Univerzitet u Beogradu Smederevo, 19.03.1999.

Matematiki fakultet
Seminarski rad
Geometrija u obiajima i verovanjima
profesor: oran !ui"
student: oran #amn$anovi"
%r. indeksa: &01'91

Malo naunog rada udaljava nas od Boga,
a mnogo nas Njemu pribliava
!ouis (asteur
&
Uvod
(osto$i teori$a po ko$o$ $e ono )to oveka odva$a od drugi* +ivi* %i"a
n$egova vera i, pre svega, stra* od nadprirodni* sila. (o to$ isto$ teori$i
na$adekvatni$i naziv za oveka %i %io ,omo religiosus.
-no )to $e (ierre de !apla.e nazvao nepotre%nom, pokazalo se da $e,
ako ne potre%na, onda, u svakom slua$u, prisutna *ipoteza. Mnogi veliki
umovi su %ili veliki verni.i, iako $e to ponekad %ilo u suko%u sa n$i*ovim
radom. /l%ert 0instein, na primer, $e se%e smatrao du%oko religioznim
ovekom ko$i $e svo$om delatno)"u 1zavirio Bogu u karte2. Sline primere
mo+emo na"i i dan danas. 3aime, prema rezultatima istra+ivan$a ko$e $e
1994. godine o%$avio univerzitet 5eorgia, etrdeset pro.enata ispitani*
%iologa, fiziara i matematiara iz$avilo $e da veru$e u Boga. Sve u svemu,
moramo priznati da $e uinak ko$i $e Bog postigao neizmerl$iv, ak i ako se
poka+e da -n nikad ni$e ni posto$ao.
6ovek $e, tokom vekova, prona)ao mnogo naina na ko$e mo+e da
po$aa ili u%la+i de$stvo vi)i* sila. 7elikom %ro$u predmeta, figura, likova
pridavan $e izuzetno znaa$an sim%oliki karakter. 3aravno, i geometri$ski
likovi i figure nisu %ili po)te8eni.
5eometri$ski likovi ispun$eni su znaen$ima u svim kulturama i
religi$ama. 9o $e pose%no vidl$ivo u onim religi$ama ko$e nisu ikonike, to
$est u onima ko$e zaziru od prikazivan$a +ivi* %i"a, kakve su $udaizam i
islam. 5eometri$ski likovi ima$u mnogo%ro$na znaen$a i u drugim
kulturama, religi$ama i filozofi$ama. U dal$em izlagan$u izne"emo neka od
na$znaa$ni* znaen$a ko$e posedu$u neki od geometri$ski* likova.
3
9rougao
Tri $e, u uglavnom svim religi$ama, temel$ni %ro$. -n $e izraz
intelektualnog i du*ovnog reda, %o+anskog, i u kosmosu i u oveku.
3a$e)"e $e tri %ro$ neba, za razliku od %ro$a dva ko$i $e sim%ol zeml$e.
Sim%olizam trougla poklapa se sa sim%olizmom %ro$a tri. :ako se
svaki lik, ako se povuku lini$e od n$egovog sredi)ta do uglova, mo+e podeliti
na nekoliko trouglova, to $e trougao u osnovi svega.
Jednakostranini trougao sim%olizu$e boansko, sklad, razmeru.
6ovek odgovara $ednakostraninom trouglu podel$enom na dva dela, to $est
pravouglom trouglu. 9a$ trougao, po (latonovom mi)l$en$u u 9ima$u,
predstavl$a i zemlju.
Svakako su vredne pomena i Pitagorine trojke. 9ro$ke ;3,<,=>,
;=,1&,13>, ;?,1=,14>, ;1&,3=,34> su kori)"ene u @ndi$i u ritualne svrhe.
animl$ivo $e da su tri od ovi* tro$ki: ;3,<,=>, ;=,1&,13> i ;1&,3=,34> tako8e
kori)"ene i u 0nglesko$ i Akotsko$ u ritualne svr*e ;na primer pri izgradn$i
gra8evina za religiozna sasta$an$a>. (retpostavl$a se da su u neolitskom do%u
posto$ala uen$a o primeni pitagotini* tro$ki u religiozne svr*e.
