1.

POJAVA PRVE REI

Pojavi prve rei prethodi razumevanje rei odraslih. Neke naloge dete
razume i izvrava i pre nego izgovori re. Najee se javljaju u 15 ili 16
mesecu, ali sve je individualno. ko ne progovori do kraja ! god. ne znai
da zaostaje u psih. razvitku. devojice imaju "r#i razvoj u govoru u prvim
god.#ivota. $ poetku preovla%uju imenice & dete imenuje, a kasnije i dr.
vrste rei.
Razvojni red usvajanja pojed. kategorija rei su'
(vlastite imenice, zajednike i prosti veznici i ili!
"#la#oli, predlozi, zamenice, pridevi, apstraktne imenice i $rojevi,
prilozi.
)ovor je najrairenije semiotiko sredstvo. *injenica o razvoju govora i
deteta pokazuju da se prvo pojavljuje govor pre odlo#ene imitacije, pre
aktivnosti +kao da, pre prvih mentalnih slika. - tu postoje individualne
razlike. .rzina "ogaenja renika je razliita, u poetku posle javljanja prvih
rei, poveanje je sporo i taj spori prirataj traje kod prosenog deteta tokom
cele druge god. i tek pri kraju te god. dolazi do znatnog u"rzanja. /ete jo
nije sposo"no za sisteme povezivanja.
Pokazatelji semiotiko# razvoja s% &
( nemogunost decentracije
( nema dovoljne desu"jektivnosti denotata
( preterana generalizacije 0re za o"jekat u pokretu sve to se kree1
( preterana restrikcija znaenja rei
( produ#etak razvoja, gesti pokaziv rukom 0to, ono, ovo1
2ako se dete razvija tako se razvija a time i senzomotorna inteligencija,kroz
socijalna iskustva nastaje o"lik ponaanja
PRE'E(IO)I*I +OVOR. 3dlika postoji vrlo sporo pove. "r.rei. 2ada
senzomotorna intelig. dostigne takav stepen razvoja da
(se ralani su"jekt od o"jekta
(se vri analiza situacionih celina
(se stvaraju sim"oli
Na osnovu prethodnog iskustva postepeno se razvija i po.sim"oliki govor
koga prati i nagli skok u poveanju renika.
'emiotika pona,anja&
1. '-EVA-JE& nizovi mentalnih slika kojima se prikazuje neto to nije
prisutno sada i ovde, moe se uzti kao dokaz postojanja sim"olike 4unkcije.
Prvi snovi se javljaju najranije sred. ! god.
!. +RA.I*O PRE/')AV0JA-JE' kad se pojavi gra4iko
prikaz. realnosti, sigurno je da se razvija seliotika sposo". 5avlja se kasnije
od dr.o"lika
1. P'I2I*I PRO30E( REE-I4E *AO JE/I-I4E I'*A5A
Postoje razli. milj. o nastanku najkrae 4orme govornog saoptenja'
(re.je rezult. asocijacije izolovanih rei 0klas. psiholog1
(reenica je jedini serijski organizovan sistem koji pripada tipu procesa
(kao slo#ena dinamika struktura
6avremene tendenc. razlikuju dva principa organizovanja jezikih znaenja'
1. PARA/I+(A)'*I &predstavlja ukljuenje datog elementa jezika u
odre%.sistem protivrenosti. 6vaki glas je suprotstavljen drugom 0P(.1 a svi
zajedno ulaze u sistem suglasnika koji se suprotstavljaju samoglasniku a ovi
opet ine 4onetsku organizaciju jezika. 3vo se odnosi i na leksiku 0pas(
maka & grupa dom. #ivotinja, suprotstavlja se grupi divljih #ivotinja1
6. 'I-)A+(A)'*I & u osnovi organizacije iskaza ne stoji hijerarhija
suprotstavljanja ve iroki prelazi od jedne rei ka drugoj. 3rganizovanje
povezanosti iskaza Pas laje ili kua gori. naliza je pokazala da se ranije
javljaju i ee predikatske veze 0pas laje, mesec sija1 a koji su odlika
sintagmatskog principa od asocijativnih veza koje su odlika paradigmatskog
principa.
7'0OVI 5A .OR(IRA-JE REE-I4E
1. /a "i dete postalo prijemivo za razliite jezike strukture ono
prethodno tre"a da ostvari izvesne napretke koje mo#emo nazvati
kulturnim, poto proistiu iz njegovog dodira s tehnikim proizvodima,
znanjima, socijalnim ustanovama, umetnou. /ete usvaja rei to tako,
eno, ako je njegovo delovanje organizovano po modelima
instumentalnih postupaka. $ drugu 4azu pojavljuje se meta4orini
govor, prosta reenica sa magijskim 4unkcijama 0voda tri1 o"avetajna
reenica samo ako e ve dolo do pojave 4unkcija prvog nivoa. 7ikcije
se razvijaju procesom imitacije odraslih. -menovanja glagola iz prve
4aze ponovo se javljaju ali kao sredstva ver"alne prezentacije
opisivanja. $ treoj 4azi uticaj kulture se ogleda u uklapanju
elementarnih 4ikcija u okviru radnog ponaanja i socijalnog #ivota u
kojima dete #ivi. -z toga proistiu slo#ene 4unkcije 0igre mate1 dete
poinje o"raati pa#nju na vremensku organizaciju radnji, na njihov
redosled. $ ovoj 4azi se pojavljuju prilozi za vreme, glagoli u prolom
i "uduem vremenu.
!. )ovor postaje 4aktor artikulacije & ako dete ne govori socijalizacija je
usporena, u jeziku je sadr#ana mo da organizuje ponaanje, koristei
jezike strukture, imenice, glagole, dete nalazi sedstvo kojim e
o"jektivizirati organizaciju sopstvenih postupaka 0setiti se redosleda
doga%aja u igri1 5ezik utie na razvoj govora posredstvom kulturnih
ponaanja kojima poma#e da se razviju.
8. 9rei uslov & istorija linosti u nastojanju da "i se govor razvio dete
tre"a da #eli da progovori da se gradi da razume govor odraslih.
$ prvoj 4azi ( da izrazi svoje #elje
$ drugoj 4azi & da pravi meta4ore da pria samo se"i izmiljotine 04ikcije1
$ treoj 4azi & da oznaava suprotnosti, saoptava uspomene, pita kako i
zato
:elja za govorom mo#e "iti "lokirana uspomenama, konliktima, onda je
razvoj govora usporen.
8. PRO4E' .OR(IRA-JA I RA57(EVA-JA +OVOR-O+ I'*A5A
;otiv iskaza, zamisao iskaza, semantiki zapis, unutranji govor i
4ormiranje irokog govornog iskaza.
(O)IV I'*A5A& tri motiva koji predstavljaju osnovu govornog iskaza'
1. za9tev
6. o$ra:anje in;ormativno# karaktera
1. <elja da se ;orm%li,e sopstvena misao
Proces stvaranja govornog iskaza ne odvija se uvek na isti nain. 6lo#eni
o"lik govornog iskaza je dijalog u kome uestvuju dva su"jekta.
O$lici dijalo,ko# #ovora&
( kad se od su"jekta zahteva da 4ormulie neto novo
( samostalni monoloki govor 0samostalni motiv i zamisao1
5A(I'AO I'*A5A&
Naziva se i prvo"itna semantika zamisao. Na osnovu zamisli odre%uje se
sadr#aj na njoj se zasniva osnovna ema "udueg iskaza, kada se tema iskaza
po prvi put odvaja od <=; iskaza. 2arakteristika ovog iskaza je da su"jekt
shvata kako mo#e da su"jektivnu zamisao saopti drugima. 3pisivanja misli
su slo#ena jer ne mo#emo posmatrati tok sopstvene misli i nastaviti misliti.
