3.

Komutacija i kontrola komutacije

3.1 Uvod
3.1.1 ta se podrazumeva pod komutacijom
U telefonskoj mrei pod komutacijom se podrazumeva uspostava veze izmeu
dva krajnja korisnika, koji vezu koriste za meusobne razgovore.
IU! defini"e komutaciju kao uspostavu veze, na za#tev, od zadatog izvora ka
zadatom odredi"tu za sve vreme trajanja prenosa informacije.
$anas informacija ne podrazumeva samo govor nego i ostale vidove
telekomunikacioni# servisa, kao "to je prenos podataka i video informacije.
%a po&etcima telefonije operater je manuelno uspostavljao vezu izmeu krajnji#
korisnika telefonske mree, dok je danas komutacija sloeniji zadatak. 'omutacija
danas mora da obezbedi rukovanje sa razli&itim telekomunikacionim servisima kao
"to su audio signal visoke vernosti, razli&iti video servisi, veza dve lokalne
ra&unarske mree ili prenos veliki# datoteka i razli&ite interaktivne servise kablovske
televizije. Iz ovog razloga danas postoje vi"e te#nika komutacije, za razliku od
telefonske mree gde je bila zastupljena samo komutacija kola. (edamdeseti#
godina u sklopu prenosa podataka uvedena je komutacija paketa. $anas takoe
imamo mree za prenos okvira, )* i $+$, -eng. $istributed +ueue $ual ,us..
/regled te#nika komutacija prikazan je na slici 3.1.
Slika 3.1 /regled te#nika komutacije
3.1.0 1a#tevi za komutacijom
2azvoj komutacioni# sistema bio je motivisan slede3im za#tevima 4
- dostupnost da se uspostavi veza sa bilo kojim korisnikom mree,
- transparentnost, osobina koja ne dozvoljava promene podataka koji se "alju
kroz mreu,
- ekonomi&nost veze.
1a#tev za uspostavom veze izmeu bilo koji# ta&aka ) i , u mrei ima nekoliko
aspekata. /rimarni za#tev mrenog operatera je uspostava veze koja se moe
tarifirati. U slu&aju da je kapacitet komutacije poddimenzionisan dolazi do neeljeni#
&ekanja na uspostavu mree, "to je rezultat lo"eg prora&una u mrei.
3. 1
e#nike komutacije
'omutacija paketa
'omutacija 3elija
)* $+$,
'omutacija kola
/(% 5(/$% I($% /(/$% /renos
okvira
6.07 I/
8(*
'omutaciona oprema mora imati veliki stepen dostupnosti "to zavisi od ar#itekture
sistema i strukturnosti softvera koji upravlja radom komutacione opreme.
/ojava velikog broja novi# servisa u telekiomunikacionoj mrei, zadnji# godina ,
uslovljava za#tev za transparentno"3u. $obra transparentnost podrazumeva malo
ka"njenja, neizmenjeni tok informacija i mogu3nost da propusni opseg mree
odgovara svim servisima. 1a#tev za ekonomi&no"3u mree se pre svega odnosi na
dimenzionisanje paketske mree koja treba da obezbedi komutaciju paketa u
uslovima multipleksiranog sadraja. 9va te#nika se moe koristiti i u integrisanim
mreama. ako na primer )* omogu3ava i integrisani prenos i integrisanu
komutaciju mrenog saobra3aja.
3.2 Istorijat komutacionih sistema
3.0.1 *anuelni sistemi
U za&etku telefonije, telefonske sentrale su bile opremljene manuelnom
komutacionom opremom. /rva manuelna centrala je bila instalirana %e: ;aven,
()$, 1<=< godine. 9perater je primao pozive i manuelno prespajao kolo izmeu
krajnji# korisnika. 9tada poti&e naziv komutacija kola. 'ada je poziv bio zavr"en
operater bi, takoe manuelno, raskidao konekciju. *oe se re3i da je operater bio
kontrolni sistem komutacije u to vreme.
3.0.0 >lektrome#ani&ki sistemi
U narednim godinama telefonije manuelni sistemi su zamenjeni automatskim
elektrome#ani&kim sistemima. Iako ovi sistemi za#tevaju vi"e odravanja ukupna
performansa sistema, sa aspekta angaovanja radne snage, se pobolj"ava jer se
smanjuje broj operaterski# radni# mesta. >lektrome#ani&ki sistemi pove3avaju
telefonski saobra3aj, a smanjuju cenu telefonskog razgovora. 9vi sistemi
pove3avaju efikasnost rutiranja kroz mreu, a samim tim smanjuju za#teve za
prenosnim putevima.
)lmon ,. (tro:ger se smatra za ocem automatske telefonije. %jegovo ime je
povezano sa korak!po!korak selektorom, koji je patentirao 1<<?. godine, i kora&nim
centralama. (elektorom korak!po!korak se upravlja direktno iz telefonskog aparata
korisnika, prilikom biranja pozvanog korisnika.
