Prva interesovanja za deiji govor poinju od pojave Tidemanove biografske studije

deijeg duevnog razvoja to predstavlja prvo ozbiljno beleenje podataka o

govornom razvoju. Ovom temom su se bavili i mnogi naunici kao to je bio i sam
Darvin, ali rezultati nisu bili spektakularni jer su ispitivanja vrena na jednom detetu
ili su ispitivanja vrili pristrasni posmatrai. Psiologija je znaajno doprinela razvoju
govora kod deteta, posebno pojavom teorije generativno transformacione
gramatike!"oam #imski$ %ija je osnova tvrdnja da je jezika sposobnost uro&ena i
nezavisna od drugi sposobnosti pod ijim 'e uticajem nastati psiolingvistika.
Psiolozi Pijaeove kole se ne slau sa lingvistima i tvrde da se jezik izgra&uje na
saznajnim sposobnostima. (Od deteta se rano javljaju iskazi koji nisu jasni detetu.
)ezik odrasli je osoben, nastao kao rezultat prilago&avanja odrasli jezikom i
saznajnom nivou deteta. "ije dovoljno da dete bude izloeno detetu pa da ga
privati, jer ono koristi neke rei pre nego to sazna ta one znae.
"aunik *ineberg tvrdi da u ljudskom bi'u postoje bioloke predispozicije za govor,
karakteristian samo za ljude.
"a naunik +van +vi' je pokuao da razrei nesklad izme&u injenice da su saznajni
preduslovi nuni za razvoj govora ali da se neke gramatike forme javljaju pre
odgovaraju'i intelektualni funkcija.
,-TOD- +.T/01+20")0 D-%+)-3 3O2O/"O3 /042O)0
Ovim metodama se ispituje miljenje, inteelktualni razvoj, emocije, pam'enje,
artikulacija, leksika.
5 Direktna ili biografska metoda se bavi razvojem govora u najranijem detinjstvu, od
pojave prve reenice pa do 657 godine kada dete proiruje renik.
5 ,etoda vremenskog uzorka je neekonomina jer je za nju potreban dui vremenski
period. Objektivnost je znaajna, ali su vremenski uzorci prekratki, jer se ponekad
skra'uju na jedna dan.
5 ,etod uzoraka aktivnosti koristi pra'enje govornog ispoljavanja deteta u toku
aktivnosti!igre, jela, rada, sva&e$ u toku 7587 minuta
5 ,etoda testova se koristi za ispitivanje razliiti vidova deijeg govornog razvoja,
individualno ili kolektivno. Dobar test mora da bude validan, pouzdan, objektivan i
standardizovan.
5 0socijativne metode deci daju odre&ene rei kao podstrek, a zatim se belee one
rei koje detetu padnu na pamet.
/042O) 3*0.O2"- .T/0"- 3O2O/0
)o od ro&enja dete ima donekle razvijen govorrni aparat. (rajem prvog meseca
dete proizvodi oko 9: glasova a posle ;59 meseca i do 8;: glasova. 3lasovi beba
delimino lie na glasove u naem govoru. glasove matenjeg jezika izgovara tek od
<5= godina. >enje glasova se sastoji u zaboravljanju rei koje se ne uju u govoru
sredine i usvajanju one koje se esto upotrebljavaju ponavljanjem. >enje mora biti
motivisano . > stanju prijatnosti ili neugodnosti. Prvi plae je glasovna aktivnost
deteta. Prvi glas koji se javi u deijem glasu je 0 pa zatim - + i O. 0 od suglasnika (
3 ?. Period do tre'eg meseca naziva se period sponatane vokalizacije, jer beba
podraava glasove iz okoline, veba i i ponavlja. Ovaj period se naziva i pripravni
period. Postoje etiri perioda@
8$ Period plakanja 5 prvi krikA
;$ Perod gukanjaA
9$ Period plakanja 5 spajanje glasova ,05,a, B05B0
6$ Period razumevanja tu&eg govora 5 kraj + poetak ++ godine
4naajan inilac u ranom uenju govora je majka koja je izvor prijatnosti i sigurnosti
i njen govorn se imitira i podrava.
PO)20 P/2- /-%+
Prve rei se pojavljuju u 87 i 8< mesecu, a mogu i kasnije od ;659< meseca.
Devojice izgovore prve rei pre deaka.