Po >igotskom misao se ne otelovljuje u govoru ve prolazi kroz niz etapa?
4ormira se ili ostvaruje u govoru , no to je odre%enje nepotpuno.
/ve komponente misli&
"I-)E-4IJA &usmerenost na reavanje zadatka
"A*) 5APA=A-JA O/-O'A &nastajanje gotov. re. ponekad povezanog s
linim logikim oseanjem
& PRVO3I)-I 'E(A-)I*I 5API'&
/va sastavna dela poetne zamisli iskaza su'
)ema& ono to je o"jekat iskazao u ve pozn.su"jektu
Rema' ono to je novo, to tre"a rei o tom o"jektu.
7-7)RA>-JI +OVOR&
5avlja se kad dete pone da osea odre%ene tekoe kad reava intelektualne
zadatke.
E)APE&
( 4ragmentari spoljni
( aputavi govor
( govor za se"e
Po ovom karakteru ovaj govor ima predikatni karakter a to je osnova za
prevo%enje po. zamisli u govorni iskaz. ko u unutranjem govoru postoji
re kupiti onda su ukljuene i sve valentnosti iskaza kupiti neto, kupiti kod
koga.
.OR(IRA-JE >IRO*O+ +OVOR-O+ I'*A5A&
3vo je poslednja etapa ija je karakteristika da je ukljuen i proces #ivog
optenja i prenosa in4ormacija, a isto tako u njega ne ulazi samo jedna
reenica ve niz povezanih reenica. 9o je celovit sistem i karaktreie ga
zatvorena struktura.
@a nastajanje govornog iskaza "itno je'
( vrsta 4ormulacija cilja iskaza i konkretnog zadatka
( irok o"im operativnog pamenja i slo#eni sistem strategije
( svestan iz"or potre"nih govornih komponenti.
O-)O+E-E5A +OVOR-O+ I'*A5A
7ormiranje govornog iskaza prolazi kroz nekoliko etapa
( pojavljivanje izolovanih rei
( pojavljivanje izolovanih samostalnih reenica
( slo#eni iroki iskazi
- prvo"itni o"lici glasnovnog reagovanja deteta uvek su usmereni na
odraslog i javljaju se kao najprimitivniji o"lik govorne komunikacije.
9epanje u prejezikom stadijumu je razumljivo pri poznavanju praktine
sitaucije. - u stadijumu jednorene reenice va#an je stimulacioni i
intonacioni kontekst. 2omunikativna 4unkcija govora se ne 4ormira i ne
zavrava u onom periodu kad dete poinje da vlada najjednostavnijim
gramatikim o"licima govora i kad ono prilino opirno odgovara na
postavljena pitanja. $nutranji govor deteta 4ormira se znatno kasnije od
njegovog spoljnog govora. 3vo je povezano s tim to unutranji govor deteta
s predikativnim 4unkcijama jo nije dovoljno 4ormiran.
?. (E)O/E @ govorni razvoj se prouava u vezi sa razliitim psihikim
4unkcijama deteta' miljenje, intelektualni razvoj, emocije, pamenje.
-spituje se razvoj artikulacije, pojava, upotre"a i "ogaenje leksike kao i
uticaj razlitih 4aktora na razvoj kod dece.
/IRE*)-A I0I 3IO+RA.'*A najstarija metoda pogodna za praenje
razvoja govora u najranijem detinjstvu, kad je dete sa roditeljima i sastoji se
u permanentnom praenju i "ele#enju svih pojava i promena. Prednosti su to
govor prati neko ko je u stalnom kontaktu sa detetom i mo#e svaku promenu
da primeti i za"ele#i. Nedostatak je su"jektivnost roditelja i zapa#anja nisu
sistematska.
(E)O/A VRE(E-'*O+ 75OR*A polazi od osnovnog nedostatka
"iogra4ske metode, neekonominost. 6krauje se vreme ispitivanja na jedan
sat, dan ili nedelju i u tom skraenom periodu "ele#e se sve deje izjave a
kasnije se utvr%uje koliko je govornih elemenata i koje ispitivanje
upotre"ilo. 6redst. magneto4on. nedostatak to su vremenski uzorci prekratki
da "i dete moglo da ispolji sve o"like gov.izra#
(E)O/A 75OR*A A*)IV-O')I podrazumeva praenje govornog
ponaanja deteta u toku, pre jela, o"lika rada, dijaloga sa detetom, sva%e,
vreme je ogranieno, to je interval od 5, 1A i 15 minuta.
(E)O/A )E')OVA cilj testiranja je utvr%. da li dete poseduje i u kojoj
meri ono to se ispituje. ;ogu "iti individualn i kolektivni. @a pred. decu "ez
papira i olovke, . /o"ar test validan, relija"ilan, o"jektivan i standardizovan
da omoguava vrednovanje postignutih rezultata u odnosu na populaciju dece
ranog uzrasta.
A'O4IJA)IV-E (E)O/E polaze od asocijacije koje rei ili predmeti
izazivaju kod dece. 6utina je da se deci daju odre%ene rei kao podsticaji, a
za ta se "ele#e rei koje deci padaju napamet, kao i vreme potre"no za
pojavu reakcije.
A. +0A'OV-A ')RA-A +OVORA&
;otivacija za prvo govorno ispoljavanje deteta je potre"a da se ispolje neka
emocionalna stanja. Prva govorna aktivnost deteta je proizvo%enje glasova.
Prvi glas je A, zatim E i I, zatim se javljaju O i 7. 6uglasnici se javljaju
kasnije pri kraju 1(og meseca #ivota. Prvi glasovi nastaju spontano "ez
uenja. Prva tri meseca se nazivaj% periodom spontane vokalizacije.
)lasovi se ne razlikuju kod dece raznih naroda, ali socijalnim uenjem dete
postepeno za"oravlja one koji se ne uju i podra#ava glasove okoline. 9o je
pripravi period izra#ajnog govora, a ima B' period plakanja, gukanja,tepanja
i razumevanja tu%eg govora'
Plakanja& imaju najizra#ajniji karakter u poetku a u drugoj pol. !. god i
plakanje popirima o"like razumevanja s onim to okru#uje dete.
+%kanja& vremenski se javlja u !. mesecu #ivota. 5avljaju se glasovne
konstrukcije kao posledica 4izikog napredovanja deteta ali u izra#avanju i
psihikih stanja deteta vezana za stanje sitosti i udo"nosti.
)epanja& prva pol. - god. ogleda se u stanju pojed. glasova i slogova. 3vo
povezivanje nema neko znaenje ali ima emocional. karakter.
Raz%mevanje pominje razumevanjem intonacije i adekvatno reagovanje na
grdnju ili veseo glas, pre razumevanja pojed. rei 0-- pol. - god1 do
razumevanja reenice u !. god.
B. RA5VOJ /EIJE+ RE-I*A
Na kraju prve i po. druge godine #ivota deiji renik se progresivno razvija.
