IZVORI KRIVINOG PRAVA

1. POJAM, ZNAAJ I VRSTE IZVORA KRIVINOG

PRAVA
IZVORI PRAVA SE MOGU DVOJAKO SHVATITI, TJ. U
NJHOVOM MATERIJALNOM I FORMALNOM SMISLU.
MATERIJALNI IZVORI PRAVA SU USTVARI SAMI DRUTVENI
ODNOSI KOJI POSTOJE U ODREENOJ DRUTVENOJ
ZAJEDNICI I KOJI UGLAVNOM ODREUJU I PRAVNI
POREDAK TE ZAJEDNCE.
FORMALNI IZVORI PRAVA SU ONI IZRAAJNI OBLICI U
KOJIMA SU SADRANE PRAVNE NORME ODREENE GRANE
PRAVA I PREKO KOJIH OBLIKA SE TE PRAVNE NORME
SPOZNAJU.
KADA SE GOVORI O IZVORIMA NEKE GRANE PRAVA PA
TAKO I KRIVINOG PRAVA, ONDA SE UGLAVNOM NE MISLI
NA MATERIJALNE , VE NA FORMALNE IZVORE. U TOM
SMISLU MOE SE POSTAVITI PITANJE KOJI SU TO
FORMALNI IZVORI NAEG VAEEG ILI POZITIVNOG
KRIVINOG PRAVA.

