Radna Prava Zena U Srbiji

Beogradski centar za ljudska prava
Radna prava
ena u Srbiji
Jovana Zori Nevena Dii Nenad
Petkovi
2008
Jovana Zori, Nevena Dii, Nenad Petkovi
RADNA PRAVA !NA "
#RB$J$
Jovana Zori, Nevena Dii, Nenad Petkovi
RADNA PRAVA !NA " #RB$J$
Izdava
Beogradska %&, Beograd, 'el()a*+ ,-../ 0-1 %021, 0&&
3.2. e45ail6 7 g ce n t a r87 g ce n t a r +o r g+ r s9
:: : +7 g ce n t a r +o r g+ r s
Za izdavaa
dr Vojin Di5itrijevi
Recenzent
dr Zorica ;r<evi,
za5enica Za<titnika gra=ana za rodnu ravnopravnost
Urednik
Jovana Zori
Korektor
Jasna Ali7egovi
$#BN >3141?432-24.-14-
Priprema i tampa
Dosije studio, Beograd
Tira
3--
Jovana Zori
Nevena Dii
Nenad Petkovi
RADNA
PRAVA !NA
" #RB$J$
Beograd, 2--1
@ra5atiki izrazi upotre7ljeni u ovoj pu7likaciji za
oznaavanje Aenskog ili 5u<kog pola podrazu5evaju o7a pola+
$zdavanje ove pu7likacije o5oguio je "nited Nations Develop5ent
Bund )or Co5en ,"N$B!;/
#tavovi i 5i<ljenja izneta u ovoj pu7likaciji pripadaju iskljuivo
autori5a i autorka5a, te se ne 5ogu s5atrati stavovi5a "N$B!;4
a, "jedinjeniD Nacija, niti pridruAeniD organizacija+
%
#ADRAJ
Predgovor + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + +
3
.+ Radna prava Aena u praksi+ + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + +
>
2+ Diskri5inacija Aena u radni5 odnosi5a + + + + + + + + + + + +
.&
2+.+ Poja5 i osnovni o7lici diskri5inacije Aena u
radni5 odnosi5a + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + +
.&
2+2+ Rodna ravnopravnost i radni odnosi u
pravni5 propisi5a + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + +
.? a/ Jednaka naknada za o7avljanje poslova
jednake vrednosti+ + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + +
2%
7/ Pose7na za<tita trudnica i 5ajki + + + + + + + + + + + + + +
2? c/ E;o7ingF i seksualno zlostavljanje + + + + + + + + + + + +
23
0+ Gda7rane presude do5aiD sudova + + + + + + + + + + + + + + + + +
0.
0+.+ Presuda Gp<tinskog suda u "Aicu + + + + + + + + + + + + + + +
02
0+2+ Presuda Gp<tinskog suda u Jagodini + + + + + + + + + + + + +
0?
0+0+ Presuda Gp<tinskog suda u Beeju+ + + + + + + + + + + + + + +
01
%
&+ Pregled oda7raniD zakonskiD odred7i + + + + + + + + + + + + + + +
&0
%+ Pregled najvaAnijiD rati)ikovaniD konvencija + + + + + + + + + %1
3
PR!D@GVGR
Duga tradicija neravnopravnog postupanja pre5a 5u<4
karci5a i Aena5a u vezi sa rado5 uslovila je potre7u za
sveo7u4 Dvatni5 regulisanje5 dru<tveniD odnosa u cilju
izjednaavanja njiDovog poloAaja+ Prava Aena toko5
dvadesetog veka u7rzano se razvijaju i njiDov poloAaj se sve
vi<e unapre=uje+ ;e=uti5, i danas Aene i5aju niAe plate od
5u<karaca, 5anje su zastupljene na rukovodei5 5esti5a, teAe
pronalaze posao i duAe ostaju ne4 zaposlene, a esto su
stavljene pred dile5u iz5e=u roditeljstva ili karijere+
Ho<a ekono5ska situacija, ratovi, nedovoljna podr<ka od
strane drAave i dru<tva, neodgovarajua aktivnost sindikata, kao
i 5nogi drugi )aktori, na prvo5 5estu nee)ikasno sprovo=enje
zakona od strane drAavniD organa na pri5er, inspekcije rada,
doprineli su to5e da se Aene u vre5enu tranzicije, uspostavlja4
nja trAi<ne ekono5ije i te<ke utak5ice na trAi<tu rada ne sna4
=u dovoljno do7ro+ Gsi5 oviD pro7le5a, istraAivanje percepcije
Aena o za<titi njiDoviD prava i pravnoj osnovi za za<titu Aena na
radni5 5esti5a u #r7iji6 ERadna prava i diskri5inacija I upo4
znatost i stavovi Aena u #r7ijiF koje je sproveo Beogradski
cen4 tar za ljudska prava u saradnji s agencijo5 #trategic
;arketing ukazalo je i na nedovoljnu upoznatost Aena sa
svoji5 pravi5a, <to dovodi do zakljuka da je jedan od kljuniD
koraka u 7olje5 ostvarivanju radniD prava Aena edukacija i
njiDovo osnaAivanje, ali i jaanje drAavniD institucija koje su
garanti oviD prava+ Re4 zultati istraAivanja dostupni su na
internet stranici Beogradskog centra za ljudska prava,
posveenoj te5i radniD prava Aena+ Gsi5 izve<taja o
sprovedeno5 statistiko5 istraAivanju na istoj
1
Radna prava ena u Srbiji
stranici 5ogu se pronai izve<taj o pred5eti5a iz ove o7lasti
pred sudovi5a #r7ije, izve<taji 5edija o ovi5 pitanji5a, rele4
vantni do5ai i 5e=unarodni pravni izvori+
Jilj projekta, i ove pu7likacije, jeste da ukaAe na potre7u
po<tovanja i vee za<tite prava Aena na radu i da kroz pregled i
ko5entare do5aiD i 5e=unarodniD standarda, i prikaz oda7ra4
niD presuda do5aiD sudova olak<a postupanje pri za<titi oviD
prava+
Beogradski centar za ljudska prava duguje zaDvalnost
"N$B!;4u, koji je o5oguio ostvarivanje itavog
projekta+ Beograd, dece57ar 2--1+
>
.+ RADNA PRAVA !NA " PRAK#$
" novije vre5e poloAaj Aena na radno5 5estu se u5no4
go5e popravio, najvi<e zaDvaljujui 5e=unarodno5
angaA5anu na uspostavljanju s5ernica i o7aveza koje su
drAave duAne da po<tuju radi unapre=enja za<tite Aena+
Pose7no znaajni doku5enti usvojeni su na etvrtoj spe4
cijalnoj sesiji "jedinjeniD nacija o pravi5a Aena, .>>?+ godine+
Pekin<ka deklaracija a pose7no Plat)or5a za akciju
.
usvojena
uz ovu deklaraciju veo5a je vaAna jer drAave potpisivanje5
pre4 uzi5aju i o7avezu dono<enja nacionalnog plana za
po7olj<anje poloAaja+ Plat)or5a za akciju sadrAi dvanaest
taaka u koji5a reguli<e kljune o7lasti za za<titu AenskiD
prava+ Jilj oviD doku4 5enata je o7ez7e=ivanje punog
ostvarivanja ljudskiD prava Aena kao nedeljivog i sastavnog
dela sviD ljudskiD prava i slo7oda+ !)ikasna i5ple5entacija
ljudskiD prava Aena iz Pekin<ke dekla4 racije i drugiD
5e=unarodniD standarda o koji5a e u pu7lika4 ciji 7iti rei
neopDodna je za po7olj<anje poloAaja Aena u #r7iji+
$ pored velikiD pro5ena i uspeDa na zakonodavno5 nivou
,usvajanje 5nogiD konvencija, lanstvo u #avetu !vrope,
dono4 <enje Zakona o radu 2--%+ godine, potpisivanje
kolektivnog ugo4 vora o radu/ Aena5a u #r7iji je poslednje dve
decenije 7ilo vrlo te<ko da svoja radna prava i ostvare+ 'e<koe
sa koji5a se one sreu toko5 svog radnog veka su raznolike i
te<ke+ !kono5ska
. " vre5e usvajanja doku5enata .>>?+ godine #R Jugoslavija nije 7ila
la4 nica "jedinjeniD nacija ali su 2--2+ godine izjavo5 5inistra
inostraniD poslova #r7ije i Jrne @ore priDvaene sve 5e=unarodne
.-
o7aveze nastale u to5 periodu ukljuujui Pekin<ku deklaraciju i
Plat)or5u za akciju+
Radna prava ena u
Srbiji
..
tranzicija je Aena5a u #r7iji donela 5nogo pro5ena, naAalost
te pro5ene su uglavno5 7ile na gore+ " #r7iji je nezaposlenost
Aena u porastu u odnosu na nezaposlenost 5u<karaca+ Pre5a
podaci5a Zavoda za statistiku, u okviru aktivnog stanovni<tva
zaposleniD Aena i5a 02L dok 5u<karaca i5a &>+0L+
2
#ve vi<e Aena radi u najsla7ije plaeni5 privredni5
grana4 5a i usluAni5 delatnosti5a, uz rast jaza iz5e=u
plaenog rada 5u<karaca i Aena+ Nedovoljna plaenost Aena je
vi<e izraAena u prosveti, zdravstvu i socijalno5 osiguranju, gde
su Aene zaposlene u veliko5 7roju+ Razlike u plati su se
poslednjiD godina pro<irile na sve kategorije zaposlenosti+
$straAivanje Beogradskog centra za ljudska prava pokazuje da
>-L Aena 5isli da 5u<karci lak<e do7i4 jaju posao, a ?0L veruje
da 5u<karci zara=uju vi<e nego Aene+
0
" naroito nepovoljnoj situaciji su 5ajke s deco5, a Aene
se vi<e nego 5u<karci suoavaju i sa starosno5 diskri5inaci4
jo5+ Poslodavci iz7egavaju da zapo<ljavaju Aene koje i5aju
vi<e od &- godina, te one, nakon gu7itka pretDodnog radnog
5esta, skoro da ne5aju <ansu da na=u novo zaposlenje+ #
o7ziro5 da u veini sluajeva ne ispunjavaju uslove za
penzionisanje, ostaju 7ez redovniD liniD pri5anja+ " ovakvoj
egzistencijalnoj nesi4 gurnosti je veliki 7roj Aena+
Prisutna je i )e5inizacija siro5a<tva, ispod linije siro5a<4
tva nalazi se %2+.L Aena dok je 5u<karaca &3+>L+ #vaka trea
zaposlena Aena strepi od gu7itka posla, a najvi<e strepe zaposle4
ne u privatni5 )ir5a5a &3L+
&
;noge Aene rade 7ez ugovora o
radu, 7ez plaenog radnog staAa i doprinosa za penzijsko, soci4
jalno i zdravstveno osiguranje, 7ez prava na odsustvo na radu i
plaen godi<nji od5or i 7ez ikakve za<tite na radu+
!kono5ski poloAaj Aena odre=uje i injenica da je znatno
vi<e Aena radnica nego Aena poslodavaca+ Naj5anje je dva puta
2 Repu7liki zavod za statistiku, ene i mukarci u Srbiji, Beograd, 2--1+
0 Ibid.
& Ibid.
. Radna prava ena u
prak!i
.2
vi<e 5u<karaca poslodavaca nego Aena poslodavaca+ Podaci za
2--3+ godinu pokazuju da na .-- 5u<karaca poslodavaca
dolazi
%- Aena+
%
Veo5a 5ali procenat Aena s5atra da se sindikati oz7iljno
7ave pravi5a i poloAaje5 radnika, a naj5anje, sa5o ..L, da se
sindikati oz7iljno i posveeno 7ave poloAaje5 Aena i za<tito5
njiDoviD prava+ Nisko poverenje u sindikate oigledno je i iz i4
njenice da je sa5o .0L Aena navelo da 7i se o7ratilo sindikatu u
sluaju uzne5iravanja na poslu, a jo< 5anje, 1L, u sluaju
sek4 sualnog uzne5iravanja na poslu+
?
Mest vid diskri5inacije Aena je nepriznavanje i nevredno4
vanje njiDovog rada u dovoljnoj 5eri+ " #r7iji je veo5a izra4
Aen tzv+ e)ekat Estaklenog pla)onaF, gde Aene vide 5ogunosti
za unapre=enje, ali iD od tog cilja deli naizgled nevidljiva
7arijera ,stakleni pla)on/+
3
Na 5esti5a donosioca odluka u
periodu od
2---+ do 2--?+ uvek je 5anje od 2-L ili 2-L Aena, iako na sto
diplo5iraniD 5u<karaca diplo5ira .?? Aena+
1
Jo< jedan poka4
zatelj koliko se sa5e Aene oseaju diskri5inisano jeste rezultat
na<eg istraAivanja koji pokazuje da %0L Aena veruje da je njiDov
)iziki izgled 7itan priliko5 zapo<ljavanja, dok sa5o >L
veruje da je )iziki izgled 5u<karca 7itan+
>
G7razac pre5a ko5 su Aene vi<e zastupljene na niAi5
nego na vi<i5 pozicija5a u dru<tvu ve je prepoznatljiv+
Razli4 ka iz5e=u prava koja Aene )or5alno i5aju i njiDovog
stvarnog
% Ibid.
? Ibid.
3 !)ekat Estaklenog pla)onaF se koristi od raniD N1-4iD godina, i odnosi se
na situacije u koji5a je napredovanje zaposleniD u organizaciji one5o4
gueno uprkos njiDovi5 kvali)ikacija5a z7og diskri5inacije naje<e na
osnovu pola, ali i rase, invaliditeta, itd+
1 Repu7liki zavod za statistiku, ene i mukarci u Srbiji, Beograd, 2--1+
. Radna prava ena u
prak!i
.0
> $straAivanje javnog 5njenja Radna prava i di!kriminacija " upoznato!t
i !tavovi ena u Srbiji.