$koliko podstoji podsticajna kulturna sredina taj je razvoj vei i do 1AAA
rei godinje. li i dete stvara svoje rei, speci4ini neologizme, koji
Ceksiki ne postoje u reniku odraslih, to su rei nastale dovo%enjem u vezu
predmeta i njegove upotre"e 0mast(mazelik1
;or4o4onemski su samo uslovno neologizmi, a tu spadaju gramatiki od"lici
jednine, mno#ine, pade#ni, nastavci, vremensi uskla%. 6 licima, pro"lemi s
predlozima, dete koristi jeziku analogiju i analogne 4orme 0pas pasovi,
operala oprala, crvea ja"uka. >a#no je primiteiti da "i dete oko 1 god.
starosti moralo imati u inventaru prvu re. >a#no je optenje putem govornih
sim"ola a ne o"avezna pojava rei. 6ocijalni i ekonomski polo#aj u razvoju
govora ima ulogu, kao i roditeljim prvenstveno majka. <azvoj renika se
dvojako posmatra kao poveanje "roja rei korisnih za usmeni i pismeni vid
izra#avanja i kao razvitak opsega razliitih znaenja u okviru jedne te iste
rei.
dekvatnost u izra#avanju ne zavisi od "roja rei ve vaspita mora voditi
rauna o poveanju znaenja u okviru rei, o pravom zna. rei, njihovom
kvalitetu. @a razvoj govora ima veliku ulogu vokalizacija u prvih 6 meseci,
ali ta prva vokalizacija nije i pravi govor. 9ek u !. godini poinje pravi
govor. 9ada dete izreene glasove vezuje za speci4inije oso"e, predmete,
aktivnosti i po. da ih koristi kao jezike znake. 3d trenutka kad je shvatilo
da predmeti imaju svoje ime & poinje proces imenovanja. /akle Imenice.
$ticaj sredine deluje da se ostale rei di4erenciraju iz te prve rei.
.ogaenje renika zavisi od "ogaenja iskustva deteta. .ogata i raznovrsna
sredina u"rzava usvajanje imenica a zanimljive aktivnosti uveavaju "roj
+0A+O0A. Pridevi, prilozi se javljaju ksnije i zavise od inteligencije i
stepena sazrevanja. 5amenice i predlozi tako%e zavise od odre%. stepena
sazrevanja. <ad na razvijanju renika se sastoji na od razvijanja vievrsnih
renika. <enik koji sainjavaju rei koje koristimo u govoru(renika, koje
korisimo u pisanju, i renika rei koje prepoznajemo pri sluanju renika,
rei koje prepoznajemo pri itanju. $ lingvistikom vaspitanju imaju deije
pesmice jer uvode dete u nov svet rei i zadovoljavaju deije potre"e za
ritmikim istra#ivanjem. Pri tom veliku ulogu imaju ula i upotpunjavaju
znaenja rei. @a razvijanje renika su korisne slikovnice i knjige
namenj.deci najranijeg uzrasta. Neophodno je da knjige sadr#e rei iz
standardnog maternjeg jezika koje se najvie upotre"ljavaju u sredini u kojoj
dete #ivi. 9e rei prvo deca tre"a da naue da artikuliu. <enik itanja se
razlikuje "itno od renika koji pojedinac upotre"ljava u u svakodn. govoru i
pisanju. <enik pisanja je iri od renika iz neposrednog govora.. .
/eca izme%u prve i druge godine #ivota naue !AA(8AA rei koje koriste u
aktivnoj upotre"i.
C. JE5I*I .A*)ORI /EIJE+ +OVOR-O+ RA5VOJA
Postoje individualne razlike u razvoju i tempu u progovaranju, poetni
glasovi, ali zajedniko za svu decu je da razvoj tee do nivoa postupne
drutvene prihvatljivosti. 3rganska i mentalna struktura je razli. 2od sve
dece a takoo%e i neponovljivi uslovi u kojima se svako dete razvija. .itan
4aktor je realan #ivotni kontekst rei koje se pojave i ne za#ive odmah,
za"orave se. -menice su jedina vrsta rei koje postoje samostalno. @a njih se
vezuju ostale vrste rei. <e mora da se primenjuje u raznim #ivotnim
situacijama. $ tu zna. ulogu ima socijalna sredina i podsticaji iz nje. /ete
je kreator, stvara sopstvenim stvaralaim duhom i u nastojanju da
komunicira s okolinom dete koristi jezik kao sredsvo, #elja za govorom.
POJAVA PRVE REE-I4E
6e povezuje sa izmenom dejeg odnosa prema predmetima, oso"ama i samom
se"i.
7aze u razvoju'
( .A5A REE-I4E O/ JE/-E REI pojavljuju se rei onim ili drukijim
redosledom od napred navedenog 0od jedne rei1
( RA-A REE-I4A 0pojavljuju se reenice od ! rei1
)lagol i o"jekt 0imenica1 vidi koka
( *RA)*A REE-I4A 0od tri rei1 jaljaju se pravilne strukutre reenice
6u"jekt(glagol i o"jekat, 5a hou igrake.
1. Pojava reenice je rezultat interakcije odrasli dete i jezikog sistema koji
poseduje. /a "i se govor razvio dete tre"a da #eli da progovori. .
7 prvoj ;azi dete usvaja rei to tako eno, ako je njegovo delovanje
organizovano po modelima instrumentalnih postupaka.
7 dr%#% ;az% pojavljuje se meta4orini govor, prosta reenica s magijskim
4unkcijama 0voda, tri1 o"avetajna reenica samo ako je ve dolo do poajve
4unkcija prvog nivoa.
7unkcije se razvijaju procesom imitacije odraslih. -menovanja glagola iz
prve 4aze ponovo se javljaju ali kao sredstva ver"alne prezentacije
opisivanja. .
7 tre:oj ;azi uticaj kulture se ogleda u uklapanju elementarnih 4unkcija u
okviru radnog ponaanja i socijalnog #ivota u kom dete #ivi. -z toga
proitiu slo#ene 4unkcije 0igre mate1 dete poinje da o"raa pa#nju na
vremensku organizciju radnji, njihov redosled. $ ovoj 4azi se pojavljuju
prilozi za vreme, glagoli u prolom i "uduem vremenu.
!. govor postaje 4aktor artikulacije & ako dete ne govori socijalizacija je
usporena. $ jeziku je sadr#ana mo da organizuje ponaanje. 2oristei
jezike strukture imenice, glagole dete nalazi sredstvo kojem e
o"jektivirzirati organizaciju sopstvenih postupaka 0setiti se redosleda
doga%aja u igri1 5ezik utie na razvoj govora posredstvom kulturnih
ponaanja kojima poma#e da se razviju.
8. uslov je istorija linosti u nastojanju da "i se govor razvio dete tre"a da
#eli da progovori da se gradi i razume govor odraslih
$ 1. 4azi & da izrazi svoje #elje
$ !. 4azi &da pravi meta4ore i pria samo se"i 4ikcije
8. 4azi se oznaava suprotnost, saoptava uspomene, pita kako i zato.
.7-*4IJE +OVORA PRE/>*. /E).
1. 'I+-I.I*A)IV-A oznaavaj%:a
6. 'O4IJA0-A @ kom%nikativna
1. PRIVA)-A @e#ocentrina
1. 'i#ni;ikativna se odnosi na razvoj dejeg renika i sposo"nosti da se
stvari oznaavaju reima. 3va 4unkcija podrazumeva i shvatanje izra#ajnih
mogunosti deteta. ktivnosti i igre kojima se nalaze odgovarajue rei i one
adekvatno koriste u govoru. /oprinose da dete "ude sposo"no da u
odgovarajuem trenutku prona%e re kojom e oznaiti neki pojam.
