SADRAJ

1.POJAM, KORENI I SUTINA BENCHMARKINGA............................................

2.DEFINISANJE I KARAKTERISTIKE BENCHMARKINGA..................................
3.CILJEVI I KORISTI BENCHMARKINGA............................................................
4.PRIMENA BENCHMARKINGA U SVIM TIPOVIMA
ORGANIZACIJE.........................................................................................................
.PIONIRI PRIMENE BENCHMARKING PROCESA ...........................................
ZAKLJU!AK..................................................................................................................
LITERATURA...............................................................................................................
S"#. 2.
S"#. .
S"#. $.
S"#. 12.
S"#. 12.
S"#. 14.
S"#. 1%.
1
1. POJAM, KORENI I SUTINA BENCHMARKINGA
Benchmarking (benmarking) je tehnika komparativne analize kojom se traga za najboljom
praksom koja e voditi ka superiornim performansama neke organizacije. Benchmarking je
nova re koja se uvodi u praksu i teoriju menadmenta poetkom 1!"#tih godina$ a svoju
punu primenu doivljava "#tih godina %% veka. &anas i velike i male organizacije koriste
benchmarking kao tehniku$ 'alat( i instrument kako bi poveale konkurentnost teei
prvoklasnim performansama. )snovu benchmarkinga ini re benmark u znaenju*
standarda za pore+enje$ repera$ tj. referentnih taaka$ oznaka visine$ znaka za nivelaciju pri
merenju zemlji,ta$ i modela. -spe,ne organizacije na kraju %% i poetku %%. veka kao
nezaobilaznu tehniku u strategijskom menadmentu koriste benchmarking.
/oreni benchmarkinga mogu se nai jo, u starom veku.
1
0tari 1gipat 2 kori,enje znaka za nivelaciju u gra+evinskim poslovima$
0tara 3rka (.4 vek p.n.e) 2 filozof 5ristotel upore+ivao je 5tinske novie sa onima
iz drugih zemalja$
/ina (.4 vek p.n.e) u radu Sun Tzna '4e,tina ratovanja( navodi* 'Kad zna sebe, ali
ne i druge, ima polovinu ansi za pobedu, kada ne zna ni sebe ni druge, u opasnosti si u
svakoj bitki, ali kad poznaje neprijatelja i sebe, tvoja pobeda je neminovna(.
Robert C. Camp u repernoj knjizi iz oblasti benchmarkinga konstatuje*
6

&ve drevne istine ubedljivo ilustruju za,to je benchmarking neophodan. 7edna izreka je stara
preko 68"" godina i dolazi iz /ine. 9e,ko je rei koliko je stara druga ali je nastala i uspe,no
primenjivana u 7apanu.
3odine 8"". pre :rista$ Sun Tzu$ kineski general je napisao* 'Ako poznaje sebe i svog
neprijatelja, strah za rezultatom u stotinu bitaka nije potreban(. 0un 9zu#ove rei okazuju put
uspeha i u svim poslovnim situacijama. ;e,avanje redovnih poslovnih problema$ vo+enje
menaderskih bitaka i preivljavanje na tri,tu su sve forme ratovanja$ vo+enih istim
pravilima 2 0un 9zu pravilima.
&ruga istina je jednostavna re iz nepoznatog perioda. 9o je japanska re dantotsu$ ,to znai
teiti da se bude 'najbolji od najboljeg(. 9o je sama su,tina benchmarkinga.
Benchmarking je pozitivan$ proaktivan proces promene poslovanja na strukturiran nain$ kako
bi se ostvarili superiorne performanse. /oristi kori,enja benchmarkinga su te da su funkcije
primorane da ispitaju eksterne industrijske najbolje prakse i inkorporiraju ih u svoje
poslovanje. )vo vodi profitabilnom$ visoko iskori,enom posmatranju imovine i poslovanja
koje zadovoljava potrebe potro,aa i ima konkurentske prednosti.
Benchmarking se vrsto oslanja na Sun Tzuu#ovo insistiranje na gledi,tu i razumevanju ne
samo internog sveta kompanije$ ve onog vanijeg$ a to je stalna procena okruenja. <ajedno
stalno istraivanje dantotsu$ 'najboljeg me+u najboljima( metoda i inovacija praksi
1
=ire* ;enko$ >.$ &eli$ 0.$ =korti.$ ?.$ Benhmarking$ ?ate 2 <agreb$ 1. str. @.
2
Aamp$ ;obertc.$ Benhmarking* 9he 0earch for .ndustrB Best Cracticcs that Dead to 0uperior Cerformance$
50EA EualitB Cress and EuahtB ;esousces$ 1!$ str.F.
2
primenjenih na poslovni proces moe pomoi industriji da se revitalizuje. 0vrha
benchmarkinga je da ovo obezbedi.
!oetsh, ".#., i "avis, S.B.$
F
pi,ui o tome ,ta je benchmarking$ navode da benchmarking
nije*
varanje
nemoral
neetika
nelegalnost
industrijska ,pijunaa
0kriveno kopiranje proizvoda ili procesa podrazumeva prednje termine. 5li$ benchmarking
podrazumeva da dve organizacije imaju prethodni dogovor o deljenju informacija o procesima
ili operacijama. 0vaka organizacija je slobodna da sauva informacije koje smatra privatnim.
Bitno je dodati da dve organizacije ne moraju da budu konkurenti.
.sti autori defini,u benchmarking na sledei nain*
G

Benchmarking je proces pore+enja i merenja operacija organizacije ili njenih internih procesa
sa onima koji pruaju prvoklasne performanse u ili van industrijske grane.