Radna prava ena u
Srbiji
.&
uticaja na politika i dru<tvena de<avanja po pravilu je velika+
ene su 5nogo 5anje zastupljene i na visoki5 5enadAerski5
)unkcija5a+ Mesto 7roj zaposleniD Aena u ko5panija5a i veli4
ki5 preduzei5a zadovoljava standarde, ali u su<tini Aene su
5nogo re=e na poziciji donosilaca odluka+ Preduzea i drAav4
ne ustanove pri zapo<ljavanju pre)eriraju 5u<karce, <to
navode i u oglasi5a+ ene pored toga esto 7ivaju iskljuene
iz iz7ora priliko5 zaposlenja i unapre=enja z7og svog 7ranog
stanja ili z7og starosti, 7ez o7zira <to struno<u zadovoljavaju
sve uslove+ #a5i5 ti5 prisiljene su da priDvataju 5anje
atraktivne i lo<ije plaene poslove, ili ak 5oraju da pristaju na
ugovore u koji5a stoje protivzakoniti uslovi, na pri5er Eda
nee ostati trudneF+
'ako=e uloga Aena u politici je esto 5arginalizovana+
;ediji i dru<tvo su 5anje osetljivi na Aenska pitanja i
dostignu4 a politiarki+ ene se ne percipiraju kao ravnopravni
politiki akteri i 5ediji i dalje ne razvijaju svest o
ravnopravnosti Aena i 5u<karaca+ Gne su re=e zastupljene u
5ediji5a, a i ako su za4 stupljene esto govore o EAenski5
te5a5aF kao <to su6 socijalna za<tita, deiji dodatak,
ravnopravnost polova+
PoloAaj 5u<karaca i Aena, iako jednak pred zakono5, nije
jo< uvek ravnopravan u dru<tvu+ Jednakost u pravi5a, ne ga4
rantuju auto5atski i ravnopravan poloAaj+ Po7olj<anje poloAaja
Aena nije sa5o pitanje zakonodavne re)or5e, ve sveo7uDvatne
pro5ene odnosa dru<tva i drAave pre5a Aena5a+ $pak, legisla4
tivna re)or5a predstavlja osnov 7ez kog je ne5ogue
unaprediti ostvarivanje prava Aena u praksi+ #r7ija jo< uvek nije
usvojila op4 <ti zakon o za7rani diskri5inacije iako njegov
nacrt postoji ve nekoliko godina+ "svajanje op<teg zakona
protiv diskri5inacije je jedna od prviD o7aveza na<e ze5lje u
procesu pridruAivanja !vropskoj uniji, a ostvarivanje, u <to
veoj 5eri, radniD prava Aena predstavlja svakako 7itan korak
na to5 putu+
Radna prava ena u
Srbiji
.%
Na<e dru<tvo 7i tre7alo da teAi po<tovanju vrednosti koje
u !vropskoj uniji vladaju, kao <to su6 vladavina prava,
po<tovanje
. Radna prava ena u
prak!i
.?
ljudskiD prava i za7rana diskri5inacije, koja o7uDvata i za7ranu
diskri5inacije na osnovu pola u vezi sa zapo<ljavanje5+
're7a i5ati na u5u da je jo< Ri5ski5 ugovoro5 od
.>%3+ godine progla<en princip jednakiD zarada za 5u<karce i
Aene+ Na te5elju oviD principa !vropska unija je usvojila vi<e
doku5enata koji osiguravaju ravnopravno postupanje pre5a
razliiti5 polovi5a u skoro svi5 dru<tveni5 odnosi5a+ Gsni4
vaki5 ugovori5a i direktiva5a !vropske unije na5ee se
drAa4 va5a o7aveza stvaranja ravnopravniD uslova za Aene i
5u<karce u pristupu zapo<ljavanju, jednakiD uslova rada,
jednake naknade za rad iste vrednosti, socijalna i zdravstvena
za<tita i garantuje se pravo na odsustvo z7og roditeljskiD
duAnosti+
Pose7an znaaj za razvoj visokiD standarda rodne rav4
nopravnosti u vezi sa zapo<ljavanje5 u !" su i5ale presude
!vropskog suda pravde, koji iako nije sud koji se prvenstveno
7avi za<tito5 ljudskiD prava, u svojoj praksi stalno istie
o7ave4 zu po<tovanja za7rane diskri5inacije, kao jednog od
osnovniD ljudskiD prava, i to kako u javnoj tako i privatnoj
s)eri+
Nada5o se da ce #r7ija u naj7liAoj 7udunosti uspe<no
zavr<iti put evropskiD integracija i da e jedan od prviD kora4
ka na to5 putu 7iti ostvarivanje pune rodne ravnopravnosti u
praksi i da e Aene 7iti aktivni uesnici i nosioci re)or5i+
.3
2+ D$#KR$;$NAJ$JA !NA " RADN$; GDNG#$;A
2+.+ Poja5 i osnovni o7lici diskri5inacije
Aena u radni5 odnosi5a
Princip ravnopravnosti i za7rane diskri5inacije je od su4
<tinske vaAnosti kako u 5e=unarodno5 tako i u do5ae5 pra4
vu+
Diskri5inacija predstavlja nedopu<teno pravljenje razlike
ili nejednako postupanje )izikog ili pravnog lica pre5a
pojedin4 cu ili grupi ljudi z7og nekog linog svojstva, kao <to je
pol+ Kod direktne diskri5inacije nije neopDodno da postoji
5otiv ili na4 5era, ve je dovoljno da su proizvedeni e)ekti
diskri5inatorni+
Za7rana posredne diskri5inacije prekr<ena je kada se
oso7e koje se nalaze u 7itno razliito5 poloAaju tretiraju na
isti nain+ Gna se javlja kao posledica na prvi pogled neutralne
odred7e, postupka ili kriteriju5a koji se pri5enjuje
podjednako na 5u<karce i Aene, ali je njen rezultat
)avorizovanje jedne grupe u odnosu na drugu+
Pravljenje razlike iz5e=u 5u<karaca i Aena ne predstav4
lja uvek sa5o po se7i diskri5inaciju, ve se diskri5inatorni5
s5atra sa5o ono razlikovanje koje ne5a razu5no opravdanje
s o7ziro5 na cilj i posledice postupka ili kod koga ne postoji
sraz5era iz5e=u upotre7ljeniD sredstava i cilja koji se Aeli po4
stii ,nae#o proporciona#no!ti$+ 'ako odre=eni postupci ili
pro4 pisi koji stavljaju Aene u drugaiji poloAaj u odnosu na
5u<kar4 ce ,npr+ potre7an 7roj godina radnog staAa za sticanje
prava na penziju/ i5aju svoje opravdanje u postojanju odre=ene
socijalne uloge koja je i5anentna Aeni, ali ne i 5u<karcu+
.1
;e=uti5, esto
%. &i!kriminacija ena u radnim
odno!ima
.>
dolazi do zloupotre7e oviD stanja pa se diskri5inacija pre5a
Ae4 na5a javlja u svo5 pravo5 o7liku 7ilo direktno ili
posredno+
#iste5atska diskri5inacija je posledica raznorodniD )ak4
tora i prakse institucija koji zajedno dovode do diskri5inacije
neke od za<tieniD grupa+ #iste5atska diskri5inacija Aena u rad4
ni5 odnosi5a 5oAe 7iti posledica priDvaene prakse priliko5
iz7ora kandidata, u procesu zapo<ljavanja ili unapre=enja, ak i
ukoliko nije postojala diskri5inatorna na5era+ "koliko ustalje4
ni postupci, naje<e poslodavaca, neproporcionalno poga=aju
Aene na negativan nain, to je znak da takva praksa 5oAe do4
vesti do siste5atske diskri5inacije ili jo< verovatnije da ona
ve postoji+ #iste5atska diskri5inacija postojala 7i ukoliko
postoji razlika u nivou zarade iz5e=u stalno zaposleniD i oniD
koji isti posao o7avljaju na odre=eno vre5e, <to sa5o po se7i
ne 5ora 7iti diskri5inatorno+ ;e=uti5, ako u stvari veina
zaposleniD na odre=eno vre5e ine Aene, onda se radi o praksi
koja za po4 sledicu i5a diskri5inaciju+
.-
#lina je situacija u
kojoj su Aene ili 5u<karci predo5inantno zastupljeni u
o7avljanju nekiD po4 slova, npr+ Aene u prosveti, ili ak kako
neki tvrde nesraz5erno vei 7roj Aena na sudijski5 )unkcija5a
u neki5 5esti5a u #r7i4 ji naspra5 do5inacije 5u<karaca u
advokaturi+
Pre5a evropski5 standardi5a sudovi 7i tre7alo da usta4
nove kriteriju5e na osnovu kojiD e utvr=ivati da li postoji in4
direktna diskri5inacija+ Na pri5er, priliko5 raz5atranja 5era
koje poslodavac pri5enjuju priliko5 iz7ora kandidata, sudovi
tre7a da utvrde da li te 5ere u 7itno povoljniji poloAaj stavlja4
ju Aene ili 5u<karceO 'o sud 5oAe uraditi tako <to e uporediti
statistike o to5e koliko 5u<karaca i koliko Aena ispunjava po4
stavljene uslove+ #udovi prito5 5oraju voditi rauna o to5e
da li su statistike dovoljno pouzdane, npr+ u s5islu 7roja
ispitanika i sl+ Ako je odgovor na postavljeno pitanje
potvrdan, onda se
odno!ima
2-
.- #lino vidi '. P. 'enkin! v. Kin(!(ate )td, JJ!J, .>1.+
Radna prava ena u
Srbiji
2.
radi o diskri5inaciji, osi5 ukoliko poslodavac dokaAe da je re
o inioci5a koji nisu uslovljeni polo5 kandidata+
..
Princip ravnopravnog postupanja pre5a 5u<karci5a i
Aena5a u radni5 odnosi5a odnosi se prvenstveno na jedna4
kost zarada za o7avljanje poslova jednake vrednosti, na pristup
zaposlenju, usavr<avanju, kao i ravnopravnu 5ogunost za na4
predovanje i jednake uslove rada+
2+2+ Rodna ravnopravnost i radni odnosi
u pravni5 propisi5a
*e+unarodni dokumenti
#r7ija je potpisnica "niverzalne deklaracije o ljudski5
pravi5a,
.2
i o7avezuju je svi akti "jedinjeniD nacija koji ine
te5elj za<tite ljudskiD prava u svetu i koji prokla5uju ravno4
pravnost kao jedno od osnovniD naela u za<titi ljudskiD prava,
na prvo5 5estu ;e=unarodni pakt o gra=anski5 i politiki5
pravi5a,
.0
i ;e=unarodni pakt o ekono5ski5, socijalni5 i kul4
turni5 pravi5a+
.&
Pri5etne razlike u tret5anu Aena u odnosu
na 5u<karce, koje su se javljale uprkos naelno
prokla5ovanoj jednakosti, uslovile su potre7u da se odrede
pose7ne nor5e za za<titu Aena, kao grupe izloAene
neravnopravno5 tret5anu+ 'o je dovelo do usvajanja
Konvencije o eli5inaciji sviD o7lika dis4 kri5inacije pre5a
Aena5a,
.%
najznaajnijeg doku5enta u o7lasti
.. #lino vidi u J4.?3(>3, !JR $4?20 R V #ecretarP o) #tate )or !5ploP5ent,
.>>>+
.2 "svojena i progla<ena rezolucijo5 @eneralne #kup<tine "N .>&1+ godi4
ne+ Jeo tekst vidi u *e+unarodno javno pravo, zbirka dokumenata,
Beo4 gradski centar za ljuska prava, 2--%+
.0 S#. #i!t S-R' .*e+unarodni u(ovori$, 7r+ 3(3.+
.& S#. #i!t S-R' .*e+unarodni u(ovori$, 7r+ 3(3.+
.% S#. #i!t S-R' .*e+unarodni u(ovori$, 7r+ ..(1.+
odno!ima
22
za<tite prava Aena+ " njoj je osu=ena diskri5inacija Aena u svi5
njeni5 o7lici5a, a delovi ove Konvencije pose7no se odnose
na za<titu Aena priliko5 zapo<ljavanja i na radno5 5estu+
.?
Na 5e=unarodno5 planu u o7lati za<tite radniD prava
najznaajnija je ;e=unarodnu organizacija rada ,;GR/, najsta4
rija specijalizovana agencija "jedinjeniD nacija+ Gna pro5ovi<e
socijalnu pravdu i <titi 5e=unarodno priznata ljudska i radnika
prava+ ;GR je usvojio niz konvencija koje se odnose na
unapre4 =enje i za<titu radniD prava Aena i veina oviD
konvencija o7ave4 zuje i #r7iju+ Pose7nu vaAnost i5aju
Konvencija 7roj .-- o jed4 nakosti nagra=ivanja 5u<ke i Aenske
radne snage za rad jednake vrednosti i Konvencija 7roj ... koja
se odnosi na diskri5inaciju u pogledu zapo<ljavanja i
zani5anja, kao i novija Konvencija 7roj .10 o za<titi
5aterinstva+
.3
Pod okrilje5 najvee i najznaajnije organizacije za
za<titu ljudskiD prava je u !vropi, #aveta !vrope
.1
usvojeno je
5no<tvo 5e=unarodniD ugovora, od kojiD su za razvoj ljudskiD
prava, pa i ljudskiD prava Aena pose7no znaajni !vropska
konvencija za za<titu ljudskiD prava i osnovniD slo7oda
.>
i
!vropska socijalna povelja+
2-
!vropska socijalna povelja
zajedno sa Dodatni5 pro4
.? Konvencijo5 je osnovan Ko5itet za ukidanje diskri5inacije Aena koji
sa4 vetuje drAave potpisnice u sprovo=enju Konvencije i raz5atra njiDove
izve4 <taje u vezi sa napretko5 u njenoj pri5eni+ Bakultativni5
protokolo5 uz Konvenciju pro<irene su nadleAnosti Ko5iteta za nadzor
nad pri5eno5 Konvencije, tako da je sada u 5ogunosti da pri5a
pojedinane predstav4 ke Aena ili grupa Aena u vezi povredo5 prava
progla<eniD Konvencijo5+
.3 Histu rati)ikovaniD konvencija ;GR4a vidi na str+ %1I%>+
.1 #r7ija je lanica #aveta !vrope od 2--0+ godine+
.> S#. #i!t S/0 .*e+unarodni u(ovori$, 7r+ >(-0. !vropsko5
konvencijo5 uspostavljen je !vropski sud za ljudska prava+ Gvaj sud ne
predstavlja instancu iznad do5aiD sudova ali je nadleAan da pri5a
individualne zaDteve od strane pojedinaca ili grupa gra=ana i da odlui
da li je u kon4 kretno5 sluaju do<lo do povrede nekog od zaja5eniD
odno!ima
20
prava+
2- #r7ija je potpisala !vropsku socijalnu povelju 22+ 5arta 2--%+ godine,
ali je jo< uvek nije rati)ikovala+
Radna prava ena u
Srbiji
2&
tokolo5
2.
od .>11+ godine ja5i osnovna prava radnika, izriito
za7ranjuje diskri5inaciju na radu i u vezi sa zapo<ljavanje5 i
garantuje pravo na jednaku naknadu za rad iste vrednosti, za<ti4
tu 5aterinstva, zdravstvenu i socijalnu za<titu+
" s5islu za<tite radniD prava Aena na regionalno5 nivou
od naroitog znaaja je i Protokol 7r+ .2
22
uz !vropsku
konven4 cija za za<titu ljudskiD prava i osnovniD slo7oda koji5
se uvodi op<ta za7rana diskri5inacije+ !vropsko5 konvencijo5
diskri4 5inacija je 7ila za7ranjena i pre stupanja na snagu ovog
Proto4 kola, ali se odnosila sa5o na uAivanje prava
garantovaniD Kon4 vencijo5+
20
Njo5 su o7uDvaena u su<tini
gra=anska i politika prava, ali kako 5noga od tiD prava i5aju
i5plikacije socijalne i ekono5ske prirode, !vropski sud za
ljudska prava je tu5ae4 nje5 pro<irio s)eru Konvencije i na
druga prava, 5e=u nji5a i pravo na rad+
2&
#tupanje na snagu
Protokola .2 pruAa 5ogu4 nost #udu da ustanovi postojanje
diskri5inacije po 7ilo ko5 osnovu, u odnosu na uAivanje
svakog prava predvi=enog zako4 ni5a drAava potpisnica, 7ez
o7zira na to da li je ono predvi=eno
2. #r7ija je Dodatni protokol uz !vropsku socijalnu povelju iz .>11+
godine potpisala 22+ 5arta 2--%+ godine, ali ga jo< uvek nije
rati)ikovala+
22 Protokol je stupio na snagu .+ aprila 2--%+ godine, a #r7ija ga je rati)iko4
vala 0+ 5arta 2--&+
20 #ud je ipak pronalazio nain da sankcioni<e diskri5inaciju u vezi s
neki5 aspekti5a prava na rad i pre stupanja na snagu Protokola 7r+ .2+
Vidi npr+ presude u sluajevi5a6 T1#immeno! v. 0reece ,predstavka 7r+
0&0?>(>3, iz 2---/, )u!tin(2Prean and 3eckett v. UK ,predstavke 7r+
0.&.3(>? i
02033(>?, iz .>>>/, Sidabra! and &iauta! v. )it1uania ,predstavke 7r+
%%&1-(-- i %>00-(--, iz 2--&/, prevodi oviD presuda dostupni su na sajtu
Beogradskog centra za ljudska prava+
2& Vidi 4ire5 protiv Ir!ke, predstavka 7roj6 ?21>(30 iz .>3>+ $nteresantno je
da je #ud raz5atrao pruAanje indirektne za<tite pravu na rad <iroki5
tu5a4 enje5 prava na privatan Aivot I l+ 1, prava na pravino su=enje
I l+ ?, slo7ode izraAavanja I l+ .-+ Vidi npr+ presude u sluajevi5
Radna prava ena u
Srbiji
2%
6iemietz v. 0er2 man5 ,predstavka 7r+ .03.-(11 iz .>>2/, 7o(t v.