9rougao $e kod stari* MaBa sim%ol plodnosti.
9rougao se vrlo esto upotre%l$ava u ornamentima u @ndi$i, 5rko$,
CimuD @zgleda da $e n$egovo znaen$e %ilo uvek isto. 9rougao vr*om
okrenut prema gore sim%olizu$e vatru i muki pol E vr*om okrenut prema
dole vodu i enski pol.
Fednakostranini trougao u $udaizmu sim%olizu$e Boga i$e $e ime
za%ran$eno izgovoriti.
<
Solomonov peat $e zapravo )estokraka zvezda, sain$ena od dva
$ednakostranina me8uso%no ukr)tena trougla.
9a$ lik u se%i sadr+i etiri osnovna elementa:
1. 9rougao sa vr*om prema gore predstavl$a vatru
&. 9rougao sa vr*om prema dole predstavl$a vodu
3. 9rougao vatre okrn$en osnovi.om vode oznaava vazduh
<. 9rougao vode okrn$en osnovi.om vatre oznaava zemlju
Uzmu li se etiri take zvezde, izuzima$u"i gorn$u i don$u, na ko$ima
su zgodno sme)tena etiri temel$na svo$stva materi$e, otkriva$u se odnosi
izme8u etiri elemenata i svo$stava suprotstavl$eni* dva po dva.
Solomonov peat o%u*vata i sedam osnovni* metala, kao i sedam
planeta u ko$ima $e sa+eta sveukupnost neba. U sredi)tu su zlato i Sune E na
gorn$em vr*u srebro i Mese E na don$em olovo i Saturn E na gorn$em
desnom vr*u bakar i !enera E na don$em iva i Merkur " na gorn$em levom
gvo#e i Mars , a na don$em kalaj i $upiter.
=
Gelokupna misao i trud al*emi$e sasto$i se u tome da se postigne
prevo8en$e nesavr)enog, ko$e $e na o%odu, u $edinstveno savr)enstvo, ko$e $e
u sredi)tu, a ko$e sim%olizu$u zlato i Sun.e. Svo8en$e mnogostrukog na
$edno, nesavr)enog na savr)eno, san svi* naunika i filozofa, izra+eno $e u
Solomonovom peatu.
U @ndi$i sure"emo )estokraku zvezdu pod imenom %antra, a nalazimo
$e i kod neki* sredn$eameriki* .iviliza.i$a.
9rougao $e u al*emi$skom pogledu sim%ol vatre, a isto tako i sim%ol
sra. U vezi sa tim val$a imati na umu odnos izme8u trougla sa vr*om
nagore i o%rnutog trougla ko$i $e odraz prvog: to $e sim%ol %o+anske prirode
,rista i n$egove l$udske prirode.
Bro$ 36 $e %ro$ neba, 72 %ro$ zemlje, a 1! %ro$ oveka. %og toga su i
$ednakokraki trouglovi sa uglovima od 3H, 4&, 4& i 10?, 3H, 3H vrlo esto
primen$ivani kao sim%oli, naroito kod neki* ta$ni* udru+en$a.
9rougao sa uglovima na osnovi.i od 4& se naziva "#vi$eni trougao.
9rougao sa uglovima na osnovi.i od 3H se naziva Svetle%a
delta.-va$ trougao $e na$va+ni$i sim%ol slo%odnog zidarstva. -snovi.a ovog
trougla oznaava trajnost, a strane ko$e se sasta$u u vr*u tamu i svetlost, )to
predstavl$a kosmiko tro$stvo.
&zvieni trougao Svetle'a delta
3a kra$u, vredi spomenuti i trape#, ko$i se smatra i krn$im trouglom.
:ao takav, on oznaava nedovrenost, nepravilnost i promaenost.