%akon kora&mi# centrala razvijeni su registerski kontrolisani sistemi. 'od
registarki kontrolisani# sistema birani broj se prvo sme"ta u registar, analizira se i tek
zatim @@@@@ selektor korak!po!korak. Aedna od funkcija registra je izbor alternativni#
putanja , &ime se prenos informacija kroz mreu &ini jo" ekonomi&nijim. /rimeri
registarski# sistema su 4
- 7BB!linijski selektor -1?03. i
- krosbar sistemi -1?3=..
3.0.3 $igitalni, ra&unarski upravljani sistemi
Telefonske centrale
$alji razvoj telefonije doveo je do uvoenja frekventnog multipleska -eng. C$* D
CreEuencF $ivision *ultiple@. i njegovog uvoenja u eksploataciju od 1?7B. godine.
$igitalni multipleks, baziran na /5* -eng. /ulse 5ode *odulation. sistemu je
uvedem po&ev"i od 1?=B. godine. 9n je dalje smanjio tro"kove trnsmisije i pobolj"ao
kvalitet prenosa signala. 5ena se dalje smanjila uvoenjem digitalne komutacije, "to
je eliminisalo potrbu za skupin analogno!digitalnim -)G$. konvertorima. /reostalo je
3. 0
jo" samo da se digitalizuje upravlja&ki deo komutacionog &vora, "to je i uraeno
1?HB. godine kada je pu"tena u rad prva kompjuterski upravljana centrala. 9va
centrala se nalazila u ()$. /rva ra&unarski upravljana centrala u >vropi je pu"tena
u rad 1?H<. godine.
vorovi mree a !renos !odataka
,rz razvoj mrea za prenos podataka doveo je do potrebe komutacioni# &vorova
za komutaciju podataka. 9ve mree se susre3u sa pove3anim korisni&kim za#tevima
za kvalitet prenosa i brzinu transmisije. /aketska, 6.07, mrea i mrea za prenos
okvira -eng. Crame 2elaF. obezbeuju efikasan i ekonomi&an prenos podataka.
/ouzdanost prenosa obezbeena je me#anizmima retransmisije kada se ponovo
"alju paketi kod koji# je detektovana gre"ka u prenosu. 9ve mree obezbeuju
sortiranje, rutiranje i skladi"tenje -baferisanje. korisni&ki# podataka.
vorovi a usko!ojasni IS"# $#%IS"#&
$alji razvoj &vorova komutacije doveo je do integrisani# -govor, podaci, video.
mrea, "to za#teva privatne i javne %!I($% &vorove -eng. % D %arro:band,
uskopojasni.. U principu %!I($% &vor je kombinacija digitalne telefonske centrale i
paketskog komutatora, "to obezbeuje komutaciju kola i komutaciju paketa.
vorovi a 'iroko!jasni IS"# $(%IS"#&
)* te#nika, koja vr"i komutaciju 3elija sa podacima i koja formira osnovu za
"irokopojasni I($% -eng. , D ,roadband, "irokopojasni., jo" nije u potpunosti
standardizovana. %jena standardizacija je u toku, i kada se zavr"i )* te#nika
komutacije 3e po&eti da se uvodi u telekomunikacione mree.
)!ti*ka komutacija
U dana"njim sistemima primarni uzrok smanjenog propusnog opsega je oprema
za komutaciju koja je realizovana elektronski, dok je oprema za transmisiju izvedena
u opti&koj te#nologiji, koja dozvoljava velike brzine prenosa. U svakom slu&aju kod
komutacije je neop#odan prelaz na elektri&ne signale sa manjom bitskom brzinom.
(toga se vr"e istraivanja u cilju uvoenja opti&ke komutacije, koja bi i dalje bila
upravljana elektronski. Ulau se veliki napori u ova istraivanja i za o&ekivati je
pojavu opti&ke komutacije u komercijalnoj upotrebi. (lika 3.0 ilustruje razvoj
komutacije u zadnji# 7B godina.
Slika 3.2 Istorijski razvoj komutacije
3. 3
1?7B 1?HB 1?=B 1?<B 1??B 0BBB 0B1B 0B0B 8odina
kora&ni
krosbar
(/5, analogna komutacija
(/5, digitalna komutacija
"irokopjasni
"irokopojasni ! opti&ki
(/5 D (tored /rogram 5ontrol
-upravljanje ra&unarom.
manuelni
3.3 vorovi a komutaciju kola
Ivorovi za komutaciju kola, ili telefonske centrale, imaju upravlja&ki deo, koji
sadri procesor, i komutacioni deo, u formi specijalizovanog #ardvera, kao "to je
prikazano na slici 3.3.
Slika 3.3 (truktura telefonske centrale
(lika 3.3 prikazuje centralizovano upravljanje komutacionim delom, mada kod
neki# sistema moe biti distributivno upravljanje. 'od distributivnog upravljanja
mikroprocesor je lociran blie kod specijalizovani# #ardvera centrale, a svaki deo
#ardvera ima svoj mikroprocesor.