!. *om%nikativna podrazumeva uee o"jektivnih 4aktora, slualac i
predmet o kome se govori'
;o#e "iti'
( .A*)I*A 063PD9> 3N3 D93 69><N3 P36935-1,
( O3AVE>)AJ-A 02/ 6= P<=N36= -;73<;E-5=1,
( 2E7RI')I*A 063PD9>5$ 6= 392<-F1
( I(A+I-A)IV-A 02/ 6= P<-* 3 3N3; 3 *=;$ 6= ;D9,
( E*'PRE'IV-A 023 6= -@<:>5$ 36=FN5, -/=5=1,
( RE+70A)IV-A 0-; @ E-C5 $6P369>C5 N5= 3/N36 ;=G$ /=E3;1,
( I-')R7(E-)A0-A 0-@<:>N5= :=C5, @H9=>1
( PER.OR(A)IV-A 0/>N5= 3.=FN51.
8. E#ocentrini & njime dete izra#ava zadovoljstvo govorenjem, skree
pa#nju na se"e., izra#ava tok svojih misli. 2oriste se razliite metode za
skupljanje podataka o razvoju govora kod dece, njegovih 4unkcija. .. potre"no
je to vriti planski, sistematski, podaci se analiziraju, procenjuju i sve se
koristi u cilju uticaja na razvoj miljenja i govora, na proces socijalizacije i
otklanjanje uzroka koji utiu na pojavu devijacija za pravilan pedagoki rad
sa decom. .. jezike igre, razli. tipa ve#"e glasovima, slogovima. ..
ispro"avanjem, variranjem rei. .. . govor kao sredstvo miljenja, 4ormiranje
pojmova, govor kao sredstvo za upravljanje sopstvenim ponaanjem, za
4ormiranje slike o se"i.
*O(7-I*A)IV-A 'PO'O3-O') /E)E)A
)ovor i miljenje se oko ! god. spajaju i povezuju. 9ada dete po. da
sastavlja dvolane reenice, razvija se senzomotorna inteligencija i dolazi do
naglog poveanja 4onda rei. )ovor deteta najmla%eg uzrasta najee je
prilino nerazumljiv i zavisi od konteksta od trenutane situacije.
2arakteristike govora predkolskog deteta'
( -O(I-A0-I REA0I5A( & pojava da se ne razlikuju rei od predmeta
koje oznaavaju. <ei imaju "ukvalno znaenje pa ne razumeju alegorije i
meta4ore.
( 'I-PRA*)I-O') & uska povezanost govora sa praktinim aktivnostima
deteta. 2od mla%e dece govor je produ#etak aktivnosti, zakljuak, kod starije
dece govor prethodi radnji, tj. ima 4unkciju planiranja. <azvoj govora prate
razliiti o"lici deije never"alne komunikacije 0pokreti, mimika, gestovi1. $
prvim godinama dominira ovakva komunikacija dok je kasnije potiskuje
ver"alna ali se ne iz"acuje. 3"lik komunikacije je egocentrini govor
04unkcija govora1.
PO)RE3E /E)E)A 7 JE5I*OJ *O(7-I*A4IJI
o otkrivanje sopstvenih mogunosti izra#avanja i komuniciranja i
stupanje u govorni kontakt
o ovladavanje raznovrsnom upotre"om govora
o odr#avanje kontakta sa drugima
o izra#avanje oseanja i unutranjih stanja
o o"razlaganje svojih postupaka i ideja
o o"avetavanje, davanje naloga,
o organizovanje svog iskustva,
o upravljanje sopstvenim ponaanjem,
o planiranje i predvi%anje posledica
o organizovanje zajednike igre 0uloge pravila1
o raspravljanje o oseanjima drugih i #eljama drugih,
o prilago%avanje svog govora govornim mogunostima drugih
o organizovanje kontakata preko tele4ona, znakovi
o ovladavanje komunikacijskom tolerancijom
o negovanje jeziko dramskog stvaralatva
o ovladavanje sposo"nou opisivanja, o"janjvanja, saoptavanja,
o uoavanje uzrono posledinih veza i odnosa upoznvanje kulture i
umetnosti.
o 6tupanje u govorni kontakt sa drugima
o 3rganizovanje kontakta sa starijima(mla%ima, poznatim(nepoznatim
oso"ama, pojedincima, grupama, lice u lice
o <azvijanje stvaralatva jezike igre, dramsko jezike igre, jeziko(
muziko i jeziko(likovno stvaralatvo
o $poznavanje sa tvorevinama iz narodne i umetnike knji#evnosti
naih i drugih naroda, "ajke, "rzalice, "asne, recitacije, prie,
raz"rajalice, zagonetke i slino
o $poznavanje sa 4ilmom, pozoritem za decu i odrasle, pozoritem
lutaka i senki, dija4ilmovima
o $poznvavanje sa svetom preko razliitih naina komunikacije'
video slika, pisama, pantomime i slinog.
70O+A VA'PI)AA I PO')7P4I 7 RA5VIJA-J7 JE5I*E
*O(7-I*A4IJE
o stvaranje prijatne i podsticajne i oputajue atmos4ere u kojoj se
govor koristi i u igri i dru#enju
o posmatranje upoznavanje i tumaenje jezikih signala dece, uz
zahteve da svoj govor dopune, pojasne i artikuliu
o procenjivanje komunikacijske sposo"nosti dece i planiranje
individualnog i grupnog rada
o organizovanje raznovrsnih komunikacijskih situacija za
razvijanje "ogate jezike prakse
o o"ez"e%ivanje razliitih govornih modela' stariji(mla%i, poznati(
nepoznati, ljudi razliitih zanimanja, glumci, pesnici, recitatori,
roditelji idr.lica
o uva#avanje individualnih razlika me%u decom i roditeljima
o razumevanje za razliite jezike varijante i lokalitete
o korienje razliitih ver"alnih i never"alnih podsticaja, pogled,
dodir pokuaj, sluam te, pro"aj jasnije, pokuaj da te i druga
deca razumeju.
o 3moguavanje razmene me%u decom, predla#e aktivnosti koje
deca tre"a da organizuju, daje zadatak koji e deca zajedniki
reavati,
o Praktikovanje rada u malim grupama, u parovima, trijadi sa
celom grupom
o ;enjanje sastava grupa po razliitim kriterijumima
o Pomaganje deci da se izraze proirivanjem njihovih iskaza
o <azumevanje za ver"alne tekoe dece i pose"an rad sa decom
koja zaostaju u razvoju
o $va#avnje dejih jezikih tvorevina, "ele#enje, o"javljivanje,
prezentovanje
o $estvovanje u komunikaciji kao partner ili kao zainteresovan.
')7P-JEVI)O') AR)I*70A4IJE
rtikulacija je proizvo%enje konsonantnih glasova menjanjem vazdune
struje pomou pokreta jezika, zu"a, usana i mekog nepca. rtikulacija je
o"razovanje pojedinanih glasova. u vezanom razgovoru.
Pokret i polo#aj govornih organa tokom govora koji slu#e da prekinu ili
menjaju zvunu ili "ezvunu struju vazduha i znaenjske glasove.
6lo#evitost u razvoju postoji u motornom, kognitivnom i jezikom razvoju i u
razvoju deteta uopte .
6tupnjevitost se ak javlja u najsitnijim oso"inama glasova, u usvajanju
distinktivnih karakterisika u okviru iste 4oneme. 7oneme su najmanje
znaenjske jedinice koje se me%uso"no razliku po svojim znaenjsim crtama'
vokalnost(nevokalnost, konsonantnost & nekonsonantnost, usnost(nosnost,
zvunost("ezvunost. $ okviru ovih 4onema postoji razvojni red. usvajanja.