0erman5 ,predstavka 7r+
.31%.(>., iz .>>?/, Pe##e(rin v. -rance ,predstavka 7r+ 21%&.(>%, iz .>>>/+
odno!ima
2?
Konvencijo5 ili ne+ Protokolo5 je pose7no nagla<ena
o7aveza javniD vlasti da se suzdrAavaju od diskri5inacije+
" praksi #uda za sada ne5a pose7no vaAniD presuda kada
su u pitanju prava Aena u vezi sa radni5 pravi5a,
2%
s ti5 <to
tre4 7a i5ati na u5u da veina ze5alja potpisnica iz Estare
!vropeF nije rati)ikovala Protokol 7r+ .2+ ;e=uti5, iz toga ne
tre7a izvui zakljuak da su Aene u ti5 ze5lja5a u lo<ije5
poloAaju kada je u pitanju za<tita njiDoviD prava u vezi s
rado5+ Naprotiv, radi se o ze5lja5a lanica5a !vropske unije
koje su u nadleAnosti !vropskog suda pravde koji je u svojoj
7ogatoj praksi razvio veo5a visoke standarde rodne
ravnopravnosti u vezi s rado5+ #a5i5 ti5, ovaj Protokol je jo<
znaajniji instru5ent u tranzici4 oni5 ze5lja5a van !", kao
<to je #r7ija+
Da 7i se <to jednostavnije i e)ikasnije <titila prava Aena,
pri5eno5 kako nacionalnog tako i 5e=unarodnog zakonodav4
stva ,konvencije "jedinjeniD nacija i ;GR4a, #aveta !vrope,
kao i 7ilateralni ugovori/, tre7a znati da je 5e=unarodno pra4
vo deo unutra<njeg pravnog poretka i da 5e=unarodna pravila
zauzi5aju svoje 5esto u DijerarDiji do5aeg pravnog siste5a i
nalaze se iznad zakona+ Pre5a "stavu Repu7like #r7ije
op<tepri4 Dvaena pravila 5e=unarodnog prava i potvr=eni
5e=unarodni ugovori sastavni su deo unutra<njeg pravnog
poretka i tre7a iD neposredno pri5enjivati+
"stav Repu7like #r7ije
2?
u lanu .? propisuje6
op<tepriDvaena pravila 5e=unarodnog prava i potvr4
=eni 5e=unarodni ugovori su sastavni deo jedinstve4
nog pravnog poretka Repu7like #r7ije9
2% Konvencijo5 je u lanu & propisana za7rana prinudnog rada, u to5 s5i4
slu vidi presudu u sluaju za7rana prinudnog rada I l+ &+ Si#iadin v.
-ran2 ce ,predstavka 7r+ 300.?(-. iz 2--%/+
2? S#. (#a!nik RS, 7r+ 10(-?+
Radna prava ena u
Srbiji
23
op<tepriDvaena pravila 5e=unarodnog prava i
potvr4 =eni 5e=unarodni ugovori neposredno se
pri5enjuju9
da potvr=eni 5e=unarodni ugovori 5oraju 7iti u skla4
du s "stavo5+
Re<enje iz poslednje take ovog lana "stava otvara
pita4 nje ocene ustavnosti 5e=unarodnog ugovora koji 7i
#r7ija pot4 pisala i rati)ikovala+ Pre5a vaAei5 nor5a5a
5e=unarodnog prava, drAava se ne 5oAe pozvati na odred7e
svog unutra<njeg prava da 7i opravdala neizvr<avanje ugovora
,l+ 23 3eke kon2 vencije o u(ovornom pravu, ija je #r7ija
strana ugovornica/+ 'o 7i u praksi znailo da nakon rati)ikacije
nije vi<e 5ogue ne iz4 vr<avati 5e=unarodni ugovor+ "koliko
7i se to dogodilo, #r7ija 7i do<la u situaciju ili da raskine
5e=unarodni ugovor koji je ve zakljuila, ili da 5enja "stav,
<to 5oAe 7iti ko5plikovan po4 duDvat+ Z7og toga je 5nogo
racionalnije re<enje da se predvidi ocena ustavnosti ugovora
pred "stavni5 sudo5, pre njegove rati)ikacije, slina
proceduri predvi=enoj za ocenu ustavnosti za4 kona pre
njegovog stupanja na snagu+
U!tav
"stav #r7ije nedvos5isleno prokla5uje jednakost polova
tako <to propisuje da drAava ja5i ravnopravnost Aena i 5u<ka4
raca i razvija politiku jednakiD 5ogunosti+
23
"stavo5
21
je za7ranjena kako posredna, tako i neposred4
na diskri5inacija po 7ilo ko5 osnovu, a naroito po osnovu
rase, pola,
2>
nacionalne pripadnosti, dru<tvenog porekla, ro=e4
nja, veroispovesti, politikog ili drugog uverenja, i5ovnog sta4
nja, kulture, jezika, starosti i psiDikog ili )izikog invaliditeta+
23 Mlan .%+
21 Mlan 2.+
Radna prava ena u
Srbiji
21
2> Autori naglasili+
odno!ima
" svakodnevno5 Aivotu Aene esto trpe vi<estruku dis4
kri5inaciju I po vi<e osnova istovre5eno, na pri5er na osnovu
7ranog statusa, seksualne orijentacije, trudnoe, invaliditeta,
kulture, rase, vere, jezika, etnike pripadnosti itd+
"stav izriito za7ranjuje prinudni rad
0-
i nagla<ava da
se seksualno ili ekono5sko iskori<avanje lica koje je u
nepovolj4 no5 poloAaju s5atra prinudni5 rado5+ # o7ziro5
na injeni4 cu da su Aene, a naroito siro5a<ne, pose7no
ranjive u pogledu ekono5ske eksploatacije i diskri5inacije na
radu ova odred7a je vrlo vaAna za Aa<titu njiDoviD prava+
"stav garantuje pravo na rad i pravo na slo7odan iz7or
zani5anja, propisuje da svako i5a pravo na pravine i
povoljne uslove rada+ 'ako=e, zaja5en je pristup svi5 radni5
5esti5a pod jednaki5 uslovi5a,
0.
kao i pravo zaposlenog na
pravinu nadoknadu+
02
"stavna odred7a o pravu na rad ne predvi=a neposred4
no neku 5eru za eli5inisanje diskri5inacije Aena u o7lasti za4
po<ljavanja kako 7i i5 o7ez7edila ista prava na osnovu ravno4
pravnosti sa 5u<karci5a, ali 7i sve odred7e "stava, ali i
zakona tre7alo tu5aiti u svetlu op<te ustavne odred7e o
za7rani dis4 kri5inacije+
Zakon o radu
"stavne odred7e o ravnopravnosti 5u<karaca i Aena su
precizirane u Zakonu o zapo<ljavanju i osiguranju za sluaj ne4
zaposlenosti,
00
Zakonu o radu,
0&
Zakonu o 7ez7ednosti i zdrav4
lju na radu+
0%
0- Mlan 2?+
0. Mlan %0+
02 Mlan ?-+
00 S#. (#a!nik RS, 7r+ 3.(2--0+
0& S#. (#a!nik R#, 7r+ 2&(2--%+
0% S#. (#a!nik RS, 7r+ .-.(2--%+
Radna prava ena u
Srbiji
Zakono5 o radu za7ranjeno je na 7ilo koji nain stav4
ljanje u nepovoljniji poloAaj oso7a koje traAe zaposlenje, kao i
zaposleniD, s o7ziro5 na pol+
0?
Gvaj zakon sadrAi pose7no po4
glavlje sa antidiskri5inacioni5 nor5a5a koji5a se na op<ti
nain za7ranjuje diskri5inacija zaposleniD lica kao i lica koja
traAe zaposlenje, pose7no navodi sluajeve u koji5a se
naje<e javlja diskri5inacija u radni5 odnosi5a, i predvi=a
5ogunost uvo=enja a)ir5ativne akcije+
03
" s5islu ovog zakona neposredna diskri5inacija pred4
stavlja svako postupanje uzrokovano neki5 od osnova nave4
deniD u ovo5 zakonu koji5 se lice koje traAi zaposlenje, kao i
zaposleni, stavlja u nepovoljniji poloAaj u odnosu na druga lica
u istoj ili slinoj situaciji+
Posredna diskri5inacija postoji kada odre=ena naizgled
neutralna odred7a, kriteriju5 ili praksa stavlja ili 7i stavila u
ne4 povoljniji poloAaj u odnosu na druga lica I lice koje traAi
zapo4 slenje, kao i zaposlenog, z7og odre=enog svojstva,
statusa, opre4 deljenja ili uverenja navedeniD u ZGR+
Diskri5inacija je za7ranjena priliko5 propisivanja uslo4
va za zapo<ljavanje i iz7ora kandidata za o7avljanje odre=enog
posla, propisivanja uslova rada, kao i u vezi s drugi5 pravi5a
koja proistiu iz radnog odnosa+ Dalje, za7ranjena je i diskri5i4
nacija u o7razovanju, osposo7ljavanju i usavr<avanje i
priliko5 napredovanja na poslu, kao i diskri5inatorno
postupanje prili4 ko5 otkaza ugovora o radu+ #ve odred7e
ugovora o radu koji5a se utvr=uje diskri5inacija su ni<tave+ "
navedeni5 sluajevi5a diskri5inacije lice koje traAi
zaposlenje, kao i zaposleni, 5oAe da pokrene pred nadleAni5
sudo5 postupak za naknadu <tete, u skladu sa zakono5+
0? Mlanovi .1 i .>+
03 Mlanovi .1I20+
odno!ima
8!ta#i zakoni
Pri5ena naela ravnopravne dostupnosti, postupanja,
zati5 naela za7rane diskri5inacije u zapo<ljavanju
01
i naela
nepristrasnosti o7ez7e=ena je Zakono5 o zapo<ljavanju i osigu4
ranju za sluaj nezaposlenosti+
0>
Po<tovanje oviD naela 7i tre4
7alo da o7ez7edi licu koje traAi zaposlenje dostupnost poslova
priliko5 zapo<ljavanja pod jednaki5 uslovi5a i jednakost u
postupku zapo<ljavanja, nezavisno od 7ilo koje okolnosti koja
5oAe 7iti osnov diskri5inacije, odnosno nejednakog postupa4
nja pre5a pojedinci5a 5e=u koji5a postoje razlike koje nisu u
)unkciji izvr<avanja poslova radnog 5esta+
Jo< jedna 7itna odred7a koja se odnosi na za7ranu diskri4
5inacije nalazi se u Zakonu o 7ez7ednosti i zdravlju na radu i
njo5 se za7ranjuje kori<enje podataka prikupljeniD po osnovu
lekarskiD pregleda zaposleniD u svrDu diskri5inacije zaposle4
niD+
&-
Po ovo5 zakonu lini podaci prikupljeni u vezi sa lekar4
ski5 pregledi5a zaposlenog poverljive su prirode i pod nadzo4
ro5 su sluA7e 5edicine rada, koja vr<i te preglede, a izve<taj o
lekarsko5 pregledu zaposlenog dostavlja se poslodavcu na
nain koji5 se ne naru<ava princip poverljivosti liniD
podataka+ Gva odred7a 5oAe 7iti pose7no znaajna u za<titi
Aena od nekiD ka4 rakteristiniD o7lika za7ranjenog pona<anja
kao <to je na pri5er diskri5inacija priliko5 napredovanja z7og
porodinog stanja+
Krivini zakonik
&.
za7ranjuje svesno kr<enje propisa i
protivpravno uskraivanje ili ograniavanje prava gra=ana na
slo7odno zapo<ljavanje na teritoriji #r7ije pod jednaki5
uslovi4 5a+ Pre5a Krivino5 zakoniku svi o7lici
diskri5inacije pred4
01 Mlan 3+
0> Mlan >+
odno!ima
&- Mlan &2+
&. S#. (#a!nik RS, 7r+ 1%(-%, 11(-% i -3(-%+
Radna prava ena u
Srbiji
stavljaju krivino delo,
&2
kaAnjiva je i diskri5inacija u upotre7i
jezika i pis5a,
&0
kao i nano<enje velikog 7ola ili te<ke patnje iz
po7ude zasnovane na 7ilo kakvo5 o7liku diskri5inacije+
Krivi4 ni5 zakoniko5 su tako=e propisana krivina dela
protiv prava po osnovu rada6
&&
povreda prava po osnovu rada i
prava iz soci4 jalnog osiguranja,
&%
povreda prava pri
zapo<ljavanju i za vre5e nezaposlenosti,
&?
povreda prava na
upravljanje,
&3
povreda prava na <trajk,
&1
zloupotre7a prava na
<trajk,
&>
zloupotre7a prava iz socijalnog osiguranja,
%-
nepreduzi5anje 5era za<tite na radu+
%.