Benchmarking pronalazi tajne uspeha bilo koje funkcije ili procesa tako da kompanija ui iz
informacije i unapre+uje se iz nje. 9o je proces koji pomae kompaniji da zatvori gep sa
najboljim performansama.
Co njima kljune stvari koje treba zapamtiti kod bemarkinga su sledee*
8
Benchmarking je sve vi,e popularan instrument unapre+enja.
Benchmarking se tie procesa i praksi.
Benchmarking je priznato sredstvo identifikovanja procesa koji zahtevaju velike
promene.
Benchmarking se radi izme+u saglasnih kompanija koje mogu$ ali ne moraju biti
konkurenti.
Benchmarking poredi va,e procese ili prakse sa najboljim u klasi procesima ili
praksama ciljane kompanije.
Ailj benchmarking#a je pronai 'tajne uspeha( i onda ih prihvatiti i unaprediti radi
sopstvene primene.
Benchmarking je podjednako koristan i velikim i malim kompanijama.
Robert C. Kamp pi,ui o osnovnim psiholo,kim koracima benchmarkinga koji su kljuni za
uspeh istie*
@
P&'()*"+ ,-&*+ &.+#)/0*+. ?orate proceniti snage i slabosti internih operacija. 9a
procena mora biti bazirana na razumevanju da e konkurencija tako+e raditi na slabostima
3
3oetsch$ d.D.$ &avis$ 0.B.$ EualitB ?anagement* .ntroductioin to 9otal EualitB management for Croduction$
Crocessing$ and 0ervices$ Cearson 1ducation$ 6""F$ str. H16.
4
3oetsh$ &.D.$ &avis$ 0.B.$ isto$ str. H16.
5
3oetsh$ &.D.$ &avis$ 0.B.$ isto$ str. H1F.
6
Aamp$ ;obert A.$ isto$ str. G.
3
koje otkrije. 5ko ne znate operacionalne snage i slabosti neete moi ni da se branite. >eete
znati koje operacije na tri,tu da naglasite$ a koje zahtevaju jaanje.
P&'()*"+ 0(12,"#0*,3+ 401+#+ 040 3&(32#+("+. >a slian nain$ biete pripremljeni da
branite svoje sposobnosti samo ako znate snage i slabosti konkurencije. 7o, vanije$ postae
vam jasno da samo pore+enje sa i razumevanje najboljih praksi industrije ili lidera obezbe+uje
superiornosti.
I(3&#.&#0#)*"+ ()*5&4*+. -ite od industrijskih lidera i konkurencije. 5ko su u datim
oblastima jaki$ otkrijte za,to i kako su to ostvarili. )tkrijte najbolje prakse gde god one bile i
ne oklevajte da ih kopirate ili modefikujete na sopstveno poslovanje. .mitirajte njihove snage.
P&,"06(2"+ ,2.+#0&#(&,". 5ko ste paljivo ispitali najbolje prakse$ i ako ste instalirali
najbolje iz najboljih praksi$ onda ste iskoristili i dobili na postojeim snagama$ prilagodili
nedostatke tri,nim uslovima i oti,li ispred najboljeg me+u najboljima. )va pozicija je jasno
pozicija superiornosti.
Benchmarking treba prvo posmatrati i primeniti kao ispitivanje najpre industrijskih praksi. >a
osnovu mase mere$ ne moemo utvrditi za,to gep postoji. 9o nam samo mogu otkriti prakse
na kojima su mere bazirane.
0 pravom se istie da je benchmarking razumevanje praksi. 7ednom kada se shvate najbolje
prakse$ moemo ih kvantifikovati i prikazati brojano njihov efekat. >ajbolje prakse slue kao
pokreta i obaveza za promenu.
Dogino je da ukoliko postoje kompanije koje imaju etiri puta efikasniji proces da taj proces
usvojimo. 5utori
H
$ s pravom istiu da kompanije mogu da prave inkrementalna unapre+enja
procesa kroz stalna unapre+enja$ ali mogu biti potrebne godine da bi napravili etiri puta vee
unapre+enje$ pri emu bi konkurencija bila @ puta bolja. Benchmarking se koristi kako bi
pokazao koji proces su kandidati za inkrementalna unapre+enja$ a koji procesi zahtevaju
drastinije promene. Benchmarking nudi najbri put do znaajnijeg unapre+enja performansi.
4reme ubrzanih promena zahteva inkrementalne ali i sve vi,e radikalne promene. Cotrebno je
istai da*
!
&ana,nja konkurentnost ne dozvoljava postepena unapre+enja u oblastima u kojima je
kompanija korak iza$
Benchmarking nam moe rei gde smo u odnosu na prvoklasne prakse i procese i koji
procesi moraju biti promenjeni$
Benchmarking daje model najboljeg u klasi koji treba usvojiti ili na kome se treba
usavr,avati$
&ana,nji potro,ai su bolje informisani i zahtevaju najvei kvalitet i najnie cene.
/ompanije imaju izbor da ili idu sa najboljima ili da iza+u iz posla.
Benchmarking podrava totalni kvalitet obezbe+ujui sredstva za brzo i znaajno
unapre+enje procesaIpraksi.
7
3oetsch$ &.D.$ &avis$ 0.B.$ isto$ str. 18.
8
3oetsch$ &.D.$ &avis$ 0.B.$ isto$ str. H18#H1@.
4
2. DEFINISANJE I KARAKTERISTIKE BENCHMARKINGA
Costoje mnogobrojne definicije benchmarkinga. >ave,emo neke od njih koje izraavaju
su,tinu ove vrlo korisne tehnike u strategijskom menadmentu*
'Benchmarking je kontinuelan proces merenja proizvoda$ usluga i praksi prema najilavijim
konkurentima ili onim kompanijama koje smatramo industrijskim liderima(. ("avid T.