/ete e prvo usvojii razliku izme%u vokala i konsonanata nego zvunosti i
"ezvunosti.
intenzitet glasa najpre od svih oso"ina.
Prilikom usvajanja govora tre"a razlikovati stupnjeve u razvoju govora
uopte od usvajanja knji#evnih o"lika.
7izioloku podlogu jezika predstavlja do"ar govorni aparat, organi i zdrava
senzomotorika.
.ioloka podloga jezika se sastoji od anatomskih i 4iziolokih korelata.
)ovor poinje da se usvaja od trenutka kad je "e"a zaplakala i to je znak da
novoro%. poseduje govorne organe za o"razov.glasova. to plakanje "e"e i
glasovi koji nastaju imaju sve elemente neophodne za govor, trajanje
intenzitet, vokalnu i konsonantnu struju.
/arvin ih je nazvao izra<ajnim #lasovima jer proizvode ih u stanju
zadovoljstva ili nezadovoljstva 0oralni(unjkavi1.
3vaj prvi proseni period javljanja glasova se naziva PERIO/O(, a zatim
iz odnosa majka dete 0odaziva majke na pla nastaju prvi o"lici
'O4IJA0-E VO*A0I5A4IJ=.
$ tom dijalogu majka dete i dete okolina izra#avaju vokalni glasovi
postepeno se zamenjuju '0O+OV-O( VO*A0I5A4IJO(.
-z slogovne vokalizacije dete prelazi u upotre"u pojedinih rei. 9o je
PRE+RA(A)I*I PERIO/ 0A(81 g. Prva re, re(reenica, halo 4raza ili
situaciona re ima vrlo raznovrsna znaenja, npr. mama 0mama gladan sam,
uzmi me1. Halo 4raza u toku !. g. prelazi u reenicu od ! rei, tokom tree od
tri. ..
Red %svajanja #lasova' Prvo se usvaja izgovor vokala pa onda konsonanata.
$ grupi konsonanata plozivi pa nazali ; N1, iz grupe konsonanata glasovi
P. 9/ 2)
-azali (N, ;rikativi H57>E@, D:<, a;rikati EFG i laterali 0C?C51
<edosled usvajanja nee zavisiti samo od redosleda usvajanja glasova u rei,
nego i po mestu javljanja glasova u rei 0po. sredina, kraj1. Najte#e
glas. grupe su laterali, a4rikati i 4rikativi. rtikulacija je zrela sa I(J godina.
/eaci neto ranije od devojica usvajaju glasove maternjeg jezika.
.OR(E 7)IVO')I
*onvencionalno# tipa su 4orme koje su proizvod drutvene regulative i
njihov je iz"or uslovljen razliitim drutvenim 4aktorima. 9o su uglavnom
-C32$9->N= 4orme koje su i jasni pokazatelji govornog ina.
-ekonvencionalno# su tipa one 4orme koje su odraz emocionalno(
ekspresivnog stanja govornika i predstavljaju govornikov slo"odan iz"or.
2onvencionalne tj. ilokutivne na glo"alnom planu podelili smo na 4orme'
( koje su orijentisane prema govorniku 0prema ja1 i
( prema sagovorniku 0prema ti1
$ 4ormi orijentisanima prema govoniku spadaju'
( per4ormativni iskazi,
( eksplicitni i
( implicitni i njihove modelizovane varijante.
o )ovorni in (O03E & molim, molio "ih, zamolio "ih
o )ovorni in I5VI-JE-JA & izvinjavam se, #ao mi je
o )ovorni in 5A2VA0JIV-JA( zahvaljujem se, #elim da se zah.
o )ovorni in E')I)A-JA & estitam, upuujem estitke
o )ovorni in 'A7E>DA @ sauestvujem, sa#aljevam
$ 4ormi orijentacije prema sagovorniku spadaju I(PERA)IV-I I'*A5I &
govorni in mol"e
( izvinjenja @izvinte, oprostite
" estitanje @ primite estitke
" sa%e,:e " primite sa%e,e
Nekonvencionalne su odraz emocionalnog ekspresivnog stanja govornika i
predstavljaju govornikov slo"odan iz"or a ilokucija takvih 4ormi se
prepoznaje u kontekstu. 9ako u govornom inu mol"e u okviru
ne4ormaln. komunikacije nalazim ekspresivne per4ormative 0kumim te, lju"im
te1.. .
Rez%ltati analize za #ovrni in izvinjenja&
( 4orme kojima se iskazuje ilokacija 04orme orijentisane prema govorniku i
prema adresatu1 & prva je grupa utivija od druge grupe. $ pisanoj 4ormi u
veini sluajeva korisi se ilokultivne 4orme orijentisane prema govorniku, a
u usmenoj prema adresatu.
(4orma kojima se o"janjava ili opravdava nastala komunikativna situacija
(4orme kojima govornik preuzima odgovornost
$ komunikaciji ne4ormalnog stila u usmenoj i pismenoj uglavnom koriste
imperative ilokultivne 4orme 0izvini, oprosti, pardon1
Rez%ltati analize za #ovorni in za9valjivanja
6rpski jezik raspola#e dvema osnovnim ilokutivnim 4ormama. ' (
=ksplicitnim per4ormativom 0zahvaljujem se1 i sematnikim per4ormativom
0hvala1. $ pismenoj 4ormalnoj komunikacije je osnovna ilokutivna 4orma za
zahvaljivanja je zahvaljujem se, a jae 4orme su iza#avam zhvalnost. $
pisanoj 4ormalnoj komunikaciji javlja se -ndirektna zahvaljivanja u kojoj se
istie uloga i doprinos adresata za nastalu situaciju, to osna#uje ilokutivne
4orme inei ih ujedno i iskrenijim. $ govornoj 4ormalnoj komunikaciji
najee se upotre"ljava 4orma Hvala, kao i u komunikaciji ne4ormalnog
stila. Prihvatanje i priznavanje zasluge 0molim i drugi put1
Poricanje ili umanjenje zasluge 0nema na emu, nita1
3dricanje napora i iskazivanje zadovoljstva 0"ilo mi je zadovoljstvo1 Hvala
je naj4rekventija 4orma zahvalnosti.
Rez%ltati analize za #ovorni in estitanja
( povodom situacije za koju je zaslu#an sam sagovornik 0uspeh na poslu1
( povodom situacije koja nastaje nezavisno od sagovornikovog zalganja
0praznici1
.orme koje se koriste delimo % 1 #r%pe
1. 4orme orijentisane prema govorniku
!. prema sagovorniku
8. ekspresivni izrazi pohvala i "lagosiljanja kao i komplimenti
pisani jezik 4ormalnog stila o"uhvata estitanja me%u distanciranim
sagovornicima, najee se koriste 4orme orijentisane prema ja 0estitam1 a
4orme orijentisane prema ti 0primite estitke1 *estitanja me%u "liskim
sagovornicima. 3d 4orme orijentisane prem ja *estitam je najjaa 4orma a
4orme prema ti &puno sree radosti veselja.. ..
'PE4I.I-E JE5I*E A*)IV-O')I
3sim <ivotni9 sit%acija, za koje je reeno da su naprirodniji i najpogodniji
kontekst za razvijanje vetine komunikacije i sporazumevanja, u
predk. ustanovama organizuju se i speci4ine jezike aktivnosti kao pose"ne
aktivnosti ili u kom"inaciji sa drugim tipovima aktivnosti.