H
6etvorougao
&vadrat $e me8u sim%olima, uz krug, $edan od na$e)"i*
geometri$ski* o%lika. 3a $ednom nivou on $e sim%ol zemlje u odnosu na
krug ko$i $e sim%ol ne%a, a na drugom on $e sim%ol stvornog univerzuma,
zeml$e i ne%a, naspram nestvorenog i stvoritel$a.
Mnogi sakralni prostori ima$u etvorougaoni o%lik: +rtveni.i, *ramovi
i gradovi. 6esto se kvadrat upisu$e u krug, tako )to se na vr*u okrugli*
%re+ul$aka grade logori i *ramovi kvadratnog o%lika, ili na prostoru u o%liku
kruga koga zatvara$u %re+ul$.i grade gradovi ;na primer Cim>.
(o (lutar*u, pitagore$.i su tvrdili da kvadrat spa$a mo" (eje, ma$ke
%ogova, )*rodite, ko$a sim%olizu$e vodu, +estije, sim%ola vatre, +ere,
sim%ola vazdu*a i ,emetre, sim%ola zeml$e.
U *ri)"anstvu kvadrat, z%og $ednaki* strana, sim%olizu$e svemir, dok
n$egova etiri ugla oznaava$u etiri elementa. :vadrat $e sim%ol
postojanosti, pa su mnogi trgovi ;na primer atinski $avni trg> i gradovi
gra8eni u kvadratnom o%liku. @ osnove mnogi* .rkava u 0nglesko$,
3emako$ i Iran.usko$ su kvadratnog o%lika.
(osto$i i veoma %ogata tradi.i$a arobni' kvadrata, $er kvadrat
evo.ira smisao ta$ne i smisao okultne mo"i. Maginim kvadratom mo+e se
zaro%iti i pokrenuti neka mo".
< 9 &
3 = 4
? 1 H
4
6aro%ni kvadrat, Jafk, u svom na$$ednostavni$em o%liku ima devet
odel$aka, z%ir svake strani.e $e 1=, a u n$emu $e upisano svi* devet prvi*
%ro$eva.
naa$ni su i magini kvadrati sa 4 4, < < i = = odel$aka. U
islamskom svetu se u K@@ veku, a na zapadu K7@ veku, po$avl$u$u kvadrati
povezani sa planetama i metalima. animl$ivi su, svakako, i kvadrati u ko$e
se upisu$u slova tako da se mogu itati sleva na desno, sdesna na levo,
odozgo na dole i odozdo na gore, a da se redosled, priroda rei i n$i*ov
smisao ne promene.
@ u astrologi$i kvadrat oznaava zemlju,materiju, a krug ne%o i %eskra$.
@nteresantno $e da $e do K@K veka grafiki prikaz horoskopa %io etvrtast,
na$verovatni$e z%og toga )to $e kod sredn$evekovni* i renesansni* astrologa
u kvadraturi kruga %io sadr+an pro%lem uvo8en$a materi$alnog u du*ovno.
-krugao o%lik *oroskopa, ko$i su izumeli engleski astrolozi u K7@@@ veku,
znatno $e prikladni$i za rad, ra.ionalni$i i nauni$i, ali $e izgu%io nekada)n$i
sim%oliki kontekst.
Pravugaonik ima va+nu ulogu u masonsko$ sim%oli.i. Mo+emo ga
na"i u masonskim *ramovima, a mo+e imati tro$ake razmere ;3 <, 1 &,
1 1.H1?>. (osledn$o$ razmeri, ko$a $e razmera zlatnog preseka ;ili zlatnog
%ro$a>, pripisu$u se mnoga znaen$a. 9akvi pravougaoni.i se naziva$u i
kvadratom(sun)e. -ni sim%olizu$u savr)enstvo odnosa izme8u zeml$e i
ne%a i zel$u lanova udru+en$a da %udu deo tog savr)enstva.
*omb $e u mnogim kulturama, naroito kod neki* ameriki*
@ndi$ana.a i u Sredn$o$ /meri.i enski simbol. 6est $e slua$ ;na primer u
5vatemali i Meksiku> da +ene istiu svo$u funk.i$u sim%ola +enskosti,
prikazu$u"i ga na ode"i.