Kearns, C$% &ero' korporaije)

.
'Benchmarking predstavlja kontinuirani proces merenja i upore+ivanja sopstvenih proizvoda
iIili usluga kao i celokupnog poslovnog procesa iIili nekog od njegovih delova u odnosu na
najznaajnije konkurente ili one kompanije koje su priznate kao industrijski lideri(
1"
.
'Benchmarking je identifikacija i primena najboljih re,enja kako bi se postigli izuzetni
poslovni rezultati i prema,ila oekivanja potro,aa. 0am po sebi to je proces koji ne koristite
u svrhu dokazivanja da ste najbolji$ ve kako bi nauili kako postati najbolji. Benchmarking
ne pobolj,ava va,u poziciju$ ali vam osigurava informaciju koju moete iskoristiti kako bi
pobolj,ali poslovanje(
11
.
'Benchmarking predstavlja sistematski i kontinuirani proces merenja i upore+ivanja
poslovnih procesa jedne organizacije u odnosu na poslovne procese lidera bilo gde u svetu
radi dobijanja informacija koje e pomoi organizaciji da preduzme akcije za pobolj,anje
svojih performansi(
16
.
'Benchmarking ima za cilj uporednu ocenu procesa kori,enih indikatora utvr+enih kroz
usmeravanje istraivanja izme+u reprezentativne grupe slinih ili konkurentskih organizacija$
koji mogu voditi implementaciji najbolje prakse(
1F
.
Benchmarking nije operacija mozga. 9o je jednostavno uenje od drugih$ identifikovanje$
prouavanje drugih i pobolj,avanje vlastitog pona,anja na osnovu onog ,to smo nauili(
1G
.
'Benchmarking je kontinuirani proces identifikacije$ razumevanja i prilago+avanja proizvoda$
usluga$ opreme i postupaka kompanije s najboljom praksom u cilju pobolj,anja vlastitog
poslovanja. )vaj proces u sebi ukljuuje*
upore+ivanje kompanije i njenih delova s najboljima$ ne ograniavajui se na istu
delatnost ni istu zemlju gde se delatnost obavljaJ
upore+ivanje proizvodnih i drugih aktivnosti kompanije s odgovarajuim aktivnostima
drugih kompanija iste delatnosti$ kako bi se definisali najboljiJ
kompariranje proizvoda i usluga kompanije s proizvodima i uslugama konkurenata
koji imaju vodee rezultateJ
9
Aamp$ ;obert A.$ isto$ str. 1".
10
Bendlell 9.$ Boulter D.$ 3atford /.$ The benhmarking (orkout$ Bitman Cublishing$ 1H. prema ?a,iu$ B.$
isto delo$ str. 18".
11
3eorge$ 0.K Leimerskirch$ 5.$ Total )ualit* +anagement$ 7ohn LileB K 0ons$ .nc.$ 05&$ 1G.$ prema
;enko$ >.$ i drugi$ isto delo str. 1".
12
5meriki centar za produktivnost i valitet (5CEA) prema ?a,iu$ b.$ isto delo$ str. 18". 5.9. /earneu$ prema
?a,iu$ B.$ isto delo$ str. 18".
13
5.t. /earneu$ prema ?a,iu$ B.$ isto delo$ str. 18".
14
;obert BoMNell 7r. prema ;enko$ >.$ . drugi$ isto delo$ str.11.
5
upore+ivanje tehnikih re,enja kompanije u cilju izbora najbolje opreme za specifine
primeneJ
primena najbolje definisanog poslovnog procesaJ
planiranje buduih pravaca razvoja i aktivno prilago+avanje novim trendovimaJ
zadovoljenje i nadma,ivanje potro,akih oekivanja
18
.
<ajedniki denominator prethodnih definicija benchmarkinga ima sledee karakteristike
1@
*
K&("0(2+4)( .#&/+,. Benchmarking je proces samo#unapre+enja i menadment proces koji
mora da bude kontinuelan da bi bio efektivan. >e moe biti sproveden jedanput i zatim
zanemaren pod opravdanjem da je zadatak zavr,en. )n mora biti kontinuelan jer se
industrijske prakse stalno menjaju. .ndustrijski lideri stalno jaaju. 0amo one firme koje sa
strogom disciplinom u ovom smislu sprovode benchmarking mogu uspe,no postii superiorne
performanse. - okruenju stalnih promena zadovoljenje na odre+enom nivou moe biti
fatalno.
M+#+(*+. 9ermin benchmarking podrazumeva merenja. ?erenja mogu biti ostvarena na dva
naina. .nterne i eksterne prakse se porede i izjava o znaajnijim razlikama se dokumentuje.
)vo je reima odre+eno merenje industrijskih najboljih praksi koje moraju biti
implementirane kako bi postigli superiornost$ na kvalitativan nain. )pisuje ,ansu za promenu
ka najboljim praksama. Crakse mogu biti kvantifikovane kako bi se prikazala analitika
merenja gepa izme+u praksi. /vantifikuje veliinu ,anse. 5li jasno je da oba naina moraju
biti primenjena. Benchmarking nije samo istraivanje merila eksternih poslovnih funkcija$ ve
i istraivanje za odre+enjem onih praksi koje e se koristiti kako bi obezbedile efikasnost i
eventualno superiornost. Bemarking nije samo studija konkurentnosti ve proces odre+ivanja
efektivnosti industrijskih lidera$ merei njihove rezultate.
P#&0'-&10, 2,426+ 0 .#)3,+. Bemarking moe biti primenjen na sve aspekte poslovanja.