" #r7iji je uticaj Aena u politici daleko vidljiviji posle
dono4 <enja Zakona o iz7oru narodniD poslanika, koji5 se
reguli<e 7roj Aena na iz7orni5 lista5a+ Gvaj zakon propisuje da
na iz7ornoj listi 5e=u svaka etiri kandidata po redosledu na listi
5ora 7iti po jedan kandidat I pripadnik onog pola koji je 5anje
zastupljen na listi, a ukupno na iz7ornoj listi 5ora 7iti naj5anje
0-L kandidata 5anje zastupljenog pola na listi+ "koliko lista ne
ispunjava ove uslove s5atrae se da sadrAi nedostatke za
progla<enje iz7orne li4 ste, i ukoliko iD predlaga ne ukloni
Repu7lika iz7orna ko5isija od7ie progla<enje iz7orne liste+
%2
Ne postoje, 5e=uti5, 5eDaniz4 5i koji5a 7i se o7ez7edilo da
Aene podjednako 7udu zastupljene na najvi<i5 politiki5
poloAaji5a u vladi, 5inistarstvi5a, diplo4 5atski5 i
konzularni5 predstavni<tvi5a itd+
&2 Mlan 013+
&0 Mlanovi .21 i .2>+
&& @lava QV$+
&% Mlan .?0+
&? Mlan .?&+
&3 Mlan .?%+
&1 Mlan .??+
&> Mlan .?3+
%- Mlan .?1+
%. Mlan .?>+
Radna prava ena u
Srbiji
%2 Mlan &-a+
odno!ima
a/ Jednaka naknada za o7avljanje poslova jednake vrednosti
Diskri5inacija Aena na radno5 5estu esto se ispoljava
kroz davanje nejednake naknade Aena5a u odnosu na 5u<karce
za o7avljanje poslova jednake vrednosti+ Pod rado5 iste vred4
nosti podrazu5eva se rad za koji se zaDteva isti stepen strune
spre5e, ista radna sposo7nost, odgovornost i )iziki i intelektu4
alni rad+ ;e=unarodna organizacija rada je .>%.+ godine usvo4
jila Konvenciju 7roj .-- o jednakosti pri nagra=ivanju 5u<ke i
Aenske radne snage za rad jednake vrednosti kojo5 je
propisana za7rana svakog o7lika diskri5inacije na osnovu
pola priliko5 odre=ivanje naknade za rad od strane
poslodavca i o7avezu dr4 Aava da uspostave ovakav siste5
pute5 zakona ili kolektivniD ugovora+
Pitanje jednake naknade za o7avljanje poslova iste vred4
nosti pose7no tre7a pos5atrati u vezi sa siste5atsko5 diskri4
5inacijo5+ Nai5e, postavlja se pitanje visine plata za o7avlja4
nje nekog konkretnog posla, koji do5inantno o7avljaju Aene u
pore=enja sa visino5 plata za o7avljanje nekog drugog posla
jednake vrednosti koji daleko e<e o7avljaju 5u<karci+ 'ako,
u sluajevi5a kada ne postoji transparentna struktura u
plaanju zaposleniD klasi)ikovana po rodu ili kada na to
ukazuju raspo4 loAivi statistiki podaci, teret dokazivanja
tre7alo 7i da pre=e na poslodavca, koji onda 5ora da jasno
pokaAe da razlike u plati nisu uzrokovane polno5
diskri5inacijo5+
%0
'eret dokazivanja 7i tre7alo na isti nain
da pre=e na poslodavca u sluajevi5a kada statistike pokazuju
oiglednu razliku u iznosi5a plata za dva razliita posla koji
i5aju istu vrednost, ako jedan od njiD veliko5 veino5
o7avljaju Aene, a drugi 5u<karci, jer u to5 slu4 aju 5oAe5o
pretpostaviti da postoji diskri5inacija+
%&
%0 #lino vidi Jase .->(11 Dan)oss !JR 0.>>, .>1>+
%& #lino vidi J4.23(>2 9nderb5 v. -renc1a5 :ea#t1 4ut1orit5 !JR $4%%0%,
.>>0+
Radna prava ena u
Srbiji
Postojanje <iroko rasprostranjene siste5atske nejednako4
sti, i velikog 7roja pro)esija rezervisaniD sa5o za 5u<karce ili
sa5o za Aene, znatno doprinosi nere<avanju pro7le5a davanja
nejednake nadoknade 5u<karci5a i Aena5a, ali sa5i5 ti5 uti4
e i na produ7ljivanje pro7le5a ekono5ske zavisnosti Aena u
dru<tvu, <to dalje za posledicu i5a razvitak drugiD o7lika dis4
kri5inacije Aena+
Zakon o radu
$ako "stav ukazuje sa5o na Epravinu naknadu za radF i
ne sadrAi izriitu odred7u o jednakoj nagradi za rad iste vred4
nosti, ova odred7a sadrAana je u Zakonu o radu+
%%
Zakono5 o
radu zaposleni5a se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad
iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca Zakon o radu pod
rado5 iste vrednosti podrazu5eva rad za koji se zaDteva isti
ste4 pen strune spre5e, ista radna sposo7nost, odgovornost i
)iziki i intelektualni rad+
%?
Gdluka poslodavca ili sporazu5
sa zapo4 sleni5 koji nije u skladu sa ovi5 odred7a5a je ni<tav+
" sluaju povrede ovog prava zaposleni i5a pravo na naknadu
<tete+
7/ Pose7na za<tita trudnica i 5ajki
Pose7nu paAnju pre5a trudnica5a i 5ajka5a ;GR je
posvetila pute5 usvajanja Konvencije 7roj .10 o za<titi
5aterin4 stva, 2---+ godine+ Gva Konvencija u stvari
predstavlja reviziju prve Konvencije za za<titu 5aterinstva,
usvojene davne .>.>+ godine+ Njo5 se pruAa pose7na za<tita
Aena5a koje se nalaze u stanju trudnoe ili i5aju decu a u vezi
sa zapo<ljavanje5, zdrav4 stveno5 za<tito5 na radno5
5estu, odsustvo5 z7og 7olesti dece ili iz potre7e za 7rigo5 o
nji5a i pose7ni5 uslovi5a rada za 5ajke koje doje decu+
%% Mlan .-&+
%? Mlan .-&, stav 0+
odno!ima
Zakon o radu
"stav #r7ije o7ez7e=uje pose7nu za<titu porodici, 5aj4
ka5a i sa5oDrani5 roditelji5a+
%3
Gvo ustavno naelo 7liAe
je regulisano Zakono5 o radu, koji nagla<ava za<titu Aena za
vre5e trudnoe, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi
nege deteta i pose7ne nege deteta+ Poslodavac je duAan da
zapo4 slenoj Aena za vre5e trudnoe o7ez7edi da radi na
poslovi5a koji, po nalazu nadleAnog zdravstvenog organa, nisu
<tetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta kao poslovi koji
zaDtevaju podi4 zanje tereta ili na koji5a postoji <tetno zraenje
ili izloAenost ek4 stre5ni5 te5peratura5a i vi7racija5a+
%1
Poslodavac 5oAe da izvr<i preraspodelu radnog vre5ena
zaposlenoj Aeni za vre5e trudnoe sa5o uz pisanu saglasnost
zaposlenog, zaposlena Aena i5a pravo na odsustvo sa rada
z7og trudnoe i poro=aja kao i odsustvo sa rada radi nege
deteta, u ukupno5 trajanju od 0?% dana+ Za vre5e
porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta
zaposlena Aena, odnosno otac deteta, i5a pravo na naknadu
zarade, u skladu sa zakono5+
Zaposlene trudnice uAivaju pose7nu za<titu, ali se
njiDovo stanje ne s5e koristiti kao izgovor za diskri5inaciju, i
dodatni )inansijski teret koji 7i poslodavac 5orao da snosi z7og
toga <to je Aena trudna i nee 5oi da o7avlja posao toko5
trudnoe nije opravdanje za od7ijanje zaposlenja+
%>
c/ E;o7ingF i seksualno zlostavljanje
Pored diskri5inacije Aene se esto suoavaju sa razni5
o7lici5a uzne5iravanja i zlostavljanja na radno5 5estu+
'akvi postupci od strane nadre=eniD ili od drugiD zaposleniD
pred4
%3 Mlan ??+
%1 Mlan .10+
%> #lino vidi J0-3(>1 Si#ke2Krain *a1#bur( v. #and *eck#enbur(2
odno!ima
7orpom2 men+
Radna prava ena u
Srbiji
stavljaju 5o7ing ili seksualno zlostavljanje+ ;o7ing na
radno5 5estu ;GR odre=uje kao uvredljivo pona<anje koje se
5ani)e4 stuje kao osvetolju7ivi, surovi, zlona5erni ili
poniAavajui poku4 <aji da se sa7otira jedan ili grupa
zaposleniD+
" 5o7ing spadaju stalne negativne pri5ed7e ili kritike,
koje izoluju neku oso7u u socijalno5 pogledu, kao i kancelarij4
ski traevi ili <irenje razliitiD in)or5acija+ Jedna od
najpotpuni4 jiD de)inicija 5o7inga navedena je u novo5
)rancusko5 zakonu o 5o7ingu, a glasi6 E;o7ing je psiDiko
5altretiranje koje se po4 navlja pute5 akcija koji5a je cilj ili
posledica degradacija uslova za rad, koje 5ogu uzrokovati
napad i naneti <tetu ljudski5 pra4 vi5a i ljudsko5
dostojanstvu, na<tetiti )iziko5 ili 5entalno5 zdravlju ili
ugroziti Artvinu pro)esionalnu 7udunostF+
#u<tina je da 5o7ing predstavlja siste5atsko
zlostavljanje na poslu, koje ne 5ora 7iti na osnovu pola, ali
koje i5a veo5a lo<e posledice po zdravlje zaposlenog lica i po
radni uinak uop4 <te+ ;o7ing nije nova pojava u na<e5
dru<tvu, ali su zaposleni u #r7iji sve vi<e svesni toga <ta je to
<to predstavlja ovakvo za7ra4 njeno pona<anje i da postoji
potre7a za za<tito5 od njega+
?-
?- #luA7a 7iktimo#oko( drutva Srbije " in;o i podrka rtvama je u
2--3+ godini pri5ila ukupno 01& poziva od strane 2.& oso7a ,.%- Aena
i ?& 5u<karaca/+ " ..3 sluajeva #luA7i su se o7raale oso7e Aalei se na
psi4 Diko nasilje na radno5 5estu ,5o7ing/, )iziko nasilje, seksualno
nasi4 lje na radno5 5estu, sva tri o7lika nasilja zajedno i druge o7like
nasilja+ Najvei5 delo5, odnosno u .-1 sluajeva nasilja na radno5
5estu ,31 Aena i 0- 5u<karaca/ oso7e su se javljale Aalei se na
5o7ing od strane nadre=eniD, podre=eniD ili kolega+ " seda5
sluajeva ,? Aena i . 5u<4 karac/ #luA7i su se o7raale oso7e koje su
7ile )iziki ugroAene na rad4 no5 5estu, dok su se u dva sluaja
javljale oso7e Aenskog pola Aalei se na seksualno nasilje na radno5
5estu+ Biziko nasilje je u etiri sluaja 7ilo praeno psiDiki5
nasilje5+ ene Artve seksualnog nasilja su trpele i psiDiko nasilje, dok
je jedna Aena uz seksualno i psiDiko nasilje 7ila i )iziki ugroAavana na
Radna prava ena u
Srbiji
radno5 5estu+
" podjednako5 7roju sluajeva oso7e su 7ile vikti5izirane od strane po4
slodavaca, kolega i podre=eniD+ Nasilnici su u 2% sluajeva 7ili
5u<kog,
odno!ima
#eksualno uzne5iravanje predstavlja jo< jedan slini
o7lik za7ranjenog pona<anja koje se esto doga=a na radno5
5estu odnosno seksualno uzne5iravanje se de)ini<e kao
neAeljeno ver7alno, never7alno ili )iziko postupanje
seksualne prirode koje se javlja sa cilje5 ili i5a za posledicu
povredu dostojan4 stva oso7e, naroito ako stvara neugodno,
neprijateljsko, poni4 Aavajue, degradirajue ili ugroAavajue
okruAenje+
?.
Na pri5er, z7og pretnje seksualni5 napado5 ili
zlostavljanje5 Aene 7i radi line 7ez7ednosti 5ogle da
oklevaju kada je u pitanju priDva4 tanje poslova koji
podrazu5evaju noni rad, a ista situacija za 5u<karce u praksi
ne 7i predstavljala znaajan )aktor+ $5ajui u vidu veliku
nezaposlenost i teAak ekono5ski poloAaj u #r7iji 5oAe5o
za5isliti da Aene priDvataju takve poslove, 7ez o7zira na
veliku uzne5irenost koji isti izazivaju kod njiD <to 5oAe i5a4 ti
velike posledice+ "koliko do=e do 5aterijalizacije oviD straDo4
va, u situacija5a kada Artve seksualniD napada nisu spre5ne da
reaguju i traAe za<titu sopstvenog integriteta i sopstveniD prava,
posledice 7i svakako 7ile jo< vee+
" #r7iji ne postoji pose7an zakon koji za7ranjuje 5o4
7ing
?2
ili seksualno uzne5iravanje, ali postoje drugi zakoni koji
se 5ogu pri5eniti u ovi5 sluajevi5a+ 'o su Krivini zakon,
Zakon o radu ,u poglavlju o diskri5inaciji/, Zakon o 7ez7edno4
sti i zdravlju na radu ,jer je poslodavac duAan da o7ez7edi 7ez4
7edne i zdrave uslove za rad, a uslovi za rad se ne 5ogu
tu5aiti usko, ve su to i radna at5os)era i 5e=uljudski
odnosi/+
a u 2& sluaja Aenskog pola+ " ostali5 sluajevi5a oso7e su 7ile vikti4
5izirane od nasilnika i 5u<kog i Aenskog pola ili #luA7a nije
raspolagala podaci5a o polu nasilnika+ Vi<e o radu #luA7e u 2--3+
godini u6 Kova4 evi4Hepojevi, ;+, Radakovi, D+ ,2--1/ 4na#iza
rada S#ube u %<<=. (odini, 'e5ida, str+ 1.I.-.+
?. Direktiva !" 2--2(30(!J+
?2 Predlog zakona o spreavanju zlostavljanja na radu trenutno se nalazi u
odno!ima
)azi javne rasprave+
Radna prava ena u
Srbiji
Pre5a Krivino5 zakoniku, za osnovni o7lik ovog kri4
vinog dela koji je predvi=en kao zlostavljanje drugog na nain
koji5 se vre=a njegovo dostojanstvo, predvi=ena je kazna do
jedne godine zatvora+ Ako ovo krivino delo izvr<i sluA7eno lice
u sluA7i kaznie se zatvoro5 od tri 5eseca do tri godine+ Ko
pri5eno5 sile, pretnje ili na drugi nedozvoljeni nain drugo4
5e nanese te<ki 7ol i te<ke patnje, kaznie se zatvoro5 od <est
5eseci do pet godina, ako ovo krivino delo izvr<i sluA7eno
lice toko5 vr<enja sluA7e kaznie se zatvoro5 od jedne do
osa5 go4 dina+
?0
Zakon o radu za7ranjuje uzne5iravanje i seksualno uzne4
5iravanje a ove postupke odre=uje kao nepoAeljna pona<anja,
u s)eri polnog Aivota ili ne, koja vre=aju dostojanstvo lica koje
traAi zaposlenje ili zaposleniD i koja izazivaju straD ili stvaraju
neprijateljsko, poniAavajue ili uvredljivo okruAenje+
?&
Dono<enje zakona koji 7i de)inisao i kaAnjavao 5o7ing
jako je vaAno, da 7i olak<alo postupanje priliko5 traAenja za<ti4
te+ Pored kazni koje ovaj zakon tre7a da sadrAi, vaAno je i pre4
cizno odrediti <ta sve 5o7ing podrazu5eva+ Pored de)inisanja
postupka u sluajevi5a 5o7inga usvajanje zakona 7i podstaklo
i 5noge Artve da se odlue da potraAe sudsku za<titu+
?0 Mlan .03+
?& Mlan 2.+
0+ GDABRAN! PR!#"D! DG;AR$S #"DGVA
$ako je op<ta ocena da trenutna zakonska re<enja u ovoj
o7lasti u velikoj 5eri odgovaraju 5e=unarodni5 standardi5a,
kao i da postoje odgovarajui zakonski 5eDaniz5i koji 7i 5ogli
da se koriste u sluajevi5a povreda radniD prava Aena u #r7iji,
ona se veo5a te<ko koriste u praksi+ Radi potpune za<tite
nedostaju neki zakoni koji se nalaze u postupku izrade ili
usvajanja, ali ono <to je zaista potre7no je potpuna pri5ena
pravniD propisa koji o7avezuju na<u ze5lju, kako od strane
sudova i drugiD drAavniD organa, tako i od oniD koji5a su
prava ugroAena, 7ez 7ojazni da e i5ati negativne posledice
z7og toga <to su traAili za<titu+
Kao <to su pokazali rezultati na<eg istraAivanja, 7roj slu4
ajeva u koji5a Aene traAe za<titu radniD prava pred do5ai5
sudovi5a u velikoj je disproporciji sa percepcijo5 gra=anki #r4
7ije o stvarno5 7roju kr<enja oviD prva u praksi+
?%
Beogradski
centar za ljudska prava koristei Zakon za pristup in)or5acija4
5a od javnog znaaja o7ratio se na adresu .0- sudova u #r7iji
sa zaDtevo5 za uvid u postupanje oviD sudova u pred5eti5a
koji se odnose na povredu radniD prava+
??