3.3.1 5entrale sa uskladi"tenim programom
/rocesorski upravljane centrale se nazivaju centralama sa uskladi"tenim
programom -eng. (/5 D (tored /rogram 5ontrol.. /rogram sadri inteligenciju
centrale , a izvr"ava je procesor.
9d sami# po&etaka bila su velika o&ekivanja od (/5 centrala. %eka o&ekivanja
su ispunjena, neka nisu. %a primer, prvi (/5 sistemi nisu postigli o&ekivanu
fleksibilnost usled velikog softvera &ije su izmene &esto imale neeljene bu&ne
efekte. (toga je softver (/5 centrala postao modularan, tako da je lak"e uneti
izmene u pojedine module. $ana"nje (/5 centrale se karakteri"u sa 4
- jednostavnim rukovanjem sa opremom,
- fleksibilnim softverom,
- smanjenim ukupnim tro"kovima -investicija, eksploatacija, odravanje.,
- pro"irenim skupom funkcija odnosno servisa i
- velikim stepenom pouzdanosti.
3. J
'omutacioni deo
Upravlja&ki deo
-ra&unar.
naredbe podaci
ka drugim
centralama
3.3.0 /rocesorska struktura u (/5 centralama
Iako procesorska struktura u (/5 centralama moe biti implementirana na vi"e
na&ina, dve strukture se izdvajaju kao dominantne i to 4
- centralizovano upravljanje, gde se ceo rad sistema nadgleda u centralnom
procesorsko upravlja&kog dela sistema,
- distribuirano upravljanje, gde se upravlja&ka funkcija raspodeljuje na vi"e
procesrora, koji su manje ili vi"e meusobno nezavisni.
5entralizovano upravljanje
'od centralizovanog upravljanja u najjednostavnijoj formi se koristi samo jedan
procesor. aj procesor obavlja rutinske funkcije -nadgledanje korisni&ki# parica i
ostale periferije. i napredne funkcije -kontrola poziva.. 9bzirom da rutinske funkcije
za#tevaju veliko procesorsko vreme, moe do3i do preoptere3enja procesora.
/ostoje dva re"enja ovog problema. /rvo re"enje podrazumeva multiprocesorski
sistem u kome vi"e procesorarade iste zadatke, kao "to je prikazano na slici 3.J.
9vakvi sistemi se zovu centralizovani ne#ijerar#ijski sistemi.
Slika 3.+ 5entralizovani, ne#ijerar#ijski sistem
$rugi pristup je baziran na #ijerar#ijskoj organizaciji poslova u telefonskoj
centrali. /oslovi rutinske kontrole periferije dodeljuju se #ijerar#ijski podreenim
regionalnim procesorima, dok kompleksnije poslove, kao "to je na primer, kontrola
poziva obavlja #ijerar#ijski nadreeni centralni procesor. 9vakvi sistemi se nazivaju
centralizovani #ijerar#ijski sistemi, i "ematski su prikazani na slici 3.7.
Slika 3., 5entralizovan, #ijerar#ijski sistem sa jednim centralnim
procesorom
3. 7
'omutacioni deo
/rocesor n
/rocesor 1
'omutacioni deo
2/
5entralni procesor
2/ 2/ 2/ D 2egionalni procesor
$istribuirano upravljanje
'od distribuirani# sistema ne postoji jedan procesor za globalno upravljanje
komutacionim sistemom. Umesto toga komutacioni deo je podeljen, a svaki deo ima
svoj procesor za upravljanje. (lika 3.H prikazuje strukturu komutacionog sistema sa
distribuiranim upravljanjem.
Slika 3.- 'omutacioni sistema sa distribuiranim upravljanjem
3.3.3 'omutacioni deo
8lavni zadatak komutacionog dela telefonske centrale je da prespoji dolazni
vremenski kanal /5* linka na odlazni vremenski kanal. Aedinica zaduena za ovu
funkciju je grupno komutaciono polje, koje predstavlja sistem za rukovanje
vremenskim kanalima /5* linkova povezani# na telefonsku centralu. (lika 3.=
prikazuje kako su povezani vremenski odbirci.
Slika 3.. /respajanje dolaznog i odlaznog vremenskog odbirka
/retpostavimo da korisnik / realizuje poziv ka korisniku (. Upravlja&ki deo
centrale dodeljuje vremenski odbirak broj 3 dolaznom delu poziva -od )., a
vremenski odbirak broj 1 odlaznom delu poziva -ka ,.. Kremenski odbirci se
dodeljuju u fazi po&etne signalizacije i traju sve vreme trajanja poziva. reba uo&iti
da govorna informacija nema labelu rutiranja koja govori o na&inu prespajanja
informacija za vreme trajanja poziva. Umesto toga uspostavlja se fiksna veza kroz
govorno komutaciono polje, koja traje za sve vreme trajanja poziva. 'roz grupno
komutaciono polje uspostavlja se dvosmerna veza, "to je prikazano na slici 3.<.
