Original: http://www.lov esensa.

rs/clanci/psihologija/i-ucenje-se-uci
Tweet
23/11/2010
I uenje se ui
Pametni roditelji doputaju svojoj deci da poneki put i pogree. (Gandhi)
Proces u kom ovek stie odreena znanja i vetine naziva se uenje. Sticanje znanja se odnosi na verbalne i
memorijske funkcije. Neka znanja koja se tiu memorisanja funkcija (ime, prezime, naziv odreenih predmeta)
stiu se lako. Za sticanje znanja je potrebno razumevanje a ne samo primanje informacija. Razumevanje je
proces, a esto se u proces uenja ne ukljuuje sticanje vetina koje su motorne, perceptivne i intelektualne. U
naim kolama se primenjuje uglavnom verbalno uenje naa kola je vie teorijska nego praktina.
Ljudi primaju informacije preko senzornih receptora, kroz ula sluha, vida, ukusa, mirisa. Proces uenja se
moe podeliti u pet faza: izloenost uticajima, panja, razumevanje, prihvatanje, pamenje. Izloenost
uticajima je kada stimulus deluje na neko ulo. Panja je sposobnost da se primi samo odreeni broj uticaja.
Postoji bezbroj uticaja: toplo, hladno, sedi, stoji, sva ula su ukljuena ali panja se usredsreuje samo na
ono to je bitno u tom momentu npr. pria profesora. Razumevanje je faza tumaenja ili interpretacije
znaenja stimulusa onoga to se vidi i uje. Prihvatanje oznaava stepen u kome stimulansi utiu na
formiranje znanja ili stavova usvajanja znanja. Pamenje je faza u kojoj sve to se desilo se prenosi u
memoriju.
Ako je ovek zainteresovan za neto efekat e biti vei. Za onog ko predaje bitno je da zna ta privlai panju
slualaca.
Postoji dobrovoljna i nedobrovoljna panja. Dobrovoljna panja je kada je neko zainteresovan i trai
informacije, oekuje, gleda. Nedobrovoljna panja je kada si u situaciji da mora da primeti neto ako
profesor lupa kredom po tabli, ako te neko gura da neto vidi, ako te neko ubode estarom u zadnjicu...
Line determinante panje se odnose na karakteristike linosti koje to prate - motivi, stavovi, nivo
koncentracije, prethodno znanje, sposobnost povezivanja, pamenje putem asocijacije...
Prve stvari koje se naue u ivotu
Kada se beba rodi ona ima primitivne instinktivne funkcije i ako ih ne upotrebljava one se ne razvijaju. Dete
vrlo brzo, na ranom uzrastu naui da razlikuje ja (sebe) od ne ja (mame, tate). Raamo se sa sposobnou
vokalizacije (gukanja) to se kasnije pretvara u prve rei. Dete ui motorne funkcije hvatanje i isputanje.
Potrebno je vreme da dete naui da pusti. Kada neki predmet ispusti ono dok ne naui da pusti, plae. Hodanje
nije funkcija sa kojom se ovek rodi, ono mora da se uvebava.
Sve do sedme godine dete uglavnom usvaja znanja koja se tiu govora i motorne spremnosti. Neka deca mogu
da naue da piu sa pet godina, to je retko, deava se, ali nije preporuljivo.Uglavnom se ue pitanja koja se
tiu socijalizacije kako se jede, odrava higijena, ide u toalet. Dete ih, uglavnom putem imitacije koje je
usvojilo od roditelja, ponavlja, interpretira emocije, kao na primer emocije radosti, straha, veselja.
Vrste uenja
Ima mnogo misli koje su tu uvek, a opet su odjednom nove. (Dostojevski)
Postoje razliiti vidovi uenja. Jedan je uenje imitacijom, a drugi putem
pokuaja i pogreaka. Imitacijom koja je gotovo nesvestan proces, dete naui
ponekad kroz facijalne ekspresije svojih roditelja. Pokuaj i pogreke je uenje
kada dete shvati da neto to je uradilo nije dalo eljeni rezultat pa pokua
ponovo malo drugaije sve dok ne dobije eljeni ishod. Uenje uvianjem je
vii oblik uenja. Kao kada dete naui da otvori-zatvori slavinu, gleda i
oprobava. Kada poe u kolu dete najee ui putem uvida. Kada iz
ponuenih stvari prepozna i napravi uvid.
Aha doivljaj je stanje koje decu veoma raduje. Uenje uvianjem je i ponaanje koje se kanjava ili nagrauje.
Svako dete reaguje na razliite naine. Zavisi od toga koliko je pripremljeno, kakav je stav roditelja i kakvi su
afiniteti dece, da li su motorina ili verbalna.