Do7ili s5o .-2
odgovo4 ra, koji su pokazali da ak pred %1 sudova ne5a
postupaka+ Po lanovi5a .1I2. Zakona o radu, pokrenuto je
.2, a ?2 postupka po Krivino5 zakoniku+
?3
Analiza do7ijeniD
odgovora pokazala
?% $straAivanje javnog 5njenja6 ERadna prava i diskri5inacija I upoznatost
i stavovi Aena u #r7ijiF+
?? ZaDtev je 7io ogranien na ispitivanje povreda sledeiD zakonskiD lano4
va6 .1I2. Zakona o radu, .?0I.?> i .21 Krivinog zakonika+
?3 Mlan .?0 KZ I %? postupaka, lan .?% KZ I 2 postupka, lan .?3 KZ I
2 postupka, lan .?1 KZ I 2 postupka+
Radna prava ena u
Srbiji
je da su Aene traAile za<titu svojiD prava pred sudovi5a u 0%
sluajeva+
$ako za ovo postoji 5no<tvo razloga, s5atra5o da su po4
red straDa od gu7itka posla i trajne ili veo5a duge ne5oguno4
sti za nalaAenje novog zaposlenja, odluujui razlozi nedovoljno
poznavanje svojiD zakono5 garantovaniD prava, visoki
tro<kovi postupka i nepostojanje dru<tveniD 5eDaniza5a koji
7i spreili vikti5izaciju uesnica oviD postupaka+ Prito5 se
5ora i5ati u vidu da navedeni uzroci najteAe i naje<e
poga=aju Aene koje se nalaze u najugroAenije5 poloAaju ,npr+
Aene niAeg stepena o7ra4 zovanja, Aene pogo=ene siro5a<tvo5,
Aene nezaposlene toko5 duAeg vre5enskog perioda, Aene
nekvali)ikovane za o7avljanje poslova za koji5a postoji
potre7a na trAi<tu, Aene sa invalidite4 to5/+
Praksa na<iD sudova 7eleAi i pri5ere do7rog postupanja
u sluajevi5a kada su Aene koji5a su povre=ena prava s5ogle
snage da potraAe sudsku za<titu+ #a na5ero5 da ukaAe5o na
do7ru praksu koja 5oAe da posluAi kao pri5er pravilne pri5ene
postojeiD pravniD propisa u #r7iji, navodi5o delove dve
sudske odluke, po svo5 iz7oru+ Gve presude iza7rane su kao
pri5er sudskiD odluka koji5a se <tite povre=ena prava Aena
na osno4 vu vaAeiD pravniD nor5i u #r7iji, <to ne govori da su
postojei propisi dovoljni ali uz pravilno sudsko tu5aenje
5ogu sluAiti za<titi prava+
0+.+ Presuda Gp<tinskog suda u "Aicu
Gp<tinski sud u "Aicu doneo je >+ okto7ra 2--?+ godine
presudu u parnino5 postupku po zajednikoj tuA7i vi<e Aena
radi naknade <tete z7og diskri5inacije na osnovu pola priliko5
davanja otkaza i odre=ivanja otpre5nine+ Gva presuda
predstav4 lja pri5er do7re prakse na<iD sudova u 7or7i protiv
diskri5ina4 cije Aena na radno5 5estu+
>. 8dabrane pre!ude doma?i1
!udova
'uAilje su 7ile u radno5 odnosu na neodre=eno vre5e
kod preduzea E$5pol #evalF I EValjaonica alu5iniju5aF
AD #evojno+ Posle vi<egodi<njeg rada tuAilja5a je prestao radni
od4 nos na osnovu #porazu5a zakljueni5 sa tuAeni5
preduzee5 a neki5a od njiD na osnovu uruenog otkaza usled
prestanka potre7e za o7avljanje5 odre=enog posla+ "
trenutku prestan4 ka radnog odnosa svaka tuAilja je i5ala
preko 0- godina staAa osiguranja+ 'uAeni se, pre5a tvrdnji
tuAilja, pona<ao suprotno naelu savesnosti i po<tenja i, iz5e=u
ostalog, odredio 5anje naknade po godini radnog staAa za Aene
u odnosu na 5u<karce zaposlene u isto5 preduzeu+
Zani5ljivo je da se Gp<tinski sud u "Aicu u o7razlaganju
svoje odluke u ovo5 sluaju, pored toga <to se pravilno poziva
na pri5enu do5aiD propisa ,"stav R# l+ .0, Zakon o radu
l+ .2 i l+ .1/, po5inje i 5e=unarodne akte koje je na<a drAava
duAna po<tovati i pri5enjivati+ Gvakva pri5ena prava
predstavlja do7ar pri5er postupanja sudova kada do=e do
povrede prava Aena i pokazuje da se uz punu pri5enu
pozitivniD pravniD propisa Aene 5ogu adekvatno za<tititi
priliko5 ostvarivanja prava na rad+
Gp<tinski sud u "Aicu, kao parnini, u veu sastavljeno5
od sudije Dragane ;iunovi kao predsednika vea i su4
dija porotnika T+++U protiv tuAenog E$5pol #evalF I
EValjao4 nica alu5iniju5aF AD #evojno T+++U nakon
glavne rasprave koja je odrAana dana >+ okto7ra 2--?+
godine, T+++U doneo je sledeu
Presudu
$ "tvr=uje se pre5a tuAeno5 E$5opl #evalF
EValjaonica alu5iniju5aF AD #evojno da su ni<tavi i 7ez
pravnog dej4 stva6
a/ lan 2 sporazu5a o prestanku radnog odnosa zakljue4
nog iz5e=u tuAenog i tuAilja
T+++U
Radna prava ena u
Srbiji
7/ stav 0 Re<enja direktora tuAenika o otkazu ugovora o
radu tuAilja5a
T+++U u koji5a su utvr=eni iznosi jednokratne naknade od4
nosno otpre5nine pri prestanku radnog odnosa, <to je
tuAeni duAan priznati u roku od 1 dana od prije5a ove
presude pod pretnjo5 izvr<enja+
$$ G7avezuje se tuAeni da tuAilja5a na i5e naknade <tete
u visini razlike iz5e=u ve pri5ljene i pripadajue jed4
nokratne novane naknade isplati sledee iznose sa zate4
zno5 ka5ato5 pre5a zakonu o visini stope zatezne ka4
5ate+ T+++U
$$$ G7avezuje se tuAeni da tuAilja5a na i5e tro<kova par4
ninog postupka isplati sledee iznose
T+++U
G7razloAenje
"tvr=eno je da je tuAeni dopuna5a socijalnog progra5a
T+++U odluka5a upravnog od7ora T+++U po osnovu
jednokrat4 ne novane naknade po godini penzijskog
staAa predvi4 deo vee iznose za zaposlene 5u<karce
nego za zaposlene Aene+ Na takvi5 odluka5a zasnovane
su lan 2 #porazu4 5a i stav 0 Gtkaza ,stav $ izreke ove
presude/ u koji5a je utvr=en ukupan iznos novane
naknade isplaene tuAilja4 5a pri prestanku radnog
odnosa+ #ud ocenjuje da je tu4 Aeni svoji5 odluka5a
povredio i prekr<io princip za7rane polne odnosno rodne
diskri5inacije sadrAan u na<i5 po4 zitivni5 propisi5a i
5e=unarodni5 akti5a koje je na<a drAava duAna da
pri5enjuje+ Nai5e, u lanu .0 "stava R#
?1
propisano je
da su gra=ani jednaki 7ez o7zira na na4 cionalnu
pripadnost, rasu, pol, jezik, veru i dr+ Gdred7o5 lana .2
Zakona o radu, koji je vaAio do 20+ 5arta 2--%+ godine
predvi=eno je da se zaposleni ne 5ogu stavljati u
?1
!udova
nepovoljniji poloAaj u odnosu na druge 7ez o7zira na pol
itd+ dok je lano5 .1 sada vaAeeg Zakona o radu za7ra4
njena neposredna i posredna diskri5inacija zaposleniD s
o7ziro5 na pol, rasu, jezik, 7oju, koAe itd+
Napred citirana do5aa regulativa sa5o je deo 5e=una4
rodniD akata koja je na<a drAava rati)ikovala i kao takve
5ora iD po<tovati i pri5enjivati+ 'o su pre svega
Povelja "N, "niverzalna deklaracija o ljudski5 pravi5a,
;e=u4 narodni pakt o gra=anski5 i politiki5 pravi5a,
Konven4 cija o eli5inisanju sviD o7lika diskri5inacije
Aena i 5no4 gi drugi propisi+ ;e=unarodna organizacija
rada svoji5 konvencija5a i preporuka5a tako=e
za7ranjuje diskri5i4 naciju zaposleniD po 7ilo ko5
osnovu+ " Konvenciji 7roj
.-- utvr=en je princip jednakosti nagra=ivanja Aenske i
5u<ke radne snage, pri e5u se pod nagra=ivanje5 ne
podrazu5eva sa5o zarada ve i svi drugi o7lici naknada
i dodatka koje isplauje poslodavac+
Predvi=anje5 5anjiD novaniD naknada po godini sta4
Aa za Aene odnosno za 5u<karce, tuAeni je povredio pri4
nudne propise, pa su takvi akti u s5islu lana .--, stav .
ZGG, apsolutno ni<tavi+ Priliko5 odre=ivanja visine jed4
nokratne novane naknade koja zaposleno5 pripada pri
prestanku radnog odnosa kriteriju5 su godine staAa koje
je zaposleni proveo u radno5 odnosu a ne godine staAa
koje su 5u ostale do sticanja zakonskiD uslova za penzio4
nisanje+ #toga je po oceni suda apsolutno nezakonito po4
stupanje tuAenog, koji je po godini staAa predvideo
znatno veu novanu naknadu za zaposlene 5u<karce,
rukovode4 i se pogre<no da nji5a tre7a vi<e godina do
ispunjavanja jednog od uslova za penziju+ "slove za
penziju propisuje Zakon a injenica <to je Aena5a
o5ogueno da ranije odu u penziju, ne daje poslodavcu
ovla<enje da iD z7og toga diskri5ini<e i da njiDov staA
!udova
proveden na radu vrednuju
Radna prava ena u
Srbiji
5anje od staAa 5u<karaca+ #a navedeniD razloga je sud
priDvatio zaDtev tuAilja da se utvrdi apsolutna ni<tavost
lana 2 i stava 0 akata o prestanku radnog odnosa u koji4
5a je utvr=ena visina njiDove otpre5nine, odnosno jed4
nokratne novane naknade+ Kako je apsolutna ni<tavost
dovoljan razlog da se utvrdi da sporni akti ne proizvode
pravno dejstvo i da su ni<tavi, sud nije pose7no cenio
tuA4 7ene navode da su pojedine tuAilje 7ile u za7ludi
priliko5 potpisivanja sporazu5nog prestanka radnog
odnosa+
Z7og sviD napred navedeniD razloga sud je odluio kao u
stavu $ ove presude+
T+++U
Nezakoniti5 postupanje5 tuAenog koje je napred opisa4
no tuAilje su dovedene u neravnopravan poloAaj i
pretrpe4 le 5aterijalnu <tetu+ Visina <tete jednaka je
razlici iz5e=u novane naknade koju je pri5ila
pojedinano svaka tuAi4 lja i novane naknade koju je za
iste godine staAa pri5io zaposleni 5u<karac+
T+++U
0+2+ Presuda Gp<tinskog suda u Jagodini
Gp<tinski sud u Jagodini 0+ septe57ra 2--1+ doneo je pre4
sudu u kojoj je pri5enio postojee pravne propise iz krivinog
zakonodavstva da 7i kaznio uzne5iravanje Aenske oso7e na
rad4 no5 5estu koje se 5oAe karakterisati kao 5o7ing+ Gvo je
jedna od prviD presuda za 5o7ing u #r7iji+
" $;! NARGDA
GPV'$N#K$ #"D " JA@GD$N$ z7og krivinog dela zlo4
stavljanje i 5uenje iz lana .03, stav 0 u vezi stava .
KZ, postupajui po optuAno5 predlogu GJ' Kt+ 7r+
Radna prava ena u
Srbiji
&1%(-3 od
!udova
2&+ dece57ra 2--3+ godine, nakon odrAanog us5enog,
javnog i glavnog pretresa dana 2>+ avgusta 2--1+ godine,
ko5e su prisustvovali okrivljeni sa 7ranioce5, o<teena
T+++U a u odsustvu uredno pozvanog GJ', doneo je i javno
o7javio dana 0+ septe57ra 2--1+ godine, sledeu
PR!#"D"
T+++U
KR$V J!
<to je toko5 2--?+ i 2--3+ godine u Jagodini, u J$P
ENovi putF, kao sluA7eno lice, vd glavnog i odgovornog
uredni4 ka lista ENovi putF, zlostavljao novinara4urednika
ru7rike, T+++U i pre5a njoj postupao na nain koji5 se
vre=a ljudsko dostojanstvo, na taj nain <to joj je
govorio da je glupa, da ne zna da radi svoj posao, cepao
pripre5ljene teksto4 ve, iz7acivao je iz kancelarije u
prisustvu kolega, lo5io stvari po kancelariji i lupao
stvari5a po stolu u njeno5 prisustvu, kao <to je
ko5pjuterska opre5a, lupao vrati5a, isterivao je iz
kancelarije rei5a6 E;ar< napoljeF, Ekupi prnje i tornjaj
seF, govorio da ne 5oAe da radi sa njo5 jer 5u s5eta
njen 5iris, glas, s5eD, prisustvo, zaDtevao da ne dolazi
na posao jer 5u s5eta njeno prisustvo na poslu, pona<ao
se nedolino, govorio6 ENe kupuj 5i sveu i cvee, a
savest neka te grize ako Doe+ Ja u da te u7ije59 jer Bata
ne s5e da te po5eri u drugu redakcijuF, a duAe
zadrAavanje o<teene na kon)erencija5a i u razgovoru sa
glu5ci5a okarakterisao je kao6 EVta radi< ta5o, ide< da
te gledaju glu5ciF i po redakciji se prialo da za
o<teenu6
EG<tri noAeve i isti pu<ke, da 7i 7ilo naj7olje da se
spre5i i ide kuiF9 pratio je, te je o<teena z7og
ovakvog postu4 panja i plakala na poslu, pri e5u je 7io
svestan radnje koju je preduzi5ao, Dteo njeno izvr<enje
!udova
kao i nastupanje za7ranjene posledice,
Radna prava ena u
Srbiji
I i5e je izvr<io krivino delo zlostavljanje i 5uenje
iz lana .03, stav 0 u vezi stava . KZ+
T+++U pri5eno5 po5enute zakonske odred7e i lanova
&+
&2, &%, %&, ?&, ?%, ?? KZ i 0%? ZKP4a, sud 5u
izrie
"#HGVN" G#"D"
'AKG V'G ;" "'VRW"J! KAZN" ZA'VGRA "
'RAJANJ" GD & ,M!'$R$/ ;!#!JA $
$#'GVR!;!4 NG GDR!W"J! DA #! GVA KAZNA
N!R! $ZVRV$'$ "KGH$KG GKR$VHJ!N$ " RGK"
GD 2 ,DV!/ @GD$4 N! PG PRAVG#NANG#'$ GV!