?oe biti primenjen na osnovne proizvode i usluge. ?oe biti primenjen na procese koji
ulaze u nihov proizvodni tok. ?oe biti primenjen na sve prakse i metode koje su potpora
proizvodima i uslugama kako bi efektivno stigli do potro,aa i zadovoljili njihove potrebe.
Benchmarking ide dalje od tradicionalne analize konkurentnosti$ ne samo da otkrije koje su to
najbolje industrijske prakse$ ve i da ima jasno razumevanje kako se one koriste.
4eina poslovnih aktivnosti moe biti sagledana kao proces$ jer veina njih ima poetak$ kraj i
glavnu aktivnost. Costoji output procesa$ a to je ono ,to potro,ai ele$ bilo da je potro,a
interni ili eksterni ili pak krajnji potro,a izlaza ili proizvoda. Crouavanje poslovnih procesa i
njihovih metoda i praksi je glavni cilj bemarking pristupa.
K&7.)(0*+ 82-+(+ 9.&'()"+: 3)& 0(12,"#0*,30 401+#0. Benchmarking ne sme direktno da
posmatra samo direktne konkurente proizvoda. Bemarking treba da bude usmeren na one
kompanije i poslovne funkcije u okviru njih$ a koje su prepoznate kao najbolje ili kao
industrijski lideri$ kao ,to su to banke za proces dokumentovanja koje je bez gre,aka.
/ompanija koja bi trebala da bude benchmarking partner nije uvek oigledna. >eophodno je
paljivo ispitivanje toga koju firmu benmarkovati i za,to. 0reom postoje naini njihovog
otkrivanja.
15
:arrington$ :.7. :arrington$ 7.0.$ :igh Cerformance Benchmarking* 6" steps to success$ ?c3raN#:ill$ 1@.$
str. 18.
16
=ire$ Aamp$ ;obert$ A.$ isto$ str. 1"#16.
6
Aamp
1H
$ navodi da je kao radna definicija benchmarkinga najbolja sledea* 'Benchmarking je
traganje za najboljim industrijskim praksama koje e dovesti do superiornih performansi(.
)va se definicija preferira jer je razumljiva i pokriva sve mogue poslovne procese$ bilo da je
u pitanju proizvod$ usluga ili procesi koji slue kao podr,ka glavnim poslovnim procesima.
F&32, *+ () .#)3,)7). 0amo promena postojeih praksi i metoda izvo+enja poslovnih
procesa omoguava postizanje efektivnosti. Benmarkinbg mere nastaju kao rezulltat
razumevanja najboljih praksi$ a ne kao ne,to ,to prvo moe biti kvantifikovano$ a zatim
shvaeno.
&efinicija se fokusira na postizanje superiornih performansi. 9ei dantotsu$ najboljem od
najboljih praksi$ najboljem u klasi$ u vrsti. 0amo ovakvo posmatranje stvari donosi
superiornost$ a ne mogunost pariranja.
&efinicija je proaktivna i sraunata na kooperaciju benchmarking partnera. 9rebalo bi da
postoji stalno deljenje informacija i razmatranje mogunosti kako e se industrija stalno
unapre+ivati. 5 do ovoga e jedino doi ako je istraivanje otvoreno i vi+eno kao dobit za oba
benchmarking partnera.
Benchmarkingu treba prii na partnerskoj osnovi gde e oba partnera ostvariti korist iz
deljenja informacija. &iskusija o praksama i metodama$ a naroito me+u nekonkurentskim
partnerima$ moe rezultovati samo koristima za obe strane. Oak i konkurenti mogu ostvariti
dobit iz diskusije koja na odgovarajui nain razdvaja osetljive teme.
Benchmarking bi trebao da motivi,e menadere jer je pozitivna aktivnost$ percipirana kao
mehanizam za unapre+enje poslovanja kroz aktivnu potragu za najboljim praksama. 0amo
kroz test pronalaenja najboljeg me+u najboljima u industriji svaki menader moe opravdati
svoje poslovanje i obezbediti da se ono moe uporediti sa najvi,im standardom.
Aamp
1!
$ dobro uoava da postoji odre+eno nerazumevanje ,ta je zapravo benchmarking. Cri
tom polaze od sledeih tvrdnji*
B+(/;7)#30(6 (0*+ 7+;)(0')7 ') &1#+<0-)(*+ #+,2#,) 3&*+ "#+5) #+123&-)"0. &o
ovakvog shvatanja moemo doi iz razloga ,to mnoga poslovanja ne imitiraju najbolje u
grani$ a to neminovno ne znai redukcije. ;esursi e biti preraspodeljeni na najefikasniji nain
kako bi ispunili zahteve potropaa i odrali nivo njihovog zadovoljstva$ sve ovo kao rezultat
benchmarking aktivnosti. ?oda e doi do toga da e biti potrebno smanjenje resursa$ kako
ljudskih tako i sirovna$ ali kao rezultat pravilnijeg odre+ivanja nivoa zadovoljstva potro,aa i
njihovih potreba.
B+(/;7)#30(6 (0*+ .)()/+) 040 .#&6#)7. )n mora biti stalni menadment proces koji
zahteva konstantno update2ovanje. Benchmarking mora imati strukturiranu metodologiju
koja e obezbediti uspe,no okonanje temeljnog i tanog istraivanja. 5li mora biti i
fleksibilan kako bi inkorporirao nove i inovativne naine sakupljanja podataka. Caralelno sa
ostvarivanjem zadataka postavljenih prvobitnim benchmarkingom$ moramo i sprovoditi
studije koje ukljuuju nove pristupe i izvore informacija.
17
=ire* Aamp$ ;obert A.$ isto$ str. 16#1F.
