Oblici intervencija pri leenju bolesti zavisnosti:

Blagovremena intervencija svodi se na spreavanje daljeg razvoja zloupotrebe droge kod onih osoba
koje drogu upotrebljavaju na potencionalno opasan nain, time to e se takvim osobama pruiti pomo
da prekinu ili smanje zloupotrebu droge. Smatra se da je najbolje da ovakav vid intervencije sprovode
zdravstveni radnici, lekari, medicinske sestre i socijalni radnici.
Informisanje o tetnosti droge, prevencija tekih posledica i intervencije nenasilnog
karaktera imaju za cilj da se dopre do populacije zavisnika i osoba sa rizinim ponaanjem, da se
uspostavi meusobno poverenje, obezbedi osnovna pomo, da se spree ili smanje tetne posledice po
zdravlje i da se zapone sa terapijom onog trenutka kada je osoba za to spremna, bez nasilnog
nametanja apstinencije. Kad je re o intravenskom unoenju droge, pokuaj smanjenja posledica
zloupotrebe droge svodi se na pokuaj prevencije prenoenja virusa HIV kao i drugih infekcija koje
nastaju korienjem nesterilisanih igala i ostalog pribora za unoenje droge.
Detoksikacioni tretman pomae zavisniku da prestane sa upotrebom opijata, ime se ujedno smanjuju
simptomi odvikavanja od droge a rizik od komplikacija svodi na minimalnu meru, ponekad i upotrebom
prepisanih lekova. Primenom samo ovog tretmana postiu se ogranieni rezultati. Stoga se ovaj tretman
smatra poetnom fazom, posle ega se primenjuju drugi oblici terapija sa ciljem apstinencije.
Savetovanje i psihoterapija, sastavni delovi veine oblika leenja, podstiu promenu stila ponaanja i
ivljenja i pomau da se suzbije udnja za uivanjem opojnih droga. Savetovanje je intenzivan
meuljudski odnos lekara i pacijenta koji pacijentu pomae da ostvari svoje ciljeve ili da uspenije vodi
svoj ivot. Pri savetovanju se koriste brojne metodologije i modeli kao to su motivacija, kognitivno-
bihejvioralni modeli (socijalno uenje, prevladavanje stresa i kontrola oseanja), prevencija recidiva
(povratku drogi), terapije na drutvenom i porodinom nivou. Psihoterapija je uglavnom dugotrajan proces
sa ciljem razreenja unutranjih problema i konflikata i uspostavljanja znaajnih promena na psiholokom
nivou.
Farmakoterapija podrazumeva upotrebu prepisanih lekova da bi se stanje vitalno ugroenih pacijenata
stabilizovalo i smanjila ili potpuno izbacila upotreba odreene opojne supstance. U ovu svrhu prepisuju se
dve glavne vrste medikamenata: supstitucioni lekovi, koji su po svom sastavu slini opijatima i takoe
uzrokuju zavisnost, i antagonisti opijata, koji nemaju opojni efekat i ujedno blokiraju efekat opijata. Obino
se uz farmakoterapiju sprovode psihoterapije kao i drugi oblici leenja.
Program samopomoi, sa ciljem apstinencije od alkohola i drugih opijata, sutinski predstavlja program
drutva za leenje alkoholiara (Alcoholics Anonymous AA), program u 12 etapa, ili prilagoene verzije
tog programa. Svi ovi programi polaze od neophodnog priznanja od strane pacijenta da je nemoan pred
alkoholom/drogom, da je izgubio kontrolu nad svojim ivotom zbog alkohola/droge, da svoj ivot poverava
vioj sili, pri emu na moralnoj osnovi sagleda svoj ivot, ispravlja greke iz prolosti i sam nudi pomo
drugima u prevazilaenju problema zavisnosti.
Usluge zvaninih zdravstvenih i socijalnih ustanova Mnogim pacijentima su takoe potrebne i
druge usluge, kao to su lekarske i usluge ustanova za mentalno zdravlje, za strunu obuku,
zapoljavanje i stambeno zbrinjavanje, kao i pravne usluge.
Kontinuirano leenje / Rehabilitacija Kako leenje odmie, tako opada intenzitet terapije a zavrni
deo leenja predpostavlja individualnu i grupnu podrku da bi se spreio povratak upotrebi droge.
Potpuna rehabilitacija i reintegracija zahteva napore u svim nivoma drutva.


Tekst preuzet sa sajta Nikad heroin, ta je leenje bolesti zavisnosti http://www.nikad-
heroin.com/index.php/leenje-bolesti-zavisnosti/lecenje-bolesti-zavisnosti#ixzz2y72np3Bn