1. -EVER3A0-E I+RE I A*)IV-O')I
2od predkolske dece, iji je govor u 4azi razvoja i u najveoj meri
implicitne prirode vezan za situaciju i razumljiv ljudima iz naj"li#eg
okru#enja, never"alni govor je utkan u do"roj meri u sve komunikacijske
situacije. @adatak je odraslih da prepoznaju, tumae i adekvatno reaguju na
poruke upuene never"alnim putem. Na taj nain se mo#e uspostaviti
po#eljna komunikacija. 6 dr. strane primeujui u radu razliite tipove
never"alnih igara i aktivnosti 0gestovne igre, pantomime, pokretima i
delovima tele1 odrasli razvijaju slina svojstva i kod dece, "li#e upoznaju
decu i rade na razvoju sposo"nosti razliitog izra#avanja dece. Pored ovoga
primenjujui never"alne igre, never". 6redstva se ine predmetom igranja,
to je veoma povoljno za razvoj stvaralakih oso"ina dece.
@adatak odraslih je da prepoznaju, tumae i adekvatno reaguju na never"alne
poruke i da se uspostavi po#eljna komunikacija. 9ime se deca osposo"ljaaju
za razliito izra#avanje i pose"no stvaralako izra#avanje.
6. I+RE PREPO5-AVA-JA I 7OAVA-JA
<azliitih signala kod se"e i drugih. 2ako pokazujemo kad smo ljuti, kako
kad smo veseli, u okviru ovoga su tumaenja never"alnih signala, ta znae
ti signali.
I+RE OPO-A>A-JA -A -EVER3A0-O( P0A-7
( Poga%amo o kom je zanimanju re
( Prikazivanje razliitih radnji
( Pantomima
( 6lanje signala
( @asmejavanje never"alnim porukama
( Prevo%enje pria na never"alan plan
( )luma razgovora
( 6lanje poruka, signala, pozdrava i zvukova
I+RE 5A(I>0JA-JA& deca zamiljaju da rade ili nose neto to je teko
raditi i nositi u odre%. 6ituacijama, npr. sladoled na velikoj vruini, preko
"lata i sl. ovde se u"rajaju i dramske never"alne igre.
I+RE I A*)IV-O')I 5A PRA*)I*OVA-JE *O(7-I*A4IJ'*E
7PO)RE3E +OVORA
7unkcije govora tre"a razvijati razliitim sistemima igara. Podela je uslovna
jer se nijedna 4unkcija ne javlja izolovano. -gre sluanja u komunikaciji '
deca se stavljaju u situacije da "udu i aktivni uesnici i aktivni sluaoci.
Naj"olje se ovakve aktivnosti ostvaruju u malim grupama. -gre & igra
doapni, gluvi tele4oni, prenoenje poruka izvravanje naloga, slina
prethodnoj igri, sluanje para &crtanje slika.. .
O3AVE>)AJ-A 7PO)RE3A +OVORA&
O3AVE>)AVA(O&
( sastavljanje o"avetenja razliitog karaktera 0posete, ro%endani, izlo#"e1
( sastavljanje o"avetenja humanitarnih sadr#aja
( o"avetenje tele4onom, telegramom
( o polasku i dolasku vozova, o stanju na putevima
( o radnom vremenu ustanove
I5VE>)AVA(O& ( o raspolo#enju u naoj grupi, o tome kako smo proveli
dan, deca ulaze u uloge izvetaa sa razliitih mesta, pijaca, utakmica,
putovanja.
)E0E.O-IRA-JA' ( pravila tele4oniranja, tel. razgovora me%u decom sa
vaspitaem, oso"ljem u pu, rad s nepoznatim oso"ama, da "i se ostavila
poruka, slanje i4rovanih poruka tele4onom, prenoenje kratkih i jasnih
in4ormacija, plaanje el. rauna.
/AVA-JE 7P7)')AVA I -A0O+A' /eca se podele u parove i rasporede u
dva reda, deca prvog daju naloge deci iz drugog, deca izvravaju naloge i
uloge se menjaju.. ..
2E7RI')I*A 7PO)RE3A +OVORA
/eja pitanja imaju razliit karakter, a cilj je komunikacija s drugima, oko 8.
godine pitanja imaju za cilj imenovanje, o"avetavanje, a oko B(6 godine
pitanja do"ijaju i saznajni i komunikativni karakter. Pitanja su znak deije
misaone anga#ovanosti. 9re"a u"la#iti deiju potre"u za postavljanjem
pitanja, a to ukljuuje i odgovaranje na pitanja koji tre"a da su prilago%ena
deijim mogunostima, in4ormativni i zanimljivi . -gre, stvaranje pitalica,
odgonetanje nepoznatih predmeta, kviz da & ne.
E*'PRE'IV-A 7PO)RE3A +OVORA
/eca izra#avaju emocije skandiranjem, spajanjem pokreta i rei ili istim
jezikim 4ormama. 5ezike tvorevine koje nastaju spontano, u trenutku
nazivaju se ekikiki u tom trenutku dete je stvaralac rei koje izra#ava u
ritmu koji sam smisli. Potre"no je organizovati aktivnosti u kojima deca
govore o onome to su videla, ula, do"ar deo ovih aktivnosti radi se u
okviru razvijanja pojmova o se"i. 9re"a koristiti neposredno iskustvo za
razvijanje razumevanja za potre"e i oseanja drugih. 9ako%e koriste se i
gotovi materijali, kartice s likovima ljudi razliitih emocionalnih stanja,
4otogra4ija, iseci iz novina. 2oriste se za prepoznavanje emocija, prianje o
tome zato se taj ovek tako osea i ta je moglo da se desi nakon toga.
I(A+I-A)IV-A 7PO)RE3A +OVORA
2orienje govora za stvaranje igrovne izmiljene situacije, imitacija i
stvaralatvo tre"a negovati od najranijeg detinjstva, to se posti#e
planiranjem i realizacijm razliitih tipova govornih igara. 9re"a poi od
deijeg iskustva, igre slogovima, igre reima s razliitim nastavcima rei
koje se sla#u, smene rei, tople, teke i ideje potra#iti od dece.
-gre stvaranje imena 0olovka pisarevi1, stvaranje pesama 0kad "i drvee
hodalo1, stvaranje "esmislica 0predstavljaju namerno okrenuti red stvari.
6vako odstupanje od normi jae uverava dete da je "a tako uverava ga u
normu. 6tvaranje pria & dovriti priu u kom"inaciji s dramom od
ponu%enih rei, na osnovu ilustracija, pria u krugu, crte#om uz pomo
lutaka1.
I+RE 5A 3O+ADE-JE /EIJE+ RE-I*A
.ogaenje deijeg renika podstie se njegov sveukupan razvoj. 6ve to dete
okru#uje i to ima umetniku vrednost tre"a da "ude predmet razgovora.
Podsticajni su i mediji.
-gre'
( izmiljanje pore%enja,
( smiljanje slinih rei, nala#enje istih rei koje razliito znae,
stvaranje deminutiva i augumentiva, onomatopejskih rei,
( gra%enje novih rei dodavanjem nastavaka.
( uoavanje i "ele#enje lokalizama
( uoavanje razliitih oso"ina jednog istog pojma
( pravljenje kalendara rei, na"rajati stanita #ivotinja
( izmiljanje neo"inih rei & tra#enje najdu#ih rei
( znaenje naih imena.