18
=ire* Aamp$ ;obert A.$ isto$ str. 1G#18.
7
B+(/;7)#30(6 *+ .#&/+, &"3#0-)(*) 0 28+=+ 0,32,"-&. <ahteva posmatranje toga koje su
najbolje prakse i projektovanje kakve bi performanse trebale biti u budunosti. /roz njega
moemo prikupiti informacije koje e dozvoliti postavljanje ciljeva koji su realni u kontekstu
eksternog okruenja$ obezbe+ujui da najbolje$ dokazane prakse budu inkorporirane u
poslovne operacije.
B+(/;7)#30(6 (0*+ .&7&1)#,"-&$ ve pobednika poslovna strategija$ koja asistira
menaderima u identifikaciji procesa koje treba usvojiti da bi izgradili nepobedive planove i
strategije i obezbe+uje nove inicijative za postizanje ciljeva najvi,ih performansi$ tj.
superiornih performansi.
B+(/;7)#30(6 *+ (&- ()80(0 .&,4&-)(*). 9o je nov menadment pristup. >amee stalno
testiranje eksternih standarda industrijskih praksi. Benchmarking promovi,e timski rad
usmeravajui panju na poslovne prakse koje e obezbediti konkuretnost$ pre nego lini$
individualni interes. )tklanja subjektivnost pri dono,enju odluka.
3. CILJEVI I KORISTI BENCHMARKINGA
Benchmarking je u svakom sluaju$ kako smo ve naveli$ proces postavljanja ciljeva.
Benchmarking jeste proces utvr+ivanja ciljeva ili referentnih taaka$ tj. standarda prema kom
ne,to moe biti pore+eno i mereno. )n je sredstvo kojim se otkrivaju i razumeju prakse i
postavljaju njihovi novi ciljevi. Ailjevi su najosnovniji i fundamentalni outputi banmarking
procesa.
Cored postavljanja ciljeva kao osnove benchmarkinga$ njegova motivaciona korist je tako+e
znaajna. /ada je u potpunosti integrisana u odgovornosti$ radni proces i sistem nagra+ivanja
organizacije$ ohrabruje organizaciju da ide ka realnijim ciljevima i promeni postojeih
poslovnih praksi.
Costoje mnogi naini da se opi,u koristi koje proizilaze iz benchmarkinga. )snovne koristi su
izvedene iz zadovoljavanja potreba potro,aa$ postavljanja ciljeva$ merenja prave
produktivnosti$ vee konkurentnosti i ukljuivanja najboljih industrijskih praksi u sopstvene
poslovne procese.
Costoje mnoge koristi iz benchmarkinga$ opipljive$ ali i neopipljive prirode. Camp istie pet
najvanijih koristi benchmarkinga*
1

1. 5dekvatnije ispunjavanje zahteva krajnjih korisnika.
6. Costavljanje ciljeva na osnovu vi+enja eksternih uslova.
F. -tvr+ivanje pravih mera produktivnosti.
G. Costizanje bolje konkurentske pozicije.
8. Costajemo svesni najboljih industrijskih praksi i istraujemo ih.
/ljuni razlozi za benchmarking kao i prikaz rezultata koji su ostvareni bez primene
banmarkinga mogu se videti iz tabele 1
6"
.
BEZ BENCHMARKINGA SA BENCHMARKINGOM
19
Aamp$ ;obert A.$ isto$ str. 6H.
20
Aamp$ ;obert$ A.$ isto$ str. F".
8
D+>0(0,)(*+ ');"+-) 3&#0,(03)
>a osnovu pro,losti ili instinkta 9ri,ne realnosti
Cercepcije )bjektivnih procena
>iske prilago+enosti 4isokog konformizma
P&,")-4*)(*+ +>+3"0-(0; /04*+-)
>edostatak eksternog fokusa /redibilno$ neosporno
;eaktivnost Croaktivnost
<aostajanje industrije .ndustrijsko vo+stvo
R)'-&* .#)-0; 7+#) ') .#&123"0-(&,"
9enja za manjim projektima ;e,avanje pravih problema
>eshvaene snage i slabosti ;azumevanje outputa
Cut slabijeg otpora Baziran na najboljim ind. praksama
P&,"0')(*+ -+=+ 3&(32#+("(&,"0
.nterna fokusiranost /onkretno razumevanje konkurencije
1volutivne promene >ove ideje dokazanih praksi i tehnologija
0laba posveenost 4isoka posveenost
I(12,"#0*,3+ ()*5&4*+ .#)3,+
>eprimenjene Croaktivna potraga za promenom
0laba re,enja ?nogobrojnost opcija
Crosenost industrijskog procesa Croboj poslovnih praksi
0talno nadokna+ivanje 0uperiorne performanse
9abela 1. /ljuni razlozi za benchmarking i suprotni rezultati
/ao ,to se vidi iz 9abele 1$ benchmarkingom se postiu superiorne performanse zasnovane na
tri,nim realnostima$ praktinim ciljevima$ najboljim praksama$ radikalnim promenama i
projektima probojnog karaktera.
Benchmarking pomae kompanijama da se usmere na okolinu koja ih okruuje i pobolj,aju
efikasnost svog poslovanja. 0 obzirom na broj i brzinu promena u svakodnevnoj okolini$ niko
ne moe da sebi priu,ti pona,anje koje nije u skladu s okolinom. Coveana sofisiticiranost
tri,ta$ te poveanje konkurencije znai da je organizaciona konkurentska prednost stalno u
opasnosti da bude ugroena ,irenjem i razvojem tri,ta.
