Lamed 9 2013

1
Lamed
List za radoznale
Izabrao i priredio Ivan L Nini}
________________________________________________________________________
Godina 6 Broj 9 Septembar 2013

Drago Njegovan

Kako je i zato nastala
Nezavisna Drava Hrvatska
1941.
Predgovor*
U ovoj knjizi, estoj u ediciji Zloini okupatora
i njihovih pomagaa u Vojvodini, objavljuje se
elaborat Pokrajinske komisije Poetak okupacije
i stvaranje NDH kao i prvi meseci ,dravno-prav-
nog ureenja, kao i ilustrativni materijal: leci,
plakati, faksimili novina i fotografije. Elaborat se
uva u Zbirci istorijskih dokumenata Muzeja Voj-
vodine (AK 15063). Leci i plakati potiu iz
Zbirke plakata Muzeja Vojvodine, Arhiva SANU
u Sremskim Karlovcima, Zaviajnog muzeja
Zemun i Muzeja Srema u Sremskoj Mitrovici.
Fotografije, koje je izabrao kustos Dariju Samii,
su iz Zbirke fotografija Muzeja Vojvodine.
Znaajan doprinos stvaranju ove knjige dali su
Tatjana Vuievi, Dariju Samii, Aleksandar
Horvat, Olivera Drezgi, arko Dimi, Milo
Cvjetianin, Aleksandar Kozlica i drugi saradnici.
Posebnu zahvalnost prireiva duguje recenzen-
tima: prof. dr Aleksandru Kasau i doc. dr Slobo-
danu Bjelici. Bez finansijske podrke Gradske
uprave za kulturu Novog Sada i razumevanja
gospoe Milanke Brki objavljivanje ove knjige
bilo bi praktino nemogue. Hvala svima!
U ovom predgovoru treba neto rei i o
istorijskom kontekstu zbivanja koja se opisuju u
prireenom elaboratu, ijem razumevanju, za
period 1941. godine, i sam elaborat odluujue
doprinosi.

Srem izmeu dva svetska rata
(19181941)
Srem kao pogranina oblast izmeu Kraljevine
Srbije i Austro-Ugarske tokom Prvog svetskog
rata (19141918) bio je svedok napada Austro-
Ugarske na Srbiju 1914. i njenih prvih poraza u
Cerskoj i Kolubarskoj bici, kao i prodora Srpske
vojske preko Save u sektoru Zemuna i Sremske
Mitrovice.
1
Odnos prema ratu sremskih Hrvata,
Nemaca i Maara u odnosu na sremske Srbe bio
je razliit, tj. suprotan. Srbi iz Srema su od pro-
mene dinastije u Srbiji 1903. godine razvili iroku
i svestranu saradnju sa Srbijom, a od njenih
uspeha tokom Prvog i Drugog balkanskog rata
(19121913) polagali u nju svoje nade za sop-
stveno osloboenje i prisajedinjenje Srema
Srbiji.
2
Austro-Ugarska je poetkom Prvog svet-
skog rata povela oruani rat protiv Srbije ali i
svestrani, sveobuhvatni i brutalni unutar-dravni
rat protiv Srba, naroito u Bosni i Hercegovini,
Hrvatskoj, Sremu i drugim vojvoanskim oblasti-
ma.To se ogledalo u hapenju svih vienijih Srba,
njihovom izvoenju pred vojne sudove, njihovoj
internaciji u logore Neider i Aradska tvrava,
zabrani irilice, zabrani svih srpskih listova,
kulturnih, naunih i prosvetnih ustanova, prisilnoj
mobilizaciji, oduzimanju crkvenih zvona itd.
Sremski Srbi su napad Austro-Ugarske na
Srbiju doekali sa zebnjom. Nasuprot tome, kao i
u celoj Austro-Ugarskoj, Nemci, Maari i Hrvati
u Sremu radovali su se ratu protiv Srbije. Sremci

1
Vidi: Jovan Udicki, Sremska Mitrovica u prvom svetskom
ratu, Muzej Srema, Sremska Mitrovica, inv. br. 1392; Toa
Iskruljev, Raspee srpskog naroda u Sremu i Madari,
Novi Sad 1956.
2
Tokom zagrebakog veleizdajnikog procesa 1908.
godine bili su uhapeni dr arko Miladinovi iz Rume,
Svetislav Novak iz Vukovara i Jovan Udicki iz Sremske
Mitrovice.

2
su u listu Hrvatski branik, povodom objave rata
od 29. jula 1914. mogli da proitaju: Odluka je
pala, a glasi rat!... Rat sa Srbijom da se ta zemlja
bombaa i atentatora, zemlja kraljeubica, jednom
za vazda osetljivo, teko kazni...
3
Srbi koji su
bili na vlasti u Sremu odmah su smanjeni, ka npr.
gradonaelnik Sremske Mitrovice Teodor Vasi-
li.
4
A ofanziva srpske vojske u Srem 6. septem-
bra 1914. godine, pored ostalog, imala je za
posledicu potpuno unitenje sela Jarak, to su kao
odmazdu uinile austro-ugarske vojne snage.
Velika Mekenzenova ofanziva protiv Srbije
poela je 5. oktobra 1915. godine. Srbija je bila
pregaena i okupirana, jer se njena vojska nije
mogla odupreti istovremenom napadu nemakih,
austro-ugarskih i bugarskih trupa sa severa, sa
zapada i sa istoka. Ali, Srbija je sauvala dravne
institucije i vojsku, koja je posle albanske golgote
i Krfa prebaena na Solunski front. S druge
strane, Sremci Srbi, a donekle i ostali Sloveni, pa
meu njima i Hrvati na Istonom, ruskom frontu,
bilo kao zarobljenici ili prebezi na rusku stranu,
stupali su (od 1916) u Srpsku dobrovoljaku
diviziju koja je formirana u Odesi. Tokom 1917,
a naroito u leto 1918. u Sremu se formirao
zeleni kadar od vojnika koji vie nisu hteli
ratovati za Austro-Ugarsku.
Probojem Solunskog fronta 15. septembra
1918. godine, Srpska vojska je, zajedno sa silama
Antante, a naroito francuskim trupama, izbacila
iz rata Bugarsku i Tursku i do kraja oktobra
oslobodila predratnu Srbiju i Crnu Goru.
Razbijena austro-ugarska vojska oktobra me-
seca povlaila se iz Srbije kroz Srem prema
severu. Saveznici su odredili demarkacionu liniju
izmeu ratujuih strana daleko od bivih grani-
nih reka Save i Dunava: Lipova na Moriu u
Banatu, Moriem do ispod Segedina, iznad
Subotice i Baje u Bakoj i Meek planinom iznad
Peuja sve do Bara na Dravi u Baranji.
5
Srpske
trupe su poetkom novembra prele Dunav, Savu
i Drinu i gonile odstupajueg neprijatelja. Ve 5.
novembra 1918. godine Peti peadijski puk, pre-
ao je iz Mave u Srem preko pontonskog mosta
u Sremskoj Mitrovici. Trupe Druge srpske armije,

3
Vidi: Petar Miloevi, Duan Vuleti, Bora ekerinac i
Radomir Prica, Sremsko-mitrovaka hronika, Novi Sad
1987, str. 6277.
4
Isto, str. 65.
5
Drago Njegovan, Prisajedinjenje Srema, Banata, Bake i
Baranje Srbiji 1918, drugo dopunjeno izdanje, Muzej
Vojvodine, Novi Sad, 2001, str. 2223.

kojoj je taj puk pripadao, zauzele su Srem i pro-
duile preko Oseka u Baranju, kao i Baku, a
trupe Prve armije zauzele su Banat, doseui de-
markacionu liniju pre Beogradskog primirja (13.
novembra 1918) izmeu novoformirane Maar-
ske i saveznika.
Osloboenje Srema, kao i Banata, Bake i
Baranje, omoguilo je slobodno sazivanje Rum-
skog zbora 24. novembra i Velike narodne
skuptine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena 25.
novembra u Novom Sadu, koji su doneli odluke o
otcepljenju ovih teritorija od Ugarske i njihovom
prisajedinjenju Kraljevini Srbiji. U sastavu Srbije
one su 1. decembra 1918. ule u novoproglaeno
Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca na elu sa
dinastijom Karaorevia.
6
Posle dvesta godina
prestala je vladavina Austrije, odnosno Austro-
Ugarske u Sremu.
U novonastaloj Kraljevini Srba, Hrvata i Slove-
naca, Srem, odnosno Sremska upanija, postao je
jedna od 33 oblasti u dravi, a od 1929. godine
bio je (veinom) u sastavu Dunavske banovine,
ije je sedite bilo u Novom Sadu. Jedan deo
Srema privremeno je bio u sastavu Drinske bano-
vine sa seditem u Sarajevu, a najzapadniji deo u
sastavu Savske banovine sa seditem u Zagrebu.
I pored proklamovanog jedinstva troplemenog
naroda, a od 1929. i integralnog jugoslovenstva,
srpsko-hrvatsko rivalstvo u Sremu (i susednoj
Slavoniji, kao i u drugim meovitim srpsko-
hrvatskim krajevima) nije prevazilaeno, ve se
odravalo, a pred kraj ovog perioda i pojaavalo.
To je dolo do izraaja i prilikom stvaranja Bano-
vine Hrvatske (1939), u koju je, nerezonski s
nacionalnog stanovita, uao znatan deo zapad-
nog Srema, a Banovina Hrvatska poela delovati
kao drava u dravi, koja je antijugoslovenski i
antisrpski usmerena. To se izuzetno osetilo u
Sremu. U Sremu su Srbi bili najbrojnije stanov-
nitvo. Zatim po brojnosti dolaze Hrvati, Nemci,
Slovaci, Rusini, Romi, Jevreji. Pred Drugi svetski
rat sremske Nemce, kao i sve Nemce u Kraljevini
Jugoslaviji, zahvatio je talas nacistike indoktri-
nacije, samoorganizovanja i projektovane uloge
pete kolone.
Posle sloma Kraljevine Jugoslavije u April-
skom ratu 1941. godine i njenog komadanja, anti-
srpstvo, kao i antijevrejstvo, posebno je izraeno
u novoformiranoj kvislinkoj Nezavisnoj Dravi
Hrvatskoj, na elu sa voom hrvatskog ustakog

6
Isto, str. 4446.

3
pokreta Antom Paveliem. Uz Srbe i Jevreje, na
meti su bili i Romi (Cigani).
U Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj Srbi nisu ni
priznavani kao narod, a budui da su predstavljali
treinu populacije NDH, za njih je usvojen
hrvatski ustaki princip: treinu pobiti, treinu
proterati, treinu prevesti u katoliku veru i
pretvoriti u Hrvate. Za ostvarenje tog cilja bili su
angaovani svi resursi Nezavisne Drave Hrvat-
ske, svi dravni organi, represivni i ideoloki, kao
i veinsko raspoloenje Hrvata kao naroda. Taj
princip je naroito intenzivno sprovoen u Sremu.

Nezavisna Drava Hrvatska
(19411945)
Nezavisna Drava Hrvatska (NDH) proglaena
je 10. aprila 1941. godine u Zagrebu, jo dok je
trajao Aprilski rat sila Osovine protiv Kraljevine
Jugoslavije 617. aprila 1941. Proglaenje je iz-
vrio vojskovoa Slavko Kvaternik, penzioni-
sani austro-ugarski pukovnik, u ime Ante Pave-
lia, poglavnika ustake organizacije, koji se jo
nalazio u faistikoj Italiji. Proglaenje NDH
objavljeno je na naslovnoj stranici zagrebakog
lista Hrvatski narod i saoptenjem na zagrebakoj
radio-stanici. Istovremeno je objavljena izjava
Vlatka Maeka, voe uticajne Hrvatske seljake
stranke (HSS) i potpredsednika jugoslovenske
kraljevske vlade, kojom se hrvatski narod poziva
da se pokorava novouspostavljenoj vlasti i stavlja
itava infrastruktura vlasti Banovine Hrvatske na
raspolaganje ustakim vlastima.
7

Po povratku u Zagreb 16. aprila 1941. godine
Ante Paveli je imenovao Prvu hrvatsku dravnu
vladu.
Kraljevina Jugoslavija je u Aprilskom ratu uni-
tena a potom i raskomadana: pored NDH, sa
nemakom i italijanskom zonom uticaja, pojedine
delove prisvojili su sebi okupatori, tako da je
Treem Rajhu pripao najvei deo Slovenije

7
itavu akciju otcepljenja Hrvatske od Jugoslavije i
proglaenja NDH vodio je Edmund Fezenmajer (E. Veesen-
mayer), specijalni opunomoenik ministra inostranih poslova
nemakog Rajha Joakima Ribentropa (J. v Ribentrop). Budui
da Nemci nisu bili ubeeni da e Vlatko Maek kao vodei
lider Hrvata odgovarati njihovim zahtevima, jer, kako
izvetava nemaki generalni konzul u Zagrebu Frojnt (A.
Freundt), njegovi napori usmjereni su, kako se ini,
podjednako na odravanje mira s Njemakom i daljnji
opstanak Jugoslavije, Fezenmajer je privoleo Maeka na
odstupanje i davanje izjave u korist NDH. Fikreta Jeli -
Buti, Ustae i Nezavisna drava Hrvatska 19411945,
Zagreb, 1977, str. 64 i dalje.
(Dravska banovina), Hortijevoj Maarskoj Baka
i Baranja iz Dunavske banovine, Meimurje iz
Banovine Hrvatske i Prekomurje iz Dravske
banovine, Bugarskoj istoni delovi Srbije (delovi
Moravske banovine) i Makedonija (Vardarska
banovina), Velikoj Albaniji prostor Kosova i
Metohije (do Ibra na severu Kosovska Mitro-
vica je bila u sastavu Nedieve Srbije pod
nemakom okupacijom), Crna Gora je bila
italijanski protektorat, a Nedieva Srbija (sa
Banatom, gde su stvarnu vlast drali Nemci) pod
nemakom okupacijom. U sastavu NDH, pored
Hrvatske, Slavonije i najveeg dela Dalmacije
(znaajan deo srednje Dalmacije s jadranskim
ostrvima pripao je Italiji, kao i ostatak Slovenije),
spadale su jo Bosna, Hercegovina i Srem.
Nezavisna Drava Hrvatska u administrativ-
nom pogledu, nakon uvrivanja vlasti, bila je
organizovana u 22 velike upe, sa niim jedini-
cama: kotarevima i obinama. Glavni grad Za-
greb imao je poseban status, u rangu velike upe.
Na elu velikih upa bili su veliki upani, a
upravu niih teritorijalnih jedinica vodila su
kotarska odnosno optinska poglavarstva na
elu sa predstojnicima. Na elu poglavarstava
stajali su istaknuti ustaki prvaci ili pojedinci iz
desnog krila HSS, koji su ve imali ili su
prihvatili hrvatsku ustaku ideologiju i bili
spremni da je sprovode u praksi. Podruje Srema
bilo je obuhvaeno Velikom upom Vukom sa
seditem u Vukovaru, izuzev upanjskog kraja.
Po dolasku na vlast hrvatska ustaka organi-
zacija tei da postane masovni pokret, u odnosu
na prethodnih desetak godina kada je predstav-
ljala malobrojnu teroristiku organizaciju jo pre
rata zakletih ustaa, koja je najveim delom bi-
la u izbeglitvu (u Maarskoj, a najvie u Italiji).
U zagrebakom listu Ustaa to je izraeno na
sledei nain: U ustakoj hrvatskoj dravi, koju
su stvorili poglavnik i njegove ustae, mora se
ustaki misliti, ustaki govoriti i to je najglavnije
ustaki raditi. Jednom rijei, itav ivot u
Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj mora biti ustaki.
8

Na jedinstvo, ak identitet hrvatstva i ustatva
esto je ukazivao poglavnik NDH Ante Paveli:
Novo pokoljenje Hrvata mora biti ne samo
hrvatsko,... nego mora biti u potpunom smislu
ustako. Jer Hrvata je i prije bilo, ali nije bilo
ustaa, a dok nije bilo ustaa, nije bilo ni hrvatske
drave. Kad ubudue ne bi bilo ustaa, ne bi bilo