U :ini $e rom% $edan od osam glavni* am%lema i sim%ola pobede.
U veoma izdu+enom o%liku, poput dva $ednakokraka trougla spo$ena
svo$im osnovi.ama, rom% znai dodire i razmene izme8u ne%a i zeml$e,
izme8u gorn$eg i don$eg sveta.
a kra$, $edna zaniml$ivost: u talogu kafe rom% $e znak sre'e u
ljubavi.
?
(etougao ;pentagram>
Pentagram $e $edan od na$zaniml$ivi$i* i esto primen$ivani*
sim%ola. 3$egova sim%olika se uglavnom vezu$e za sim%oliku zlatnog
preseka, ko$i $e u n$emu sadr+an.
+latni presek, ili zlatni %ro$, mnogi smatra$u kl$uem
geometri$e. 3aziva$u ga $o) i proprtio divina, ili %o+anska propor.i$a.
Smatralo se da $e zlatni presek boanski dar i da gra8evine ko$e ima$u te
oso%ine ima$u pose%an uti.a$ na l$ude u n$ima. - zlatnom preseku se
naroito vodilo rauna pri gra8en$u *ramova ;na primer (artenon>.
-artenon
(entagram se $avl$a u dva o%lika: kao petougao i kao #ve#da ;deset
uglova>. Sim%olika pentagrama se temel$i i na %ro$u pet, ko$i izra+ava
$edinstvo ne$ednaki* delova, to $est z%ir %ro$eva 3, ko$i oznaava mu)ki, i
%ro$a &, ko$i oznaava +enski prin.ip.
(rema (ara.elzusu
1
pentagram $e $edan od najmo'nijih znakova.
Smatralo se da $e pentagram $edan od kl$ueva ko$i otvara$u put do ta$ne.
(entagram znai i brak,sre'u,ispunjenje. 3ekada se smatrao sim%olom
savr)ene ide$e.
1
(./.(ara.elsus, 1<93L1=<1, )va$.arski al*emiar i lekar
9
/ko pentragram ni$e petougao, ve" petokraka zvezda, kod masona se
on naziva i Plamenom #ve#dom. a masone ona $e am%lem du*a ko$i du)u
uzdi+e do veliki* stvari.
(entagram slu+i i kao znak raspoznavan$a lanovima istog dru)tva: u
anti.i, na primer, pitagore$.ima. (itagore$.i %i u.rtavali ta$ sim%ol na svo$a
pisma poput pozdrava.
(entagram se u 5rko$ nazivao i ugeia, po ,igie$i, %ogin$i zdravl$a.
Svako od slova ko$a sain$ava$u tu re postavl$alo se na $edan vr*
pentagrama.
(itagore$ski pentagram se $avl$a i kao sredstvo vraanja i stianja
mo'i. !ikove pentagrama u%otre%l$avali su aro%n$a.i: %ilo $e pentagrama
l$u%avi, uroka itd...
-smougao
:rstioni.e esto ima$u osmougaoni o%lik. -smougaoni o%lik
sim%olizu$e uskrsnu'e, dok $e )estougao sim%ol smrti, prema *ri)"ansko$
sim%oli.i svetog /m%rozi$a, ko$a $e nasle8ena iz antike sim%olike.
Aestougaoni o%lik, ko$i se ponekad primen$u$e, istie drugi aspekt kr)ten$a,
potapan$e gre)nog %i"a u n$egov gro%, predigru n$egovog ponovnog ro8en$a
u %i"e milosti.
10
Bro$ osam u Fapanu $e sim%ol mnotva stvari. 9ako su stanovni.i
Fapana, u pradavna vremena, nazivali svo$u zeml$u 7elikoL-samL-strvl$e,
)to zanai da se Fapan sasto$i od ne%ro$eno mnogo ostrva. -sam $e za
Fapan.e sveti broj.