/ompanije pristupaju benchmarkingu kao deo procesa za re,avanje problema s jasnim ciljem
pobolj,anja poslovanja. &ruge pozicioniraju benchmarking kao aktivni mehanizam da bi
ostale u toku i bile svesne najbolje prakse. Tom Carter$ potpredsednik kompanije Aloa$ je
izjavio
61
(/oristimo benchmarking da bi shvatili koliki stepen izvodljivosti je stvarno mogu i
za,to postoji jaz izme+u na,eg sada,njeg poslovanja i optimalnog'.
21
:arrington K :arrington$ isto$ str. F.
9
Biti najbolji na bilo kom polju teak je zadatak. /ompanije koje postanu najbolje izloene su
zavisti i kritici i od njih se oekuje da nadma,e konkurenciju bez obzira pod kojim
okolnostima. <a,to onda mnoge kompanije ele biti priznate kao najboljeP ;azlozi su
jednostavni$ a treba ostvariti sledee*
zadovoljne potro,ae
zadovoljne zaposlene i upravu
priznanja
mo
novac
/oraci koji se moraju preduzeti da bi se postao najbolji*
1. poznavati sebe$ svoje snage i slabosti
6. razumeti kako posluju vodee kompanije na podruju na kome se elimo istai
F. koristiti najbolje raspoloive postupke
G. kontinuirano usavr,avati te postupke
8. nikad ne prestajati pobolj,avati poslovanje
Benchmarking poiva na ideji da je mogue istraivati najbolje postupke drugih kompanija i
zatim primeniti promene formirane na osnovu tih zapaanja. Al,red R. direktor ?e+unarodnog
Benhmarking Clearinghouse-a za ameriku produktivnost i kvalitet sa sedi,tem u .ouston#u
obja,njava da benchmarking zahteva veliku introspekciju i po,tenje$ te se od njega moe
oekivati da malo uzdrma va,u samodopadljivost. /lju prema .arrington pojedinaca ili
kompanije je u*
66
posedovanju znaajnih merenih pokazatelja o poslovanju
shvatanju koliko bolje kompanija moe obavljati iste aktivnosti
razumevanju za,to drugi posluju bolje nego mi
identifikovanju svake razlike izme+u nas i druge kompanije i
preduzimanjem brzih i delotvornih akcija za njihovo preovladavanje.
Banmarking osigurava mnoge prednosti u kompaniji*
postavlja ciljeve koje elimo dostii
pomae pri ubrzavanju i upravljanju promenama
pobolj,ava i redizajnira poslovne procese
omoguuje pojedincima da progledaju izvan svoje najue okoline
izaziva razumevanje dostignua kompanija na svetskom glasu
Banmarking je protivotrov za (nametnutu' prosenost budui da osigurava postavljanje
izazovnih ciljeva i njihovo ispunjenje.
Crema :arringonima kompanije koriste benchmarking iz sledeiuh razloga
6F
*
postavljanje izazovnih$ a istovremeno i ostvarljivih i realnih ciljeva
22
:arrington K :arrington$ isto$ str. 8.
23
:arrington$ :.7.$ :arrington$ 7.0.$ isto$ str. 1!#6".
10
definisanja kako ti ciljevi mogu biti ostvareni
definisanja razlike izme+u poslovanja firme i poslovanja kompanija konkurenata
jer prodorni razvoj zahteva konkurentnost
jer kompanija gubi udeo na tri,tu u kraem vremenskom roku
da testiraju strategiju kompanije
jer uprava osea da je neophodno uni,titi neinventivnost u kompaniji
da defini,u strategiju kompanija konkurenata u budunosti i izvore investiranja
jer je kompaniju potrebno opsluivati sveim idejama
da potkopavaju samozadovoljstvo uprave izlaui opaanja
jer +alolm Baldrige nagrada za kvalitet zahteva provo+enje benchmarkinga
da otkriju kako se kompanija nosi sa najboljima u svetu
da identifikuju neumitne ciljeve razvoja
da identifikuju slabosti i snage kompanije
da pomognu upravi da rukovodi razvojnim naporima
da otkriju novonastale postupke i tehnologije
da pobolj,aju stepen zadovoljstva poverilaca
da naue iz iskustva svetkih kompanija
da osiguraju rano uzbunjivanje kad se shvati da je kompanija poela zaostajati za
drugima.
/oristi od benchmarkinga su dakle izuzetno velike i sve znaajnije kompanije koriste
obavezno benchmarking u unapre+enju i redizajniranju svojih poslovnih procesa.
;azlog za popularnost benchmarkinga sastoji se u tome ,to se ulae veliki napor u istraivanje
njegovog koncepta putem +alolm Baldrige me+unarodne nagrade za kvalitet. ?noge
kompanije zapoinju s benchmarking procesom upravo iz razloga ,to nagrada zahteva
provo+enje benchmarkinga. &anas je praktino nemogue osvojiti nagradu bez provo+enja
aktivnog benchmarking programa u kompaniji.
?inistarstvo trgovine 05& ustanovilo je 1!H. godine +alolm Belrige nagradu za kvalitet
kao podsticaj amerikoj industriji da povea svoju konkurentnost i unapredi kvalitet kao
znaajan element konkurentnosti. >agrada je dobila ime po biv,em amerikom ministru
trgovine$ a predstavljala je zlatni medaljon u visokom komadu kristala. 9ako istiu Bounds,
/orks, Adams i Ranne* glavni zahtevi koje postavlja nagrada su*
usmerenost na potro,aa
efikasno rukovo+enje
odlini sistemi prikupljanja$ analize i upotrebe informacija
dugoroni razvoj kvaliteta
orijentacija na razvoj ljudskih resursa
kori,tenje razliitih pokazatelja ostvarenog
)vi zahtevi podjednako vrede kako za industrijske tako i za neindustrijske delatnosti
ukljuujui zdravstvo$ dravne agencije i obrazovne institucije. ;ezultati kompanije
postavljaju se u H kategorija koje se boduju. /andidati moraju pruiti informacije o
sprovedenim pobolj,anjima u kompaniji i rezultatima poslovanja i to na adekvatan nain kako
bi mogli biti primenjeni i od strane drugih kompanija.