8
Ustaa, 13. 06. 1941, citirano prema: F. Jeli-Buti,
Ustae..., str. 107.

4
ni hrvatske drave.
9
Prema tome, hrvatsko usta-
tvo je sutina Nezavisne Drave Hrvatske.
Celokupna delatnost hrvatskog ustakog pokre-
ta u NDH podeljena je na tri grane: politiko-
organizaciona, koja je imala osnovni cilj organi-
ziranja u organizacije Ustakog pokreta, te
duevni odgoj lanstva i puanstva uobe, i
organizovanje omladine u Ustakoj mladei;
Ustaka vojnica vojna formacija ustake
organizacije po uzoru na faistiko-nacistike
vojne formacije (kao to su crne koulje i SS),
izvan redovnih dravnih vojnih formacija (npr.
Wermacht-a) koje su u NDH predstavljali domo-
brani, a pod neposrednom potinjenou poglav-
niku Paveliu. Jedinice Ustake vojnice bile su
roj, vod, satnija i bojna, a mogle su biti formirane
i vee jedinice kao to je sdrug. Glavni stoer
Ustake vojnice delio se na est slubi: bojna na
slubi pri Poglavniku, redovne djelatne bojne,
pripremne ustake bojne, priuvne ustake bojne,
ustaki podmladak i vojno-radna sluba;
Trea grupa bila je Ustaka nadzorna sluba
(UNS), koja vri nadzor nad celokupnim radom
upravnih i ustakih ustanova i trebala je spre-
avati svaku djelatnost koja bi ugroavala slobo-
du i nezavisnost Nezavisne Drave Hrvatske, mir,
spokojnost i sigurnost hrvatskog naroda i teko-
vine oslobodilake borbe Hrvatskog ustakog
pokreta.
10

Ustaka nadzorna sluba (UNS) se sastojala iz
etiri ureda:
1/ Ustako redarstvo ured je vodio politike
predmete, a imao je tri odseka: komunistiki,
idovski i srpski; 2/ Ustaka obavetajna sluba
ured je vrio hapenja i provodio istrage; 3/ Usta-
ka obrana ovaj ured predstavljao je posebnu
vojno-policijsku formaciju u ijoj nadlenosti su
bili i koncentracioni logori, a formirao je i poseb-
ne jedinice kao na primer. Prvi ustaki obrambeni
sdrug (Jasenovaki obrambeni sdrug) i 4/ Osobni
odjel. Kasnije je formiran i peti ured: Ustaka
sigurnosna sluba koja takoe vri hapenja i
isleivanja i organizuje Pavelievu tjelesnu
strau.
Organizacija ustakog pokreta u NDH ustro-
jena je Odredbom o sastavu i djelovanju usta-
kog pokreta iz juna 1941. i Propisnika o zada-
i, ustrojstvu, radu i smjernicama Ustae Hrvat-

9
Dr Ante Paveli rijeio je hrvatsko pitanje, priredio Ivo
Bogdan, Naklada Europa, Zagreb 1942, str. 47 (Govor
Ustakoj mladei 7. oujka (marta) 1942.)
10
Narodne novine, 26. 08. 1941.
skog oslobodilakog pokreta iz avgusta 1941.
godine.
11

Na elu ustakog pokreta je poglavnik sa
doglavnikim vijeem koje ima 12 doglav-
nika i 6 poglavnih pobonika. Organizacijama
na terenu rukovodi postrojnitvo koje se deli
na: 1/ upravno zapovjednitvo ustaa, koje je
podeljeno na stoere, logore, tabore i zbirove, 2/
upravno zapovjednitvo ustake mladei
(zapovjednitvo muke ustake mladei i
zapovjednitvo enske ustake mladei), 3/
upravno zapovjednitvo enske loze ustakog
pokreta, 4/ upravno zapovjednitvo stalekih
postrojbi i 5/ blagajna.
Glavni ustaki stan (GUS) je vrhovna usta-
nova cjelokupnog ustakog pokreta. Ustroj-
stvene ustanove ustakog pokreta su stoeri,
logori, tabori i zbirovi u njima se postro-
javaju lanovi ustakog pokreta s ciljem da se
bolje ostvari zadaa pokreta u svim njegovim
dielovima. Ove ustrojstvene ustanove pokri-
vaju odreena podruja: stoer podruje jedne
velike upe, logor podruje upravnog kota-
ra, tabor podruje jedne upravne obine,
zbir podruje jednog naselja ili dela veeg
mesta.
Oruane snage NDH, prema tome, sainjava:
domobranstvo, kao regularna vojna sila (kopnena
vojska, zrane snage i mornarica, kao i legio-
narske jedinice), ustaka vojnica
12
(jedinice usta-
ke vojnice i ustake milicije ponekad nazvane i
divlje ustae) i orunitvo (andarmerija).
U NDH je ivelo oko 3.069.000 Hrvata
(50,78%), 1.847,000 (30,56%) Srba, 717.000
(11,86%) muslimana, a ostalih naroda je bilo
410.000 (6,80%), a meu njima i 100.000 Nema-
ca. Kako su se povukle granice u Dalmaciji,
280.000 Hrvata i 90.000 Srba nalo se pod
italijanskom upravom. Muslimani, pre svega u
Bosni, proglaeni su istim Hrvatima i Paveli
se naroito trudio da ih priblii ustaama, to mu
je u velikoj meri i uspelo.
13

11
Narodne novine od 24. 06. 1941; Narodne novine od 13.
08. 1941.
12
Najozloglaenije jedinice ove zloinake formacije bile
su Francetiava Crna legija, Bobanova bojna, Tomieva
bojna i Poglavnikov tjelesni sdrug.
13
Glez fon Horstenau, Izmeu Hitlera i Pavelia, Nolit,
Beograd 2007. str. 13-14.

5
Velika upa Vuka Srem u sastavu NDH

Nemake okupatorske trupe (delovi 46. moto-
rizovanog korpusa 2. nemake armije - 8.
tenkovska divizija), prodirui iz pravca Slatina -
Osijek, ule su u Srem jo dok je trajao kratko-
trajni Aprilski rat. Nemake trupe stigle su u
rejon Ruma - Sremska Mirovica 11. aprila 1941.
godine. Odatle je jedan odred 8. tenkovske
divizije, na izriiti poziv vostva Kulturbunda,
preao Dunav te je preko Futoga 12. aprila,
praen motociklistima folksdojerima, oko 19 sati
uao u Novi Sad, sveano doekan od celokupnog
nemakog stanovnitva, razoaranih Maara i
preplaenih Srba. Mada se ova jedinica u Bakoj
zadrala svega nekoliko sati, u nju je tada i u
nekoliko narednih dana iz Bake stupilo preko
2.000 nemakih omladinaca. Glavnina 8. tenkov-
ske divizije je 12. aprila doprla u rejon Petrova-
radina i Zemuna, uavi, sa grupom folksdojera
koja joj se pridruila, i u Beograd.
Nemake jedinice aktivirale su u svom
nadiranju pripadnike Kulturbunda, ustae i
separatistiki orijentisane mesne jedinice Mae-
kove Zatite. Ovi izdajnici razoruavali su ju-
goslovensku vojsku u odstupanju. Domai Nemci
iz Rume i okoline zaplenili su od jedinica
jugoslovenske vojske oko 1.500 puaka, 300
sanduka municije, 200 sanduka granata itd.
Folksdojerske naoruane grupe razoruavale su
manje grupe jugoslovenskih vojnika i u Vuko-
varu, Iniji i Pazovi. Ustae su uz pomo
Maekove Zatite preuzimali vlast u idu,
Iloku, Sremskoj Mitrovici i drugim mestima
Srema. Isto su inili i folksdojeri u istonom
Sremu, preuzimajui i vojne objekte. Takoe,
koristei ratnu situaciju, hrvatske ustae i domai
Nemci zapoeli su i pljaku srpskih i jevrejskih
radnji i ostale imovine.
14

Izvestan otpor jugoslovenske vojske na
podruju Srema pruen je samo kod Sremskih
Karlovaca i Rume. Kod Sremskih Karlovaca
poginulo je 14 nemakih vojnika i zbog toga je,
jer su navodno pomagali odbranu, streljano est
civila. Kod Rume nemaka kolona je zaustavljena
na jedan dan, a tom prilikom je hrabro se borei,

14
Vojvodina u narodnooslobodilakom ratu i socijalistikoj
revoluciji 1941-1945, red. dr edomira Popova, Filozofski
fakultet - Institut za istoriju, Novi Sad 1984 (u daljem
tekstu: Vojvodina u NOR...), str. 45-46.
poginuo baki Bunjevac Antunovi,
15
mitraljezac,
koji se dobrovoljno javio u jugoslovensku vojsku.
Dakle, Srem je brzo pregaen i uspostavljeno je
novo stanje: okupacija i formiranje NDH.
16
!
Velika upa Vuka sa seditem u Vukovaru bila
je jedna od najveih upa u NDH (6.385 km
2
).
Srem je, zajedno sa vukovarskim i vinkovakim
srezom, bio obuhvaen Velikom upom Vukom i
poklapao se sa nekadanjom Sremskom upa-
nijom, izuzev upanjskog sreza.
Veliku upu Vuku inile su teritorije deset
srezova tj. kotareva (Ruma, Stara Pazova, Zemun,
upanja(?), id, Vinkovci, Vukovar, Mitrovica,
Ilok i Irig), sedam gradova (Vukovar, Vinkovci,
Sr. Mitrovica, Ruma, Sr. Karlovci, Petrovaradin i
Zemun) i 156 optina.
17
Odmah po okupaciji na
elo gradskih i seoskih optina postavljena su
proverena hrvatska ustaka lica ili pripadnici
nemakog naroda. U deset srezova (kotareva) bilo
je est sreskih naelnika (predstojnika) Hrvata
(ustaa) i etiri sreska naelnika Nemca (folks-
dojera), dok je u sedam gradova etiri grado-

15
Vidi: dr Petar Miloevi, mr Duan Vukeli, Bora eke-
rinac, Radovan Prica, Sremskomitrovaka hronika, Novi
Sad, 1987, str. 225.
16
Relevantna literatura: Petar Vukeli, Okupaciona vlast i si-
stem nacionalne diskriminacije u Sremu za vreme Nezavisne
Drave Hrvatske, Zbornik za drutvene nauke/ Matica srp-
ska, Novi Sad, 1963, 35, str. 105-136. Duan Lazi, Orga-
nizacija policijsko-obavetajne slube Nezavisne Drave
Hrvatske, Zbornik za istoriju / Matica srpska, 1972-1975,
br. 6-11. Jovanka Petkovi, Akcija Viktora Tomia,
Zbornik za drutvene nauke / Matica srpska, Novi Sad,
1963, sv. 35, str. 139-164. ivko Pucarevi, Kulturno-
prosvetni rad u Sremu u toku narodnooslobodilake borbe
1941-45. godine, Zbornik za drutvene naue / Matica
srpska, Novi Sad, 1964, 37, str. 116-136. Novak Petrovi,
Borba za etvu u Sremu 1943. godine; ni zrno ita
okupatoru, Zbornik za drutvene nauke / Matica srpska,
Novi Sad, 1964, sv. 39, str. 134-156. Novak Petrovi,
Borbe za vlast i teritoriju u Sremu u jesen 1943, Zbornik za
drutvene nauke / Matica srpska, 1971, sv. 42, str. 94-120.
Novak Petrovi, Namere ustake vlasti da protera
pravoslavno svetenstvo iz Srema, Istraivanja, Novi Sad,
1971, I, str. 169-186. edomir Popov, Borba narodno-
oslobodilakih snaga Srema za poljoprivrednu proizvodnju
u toku 1944. godine, Zbornik za drutvene nauke / Matica
srpska, Novi Sad, 1966, 43, str. 62-108. edomir Popov,
Odjeci odluka Drugog zasedanja AVNOJ-a u Vojvodini,
Jugoslovenski istorijski asopis, Beograd, 1963, br. 3, str.
73-93. Jelena Popov, KPJ, SKOJ i masovne organizacije
Srema u zavrnoj etapi NOP-a, Istraivanja, Novi Sad,
1976, 5, str. 295-346. Jelena Popov, Politika KPJ u Voj-
vodini na stvaranju masovne osnove narodno-oslo-
bodilakog rata i revolucije, Zbornik za istoriju / Matica
srpska, Novi Sad, 1977, 16, str. 7-25.
17
Sremskomitrovaka hronika, str. 84.

6
naelnika pripadalo hrvatskoj, a tri nemakoj
narodnosti. Od 156 optinskih naelnika bilo je
81 Hrvat i 75 Nemaca. Privremeno se na ovim
poloajima naao po koji Maar ili Slovak. Srbi,
mada najbrojniji u Sremu, bili su u potpunosti
odstranjeni od svih dravnih poloaja.
U Sremu su tokom Drugog svetskog rata
oruano delovali protiv snaga NOP-a i stanov-
nitva sva tri dela oruanih snaga NDH -
Domobranstvo, Ustaka vojnica i Orunitvo, kao
i vojne formacije Vermahta sa vojnim forma-
cijama folksdojera. Po odobrenju nemakog 50.
korpusa, od 30. aprila 1941, u Sremu je NDH
mogla da ima svoje garnizone u jaini od 800
vojnika i oficira u Zemunu, Sremskoj Mitrovici i
Vinkovcima, a posle i u Petrovaradinu. Prva
ustaka jedinica u Sremu, Mitrovaka ustaka
bojna, formirana je u jesen 1941. Tokom rata u
Sremu e uglavnom delovati dve domae bojne,
VI i XVI, od kojih e prva biti stacionirana u
Vukovaru, a druga u Sremskoj Mitrovici. Od
andarmerijskih (orunikih) jedinica na teritoriji
Srema postajala su andarmerijska krila u
Vinkovcima, i Zemunu, sa vodovima u svim
sreskim centrima i postajama u veim opti-
nama. andarmerija je bila proeta duhom usta-
tva i predstavljae jednu od poluga za brutalno i
svirepo razraunavanje sa svim protivnicima
stvorenog stanja. Imala je oko 18.000 ljudi.
18

Gradonaelnik Mitrovice postao je advokat
Petar Gvozdi, Sremskih Karlovaca Vjekoslav
Golubovi itd. Na elu velike upe bio je domai
Nemac Jakob Eliker, a doupan domai Hrvat
Luka Adaji. U Zemunu i okolini vlast su
preuzeli Nemci. Istoni deo Srema, koji je pored
Zemuna, obuhvatio i Staru Pazovu sa okolinom,
sve do 10. oktobra 1941. godine bio je pod
nemakom kontrolom kao interesno podruje
nemakog vojnog zapovednika u Srbiji. Nakon
toga NDH i na ovom podruju uspostavlja svoju
vlast, a poetkom 1942. godine pokree u Zemu-
nu hrvatski ustaki list Graniar. Novo stanje u
Sremu oglaeno je i plakatima.
19

Po okupaciji Srema i osnivanja NDH ustaki
pokret uspeo je da za kratko vreme izgradi mreu
svojih organizacija. U svim mestima sa hrvatskim

18
Vojvodina u NOR... str. 61. 60.
19
Sutradan po ulasku Nemaca u Mitrovicu, osvanule su po
zidovima i velike bele plakate o proglaenju Nezavisne
Drave Hrvatske. (Sremskomitrovaka hronika, str. 226).
Verovatno je kao plakat lepljena naslovna strana lista
Hrvatski narod.
stanovnitvom osnovani su tabori na elu sa
tabornicima, u srezovima (kotarevima) osnovani
su logori sa logornicima na elu, a u Vukovaru je
osnovan ustaki stoer na elu sa stoernikom.
Ubrzo su formirane i druge utake organizaicje:
enska loza ustakog pokreta, Ustaka mlade
itd. Ustaki pokret, izgraen na principima rasi-
zma i nacionalne netrpeljivosti, postae u Sremu
nosilac masovnih zloina nad srpskim i jevrejs-
kim stanovnitvom.
20

Od prvog dana postojanja NDH usledila je
intenzivna zakonodavna aktivnost, iako NDH
sve do oktroisanog Hrvatskog Sabora iz februara
1942. godine nije imala zakonodavno telo.
Hrvatski ustaki zakoni, zakonske odredbe i
provedbene naredbe objavljivane su u slubenim
Narodnim novinama. Ve 10. aprila objavljen je
Zakon o osnutku vojske i mornarice drave
Hrvatske (po nalogu Poglavnika: Slavko Kvater-
nik). Istog dana objavljena je Provedbena naredba
Poglavnikova povjerenika za unutarnje poslove k
zakonu o prisezi vjernosti Dravi Hrvatskoj
(Poglavnikov povjerenik za unutarnje poslove:
Dr. Milovan ani). Po dolasku Ante Pavelia u
Zagreb, on je, uz odgovarajueg povjerenika,
ministra ili predsjednika zakonodavnog povjere-
nitva, potpisivao hrvatske ustake zakone.
Zakonska odredba o ukidanju javnog biljenitva
objavljena je 18, a Zakonska odredba o izricanju
osuda, o nazivima sudova i sudaca i o upotrebi
istoga hrvatskog jezika kod sudova 19. aprila.
Istog dana objavljena je Zakonska odredba o
imenovanju povjerenika kod privrednih podu-
zea, kao i Zakonska odredba o ukidanju kotara
Okuani. Zakonska odredba o zabrani noenja
svih odlikovanja (ordena i medalja) bive
Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i bive
Kraljevine Jugoslavije i svih povlastica steenih
tim odlikovanjima, Zakonska odredba o razrje-
enju uporabnih ugovora izmeu samoupravnih
tijela i treih osoba i Zakonska odredba o imovini
Sokola bive Kraljevine Jugoslavije objavljena je
24. aprila. Zakonska odredba o zabrani irilice,
kao i Provedbena naredba ministarstva unutarnjih
poslova o zakonskoj odredbi o zabrani irilice
(koju je potpisao dr Andrija Artukovi, ministar)
objavljena je 25. aprila. Zakonska odredba o
dravljanstvu objavljena je 30. aprila. Sledile su
zakonske odredbe o dravnom grbu, dravnoj

