostavio neko smee sa sobom.
VERICA:
Strano.
ZORICA DOBRICA:
Ba kao i vi.
PERICA:
Zato mi. Mi volimo prirodu.
ZORICA DOBRICA:
Nije dovoljno da je volite. Morate i da je uvate i negujete. I ovi ljudi
pre vas su dolazili da se uivaju u njoj,ali zato nisu pazili na nju, kao i
vi. Kad sam vas pozvala da doete kod mene, vi ste na ovoj livadi
126
ostavili kesu, u kojoj su bile jabuke. Je li tako?
VERICA:
Jeste. Tako je. Eno je.
PERICA:
Tano sam znao da sam neto zaboravio.
VERICA:
Jo si udaren u glavu, pa je normalno da zaboravi.
PERICA:
Mi smo bili uplaeni od onog Zloe. Samo smo hteli da pobegnemo
od njega. Nismo primetili od straha da je ta kesa ostala.
ZORICA DOBRICA:
Dakle, vi ste nesvesno ostavili smee?
PERICA:
Da, tano. Nismo obratili panju.
ZORICA DOBRICA:
Taj ljudski nemar unitava ovu planetu godinama. A znate li koliko je
opasna ova kesa?
PERICA:
Pa to je obina kesa.
ZORICA DOBRICA:
Nije obina. Ona je veliko zlo. Tu plastinu kesu sama priroda ne moe
da uniti 400 godina. Ona se ne raspada. Kad je baci, ona ne moe da
nestane.
PERICA:
Stvarno? A ba deluje naivno.
ZORICA DOBRICA:
Izgled ponekad prevari oveka. Ona je neunitiva. Moe samo da je
vetar oduva na drugo mesto. Recimo do reke, ume, parka. Ja se raz-
bolim kad vidim plastine kese po umama, parkovima, drveu.
VERICA:
Nismo znali da je toliko opasna.
ZORICA DOBRICA:
E, sad znate, pa je nemojte vie koristiti. Zato svi ne bi koristili plat-
nenu torbu i takvih problema ne bi bilo. Jabuke koje ste ubrali, mogli
ste da stavite u torbu, papirnu kesu.
VERICA:
Od sad koristim samo platnenu torbu. I kad idem u prodavnicu. I rei
u svojim prijateljima da to isto uine.
127
PERICA:
Takve stvari treba svi da uju. Taj podatak verovatno mnogi ne znaju.
ZORICA DOBRICA:
Vi ste jako dobra deca. Samo vas niko nije uputio na takve opasnosti.
Zato, recite svima. E, sad ono to sam htela da vam predloim.
VERICA:
ta to, Dobrice?
PERICA:
Recite nam. Ba sam pametnih stvari nauio od vas.
ZORICA DOBRICA:
Da li biste eleli da imate ovakvu batu, kao to i ja imam?
VERICA:
Naravno. Pa, ko ne bi na ovom svetu eleo ovaj raj na zemlji?
PERICA:
Boa Zloa, sigurno ne.
VERICA:
Jedino on.
ZORICA DOBRICA:
Pustite sad njega. On nije svestan koliko je priroda vana. Ja pitam vas
dvoje da li biste eleli ovakvu batu?
PERICA:
Znai, pokloniete nam ovu batu.
VERICA:
Nemoj da lupa, Perice. Mada, bih ja rado ovde ostala
ZORICA DOBRICA:
Ne, nisam mislila da vam poklanjam ovu, jer vi moete da imate istu
ovakvu, naravno ako se potrudite.
VERICA:
Hoemo, hoemo.
PERICA:
Sluamo te.
ZORICA DOBRICA:
Vi dolazite na ovu zaputenu livadu da se igrate.
VERICA:
U poslednje vreme sve ree.
ZORICA DOBRICA:
E, zato od nje ne biste napravili istu ovakvu, kakvu i ja imam