11
?noge organizacije ,irom sveta sada prihvataju benchmarking kao osnovni alat za praenje i
unapre+enje performansi u odnosu na konkurenciju i organizacije ije performanse su se
pokazale kao najbolje u praksi. Costoje podaci iz razliitih izvora da @"Q$ H!Q i !8Q
kompanija u -/ koristi benchmarking (0airi K Ahmed$ 1.J Coopers K #*'brand$ 18.J
AB.$ 1H.)$ a u evropskim studijama iz 1G. godine se navodi da je !!Q kompanija
ukljueno u benchmarking aktivnosti (1oss et al.$ 1H.). - 5merici je slian nivo
ukljuenosti registrovan od strane Bain K Compan* 1. godine$ kada je registovano da
H@Q organizacija koristi benchmarking kao menadment alat (Bennett$ 6""".). Codaci
isktraivanja (The Benhmarking $'hange$ 6""1.) pokazuju da se benchmarking naje,e
koristi za komparaciju performansi$ pre nego u vidu benchmarking procesa. Oak i ako
uzmemo u obzir ovaj podatak navedene cifre jasno dokazuju popularnost merenja performansi
i benchmarkinga u savremenom industrijskom svetu
6G
.
4. PRIMENA BENCHMARKINGA U SVIM TIPOVIMA ORGANIZACIJE
.straivanja koja su sprovedena kod $rnest K /oung DDC potvr+uje da je benchmarking
primenjiv i kod kompanija klasifikovanih kao pobednici$ zatim kod kompanija koje
preivljavaju$ ali ne i kod onih koje su klasifikovane kao gubitinici.
Benchmarking moe biti rizian za kompanije gutnike jer je kod njih primat fokusirati se na
osnovne tekue probleme$ a ne na postojanje svetski priznatom kompanijom. )rganizacije
koje su najbolje u svojoj zemlji predstavljaju onih najboljih 1"Q u zemlji u kojoj je locirana
kompanija ,to sprovodi benchmarking proces. Crimer je kompanija Rord koja se upore+uje sa
svim amerikim kompanijama. 0vetska klasa je 1"Q vrhunskih kompanija u svetu$ 8"Q od
svih kopanija je ispoid proseka$ ali to ne znai da one ne ispunjavaju zahteve potro,aa i
posluju sa profitom.
. PIONIRI PRIMENE BENCHMARKING PROCESA
/ao pioniri u primeni benchmarking procesa u literaturi se obino navode .B? (2nternatilnal
Business +ahines) i %eroM.
.B? je poeo da koristi interne benchmarking aktivnosti ranije 1@"#tih godina. %eroM je na
kraju 1H"#tih godina uvidev,i da gubi tri,no ue,e i da japanske kompanije prodaju istu
klasu fotokopirnih aparata ispod proizvodne cene %eroM#a$ odluila da primeni benchmarking.
/ao repernu organizaciju odredili su svoju japansku afilaciju Ruji %eroM. %eroM je pored
internog koristio i eksterni$ konkurentski benchmarking. ;ezultati su bili vrlo uspe,ni.
?otorola je dobila prestinu +alolm Baldrige A(ord za kvalitet koristei benchmarking kao
jednu od glavnih (alata' u pobolj,anju njenih procesa.
5utori :arrington
68
$ navode i sledee svetske poznate kompanije koje primenjuju
benchmarking proces*
5lcoa :eNlett 2 CacMard
5llied 0ignal :ughes 5ircratt
24
LLL. benchmarkingreports.com
25
:arrington$ :.7.$ :arrington$ 7.0.$ isto$ str. F6.
12
59 K 9 7ohn &eere
Bell 5tlantic 7ohnson K 7ohnson
Boeing D.D. Bean
Aaterpillar ?illiken
&igital 1Suipment Aorporation >A;
&u Cont Crocter K 3amble
1astman /odak B?
Rlorida CoNer K Dight Lallace
/ao rezultat intenzivne primene benchmarking procesa od 1"#tih godina do danas$ moe se
konstatovati da je on postao jedna od najkorisnijih i najpopularnijih tehnika za pobolj,anje i
redizajn poslovnih procesa i sticanje konkurentskih prednosti.
ZAKLJU!AK
Benchmarkingom se mogu ostvariti mnoge organizacione prednosti*
postavljanje ciljeva koje elimo dostii
pomae pri ubrzavanju i upravljanju promenama
poboljpavanje i redizajniranje poslovnih procesa
13
omoguuje pojedincima da progledaju izvan svoje najue okoline
izaziva razumevanje dostignua kompanija na svetskom glasu
Benchmarking je poev od 1"#tih godina do danas postao jedna od najkorisnijih i
najpopularnijih tehnika za pobolj,anje i redizajn poslovnih procesa i na tim osnovama
kreiranje i sticanje konkurentskih prednosti.
Costoje razliite vrste benchmarking procesa* interni$ eksterni konkurentski$ eksterni
industrijski$ eksterni generiki$ kombinovani interni i eksterni$ strategijski benchmarking.
4isok stepen pobolj,anja tzv. probojnog karaktera se postie uz kori,enje eksternog
generikog$ eksternog industrijskog (funkcionalnog) i kombinovanjem internog i eksternog
benchmarkinga.