20
Vojvodina u NOR... str. 59-60.

7
zastavi, Poglavnikovoj zastavi, peatima, Zako-
nska odredba o rasnoj pripadnosti, Naredba o
izveivanju zastava, zakonska odredba o
prelasku s jedne vjere na drugu, itd.
21

Hrvatske ustake vlasti na svim nivoima radile
su po tim zakonima, ali i mimo njih. Na
primer, u NDH su koncentracioni logori uspo-
stavljeni pre njihovog ozakonjivanja.
Prema tome, i u Sremu su postavljene nove
hrvatske ustake
22
ili nemake nacistike vlasti na
svim nivoima, zabranjena je irilica, zatvorene su
srpske pravoslavne crkve i jevrejske sinagoge,
pristupilo se pokuajima pokatoliavanja pravo-
slavnih Srba, Srbi su od poetka tretirani kao
protivdravni element, postavljeni su komesari u
privredna preudzea, otpoela je pljaka dravne i
privatne imovine, delu stanovnitva je nareeno
da se iseli, otpoela je golgota srpskih
pravoslavnih svetenika kao i pljaka crkvene, a
naroito manastirske imovine itd.
Hrvatske pretenzije na Srem, zasnovane na tzv,
hrvatskom dravnom pravu, nikada nisu imale
utemeljenje u etnikom sastavu stanovnitva
Srema, pa ni prilikom formiranja NDH. Naime,
od neto preko 400.000 stanovnika Srema, Srba
je bilo preko 50% (202.200) a Hrvata manje od
jedne etvrtine (23%). Nemaca je bilo 16%
(63.000), Maara 5% (19.000), Slovaka 3,5%
(15.000), Rusina 1,5% (5.000), Jevreja 2.000 i
neto lica ostalih nacionalnosti.
Pored Hrvata, u NDH su izrazito povlaeni
poloaj imali domai Nemci. NDH je 21. juna
1941. godine donela Zakonsku odredbu o
privremenom poloaju Nemake narodne skupine
u NDH. Ovim zakonom svi Nemci u NDH
inili su odeljenu, posebnu narodnu skupinu kojoj
se priznaje status pravnog lica s javnopravnim
ovlaenjem, na ijem elu se nalazio
folksgrupenfirer. Krajem oktobra 1941. godine
donesena je Zakonska odredba o upotrebi
nemakog jezika, nemake zastave i nemakih
oznaka u NDH. Nemaki jezik postaje
ravnopravan slubeni jezik sa hrvatskim kod svih

21
Vidi: Goran Babi, Historija hrvatske histerije, Beograd,
str. 5864.
22
Najvii organ bezbednosti (policije) u Sremu je upska
redarstvena oblast, koja je usmeravala rad kotarskih
redarstvenih ispostava, predstojnitava, gradskih redarstava
i redarstava u optinama... upsko redarstvo dobijalo je
uputstva od Glavnog ravnateljstva za javni red i sigurnost u
Zagrebu na elu sa zloglasnim vojskovoinim sinom
Eugenom Didom Kvaternikom. Vojvodina u NOR, str. 60.

organa vlasti i sudova. Zavodi, ustanove, te-
dionice itd. u mestima sa vie od 20% nemakog
stanovnitva optili su i na nemakom kao
slubenom jeziku. Uredbom o nemakom kol-
stvu uspostavljene su nemake kole, osnovne,
strune i gimnazije
Pored toga, u Sremu su Nemci dobili pravo da
formiraju posebne folksdojerske vojne jedinice u
okviru Domobranstva, a to su bile jedinice
Ajnzactafela.
Ve u junu i julu 1941. godine poinju
masovna ubistva Srba kao civilnog stanovnitva,
kao i jo brojnija pojedinana ubistva. Na primer,
poetkom juna 1941. u logoru Jadovno kod
Gospia ubijeno je oko 300 Srba i Jevreja iz
Mitrovice. Krajem juna streljano je 10 Srba iz
erevia i Beoina. Krajem avgusta 43 lica iz
Suseka i Sviloa osueno je na smrt i streljano. I
iz drugih sremskih mesta ubijeno je vie lica, a
mnogi su oterani u logor Jasenovac odakle se nisu
vratili. Bogati Jevreji su opljakani, mnogi ubi-
jeni, a ostali su morali nositi ute trake. Odvoeni
su na prisilan rad. Sline akcije provoene su i
prema Romima. Deo irikih Roma ubijen je na
putu za Rumu, ostali su prikljueni rumskim
Romima i kasnije ubijeni u Jasenovcu. Krajem
avgusta 1941. godine hrvatske utae su ubile
arhimandrita manastira iatovac, Rafaila Mom-
ilovia, akademskog slikara. Ubijena je i mona-
hinja manastira Kuvedin mati Paraskeva. Veina
svetanika je logorisana i proterana u okupiranu
Srbiju.
Prva mera nove ustake vlasti bila je uperena
protiv srpskog kolonistikog ivlja. Zakonskom
odredbom o nekretninama dobrovoljaca od 19.
aprila 1941. godine poela je akcija za iseljenje
svih srpskih kolonista koji su se na teritoriju
NDH doselili posle 1918. godine. Ovaj proces
zahvatio je ne samo Srem, ve i Slavoniju.
Folksdojeri su izgon srpskih kolonista obavili u
istonom, a ustae u ostalom delu Srema. Prisilno
iseljavanje iz Srema organizovalo je Dravno rav-
nateljstvo za ponovu, koje je na naputena
imanja useljavalo nove koloniste, veinom Hrva-
te, a manjim delom Nemce (20:1 u korist Hrvata).
Srbi su prisiljavani da se pokatolie. Ve 3.
maja 1941. doneta je zakonska odredba o
prelasku s jedne vere na drugu, a zatim i niz
dopunskih odredbi, naredbi, uputstava i
okrunica. U akciji pokatoliavanja, pored organa
vlasti NDH, aktivno se ukljuila i katolika crkva.
Ministarskom naredbom od 18. jula 1941. godine

8
zabranjen je i sam naziv srpska pravoslavna
vera. Taj naziv je zamenjen nazivom grko-
iztona vjera. Negiran je i naziv Srbin i
srpsko. Svi su Srbi morali biti Hrvati bez
obzira na veru. Pokatoliavanje su provodili
hrvatski ustaki upravni organi, ustaki funkci-
oneri i katoliki svetenici. Akcijom pokato-
liavanja rukovodio je dr Luka Adaji, a kao
istaknute djelatnike u ovoj raboti navodimo
upnika ilovca i katihetu Tetkia iz Sr. Karlo-
vaca, upnika Rakog iz Sr. Mitrovice i katihetu
J. Markovia iz Zemuna.
Pored opteg pritiska da se Srbi odreknu
pravoslavlja i prime katolianstvo, u mnogim
sredinama silom je iznuivan dobrovoljni pre-
lazak: zabrana izlaska izvan sela, zabrana snab-
devanja eerom, soli, ibicama, zabrana proslav-
ljanja pravoslavnih praznika, zabrana rada za
vreme katolikih praznika, oroavanje slube
dravnih inovnika ako ostanu u pravoslavlju,
pretnje proterivanjem itd. S jeseni 1941. Sremom
je kruio letak Prijateljski savjet, tampan u
Tiskari akovake biskupije, za vreme biskupa
Akamovia koji propagira prednosti prelaska iz
pravoslavlja u katolianstvo, kao i irilini, api-
rografisani leci u istom duhu. Oni koji su preli u
katolianstvo upisivani su u slubene knjige kao
Hrvati.
Tokom jeseni i zime 1941/42. godine kampanja
prelaska pravoslavnih Srba u katolianstvo i
pohrvaivanje bila je veoma intenzivna. Ipak,
rezultati nisu bili zadovoljavajui, tako da se od
prolea 1942. prelazi na drugu varijantu pohrvai-
vanja: stvaranjem Hrvatske pravoslavne crkve.
Ona je zakonskom odredbom od 3. aprila 1942. i
uspostavljena i delovala je do kraja postojanja
NDH.
Progoni i preseljenja srpskog stanovnitva iz
Srema otpoeli su ve prvih meseci postojanja
NDH. ... Ovo ima biti zemlja Hrvata i nikoga
vie. Mi to ne tajimo, to je politika ove drave, i
kad to zavrimo, izvriemo samo ono to pie u
ustakim naelima. rekao je jedan od ministara
ustake vlade u Zagrebu. Pod udar su doli svi
kolonisti dobrovoljci Prvog svetskog rata,
naseljeni posle 1918. godine, pa ak i oni Srbi
koji su se u Srem doselili posle 1900. godine.
Plakatima je oglaavano koje kategorije stanov-
nitva moraju da napuste NDH. Marko Lamei,
ustaki poverenik za istonu Slavoniju potpisao
je plakat po kojem svi Srbi naseljeni u Sremu
posle 1918. moraju da napuste NDH. Preseljenja
su poela ve krajem aprila 1941. (dobrovoljako
selo arkovac kod Putinaca), nastavljena tokom
maja (po nareenju Aleksandra Riga, od 28. maja
1941. svi Srbi koji nisu zaviajni u Rumi
pozivaju se da Rumu imadu u roku od 8 (osam)
dana napustiti...) i juna (poziv Gradskog pogla-
varstva u Rumi da svi Srbijanci, doseljeni od
1900. godine, moraju napustiti ovo podruje).
Tokom juna 1941. svi svetenici SPC su uhapeni
i proterani u okupirano podruje Srbije.
Proterivanje Srba se nastavilo i sledeih meseci.
Imovina proteranih, nepokretna i pokretna,
postajala je vlasnitvo NDH i dodeljivana je tzv.
Pavelievim kolonistima, koji su u Srem dospeli
iz nerazvijenih krajeva Bosne, Hercegovine i
Hrvatske, u kojima je bio intenzivan narodno-
oslobodilaki pokret. Mnogi od njih ostali su u
Sremu i posle Drugog svetsog rata, a neki su
preseljeni u Baranju.
Postojali su ustaki planovi da se Srem
potpuno oisti od veinskog srpskog stanov-
nitva, ali su taj plan osujetili Nemci zbog ekono-
mske vanosti Srema za ratne napore Treeg
Rajha.
Da je postojao plan da se Srbi potpuno oiste iz
NDH, bilo milom bilo silom, svedoi i tekst u
listu Hrvatski narod od 7. jula 1941. godine u
kome pie: U Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj ne-
ma srpskog naroda, nema tzv. pravoslavne
crkve... U Hrvatskoj ne moe biti Srba i pravo-
slavlja a Hrvati e se pobrinuti da se to im prije
ispuni. Mile Budak, ustaki funkcioner i
ministar, rekao je ve 8. juna u Vukovaru da je
ustaka lozinka za Srbe Ili se prikloni, ili se
ukloni, to znai ili se pokatolii i postani Hrvat,
ili se iseli. Na mesto iseljenih Srba doveli bi se
ustaki kolonisti iz pasivnih krajeva NDH, ime
bi se radikalno promenila etnika slika Srema.
Meutim, ustaki planovi nisu bili identini sa
nemakim planovima, kao i ratnim potrebama.
Jer, Srem je bio itnica. Zbog toga su Nemci
isposlovali da se u ugovoru o predaji istonog
Srema NDH (4. taka ugovora od 25. septembra
1941. godine) ova obavee da nee prouzro-
kovati ili pospjeiti iseljenje Srba iz ovog
podruja niti izvlastbom niti kojim drugim poseb-
nim pritiskom.
23

Zigfrid Kae, nemaki poslanik u Zagrebu,
uputio je 10. jula 1941. godine izvetaj u Berlin o

23
Beograd 2007. str. 65.

9
stanju u Hrvatskoj, ukazujui na ustaki teror nad
Srbima: Srpsko pitanje se tokom nekoliko
poslednjih dana veoma zaotrilo. Bezobzirnost sa
kojom se vri iseljavanje, kao i mnoge zle
propratne pojave, brojni teroristiki postupci daju
povoda, ak i trezvenijim hrvatskim krugovima,
za ozbiljnu zabrinutost. Kae dodaje da su
sluajevi terorizma i raznih delikata ustaa prema
srpskom stanovnitvu u mnogim oblastima NDH
beleeni i ranije.
Istog dana kada je Hitlerova Nemaka napala
Sovjetski Savez, u Sremskoj Mitrovici su pohap-
eni komunisti i njihovi simpatizeri. U Frukoj
Gori su se pojavili prvi partizani, koji su 6.
avgusta izveli svoju prvu akciju - osloboenje
troje rodoljuba zatoenih od ustaa u Beeno-
vakom Prnjavoru. Osloboenje komunista iz
Sremskomitrovake kaznionice organizovano je
22. avgusta. Uestale su sabotane i oruane
akcije partizana na vie lokacija u Sremu. Ustake
i nemake vlasti su na prve znake oruanog
otpora u Sremu provele masovna hapenja. Ipak,
Frukogorski partizanski odred nastavio je tokom
jeseni 1941. mobilizatorski organizacioni rad po
selima, a pokrenuti su i partizanski listovi
Frukogorski partizan i Naa borba. Tokom
decembra Okruni komitet KPJ za Srem tampao
je letak Dole sa pokrtavanjem.
Tokom januara 1942. narodnooslobodilaki
pokret u Sremu pretrpeo je znaajne gubitke.
Posle napada Frukogorskog partizanskog odreda
na Martince (26. februara 1942), partizani su
izgubili pedesetak boraca. Iako su partizani
nastavili napade na ustae i Nemce, u njihove
redove veliku zabunu je unelo pismo J. B. Tita o
potinjavanju sremskih partizana Glavnom tabu
NOPO Hrvatske (pisano 9. januara 1942).

Poetkom 1942. godine oslobodilaki pokret u
Sremu, u vidu Frukogorskog i Podunavskog
partizanskog odreda, koji su delovali po Frukoj
gori, i Bosutske ete, koja je akcije izvodila u
jugozapadnom Sremu, od ovog stratekog pod-
ruja je nainio nemirno i nesigurno podruje. Da
bi spreile svaki otpor, vlasti NDH su obrazovale
vanredne sudove sastavljene od jednog profe-
sionalnog sudije i dva porotnika ustaka funk-
cionera, koji su bili preki i pokretni, i koji su uvek
presuivali smrtnu kaznu. Za jednog poginulog
ustau streljalo se deset Srba talaca. Poetkom
juna 1942. godine formirana je Istrana komisija,
koja je najpre u Rumi, gde je ef policije bio
Anton Bauer
24
, otpoela teror. Nevini Srbi su
streljani ili slati u Jasenovac.
Na uestale napade partizana tokom prolea
1942. ustae su odgovorile streljanjem 280 Srba
seljaka u Frukogorskom selu Grgurevci (6.
juna). S pribliavanjem leta sremski partizani
(Frukogorski partizanski odred, Podunavski
partizanski odred i Bosutska partizanska eta)
nastojali su da akcije prenesu i na ravni Srem,
kako bi ugrozili etvu i naneli tetu i ustaama i
Nemcima. Zbog toga je protiv njih, ali i protiv
Srba kao naroda, pripremljena velika ofanziva:
policijsko-sudsko-teroristika akcija Viktora
Tomia i nemako-ustaka vojna operacija
Borovski. (O akciji Viktora Tomia Pokrajin-
ska komisija za utvrivanje ratnih zloina oku-
patora i njihovih pomagaa sainila je posle rata
elaborat, koji je ovaj autor objavio 2010. godine).
Operacija Borovski, pod komandom nemakog
generala Borovskog, izvedena je snagama od oko
17.000 Nemaca, ustaa i domobrana. Nemake
jedinice postupale su u Sremu kao i u prethodnoj
akciji na Kozari i Prosari. Uz neto partizanskih
gubitaka (50 poginulih), uglavnom su stradali
civili Srbi po selima i frukogorskim zbegovima.
Akcija Viktora Tomia i operacija Borovski
odnele su 6.000 srpskih ivota u Sremu.

Margita i Josip Rosenzweig, baba i deda urednika
asopisa Lamed, u Dubrovniku dvadesetih godina
prolog veka. Ubijeni su u tzv. akciji Viktora Tomia
avgusta 1942. godine u Manelosu kraj Rume

Od poetka avgusta do sredine septembra
1942. godine u Sremu je provoena tzv. akcija
Viktora Tomia. U Otvorenoj zapovijedi GUS-
a od 9. avgusta formirano je Vie redarstveno
povjerenitvo za podruje Velike upe Vuka, sa
seditem u Vukovaru, na elu sa Viktorom

24
Uraen je poseban elaborat koji se odnosi na zloine
Antuna Bauera Zbirka istorijskih dokumenata Muzeja
Vojvodine u novom Sadu.