128
PERICA:
Da li to stvarno moe?
ZORICA DOBRICA:
Pa, naravno. Ako volite prirodu i elite da u njoj uivate, ona e se
rado odazvati i vratie onaj nekadanji sjaj.
VERICA:
To je odlina ideja.
ZORICA DOBRICA:
Drago mi je da vas se moj predlog svia. teta je da ova livada bude
zaputena. Bar je vi koristite.Vi ste deca iz grada, i vama sigurno fali
sveeg vazduha. Zbog automobila i fabrika. A zamislite kad ne biste
imali mesto na kojem bi se igrali ili odlazili na izlet?
PERICA:
To bi bilo strano.
ZORICA DOBRICA:
Strano je, ali nije ni daleko od istine. Zbog ljudskog nemara, to moe
ubrzo da se dogodi. Ljudi kad unite jedno mesto, ostave ga i odu da
uivaju na drugo. I tako se to stalno ponavlja.
VERICA:
Toga nismo bili svesni. Zaista elim da bar ovo mesto vrati onaj stari
sjaj.
PERICA:
Zorice Dobrice, hoete li nam pomoi u tome?
ZORICA DOBRICA:
Pa naravno. Rei u vam kako ete najbre i najefikasnije vratiti os-
meh ovoj livadi. Idemo da uzmemo sve to nam je potrebno.
PERICA:
Idemo. Jedva ekam.
VERICA:
I ja. (Odu)

Kraj tree scene






129
ETVRTA SCENA



NARATOR (off):
Uh! Ne znam za vas, ali ja sam ba pomno sluao ovo to je Zorica
Dobrica priala. Nadam se da ste i vi sluali Zoricu, a ne samo Perica
i Verica. Ona je govorila vane stvari za nae zdravlje. Mnogo toga
nisam znao, ali od sad znam. Drago mi je to su Perica i Verica odluili
da naprave sebi prostor za uivanje. Sad se i ja nosim milju da to isto
uradim. Zato u sa zadovoljstvom gledati kako e to oni uraditi.
Gledajte i vi, draga deco. ujemo se kasnije

(Zorica, Perica i Verica se nalaze da sredinjem delu, gde se nalazi
pomenuta livada. Razgledaju livadu.)

ZORICA DOBRICA:
Za poetak emo u ove vree koje smo doneli, stavljati otpadke. Pogle-
dajte ta su generacije pre vas ostavljale. Evo i one vae plastine kese.
PERICA:
Daj da je sklonimo, to pre. Da vie ne oseam griu savest.
VERICA:
Dobro da si se setio.
PERICA:
Koliko se seam, nisam je samo ja ostavio.
ZORICA DOBRICA:
Deco, nemojte se svaati. Ovaj korov utie na ponaanje i raspo-
loenje svakog oveka.
VERICA:
U pravu ste. Izvinjavamo se. elim to pre da se ovaj prostor dotera.
PERICA:
To je i moja elja.
ZORICA DOBRICA:
Razumem vas. Svako e imati svoj zadatak. Perice, ti e skupljati ot-
pad od papira. Verice, ti e skupljati otpad od plastike. A ja u
skupljati otpad od metala.
PERICA:
Zato ne bismo trpali sve u jednu vreu?
130
ZORICA DOBRICA:
Zato to ovo smee moe da se iskoristi za ponovnu prizvodnju.
PERICA:
Ne razumem.
VERICA:
Ja sam o tome negde ula.
PERICA:
Moda ako je bilo na vestima.
VERICA:
Ili sam proitala.
ZORICA DOBRICA:
Verovatno su vam u koli pominjali. Taj proces se zove recikalaa.
PERICA:
E, sad mi je poznato.
VERICA:
I meni. Uili smo to u koli.
ZORICA DOBRICA:
Dobro je to vas o tome u koli ue. Morate o tome detaljnije da znate.
Evo svakom po jedna vrea. (Kreu u sakupljenje smea i razgova-
raju).
PERICA:
Moete li malo da nam pojasnite o reciklai?
ZORICA DOBRICA:
Hou, naravno. Evo, recimo, ti skuplja papir. Ovde ima takvih stvari
kao to su stare novine, sveske, knjige, tetrapak-pakovanja, opuci od
cigareta i slino. Onda sve to stavi u vreu i baci u kontejner, na
kojem pie papir. To se kasnije reciklira, i bude isko-rieno za nove
proizvode od papira.
PERICA:
Znai, oisti prirodu i ima gotov materijal za nove prozvode od pa-
pira.
ZORICA DOBRICA:
Tano tako. Vidi kako si pametan.
PERICA (Verici):
Jesi ula ta je rekla. Da sam pametan. (Zorici): Ponovite, Dobrice.
Ponovite!
ZORICA:
Smiri se, deae.
131
VERICA:
Bolje se smiri dok nisi okliznuo na neto i vrat slomio.
ZORICA:
Jaoj. Vas dvoje ste kao Tom i Deri.
PERICA:
Ja sam Deri.
VERICA:
Budi slobodno i Tom i Deri i onaj pas ako hoe.
ZORICA:
Elem, da se vratimo reciklai. Recimo, Verica. Ona sakuplja plastiku.
Tu spada ona grozna plastina kesa, o kojoj smo priali.
VERICA:
Skloni je, Perice, ta eka? Kao da mi na glavi stoji.
PERICA:
alim sluaj. Ja skupljam papir.
VERICA:
U redu. Kese su moja dunost. Koliko sam ih samo ovde nala.
PERICA:
ta si jo nala od plastinih stvari?
VERICA:
Mnogo toga, Perice. Ali najvie ima plastinih flaa i aa, kesa.
ZORICA DOBRICA:
Da, to su ljudi ostavljali posle izleta. Nije mi jasno, kako mogu da budu
tako hladnokrvni prema svojoj deci. Oni uivaju i ostavljaju smee
koje su doneli. Ostavljaju svojoj deci da se truju
PERICA:
U pravu ste. To smee ostaje mlaima. Ako i oni tako budu postupali,
ova planeta nema budunost.
ZORICA DOBRICA:
Tako je, Perice. Ima dva poena. Priroda nam sama alje poruke, samo
to ih ljudi ne primeuju.
VERICA:
Ozonska rupa je jedna od njih.
ZORICA DOBRICA:
Tako je, Verice. Ima tri zaraena poena.
PERICA:
este klimatske promene.