3. H
'omutacioni deo
sa procesorom
'omutacioni deo
sa procesorom
'omutacioni deo
sa procesorom
'omutacioni deo
sa procesorom
8rupno
komutaciono polje
/
(
= H 7 J 3 0 1
1 0 3 J 7
Slika 3.0 $vosmerna veza kroz grupno komutaciono polje
/ostoje dva osnovna elementa u grupnom komutacionom polju 4
- vremenska komutacija i
- prostorna komutacija.
(lika 3.? prikazuje osnovnu strukturu ova dva elementa grupne komutacije.
Kremenska komutacija radi na slede3i na&in. $olazni vremenski odbirak se
sme"ta u govornu memoriju -eng. (( D (peac# (tore.. 'ontrolna memorija -eng. 5(
D 5ontrol (tore., zatim odreuje kojim se redosledom is&itava govorna memorija.
'ao rezultat moe se smatrati da je na primer vremenski odbirak broj 3 preme"ten
na vremenski odbirak broj 1. Informacije za kontrolnu memoriju se pribavljaju za
vreme faze signalizacije pre nego "to zapo&ne konverzacija.
Slika 3.1 Kremenska i prostorna komutacija
3. =
8rupno
komutaciono polje
/
(
3
1
1
3
3 0 1
1 0 3
((
n
B
5(
n
B
2remenska komutacija
(( D (peac# store
5( D 5ontrol store
3rostorna komutacija
'ontrolna merenja
a&ke prespajanja
3 1 0
n
1
0
n 0 1
/rostorna komutacija se satoji od n @ n matrice sa ta&kama prespajanja u vidu
elektronski# kola. (vakoj ta&ki prespajanja je pridruena jedna lokacija u kontrolnoj
memoriji koja defini"e preslikavanje ulazni# kola na izlazna kola.
*ale telefonske centrale
U malim telefonskim centralamapostoji samo vremenska komutacija. Kremenska
komutacija prespaja ulazno kolo -korisni&ku paricu. ka kolu za prepoznavanje birani#
cifara ili ka grupnoj komutaciji, gde se prespaja govorna putanja.
Kelike telefonske centrale
'ada broj komutacioni# ta&aka prelazi kapacitet vremenske komutacije
neop#odno je dodatno komutaciono polje. (toga se obi&no koristi prostorna
komutacija u kombinaciji sa vremenskom komutacijom. (lika 3.1B prikazuje
komutaciju vreme!prostor!vreme -eng. ( D ime D(pace!ime. u velikoj centrali.
Slika 3%14 /rincip komutacije vreme!prostor!vreme -(.
3.3.J /ovezivanje korisnika na telefonsku mreu
'omutacioni &vor preko koga su korisnici povezani na telekomunikacionu mreu
se zove krajnja ili lokalna centrala. %a&ini na koje korisnik moe biti vezan na lokalnu
centralu su ilustrovani na slici 3.11.
Slika 3.11 /ovezivanje krajnji# korisnika na lokalnu centralu
3. <
3rostorna komutacija
n
n
1
1
K' 1
K' n
/5*
linkovi
/5*
linkovi
8rupna
komutacija
'orisni&ka
komutacija
'orisni&ki
multiplekser
Udaljena korisni&ka
komutacija
Lokalna centrala
Ukoliko razdaljina izmeu krajnjeg korisnika i lokalne centrale nije prevelika
najjednostavniji na&in je direktno povezivanje korisni&ke opreme na centralu. (vaki
korisnik ima svoju liniju na korisni&koj komutaciji u centrali. 'orisni&ka komutacija
obavlja slede3e funkcije prema korisni&koj opremi 4
- napajanje korisni&ke linije ,
- detekciju podizanja i spu"tanja slu"alice ,
- prijem izabrani# cifara telefonskog broja ,
- )G$ konverziju korisni&kog govora ,
- koncetraciju i
- proveru ispravnosti korisni&ke linije.
'oncetracija zna&i dam je broj vremenski# odbiraka na korisni&koj komutaciji
manji od broja priklju&eni# korisnika. /respajanje izmeu korisni&ke linije i grupne
komutacije obavlja @@@@ vremenska komutacija. U slu&aju da istovremeno preveliki
broj korisnika poku"ava da uspostavi vezu dolazi do ka"njenja na korisni&koj
komutaciji i do odbijanja poziva.
$a bi se izbegla upotreba predajni&ki# korisni&ki# parica -kablova. vi"e
korisni&ki# parica se kombinuje u multiplekser. *ultiplekser je povezan na ccentralu
/5* linkom, "to zna&i da se korisnik vezuje na njega u inkrementima od po 3B.
9sim "to ne obavlja funkciju koncetracije multiplekser ima iste funkcije prema
korisni&koj parici kao i lokalna centrala.