10
Tomiem, ustaom iz najblieg Kvaternikovog
25
i
Pavelievog okruenja.
26
Njegov zamenik je bio
Oktavijan Svei.
Uz dodatno ograniavanje preostalih sloboda
stanovnitva, usledila su masovna hapenja po
Sremu, ekspresna suenja i streljanja. Hapenja
u Sremskoj Mitrovici poela su ve 6. avgusta,
nastavljena 10. u istom gradu, i produena svakog
narednog dana po celom Sremu. Neki su zavrili
u Jasenovcu, odakle se nisu vratili, a ostali su
streljani na Dudiku kod Vukovara, a potom u
Sremskoj Mitrovici, kao i na drugim lokacijama.
Do polovine septembra 1942. godine akcija je
obuhvatila skoro sva sremska mesta.
U nekim sluajevima, kao npr. 3-5. septembra,
u Sremskoj Mitrovici nevini Srbi su streljani i bez
presude Pokretnog priekog suda. Tada su bile i
najbrojnije rtve po jednom danu.
U toku Tomieve akcije streljan je i poznati
srpski slikar Sava umanovi, u noi izmeu 30. i
31. avgusta, na Mitrovakom groblju.
Tokom Tomieve akcije ubijeno je oko 6.000
mukaraca, ena, staraca i dece, a uhapeno je
preko 10.000 osoba, iskljuivo civilnog stanov-
nitva.
Paralelno sa policijskom akcijom Viktora
Tomia u Sremu je provoena i vojna operacija
protiv partizana u Frukoj gori. Operativna gurpa
Borovski primenjivala je metode sa Kozare,
Prosare, Papuka i Psunja, tako da su opet najvie
stradali Srbi civili. Ustako-domobranske i
nemake jedinice streljale su civile na licu mesta
ili su ih sprovodile u logor u Zemun, a zatim na
rad u Nemaku ili u Mitrovicu, gde nisu preiveli.
Odmazde prema nevinom civilnom srpskom
stanovnitvu bile su konstanta svake endehazijske
ili nemake policijske i vojne akcije. Svaka mera
odmazde je bila pedantno oglaavana preostalom
stanovnitvu. irom Srema su kruili oglasi u
kojima su, uobiajenom terminologijom, opisi-
vani dogaaji, najee partizanske akcije zbog
kojih se odmazda preduzima, zatim se saoptava
odluka nadlenog organa o streljanju predvienog
broja talaca, da bi na kraju bila data njihova ime-

25
Dido Kvaternik je patoloki sin patolokog marala -
majka mu je bila kerka Joua Franka, dakle polu -
Jevrejka. Ona je bila jedini estiti i poteni lan porodice.
Dido Kvaternik, zajedno sa Viktorom Tomiem, sadistom,
efom linog Pavelievog obezbeenja, na najgrozniji nain
je napravio red u Sremu..: Isto, str. 154-155
26
Glavni nosilac terorizma u Hrvatskoj jeste, nesumnjivo,
sam poglavnik. Glez fon Horstenau, Izmeu Hitlera i
Pavelia, Nolit, Beograd 2007. str. 418
na, veroispovest, godine i mesto boravka. Najvei
broj ovakvih oglasa datira upravo iz 1942.
27

Tokom 1943. godine odmazde nad Srbima su
nastavljene. Svaki napad na elezniku prugu
imao je za posledicu veanje odreenog broja
Srba, naravno nevinih. Uz to, paljene su crkve, a
mnogi Srbi oterani u logor Sajmite kod
Zemuna. Paljena su i sela, a mukarci, ene i deca
ubijani gde su i zateeni.
Glez fon Horstenau, kao opunomoeni
nemaki general u NDH, brinuo se da eleznika
pruga Zagreb - Zemun funkcionie. Zbog sabota-
a na pruzi stradavali su nevini: Pri tom sam,
kao usput, napomenuo: ni streljanjem talaca nita
se ne postie. Streljaju se redovno oni koji nisu
krivi, a ta ima za posledicu - to da se broj
ustanika poveava regrutacijom u ustanike
redove roaka ubijenih.
28

Zahvaljujui Rendulievom nareenju, sve
glavne eleznike saobraajnice okiene su obe-
enim ljudima. Time se, ipak, sabotae protiv
eleznikih saobraajnica nimalo nisu smanjile.
Naprotiv, sada su postale jo ee.
29

U jesen 1943. godine pravu pusto u Sremu
nainile su jedinice 1. kozake konjike divizije,
koja je, prebaena iz Poljske, uestvovala u voj-
nim operacijama nemako-domobranskih snaga.
Pod komandom Nemaca ovi belogardejci i
kozaci i erkezi regrutovani od sovjetskih za-
robljenika, inili su, najpre, mnoga zverstva u
istonom delu Srema, a njihove brutalnosti
obuhvatile su i mnoga sela severnog kao i junog
Srema (podruje Bosutskih uma), u drugom delu
ove jesenje ofanzive.

Borbene aktivnosti sremskih partizana u isto-
noj Bosni i Sremu tokom zime 1943/1944.
izazvale su zamanu ofanzivnu operaciju protiv
njih neprijateljskih snaga. Sa tim ciljem u Srem
je iz Nemake dovedena za borbu s partizanima
specijalno obuena 13. SS-divizija, nazvana
Handar. Formirana u maju 1943. od dobro-
voljaca kvislinga (Muslimana, Albanaca i Hrvata-
ustaa), divizija je bila na viemesenoj speci-
jalnoj pripremi u leziji, da bi sredinom februara

27
Istina ... , zbornik radova, Anketni odbor za utvrivanje
istine o dogaajima u periodu od 1941. do 1945. godine u
Vojvodini, Skuptina AP Vojvodine, Novi Sad 2004, str.
251
28
29

11
1944. bila dovedena u Srem i rasporeena du
pruge Ruma - Vinkovci. Imala je 19.000 vojnika.
Komandant divizije Sauberc Vajt i ostalo koman-
dno osoblje bili su Nemci.
30
Narod je pripadnike
ove jedinice nazivao fesaroi, zbog fesova koje
su nosili, a po zlu je ostao upamen 1. (iptarski)
bataljon 28. puka, koji je, uz druge manje sastave,
popalio sela oko Bosutskih uma i iza sebe osta-
vio mnoge nevine rtve meu Srbima u Sremu
(Sremska Raa - 370 ubijenih, Bosut - 212 ubije-
nih, Morovi - 100 ubijenih, Jamena - 50 ubije-
nih, Kuzmin, Batrovci, Bainci, Berkasovo,
Sremske Laze i Vinjievo). Ova jedinica je
operacije protiv partizana i civila od sredine mar-
ta nastavila u istonoj Bosni.
Sela koja oni osvoje nemaka komanda im
prepusti da ih slobodno opljakaju. Kada uu u
osvojeno selo mukarce pobiju, a ene siluju, a
celokupna imovina pripada njima. Takvi su i
kozaci, koji naroito vole konje, ali i svinje... No,
moram da priznam da SS divizija Princ Eugen
sastavljena od Nemaca folksdojera mnogo ne
zaostaje za njima.
31

Strahoviti zloini desili su se u Sremu i
poetkom 1944. godine kada je ovde operisala SS
Handar divizija. U selu Jamena, Sremska
Raa, Bosut i Batrovci ubijali su i klali sve to su
zatekli, a mnoge ljude su spalili u sopstvenim
kuama. Neke su sekli na komade. O zlodelima
ove hrvatsko-nemake jedinice, sastavljene
preteno od muslimana, osvedoio se i ef
Engleske misije pri NOVJ.
Tokom maja 1944. godine, u istonom Sremu,
desili su se novi zloini okupatora nad civilima.
U Sremu je ve due aktivan... ef hrvatsko-
nemake policije SS-grupenfirer Kamerhofer.
Njegovi ljudi poinili su brojne svinjarije.
32
U
leto 1944. godine tokom neprijateljske ofanzive
itni cvet (Kornblume), od 14. juna do 6.
avgusta, ponovo je masovno stradalo civilno
stanovnitvo.
Da bi zatitio svoj saobraaj na sremskim
prugama (Beograd - Zagreb i Beograd - Novi
Sad) i prisvojio etvu na poljima Srema nepri-
jatelj je krajem prolea 1944. godine pripremio
viefaznu operaciju protiv snaga NOB pod

30
Vojvodina u NOR... str. 261.
31
32

nazivom itni cvet. Ofanziva u kojoj je
uestvovalo 15.000 vojnika nemako-hrvatskih
snaga otpoela je 14. juna. Delovi 13. SS-divizije
Handar, 606. puka za osiguranje komuni-
kacije, 1, 2. i 3. policijskog puka Hrvatska, 1. i
18. policijskog bataljonaa predstavljale su nema-
ke, a 6. bataljona (ustaki) i 7. domobranska
sremska brigada, kao i vazduhoplovni kolski
puk, predstavljale su hrvatske snage. Najpre je
napadnuta Fruka gora, potom sremsko Podu-
navlje, zatim jugoistoni Srem i na kraju jugo-
zapadni Srem. Tokom ove neprijateljske opera-
cije spaljeno je vie stotina kua, ubijeno preko
100 civila i odvedeno u ropstvo preko 300 lica.
Sredinom septembra 1944. godine poinje
rasulo neprijateljskih oruanih snaga u Sremu.
Tada mnogi domobrani menjaju stranu i
pridruuju se oruanim snagama NOB. O tome da
su Nemci i ustae i dalje jake u Sremu svedoi
neuspeo pokuaj osvajanja Iloka krajem septem-
bra 1944, kao i viemeseni Sremski front u
zapadnom Sremu, koji je probijen tek sredinom
aprila 1945. godine, po cenu ogromnih rtava na
strani neiskusnih, svee mobilisanih boraca Jugo-
slovenske armije.
Stradanje Srba, Jevreja i Roma iz Srema u
koncentracionim logorima, poev od Jadovna,
Jasenovca i Stare Gradike do Sajmita i logora u
Nemakoj, bilo je svih ratnih godina konstanta. U
Sremu nije bilo dugotrajnih logora, izuzev Saj-
mita, ali su privremeni logori postojali u Vuko-
varu, Vinkovcima, Zemunu, Sremskim Karlov-
cima, Jarku itd. Postojali su i sabirni centri u vie
mesta Srema.
Sremci su tokom Drugog svetskog rata bili
izloeni i mobilizaciji u radne jedinice NDH, kao
i za rad u Nemakoj.
Posebno poglavlje tragine sudbine Srema i
Sremaca tokom Drugog svetskog rata i postojanja
NDH predstavlja stradanje kulturno-istorijskih,
verskih i civilnih objekata, vievekovne batine
srpskog naroda. Svi manastiri su uniteni ili
opljakani, mnoge seoske crkve unitene, pokret-
na kulturna dobra opljakana ili preneta u Zagreb.
Ni u jednoj oblasti porobljene Evrope nije uni-
teno toliko kulturno-istorijskih spomenika i
verskih objekata kao u NDH.
33
To posebno vai
za Srem. Unitena je ili preuzeta imovina Srpske
pravoslavne crkve i sva imovina bive Karlo-
vake mitropolije. Sva imovina srpskih prosvet-

33
Istina..., str. 259.

12
nih, kulturnih, sportskih, pevakih, sokolskih,
dobrotvornih, vatrogasnih, pozorinih drutava i
ustanova uzurpirana je. Isto se desilo i sa jevrej-
skom imovinom. Stradale su i kole.
Poslednje stradanje Sremci su doiveli
prilikom povlaenja nemakih okupatora i drav-
nog aparata zloinake Nezavisne Drave Hrvat-
ske. Bilo je primera streljanja, klanja, veanja,
spaljivanja. Veinu zloina ove vrste pratilo je i
unitavanje imovine, spaljivanje kua, verskih
objekata, unitavanja saobraajnica i pljake.
34

Civilnih rtava u Sremu bilo je 32.000 a
vojnikih, boraca protiv faizma, 10.000 lica. A
sve je to poelo napadom nacistike Nemake na
Jugoslaviju i formiranjem NDH, o emu svedoi
prireeni elaborat u ovoj knjizi.

6. april 2013.

Predgovor iz knjige Poetak okupacije i stvaranje
NDH kao i prvi meseci dravno-pravnog
ureenja koju je priredio dr Drago Njegovan
a izdali Malo istorijsko drutvo Novi Sad i IK
Prometej iz Novog Sada.

34
Istina..., str. 261.

Alexander Kluge

Ljubavni opit
Kao najjeftinije sredstvo za provedbu masovne
sterilizacije u logorima smatrano je godine 1943.
zraenje rendgenskim zrakama. No nije bilo
sasvim izvjesno hoe li na taj nain postignuta
neplodnost biti trajnom. Za opit smo doveli
jednog mukog i jednog enskog zarobljenika
zajedno. Prostorija za to predviena bila je vea
od veine drugih elija, i obloena tepisima iz
uprave logora. Nada da e zatvorenici u svojoj
svadbeno opremljenoj eliji udovoljiti ciljevima
opita nije se ispunila.

Jesu li znali za nad njima izvrenu steriliza-
ciju?
Ne bi se moglo pretpostaviti. Oba zatvorenika
su sjela u razliite kutove prostorije obloene
daskama i tepisima. Kroz vizir to je sluio za
promatranje s vanjske strane nije se moglo vidjeti
jesu li, nakon to smo ih spojili jedno s drugim,
razgovarali. U svakom sluaju, nisu vodili
nikakve razgovore. Ta je pasivnost napose bila
nelagodna zbog toga to su visoki gosti navijestili
svoj dolazak kako bi mogli na licu mjesta
promatrati opit; da bi se tijek eksperimenta
ubrzao, doktor je logora i voa opita zapovjedio
da se s oba zatvorenika svue odjea.

Jesu li se ogledne osobe stidjele?
Ne bi se reklo da su se ogledne osobe stidjele. I
bez odjee, uglavnom, ostale su na svojim prije
zauzetim pozicijama, inilo se da spavaju. Malo
emo ih razbuditi, rekao je voa opita. Donesene
su gramofonske ploe. Kroz vizir se vidjelo da su
oba zarobljenika u prvi mah reagirala na muziku.
No, malo kasnije ponovno su zapali u svoje
apatino stanje. Za opit je bilo vano da njih
dvoje ve jednom zaponu s opitom, jer je to bio
jedini nain da se sa sigurnou utvrdi ostaje li
neprimjetno provedena neplodnost kod lijeenih
osoba na due vrijeme uinkovitom. Timovi koji
su sudjelovali u opitu ekali su u hodnicima
dvorca, udaljeni nekoliko metara od vrata elije.
Ponaali su se uglavnom mirno. Imali su naredbu
da se iskljuivo apatom sporazumijevaju. Jedan
je promatra pratio tijek zbivanja u unutarnjoj
prostoriji. Trebalo je tako oba zatvorenika uvr-
stiti u uvjerenju da su sada sami.

13
Unato tome, u eliji nije dolo ni do kakve
erotske napetosti. Odgovorni su ve pomislili da
je trebalo izabrati manju prostoriju. Ogledne su
osobe za ovaj eksperiment briljivo odabrane.
Prema naim dokumentima, trebalo je da imaju
visoki erotski interes jedno za drugo.

Otkud se to znalo?
J., ki savjetnika vlade, iz Braunschweiga,
godite 1915., znai oko 28 godina stara, udana
za Arijevca, matura, studij povijesti umjetnosti,
poznata u donjesaksonskom gradiu G. kao
nerazdvojna pratilja muke ogledne osobe,
stanovitog P., godite 1900, nezaposlen. Zbog P.,
J. je napustila spasonosnog mua. Slijedila je
svojega ljubavnika u Prag, kasnije i u Pariz.
Godine 1938. polo nam je za rukom uhapsiti P.
na teritoriju Reicha. Nekoliko dana kasnije,
tragajui za P. pojavila se i J. na teritoriju Reicha,
i ona je takoer uhapena. U zatvoru, a i kasnije u
logoru, njih su dvoje vie puta pokuavali doi
jedno do drugoga. Otuda i nae razoaranje: sada
konano smiju, ali nee.

Jesu li ogledne osobe bile voljne?
Naelno su bile poslune. Rekao bih dakle:
bile su voljne.

Jesu li zatvorenici dobro hranjeni?
Ve su dulje vrijeme prije poetka opita
ogledne osobe naroito dobro hranjene. Sad su
leali ve dva dana u istoj prostoriji i nije se
moglo primijetiti da su se pokuali zbliiti. Dali
smo im piti elatin od bjelanca, zatvorenici su
pohlepno prihvatili bjelanevine. Na SS-
narednik Wilhelm naredio je da se oboje
poprskaju vodom iz vrtnih crijeva, pa smo ih
opet, promrzle, vratili u njihovu sobu, ali ni
potreba za zagrijavanjem nije ih zbliila.
Plaili su se duha slobodoumlja, kojemu su
smatrali da su izloeni? Mislili su da je posrijedi
ispit na kojem moraju dokazati svoj moral?
Nesrea se logora poloila izmeu njih kao visoki
zid?