*O(P0E*'-E A*)IV-O')I
Podrazumevaju aktivno uee dece u svim 4azama rada od planiranja, iz"ora
ideja, na"avke materijala. $ njima dolazimo do izra#aja deije misaono,
manipulisanje i stvaralko anga#ovanje. 9o je proces koji traje. 9o su
sledee aktivnosti'
o 6tvaranje deijeg lista
o 7ormiranje grupne "ilioteke
o 6tvaranje grupnih slikovnica,
o 6tvaranje stripa
o -zrada scenskog dela
o /ramatizacija
o /ramske improvizacije
o Pravljenje 4oto al"uma
o Pravljenje panoa za roditelje
Pri iz"oru aktivnosti vspita vodi rauna o interesovanjima dece koje knjige,
slikovnice vole, kom"inuje razliite medije, anga#uju roditelja. >a#na je
4izika sredina, "i"lioteka, koja je ure%ena tako da odgovara uzrastu da se
prijatna udo"na, raznovrsna, da poseduje pri"or za crtanje, da i vaspita u
nekom delu vodi prepisku, "ele#i. 2ompleksne aktivnosti su one koje imaju
razliite 4unkcije ujednom aktivnosti koje mogu du#e da traju i da se
ponavlja.
+0A'OV-E +R7PE
<azvojni redosled usvajanja glasova je sledei'
Prvo se usvaja izgovor vokala pa onda konsonanata.
$ grupi konsonanata prvo se usvajaju plozivi pa nazali 0;(N1
-z grupe 2onsonanata glasovi 0P(., 9(/, 2()1
-azali 0;(N1 & 4rikativi 0H, 5, 7,>,6(@, D(:, <1
A;rikati 0E, F(G, *(/:1
0aterali 0C, C51
Redosled %svajanja nee zavisiti od redosleda usvajanja glasova s o"zirom
na mesto o"razovanja vazdune struje, nego i po mestu javljanja glasova u
rei 0poetak(sredina(kraj1.
-ajte<e #lasovne #r%pe su laterali, a4rikati i 4rikativi.
Artik%lacija postaje zrela sa I(J godina.
/eaci neto ranije od devojica usvajaju glasove maternjeg jezika.
Poznavanje ovog redosleda veoma je "itan za vaspitae koji prave plan za
razvijanje i izgradnju glasa.
RA5VOJ ')R7*)7RE REI
Preduslov za razvoj strukture rei su'
o uzrast dece 04rekvencija stimulacije od strane odraslih1
o neometeni 4izioloki prenos in4ormacije do izvora zvuka do korteksa
o neuromotorne povezanosti sa peri4ernim govornim organima tokom
gukanja, "r"ljanja i tepanja 0"a"linga1
o neometani prenos akustike in4ormacije auditivne percepcije povezane
sa interaucionim sistemom vida(ver"alna memorija & pojava poetnih
glasova koji se lako spajaju & ragranienja slinih 4onema.
/a "i se razumeo govorno(jeziki razvoj postavlja se pitanje koji su to
osnovni elementi rei "ez kojih ona ne "i postojala. naliza transmisionih
elemenata govora omoguila je potpunije saznavanje zakonitosti razvoja
govornih rei a to su'
1. poetna znaenja rei
!. s%pra"se#mentna str%kt%ra #ovora koja poma#e detetu da razume
potpunije znaenje rei koje mu se upuuju, one nose emocionalni
na"oj pa i dete uzvraa izrazitom tonskom modulacijom.
8. postoje:i #lasovi iz perioda gukanja i "a"linga ulaze u korpus rei,
dok su neki z"og nedovoljne stimulacije izostavljeni pa tek kasnije
usvojeni
B. nepotp%ne rei u ranom periodu progovaranja 0oko 1B meseci1 nastaju
usled suglasnikih klastera, apstraktnosti rei i nedovoljne 4rekvencije
stimulacije sredine u kojoj se dete kree.
5. s%#lasniki spojevi su pratei pro"lemi izgovora naroito u periodu
naglog govornog jezikog irenja renikog 4onda. 2lasteri se stvaraju
sa prvim progovaranjem izme%u 1! i 1B meseci a poneka i u periodu
"a"linga.
6. dalji razvoj #lasova koji upotre"ljaa klaster u rei intenzivno se
prepliu to omoguava razumljivije iskaze dece.
RA5VOJ *0A')ERA
/o 1B meseci i ! nedelje dete je savladalo sve vokale i suglasnike
;,P,.,9,/,2, N, 5, H.
Posle 1I meseci upotre"ljava glas ) & posle 1J meseci /, @, >,C, 7. $kupno
1J glasova.
-z veine rei dete je izostavljalo klastere koji su se nalazili na poetku rei
jer su poinjali glasovima 6 i C od kojih glas 6 dete jo nije izgovaralo i
tako se stvarala nepotpuna re. 3N(6P3N . dojet(6ladol et 0nesta"ilnost
glasa C u poslednjem slogu C zamenjuje sa 51 to( 6l a tko 0rei sa dva
klastera1.
-A+OVE>)AJ *0A')ERA & jedan klaster od ! glasa.
Nagovetaji klastera javljaju se u razliitim pozicijama rei inicijalnim .od(
.rod 0postoji prvi glas klasera izostavljen je drugi glas <1 ili medijalnim
0/uko(/uko dete ima glas 2 ali nije jo ostvarilo tranzicijsku vezu glasova
sa D jer D jo ne postoji1.
*O-'O-A-)'*I *0A')ERI 'POJEVI!
1. Prvi period & posle 1B meseci ;P (C;P , 3P9(C3P9
!. /rugi period & posle 1J meseci
Nagovetaj suglasnikih klastera od dva glasa'
-N-E-5CN3 ;=/-5CN3
;=23(;C =23 /=(5/ =
6upstitucija sa postojeim glasovima
;=9 3(;=6 3 P 5(6P >
3 22 (3C3>2
2C69=<- 3/ 8 )C6
/ $> 3(/<> 3 9$ >=N2P(E<> =N2P
8. period od !1 do !B meseca 0dete se pri"li#ava govoru odraslih1.
<aslanjavanje klastera u"acivanjem vokala 0.$D= N(.$DN 1
Potpuna izmena rei 09$;.=H(*$2N=D1
<alanjivanje suglasnikih klastera zamenom glasa 0 ;$> -9=(;<>-E=1
6amoinicijativno stvaranje klastera 0>9 3($931
-nverzija glasova 0PN/ =;(P/N =;1
9endencija nagomilavanja klastera 0 / >9> 3C-;(@9> 3<-;1
*O(E-)AR 5A RA5VOJ *0A')ERA
-- period 0od 1J do !1 meseca1 se javljaju koreni "uduih suglasnikih
klastera uvidu jednog lana "udueg klastera, to je glas koji dete ve koristi
u govoru ili glas koji zamenjuje onaj glas koji jo ne mo#e da izgovori.
@amena je akustiki slina. .rzina usvajanja suglasnikih klastera zavisi od
prethodno usvojenih glasova koji se akustiki lako uklapaju na mesto onog
glasa koji dete jo ne izgovara. $ trolanim klasterima postoje dva naina
izgovora glasa < ako je glas < izme%u dve konsonante dete ga zamenjuje
vokalom $. 2asnije se to < zamenjuje glasom C, zatim centralnim glasom i
potom pauzom pa se tek tada u trolani klaster. ko je glas < na treem
mestu u trolanom klasteru koristi se jedan od prethodna dva glasa koje dete
najlake izgovara.
*A*O 'E O3RA57J7 +OVOR-I +0A'OVI
Primarna 4unkcija jezika je uestvovanje u ishrani, a sekundarna 4unkcija je
uestvovanje u o"razovanju govornih glasova. jezik je glavni artikulator.