132
ZORICA DOBRICA:
Naravno. Vas dvoje ste ipak svesni ovog problema.
PERICA:
A poeni? Rekao sam klimatske promene.
ZORICA:
Polako, Perice. Ja sam to samo figurativno rekla.
PERICA:
Aha, znai samo fingurtativno.
ZORICA:
Moete i drugim ljudim da skrenete panju. Jer je zdravlje svih nas u
pitanju. I onih koji dolaze posle nas. Ako se ovako nastavi, oni nee
moi uopte da uivaju u prirodi. Traie po celom svetu pijau vodu
i malo sveeg vazduha ne bi li normalno funkcionisali. Evo, ja sam
zavrila sa sakupljanjem metalnog otpada. Tu je mnogo limenki, kon-
zervi. Neverovatno.
VERICA:
Evo i ja sam zavrila.
PERICA:
I ja sam gotov. Plastike vie nema.
ZORICA DOBRICA:
Ba smo vredni. Vidi se da nam je stalo do prirode.
VERICA:
Pogledajte kako sad bolje izgleda.
PERICA:
Vidi - stvarno.
ZORICA DOBRICA:
Pa naravno.
PERICA:
A vidi kod ovog Zloe!
VERICA:
Kod njega je ve i kasno da se oisti.
ZORICA DOBRICA:
Nikad nije kasno. Tano je da je veliki nered u njegovom dvoritu.
Nema trave, cvea, drvea, vode Vie prirode nema. Ali, ako se ikad
odlui da se promeni, moe da popravi stanje.

(Boa Zloa ustaje iz gomile smea)

133
BOA ZLOA:
Heeej, ta ja to ujem!
PERICA:
Jaooj! To je on!
VERICA:
Da, to je glas Boe Zloe!
ZORICA DOBRICA:
Nemojte se plaiti,deco.
BOA ZLOA:
Sluaj me ti, Zorice Dobrice, a i vi, deurlijo plaljiva. Nikad se neu
promeniti. Nikada! Nikada!
ZORICA DOBRICA:
Zato nee? Vidi kako sad ova livada izgleda lepe. Trava se ponovo
vidi. Sad emo da zasadimo cvee i da je zalijemo
BOA ZLOA:
Nemojte da ja vas zalijem konzervama.
VERICA:
Zar bi imao srca tako neto da uini?
PERICA:
Zar nisi uo, Zoricu Dobricu ta je sve rekla?
BOA ZLOA:
Hahahahahahaah. Pa ja njene prie sluam godinama. Nauio sam ih
napamet.
VERICA:
I uopte te ne dotiu?
PERICA:
Barem malo?
BOA ZLOA:
Nimalo. Zato bi me se to ticalo? Nita mi ne fali.
ZORICA DOBRICA:
Kako ti nita ne fali? Svakim danom se dosauje Ne zna ta e
vie da ini?
BOA ZLOA:
Znam ja ta u da inim. Moda mi je ponekad dosadno. Ali, bolje
nego kao ti.
PERICA:
ta fali Zorici?