Moda su znali da e u sluaju zaea oba
tijela biti secirana i istraivana?
Nije vjerojatno da su ogledne osobe to znale pa
ak ni slutile. Od uprave logora ponavljana su im
pozitivna obeanja da e ostati na ivotu. Mislim
da one jednostavno to nisu htjele. Na razoaranje
SS-general-pukovnika A. Zerbsta i njegove
pratnje, koji su samo zbog toga doputovali, opit
se nije mogao izvesti, budui da sva sredstva, pa i
ona nasilna, nisu dovela do pozitivna ishoda
opita. Pritiskali smo njihova tijela jedno na drugo,
drali ih uz lagano zagrijavanje jedno uz drugo,
premazivali ih alkoholom i davali im alkohol,
crno vino s jajetom, ak i meso za jelo i
ampanjac za pie, korigirali rasvjetu, no nita ih
od toga nije uzbudilo.

Je li doista sve pokuano?
Mogu jamiti da smo sve pokuali. Meu nama
je bio i jedan SS-narednik koji se pomalo
razumije u te stvari. Pokuao je sve to inae
sigurno djeluje. Nismo ipak mogli sami ui i
osobno okuati sreu, jer bi to bilo protivno
zakonu o pasminama. Nita od sredstava koja su
iskuana nije vodilo uzbuenju.

Jesmo li se sami uzbudili?
U svakom sluaju prije nego ono dvoje u
prostoriji; barem je tako izgledalo. S druge pak
strane, to bi nam bilo zabranjeno. Zbog toga ne
mislim da smo bili uzbueni. Moda uzrujani
zato to stvar nije uspjela.

Will ich liebend Dir gehren, kommst Du zu
mir heute Nacht?
(Hou li dragi tvoja biti, doe li k meni
noas?)

Nije postojala nikakva mogunost da se
ogledne osobe pridobiju na jasnu reakciju i tako
je opit prekinut bez rezultata. Kasnije je ponovo
pokuavano s drugim osobama.

to se dogodilo s oglednim osobama?
Neposlune ogledne osobe strijeljane su.
Treba li to znaiti da se na odreenoj taki
nesree ljubav vie ne moe ostvariti?
(1962)

Alexander Kluge (1932), Ein Liebesversuch, u:
Marcel Reich-Ranicki (Hrsg.), Verteidigung der
Zukunft. Deutsche Geschichten 1960-1980, dtv-
Taschen-buch 1981.

Preveo s njemakog Mario Kopi

14
Ana Stjelja

Mahsati Gandavi
(1089-1159)

Tragom poetese iz Zemlje vatre

Dama od Gande ili persijska Mari San-en,
35
slavljena sufijska poetesa iz 12. veka, znamenita je
knjievna linost koja slavi azerbejdansku poeziju.
Njeno ime u sebi sadri dve rei mah u znaenju
mesec i sati u znaenju dama. Ako je verovati
simbolici rei, onda ne udi to je ova izuzetna dama
iz 12. veka, poput meseca, obasjavala srca ljubitelja
poezije. U svoje doba, predstavljala je intrigantnu
linost koja je svojim poetskim stvaralatvom i
izrazitim slobodoumljem, sebe utkala u azerbej-
dansko knjievno naslee, da bi vremenom postala
deo svetske knjievne batine. Kako je jezik na kome
je pisala bio persijski, u to doba zvanini jezik
poezije, ona se smatra jednako znaajnim knjievnim
stvaraocem i persijske knjievnosti. Da je ova poetesa
iz 12. veka svojom slavom prevazila prostor s kog je
potekla i koji ju je oblikovao, govori u prilog injenica
da Unesko u 2013. godini proslavlja jubilej 900
godina od doba kada je ivela i stvarala Mahsati
Gandavi. Ceremonija proslave jubileja odrana je u
maju mesecu, u Parizu. Tom prilikom, upriliena je
sveanost uz pratei kulturni-umetniki program, u
okviru kog je odrana promocija tradicionalne
azerbejdanske muzike, itani stihovi i prireena
izloba radova i publikacija Mahsati Gandavi.
Koliko je ova znamenita azerbejdanska pesnikinja
znaajna za svoju postojbinu, govori u prilog i
injenica da su pripreme za jubilej sprovoene na
najviem nivou, da je predsednik Azerbejdana Ilham
Alijev izdao poseban dekret povodom proslave 900
godina od kada je ivela i stvarala Mahsati Gandavi.
O njoj i njenoj kreativnosti, govorio je i vicepremijer
Azerbejdana Elin Efendijev, i sm pisac.
36
Elin
Efendijev je, osim to je istaknuti azerbejdanski
prozaista i dramaturg, narodni pisac Azerbejdana, i
jedan od vodeih naunika-teoretiara knjievnosti,
bez ijih naunih monografija i teorijskih radova nije

35
Ovaj nadimak u znaenju nepromiljena dama, odnosi
se na dve Francuskinje. Prva je plemkinja Cathrine
Hbscher (1753 1835), knjeginja od Danciga, kojoj je
ova nadimak nadenuo francuski dramaturg Viktorijen
Sardu, a druga je Marie-Thrse Figueur (1774-1861),
herojina koja se borila u Francuskoj revoluciji i
Napoleonovim ratovima a kojoj je sm Napoleon nadenuo
ovaj nadimak.
36
http://www.news.az/articles/culture/79826
mogue predstaviti azerbejdansku nauku o
knjievnosti i knjievnu kritiku.
37
Tri njegova
istorijska romana Mahmud i Mariam, Bela
Kamila i Smrtna presuda objedinjena u knjigu pod
naslovom Smrtna presuda, objavljena su 2013.
godine na srpskom jeziku, na inicijativu i uz podrku
Ambasade Azerbejdana u Srbiji.

Mahsati Gandavi

O ivotu Mahsati Gandavi se ne zna puno. Iako se
ne moe sa sigurnou odrediti tana godina njenog
roenja i smrti, u njenim biografijama, uglavnom pie
da je roena 1089. a umrla 1159. godine. Ipak,
skoranja istraivanja, dala su neto vie podataka.
Roena je u azerbejdanskom gradu Ganda koji se
smatra majkom svih gradova Azerbejdana. Ovaj
grad, drugi po veliini i jedan od najlepih i najstarijih
gradova u Zemlji vatre, moe se nazvati kolevkom
pesnitva jer je tokom razliitih razdoblja svoje
istorije iznedrio nekoliko vrsnih poetskih stvaralaca,
kao to su pesnici Nizami Gandavi (1141-1209) i
Mirza afi Vazeh (1794-1852). Nizami je autor
uvenog romantinog epa Lejla i Mednun koji je
poslednje izdanje na srpskom jeziku doiveo 2011.
godine, dok nam poletne pesme Mirze afija donosi
Jovan Jovanovi Zmaj u svojoj zbirci prepeva stihova
istonjakih pesnika pod naslovom Istoni biser
koja je svoje najnovije izdanje na srpskom jeziku
doivela takoe 2011. godine. Nizamijev romantini
ep, pretoen je u operu Lejla i Mednun, premijerno
izvedenu 12. januara 1908. godine, koja je isto-
vremeno predstavljala prvu operu na itavom
muslimanskom Istoku
38
, kao i prvu mugamnu
39
operu

37
Elin: Smrtna presuda, Beograd, 2013, str. 5.
38
Zemfira Safarova: Uzeir Hadibekov, Beograd, 2010, str.
5.
39
Mugam predstavlja jedan od osnovnih anrova
tradicionalne azerbejdanske muzike; muziki je fenomen
ne samo nacionalne azerbejdanske ve i svetske muzike.

15
u istoriji muzike kulture
40
a koju je komponovao
azerbejdanski kompozitor Uzeir Hadibekov (1885-
1948), osniva azerbejdanske operne umetnosti,
dramaturg, pedagog i muzikolog-teoretiar.
41

Grad Ganda, dostojno se oduio svojoj sugraanki
i velikoj pesnikinji. Jedna ulica, kola i fakultet nose
njeno ime. Takoe, 1980. godine u ovom gradu,
podignut je i spomenik u njenu ast, a osnovan je i
Muzej Mahsati Gandavi.
Mahsati Gandavi, inspirativna i darovita pesni-
kinja, kao i njen neobini i uzbudljivi ivot, bili su
predmet brojnih kontroverzi. Jedna od prvih je sumnja
u to da li je Mahsati bila istorijska linost ili samo
junakinja romantinih stihova koje su spevali velikani
persijske poezije, Sadi, Nizami, Sanai, Rumi i Atar.
Primera radi, persijski pesnik Feridudin Atar
(1145/46- 1221), u jednoj od pria iz svog dela Ilahi-
name Mahsati opisuje kao devojku koja peva na
dvoru sultana Sandara, dok je istoriar i pesnik iz
13. veka Mustaufi (1281-1344) smeta na dvor
Mahmuda Gaznavija (998-1030).
42

Uprkos sumnjama, veruje se da je pesnikinja ivela
i stvarala u doba velikog pesnika i filozofa Omera
Hajama, uvenog po rubaijama, odnosno katrenima.
Upravo se i pesniki opus Mahsati Gandavi zasniva
na rubaijama, koje po svojoj umetnikoj lepoti, vetini
pisanja i snanoj poruci koju alju, nisu zaostajale za
rubaijama koje su pisali njeni muki savremenici. U
svojim stihovima, Mahsati je veliala ljubav, ali i
dizala glas protiv predrasuda svih vrsta. Ova azer-
bejdanska poetesa, u poetku je bila slavljena i
veoma voljena, to potvruje i injenica da je uivala
potovanje i naklonost Ahmeda Sandara, sultana
selduke dinastije koji je Seldukim carstvom
vladao 1118. do 1153. godine. Veruje se da je upravo
na tom dvoru upoznala i pesnika Anvarija (1126
1189) koji je pisao panegirike za sultana. Za nju se
govorilo da je bila sufija i pesnik-buntovnik. Takoe,
veruje se da je sahranjena u mauzoleju pesnika
Nizamija koga je i poznavala. Smatra se da je Mahsati
Gandavi uticala na moda najslavniju persijsku
pesnikinju Dahan Hatun (1326-1416) iz iraza, kao i
na jednog od najveih persijskih pesnika i satiriara
Ubejd Zakanija (1300 1371).
43

Boravak na dvoru seldukog sultana, svakako je
ostavio veliki trag na pesnikinju i njeno stvaralatvo.
Pripoveda se da je stihove, koje je jedne veeri
improvizovala i izrecitovala, sultan Sandar uo kada
je naputao dvor, nameravajui da uzjae konja. U

40
Ibid. , str. 6.
41
Ibid. , str. 4.
42
Franois De Blois: Persian Literature- A Bio-
Bibliographical Survey: Poetry of the Pre Mongol Period,
Volume V, Second Revised edition, Abingdon, Oxon,
2004, str. 340.
43
Paul Smith: Attar: Selected poems, Campbells's Creek,
Victoris, 2006, 2012, str. 216.
tom trenutku, primetio je kako je iznenada poeo da
pada sneg koji je prekrio zemlju. Oito da ju je taj
prizor nadahnuo, te su u trenucima njene inspiracije,
nastali ovi stihovi:

... Zbog tebe su Nebesa atove sree osedlala,
o, Kralju, ti kog su od svih voa odabrala,
sad se zemljom ire zastirai od srebra
da od blata zatite tvoja, u zlato obuvena,
juriava stopala...
44

Iako je sultan bio oduevljen ovim stihovima i
njenim poetskim umeem, Mahsati je kasnije bila
progonjena zbog svoje smele poezije koja osuuje
religijski fanatizam, dogme, konzervatizam, hipo-
kriziju, kao i muku dominaciju. Ostaje zabeleeno da
je najplodonosniji period njenog poetskog stvara-
latva, upravo bio period kada je ivela na dvoru
seldukog sultana.
Glavna tema njenih rubaija bila je ljubav, kako
profana, tako i boanska, ona koju su veliali sufijski
pesnici i mistici. Njeni stihovi u sebi sadre elemente
humanizma i epikureizma, i odiu optimizmom,
slavei radost ivljenja. Oni imaju tendenciju da
ostave utisak na ljude, a posebno na ene koje tee
slobodnom i srenom ivotu. Njene rubaije, pisane na
persijskom jeziku, oslikavaju tradiciju orijentalne,
sufijske poezije, na tragu ideje ljubavi i humanizma.
Njeni katreni, njih oko ezdeset, objavljeni su u zbirci
poezije pod naslovom Nushat al-Medlis ili Radost
okupljanja, u kojoj se osim njenih, nalaze i rubaije
Omera Hajama kao i rubaije trista pesnika nastale u
periodu izmeu 11. i 13. veka. Izbor rubaija, sainio je
persijski pesnik Damaledin Halil arvani (1225-
1251) a knjiga je posveena Alaedinu irvanah
Fariborzu III.
45
Dinastija irvanah, vladala je oblau
irvan koja se danas nalazi u Azerbejdanu a njeni
lanovi, bili su poznati kao mecene i veliki pokro-
vitelji persijskih pesnika. Ova knjiga ima izuzetnu
vrednost, jer je objavljene rubaije pravilno pripisala
njenim autorima i tako otklonila ranije nedoumice o
autorstvu. Upravo rubaije Omera Hajama i Mahsati
Gandavi objavljene u ovoj knjizi, predstavljaju
najstariji i najpouzdaniji izbor iz njihovih dela.
Zanimljivo je da se donedavno oko sedamdeset retkih
rukopisa Mahsati Gandavi uvalo u bibliotekama
irom sveta. Poetkom 2013. godine, oko sedamdeset
minijatura, ilustracija i katrena uvani su u
Aleksandrijskoj biblioteci u Egiptu, u Metropoliten
muzeju i na Univerzitetu Jejl u Americi. Oko sto
ilustracija Mahsati Gandavi i dalje se uva u brojnim

44
Za prevod ovih stihova na engleski jezik, zasluan je
britanski profesor i istraiva u oblasti persijske
knjievnosti Edward Granville Browne (1862-1926).
45
Siavash Lornejad, Ali Dostzade: On the modern
politicization of the Persian poet Nizami Ganjavi, Jerevan,
2012, str. 157.

16
svetskim bibliotekama, dok se est monografija iji je
autor poznati engleski istraiva Pol Smit, vratilo u
zemlju uoi proslave njenog jubileja.
46

Osim pisanja poezije, kao jedne od vetina koje su
se visoko cenile na Istoku, Mahsati je poznavala i
vetinu sviranja na tradicionalnim azerbejdanskim
instrumentima kanun
47
i ang.
48
Njeno obrazovanje,
koje je bilo vrhunsko, ilo je u korak sa tadanjim
tradicionalnim obrazovanjem, prevashodno se po-
sveujui savladavanju vanih istonjakih vetina i
sticanju znanja u istonjakom duhu.
Na osnovu onog to se vremenom saznavalo o ovoj
pesnikinji i njenom delu, moe se zakljuiti da se radi
o posebnoj knjievnoj figuri koja je svojom lepotom,
duhovnom istotom, kreativnou i hrabrou, postala
nit na davno istkanom ilimu bogato ukraenog
orijentalnog sveta. Ta nit, nikad nije izbledela ve se
vremenom polako izdvajala iz pregrt ara koje su
krasile velianstveni ilim persijske poezije.
Najskriveniji deo svoga bia, sve ono to ju je
inilo tananom pesnikom duom, kao i sve ono emu
je odluno stremila, vrlo mudro je saeto u ovim
njenim stihovima:

...Kada je srce moje
svetom ljubavi zavladalo
i vere i nevere
ono se oslobodilo.

Na putu sam se ovom
sa tekoom suoila
kako da do sebe doprem ja.
Kad sam se izdigla
iznad svojeg ja
konano, staza se otvorila

Mashati Gandavi, pesnikinja koja je svojim perom
pozlatila stranice persijske i azerbejdanske poezije,
svom narodu i celom svetu u amanet je ostavila svoje
rei, iskrenost due i uzvienost misli. U prolosti
slavljena pa osporavana i progonjena, potom zabo-
ravljena, danas nanovo doivljava svoje trenutke slave
koja e, u to nema sumnje, baciti novo svetlo na njen
celokupni knjievni rad.