/oja e se vrsta behcmarkinga koristiti u konretnim sitacijama zavisie pre svega od*
predmeta benbchmarkinga$ ciljeva i rezultata koje treba ostvariti$ vremena i resursa koji stoje
na raspolaganju$ nivoa iskustva u benchmarkingu i dostupnosti izvora dobrih primera prakse
(spremnosti za partnersku saradnju).
- praksi i teoriji menadmenta benchmarking proces je razvijen kroz razliit broj faza i
aktivnosti. - tom smislu razvijene su razliite metodologije procesa benchmarkinga$ kao nrp*
%eroM /ompanije (autor ;obert A. Aamp$ proces u 1" koraka)$ autori &avid D. 3oetch i
0tanleB B. &avis predlau 1G koraka benchmarking procesa$ autori :arrington imaju slogan
(postanite zvezda koriste 8 faza i 6" koraka benchmarking procesa(. 0u,tina generikog
procesa benchmarkinga je ista u razliitim metodologijama.
?etodlogoije procesa benchmarkinga nisu obavezno bolje ukoliko imaju vi,e koraka$ tj. 6"
koraka nije obavezno bolje od npr. @ koraka. Bitno je obezbediti logian sled
benchmarkinga. ?etodologija mora ispunjavati zahteve za jednostavnost.
?etodologija mora biti jasna.
Claniranje i organizacija benchmarking moraju biti u fokusu.
Cotrebno je razviti jasno razumevanje korisnika u smislu benchmarking informacija.
.dentifikovati ko e biti u benchmarking timu.
)bezbediti adekvantne resurse (ljude$ vreme$ novac) za benchmarking tim$ kako bi
ostvario ciljeve.
/oristiti efektivne tehnike i alate projektnog planiranja.
;azvijati specifine alate sakupljanja podataka u skladu sa trenutnom kolekcijom
podataka.
;azviti odgovarajue benchmarking protokole koji defini,u oekivano pona,anje i
rezultate prema benchmarking partnerima.
/oristiti benchmarking fokusiran na korisnike kako bi dao smerniceJ set oekivanja koji se
odnosi na informacijeJ kako ih sakupiti$ sloiti i dati na uvid na nain koji odgovara
zahtevima korisnika.
>ajbolje prakse se stalno menjajaju$ te stalan proces benchmarkinga pomae da organizacije
identifikuje ,ta joj je potrebno sa ciljem opstanka u trci i kreiranju konkurentske prednosti.
&obro je uoio &avid /earnes$ predsednik %eroM /orporacije da je tenja za najboljom
praksom kao trka bez fini, linije.
14
benchmarking je ugra+en u znaajne menadment koncepte$ kao ,to su* 9E?$ reinenjering$
menadment znanja$ organizacije koje ui. Benchmarking predstavlja tehniku komparativne
analize i partnerstvo sa vlasnikom procesa najboljeg u klasi tj. najboljom praksom koja e
voditi ka superiornim performansama i sticanju konkurentske prednosti. /reiranje duplikata
superiornog procesa uz tenju njegovog poboljpanja vodi ka sticanju konkurentske prednosti.
Benchmarking je vitalna funkcija bilo kog programa kvaliteta$ a pogotovo 9otal EualitB
?anagement (9E?).
0avremene organizacije moraju sve vi,e da svoje procese posmatraju kao procese znanja. 9o
znai da savremene organizacije moraju da znanje stvaraju$ osvajaju$ uvaju$ dele i
primenjuju kako bi se proces odluivanja i implementacije odluka pobolj,ao. -pravo u tom
smislu razvija se koncept menadmenta znanja (knoNledge management')$ koji svoju
ekspanziju doivljava od sredine "#tih godina %% veka do danas. 9o je koncept kolektivnog
znanja neke organizacije. - svim potprocesima koncepta menadmenta znanja moe se
uspe,no koristiti i benchmarking kao tehnika kreiranja superiornih performansi. Cosebno se
ova tvrdnja odnosi na proces osvajanja znanja gde tehnika benchmarkinga dolazi do punog
izraaja.
- svim ueim disciplinama$ koncepta (organiziacija koja ui'$ benchmarking kao tehnika
komparativne analize kako uiti od najboljih je vrlo korisna$ pogotovu ako se koristi eksterni
generiki benchmarking$ tj. najbolja praksa u klasi (procesa$ proizvoda$ usluga).
LITERATURA
5meriki centar za produktivnost i valitet (5CEA) prema ?a,iu$ B.
Bendlell 9.$ Boulter D.$ 3atford /.$ The benhmarking (orkout$ Bitman Cublishing$
1H.
15
Aamp$ ;obertc.$ Benhmarking* 9he 0earch for .ndustrB Best Cracticcs that Dead to
0uperior Cerformance$ 50EA EualitB Cress and EuahtB ;esousces$ 1!.
3oetsch$ d.D.$ &avis$ 0.B.$ EualitB ?anagement* .ntroductioin to 9otal EualitB
management for Croduction$ Crocessing$ and 0ervices$ Cearson 1ducation$ 6""F.
3eorge$ 0.K Leimerskirch$ 5.$ Total )ualit* +anagement$ 7ohn LileB K 0ons$ .nc.$
05&$ 1G.
:arrington$ :.7. :arrington$ 7.0.$ :igh Cerformance Benchmarking* 6" steps to
success$ ?c3raN#:ill$ 1@.
?a,i$ B.$ Strategijski menad3ment, Beograd 6""8.
;enko$ >.$ &eli$ 0.$ =korti.$ ?.$ Benhmarking$ ?ate 2 <agreb$ 1.
NNN. benchmarkingreports.com
16