U Moko*ami $e 193&. godine podignut na.ionalni .entar za du*ovno
vaspitan$e. -%lik mu $e osmougaoni, a u n$emu se nalaze kipovi osmori.e
mudra.a sveta ;GakBamuni, :onfu.ie, Sokrat, @sus, prin. S*otoku, :o%o
#ais*i, sve)teni.i S*inran i 3i.*iren>. -smougaoni o%lik ni$e oda%ran zato
)to na svetu ima osam mudra.a ;%ro$ mudra.a uop)te ni$e ogranien na
osam>. -%lik *rama i %ro$ mudra.a sim%olizu$u beskrajnu mudrost sa
%ez%ro$ o%lika u svakom du*ovnom naporu, svakom o%razovan$u i svakom
istra+ivan$u.
:rug
&rug $e, sigurno, na$znaa$ni$i i na$e)"e primen$ivani sim%ol.
a krug se esto vezu$e po$am take. :rug se naime, posmatra kao
pro)irena taka. 9aka i krug su srodni po savr)enstvu i ima$u za$ednika
sim%olika svo$stva: savrenstvo, homogenost, odsutnost razlikovanja ili
podele... :rug tako, sim%olizu$e i savr)enstvo praiskonske take i stvorene
posledi.e. &on)entrini krugovi predstavl$a$u stepene %ivstva.
11
#ionizi$e /reopagit
&
opisao $e, kao filozof i mistik, veze stvorenog
%i"a sa n$egovim uzrokom, slu+e"i se sim%olizmom sredi)ta i kon.etrini*
krugova: udal$avan$em od sredi)n$eg $edinstva sve se deli i umno+ava. U zen
%udizmu esto se susre"u .rte+i kon.etrini* krugova, ko$i sim%olizu$u
postignuti sklad duha.
:rug sim%olizu$e nebo, kru+nog i nepromenl$ivog o%lika. (reme
filozofskim i teolo)kim tekstovima krug mo+e sim%olizovati %o+anstvo ko$e
ni$e sagledano samo u n$egovo$ nepromenl$ivosti, nego i u rasprostran$eno$
do%roti. Uop)teno, krug $e sim%ol onoga )to $e nebesko: neba, Boga i due.
7e" kod 7avilona.a posto$i spo$ nebo.zemlja ko$i se iskazu$e krugom i
kvadratom. S*ema kvadrata iznad koga $e luk i struktura ko.kaLkupola,
ko$e su este u muslimansko$ i romansko$ umetnosti, materi$alizu$u tu
di$alektiku zemal$skog i ne%eskog, nesavr)enog i savr)enog. 9akav o%lik
dovodi do raskida ritma i poziva na potre%u za kretan$em i novom
ravnote+om: on sim%olizu$e te+n$u za vi)im svetom.
U islamskom svetu kru+ni se o%lik smatra na$savr)eni$im od svi*.
(esni.i ka+u da $e krug ko$i prave usta na$lep)i od o%lika, $er $e savr)eno
okrugao. U islamsko$ ar*itekturi postavio se pro%lem prelaza sa kvadrata na
krug, %udu"i da $e mesto okupl$an$a vernika etvorougaona dvorana, ali $e
samo kupola dosto$na da predstavi %o+ansku neizmerl$ivu veliinu. U Meki
.rna ko.ka :a %e sto$i u %elom kru+nom prostoru, pa povorka *odoasnika
ispisu$e oko .rne ko.ke krug neprekidni* molitvi.
(ovezanost krugLkvadrat susre"emo i kod ,indusa, %udista i tantrista,
na mandalama, slikama ko$e se koriste pri o%redima i medita.i$i. @ u
ti%etansko$ tradi.i$i mandala $e vodi meditaije. Cazliitim kom%ina.i$ama
krugova i kvadrata ona izra+ava du*ovni i materi$alni svet i dinamiku veza
ko$a i* u$edin$u$e.