46
http://en.apa.az/news/190036
47
Stari iranski iani instrument koji potie iz 10. veka,
slian grkoj liri. Predstavlja tradicionalni instrument kako
persijske, turske, arapske, tako i azerbejdanske muzike
tradicije.
48
Vrsta iranske harfe. Pesnik Rudaki je bio poznat kao
vrsni majstor na ovom instrumentu. ang je imao posebno
mesto u persijskoj knjievnosti, odnosno pri izvoenju
poezije.
Ana omlo

Zatvorska podmornica

Autor knjige pod naslovom Zatvorska pod-
mornica, @eljko Krsti}, objavio je zbirku svo-
jih stru~nih i nau~nih radova nakon deseto-
godi{njeg rada i iskustva u Kazneno-popravnom
zavodu u Valjevu, gde je zaposlen kao vaspita~.
@eljko Krsti} je diplomirao na Filozofskom
fakultetu u Beogradu Odseku za sociologiju, sa
temom Teorijska shvatanja u jugoslovenskoj
urbanoj sociologiji 1992. Tokom studija i
kasnije u~estvovao je u mnogim sociolo{kim
istraìvanjima kao anketar i koordinator. Jo{ kao
student po~eo je da se bavi novinarstvom. Ob-
javljivao je svoje tekstove u NIN-u, Politici,
Radio-Jugoslaviji, ~asopisima Sociologija i
Nova srpska politi~ka misao, kao i u gradskim
valjevskim listovima Napred i Revija Kolu-
bara. Mogle bi se navesti i mnoge druge publi-
kacije u kojima je objavljivao rezultate svojih
istraìvanja koja je tokom rada obavljao.
U knjizi su predstavljene institucije koje su
uklju~ene u rad popravnih zavoda, kao {to je
Centar za socijalni rad koja je nadle`na za is-
pitivanje delikvenata od 14. do 18. godina. Rad
ovakvih institucija sadrì nekoliko faza: otkri-
vanje prestupa; dijagnostiku; tretman i post-tret-
manski postupak, kako se u praksi sprovode
vaspitne mere i kako one uti~u na delikvente.
Razmatrani su, pre svega, poreme}enost po-
rodi~nih odnosa: siroma{tvo, odnosi medju rodi-
teljima, uslovi stanovanja, ali i situacija u
dru{tvu, prosvetne institucije u kojima se malo-
letnici vaspitavaju i druè. Autor je analizom
prestupa kroz pojedina~ne slu~ajeve mladih
osoba koje su upu}ene u Zavode za maloletnike,
stvarao svoje zaklju~ke. To nisu bili samo sta-
vovi koje je stekao na osnovu li~nog, profesio-
nalnog iskustva ve} i studijom pona{anja deli-
kvenata u drugim zavodima u Srbiji, gde su
sme{teni maloletni delikventi, kao {to je, recimo,
VP Dom u Kru{evcu, Dom za decu bez roditelj-
skog staranja u Banji Kovilja~i i sli~nim institu-
cijama, na osnovu ~ega je stvorio tipologiju
osu|enika. Istovremeno, sociolog Krsti} je u
svom tekstu formirao i odre|ene grupe li~nosti,
uklju~ene u rad zavoda: kolektivce, margi-
nalce, psihopatske li~nosti, cinkaro{e, nar-
komane i druge jedinice.
Sem pra}enja rada zavoda u Srbiji, u
Zatvorskoj podmornici predstavljeni su i zna-
~ajni autori teorije maloletni~kog prestupni{tva,
kao {to je Mi{el Fuko dao u svom delu Nad-
zirati i ka`njavati, gde navodi nekoliko defini-
cija: Zatvor je malo stroìja kasarna, nemilo-
srdna {kola, sumorna radionica, ali i: omni-

17
disciplinarna institucija, ~ije je dejstvo na jedinku
celovito i potpuno, to je neprekidna disciplina
(1997). Kazneno popravna kolonija za mlade,
koju opisuje Fuko, sli~na je Kazneno-popravnom
zavodu za maloletnike u Valjevu, a otvorena je
u Francuskoj 1840. godine, 125 godina ranije
nego u na{oj zemlji.
Koriste}i neformalne intervjue sa osobljem i
zatvorenicima pripremaju}i svoju knjigu Zatvo-
reni~ko dru{tvo Jelena [padijer \ini} koristila
je neformalne intervjue sa zatvorenicima i osob-
ljem kao i osu|eni~ka pisma, koja, kako je na-
pisala predstavljaju du{u zatvora, ali je do njih
te{ko do}i.
Sociolozi Vlajko Petkovi} i Du{ko Sekuli}
objavili su zna~ajne radove u ~asopisu Socio-
logija krajem sedamdesetih godina pro{log veka.
Su{tina njihovog rada je prou~avanje neformalnih
organizacija. Oni smatraju da nije bitno ko se u
popravnom zavodu formalno deklari{e (bilo
osu|enik ili rukovodilac-slu`benik), ve} je va`no
ko {ta radi i kako se pona{a.
Na osnovu tipologije li~nosti, angaòvanih u
popravnim zavodima, autor knjige dolazi do
zaklju~ka da je profesionalac tip vaspita~a
koji poku{ava da radi ne prave}i razliku me|u
osu|enima, naj~e{}e postaje `rtva neformalnih
grupa, kako osu|enih, tako i zaposlenih, jer su i
jednima i drugima trn u oku zbog dobrona-
mernih kritika. U zavodu postoji korupcija, do-
govori uprave sa kolektivcima, osudjenicima
koji vode glavnu re~ u radu, tako da formalna
struktura institucije nije bitna. Stoga se ~esto
doga|a da osu|eni maloletnici nakon izdr`vanja
kazne, uskoro posle novih prekr{aja, ~ak ozbilj-
nijih zbog kojih su prvobitno bili dovedeni, u~e-
stvuju u teìm plja~kama, tu~i, prodaji droge, pa
~ak i ubistvu. Svi ovakvi primeri prikazani su
autenti~nim doga|ajima, navo|enjem inicijalima
imena u~esnika, datumom i mestom zbivanja.
Zaklju~ak sociologa-vaspita~a je da je rad u
vaspitno-kaznenim zavodima onemogu}en oko{ta-
lim stilom rada i da ne vodi ka uspehu ovakve
institucije.
U knjigu Zatvorska tamnica uklju~ena su i
poglavlja Zatvorski re~nik i termini i Krimi-
nalni razvoj i nasilni~ko pona~anje koja do-
prinose shvatanju ove veoma ozbiljne teme i
~ijim sadràjem autor @eljko Krsti}, vaspita~,
smelo zaklju~uje da popravni domovi za malo-
letnike nemaju svrhu i ne ispunjavaju svoju
du`nost u savremenom dru{tvu Srbije.

Ana omlo

Jevrejsko ensko pismo u
nekadanjoj Jugoslaviji

U svojoj knjizi Svet o kome ène pi{u Dina
Katan Bencion, izraelski pesnik i istori~ar
knjièvnosti, napisala je obimnu knjigu u kojoj
je predstavila ~etiri spisateljice, Jevrejke iz ne-
kada{nje Jugoslavije: Fridu Filipovi}, Gordanu
Kui}, Juditu [algo i mene, Anu [omlo Nini}.
Ona je, kako u uvodu svoje knjige pi{e, odabrala
te li~-nosti, mada se ovom tematikom bavilo
mnogo vi{e njih, ~ije je tekstove ~itala i pre-
vodila.
"Ova knjiga je nastala" kako Dina pi{e,
"nakon razmatranja i istraìvanja dela jugoslo-
venskih spisateljica Ona je, zapravo, moj po-
ku{aj da predstavim njihove knjige, pisane iz
aspekta ène Jevrejke. Nakon mnogo godina
bavljenja prevodila{tvom i istraìva~kim radom
knjièvnosti na srpsko-hrvatskom jeziku, moju
pa`nju je privuklo ènsko pismo, stvarano iz
specifi~nog aspekta jevrejsko-feministi~kog u
drugoj polovini XX veka.
Prvi deo knjige posve}en je razmatranju
ukupnog dela ovih knjièvnica, nastalog iz
ìvotnog iskustva li~nosti na{eg vremena, kao
èna i Jevrejki, u stvarnosti koja obiluje sudbo-
nosnim promenama. U drugom delu ~italac }e
na}i izbor odlomaka iz prevoda njihovih dela. U
svakom od njih moè se sagledati egzistencija
ène u uslovima u kojima je Jugoslovenka
ìvela.
Izabrala sam ove ~etiri knjièvnice, pre svega
zbog njihovog literarnog talenta i jer sam u
svakoj od njih otkrila posebnost, odnos prema
jevrejstvu u nekada{njoj Jugoslaviji, posle malo
preostalih pripadnika ovoj nacionalnosti nakon
Holokausta i onih, spa{enih, koji su se odselili u
Izrael.
Kroz pri~e ovih knjièvnica i drugih koje
nisu uklju~ene u ovaj izbor, stvorena je slika u
mojim o~ima, bogatstvo pogleda i raznovrsnost
tematike, stila i pristupa jevrejstvu u knjièv-
nosti, jeziku i kulturi u pojedinim zemljama
biv{e Jugoslavije.
Kao neko ko je studirao knjièvnost, zatim
istoriju za magistraturu, doktorirao tematom ove
knjige i tokom godina bavljenjem i prevo|enjem
zna~ajnih jugoslovenskih pisaca, pomoglo mi je

18
da shvatim kako su stvarale svoja dela ove
spisateljice u drugoj polovini pro{log veka. U
~emu je razlika izme|u autora, pripadnika
nacionalnosti zemlje u kojoj pi{u, zatim onih
koji pi{u iz aspekta mu{kog posmatranja stvari i
kao takve prevo|ene na strani jezik. Poku{ala
sam da sagledam taj fenomen, da prodrem u
su{tinu te predstave i uz pomo} odabranih i
prevedenih fragmenata, prevedenih na hebrejski
jezik posebno za ovaj izbor, u kome su kratke
pri~e ili odlomak iz romana. U onome {to sam
odabrala moè se sagledati odnos ène, kao izraz
ìvotnog iskustva, uz prepoznavanje pripadnosti
jevrejskoj nacionalnosti.

Svet o kome ène pi{u
S obzirom da sam se bavila prozom sredine
~iju su{tinu ~italac ne poznaje dovoljno, unela
sam dosta navoda i citata u okvir analiti~kog
razmatranja teme, oslanjaju}i se na istraìvanja i
eseje lokalnih jugoslovenskih analiti~ara, pre
svega, profesorke Sandre Stav, zatim Vesne Injac
Malba{a, direktorke Odeljenja za veze sa ino-
stranstvom u Narodnoj biblioteci u Beogradu".
Dina Katan Bencion zahvaljuje se mnogim
li~nostima koje su joj pomogle i podràle u radu
na ovoj knjizi, navode}i njihova imena, me|u
kojima je i dr Galit Bencion, njena k}i.
Knjigu je objavila Izdava~ka ku}a Carmel
2013. www.carmelph.co.il

Predrag Finci

Zapis o Kasimu
Bilo je hladno, novembarsko jutro kada s
Edom krenuh u Zagreb. Mnogo smo puili i s
mukom govorili. Onda sasvim potonuli u utnju a
mislili isto: umro Kasim. Nije mu bilo ni pedeset.
Mjesecima se alio na zdravlje, ali mu nitko nije
vjerovao da je ozbiljno bolestan. Ni ja. Nekako
sam sve mislio da zdravlje nekadanjeg atletiara
ne moe biti lako narueno. Odavno sam znao da
Kasim ima golemu radnu energiju, da ivi gotovo
asketskim nainom ivota, da umije da se
kontrolira i da malo to moe poremetiti njegov
unutarnji mir. Taj njegov mir osjetio sam odmah,
kada sam ga prvi put vidio. Tihim, pretihim
glasom je drao predavanje o Martinu Buberu.
Iako je nekada bio Fochtov asistent, nije dijelio
njegova filozofska stajalita. Najbolji uenici
stasaju u otporu svojim uiteljima. Bilo je to
vidljivo i u prvoj Prohievoj knjizi Odvanost
izricanja, knjizi u kojoj se jo osjeala njegova
prvobitna pjesnika vokacija i ve nazirala tenja
ka konceptu otvorenog umjetnikog djela. Tako
shvaeno, djelo je na neki nain pojmljeno kao
nain komunikacije i podruje intersubjektiviteta,
kao tvorevina koja u sebi pretpostavlja otvorenost
dijalokom principu i trajnu nedovrenost. Ono
provocira nau percepciju i trai uvijek novo
razumijevanje, koje se mijenja sa izmjenom
historijske situacije. Samo, pak, djelo nije ni u
tvorcu ni u stvaranom, ve u onom odnosu koji
nastaje Izmeu stvaraoca i njegovog objekta, a
potom Izmeu stvorenog i njegovog receptora.
U seminarskim diskusijama esto smo se
vraali pitanju strukture umjetnikog djela. Iako
sam u potpunosti usvojio ideju o otvorenom
karakteru djela, ipak sam branio tezu da
umjetniko djelo u sebi mora imati apriornu
vrijednost, koja nije podlona ni historijskoj
promjenljivosti, ni proizvoljnosti subjektivnog
prosuivanja. Istinsko djelo je djelo o sebi,
nezavisno o pojedinanom iskustvu i kao takvo
sazdano i potpuno dovreno ("zatvoreno") u sebi.
Bachove fuge su bile velike i prije no to su
pronaene njegove zagubljene partiture,
Avignonska Pieta bi bila remek-djelo i da je nitko
nije vidio, mnogi su umjetnici bili sjajni i u doba
kada su bili osporavani... Kasim saslua moju
argumentaciju, neto zapisa, ali nita ne ree. Od
tada me poe pozdravljati s vie srdanosti.

19
Kada sam se poslije nekoliko godina vratio iz
Pariza, u jednoj sarajevskoj knjiari naoh Pro-
hieve knjige o Dizdaru i Selimoviu. Estetiar je
oito odluio da odgovori na izazove novih lite-
rarnih djela i da i na taj nain potvrdi svoju pri-
vrenost konceptu stvaralake i vlastite misaone
otvorenosti. Stanovita kritike teorije su na sve
izrazitiji nain bila prisutna u Prohievim
razmiljanjima, to je uskoro u potpunosti potvrio
u svojoj zbirci eseja Prizma i ogledalo. Vjero-
vatno su ga takva stanovita nagnala na zamani
intelektualni angaman: Kasim Prohi otvorio
izlobu, preveo, predgovor napisao, uredio, odr-
ao predavanje, bio lan irija... esto sam
nailazio na Kasimovo ime, na njega samog rijet-
ko. Onda me jednog dana zaustavi na ulici: "Doi
u srijedu na Akademiju, bit e moj asistent...".
Bio sam Kasimov asistent, na Likovnoj aka-
demiji, pa na Filozofskom fakultetu. Brzo mi je
povjerio da drim asove i pourivao da dokto-
riram kako bih u potpunosti mogao preuzeti
nastavu estetike, jer je mjesto od Fochtovog
odlaska u penziju bilo nominalno "upranjeno".
Mojoj prvoj knjizi se obradova ("prava knjiga o
problemu intersubjektiviteta") iako je uveliko bila
u suprotnosti s onim to je sam pisao. Sve ee
smo se viali i izvan fakulteta, sve vie zbliavali
to smo vie suraivali. Priao mi je kako je iao
na studijski boravak kod Helmuta Kuhna, kako je
kerki Asji dao ime po Benjaminovoj ljubavi ("o
njemu u napisati knjigu"), kako e svoja djela
dovriti dvotomnom knjigom o problemu koji ga
opsjeda - problemu intersubjektiviteta... Obojica
smo se veselili kada sam doktorirao, na Nerminu
zblenutost ("uj estetiare to se deru") pjevali
kada sam se oenio Damjanom. Onda se odjed-
nom, poslije izlaska imieve knjige u kojoj je i
njega ocrnio, Kasimovo raspoloenje poremeti.
Knjizi uslijedi estoka polemika sa Nikolom
Miloeviem. Poslije toga, jedva poneki krai
tekst. Kasim je sve tee hodao, sve vie zatvarao
u sebe. Ipak je smogao snage da jo jednom
obea da e "za mjesec dana napisati knjigu o
Valteru Benjaminu". Imao je godina koliko i on
na svom zadnjem putovanju. Kada Edo i ja
stigosmo pred kliniku u Zagrebu, Nora mi ispria
kako je Kasim umro. Kasnije mi povjeri kako joj
je doktor rekao da je u svemu bilo najgore to
"Kasim vie nije htio da ivi....".

(Iz knjige Sarajevski zapisi, Buybook, Sarajevo
2004.