134
VERICA:
Nita njoj ne fali. Ovo je ba interesantno.
PERICA:
Jeste. A i ona izgleda tako svee i uvek je nasmejana.
VERICA:
A ti si Zloo uvek namrgoen.
BOA ZLOA:
ta si rekla? Kako se usuuje? Zar te nije strah do mene.
VERICA:
Vie nije. I rei u ti ta ti fali. Pod jedan: dosadno ti je.
BOA ZLOA:
E ba nije Mogu vas da zezam
VERICA:
Pod dva: Nema sveeg vazduha.
BOA ZLOA:
I ne treba mi.
VERICA:
Kao pod tri: nema prijatelje, jer niko ne eli da se drui sa tobom
BOA ZLOA:
Ni oni mi ne trebaju
VERICA:
Kao pod etiri Ne mogu da se setim.
PERICA:
Ako ne moe da se seti, prei na peto.
VERICA:
U pravu si. Pod broj pet: nema iste vode za pie.
BOA ZLOA:
Sad me ve nervira.
VERICA:
est: Izgleda boleljivo.
BOA ZLOA:
Izledam lepe od tebe. I prestani vie da lupa!
VERICA:
Sedam: ima podonjake kao Nijagarini vodopadi.
BOA ZLOA:
Tiina! Sad u da vam pokaem ta je vodopad. (Krene da dohvati
neto iz hrpe njegovog smea kako bi ih gaao).

135
PERICA:
Beimo! Sad e nas pogoditi nekim tupim predmetom.
VERICA:
U pravu si. Ba sam ga naljutila.

(Nastanje pravo kokanje,Verica, Perica i Zorica gledaju na koju
stranu.)

BOA ZLOA (Posee prst):
Jaaaaoooj! Maaamaaa, posekao sam se!
ZORICA DOBRICA:
Zloo, je l' ti dobro?
BOA ZLOA:
Ostavite me na miru. Ovo ste mi vi napravili. Vi ste krivi.
PERICA:
Nismo te mi terali da nas gaa.
BOA ZLOA:
Uutite dok me va govor nije potpuno razljutio
VERICA:
Ali, mi samo elimo da ti pomognemo. Posekao si se
ZORICA DOBRICA:
To moe da bude opasno.
BOA ZLOA (i dalje kuka):
Ostavite me na miru. Jaoooj. (Ode)
PERICA:
Ba je smean. Plae kao curica.
VERICA:
Pa, mora da ga je mnogo zabolelo.
ZORICA DOBRICA:
Nikad ga nisam videla ovakvog.
PERICA:
Ostavimo se njega. Kad bolje pomislim, bolje to se posekao. Ovako
bi nas oterao i ponovo zaprljao ovu livadu.
ZORICA DOBRICA:
Nemoj da si takav, Perice. Meni ga je ba ao.
PERICA:
E, pa meni nije. Dobio je ta je traio. Niko mu nije kriv.

136
VERICA:
Ostavimo se toga. Hajde da ulepamo ovaj prostor.
ZORICA DOBRICA:
U redu. Ove vree emo poneti do kontejnera! Pa kad se vratimo, po-
sadiemo cvee i potpuno urediti ovo. Videete, kako emo ga dote-
rati.
VERICA:
Jedva ekam.
PERICA:
Idemo.


Kraj etvrte scene



PETA SCENA


NARATOR (off):
Jaoj, jaoj! Taman sam se uiveo gledajui kako ova livada postaje
istija i TRAS! Pojavi se ovaj namor Zloa i pokvari ovu idilu. Ne
mogu vie da ga gledam. Tako su se lepo druili i priali zanimljive
prie. Ja, moram da budem iskren, nisam znao za reciklau. Poune
stvari pria Zorica Dobrica. Videli ste kako je ona plemenita. Godi-
nama je Boa Zloa maltretira, ali se opet istinski zabrinula za njegovo
zdravlje.
ta se dalje desilo? Kao to su i rekli, Perica,Verica i Zorica su bacili
ono smee i vratili se na livadu. Ceo dan su su sadili cvee, zalivali
travu. ak su napravili klupu i kuicu za ptice. Videete kako to sve
izgleda. Uivajte.