Mandala
:ru+no $e kretan$e savr)eno, nepromen$ivo, %ez poetka, %ez kra$a i
%ez odstupan$a: stoga sim%olizu$e vreme. -d na$davni$eg do%a krugom se
iskazivala .elovitost, savr)enstvo, n$ime se vreme o%u*vatalo da %i se %ol$e
merilo. 7avilon.i su se slu+ili krugom za meren$e vremena. @z n$ega su
izveli po$am %eskonanog, .iklinog, sveop)teg vremenaE nasledila ga $e
antika, na primer grka epo*a, u liku zmi$e ko$a se grize za rep. U *ri)"asko$
&
#ionizi$e /reopagit, prvi atinski episkop, uenik apostola (avla
1&
ikonografi$i motiv kruga sim%olizu$e venost, a tri spo$ena kruga
sim%olizu$u trojstvo -.a, Sina i #u*a svetoga.
:od :elta krug ima magijsku *unkiju i vrednost. :rug, naime,
sim%olizu$e arobnu graniu nepremostivog. 7er.ingetoriks
3
$e, u trenutku
preda$e, $a)u"i na kon$u opisao veliki krug oko Gezara. :rug nalazimo i u
religi$i: veliki idol @rske, Ialski kamen, okru+en $e sa dvanaest ne)to ni+i*
kamenova, razvrstani* u krug.
:od ,ri)"ana i Fevre$a krug izra+ava dah boanstva, %ez poetka i %ez
kra$a. 9a$ se da* nastavl$a %ez prestanka i u svim prav.ima. Sune i n$egova
slika, zlato, tako8e se oznaava$u krugom.
:rug $e i sim%ol zatite. -tuda u magi$i upotre%a kruga kao
od%ram%enog po$asa oko grada, oko gro%ova, oko *ramova, ko$i "e spreiti
nepri$atel$a, luta$u"e du)e i demone da prodru. Bor.i %i, pre nego )to
zaponu %or%u, na.rtali krug oko svo$i* tela. a)titni krug esto poprima
o%lik prstena, narukvi.e, ogrli.e, po$asa ili krune. Prsten(talisman, aro%ni
krug oko prsta, upotre%l$ava se od na$davni$i* vremena i kod svi* naroda. 9o
se dovodi u vezu sa za)titom na$osetl$ivi$i* taaka, prsti$u na rukama, ko$i su
kao instrument oda)il$an$a i priman$a maginog fluida, vrlo ran$ivi.
Narukvia.keltska kultura
9akav sim%olizam o%$a)n$ava za)to su antiki ratni.i nosili toliki %ro$
narukvi.a. 7erovatno su i* do%i$ali od svi* oso%a ko$e su i* nakon povratka
+elele videti u do%rom stan$u, du)e vrsto vezane uz telo.
9u $e i o%$a)n$en$e o%ia$a da se prsteni ili narukvi.e skinu ili
za%ran$u$u onima i$a se du)a mora vinuti, kao kod mrtvi*.
3
7er.ingetoriN, knez i vo8a ustanka 5ala protiv Ciml$ana u @ veku p.n.e.
13
(ravilni poliedri
Sasvim $e izvesno da su pravlini poliedri l$udima %ili poznati i u
praistori$sko do%a. Materi$alni dokazi poznavan$a neki* od ovi* tela dolaze
iz drevnog 0gipta. :ao po$am, pravilan poliedar ustanovl$en $e u klasino$
5rko$. 3$egovo uvo8en$e imalo $e, pored 5r.ima veoma %liske kosmolo)le,
i estetsku motiva.i$u.
@ma$u"i u vidu izvanrednu pravilnost (latonovi* tela 5r.i, skloni
metafizi.i, doveli su i* u vezu sa etiri elemenata i univerzumom. U svome
9ima$u (laton ka+e:
9re%a sada da ka+emo ko$a su ta etiri na$lep)a tela,
me8uso%no ne$ednaka, pa ipak sposo%na da se uza$amnim
razlagan$em ra8a$u $edna iz drugi*. Fer ako prona8emo odgovor
na ovo, ima"emo pred so%om istinu o postanku zeml$e i vatre
kao i oni* tela ko$a se usrazmerena nalaze izme8u n$i*. Fer,
nikome ne"emo dati saglasnost da su vidl$iva tela lep)a nego
ova od ko$i* $e svako po$edinano $edinstven rod.
