Историјски часопис, Београд 1960, књ. IХ-Х 365-372; Љ. Дурковић-Јакшић,
Прилог за проучавањешколовања и политички рад Светозара Марковића у Швајцарској
, [у:] Светозар Марковић иинтернационала, Научни скуп САНУ, 1991, књ. 56, стр. 167-185.
Потреба за школованим кадровима принуђавала је младу Кнежевину Србију, да не чекаповратак својих питомаца са школовања, већ, као што је то чинила за време устанака, примастручњаке, понајвише прекосавске и дунавске родољубиве Србе и Словене, или их тражи по позиву:административне службенике, учитеље, наставнике, лекаре и инжењере. Тако је и др ЈанкоШафарик, новосадски лекар, дошао у Србију по позиву српске владе.Јанко Шафарик рођен је 1/14. новембра 1814. у Кир-Керешу, Пештанска жупанија, где језавршио основну школу, па је послат у Нови Сад у немачку гимназију. До 1823. становао је кодсвога рођака Стјепана, новосадског евангелистичког пароха, а те године преселио се у кућу свогастрица Павла Шафарика, знаменитог слависте, нарочито познатог по проучавању прошлости ЈужнихСловена, који је тада био професор и управитељ српске гимназије.Боравећи у Новом Саду, Српској Атини, како су је тада Срби звали, млади Шафарик седружио са српском омладином и учио је српски језик, а у кући стричевој гледајући српске старине,нарочито рукописне књиге и новце, које је његов стриц проучавао, осрбио се за цео живот.По завршетку гимназије 1829. отишао је да слуша философију и право у Пожун (данашњуБратиславу), где се тада омладина окупљала под словенском заставом, коју је развио Људевит Штур;ту су се окупљали и српски ђаци који су имали богату Библиотеку у евангелистичком Лицеју и својеудружење „Слобода", под надзиратељством самог Штура, одређеног за то од стране Матице српске.
2)
2)
Љ. Дурковић-Јакшић,
Историја српских библиотека
1801-1850, Београд 1963, 126-127. О српскимђацима у Пожуну доста је писао Ристо Ковијанић, наш дугогодишњи лектор српског језика уБратислави између два рата, о коме се говори у
Leksikonu jugoslovenskih pisaca
(Нови Сад 1987 111,363-364).
Године 1832. Јанко Шафарик одлази у Пешту да учи медицину, где је често походио ЈанкаКолара, пештанског евангелистичког пароха, славног словенског идеолога, а затим 1834. прелази уБеч да би 1838. довршио медицину, после чега неко време борави у Прагу, где се интересовао заархеологију и славистику, и са друговима радо читао књиге дубровачких писаца, као и из чешкекњижевности, о чему је писао у чешким часописима- Kvêty 1838-1842. и Часопису Чешког музеја.Године 1839. бави се лекарском праксом у Пешти и родном месту, где је и обрађивао имање свогаоца, који је био преминуо. Наклоност за економијом у сеоским пословима показао је и у Србији, јер је покрај ушћа Колубаре, близу Обреновца, имао имање на коме је гајио расне коње и стоку.
3)
3)
Slovník naukový, Praha, 1872, K, 13-14; Konstant Wurzbach-Tannenber, Biografisches Lexikon desKaisertums Öesterreish, Wien 1874, XXVIII, 50-52; Stojan Novaković, Dr Janko Šafarik, Rad JAZU, 41,1877, 192-193.
Јанко Шафарик није дуго остао у свом родном месту. Он је већ 1840. дошао у Нови Сад,запослио се као градски лекар и наставио дружење са Србима, за које је био везан из своје младости,и зато се огледао радом у Летопису Матице српске 1840, превођењем оног што је његов стрицпретходне године објавио у Часопису Чешког музеја, записе о јужним Словенима, а у Danici ilirskojописао је једну глагољску старину.
4)
4)
Васа Стајић, Новосадске биографије, Нови Сад 1940, св. V, 258.
На позив Попечитељства 1843. Јанко Шафарик долази у Београд и већ 7. јула бива постављенза професора физике у Лицеју, од када својим животом и радом припада првенствено Србији, у коју је донео словенску идеологију, нарочито везану за њене старине, и жељу за унапређењем српске3
Leave a Comment