(Sredina scene. Perica,Verica i Zorica sede na klupi i uivaju.)

PERICA:
Neverovatno. Ovo je sad postala sasvim druga slika.
VERICA:
I ja sam zapanjena. Kako ste ovoga nisamo ranije setili?
137
ZORICA DOBRICA:
Nije vam niko skrenuo panju. Sad kad znate, recite ljudima kako
mogu da uivaju.
PERICA:
Rei u svima koje poznajem. I mami, tati, babi, dedi, tetki, tei, ujku,
ujni, striku, strini.
VERICA:
Heej, polako. Spisak ti je podugaak. Bolje je da ih pozovemo. Onda
e moi sami da se uvere.
ZORICA DOBRICA:
Naravno, pozovite ih, ali ih zamolite da ne ostavljaju smee.
PERICA:
Naravno, neemo da im kaemo. Nismo valjda ovoliki trud uloili ba-
dava.
VERICA:
Zanimljivo da nas ceo dan Boa Zloa nije maltretirao.
ZORICA DOBRICA:
To ne lii na njega. Nismo ga videli od kako se posekao.
PERICA:
ta li sad smera?
VERICA:
Gledajte! Eno, vire mu noge.
PERICA:
Vidi stvarno! Spava ispod gomile smea.
ZORICA DOBRICA:
Onda je sve u redu. Vei deo dana provodi tako.
VERICA:
A ta radi ostali deo dana?
ZORICA DOBRICA:
Zavisi ta mu padne na pamet. Uglavnom neto to e meni zaprljati
batu.
PERICA:
Ali, koliko ja primeujem, on se ne pomera.
VERICA:
Moda spava?
ZORICA DOBRICA:
Hoete da proverimo?

138
PERICA:
Nemoj, Zorice, ta ako se probudi?
VERICA:
Uplaio si se? Hahahhaaha
PERICA:
Nisam se uplaio. Brinem za vas. Zna kakav je mrgud. Mogu misliti
kakav je kad se probudi.
ZORICA DOBRICA:
Ne moramo da idemo kod njega. Ja ne bih podnela smrad.
PERICA:
U pravu si. Moemo da ga dozovemo odavde.
VERICA:
Kao to sam i mislila. Plai se, Perice. Priznaj!
PERICA:
Neu ja tebi nita da priznam. Nije me strah. Samo ne mogu da pod-
nesem smrad. Ako ima gas-masku, ja u otii.
ZORICA DOBRICA:
Polako, deice. Nemojte se svaati. Pozvaemo ga odavde. Boo!
VERICA:
Boo! Boo!
PERICA:
Boo Zloo!
SVI ZAJEDNO:
Booooooo!
ZORICA DOBRICA:
On ne mrda. Idemo tamo da mu pomognemo. Ovo mi ne izgleda do-
bro.

(Zatisne nos i krene na Boinu stranu, za njom Verica. Perica stoji)

VERICA:
Hajde, Perice, nemoj da si kukavica.
ZORICA DOBRICA:
Perice, znam da je bio grub prema nama. Ali, mislim da mu nije dobro.
I treba mu pomoi.
PERICA:
U redu kako ti kae.

139
(Dou do Boe. Sklone svo smee i vide da mu je ruka otekla.)

ZORICA DOBRICA:
Boo, je l' ti dobro?
VERICA:
Ne izgleda dobro.
PERICA:
Kakav smrad. Povratiu.
ZORICA DOBRICA:
I ja se suzdravam da ne povratim.
VERICA:
Moda mu je pozlilo od ovolikog smrada.
ZORICA DOBRICA:
Ne verujem. Ruka mu je natekla. Vidite koliko je modra.
PERICA:
Uhhh. To je od one posekotine, zbog koje je jue kukao.
VERICA:
Ruka mu se zarazila. ta da radimo?
ZORICA DOBRICA:
Moramo brzo da reagujemo. ekajte. Ja imam arobni melem, koji
sam napravila od najboljih trava. Mislim da mu moe pomoi. Evo ti,
Perice. Nanesi mu na mesto gde se posekao.
VERICA:
Daj meni, Zorice. On se verovatno plai.
PERICA:
Ne plaim se. Sad u u tvoj inat da to uradim. (Uzme melem i nanosi
na Boinu zaraenu ruku).
VERICA:
Kad malo bolje pogledam, mogu vam rei da mi ga je ao.
ZORICA DOBRICA:
Pa naravno. On nije svestan. Zato to mu je prljava i zaputena sredina
popila pamet, pa ne zna ta radi.
PERICA:
U pravu si. Meni uvek pokvari raspoloenje. Toga nisam bio svestan,
dok mi ti, Zorice, nisi skrenula panju.

