Znaaj inovativnosti u dananjem poslovanju

14.08.2013.
Inovacija je primena nove i poboljane ideje, postupka, dobra, usluge ili procesa koji donosi nove
koristi ili kvalitet u primeni. Inovacije u irem smislu donose poboljanja u podruju konstrukcije
proizvoda (tehnoloke inovacije), inovacija procesa, organizacije rada ili
poslovanja, marketinga, inovacije usluga i dr.
U uslovima estoke konkurencije i zasienog trita kompanije koje ne inoviraju, stagniraju, a
stagnacija je uvod u odumiranje. U irem smislu rei, inovacija je svaki zahvat kojim se smanjuju
inputi, tj. trokovi proizvodnje i administracije, poveava produktivnost ili korienje opreme ili
vremena, poboljava kvalitet proizvoda ili usluga, poveava sigurnost, smanjuje kart, unapreuje
plasman i dr., odnosno svaka mera koja vodi ka porastu konkurentnosti.
Posveivanje sve vie panje inovativnosti sposobnosti transformacije ideje u korisne pronalaske
odnosno proizvode govori da je nastupio period u kome inovativnost treba da se svestrano
sagleda.

Inovativnost u preduzeima
Pojam inovativnosti esto se poistoveuje sa pojmom kreativnosti. Inovativnost nije isto to i
kreativnost. Inoviranje je realizovanje profita od ideja koje su nove za organizaciju. Sutina je ne u
posedovanju, ve i u realizovanju profitabilnih ideja. Nikako ne treba zaboraviti da inovativnost u
preduzeu, obavezno za rezultat ima bolju konkurentnost, a konkurentna prednost
podrazumeva poveanje profita.
Intuicija, iskustvo, znanje i realnost najbolje su komponente u realizaciji preduzetnikih ideja.
Jedno bez dugog ne stvara anse, ne reava probleme, ne uoava opasnosti i ne sagledava domet
preduzetih poslovnih odluka. Inovativna organizacija obrnuto je proporcionalna ekonomiji obima:
to vea kompanija, procentualno manje inovativnih reenja. Ta realna injenica dugo nije shvaena
u velikm privrednim subjektima, koji svojom monom ekonomskom snagom, ogromnim kapitalom
i brojem zaposlenih, nadometaju nedostatak invencije i inovacije svojih zaposlenih.
U malim i srednjim preduzeima stvaraju se nove ideje i trae brza i efikasna ekonomska reenja.
Traenje ansi i reavanje rizika pripada malim i srednjim preduzeima, koja su i po definiciji
fleksibilnija i prilagodljivija od monih privrednih sistema. Preduzetnitvo kao organizaciona
vetina ovde je oblik prilagodjavanja.
Inovativna kompanija prihvata filozofiju da uvek postoji bolji nain poslovanja i traga za novim
idejama koje e poveati njenu vrednost, odnosno smanjiti trokove. Bez obzira na shvatanja, koja
mahom preovlauju kod nas, inovacija je potrebna svakom preduzeu, od onog najmanjeg pa do
onih, gde je inovacija glavna pokretaka snaga razvoja.
Inovativnost preduzea moe da se ogleda kroz prodaju proizvoda i usluga, nainu rada,
organizovanju sopstvenog poslovanja itd. Pored inovacija potrebno je razviti i mnoge druge vetine
da bi se njima uspeno ovladalo.
Veoma malo organizacija moe da preivi beskonano dugo bez inovacija. Nagon za istraivanje
latentnog potencijala novih ideja nije privilegija samo komercijalnih preduzea.