(osto$i $o) $edan, peti sastavE Bog ga $e upotre%io za
svemir, oslikava$u"i na n$emu likove ;zodi$aka>.
Fo*an :epler
<
u svome delu ,armoni.es Mundi $e razvio i dopunio
ovu ide$u. (o :epleru, ko)ka oslon$ena na svo$u osnovu sim%olizu$e
sta%ilnost pa $e u vezi sa /emljom. ,ktaedar ko$i slo%odno rotira ako se
pridr+ava$u n$egova naspramna temena sim%olizu$e pokretl$ivost vazduha.
Me8u pravilnim poliedrima tetraedar ima na$man$i, a ikosaedar na$ve"i
%ro$ pl$osni pa zato tetraedar oznaava suvo"u vatre, a ikosaedar vla+nost
vode. 3a kra$u, dodekaedar $e ne%eski sim%ol $er ima dvanaest pl$osni
koliko $e i znakova zodi$aka, pa $e pridri+en &niverzumu.

:o.ka
&o)ka, kao kvadrat kvadrata, ima me8u geometri$skim telima isto
ono znaen$e ko$e ima kvadrat me8u povr)ima. Sim%olizu$e materi$alni svet
i skup etiri elemenata. %og vrste osnovi.e postala $e sim%olom
<
F. :epler, 1=41L1H30, nemaki astronom i filozof
1<
postojanosti, pa $e esto podno+$e prestola. U mistinom se smislu smatralo
da $e ko.ka sim%ol mudrosti,istine i moralnog savrenstva.
:o.ka $e vi)e nego kvadrat sim%ol posto$anosti i zaustavl$an$a
.iklikog razvo$a, $er odre8u$e i fiksira prostor u n$egove tri dimenzi$e.
&o)kasti kamen masonskog sim%olizma o%u*vata po$am dovr)enosti i
savr)enstva. (o$am osnova, temel$a i posto$anosti nalazimo i u sim%olizmu
&a be u Meki, tako8e ko.kastog kamena. /rapske ku"e su ko.kastog
o%lika, a i mauzole$i sa kupolom na gro%ovima sveti* muslimana. :o.ka
mauzole$a predstavl$a zeml$u ili telo sa n$egova etiri elementa, a kupola
ne%o ili du*.
0a ba
:o.ka uz loptu sim%olizu$e .elokupnost zemal$sku i ne%esku,
stvorenu i nestvorenu, ovu ovde i onu gore.
#odekaedar
U nizu od pet pravilni* poliedara dodekaedar izra+ava na$savr)eni$u
sintezu. (rema geometri$sko$ sim%oli.i dodekaedar izra+ava itav
univerzum. Stoga su u pitagore$sko$ tradi.i$i pripisana na$neo%ini$a
svo$stva matematikog, fizikog i mistinog reda. #odekaedar ni$e samo
slika kosmosa, on $e n$egov %ro$, formula te+inu mo+emo re"i da $e on sam
kosmos.
=


(rona8eni drevni predmeti potvrda su to$ sim%oliko$ vrednosti. 3i$e
udno da su ti ta$anstveni predmeti slu+ili u magijske svrhe. #revna i du%oka
vrednost sim%ola, preo%ratila se u +el$u za vla)"u. 3i$e iskl$ueno ta$ $e ta$
sim%ol kosmosa upotre%l$avan u kultne svrhe i da $e postao idolom.
Budu"i da $e odre8eni %ro$ dodekaedara prona8en u 5ali$i, neki su i*
tumai povezivali sa zmijskim jajima, po ko$ima (lini$e Stari$i ka+e da su u
5ali$i u+ivala veliki ugled. 9o su $a$a od gmizava.a isprepleteni* i
=
!eonard SaintLMi.*el u !ettres d *umanite,(aris
1=