(Boa Zloa poinje da bunca)

140
ZORICA DOBRICA:
Bunca, jadnik.
VERICA:
Ovaj melem zaista pomae.
ZORICA DOBRICA:
Pa, naravno.
PERICA:
Evo, pomera se.
ZORICA DOBRICA:
Nastavi, Perice. Melem je delotvoran.
BOA ZLOA:
Boli me jaoj moja ruka
VERICA:
Ne brini, Zloo, ovo je za tvoje dobro.
BOA ZLOA:
ta se desilo sa mnom?
PERICA:
Videli smo te kako lei ovde nepomino, pa smo prili da ti
pomognemo.
BOA ZLOA:
Poslednje ega se seam je da mi je ruka otekla.
ZORICA DOBRICA:
A sea li se zbog ega ti je ruka otekla?
BOA ZLOA:
Jaooj. Znam. Posekao sam se.
VERICA:
Ruka ti se inficirala od te posekotine.Verovatno si se zarazio.
BOA ZLOA:
Pa, je li to opasno?
PERICA:
Jeste opasno kad si okruen ovolikim neredom, ali smo ti stavili
melem na ranu i sad ve rana povlai.
BOA ZLOA:
To vidim. I ja se bolje oseam. Zaista ne znam ta da kaem. Hvala
vam.
PERICA:
Nema na emu.

141
BOA ZLOA:
Ima, kako nema? Vi ste me vratili u ivot. Ko zna ta bi sa mnom bilo,
da nije bilo vas.
VERICA:
Drago nam je da ti je bolje.
BOA ZLOA:
Malo me je stid da vas pogledam u oi, zbog svih onih gluposti to
sam inio
ZORICA DOBRICA:
Nisi ti kriv.
BOA ZLOA:
Jesam, Zorice. Tebi sam najvie zla naneo. Hoe li mi ikada oprostiti?
ZORICA DOBRICA:
Hou, ako se promeni.
BOA ZLOA:
Kako to misli?
PERICA:
Pa da promeni nain ivota.
BOA ZLOA:
Hou! Hou! Dosta mi je ovog smea. Zamalo nisam nastradao od
njega.
VERICA:
Zaista tako misli?
BOA ZLOA:
Naravno! Vi ste mi pomogli, a od njega nisam imao nikakve koristi.
To tek sad vidim. Nisam sluao sve ono to mi je Zorica godinama
priala.
ZORICA DOBRICA:
Sad si shvatio. Znai, nisam priala uzalud.
PERICA:
Ovo je divno.
BOA ZLOA:
Pomozite mi to pre da se otarisim ovog ubreta. Ne mogu vie da ga
gledam.
ZORICA DOBRICA:
Hahahahaha. Ko bi rekao da e ti izgovoriti neto tako? ekaj, ima
neto pre toga

142
BOA ZLOA:
ta to? Nije valjda da neete da me primite?
ZORICA DOBRICA:
Hoemo naravno i drago mi je to hoe da nam se pridrui. Ali, pre
svega toga, mora da nam obea da nee vie nikad da bude kao to
si do sad bio?
BOA ZLOA:
Obeavam.
PERICA:
Bravo, Boo Zloo.
VERICA:
ekaj, sad kad si se promenio, mora da promeni i ime. Neemo te
vie zvati Zloa.
BOA ZLOA:
U pravu ste Lepe zvui.
ZORICA DOBRICA:
E, pa hajde Zloo, da polae zakletvu koje e morati da se dri
itavog ivota.
PERICA:
Moemo li ja i Verica da polaemo?
ZORICA DOBRICA:
Naravno. Hajde svi zajedno. Evo, i ova deca e poloiti zakletvu sa
nama. Hoete li deco? Divno. Ustanite svi. Stavite ruke ovako. (Ruka
na srce). I ponavljajte za mnom: Sveano se zaklinjem da nikad neu
bacati smee van kontejnera da u uvati nau prirodu i da u
drugima govoriti da je uvaju BRAVO!
ZORICA DOBRICA:
A sad, idemo kod Boe da oistimo sve ono smee kod Boe
VERICA:
Ja idem po vree
PERICA:
A ja po cvee
BOA:
A ja bih voleo i drvee
ZORICA DOBRICA:
Bie svega, jedva ekam Idemo