Upravljanje inovacijama
Koliko je inovacije potrebno zavisi od grane industrije. Firme treba da tee da budu predvodnici u
svojim industrijama, ali i da se uvaju radikalnih promena do kojih moe da doe kao i promena
pravila igre. Obino, organizacije mudro slede tri meusobno povezana pristupa inovacijama u
konkurentskom odnosu. To su:
Preduzimanje mnogih malih inovacija u svakoj poslovnoj aktivnosti. Ovo daje organizacionu
kompetentnost koja se teko kopira.
Preduzimanje nekoliko vrednih velikih inovacija koje odravaju organizaciju u smislu
preduzea koje ide u korak sa stanjem nauke.
Istraivanje mogunosti za sistemske inovacije koje mogu da dovedu do transformacione
promene i daju radikalno drugaije naine zadovoljavanja potreba potroaa.
Inovacija je proces. Poinje idejom koja je nova, u najmanju ruku za organizaciju koja razmatra
njeno usvajanje. Inovacija se odvija u fazama. Kada se ideja razvije, esto u kombinaciji sa drugim
idejama, moe da postane predlog neto to organizacija moe da odabere da u to investira.
Ukoliko se organizacija odlui da usvoji predlog, tada se obino trai investicija i prethodni naini
rada moda treba da se promene, ponekad radikalno. Kada predlog postane realnost, u dobrom
sluaju poinje da dodaje vrednost organizaciji - tada ispravno moe da se opie kao inovacija.
Definiemo inovaciju kao dobijanje novih ideja i potpuno iskoriavanje njihovog latentnog
potencijala.
Svaka faza je element inovacionog procesa. Odvojeno one su vane ali same po sebi nisu
inovacije. Inovacija zahteva da organizacija ima koristi od latentnog potencijala sauvanog u ideji.
To je strategija za dobijanje i zadravanje konkurentske prednosti.

Slika 1 Proces inovacije
Inovacione strategije
Inovacija pomae organizacijama na pet glavnih naina:
1. Mogu da se nude proizvodi i usluge za koje potroa smatra da su bolji od onih koje nude
rivali. To je strategija razlikovanja.
2. Aktivnosti koje organizacija preduzima mogu da se izvode jeftinije, dakle smanjujui
strukturu trokova organizacije. To je strategija liderstva u trokovima.
3. Procesi u organizaciji i unutar lanca snabdevanja mogu da budu pouzdaniji i da se isporue
bre, omoguavajui organizaciji da bude fleksibilna i da prua prilike. To je strategija
agilnosti.
4. Novi naini prodaje proizvoda, brenda ili organizacije mogu da se nau. To poveava ili
menja trinu svest i poloaj proizvoda tako da se on shvata posebno vrednim. To je
strategija trine pozicije.
5. Ponekad moe da se nae nova formula za formiranje poslovanja. Na primer, Internet nudi
priliku za banke da rade van filijala. U ovom sluaju inovacija je bila u fundamentalnom
poslovnom modelu. Novi naini formiranja organizacije mogu da otvore mnoge mogunosti.
To je strategija promene paradigme.

Uspeno poslovanje i upravljanje preduzeima je postalo nezamislivo bez odgovarajuih podataka,
informacija novih saznanja i neprekidnog procesa inoviranja. Poslovanje i upravljanje se znaajno
razlikuje u Dobu znanja u kome se nalazimo, od upravljanja organizacijom i njenim procesima u
industrijskoj eri. U Dobu znanja posebnu vrednost imaju intelektualni resursi u odnosu na
materijalne resurse. Vaan oblik intelektualne svojine su informacije, znanja i vetine koje mogu da
se ogledaju kroz permanentni proces inoviranja. Strategija razvoja preduzea koja je zasnovana na
znanju i inovativnosti, garantuje uspeh.
Inovacije su osnovni pokreta privrednog rasta i razvoja privrede svake zemlje. Iz tog razloga
veoma je vano, kod menadmenta razviti svest o neophodnosti stvaranja kreativne atmosfere u
svojim preduzeima. Drugim reima podii nivo kulture organizacije na stepen svesti zaposlenih o
neophodnosti promena inovativnog karaktera.
Na kraju je moda dobro napomenuti da se prilikom implementacije inovativnog procesa javljaju
dva najea izazova:
1. Kako pokrenuti zaposlene da generiu dovoljno veliki broj inovativnih predloga to otvara neke
druge potpuno nove teme
2. Jednom kada dobijete dovoljno veliki broj kvalitetnih inovativnih predloga kako iz njih izabrati
prave
Prepoznajte veliko dok je jo malo. - Sun Tzu