Ukoliko broj udaljeni# korisnika prelazi kapacitet multiplekera koristi se udaljeni
komutacioni stepen. Udaljeni komutacioni stepen ima iste funkcije kao komutacioni
stepen u centrali. /osle koncetracije, informacije izmeu udaljenog komutacionog
stepena i lokalne centrale se prenose sa nekoliko /5* linkova.
3.+ vorovi a !aketsku komutaciju
/re ulaska paketske mree u upotrebu koristila se telefonska mrea za vezu
izmeu dva udaljena ra&unara. 'omunikacija se odvijala preko modaema
povezanimna telefonsku paricu. /re faze razmene podataka neop#odno je
povezivanje telefoskog broja na kome se nalazi udaljeni ra&unar.
(labosti ovakve metode za prenos podataka su 4
- relativno dugo vreme uspostave veze,
- neiskori"3enost kapaciteta linije kada nema prenosa podataka,
- nema mrene funkcije za detekciju i korekciju gre"ke. 9vu funkciju obavljaju
krajnji ra&unariu&esnici u mrei, i
- ograni&en propusni opseg -maksimum 33,HBB kbitGs..
3.J.1 'omutacija u 6.07 mrei
U paketskoj mrei podaci se "alju u paketima razli&ite duine. 1adatak mrenog
&vora je da distribuira pakete prema odgovaraju3em prijemniku. *reni &vor &ita
adresnu labelu svakog paketa i distribuira ga prema odgovaraju3em odlaznom
linku, kao "to je prikazano na sllici 3.10.
3. ?
Slika 3.12 /aketska komutacija
)dresa u 6.07 paketu sadri logi&ki broj kanala -L5% D Logical 5#annel
%umber. kojim se podaci "alju od predajnika ka prijemniku. 'ada se zapo&inje poziv,
prvi paket -start paket. se "alje od predajnnika ka prijemniku. U svakom &voru kroz
koji prolazi po&etni paket se &uva informacija o rutiranju, tj. 9tvara se logi&ki kanal za
tu konekciju. (toga preostali paketi koji se "alju tom konekcijom sadre samo labelu
-logi&ki broj modula. koji specificira pripadnost paketa logi&koj mrei.
U mrenom &voru za paketsku komutaciju paketi se prvo sme"taju u ulazne
bafere. u se radi iz razloga da &vor iima vremena da pro&ita adresu i druge podatke
iz paketa u slu&aju velikog saobra3aja. 5entralni deo&vora &ini procesor -ili paketska
sortirka. koji pribavlja pakete iz prijemnog bafera i nakon analze adrese labele
-logi&kog broja kanala. sme"ta paket u odgovaraju3i odlazni bafer, kao "to je
prikazano na slici 3.13.
Slika 3.13 (truktura &vora za paketsku komutaciju
3. 1B
1
0
0 3
1
3
Ulazni
baferi
5entralna
upravlja&ka
i komutaciona
jedinica
-/rocesor.
Izlazni
bafer
Izlazni
bafer
Izlazni
bafer
9dlazni
linkovi
$olazni
linkovi
1a razliku od komutacije kola kod komutacije paketa ne postoji kanal posve3en
samo komunikaciji dva korisnika. /renos podataka koristi propusni opseg na za#tev,
a u sklaadu sa ukupnim propusnim opsegom. U slu&aju velikog saobra3aja paket
ostaje u odlaznom baferu sve dok se ne oslobodi propusni opseg komutatora. 9vako
pona"anje moe rezultovati u neeljenim ka"njenjima u komutacionom &voru, "to je
razlog za"to paketska mrea nije pogodna za prenos izosin#roni# informacija kao
"to su govor i video.
1a svaki paket se proverava ispravnost prenosa. Ukoliko se na osnovu kontrole
sume paketa zaklju&i da je paket pogre"no prenet vr"i se retransmisija. 6.07 mrea
poseduje funkciju provere gre"ke jer je razvijena u sedamdesetim godinama, kada ja
na prenosnim linkovima bio slab kvalitet veze.
3.J.0 'omtacija u mreama za prenos okvira -Crame 2elaF.
'ao "to je re&eno mrea za prenos okvira je razvijena na bazi paketske mree,
sa podelom propusnog opsega izmeu vi"e virtualni# veza. )li za razliku od
paketske mree koristi bolje tranzitne linkove, preteno opti&ke, "to joj omogu3uje
ve3e brzine prenosa i smanjeno ka"njenje kroz mreu. Usled kvalitetniji# linkova
koristi se jednostavniji protokol,naro&ito u smislu detekcije i korekcije gre"ke koje ne
postoje. (matra se da je komutacija u mrei za prenos okvira deset puta bra od
komutacije u paketskoj mrei. %aime, Fbog jednostavnosti, komutacija je uglavnom
realizovana #ardverski za razliku od paketske mree gde je ralizovana softverski. 1a
sada mrea za prenos okvira podrava samo permanentna virtuelna kola, a ne i
komutirana virtuelna kola. o zna&i da se veze kroz mreu uspostavljaju
posredstvom operatera, i to na trajnoj bazi, odnosno nije mogu3e dinami&ki
realizovati poziv u toku rada mree. $ana"nje brzine na kojima radi mrea za prenos
okvira su oko 0*bitGs, a predvia se rad na brzinama oko JB *bitGs. o je znatno
bre od brzine paketske mree koja radi na brzinama od HJ'bitGs do 0*bitGs.