K R A J
143
BIOGRAFIJA AUTORA


Semir Gici roen je 18. 12. 1989.
godine u Novom Pazaru.
Zavrio je novopazarsku Gimna-
ziju i muziku kolu "Stevan Mokra-
njac" za harmoniku. Akademiju za
pozorinu i filmsku umjetnost studirao
je u klasi Envera Petrovcija na Internac-
ionalnom univerzitetu u Novom Pazaru
i diplomirao na odseku Gluma 2012.
godine.
U svom estogodinjem radu u Regionalnom pozoritu u Novom Pa-
zaru, igrao je u predstavama: "Bogojavljenska no" Viljema ekspira, "Gos-
poa ministarka" Branislava Nuia, "Krma na drumu" Antona Pavlovia
ehova,"ovekov ivot" Leonida Andrejeva, "Otelo" Viljema ekspira,
"Simpatija i antipatija" Jovana Sterije Popovia", "Hasanaginica" Ljubomira
Simovia, i deje predstave "Pinokio", "Aladin i arobna lampa", "Mali
princ" i "Lepotica i zver".
Napisao je tri celoveernja komada i jednu deju predstavu. Ko-medija
"ta se desilo drugu Milivoju?" je njegov prvi rukopis koji je objavljen 2010.
godine, pobedivi na konkursu u Knjaevcu. Drama "Prokletstvo" je u maju
2012. godine imala svoju praizvedbu u Regionalnom pozoritu u Novom Pa-
zaru u reiji Envera Petrovcija. Trei komad ''Pazarska pria''je na repertoaru
Kulturnog centra u Novom Pazaru. Deja komedija "Avanture Boe Zloe"
od 2010 do 2014. godine je na repertoaru u u "Teatru 78" u Beogradu.
Od 2012. godine je lan Udruenja dramskih pisaca Srbije. Predsednik
je Udruenja dramskih umjetnika Aparte.
Semir je pisao kolumne za Reviju ''Sandak. Sekretar je redakcije
asopisa Bonjaka rije i lan programskog Odbora biltena Minority news.
"Pazarske prie" je njegov autorski TV serijal, iji je i voditelj. Serijal
se emitovao na TV Sandak i Regionalnoj televiziji u 38 epizoda u dve se-
zone.
Direktor je Zavoda za kulturu sandakih Bonjaka u Republici Srbiji,
koordinator za kulturu i informisanje u Glavnom uredu Bonjakog nacion-
alnog vijea i vlasnik Dramskog studija Aparte.



144
PRESS KLIPING
(PROKLETSTVO)


































Predstava Prokletstvo u reiji Envera Petrovcija na Sterijinom pozorju u Novom
Sadu 30. maja 2012. godine.
145

Predstava Prokletstvo na repertoaru Sterijinog pozorja u Novom Sadu.

AVANTURE BOE ZLOE

Predstava Avanture Boe Zloe na repertoaru Teatra 78 u Beogradu


146
Sadraj


Predgovor za dramu ta se desilo drugu Milivoju ................... 5
ta se desilo drugu Milivoju ........................................................ 9
Predgovor za dramu Prokletstvo ............................................ 61
Prokletstvo ................................................................................. 63
Deja komedija Avanture Boe Zloe ................................. 109

Biografija autora ...................................................................... 143

Press kliping (Drama Prokletstvo) ....................................... 144


























147






Objavljivanje ove knjige pomoglo je





















148




_______________________________________

CIP -
,

821.163.41-2
821.163.41-93-2
821.163.41.09-2 .

, , 1989-
Drame / Semir Gici. - Mladenovac :
#Drutvo za afirmaciju kulture #Presing, 2014
(Beograd : Instant). - 146 str. : autorova
slika ; 21 cm

Tira 100. - Str. 5-8: ekajui ivot :
predgovor / Dragana Bokovi. - Str. 61-62:
Prokletstvo : predgovor / Nikola Stepi. -
Biografija autora: str. 143. - Sadraj s
nasl. str: ta se desilo drugu Milivoju ;
Prokletstvo ; Avanture Boe Zloe.

ISBN 978-86-6341-034-3

a) , (1989-) -
COBISS.SR-ID 205317900
________________________________________