Ljubia Stavri

Svi nai disidenti
Mihajlo Mihajlov (2)

Moje robije
Mihajlo Mihajlov (19342010), sin ruskih emi-
granata, roen u Panevu, postdiplomske studije
zavrio je u Zagrebu 1961. radom Dezintegracija
ruskog realizma 1890-1917. Doktorska teza
Motivacija linosti u romanima Dostojevskog,
zavrena 1964. nikada nije odbranjena. Posle
vienedeljnog boravka u Moskvi i Lenjingradu u leto
1964. Mihajlov objavljuje putopisne eseje Leto
moskovsko, koji posle drugog nastavka u beo-
gradskom asopisu Delo bivaju prekinuti. Mladom
predavau, slavisti, na Filozofskom fakultetu u Zadru,
tako poinje da tee disidentski sta u koji ulazi i
sedam godina robije. Mihajlo Mihajlov nije bio
disident iz komunistikog pokreta, otpadnik Partije ili
ovek iz strukture vlasti stradao u istkama, kakva je
bila veina progonjenih u vreme Titovog reima.
Smelim intelektualnim otporom totalitarizmu, bio je
blii disidentskoj opciji kakva je postojala u zemljama
istone Evrope. Na izvestan nain ostao je u senci
ilasa, na koga je bila usmerena panja svetske
javnosti. Razmiljanja i javno dranje Mihajla
Mihajlova izmeu 1965. i 1978. svakako zasluuju
ozbiljno upoznavanje, vano za noviju istoriju i
rekapitulaciju 20. veka. Ovaj razgovor voen je
neposredno po njegovom povratku u Beograd, 2001.
godine.
Kada mi je otac umro 1968, po zakonu sam imao
pravo da odem na sahranu, ali nisu mi dozvolili.
Naravno, bilo je neprijatno saznanje da vai roditelji
strahuju i pate zbog vas, ali ta da se radi. Mora ovek
da sauva duu, makar i oni patili. Posle dve godine
boravka u poarevakom zatvoru, prebaen sam u KP
dom Sremska Mitrovica, odakle sam puten marta
1970. Jovan Barovi, advokat i moj prijatelj, doao je
po mene i odveo me u majin stan u Novom Sadu.
Otvaraju se vrata, jedan ovek ustaje i kae: Mihajlov,
ja sam iz policije! Bio je to ilas sa kojim se do tada
nisam poznavao. Zaista, bio je impresivna linost,
veoma naitan, dubok ovek. Ipak, jednu stvar kod
njega ne mogu da shvatim. Posle Titove smrti mogao
je da se stavi na elo demokratske opozicije; imao je
ogromnu podrku svetske javnosti. Drugo: poznavao
je taj sistem iznutra. Jeste bio blokiran u startu, ali
imao je druge mogunosti mogao je da se nametne
kao lider, to se od njega i oekivalo. Bila bi to velika
ansa za Jugoslaviju. Meutim, ilas se drao

20
povueno, prepustio je opozicionu borbu drugima.
Kada sam, krajem osamdesetih, poeo da dolazim
ovde, pitao sam ga zato se dri pasivno, zato ne
kritikuje Miloevia. Odgovorio je: Jednim tele-
fonskim pozivom Miloevi je mogao da zabrani
tampanje mojih knjiga, a mene sada slobodno
tampaju! Naravno, to nije bio pravi odgovor. Za
mene je njegovo ponaanje, tada, ostalo zagonetka.
Ne, nije on poverovao Miloeviu, nije bio lud.
Mogue je da su u pitanju bile njegove ozbiljne
godine.
Neposredno po mom dolasku iz zatvora, majka je
htela da ode u SAD da bi pomogla mojoj sestri, koja
je tamo je ivela od 1965. udala se i rodila sina.
Ispraam je na aerodrom i gledam kako je zaustavljaju
na pola puta do aviona, oduzimaju joj paso. Naravno,
alili smo se, majka je ak pisala i Jovanki Broz.
Nikada se nije bavila politikom, osim to je mene
poseivala u zatvoru. Nisu joj dozvolili da ode. U
novembru 1970. uspela je da prebegne u Italiju. Ne
znam kako se to odvijalo, krila je do svoje smrti.
Kasnije se bojala da ue u jugoslovensku ambasadu;
trebalo je da ode u pratnji advokata, samo da potpie
kako bi dobila penziju, nije smela. Naravno, Sluba
me je pratila otvoreno, nonstop. To je tzv. japanska
pratnja. Ne zato da bi videli ta radite, nego da vas
zastrae. Majka je povremeno odlazila kod kominice,
ile su zajedno na pijacu. Ja je nisam poznavao, ali ta
se dogodilo: ta ena je putovala kod svoje erke u Be
i na naoj granici je doivela veliko maltretiranje.
Satima su je pretresali da ne nosi neto od Mihajlova,
ak su joj, zamislite, uradili ginekoloki pregled.
Ukoliko se 30 dana po izlasku sa izdrane kazne
prijavite nadlenoj slubi, imate pravo na socijalno
osiguranje. Uinio sam to i dobio odgovor: Odbija se
zahtev prema lanu tom i tom. A lan taj i taj direktno
kae da imam pravo. Odem kod advokata, kau:
Znamo, ali ta moemo vi ste politiki sluaj! I
takvih hiljadu stvari. Oduzeli su nam i stan u Novom
Sadu, navodno, izgubili smo stanarsko pravo. Neki
ljudi vas gledaju s podozrenjem, neki vam stiu ruku
kad niko ne vidi. Seam se kad je na mom prvom
suenju iznesen podatak da je moj najvei honorar za
tekst u stranoj tampi bio 140 dolara, mnogi koji su do
tada imali sumnjiav odnos poeli su da mi se javljaju.
Valjda su shvatili da nisam plaenik kapitalizma, koji
je dobio milione da bi sruio Jugoslaviju. Naviknete
se na to, orvelovsko oko stalno je iznad vas i bude
vam svejedno. Znate da vas sluaju i posmatraju, ma
ba vas briga!

Barski kongres
Intenzivno smo se druili ilas, Jovan Barovi i ja.
Barovi je branio sve politike zatvorenike u SFRJ, do
Albanaca u Makedoniji. Obino bi se kod njega
sastajale porodice i prijatelji tih osuenika i oni sami,
kad ih puste sa robije. Strano je nervirao reim, jer je
bio veza izmeu svih jugoslovenskih disidenata. I
dogodilo mu se isto ono to se dvadeset godina
kasnije dogodilo na Ibarskoj magistrali. Navodno je
kolima preao na suprotnu stranu i sudario se sa
leperom. To je perfidna igra: nema dokaza a ipak se
zna da je ubijen. Time se zastrauju ostali. Jovan
Barovi je bio borac Prve proleterske, od prvog dana,
pa su morali da ga pozivaju na proslave. Posle rata bio
je komesar korpusa a izleteo je zajedno sa ilasom.
Kad se dogodio sluaj ilas, rekao je: Ne mogu da
verujem u te prie, znam ida! Uveliko se na Zapadu
prevodila moja knjiga Ruske teme, bio sam pozivan
da, kao gostujui profesor, predajem rusku knji-
evnost na raznim univerzitetima. Meutim, paso
nisam dobijao, a moji lanci ovde nisu mogli da se
objavljuju. Pisao sam, prilino oprezne lanke za
Njujork tajms, postao sam politiki analitiar. A onda
je 1974. odran ilegalni Barski kongres. Prvi put u
istoriji jedne komunistike zemlje, odran je kongres
druge, ilegalne komunistike partije. Nezamislivo.
Odmah su svi uesnici kongresa pohapeni, 33
simpatina mlada Crnogorca, iji su roditelji uglav-
nom bili nekadanji ibeovci. Dobili su ogromne
zatvorske kazne, od 12 do 15 godina. Verovatno se
Tito plaio tih ortodoksnih komunista, poeo je da
hapsi naokolo sve bive ibeovce. Jednog od takvih
sam upoznao u Mitrovici. Bio je kapetan JNA, iz
nekog mesta u Bakoj, u kafani je traio da mu pevaju
Podmoskovske veeri i za stolom tvrdio da ruski
radnici ive bolje od jugoslovenskih dobio je est
godina robije.
Zapadna tampa je poela da pie: Jugoslavija se
priblieva Zapadu, hapse se prosovjetski elementi. Po
logici stvari, oekivalo se da e biti uhapen i neko iz
suprotnog tabora. Seam se, ilas, Barovi i ja etali
smo Tamajdanom i sloili se da u to verovatno biti
ja. ilas je bio tek puten iz zatvora, Barovi je
advokat, uhapsie mene... Uhapen sam nedelju dana
kasnije, 7. oktobra 1974. U moj stan su doli neki
mladi udbai, veoma pristojni i rekli mi: Profesore,
naalost, ovog puta dobiete sedam godina zatvora! I
dobio sam toliko. Pre suenja vam se odmerava
kazna, jer ste politiki sluaj. ime su me teretili: sa
dva lanka u Njujork tajmsu i dva lanka u
Njujorkom knjievnom pregledu, objavljenih
nekoliko godina ranije. Mogli su to i sa bilo kojim
drugim lankom, od pedesetak koliko sam ih objavio
za tih nekoliko godina. Pored Jovana Barovia, branio
me je i Veljko Kovaevi, takoe vrstan advokat.
Nismo se alili na presudu i to je najvie iziritiralo
vlasti, jer se u svetu podigla uasna galama zbog
etiri lanka objavljenih u najuglednijim zapadnim
novinama, ovek je dobio sedam godina robije!? Da
smo se alili, Vrhovni sud bi sigurno smanjio kaznu
na pet godina i to bi izgledalo fer, korektno i ljudski.
Ali, nismo se alili i ja sam otiao u zatvor u Sremsku
Mitrovicu. Stavili su me da budem zajedno sa

21
trinaestoricom osuenih na smrt. Tako sam se
upoznao sa Miljenkom Hrkaem, zajedno smo etali.
Kriom mi je dao da proitam njegovu presudu.
Zapravo, nije on podmetnuo bombu u beogradskom
bioskopu 20. oktobar, to je uinio njegov stariji brat,
koji je radio u Ljubljani. Posredi su bili plemensko-
arhaini odnosi, Miljenko je preuzeo ulogu rtve. Kad
je saznao da mu je brat pobegao u Australiju, odmah
je islednicima rekao: Nisam ja! Svejedno, likvidirali
su ga. Moda je i zasluio, ali video sam presudu i
nalaz Vojno-tehnikog zavoda, gde je to to on
opisuje, nemogue. Ove je bilo ba briga, rekao si da
si ti, onda izvoli, plati.

trajk glau
U Mitrovici je bilo mnogo politikih zatvorenika.
Igrao sam ah sa ovim mladiima, uesnicima
Barskog kongresa. Bio je tu i Marko Vidovi, pisac,
moj prijatelj iz Zadra. Bio je urednik kulturne rubrike
Zadarskih nedeljnih novina. Kad sam prvi put
uhapen, naivno je poeo da pria: Mihajlov je u
pravu! Izgubio je posao. Otiao je u Francusku i
oenio se, u Lionu. U vajcarskoj je tampao zbirku
pesama, u kojoj se nalazi stih: Neprijatelji hrvatskog
naroda: ustae i udbai... Ili, naa je pesnica hajduko
uskoko-ustaka! Doao je na letovanje u Dalmaciju i
zaglavio u Mitrovicu. Bio je tamo i jedan zanimljiv
pravoslavni svetenik, Sava Bankovi. Posle rata je
odsedeo deset godina u zatvoru, a onda je u zvaninoj
knjizi Karlovake eparhije rukom napisao svoju
biografiju. Udba je to proitala i smestila ga ponovo u
zatvor. Komnen Jovovi, predsednik Barskog
kongresa, stalno je oekivao da e ga pokupiti nou,
odvui i streljati. Tretman politikih zatvorenika
zaista je bio lo, jezivo su nas drali. I ljudi pristanu
da krenemo u trajk glau, bilo nas je 16 ili 17. Kad
smo to obznanili, istog trenutka su nas pozatvarali u
samice. Ne znate ta se dogaa; dani prolaze a ne
znate da li su ostali jo u trajku. Ispostavilo se da sam
ja trajkovao 43 dana, nekolicina preko 20 dana, ostali
su prekinuli ranije. To je potpuno razumljivo: sedi
tamo sam, hoe da umre. Meni su posle 33 dana
trajka glau poeli da daju injekcije glukoze, to ne
moete spreiti. Uprkos tome noge su mi estoko
otekle, dobio sam tzv. slonovske noge. Pijete samo
vodu, ne jedete nita, srce slabi i vie se ne moe.
Najtee je prvih sedam dana: uasno se mui, kre ti
creva, stalno misli na hranu. Posle sedam dana
gladovanja, organizam prelazi na unutranje rezerve, a
posle tri nedelje osea se boanstveno, kao da leti.
Dve nedelje traje taj fantastian oseaj, duhovni i
fiziki. Jedino ako se naglo pomera, onesvesti se.
Dola je lekarska komisija, pregledali su me i
konstatovali da u umreti. Onda su ovi iz uprave rekli:
Dobro, bie vam ispunjeno to i to. Osnovni zahtev
nisu nam ispunili: da se u zatvoru oformi politiko
odeljenje samo za politike osuenike. Zato
politiko odeljenje? Samo ti trajkuje zbog toga,
ostali su davno prestali ne moe! Jedan od zahteva
bio je da zatvorenik ima pravo da nosi kosu i bradu.
Bio sam ubeen da e odbiti taj predlog, meutim,
prihvatili su ga. Nisam imao kud, morao sam da
pustim bradu.
Nismo bili izloeni maltretiranju kriminalaca, ali
kad se naete u samici sa onima koji rade za policiju,
sigurno e vas maltretirati. Mene je titio status
Titovog zatvorenika ko sme da me pipne!? Ko je
naredio moje hapenje? Tito! A ko zna ta e sutra
narediti. Naravno, nailaze periodi stranih kriza
hou li preiveti? Ali, im neto pone da se deava, a
uprava stalno pokuava da smanjuje taj va mali nivo
slobode, morate da se borite i prestaje kriza. Ako
stavi stolicu na sto, moe videti ta se dogaa u
dvoritu. Tako sam, jedne noi video kad su doveli
pripadnike grupe Bader-Majnhof. Meu sobom su
govorili na nemakom. Nestali su posle tri dana. Neko
ih je tu sklonio od oiju javnosti. Onda su u donjim
spratovima poeli da montiraju neke udne sprave,
razbijajui austrougarski beton od dva metra. Prialo
se da su to neki mikrotalasi ili ultrazvuk, koji
izazivaju glavobolje i ludilo. To jesu bile velike cevi,
ali mislim da im je namena bila za prislukivanje.
Kasnije sam boravio u tom delu zatvora, nisam osetio
muenje ultrazvukom. U Beogradu se krajem 1977.
odravao nastavak Helsinke konferencije, korpusa o
ljudskim pravima. Pred samu konferenciju oslobodili
su me i to ilegalno. Po zakonu zatvorenik je mogao da
bude pomilovan samo ako je izdrao pola vremenske
kazne, na koju je osuen. Mene su oslobodili posle tri
godine i dva meseca. Istovremeno su pustili i
predsednika Barskog kongresa Komnena Jovovia,
zajedno smo taksijem otili kod Barovia. Odmah
sam, naravno, poeo da dajem intervjue. Da me hapse
opet, ne mogu. Kad, u martu 1978. neko kuca na moja
vrata, vidim policija. Pomislim da su doli da vre
pretres, da me hapse. Kau: g.Mihajlov, svojevremeno
ste traili paso, ako ga hoete, doite sutra u SUP u
ulicu 29. novembra! Mislim, sutra je subota, ne radi
niko?! Ko bi ga znao?! Odem tamo, zgrada prazna,
nema nikog... Okreem se, naie deurni, kae: A, da,
idite na drugi sprat, ekaju vas! Mislim, hapsie me,
stoprocentno ekaju me. Meutim, tamo je bila neka
ljubazna devojka Izvolite paso, potpiite se!