PR!#"D!, N! $ZVR4 V$ NGVG KR$V$MNG D!HG+
T+++U
G7razloAenje
T+++U
Kod ocene su7jektivnog odnosa uinioca pre5a izvr<e4
no5 krivino5 delu, sud je 5i<ljenja da je okrivljeni ovo
krivino delo izvr<io direktni5 u5i<ljaje5 da je 7io sve4
stan radnji koje je preduzi5ao, Dteo njiDovo izvr<enje i
nastupanje za7ranjene posledice+
Kod odluke o krivinoj sankciji sud je i5ao u vidu okol4
nosti iz lana %& KZ+
T+++U
0+0+ Presuda Gp<tinskog suda u Beeju
Gp<tinski sud u Beeju .%+ jula 2--3+ godine doneo je pre4
sudu u kojoj je pri5enio pravne propise koji su 7ili na snazi
pre stupanja na snagu propisa koje analizira5o u ovoj
pu7likaciji+ Presuda predstavlja pri5er pri5ene krivinog
Radna prava ena u
Srbiji
zakonodavstva radi kaAnjavanja uzne5iravanja na radno5
5estu, jer je tuAilja
!udova
pretrpela straD i du<evne patnje z7og povrede asti i dostojan4
stva, kao i du<evne patnje z7og povrede prava linosti na ulju4
dan i )er odnos od strane pretpostavljeniD+
Gno <to tre7a napo5enuti je da je veo5a vaAno da
sudovi priliko5 od5eravanja visine naknade <tete uz5u u o7zir
duAinu trajanja postupka, pose7no ako je postupak dugo trajao+
" $;! NARGDA
Gp<tinski sud u Beeju, postupajui po sudiji ;iloradu
Nietin, kao predsedniku vea T+++U protiv tuAenog EP$K4
B!M!JF I EB!M!JKAF A+D+ iz Beeja T+++U
PR!#"D"
T+++U GBAV!Z"J! #! tuAeni da tuAilji na i5e
pravine novane naknade ne5aterijalne <tete isplati6
I iznos od 2--+---,-- dinara za pretrpljeni straD
I iznos od 0--+---,-- dinara za pretrpljeni du<evni 7ol
z7og povreda asti i dostojanstva tuAilje ,kao Aene i
za4 poslene/
I iznos od 2--+---,-- dinara za pretrpljeni du<evni 7ol
z7og povrede prava linosti tuAilje ,na uljudan i )er
odnos od strane pretpostavljeniD/
odnosno ukupno 3--+---,-- dinara sa ka5ato5 po Za4
konu o visini stope zatezne ka5ate raunajui je od dana
dono<enja presude, pa do dana isplate, u roku od 1 dana
pod pretnjo5 izvr<enja+
T+++U
G7razloAenje
T+++U
Nai5e, #an %, !tav Zakona o radnim odno!ima .@S#.
(#a2 !nik RSA, br. BBCDE$, propi!ano je, da u !#uajevima
potrebe proce!a i or(anizacije rada zapo!#eni moe biti
ra!pore+en
Radna prava ena u
Srbiji
na !vako radno me!to koje od(ovara !tepenu i vr!ti
nje(o2 ve !trune !preme, znanju i !po!obno!tima, a #an
%B, !tav
% i!to( Zakona, propi!ano je da reenje o
ra!pore+ivanju obavezno !adri raz#o(e zbo( koji1 !e
zapo!#eni ra!pore+u2 je na dru(o radno me!to, u dru(o
me!to rada i#i na dru(e po!#ove, pa kako je nesporno
utvr=eno da je tuAilja po za4 ni5anju prodavac, sa
zavr<eno5 srednjo5 ekono5sko5 <kolo5 I trgovaki
s5er $$$ stepen, a sporni5 re<enje5 je i raspore=ena na
radno 5esto prodavca, odnosno na radno 5esto koje
odgovara stepenu i vrsti njene strune spre5e, znanju i
sposo7nosti5a, te da pred5etno re<enje sadrAi razlog
z7og kojeg je tuAilja raspore=ena na drugo radno 5esto
I ukazana potre7a kod tuAenog, sud je od4 7io tuA7eni
zaDtev tuAilje koji5 se traAi da se poni<te kao nezakonite
odluke tuAenog i to re<enje 7r+ &-?(2--- od 22+ septe57ra
2---+ godine o raspore=ivanju tuAilje i odluka "pravnog
od7ora tuAenog 7r &2%(2--- o od7ijanju prigo4 vora
tuAilje od .-+ okto7ra 2---+ godine+
Minjenica jeste da tuAeni u re<enju o raspore=ivanju nije
konkretnije o7razloAio razlog raspore=ivanja, ali
odluko5 "pravnog od7ora tuAenog, koja je doneta
nakon izjavlji4 vanja prigovora tuAilje na pred5etno
re<enje, je detaljno o7razloAen razlog raspore=ivanja
tuAilje na radno 5esto prodavca, tako da sud s5atra da
je ispo<tovana zakonska procedura za raspore=ivanje
zaposlenog propisana odred4 7a5a lan 2., stav 2 i lan
2%, stav 2 Zakona o radni5 odnosi5a+ " prilog svog
stava da od7ije pred5etni tuA4 7eni zaDtev tuAilje, sud je
pose7no uzeo u o7zir injenicu da tuAilja nikada nije ni
stupila na navedeno radno 5esto, s o7ziro5 da je na svoj
zaDtev sporazu5no raskinula rad4 ni odnos sa tuAeni5,
iz kojeg razloga sud s5atra da je prestao da postoji
Radna prava ena u
Srbiji
pravni interes tuAilje za utvr=ivanje5 nezakonitosti
sporniD odluka tuAenog+
!udova
Pored toga, sud je na osnovu izvedeniD dokaza utvrdio,
da je tuAilja, dok je radila na radno5 5estu sekretarica
di4 rektora, poev od nove57ra .>>1+ godine ,nakon
njenog razvoda 7raka/ esto trpela dvos5islene <ale od
direktora tuAenog Vasi Huke, kao <to su6 Eda 7i sve
5ogla, sa5o da je pa5etnija, za<to da do kraja Aivota
7ude slepicaF, Eda i5a uslove da 7ude kraljicaF, Eda je jo<
5lada, da e naui4 ti, da 7i 5ogla da i5a svoj stan i svoj
auto5o7il da je pa4 5etnijaF, da joj se isti o7ino kada je
7io u alkoDolisano5 stanju, <to je 7ilo esto, pri7liAavao
suvi<e 7lizu, tako da je oseala Ekako joj duva za vratF,
<to je sve izazivalo ne4 prijatan oseaj kod nje, te da je
kul5inacija sviD doga=aja usledila nakon <to je tuAilja na
sve provokacije direktora isto5 odgovorila6 Eda ne 7i
7ila sa nji5 da je jedini 5u<4 karac na svetuF, na <ta joj
je on ljutito odgovorio6 Eda e je sravniti sa pra<ino5, da
nije ni prva ni poslednja, da e ona jo< njega 5olitiF,
z7og ega je tuAilja zatraAila po5o lekara i i<la na
specijalistike preglede kod neuropsiDijatra ,dr+ #lavi<e
Bo<kovi, Do5 zdravlja Beej i dr+ #ila=i Wen4 =i,
Kliniki centar u Novo5 #adu/+
#ud je dalje utvrdio, a na osnovu 5edicinskog ve<taenja
pro)+ dr Na= Mongora, te kontrolnog 5edicinskog ve<ta4
enja #udsko psiDijatrijskog od7ora ;edicinskog
)akulteta u Beogradu, da je u vezi sa pred5etni5
doga=aje5 tuAilja od kraja .>>1+ godine, pose7no u toku
.>>>+ i 2---+ godi4 ne, pa do kraja 2--2+ godine trpela
straD srednjeg intenzi4 teta u s5islu za7rinutosti i
strepnje za svoju egzistenciju, pro)esionalnu karijeru, kao
i svoj ugled u sredini u kojoj je radila i Aivela, da je
tako=e tuAilja u po5enuto5 periodu trpela du<evnu
patnju srednjeg intenziteta u s5islu doAiv4 ljaja
uvre=enosti i naru<avanja polnog integriteta, dosto4
janstva linosti i 5orala, kao i u s5islu doAivljaja povrede
!udova
prava linosti, na uljudan i )er odnos od strane
pretpostav4
Radna prava ena u
Srbiji
ljeniD, a koje je 7ilo naru<eno pretnja5a i Eseksualni5
in4 sinuacija5aF, te da se kao posledica pred5etnog
doga=aja kod tuAilje razvio psiDijatrijski pore5eaj
dijagnostikovan kao prolongirano anksiozno depresivno
reagovanje, koje se ispoljavalo napeto<u,
neraspoloAenje5, za7rinuto<u, crni5 5isli5a,
nesanico5, Dronini5 za5oro5 i vegeta4 tivni5
dis7alanso5, koji su si5pto5i 7ili ispoljeni u peri4 odu
od druge polovine .>>1+ do kraja 2--2+ godine+
Na osnovu svega napred iznetog evidentno je, da je
tuAilja z7og sviD napred opisaniD doga=aja pretrpela
straD i du4 <evne patnje z7og povrede asti i dostojanstva
kao Aene i zaposlene, kao i du<evne patnje z7og povrede
prava lino4 sti na uljudan i )er odnos od strane
pretpostavljeniD, pa je u to5 s5islu sud deli5ino
usvojio njen sluA7eni zaDtev za naknadu ne5aterijalne
<tete na nain kao u dispozitivu presude+
#ud je, s5atrajui da je preinaeni tuA7eni zaDtev tuAi4
lje previsoko postavljen, po svojoj slo7odnoj proceni, a
uzi5ajui u o7zir postojeu sudsku praksu u ovakvi5
sluajevi5a i duAinu trajanja ovog postupka, dosudio tu4
Ailji pravinu novanu naknadu za pretrpljenu ne5ate4
rijalnu <tetu i to6 2--+---,-- dinara za pretrpljeni straD,
0--+---,-- dinara za pretrpljeni du<evni 7ol z7og po4
vrede asti i dostojanstva tuAilje ,kao Aene i zaposlene/ i
2--+---,-- dinara za pretrpljeni du<evni 7ol z7og povre4
de prava linosti tuAilje ,na uljudan i )er odnos od strane
pretpostavljeniD/+
&+ PR!@H!D GDABRAN$S ZAKGN#K$S GDR!DB$
.+ "stav Repu7like #r7ije, S#. (#a!nik RS, 7r+ 10(-?
cije+
Za7rana diskri5inacije
Mlan 2.
Pred "stavo5 i zakono5 svi su jednaki+
#vako i5a pravo na jednaku zakonsku za<titu, 7ez diskri5ina4
Za7ranjena je svaka diskri5inacija, neposredna ili posredna, po
7ilo ko5 osnovu, a naroito po osnovu rase, pola, nacionalne pripad4
nosti, dru<tvenog porekla, ro=enja, veroispovesti, politikog ili
drugog uverenja, i5ovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psiDikog
ili )izi4 kog invaliditeta+
Ne s5atraju se diskri5inacijo5 pose7ne 5ere koje Repu7lika
#r7ija 5oAe uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe
lica koja su su<tinski u nejednako5 poloAaju sa ostali5 gra=ani5a+
Za<tita ljudskiD i 5anjinskiD prava i slo7oda
Mlan 22
#vako i5a pravo na sudsku za<titu ako 5u je povre=eno ili
uskraeno neko ljudsko ili 5anjinsko pravo zaje5eno "stavo5, kao
i pravo na uklanjanje posledica koje su povredo5 nastale+
@ra=ani i5aju pravo da se o7rate 5e=unarodni5 institucija5a
radi za<tite svojiD slo7oda i prava zaje5eniD "stavo5+
Za7rana ropstva, poloAaja slinog ropstvu i prinudnog rada
Mlan 2?
Niko ne 5oAe 7iti drAan u ropstvu ili u poloAaju slino5
ropstvu+ #vaki o7lik trgovine ljudi5a je za7ranjen+
Radna prava ena u
Srbiji
Za7ranjen je prinudni rad+ #eksualno ili ekono5sko
iskori<ava4 nje lica koje je u nepovoljno5 poloAaju s5atra se
prinudni5 rado5+
Prinudni5 rado5 se ne s5atra rad ili sluA7a lica na
izdrAavanju kazne li<enja slo7ode, ako je njiDov rad zasnovan na
principu do7ro4 voljnosti, uz novanu nadoknadu, rad ili sluA7a lica
na vojnoj sluA7i, kao ni rad ili sluA7a za vre5e ratnog ili vanrednog
stanja u skladu sa 5era5a propisani5 priliko5 progla<enja ratnog ili
vanrednog stanja+
Za<tita podataka o linosti
Mlan &2
Zaje5ena je za<tita podataka o linosti+
Prikupljanje, drAanje, o7rada i kori<enje podataka o linosti
ure=uju se zakono5+
Za7ranjena je i kaAnjiva upotre7a podataka o linosti izvan
svr4 De za koju su prikupljeni, u skladu sa zakono5, osi5 za potre7e
vo4 =enja krivinog postupka ili za<tite 7ez7ednosti Repu7like
#r7ije, na nain predvi=en zakono5+
#vako i5a pravo da 7ude o7ave<ten o prikupljeni5 podaci5a
o svojoj linosti, u skladu sa zakono5, i pravo na sudsku za<titu z7og
njiDove zloupotre7e+
Pravo na rad
Mlan ?-
Je5i se pravo na rad, u skladu sa zakono5+
#vako i5a pravo na slo7odan iz7or rada+
#vi5a su, pod jednaki5 uslovi5a, dostupna sva radna 5esta+
#vako i5a pravo na po<tovanje dostojanstva svoje linosti na
radu, 7ez7edne i zdrave uslove rada, potre7nu za<titu na radu, ogra4
nieno radno vre5e, dnevni i nedeljni od5or, plaeni godi<nji
od5or, pravinu naknadu za rad i na pravnu za<titu za sluaj
prestanka radnog odnosa+ Niko se tiD prava ne 5oAe odrei+
ena5a, o5ladini i invalidi5a o5oguuju se pose7na za<tita
Radna prava ena u
Srbiji
na radu i pose7ni uslovi rada, u skladu sa zakono5+
F. Pre(#ed odabrani1 zakon!ki1
odredbi
Pravo na <trajk
Mlan ?.