Prva faza je imenovanje predneta. Prvo usvajaju imenice, pa veznike, pa glagole, pa
posle zamenice i prideve.
/042O) D-%+)-3 /-%"+(0
Oko druge godine proseni deiji renik je 9C rei, kod razvijenije dece i do 8;:.
/enik se moe pove'avati za oko 8::: rei godinje. ,e&u njima su i
neologizmi!novostvorene rei$.
)-4+%(+ D0(TO/+ D-%+)-3 3O2O/"O3 /042O)0
> govorno jezikom razvoju javljaju se razliite speciEnosti oblikovanja glasova
gramatiki formi, vremenskoj dimenziji javljanja, ali je zajedniko za svu decu da
svaki normalan razvoj tee kroz ove procese, ali svako na svoj nain. /ei koje se
pojave esto se brzo zaborave, pa se posle obnove. Prve rei koje se pojavljuju su
imenice. "eke rei za dete imaju posebno znaenje.
PO)20/-%-"+F- > D-%+)-, 3O2O/>
> periodu od 8= meseci do 9 godine uoene su faze
5 pojavljeivanje rei onim ili drugaijim redosledom od navedenog.
5 pojava reenice od dve rei !vidi koka$
5 pravilna struktura reenice
Da bi se govor razvio dete treba da eli da govori.
D>"(F+)- 3O2O/0 P/-D#(O*.(O3 D-T-T0@
One mogu da se ravrstaju u tri faze@
5 Oznaavaju'a 5 odnosi se na razvoj deijeg renika, stvari se oznaavaju reima.
5 socijalna !komunikativna, obavetajna, saznajna, imaginativna, ekspresivna,
regulativna$
5 provatna!egocentrina$ kojom dete izraava zadovoljstvo govora i skre'e panju
na sebe.
(O,>"+(0T+2"0 .PO.OB"O.T P/-D#(O*.(O3 D-T-T0@
3ovor i miljenje se razvijaju samostalno, ali ve' u drugoj godini se spajaju i
povezuju. .redinom ++ godine dete objekte dovodi u me&usobbne odnose, to
oznaava poetak razvoja simbolike inteligencije. Deca teko svataju metafore i
alegorije. Postoji uska povezanost govora sa praktinim aktivnostima deteta. Deiji
renik u toku predkolskog perioda se znanajno bogati. On sadri rei kojima se
opisuje konkretni svet koji ga okruuje. /eenica se postepeno izgra&uje i u
gramatikom smislu. Pred polazak u kolu deiji renik je strazmerno bogat. Dormira
se govor u sebi , u prvim godinama dominira neverbalna komunikacija, a kasnije
verbalna komunikacija. Pri emu je znaajan egocentrian govor kojim dete izraava
svoja sranja i raspoloenja.
40O.T0)0")- + PO/-,-G0)+ > 3O2O/>@
Do zaostajanja i smetnji u govoru esto dolazi zbog psiiki i Eziki smetnji kao
to su problemi sa sluom, sa vidom, levorukost. Takva deca obino ne uestvuju u
govoru, i u koliko im pomo' ne prue logoped, lekar, vaspita, sredina, kao posledice
se javljaju nemir, nervoza, agresivnost, mokrenje.
P/20 3/>P0 "ajve'i broj poreme'aja u govoru kod dece je u artikulaciji !-A O TA D A
GA HA %A D1A .A 4A #A *A *)A ")$ #to dovodi do ose'aja usamljenosti, manje vrednosti,
neprilago&enosti. "ajpovoljniji period za ispravljanje je od 7 do = godine.
D/>3> 3/>P> ine poreme'aji u glasnosti!pisakv, promukao, aputav glas, glas
izgovorren kroz nos$
Tre'u grupu ine poreme'aji ritma 5 mucanje. ,ucavost se e'e javlja kod deaka
nego kod dIevojica.
%etvrtu grupu ine poreme'aji u upotrebi jezika 5 posledica povreda u pojedinim
modanim sferama
3ovorni poreme'aji mogu da budu organiski!dovode do usporenog govornog
razvitka 5 gotsko nepce, vuje drelo, zeija usna$ i funkcionalni !na nji se moe
uticati jer su sredinski ili psioloki$
2ano je da se poreme'aj blagovremeno otkrije da na njemu rade struna lica kako
bi se detetu ukazala struna pomo'.