3snovni element govorne aktivnosti su glasovi. 3ni nastaju skupljanjem i
opru#anjem miia tj. nastaju snagom koja dejstvuje na predmet sposo"an da
vi"rira i proizvodi zvunetalase koji se prenose vazduhom to je vei "roj
vi"racija to je vii ton i o"rnuto. Pored vi"racije drugu "itnu karakteristiku
zvunih talasa je vleiina amplitude od koje zavisi glasnost i intenzitet
zvunog talasa. 6 o"zirom na ponaanje vazdune struje razlikujemo
nekoliko grupa glasova.
1. vokali 0i, e, a, o, u1 vazduna struja prolazi "ez ikakve prepreke
!. plozivi 0p, ", t, d, k, g1 vazduna struja nailazi na potpunu prepreku i
pro"ija tu prepreku
8. ;rikativi 04, v,s, z, , #, h, r,j1 kod kojih se vaz. struja pro"ija kroz su#eni
prolaz
B. laterali 0l, lj1 vazd.str.se pro"ija du# "okova jezika
5. nazali 0m, n, nj1 vazd. str.prolazi ikroz nosnu i usnu upljinu
6. a;rikativi 0c,, %, , d#1 nastaju kom"inovanim tokom vazd.struje u vidu
eksplozije i 4rikcije, ovo je najte#a grupa.
RA5VOJ ')AVOVA *OJI 0E=E 7 O'-OVI RA5VOJA REE-I4E @
.I0IP (A0RIJE
)ovorni razvoj predstavlja proces di4erencijacije oznaenog ije uslove
tre"a tra#iti u preo"ra#ajima ponaanja i stavova koje dete izgra%uje kroz
odnose sa drugim ljudima. 9i stavovi se mogu svrstati u dve grupe'
( prva koja se odnosi na drutveni #ivot deteta i zavisi od vaspitne klime, ovi
stavovi su a4ektivne prirode.
( druga se odnosi na njegovo mesto u svetu proizvoda kulture & ovi stavovi
suoavaju dete sa zahtevima kulture.
3dnosi dete(odrasli imaju znaajnu ulogu u razvoju govora. 3drasli ue dete
znacima koje koristi pri delovanju na stvarnost oekuje od njega da ga samo
koristi, ispituje ga o njihovim postupcima i znanjima, kontrolie njegovu
govornu delatnost. 3d atmos4ere zavisi da li e dete da se identi4ikuje sa
govornikom ili ne. 3sim ovih odnosa deteta sa drugim ljudima tre"a ispitati
i prirodu njihovih odnosa prema vidovima kulture koji karakteriu svaku
4azu razvoja.
1. u prvu 4azu aktivnost deteta je dvostruko usporena ono te#i da ovlada
prostom ali te#i i da pro"udi naklonost i utie na druge pmou kratkih
i nespretnih imitacija. /ete pokuava da se iz"ori za samostalnost & toj
e period ispoljavanja "esa, ljutnje, #elja i prohteva. 3d svih jezikih
znakova koje uje, ono pamti samo one koji mogu da poslu#e njegovoj
te#nji za postignuem. Npr. rei kao +tamo,, +tu,, kojima oznaava
ciljeve ili +jo ne, nee doi, kojima #eli da potvrdi svoje 5 pred
drugima kao i imenovanja kojima #eli da oznai #eljeni o"jekat, ili da
poka#e da je ovladalo jezikom ose"no ako u tome ohra"rivano( tada
dete poinje da postavlja pitanje +Dta je to,, ovo seve zavisi u velikoj
meri od emocionalnog uslovnljavanja koji se doga%a tokom
razumevanja govora odraslih.
!. u drugu 4azu veina iskaza zadr#ava 4unkciju zahteva, ali se javljaju i
drugi koji imaju ulogu da opiu. Preduslov za njihovo javljanje je
pojava postupaka kojima se reprodukuje odsutna realnost, do toga se
dolazi u sim"olikim igrama posle 1J meseci. )ovor poinje da do"ija
ovu 4unkciju reprezentacija u koliko odrasli ponu da saoptavaju vie
opisa, pria. <eprezentativna vrednost jezika pojavlje se u B tipa
ser"alnih iskaza koja su karakteristina za ovu 4azu'
1. oznaenje o"jekta ili neke radnje jednom rei praene aktivnou +kao
da, 0lupa nogom ispred lutke, make, govorei +"ezi, "ezi,1, kao to to
radi pred pravom makom1
!. evociranje prolog poma#ui se gestovima govori o prolom doga%aju
8. odre%ivanje svojstva
B. meta4ore rei vie nemaju usko znaenje ve stoje kao zamena za
oznaeno koje je istovremeno konkretno i opte.
/ete koje evocira uspomenu pravi meta4ore ili postavlja pitanje +gde, shvta
situaciju koja postoji van okvira njegove neposredne percepcije ili akcije
dovodi predmete u okviru koje se identi4ikuje sa odraslim da sagleda
realnost s drugog mesta.
;agijske radnje u igri pomou njih dete stie utisak da vlada realnou.
Prilikom izvo%enja pokreta dete se koristi reenicama, opananje kretanje
0koke, psa1 do"ija pun smisao zajvaljujui glaovima koje koristi da "i
oznailo vrednost svoje akcije.
3"avetenja koje dete pru#a o onome to ini van okvira sim"olike igre
zasnovane su na podvostruavanju linosti. )ovor do"ija 4unkciju
o"avetenja 0primer' 9ata istio pile 0cipele11. 3"avetajne reenice pru#aju
mogunost da se suprotstavi sadanja akcija proloj ili #eljenoj "uduoj
situaciji. Podvostruavanjem linosti dete se ui da pristupa stvarima sa
take gledita drugog sa kojima se identi4ikuje. 3"avetajnim reenicama
dete govori se"i i drugima o onome ta se deava.
8. u treoj 4azi dete oznaava odnose izme%u su"jekata, glagola i o"jekta
radnje. <eenica nije nita samo o"janjenje ve organizujui princip
ponaanja. $ tom periodu pojavljuju se jeziki izrazi za "udunost
iprolost kao i svest o pravilima.
1. dolazi do razvoja seanja i tumaenja uspomena, pojavljuje se pria &
umesto motornog o"navljanja prolosti, dete verovatno evocira
uspomene.
!. glavni princip ponaanja i samopotvr%ivanja ( svest o suprotnostima
8. organizacija postupaka u vremenu uz svest o redosledu pa ak i
nu#nosti ispoljava se u vie pravaca.
B. dete opisuje itav niz doga%aja, stvarnih i izmiljenih , reenicam akoje
su me%uso"no povezane prilozima za vreme.
@akljuak u 8. 4azi' dete poinje da povezuje ne samo slo#ene predmete, ve
i slike u celini, ovo postignue ima ! korena. 11 sim"olika igra, !1 ver"alna
kom"inacija.
Postoji uzajamno delovanje izme%u znaenja koja proistiu iz imitacija i
jezikih struktura koje dete usvaja u toku komunikacije. <azlikujemo tri vida
delovanja jezika'
1. osnovno svojstvo jezika je izra#avanje opozicije, komunikacija sa
odraslima koji naglaavaju termine, ispravljaju dete kad pogreno
razume njihovo znaenje doprinose da dete pone da razgraniava te
pojmove,
!. jezik o"jektivizira su"jektivno iskustvo pru#ajui deteu da ponovi
svoje postupke kroz prianje da uoi svoje sla"osti
8. jezik pru#a mogunost da se oznae razlike i da se postavi pitanje o
njihovom uzroku.