3., vorovi a usko!ojasni IS"# $#%IS"#&
'ori"tenjem namenski# mrea uspostavljaju se veze kao na slici 3.1J.
Slika 3.1+ razli&ite veze u namenskim mreama
3. 11
elefon
2a&unar
L)%
L)%
'omutacija kola
'omutacija paketa
/renos okvira
U digitalnij mrei sa integrisanim servisima D I($% -Integrated service $igital
%et:ork. nije samo integrisani prenos podataka izmeu &vorova mree, nego je i
izmeu korisni&ke opreme i krajnjeg &vora mree. *ogu3e je ostvariti poziv sa
komutacijom kola i poziv sa komitacijom paketa preko iste korisni&ke linije. %a slici
3.17 je prikazana struktura I($% mree. Ukoliko korisnik eli da ostvari poziv sa
komutacijokm kola koristi3e se samo komutacija kola, a poziv 3e se rutirati na
telefonsku mreu -/(% D /ublic (:itc#ed elep#one %et:ork. ili na I($% mreu.
Ukoliko, pak korisnik eli poziv sa komutacijom paketa njegove informacije se
prosleuju do komutacije paketa -packet #andler.. /oziv se dalje rutira do javne
mree za komutaciju paketa -/(/$% D /ublic (:itc#ed /acket $ata %et:ork..
Slika 3.1, I($% prenos informacija
U slu&aju "irokopojasnog I($% -,!I($% D ,oadband I($%. mogu3e je potpuna
integracija izmeu kraEjnji# korisnikana nivou 3elije, "to je prikazano na slici 3.1H.
Slika 3.1- /una integracija u ,!I($%
3.- vorovi a komutaciju 5elija
/ostoje dve te#nike komutacije 3elija 4 )* -)sFnc#ronous ransfer *ode. i
$+$, -$istributed +ueue $ual ,us.. $+$, se uglavnom koristi u )merici i bi3e
potpuno zamenjen sa )*.
3.H.1 5entralizovana komutacija ! )*
3. 10
/(%
/(/$%
I($%
/aketski reim
'omutacija kola
elefon
2a&unar
8ovor
8ovor
/odaci /odaci
Kideo Kideo
erminal
erminal
Melije Melije
)* jete#nika koja podava"irokopojasni I($% -,!I($%., jer je fleksibilna i
pogodna za "irokopojasnu komutaciju. )* komutuje dobre strane komutacije kola i
komutacije paketa i dozvoljava prenos svi# vrsta servisa -govor, podaci, video. u
zajedni&kom, digitalnom formatu. Ujedno )* je dobar za ki&mu lokalni# ra&unarski#
mrea -L)%., =za povezivanje L)% instalacije u privatnu ra&unarsku mreu, za
kori"3enje u virtualnim privatnim mreama i za masovna prespajanja u ,!I($%
transportnim mreama. akoe )* podrava i video na za#tev za rezidencijalne
korisnike, koa i pristup internetu.
2azli&ite primene )* &vorova uslovljavaju i razli&itu ar#itekturu kod razli&iti#
proizvoa&a. Ipak, osnovni princip je isti 4 informacija o komutaciji se nalazi u
zaglavlju ulazne 3elije, a na osnovu nje se odreuje izlazna 3elija. )* 3elija se
sastoji iz 73 bajta, od koji# pet &ini zaglavlje, a J< korisni&ka informacija.
9snovne funkcija )* komutataora
U )* komutatoru )* 3elija se prenose iz ulazlogi&kog linka u jedan ili vi"e
odlazni# linkova. Logi&ki kanal se identifikuje sa 4
- brojem fizi&kog linka,
- identifikacijom kanala 4 Identifikator virtuelne putanje K/I - Kirtual /at#
Identifier. i identifikatora virtuelnog kanala K5I - Kirtual 5#annel Identifier., na
fizi&kom linku.
'omutacija u )* komutatoru se obavlja kori"tenjem dve funkcije.
/rva funkcija se moe porediti sa komutacijom vremenski# odbiraka kod
komutacije kola. 9va funkcija prenosi vremenski odbirak iz ulaznog vremenskog
kanala u odlazni vremenski kanal. U )* mrei prenosi se informacija iz ulaznog
logi&kog kanala u izlazni logi&ki kanal, "to zna&i da vremenskom kanalu iz
komutacije kola odgovara logi&ki kanal iz )* komutacije. %a slici 3.1= broj logi&kog
kanala je indetifikovan u zaglavlju )* 3elije.