Krvava banja
Knjiga Ruske teme, moji eseji o ruskoj literaturi,
koje sam objavljivao ovde od 1960. do 1964. bila je
veoma popularna na amerikim univerzitetima.
Dobijao sam mnogo ponuda da odem tamo i predajem
tu tematiku. U martu sam dobio paso, u junu 1978.
otputovao sam u SAD, s namerom da se vratim u
decembru iste godine. Samo to sam otiao, Okruni
sud u Beogradu proglasio je (saoptili su to na
konferenciji za tampu) da je pokrenut krivini

22
postupak protiv mene i da je izdat nalog za hapenje.
Sra Popovi, moj advokat, nije uspeo da dobije
obrazloenje zbog ega se vri postupak. Onda su mi
oduzeli dravljanstvo, bio sam jedini jugoslovenski
disident sa oduzetim dravljanstvom. To je bio
sovjetski princip, oni su svim svojim disidentima
oduzimali dravljanstvo. Vraeno mi je 1989. a od
1990. ponovo sam dolazio u Jugoslaviju. Ali, nije to
bio glavni razlog mog ostanka u SAD: osnovao sam
Komitet za odbranu jugoslovenskih disidenata u
Njujorku, u njemu je bilo i 20 nobelovaca. Deset
godina tampali smo odlian bilten o situaciji ljudskih
prava u Jugoslaviji. Distribuirao se preko najveih
amerikih sindikata. Prestao je da izlazi 1991, postalo
je besmisleno govoriti o ljudskim pravima u zemlji
zahvaenoj ratom. Praktino, to su sada dokumenti o
jugoslovenskoj opoziciji 80-ih. Zanimljivo, kad sam
doao, Njusvik je pravio intervju sa mnom u kome
sam rekao: Ukoliko se Jugoslavija ne demokratizuje,
imaemo krvavu banju. Mnogi su mi tada sa osme-
hom rekli da preterujem ne znam da li su takav
osmeh imali 13 godina kasnije. To to sam u Americi
bio jugoslovenski disident, nije mi mnogo pomoglo.
Naprotiv, Karter je primio Tita u vreme kad sam
stigao tamo i govorio o njemu kao heroju slobode. To
herojstvo Amerika je platila ciframa oko kojih danas
postoji sporenje: 100 ili 300 milijardi dolara? Niko
drugi nije tetoen u to vreme od amerike admi-
nistracije kao Tito. Naravno, iz pragmatinih razloga.
Kakvi disidenti, pa Tito je heroj slobode! Jugoslavija
nije komunistika zemlja! Svake godine Kongres je,
poev od 1951, donosio rezoluciju da Jugoslavija nije
komunistika zemlja. U suprotnom ne bi smeli da joj
daju vojnu pomo. U takvoj situaciji, tamo se znalo
samo za dvojicu jugoslovenskih disidenata: ilasa i
mene. ilas je bio lan Politbiroa, autor je Nove klase,
prevedene na 40 jezika, a ja sam dovoen u vezu sa
SSSR-om. Da nije bilo toga, ba ih briga to sam
dran u zatvoru. General Grigorijenko postao je
disident u vreme Brenjeva i amerika tampa mu je
svakodnevno posveivala ogromnu panju. Za
generala Tumana, osuenog ovde, ni rei. Zato
disident, pa Jugoslavija je slobodna zemlja! Moja
sestra Maa, amerika dravljanka, bila je na
postdiplomskim studijama i udala se tamo. Radio Glas
Amerike je raspisao konkurs za prijem spikera, budui
da je godinama radila kao profesionalni spiker u
Radio Novom Sadu, bila je odmah primljena.
Meutim, posle tri meseca probnog rada dobila je
otkaz, bez objanjenja. Nekoliko godina kasnije jedan
moj ameriki poznanik dao mi je kopiju dokumenta iz
amerike ambasade u Beogradu. U njemu se
obavetajni oficir obraa direktno Glasu Amerike i
kae: Razumemo vau potrebu za dobrim spikerima,
ali poznato je da je dotina gospoa prevela knjigu
Mihajla Mihajlova i da je sestra istog. S obzirom na to
da je predsednik Tito nedavno ponovo napao
Mihajlova u vezi s kongresom Sindikata, ne bismo
eleli da njeno angaovanje u Glasu Amerike bude
problem u odnosima sa Jugoslavijom. U to vreme ja
sam amio u poarevakom zatvoru zbog lanaka
objavljenih u Americi.

Kad Udba prati
U vreme mog dolaska, umro je na Kolumbija
univerzitetu neki profesor koji je predavao modernu
rusku knjievnost. I rektor univerziteta je predloio:
Zato vi ne biste ovde predavali modernu rusku
knjievnost? Mesec dana kasnije na sastanku
nastavnikog vea profesori predlau da ja doem na
mesto umrlog profesora i veina se sloila. Onda
ustaje jedan profesor, kasnije ef katedre za rusistiku, i
kae: Drage kolege, znam da je Mihajlov struan, ali
ne zaboravite da je on jedan od vodeih komunistikih
disidenata. Imali smo ve sluaj Kisindera i
Beinskog, koji su posle rada u vladi eleli da vrate
profesure. Znate da su studenti pravili velike
demonstracije zbog toga i nismo ih vratili. Ovde nam
ne trebaju disidenti antikomunisti i jo jedne onakve
demonstracije! I oborio je moj prijem na Kolumbija
univerzitetu. Tako da mi je to strano smetalo u
profesorskoj karijeri disident pa jo jugoslovenski!
Prvih sedam godina predavao sam kao gostujui
profesor na raznim univerzitetima. Godinu-dve ovde,
pa tamo, dojadilo mi je to seljakanje. A nee da me
zaposle za stalno, iz politikih razloga. Da te prime na
nekoliko godina, kako da ne i to u najveem
profesorskom rangu, sa nekoliko predavanja nedeljno
i maksimalnom platom. Ne mogu kao obian emigrant
da govorim o svom hlebu tamo, jer kad sam doao
imao sam ogroman publicitet. Senatori su orga-
nizovali rukove u moju ast, dodeljivali mi razne
nagrade. Uprkos tome, nije bilo lako, menja se
sopstveni svet, menja se jezik. Doao sam poetkom
juna, ve u septembru imao sam organizovanu
etrdesetodnevnu turneju po dravama SAD, sa
standardnom lekcijom Jugoslavija, jue danas, sutra.
Snimili su na magnetofonskoj traci kako treba da
izgovaram to na engleskom i ja sam ponavljao kao
papagaj. Zbilja je bilo jezivo i naporno. Ujutro te iz
hotela voze na aerodrom, ide u susednu dravu, tamo
te doekuju profesori univerziteta, vode na ruak, pa
daje intervju lokalnim medijima, uvee predavanje,
zatim obino sledi parti kod nekog profesora, pa
nazad u hotel. A sve vreme si napet, ne zna jezik,
boji se da ne pria gluposti. I gotovo nita nisam
video na tom putovanju. Aerodromi, hoteli i
univerziteti u Americi apsolutno su isti. Morate
kolima da putujete da biste neto videli. To prvo
iskustvo bilo mi je prilino muno.
U martu 1980. poseuju me dvojica agenata FBI i
saoptavaju da po njihovom saznanju jugoslovenska
tajna policija priprema moje ubistvo. Tih godina Udba
je likvidirala oko 40 politikih emigranata, meu

23
njima urednike i korespondente emigrantskih novina i
asopisa, pokuavajui da sprei irenje emigrantske
tampe meu jugoslovenskim gastarbajterima. U
ikagu su ubili urednika nedeljnika Sloboda, dva
meseca kasnije i njegovog zamenika. Najvie su
ubijali po Nemakoj i vedskoj. Kau: Ne moemo da
vam damo punu zatitu jer nemate diplomatski status.
Ali, ako elite, daemo vam dozvolu za noenje
oruja! Odbio sam. Naravno da me nee izazvati na
dvoboj, nego e me upucati na nekom parkingu. Uzeo
sam njihove brojeve telefona i stao da razmiljam ta
mi je initi. Telefonirao sam dvojici poznanika u
Njujork tajmsu i 24. marta 1980. u njemu se pojavila
reportaa o jugoslovenskoj emigraciji u SAD. U
antrfileu teksta data je informacija: U krugovima
jugoslovenske emigracije u Vaintonu, saznajemo da
je FBI upozorio Mihajla Mihajlova da Titova tajna
sluba priprema njegovu likvidaciju! Ko posle toga
sme da vas ubije?! To bi bio veliki skandal! Kada sam
putovao po Evropi, Udba me je uredno pratila. Stalno
vidite dve iste face, koje su vam za leima. U Lon-
donu, Hamburgu, Vizbadenu... Jednom se dogodilo da
sam prvi uao u avion i sagao se na seditu da
namestim torbu. Ta dvojica nisu me videli, seli na
sedita ispred i poeli da se doaptavaju na srpskom.
Kad sam ustao, zanemeli su. Nisam oseao mrnju
prema Titu, ne verujem da je i on oseao prema meni.
Najveu mrnju video sam kod ibeovaca, upropastio
im je ivote. Jasno je da Golog otoka ne bi bilo da nije
bilo njegovih uputstava: Ubijte boga u njima, slomite
ih! Njegovi drugovi su se postarali da to bude
uinjeno. Zaista, ja nisam imao takvu vrstu ani-
moziteta prema Titu. Godine 1975. u vreme kad sam u
zatvoru trajkovao glau, akademik Saharov predloio
me je za Nobelovu nagradu za mir koju je primio
godinu ranije. Nisam je dobio, ali je to verovatno
zabrinulo Tita, inio je sve ne bi li je dobio. Kad sam
otiao u SAD, posetili su me ljudi iz Komiteta za
dodelu Nobelove nagrade. Imali su ideju da se
nagrada dodeli Titu i meni. Bila bi to komedija kao u
Bulgakovljevim burleskama.

Komunizam u Americi
Tih godina je Leek Kolakovski doao u SAD,
1978. zajedno smo nastupali na Socijaldemo-
kratskoj konferenciji u Njujorku. iveo je u
ikagu; pola godine provodi tamo, pola u Oks-
fordu. Viali smo se na kojekakvim konferen-
cijama, ideoloki smo veoma bliski. U Vaing-
tonu ivi mnogo ruskih pisaca: Vasilij Aksjonov,
mada i on provodi pola godine u Moskvi. Sa
Vladimirom Vojnoviem viao sam se svako leto
u Baltimoru, gde je predavao na jednom koledu.
Zanimljivo, roeni smo istog datuma, iste godine.
U njegovoj knjizi Vojnik onkin postoji lik seo-
skog miurinovca, uporno pokuava da proizvede
neobinu biljku krompir i paradajz ujedno. U
Vaingtonu postoji hiljadu kompanija koje se
bave prodajom cvea, alju besplatne kataloge
ukrasnog bilja. Sluajno naletim na biljku
tomato-potato! Zaista, dole raste krompir, gore
paradajz, za toliko i toliko dolara moete dobiti
seme. Naruim to i poklonim Vojnoviu za
roendan s objanjenjem: eto, vidi da je ovde
pravi komunizam, uspeva im tomato-potato! Bio
je zaprepaen, jer je mislio da je to samo njemu
palo na pamet. Prvo izdanje moje knjige
Podzemni zapisi bilo je u Engleskoj. Neko ju je
poturio princu arlsu, proitao je i oduevio se.
Govorio je o njoj u Londonskom pres-klubu, o
emu se u Tajmsu pojavio izvetaj. Naravno, bilo
mi je drago da me neko citira. U to vreme bio
sam profesor na Institutu Virdinija u arlotvilu,
napisao sam mu pismo: Drago mi je da ste
shvatili osnovnu misao moje knjige... Itd.
Zapoeli smo prepisku koja je trajala nekoliko
godina. Poslao mi je dvadesetak runo pisanih
pisama, jedno je dugo sedam strana. Pozvao me
da ga u prvoj prici posetim.
U pauzi jedne konferencije u Londonu 1983.
bio sam njegov gost u Kensington palati. Sedeli
smo u njegovoj biblioteci od tri do pet popodne.
Zapanjilo me je to da me nije ponudio ni aom
vode. Posle sam to priao Englezima, kau: Pa,
bilo je prerano za aj. arls je pomalo
iskompleksiran, jer nema zvanino obrazovanje,
nije pohaao univerzitet. Zamolio me je da mu
preporuim koje knjige da ita. Kasnije sam
predavao u Glazgovu, sreli smo se jo nekoliko
puta. Poslednji put zakasnio sam nepristojnih
pola sata. Izaao sam na pogrenoj stanici u
metrou i nisam mogao da naem slobodan taksi.
Valjda mu se to nije dopalo, prestao je da mi se
javlja. Nekoliko puta bio sam u iskuenju da
prodam ta njegova pisma ali, ako postane kralj (ili
ga ubije IRA), bie neuporedivo skuplja. .
Dord Urban bio je direktor Radija Slobodna
Evropa i ponudio mi je novootvoreno mesto
analitiara za ideoloke i intelektualne probleme
celog komunistikog bloka. Bilo je odlino
plaeno, mogao sam da radim bez meanja spolja
i prihvatio sam ga ne znajui kako je ustrojen
program. Tamo je sve isparcelisano prema dra-
vama; ako si u Maarskoj sekciji, ne sme da se
mea u Rumunsku... Ne moete da zamislite
koliko je to birokratizovana ustanova. Doao sam
u Minhen, nita ne shvatajui. Usledilo je neko-
liko sukoba, pa su me prebacili u Vaington gde
se nalazi centrala Slobodne Evrope. Tamo sam
radio devet godina, sve dok ovde nisam
uestvovao na izborima 1992. Vesna Pei me je
stavila na listu Graanskog saveza. Naravno,
nita nismo dobili. Nisam uestvovao u kampanji,
samo sam doao na dan izbora. Neko je tamo
doznao da sam bio kandidat na izborima i paf
izbaen sam sa Radija. Po internim pravilima,
zaposleni na Radiju Slobodna Evropa, ne smeju
da se bave politikom. Ali, tu postoji jedna

24
zakoljica: u onim dravama na ijim progra-
mima zaposleni rade! Program Slobodne Evrope
emitovan je za sve istonoevropske zemlje osim
za SFRJ, zbog Tita. Tek 1994. Radio Slobodna
Evropa poeo je da emituje program za Jugo-
slaviju. Prema tome, nisam naruio zakon. Rekli
su: da, ali uzevi u obzir karakter kratkih talasa,
to svako u Jugoslaviji moe da slua! Sudio sam
se, naalost, nisam dobio odtetu od milion
dolara, kako se ovde pria. Dobio sam 80 hiljada
dolara, ali kad su odbili porez, ostao je iznos koji
bih inae dobio za te dve godine koliko nisam
radio. Jo dve godine ostao sam tamo, s nate-
zanjem. Onda mi je dosadilo, otiao sam u pre-
vremenu penziju, od 1994. sam penzioner Radija
Slobodna Evropa. Preao sam da radim u Institut
za meunarodne odnose u Vaingtonu, zovu ga
parkiralite za slubenike iz administracije. Oni
koji se bave spoljnim poslovima, pa izlete odatle
s prvim izborima, u Institutu se odre nekoliko
godina, kasnije ih vrate ili ne vrate u admi-
nistraciju. Decenijama je pozdrav ruskih disi-
denata glasio: Za nau beznadenu stvar! Svi su
verovali da je komunizam u SSSR-u, utemeljen
za vekove, jedino je Solenjicin tvrdio: Pae oni
pre moje smrti!
Onakav komunizam je bio loa ideja, ali ja sam
optimista: nemogue je da se nee pojaviti dobra
ideja. Globalizam nije formulisan ideoloki, ve
ekonomski. To je po sebi vano, ali ne previe.
Da ne govorim o tome da za mnoge narode,
globalna politika moe biti pogrena. Ljudi
moraju da vide perspektivu a da li je to globa-
lizam, meunarodna trgovina, ekonomija? Dobro,
to su lepe stvari, ali kakve veze ja imam s tim? I
tu je Marks bio u pravu: Svaki ovek mora da
bude povezan s idejom, u suprotnom ona nema
vrednost. I ne samo Marks, cela ruska filozofija
govori o tome. Sve dok nema oveka u sreditu,
moe da kae: Mene se to ne tie, ba me briga
za svetsku ekonomiju! Ovdanja politika nije po
mom ukusu da bih se ukljuivao u nju. Kao kad
imate zubobolju, momentalno se sve svodi na
politiku. Kad ivi u Beogradu, ima utisak da je
celi svet koncentrisan na Jugoslaviju, na balkan-
ska pitanja. Onda se ini neobinim kad mi iz
Vaingtona kau: ta je to, nita se kod vas ne
dogaa?! Ponekad mi, ak, s tim idu na ivce.
Poteno govorei, nisam zadovoljan svojim
ivotom. Beskrajno mnogo sam radio, naputovao
se, ali ne oseam se ba mnogo ispunjenim. Sve
je to, takorei, samo nacrt za ivot. Da Hruov
nije pao, da me Tito nije napao, moj ivot bi za-
sigurno izgledao drugaije. Ili, da sam preutao
kada su me prvi put uhapsili i izbacili s posla
moda bi mi kasnije dozvolili da predajem u
gimnaziji. Sad bih verovatno bio profesor u div-
nom gradu Zadru. Ali, ja to nisam mogao.

Republika
U ovom broju
Drago Njegovan: Kako je i zato nastala
Nezavisna Drava Hrvatska 1941.
Alexander Kluge: Ljubavni opit
Ana Stjelja: Mahsati Gandavi
Ana omlo: Zatvorska podmornica
Ana omlo: Jevrejsko ensko pismo u
nekadanjoj Jugoslaviji
Predrag Finci: Zapis o Kasimu
Ljubia Stavri: Svi nai disidenti

Stranice posveene Jevrejima bive
Jugoslavije
http://elmundosefarad.wikidot.com

Ne zaboravite da otvorite
www.makabijada.com

Istraivaki i dokumentacijski centar
www.cendo.hr

asopis za knjievnost Balkana
iji je jedini kriterij estetski
www.balkan-sehara.com

Lamed
List za radoznale
Redakcija - Ivan L Nini}
Adresa: Shlomo Hamelech 6/21
42268 Netanya, Israel
Telefon: +972 9 882 61 14

e-mail: ninic@netvision.net.il

Lamed 9 2013

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Lamed 9 2013

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

You might also like