Zaposleni i5aju pravo na <trajk, u skladu sa zakono5 i kolek4
tivni5 ugovoro5+
Pravo na <trajk 5oAe 7iti ogranieno sa5o zakono5, sDodno
prirodi ili vrsti delatnosti+
2+ Zakon o radu, S#. (#a!nik RS, 7r+ 2&(-%
%+ Za7rana diskri5inacije
Mlan .1
Za7ranjena je neposredna i posredna diskri5inacija lica koja
traAe zaposlenje, kao i zaposleniD, s o7ziro5 na pol, ro=enje, jezik,
rasu, 7oju koAe, starost, trudnou, zdravstveno stanje, odnosno inva4
lidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, 7rani status, porodine
o7aveze, seksualno opredeljenje, politiko ili drugo uverenje,
socijalno poreklo, i5ovinsko stanje, lanstvo u politiki5
organizacija5a, sindi4 kati5a ili neko drugo lino svojstvo+
Mlan .>
,./ Neposredna diskri5inacija, u s5islu ovog zakona, jeste
sva4 ko postupanje uzrokovano neki5 od osnova iz lana .1 ovog
zakona koji5 se lice koje traAi zaposlenje, kao i zaposleni, stavlja u
nepovoljniji poloAaj u odnosu na druga lica u istoj ili slinoj situaciji+
,2/ Posredna diskri5inacija, u s5islu ovog zakona, postoji
kada odre=ena naizgled neutralna odred7a, kriteriju5 ili praksa
stavlja ili 7i stavila u nepovoljniji poloAaj u odnosu na druga lica I
lice koje traAi zaposlenje, kao i zaposlenog, z7og odre=enog svojstva,
statusa, oprede4 ljenja ili uverenja iz lana .1 ovog zakona+
Mlan 2-
,./ Diskri5inacija iz lana .1 ovog zakona za7ranjena je u od4
nosu na6
./ uslove za zapo<ljavanje i iz7or kandidata za o7avljanje
odre4 =enog posla9
Radna prava ena u
Srbiji
2/ uslove rada i sva prava iz radnog odnosa9
0/ o7razovanje, osposo7ljavanje i usavr<avanje9
&/ napredovanje na poslu9
%/ otkaz ugovora o radu+
,2/ Gdred7e ugovora o radu koji5a se utvr=uje diskri5inacija
po neko5 od osnova iz lana .1 ovog zakona ni<tave su+
Mlan 2.
,./ Za7ranjeno je uzne5iravanje i seksualno uzne5iravanje+
,2/ "zne5iravanje, u s5islu ovog zakona, jeste svako
neAeljeno pona<anje uzrokovano neki5 od osnova iz lana .1 ovog
zakona koje i5a za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje
traAi zaposle4 nje, kao i zaposlenog, a koje izaziva straD ili stvara
neprijateljsko, poni4 Aavajue ili uvredljivo okruAenje+
,0/ #eksualno uzne5iravanje, u s5islu ovog zakona, jeste
svako ver7alno, never7alno ili )iziko pona<anje koje i5a za cilj ili
predstavlja povredu dostojanstva lica koje traAi zaposlenje, kao i
zaposlenog u s)eri polnog Aivota, a koje izaziva straD ili stvara
neprijateljsko, poniAavajue ili uvredljivo okruAenje+
Mlan 22
,./ Ne s5atra se diskri5inacijo5 pravljenje razlike, iskljue4
nje ili davanje prvenstva u odnosu na odre=eni posao kada je priroda
posla takva ili se posao o7avlja u takvi5 uslovi5a da karakteristike
povezane sa neki5 od osnova iz lana .1 ovog zakona predstavljaju
stvarni i odluujui uslov o7avljanja posla, i da je svrDa koja se ti5e
Aeli postii opravdana+
,2/ Gdred7e zakona, op<teg akta i ugovora o radu koje se od4
nose na pose7nu za<titu i po5o odre=eni5 kategorija5a zaposleniD,
a pose7no one o za<titi invalidniD lica, Aena za vre5e porodiljskog
od4 sustva i odsustva sa rada radi nege deteta, pose7ne nege deteta,
kao i odred7e koje se odnose na pose7na prava roditelja, usvojitelja,
starate4 lja i Dranitelja I ne s5atraju se diskri5inacijo5+
odredbi
Mlan 20
" sluajevi5a diskri5inacije u s5islu odreda7a lanova .1I
2. ovog zakona lice koje traAi zaposlenje, kao i zaposleni, 5oAe da
po4 krene pred nadleAni5 sudo5 postupak za naknadu <tete, u
skladu sa zakono5+
&+ Za<tita 5aterinstva
Mlan 1>
Zaposlena Aena za vre5e trudnoe ne 5oAe da radi na poslovi4
5a koji su, po nalazu nadleAnog zdravstvenog organa, <tetni za njeno
zdravlje i zdravlje deteta, a naroito na poslovi5a koji zaDtevaju
podi4 zanje tereta ili na koji5a postoji <tetno zraenje ili izloAenost
ekstre4 5ni5 te5peratura5a i vi7racija5a+
Mlan >-
,./ Zaposlena Aena za vre5e prve 02 nedelje trudnoe ne 5oAe
da radi prekovre5eno i nou, ako 7i takav rad 7io <tetan za njeno
zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadleAnog zdravstvenog
organa+
,2/ Zaposlena Aena za vre5e poslednjiD osa5 nedelja trudnoe
ne 5oAe da radi prekovre5eno i nou+
Mlan >.
,./ Jedan od roditelja sa deteto5 do tri godine Aivota 5oAe da
radi prekovre5eno, odnosno nou, sa5o uz svoju pisanu saglasnost+
,2/ #a5oDrani roditelj koji i5a dete do seda5 godina Aivota ili
dete koje je teAak invalid 5oAe da radi prekovre5eno, odnosno nou,
sa5o uz svoju pisanu saglasnost+
Mlan >2
Poslodavac 5oAe da izvr<i preraspodelu radnog vre5ena zapo4
slenoj Aeni za vre5e trudnoe i zaposleno5 roditelju sa deteto5 5la4
=i5 od tri godine Aivota ili deteto5 sa teAi5 stepeno5 psiDo)izike
o5etenosti I sa5o uz pisanu saglasnost zaposlenog+
Radna prava ena u
Srbiji
Mlan >0
Prava iz lanova >. i >2 ovog zakona i5a i usvojilac,
Dranitelj, odnosno staratelj deteta+
%+ Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta
Mlan >&
,./ Zaposlena Aena i5a pravo na odsustvo sa rada z7og trudno4
e i poro=aja ,u dalje5 tekstu6 porodiljsko odsustvo/, kao i odsustvo
sa rada radi nege deteta, u ukupno5 trajanju od 0?% dana+
,2/ Zaposlena Aena i5a pravo da otpone porodiljsko odsustvo
na osnovu nalaza nadleAnog zdravstvenog organa najranije &% dana, a
o7avezno 21 dana pre vre5ena odre=enog za poro=aj+
,0/ Porodiljsko odsustvo traje do navr<ena tri 5eseca od dana
poro=aja+
,&/ Zaposlena Aena, po isteku porodiljskog odsustva, i5a pravo
na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 0?% dana, od dana otpo4
injanja porodiljskog odsustva iz stava 2 ovog lana+
,%/ Gtac deteta 5oAe da koristi pravo iz stava 0 ovog lana u
sluaju kad 5ajka napusti dete, u5re ili je iz drugiD opravdaniD
razlo4 ga spreena da koristi to pravo ,izdrAavanje kazne zatvora, teAa
7olest i dr+/+ 'o pravo otac deteta i5a i kada 5ajka nije u radno5
odnosu+
,?/ Gtac deteta 5oAe da koristi pravo iz stava & ovog lana+
,3/ Za vre5e porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi
nege deteta zaposlena Aena, odnosno otac deteta, i5a pravo na
naknadu za4 rade, u skladu sa zakono5+
Mlan >&a
,./ Zaposlena Aena i5a pravo na porodiljsko odsustvo i pravo
na odsustvo sa rada radi nege deteta za tree i svako naredno novoro4
=eno dete u ukupno5 trajanju od dve godine+
,2/ Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege
deteta u ukupno5 trajanju od dve godine i5a i zaposlena Aena koja u
prvo5 poro=aju rodi troje ili vi<e dece, kao i zaposlena Aena koja je
rodila jedno, dvoje ili troje dece a u naredno5 poro=aju rodi dvoje
ili vi<e dece+
odredbi
,0/ Zaposlena Aena iz stavova . i 2 ovog lana, po isteku poro4
diljskog odsustva, i5a pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do
isteka dve godine od dana otpoinjanja porodiljskog odsustva iz lana
>&, stav 2 ovog zakona+
,&/ Gtac deteta iz stavova . i 2 ovog lana 5oAe da koristi
pravo na porodiljsko odsustvo u sluajevi5a i pod uslovi5a utvr=eni5
u la4 nu >&, stav % ovog zakona, a pravo na odsustvo sa rada radi
nege deteta u duAini utvr=enoj u stavu 0 ovog lana+
Mlan >%
Pravo da koristi porodiljsko odsustvo u trajanju utvr=eno5 u
lanu >&, stav 0 ovog zakona i5a i zaposlena Aena ako se dete rodi
5rtvo ili u5re pre isteka porodiljskog odsustva+
?+ Gdsustvo sa rada radi pose7ne nege deteta ili druge oso7e
Mlan >?
,./ Jedan od roditelja deteta ko5e je neopDodna pose7na nega
z7og te<kog stepena psiDo)izike o5etenosti, osi5 za sluajeve pred4
vi=ene propisi5a o zdravstveno5 osiguranju, i5a pravo da, po isteku
porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje
sa rada ili da radi sa polovino5 punog radnog vre5ena, najduAe do
navr<eniD pet godina Aivota deteta+
,2/ Pravo u s5islu stava . ovog lana ostvaruje se na osnovu
5i<ljenja nadleAnog organa za ocenu stepena psiDo)izike o5etenosti
deteta, u skladu sa zakono5+
,0/ Za vre5e odsustvovanja sa rada, u s5islu stava . ovog la4
na, zaposleni i5a pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakono5+
,&/ Za vre5e rada sa polovino5 punog radnog vre5ena, u s5i4
slu stava . ovog lana, zaposleni i5a pravo na zaradu u skladu sa za4
kono5, op<ti5 akto5 i ugovoro5 o radu, a za drugu polovinu punog
radnog vre5ena I naknadu zarade u skladu sa zakono5+
,%/ "slove, postupak i nain ostvarivanja prava na odsustvo
sa rada radi pose7ne nege deteta 7liAe ure=uje 5inistar nadleAan za
dru<4 tvenu 7rigu o deci+
Radna prava ena u
Srbiji
Mlan >3
,./ Sranitelj, odnosno staratelj deteta 5la=eg od pet godina Ai4
vota i5a pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada osa5 5eseci
neprekidno od dana s5e<taja deteta u Draniteljsku, odnosno staratelj4
sku porodicu, a najduAe do navr<eniD pet godina Aivota deteta+
,2/ Ako je s5e<taj u Draniteljsku, odnosno starateljsku porodi4
cu nastupio pre navr<ena tri 5eseca Aivota deteta, Dranitelj, odnosno
staratelj deteta i5a pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada do
navr<eniD .. 5eseci Aivota deteta+
,0/ Pravo iz stavova . i 2 ovog lana i5a i lice ko5e je, u
skladu sa propisi5a o usvojenju, upueno dete na prilago=avanje pre
zasniva4 nja usvojenja, a po zasnivanju usvojenja I i jedan od
usvojilaca+
,&/ Za vre5e odsustva sa rada radi nege deteta, lice koje koristi
pravo iz stavova .I0 ovog lana i5a pravo na naknadu zarade u
skladu sa zakono5+
Mlan >1
,./ Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o oso7i o<te4
enoj cere7ralno5 paralizo5, dejo5 paralizo5, neko5 vrsto5 plegi4
je ili o7oleloj od 5i<ine distro)ije i ostaliD te<kiD o7oljenja, na
osnovu 5i<ljenja nadleAnog zdravstvenog organa, 5oAe na svoj
zaDtev da radi sa skraeni5 radni5 vre5eno5, ali ne krai5 od
polovine punog rad4 nog vre5ena+
,2/ Zaposleni koji radi sa skraeni5 radni5 vre5eno5 u s5i4
slu stava . ovog lana i5a pravo na odgovarajuu zaradu, sraz5erno
vre5enu provedeno5 na radu, u skladu sa zakono5, op<ti5 akto5 i
ugovoro5 o radu+
Mlan >>
Prava iz lana >? ovog zakona i5a i jedan od usvojilaca, Drani4
telj, odnosno staratelj deteta, ako je detetu, s o7ziro5 na stepen
psiDo4 )izike o5etenosti, potre7na pose7na nega+
Mlan .--
,./ Jedan od roditelja, usvojilac, Dranitelj, odnosno staratelj i5a
pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navr<i tri godine Aivota+
odredbi
,2/ Za vre5e odsustvovanja sa rada iz stava . ovog lana prava
i o7aveze po osnovu rada 5iruju, ako za pojedina prava zakono5, op4
<ti5 akto5 i ugovoro5 o radu nije drukije odre=eno+ T+++U
?+ Pose7na za<tita od otkaza ugovora o radu
Mlan .13
,./ Za vre5e trudnoe, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada
radi nege deteta i odsustva sa rada radi pose7ne nege deteta posloda4
vac ne 5oAe zaposleno5 da otkaAe ugovor o radu+
,2/ Zaposleno5 iz stava . ovog lana koji je zasnovao radni
od4 nos na odre=eno vre5e 5oAe da prestane radni odnos po isteku
roka za koji je zasnovan+
0+ Krivini zakonik, S#. (#a!nik RS, 7r+ 1%(-%, 11(-% i -3(-%
Krivina dela protiv prava po osnovu rada
Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja
Mlan .?0
Ko se svesno ne pridrAava zakona ili drugiD propisa,
kolektivniD ugovora i drugiD op<tiD akata o pravi5a po osnovu rada i
o pose7noj za<titi na radu o5ladine, Aena i invalida ili o pravi5a iz
socijalnog osi4 guranja i ti5e drugo5 uskrati ili ogranii pravo koje
5u pripada,
kaznie se novano5 kazno5 ili zatvoro5 do dve godine+
Povreda prava pri zapo<ljavanju i za vre5e nezaposlenosti
Mlan .?&
,./ Ko svesni5 kr<enje5 propisa ili na drugi protivpravan na4
in uskrati ili ogranii pravo gra=ana na slo7odno zapo<ljavanje na te4
ritoriji #r7ije pod jednaki5 uslovi5a,
kaznie se novano5 kazno5 ili zatvoro5 do jedne godine+
,2/ Kazno5 iz stava . ovog lana kaznie se i ko se svesno ne
pridrAava zakona ili drugiD propisa ili op<tiD akata o pravi5a gra=ana
za vre5e nezaposlenosti i ti5e nezaposleno5 licu uskrati ili ogranii
pravo koje 5u pripada+
Radna prava ena u
Srbiji
Povreda prava na upravljanje
Mlan .?%
,./ Ko silo5, pretnjo5, svesni5 kr<enje5 propisa ili na drugi
protivpravan nain sprei ili o5eta odluivanje organa upravljanja ili
lana organa upravljanja da uestvuje u radu i odluivanju u to5 or4
ganu,
,2/ Ako je delo iz stava . ovog lana uinilo sluA7eno ili odgo4
vorno lice zloupotre7o5 poloAaja ili ovla<enja,
kaznie se novano5 kazno5 ili zatvoro5 do dve godine+
Povreda prava na <trajk
Mlan .??