Slika 3.1. /rincip )* komutacije
$ruga funkcija se moe uporediti sa prostornom komutacijom kod komutacije
kola. 9vo je prikazano na slici 3.1= gde je ilustrovano prebacivanje podataka izmeu
razli&iti# fizi&ko# linkova. /odaci sa ulaznog linka B se komutiraju na izlazni link n.
(truktura )* komutatora
(lika 3.1< ilustruje strukturu )* komutatora.
3. 13
/odaci ) 1<
/odaci , 1J
/odaci ) 0
)*
B
n
n
B
/odaci , =
Slika 3.10 (truktura )* komutatora
Aedna uloga ulaznog stepena je da pri#vati 3elije iz dolazni# linkova , naj&e"3e ($;
- (Fncronous $igital ;ierarc#F. linkova, &ita adresno polje iz ulazne )* 3elije i
upi"e novu adresu koja 3e se koristiti na odlaznom linku. 2azlog promene adrese je
"to ona ima samo lokalni zna&aj, odnosno ona se odnosi samo na interfejsdva &vora
u )* mrei. Ulogu komutacionog stepena je da fizi&ki rutira )* 3eliju ka odlaznom
linku. Izlazni stepen obezbeuje interfejs sa baferovanjem )* 3elije ka odlaznom
linku. U slu&aju da se koriste opti&ki linkovi, "to je naj&e"3i slu&aj, izlazni stepen
takoe obavljakonverziju elektri&nog signala u opti&ki format.
3.. Softver
U telefonskim centralama i &vorovima mrea -komutacija kola, komutacija
paketa, prenos okvira i )*. ve3ina funkcija je implementirana softverski. %eke
gunkice su realiziovane u kombinaciji softvera i #ardvera, druge su potpuno
softverske -recimo analiza primljeni# cifara pozvanog korisnika..
'ompletan softver centrale je ogroman D preko milion naredbi vi"eg
programskog jezika. 9vako kompleksan softver za#teva modularizaciju i paljivu
koordinaciju izmeu softverski# modula. to je vi"e servisa telekomunikacione
mree to je kompleksniji softver. *obilna telefonija, I($% -uskopojasni i
"irokopojasni. i inteligentne mree su primer mrea sa sloenom strukturom
softvera.
$o sada je razvoj brzine rada procesora pratio razvoj razni# servisa mree. /o
ovom trendu kapacitet procesora je povecan za dvesto puta u periodu 1?<B D 0BBB
godine. Uobi&ajeno je da softver podeljen u funkcionalne blokove koji realizuju
pojedine funkcije sistema. Aedan blok nadzire poziv, drugi blok analizira broj
pozvanog korisnika, a tr3i blok upravlja komutacijom. (oftver u &voru sa
centralizovanim #ijerar#iskim konturom je podeljen na regionalni i centralni softver.
3. 1J
'omutacioni
stepen
Izlazni
stepen
Izlazni
stepen
9dlazni
linkovi
$olazni
linkovi
Izlazni
stepen
Ulazni
stepen
Ulazni
stepen
Ulazni
stepen
Centralni 4 softver se koristi za kompleksne funkcije sistema, dok se regionalni
softver koristi za rutinske i ponavljaju3e funkcije sistema, kao "to sje na primer
nadziranje korisni&ke linije. (lika 3.1? prikazije podelu softvera na centralni i
regionalni deo.
Slika 3.11 /odela posla izmeu centralnog i regionalni# procesora
Uloga regionalni# procesora je da 4
- nadgleda grupno komutaciono polje,
- nadgleda korisni&ke linije,
- upisuje podatke u kontrolnu memoriju,
- odreuje #ardverske testne ta&ke.
Uloga centralnog procesora je da 4
- analizira gre"ke,
- analizira birani broj pozvanog korisnika,
- analiza tarife,
- analiza signalni# podataka.
3.=.1 2azvoj softvera
(oftver za telefonske centrale se uglavnom pi"e u nekim od vi"i# programski#
jezicka, kao "to /L>6 -/rogramming Language for >@c#anges., 5;ILL -55I
;ig#!Level Language. ili ($L -(pecification and $escription Language..
Instrukcije izvornog jezika su relativno razumljive, "to obezbeuje jednostavniju
modu&aciju ili dodavanje novog koda. /rednost vi"eg programskog jezika je "to
progrmaer ne mora da zna detalje procesora i "to se softver moe izvr"avati na
razli&itim procesorima.
%akon "to je napisan kompletni izvorni kod se prevodi u objektni rad, koji je
finalni i koga izv"ava procesor, "to je prikazano na slici 3.0B.
3. 17
'omutaciona
oprema
5/
2/
2/ 2/
5/ D 5entralni procesor
2/ D 2egionalni procesor
Slika 3.24 2azvoj softvera
%eke aplikacije su programirane u asemblerskom jeziku, koji je blii
procesoru na kome se program izvr"ava, "to zna&i da se instrukcije direktno
prevode na objektni kod, a preslikavanje koje se ostvaruje je jednozna&no.