Postoji neto to se zove najbolje vreme za uenje odreenih sposobnosti. Sa sedam godina je najvei broj
dece spremno da naui da ita i pie. Ako se ovaj momenat propusti dete e kasnije tee savladavati te vetine.
Za decu se kae da su perceptivno otvorena i vrlo radoznala. Za njih je sve uenje, dok roditelji smatraju da se
uenje deava samo u koli i oko kole. Dete voli da stie ona iskustva i znanja koja moe neposredno da
koristi. Spontano ui igre i rad na raunaru, upravlja foto aparatom i mobilnim telefonom.
Nagrada i kazna
Decu treba motivisati, nagraivati i kanjavati. Ukoliko je pritisak i kanjavanje neprimereno, deca stvaraju
otpor u odnosu na uenje. Ako deca ne budu pritisnuta da ue oni to doivljavaju kao nebrigu, da su
zapostavljena. Deca vole da im se postavljaju granice.
Svi roditelji ele da im deca budu najbolja i da brzo ue, ali neka deca ue bre a neka sporije. Pred decu ne
treba stavljati ni preterane ali ni premale zahteve. Uvek ih treba podsticati da urade malo vie nego to
pokazuju da mogu. Deci preterana ambicija roditelja ka uspehu moe da nanese tetu i da ih zauvek demotivie
da u bilo emu uspevaju. Odnos deteta prema uenju zavisi od roditelja i od uitelja. Nai kolski programi su
preteki za savladavanje. Roditelji rade domae zadatke, ne sa decom, ve deci. Uitelji nisu kreativni i
nemaju dovoljno strpljenja. Najee se insistira na memorijskom znanju. Kae se da su nae kole dosadne i
preteke za decu.
Koncentracija
Odabir stimulusa na koje se treba usresrediti naziva se koncentracija. Pre koncentracije dolazi panja, ona
podrazumeva otvorenost prema onome to je novo, radoznalost, motivaciju i izazov.
Deca u kolskom uzrastu imaju previe nemirnu panju. Svaki stimulus moe da odvlai panju i vano je
zapostaviti periferne stimuluse. Koncentracija se postie vebanjem, zato deca rade domae zadatke. Da bi
panja bila slobodna dete mora da bude slobodno od konflikata. Dete ne moe da se otvori prema onome to
mu se nudi. Naalost, deca ve na ranom uzrastu imaju razliite neurotine konflikte: preterana elja za
uspehom, neadekvatni uslovi ivota, preterani pritisak, kanjavanje, nedovoljno ljubavi.
Dete treba da bude sito, zdravo, da se osea zatieno i sigurno i da odrasta u zdravom okruenju i samo tada
je spremno za sticanje novih znanja i samo tada je panja slobodna. Ako je dete punako, nosi naoari, ima
neki defekt, to takoe moe da utie na panju. U naim kolama takmienje poinje da se javlja ve u prvom
razredu i to stvara decu koja nisu spremna da podnose neuspehe.
Kako vebati koncentraciju
Roditelji se uglavnom bune u vezi tehnikih sredstava, aparata i pomagala,
umesto da ih dozvole i ogranie njihovu upotrebu. Deca koristei mobilni
telefon ve koriste mainu za kucanje, oni tako bre savladavaju itanje i
pisanje. Deca to sve rade kroz igru, a igra je najbolji nain za sticanje znanja.
Koncentracija je povezana sa motivacijom. Neka deca mogu imati poremeaj a
da to roditelji i ne primete, mislei da su deca lenja, neuspena, nemotivisana.
Za neke roditelje je lake da misle da imaju takvo dete nego da svoje dete
prepoznaju kao dete sa poremeajem.
Samo jednom stvari su svi ljudi zadovoljni, njihov razum im je dovoljan, bez
obzira na to koliko ga imali. (Harold Pinter)
Trikovi za uenje
Postoje razne tehnike brzog itanja, pisanja, ali to su tehnike koje se takoe ue.
Uenje putem asocijacije je povezivanje novina sa neim ve poznatim. Najvei trikovi su ponavljanje i
obnavljanje i to je zapravo vebanje upornosti. Treba se boriti sa sobom i svojom inercijom umesto da se
borite sa drugima. Uenje putem vizualizacije je pravljenje skica i crtea.
Vano je nauiti dete da odvaja bitno od nebitnog, da ne ui napamet ve da povezuje.
U poetku svakog uenja postoji inercija. Za savladavanje inercije potreban je napor. Treba podsticati
inventivnost i kreativnost. Decu ne treba preuiti i staviti ih u zatvorene sisteme. Deci treba dozvoliti da sama
otkrivaju, da istrauju. Treba se radovati dejem uspehu, ali ne preterano. Dete treba potovati i znati da je
dete.