,./ Ko silo5, pretnjo5 ili na drugi protivpravan nain sprei
ili o5eta zaposlene da, u skladu sa zakono5, organizuju <trajk,
uestvuju u nje5u ili na drugi nain ostvaruju pravo na <trajk,
,2/ Kazno5 iz stava . ovog lana kaznie se poslodavac ili od4
govorno lice koji otpusti jednog ili vi<e zaposleniD sa posla z7og
njiDo4 vog ue<a u <trajku koji je organizovan u skladu sa zakono5
ili pre5a nji5a pri5eni druge 5ere koji5a se povre=uju njiDova
prava iz rada+
Zloupotre7a prava na <trajk
Mlan .?3
Ko organizuje ili vodi <trajk suprotno zakonu ili drugi5 propi4
si5a i ti5e dovede u opasnost Aivot ili zdravlje ljudi ili i5ovinu
veeg o7i5a ili ako su usled toga nastupile druge te<ke posledice,
ukoliko ti5e nisu ostvarena o7eleAja nekog drugog krivinog dela,
kaznie se zatvoro5 do tri godine+
Zloupotre7a prava iz socijalnog osiguranja
Mlan .?1
Ko si5uliranje5 ili prouzrokovanje5 7olesti ili nesposo7nosti
za rad ili na drugi protivpravan nain postigne da 5u se prizna neko
odredbi
pravo iz socijalnog osiguranja koje 5u po zakonu ili drugi5
propisi5a ili op<ti5 akti5a ne pripada,
Nepreduzi5anje 5era za<tite na radu
Mlan .?>
,./ Hice odgovorno za preduzi5anje 5era za<tite na radu koje
se svesno ne pridrAava zakona ili drugiD propisa ili op<tiD akata o 5e4
ra5a za<tite na radu usled ega 5oAe nastupiti opasnost za Aivot ili
zdravlje zaposleniD,
,2/ Ako izrekne uslovnu osudu, sud 5oAe odrediti o7avezu ui4
niocu da u odre=eno5 roku postupi po propisi5a o 5era5a za<tite
na radu+
&+ Zakon o zdravstveno5 osiguranju,
S#. (#a!nik RS, 7r+ .-3(-%
Mlan 22
Gsiguranici5a, u s5islu ovog zakona i pod uslovi5a propisa4
ni5 ovi5 zakono5, s5atraju se i lica koja pripadaju grupaciji stanov4
ni<tva koja je izloAena poveano5 riziku o7olevanja9 lica ija je
zdrav4 stvena za<tita potre7na u vezi sa spreavanje5, suz7ijanje5,
rani5 otkrivanje5 i leenje5 7olesti od veeg socijalno45edicinskog
znaa4 ja9 kao i lica koja su u kategoriji socijalno ugroAenog
stanovni<tva, ako ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva
osiguranika iz lana .3 ovog zakona, ili ako prava iz o7aveznog
zdravstvenog osiguranja ne ostvaru4 ju kao lanovi porodice
osiguranika, i to6
./ deca do navr<eniD .% godina Aivota, <kolska deca i studenti
do kraja propisanog <kolovanja, a najkasnije do navr<eniD
2? godina, u skladu sa zakono59
2/ Aene u vezi sa planiranje5 porodice, kao i u toku trudnoe,
poro=aja i 5aterinstva do .2 5eseci nakon poro=aja9
0/ lica starija od ?% godina Aivota9
&/ oso7e sa invaliditeto5 i 5entalno nedovoljno razvijena
lica9
Radna prava ena u
Srbiji
%/ lica u vezi sa leenje5 od S$V in)ekcije ili drugiD zarazniD
7olesti koje su utvr=ene pose7ni5 zakono5 koji5 se ure4
=uje o7last za<tite stanovni<tva od zarazniD 7olesti, 5ali4
gniD 7olesti, De5o)ilije, <eerne 7olesti, psiDoze, epilepsije,
5ultiple skleroze, lica u ter5inalnoj )azi Dronine
7u7reAne insu)icijencije, cistine )i7roze, siste5ske
autoi5une 7olesti, reu5atske groznice, 7olesti zavisnosti,
o7olela odnosno po4 vre=ena lica u vezi sa pruAanje5
Ditne 5edicinske po5oi, kao i lica o7uDvaena
zdravstveno5 za<tito5 u vezi sa da4 vanje5 i pri5anje5
tkiva i organa9
?/ 5onasi i 5onaDinje9
3/ 5aterijalno neo7ez7e=ena lica koja pri5aju 5aterijalno
o7ez7e=enje po propisi5a o socijalnoj za<titi, odnosno po
propisi5a o za<titi 7oraca, vojniD invalida i civilniD invalida
rata9
1/ korisnici stalniD novaniD po5oi, kao i po5oi za s5e<taj
u ustanove socijalne za<tite ili u druge porodice, po propisi4
5a o socijalnoj za<titi9
>/ nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroAeniD lica
iji su 5eseni priDodi ispod priDoda utvr=eniD u skladu sa
ovi5 zakono59
.-/ korisnici po5oi I lanovi porodice iji je Dranilac na
od4 sluAenju vojnog roka9
../ lica ro5ske nacionalnosti koja z7og tradicionalnog naina
Aivota ne5aju stalno pre7ivali<te, odnosno 7oravi<te u Re4
pu7lici+
;eseni iznos priDoda kao cenzus za sticanje svojstva osigu4
ranog lica iz stava ., taka > ovog lana sporazu5no propisuju 5ini4
star nadleAan za poslove zdravlja ,u dalje5 tekstu6 5inistar/ i
5inistar nadleAan za poslove o7ez7e=ivanja socijalne za<tite gra=ana+
Do5ainstvo5, u s5islu ovog zakona, s5atra se zajednica Ai4
vota, privre=ivanja i tro<enja priDoda ostvareniD rado5 njeniD
lanova 7ez o7zira na srodstvo+
Gsiguraniko5, u s5islu ovog zakona, s5atra se i lice ko5e je
nadleAni repu7liki organ utvrdio status iz7eglog, odnosno prognanog
odredbi
lica iz 7iv<iD repu7lika #BRJ, ako ispunjava uslov iz stava 2 ovog
lana i ako i5a 7oravi<te na teritoriji Repu7like+
" 7udAetu Repu7like o7ez7e=uju se sredstva za uplatu dopri4
nosa za o7avezno zdravstveno osiguranje za lica iz stavova . i & ovog
lana, na osnovicu i po stopi doprinosa za o7avezno zdravstveno osi4
guranje koje su propisane ovi5 zakono5+
Gsiguranici iz stavova . i & ovog lana ostvaruju prava iz
o7ave4 znog zdravstvenog osiguranja u sadrAaju, o7i5u, na nain i po
postup4 ku propisano5 ovi5 zakono5 i propisi5a doneti5 za
sprovo=enje ovog zakona
%+ Zakon o 7ez7ednosti i zdravlju na radu,
S#. (#a!nik RS, 7r+ .-.(-%
Mlan &2
Hini podaci prikupljeni u vezi sa lekarski5 pregledi5a zapo4
slenog poverljive su prirode i pod nadzoro5 su sluA7e 5edicine
rada, koja vr<i te preglede+
Podaci o povreda5a na radu, pro)esionalni5 o7oljenji5a i 7o4
lesti5a u vezi sa rado5 dostavljaju se organizacija5a zdravstvenog i
penzijskog i invalidskog osiguranja u skladu sa zakono5+
Podaci iz stava 2 ovog lana 5ogu se dostavljati drugi5
lici5a, sa5o uz pis5enu saglasnost zaposlenog+
$zve<taj o lekarsko5 pregledu zaposlenog dostavlja se
poslodav4 cu na nain koji5 se ne naru<ava princip poverljivosti
liniD podata4 ka+
Nije dozvoljeno kori<enje podataka prikupljeniD po osnovu
le4 karskiD pregleda zaposleniD u svrDu diskri5inacije zaposleniD+
?+ Zakon o zapo<ljavanju i osiguranju za sluaj
nezaposlenosti, S#. (#a!nik RS, 7r+ 3.(-0
Mlan 1
" pri5eni ovog zakona, drugiD propisa i akata Nacionalne
sluA4 7e i agencije, o7ez7e=uje se licu koje traAi zaposlenje jednaka
dostu4
Radna prava ena u
Srbiji
pnost poslovi5a zapo<ljavanja i jednakost u postupku
zapo<ljavanja, nezavisno od rase, 7oje koAe, nacionalne pripadnosti,
etnikog pore4 kla, jezika, vere, politikog ili drugog 5i<ljenja i
opredeljenja, socijalne pripadnosti ili porekla, i5ovnog stanja,
7ranog ili porodinog stanja, porodine odgovornosti, starosti,
lanstva u sindikatu, udruAenju ili politikoj organizaciji ili od 7ilo
koje druge okolnosti koja 5oAe 7iti osnov diskri5inacije, odnosno
nejednakog postupanja pre5a poje4 dinci5a 5e=u koji5a postoje
razlike koje nisu u )unkciji izvr<avanja poslova radnog 5esta+
@arantuje se jednaka dostupnost poslovi5a i jednakost u po4
stupku zapo<ljavanja Aena i 5u<karaca+
Pose7na za<tita odre=eniD kategorija lica ,invalidi, 5aloletna
lica, starija lica/ nije u suprotnosti sa naelo5 iz stava . ovog lana+
Mlan >
Nacionalna sluA7a i agencija o7avljaju poslove zapo<ljavanja
ne4 pristrasno u odnosu na lice koje traAi zaposlenje i poslodavca+
3+ Zakon o iz7oru narodniD poslanika u Narodnu
skup<tinu Repu7like #r7ije, S#. (#a!nik RS, 7r+
0%(--
Mlan &-a
Na iz7ornoj listi 5e=u svaka etiri kandidata po redosledu na
listi ,prva etiri 5esta, druga etiri 5esta i tako do kraja liste/ 5ora
7iti po jedan kandidat I pripadnik onog pola koji je 5anje zastupljen
na listi, a ukupno na iz7ornoj listi 5ora 7iti naj5anje 0-L
kandidata 5anje zastupljenog pola na listi+
Ako iz7orna lista ne ispunjava uslove iz stava . ovog lana
s5a4 trae se da sadrAi nedostatke za progla<enje iz7orne liste, a
predlaga liste 7ie pozvan da otkloni nedostatke liste, u skladu sa
ovi5 zako4 no5+
Ako predlaga liste ne otkloni nedostatke iz stava 2 ovog
lana, Repu7lika iz7orna ko5isija od7ie progla<enje iz7orne liste u
skladu sa ovi5 Zakono5+
odredbi
Drugi relevantni zakoni6
Zakon o )inansijskoj podr<ci porodici sa deco5, S#. (#a!nik RS,
7r+ ..%(-%+
Zakon o socijalno ekono5sko5 savetu, S#. (#a!nik RS, 7r+
.2%(-&+
Zakon o <trajku, S#. #i!t SR', 7r+ 2>(>?+
Zakon o penzijsko5 i invalidsko5 osiguranju, S#. (#a!nik RS, 7r+
0&(-0 i ?&(-&+
Porodini zakon, ##. (#a!nik RS, 7r+ .1(-%+
Zakon o socijalnoj za<titi i o7ez7e=ivanju socijalne sigurnosti
gra=ana, S#. (#a!nik RS, 7r+ 0?(>., 3>(>., 00(>0, %0(>0, ?3(>0, &?(>&,
&1(>&, %2(>?, 2>(-., 1&(-& i .-.(-%+
Zakon o spreavanju diskri5inacije oso7a sa invaliditeto5,
S#. (#a!nik RS, 7r+ 00(-?+
%+ PR!@H!D NAJVAN$J$S
RA'$B$KGVAN$S
KGNV!NJ$JA
Dopunska Konvencija o ukidanju ropstva, trgovine ro7lje5 i usta4
nova i prakse sliniD ropstvu, S#. #i!t -6R' .&odatak$, 7r+ 3(%1+
!vropska konvencija za za<titu ljudskiD prava i osnovniD slo7oda,
S#. #i!t S/0 .*e+unarodni u(ovori$, 7r+ >(-0+
Konvencija ;GR 7r+ 0 o zapo<ljavanju Aena pre i posle p
noro=aja,
S#. novine Kra#jevine S:S, 7r+ >%IQQ$$(23+
Konvencija ;GR 7r+ 2> o prinudno5 radu, S#. novine
Kra#jevine
'u(o!#avije, 7r+ 2>3(02+
Konvencija ;GR 7r+ &% o zapo<ljavanju Aena na podze5ni5
rado4 vi5a u rudnici5a sviD kategorija, S#. ve!nik Prezidijuma
Skup2 tine -6R', 7r+ .2(%2
Konvencija ;GR 7r+ 1> o nono5 radu Aena u industriji
,revidira4 na/, S#. #i!t -6R' .&odatak$, 7r+ .2(%?+
Konvencija ;GR 7r+ .-- o jednako5 nagra=ivanju 5u<ke i
Aenske radne snage za rad jednake vrednosti, S#. #i!t -6R'
.*e+unarod2 ni u(ovori$, 7r+ ..(%2+
Konvencija ;GR 7r+ .-0 o za<titi 5aterinstva ,revidirana/, S#. #i!t
-6R' .&odatak$, 7r+ >(%%+
Konvencija ;GR 7r+ .-% koja se odnosi na ukidanje prinudnog
rada, S#. #i!t SR' .*e+unarodni u(ovori$, 7r+ .0(-2+
Konvencija ;GR 7r+ ... koja se odnosi na diskri5inaciju u
pogle4 du zapo<ljavanja i zani5anja, S#. #i!t -6R' .&odatak$,
7r+ 0(?.+
Konvencija ;GR 7r+ .22 o politici zapo<ljavanja, S#. #i!t S-R', 7r+
0&(3.+
%>
B. Pre(#ed najvaniji1 rati;ikovani1
konvencija
Konvencija ;GR 7r+ .%? o jednaki5 5ogunosti5a i tret5anu
za radnike i radnice ,radnici sa porodini5 o7aveza5a/, S#.
#i!t S-R' .*e+unarodni u(ovori$, 7r+ 3(13+
Konvencija o politiki5 pravi5a Aena, S#. #i!t -6R' .&odatak$, 7r+
3(%&+
Konvencija o ukidanju sviD o7lika diskri5inacije Aena, S#. #i!t
S-R' .*e+unarodni u(ovori$, 7r+ ..(1.+
;e=unarodni pakt o ekono5ski5, socijalni5 i kulturni5 pravi5a,
S#. #i!t S-R', 7r+ 3(3.+
;e=unarodni pakt o gra=anski5 i politiki5 pravi5a, S#. #i!t
S-R', 7r+ 3(3.+
Protokol koji5 se 5enja Konvencija za suz7ijanje trgovine
Aena5a i deco5 i Konvencija o suz7ijanju trgovine odrasli5
Aena5a, S#. #i!t -6R', 7r+ &.(%-+
J$P I XYZY[\]^_Y`âY b cbd[êY`â^
fYg\hiY d^d[^\ZjeY kgdâj, lj\]gYh
0&0+1%60&0+?24-%3+.?4-%%+2,&>3+../
0&2+30&4-%%+2,&>3+../
mnopq, r\sYiY, .>10I
Radna prava Aena u #r7iji ( Jovana Zori, Nevena
Dii, Nenad Petkovi+ I Beograd 6 Beogradski centar
za ljudska prava, 2--1 ,Beograd 6 Dosije/+ I %> str+ 9 2-
c5
'iraA 3--+ I Napo5ene i 7i7liogra)ske re)erence uz tekst+
$#BN >3141?432-24.-14-
.+ tû^v, fjsjiY, .>12I TYbZ\gU
2+ wjZe\s^v, fjiYh, .>31I TYbZ\gU
a/ t^xeg^yîY`âY zjiY I kcgjuYsY{j I kgdâY
7/ oYsi\cgYsi\xZ c\[\sY I oYhi^ \hi\x^ I wgYsiY
_Y|Z^ZY I kgdâY
JGB$##+#R4$D .%%-.>311
> 3 1 1?3 2 - 2.- 1-

Radna Prava Zena U Srbiji

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Radna Prava Zena U Srbiji

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Beogradski centar za ljudska prava

You might also like