/rogrameri koji rade u asembleru moraju biti upoznati sa detaljima rada
procesrora. /rogramski listing je razumljiv samo treniranim programerima, jer se
sastoji od skra3enica i brojeva. /rednost asemblerskog rada je brzina
izizvr"avanja i on se koristi kada je vreme izvr"avanja programa kriti&no.
)sembliranje je proces koji se koristi za prevoenje asemblerskog koda u
objektni kod.
(oftver predstavlja =B D <BN razvojni# tro"kova komutacioni# sistema.
Keli&ina softvera u komutacionom sistemu raste sa brojem servisa koji se dodaju
sistemu. /rimer je >riksonova )6> centrala. 1?==. ona se sastojala od 17B
blokova u centralnom procesorkom delu sa oko 3BB,BBB 1H!bitni# re&i programa.
/etnaest godina kasnije -1??0.. u istom centralnom procesoru je bilo 3,H miliona
1H!bitni# re&i programa, "to zna&i da je kompleksnost programa vi"e nego
udesetostru&ena.
/roces razvoja softvera podrazumeva 4
- razumevanje problema koji se re"ava, tj. novi# servisa,
- analizu i definiciju funkcionalnosti koja se implementira,
- izrada, odnosno kodiranje softvera,
- implementacija, i
- testiranje novi# mogu3nosti softvera.
3. 1H
'ompilacija
)sembliranje
/renos u programsku
memoriju
9bjektni kod
BB1BB111B1
1BB1BB1BB1
/rogramska memorija
2azvoj softvera u
asemblerskom jeziku
2azvoj softvera u vi"em
programskom jeziku
3.0 6ijerarhija u mrei
U po&etnim danima telefonije postojale su samo lokalne centrale, koje su
povezivale korisnike iz istog mesta.
Kremenom se pojavila potreba za komunikacijom van mesta pa je do"lo do
povezivanja lokalni# centrala iz razli&iti# mesta. *eutim, "to je vi"e lokalni#
centrala bilo povezano to je struktura mree postajala komplikovanija, "to se vidi
na slici 3.01.
Slika 3.21 *e"ovita struktura telefonske mree
2e"enje problema kompleksnosti telefonske mree je uvoenje #ijerar#ije u
mreu. Uvode se novi &vorovi koji samo povezuju &vorove: na nioj
#ijerar#ijskoj ravni. 2ezultat ovoga je da lokalne centrale ne moraju biti
povezane svaka sa svakom. *rena struktura se bazira ne samo na me"ovitoj
vezi nego i na zvezdastim vezama.
*rena #ijerar#ija prema IU!
IU! defini"e "est nivoa #ijerar#ije u mrei, kao "to je prkazano na slici
3.00. %o, meutim mrena #ijerar#ija u praksi moe biti druga&ije realizovana.
3. 1=
Slika 3.22 *rena #ijerar#ija prema IU!
Izmeu lokalne centrale i internacionalnog nivoa nalazi se nekoliko nivoa
tranzitni# centrala &iji je jedini zadatak distribucija saobra3aja izmeu razli&iti#
oblasti.
(tvarna mrena #ijerar#ija
U dana"njim, savremenim, telefonskim mreama obi&no postoje &etri nivoa
#ijerar#ije. o su 4
- internacionalna centrala,
- nacionalna tranzitna centrala,
- regionalna tranzitna centrala, i
- lokalna centrala
'ao "to je ranije re&eno lokalne centrale su direktno povezane sa korisnicima,
dok regionalne tranzitne centrale tranzituju saobra3aj prema vi"im #ijerar#iskim
nivoima i izmeu lokalni# centrala. %acionalne tranzitne centrale imaju sli&an
zadatak kao i regionalne tranzitne centrale. /onekad se u lokalnoj mrei koriste
tandem centrale. andem centrale povezuju lokalne centrale sa izuzetno jakim
mesobnim saobra3ajem, kao "to je prikazano na slici 3.03.
3. 1<
I5
O5
5
L>
/5
(5
Internacionalni centar
'vartenarni centar
ercijalni centar
(ekundarni centar
/rimarni centar
Lokalna centrala -Lokal >@c#ange.
Slika 3.23 *rena #ijerar#ija u praksi
1adatak tandem centrala je da tranzitiraju saobra3aj izmeu lokalni#
tranzitni# centrala sa velikim meusobnim saobra3ajem, "to je slu&aj u urbanim
sredinama. /o ovome su tandem centrale sli&ne regionalnim tranzitnim
centralama, ali one ne tranzitiraju saobra3aj ka vi"im #ijrar#ijskim nivoima.
3. 1?
Internacionalni
tranzitni nivo
%acionalni
tranzitni nivo
2egionalni
tranzitni nivo
andem nivo
Lokalne centrale