2. ZAKON KAO IZVOR KRIVINOG PRAVA
SVI IZVORI KRIVINOG PRAVA MOGU SE DELITI
PREMA RAZLIITIM KRITERIJUMIMA.
PREMA JEDNIM KRITERIJUMU ONI SE DELE NA
NACIONALNE I MEUNARODNE, A PREMA DRUGOM
NA NEPOSREDNE I POSREDNE, A PREMA TREEM NA
GLAVNE I OSNOVNE.
U KRIVINOM PRAVU NA PRVOM MESTU SE
POJAVLJUJE ZAKON KAO IZVOR, JER JE KRIVINO
PRAVO ZAKONSKO PRAVO.
TO NAELO JASNO JE NAGLAENO U ODREDBANA
L.3. KZ BIH PREMA KOJIMA SE KRIVINA DELA I
KRIVINOPRAVNE SANKCIJE PROPISUJU SAMO
ZAKONOM A OSIM TOGA IZRIITO JE NAVEDENO DA
NIKOME NEMOE BITI IZREENA KAZNA ILI DRUGA
KRIVINOPRAVNA SANKCIJA ZA DELO KOJE PRIJE
NEGO TO JE UINJENO NIJE BILO ZAKONOM ILI
MEUNARODNIM PRAVOM PROPISANO KAO
KRIVINO DELO.
ZAKONSKE IZVORE KRIVINOG ZAKONA U BOSNI
I HERCEGOVINI INE ETIRI ZAKONA, I TO:
KRIVINI ZAKON BOSNE I HERCEGOVINE,
KRIVINI ZAKON FEDERACIJE BOSNE I
HERCEGOVINE, KRIVINI ZAKON REPUBLIKE
SRPSKE I KRIVINI ZAKON BRKO DISTRIKTA
BOSNE I HERCEGOVINE.
3. USTAV KAO IZVOR KRIVINOG PRAVA
POLAZEI OD IZUZETNOG ZNAAJA KOJI IMA
KRIVINO PRAVO KADA SE RADI O SLOBODAMA I
PRAVIMA GRAANA USTAVI MNOGIH SAVRMENIH
DRAVA, KAO PRAVNI AKTI NAJVIEG RANGA, SADRE
POJEDINE ODREDBE KOJE IMAJU KARAKTER
KRIVINO PRAVNIH ODREDBI. SASTAVLJANJEM
USTAVA TE KRIVINO PRAVNE ODREDBE SU
UZDIGNUTE U RANG USTAVNIH ODREDBI.
OD USTAVNIH ODREDBI KOJE SU U NEPOSREDNOJ
VEZI S KRIVINIM PRAVOM TREBA PRE SVEGA ISTAI
ONE KOJE SE ODNOSE NA NAELO LEGALITETA U
ODREIVANJU KRIVINIH DELA I KRIVINIH
SANKCIJA, ZATIM ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA
POTOVANJE LJUDSKE LINOSTI I LJUDSKIG
DOSTOJANSTVA ZA VREME IZVRENJA KAZNE , ZATIM
ONE ZA BLAEG KRIVINOG ZAKONA , AMNESTIJE
ODNOSNO POMILOVANJA ITD.
4. MEUNARODNI UGOVORI KAO IZVOR
KRIVINOG PRAVA
MEUNARODNI UGOVORI (KONVENCIJE) MOGU
DA BUDU IZVOR KRIVINOG PRAVA KADA
REGULIU PROBLEMATIKU IZ OBLASTI
MATERIJALNOG KRIVINOG PRAVA .
TAKVI MEUNARODNI INSTRUMENTI MOGU DA
SE POJAVE KAO POSREDAN I KAO NEPOSREDAN
IZVOR KRIVINOG PRAVA.
PREMA TOME I U TAKVIM SLUAJEVIMA IZVOR
KRIVINOG PRAVA JE ZAKON, S TIM DA KRIVINO
PRAVNU MATERIJU REGULIE NA ODREEN
NAIN, PRI EMU DRAVA DUNA DA TU
OBAVEZU REALIZUJE.
KONVENCIJA O SPREAVANJU I KANJAVANJU
GENOCIDA IZ 1948., ENEVSKE KONVENCIJE O
HUMANIZACIJI RATA IZ 1949. KOJE SADRE
INKRIMINACIJE RATNIH ZLOINA, DVA
DOPUNSKA PROTOKOLA UZ TE KONVENCIJE IZ
1977., KAO I KONVENCIJE KOJE SE ODNOSE NA
TRGOVUNU BELIM ROBLJEM, NA PROMET
NEMORALNIH PUBLIKACIJA, NA PROIZVODNJU I
PROMET OPOJNIH DROGA, NA ZABRANU
TORTURE, NA OTMICU AVIONA ILI NA
UGROAVANJE VAZDUNOG PROMETA.
RATIFIKOVANI MEUNARODNI UGOVORI SO PO
PRAVNOJ SNAZI IZNAD ZAKONA.
5. PODZAKONSKI NORMATIVNI AKTI KAO IZVOR
KRIVINOG PRAVA
PRIHVATANJEM NAELA ZAKONITOSTI PREMA
KOJEM SE ZAHTEVA DA SE KRIVINA DELA
UTVRUJU SAMO ZAKONOM, ISKLJUENA JE
MOGUNOST DA PODZAKONSKI NORMATIVNI
AKTI BUDU NEPOSREDNI IZVOR KRIVINOG
PRAVA.
JEDINI IZUZETAK OD TOGA PREDSTAVLJAJU
UREDBE SA ZAKONSKOM SNAGOM KOJE DONOSI
IZVRNI ORGAN, NAJEE PREDSEDNIK DRAVE.
6. OBIAJNO PRAVO
OBIAJNO PRAVO JE U STARO DOBA PREDSTAVLJALO
NAJVANIJI IZVOR PRAVA.
OBIAJNO PRAVO JE BILO IZVOR KRIVINOG PRAVA.
MEUTIM DANAS KADA JE NAELO LEGALITETA POSTALA
TEKOVINA NAJVEEG BROJA KRIVINIH
ZAKONODAVSTAVA SAVREMENOG SVETA , OBIAJNO
PRAVO VIE NEMOE DA BUDE NEPOSREDNI IZVOR
KRIVINOG PRAVA.
MEUTIM IAKO SE OBIAJNO PRAVO NEMOE PRIHVATITI
KAO IZVOR KRIVINOG PRAVA, NEMOE SE
ISTOVREMENO NEGIRATI I SVAKI ZNAAJ KOJI OBIAJNO
PRAVO MOE IMATI ZA KRIVINO PRAVO OBIAJNO
PRAVO MOE SE POJAVITI KAO IZVOR KRIVINOG PRAVA
SAMO ONDA AKO JE KAO TAKVO NEPOSREDNO ILI
POSREDNO PRIHVAENO U KRIVINOM ZAKONU.
KAO PRIMER SE MOE NAVESTI KRIVINO DELO POVREDE
ZAKONA ILI OBIAJA RATA (L. 179. KZ BIH).
7. SUDSKA PRAKSA
SUDSKA PRAKSA VIIH SUDOVA IMALA JE VELIKU
ULOGU KAO IZVOR U FORMIRANJU
ANGLOSAKSONSKOG PRAVA PUTEM SUDSKIH
PRESEDANA. MEUTIM U EVROPSKOM PISANOM
PRAVU SUDSKA PRAKSA , NAELNO GLEDANO, NEMA
ZNAAJ IZVORA UOPTE , PA SAMIM TIM NI
KRIVINIG PRAVA.
KOD NAS A I U OSTALIM ZEMLJAMA EVROPSKE
KONTINENTALNE PRAVNE TRADICIJE SUDSKA PRAKSA
NE PREDSTAVLJA IZVOR KRIVINOG PRAVA.
KRIVINA DELA I KRIVINE SANKCIJE MOGU SE
PROPISATI SAMO ZAKONOM, A SUDOVI SUDE SAMO
PO ZAKONU.
IAKO FORMALNO GLEDANO SUDSKA PRAKSA KOD
NAS NE PREDSTAVLJA IZVOR KRIVINOG PRAVA,
TO NEZNAI DA ONA NEMA IZUZETAN ZNAAJ
ZA KRIVINO PRAVO I ZA PRIMJENU KRIVINOG
ZAKONA.
TAJ ZNAAJ SE OGLEDA U TOME TO SUDSKA
PRAKSA U IZVESNOJ MERI IMA KREATIVNU
ULOGU , JER UBLAAVA PROTIVRENOST DO
KOJE NEMINOVNO DOLAZI IZMEU STATIKE
ZAKONSKOG TEKSTA I DINAMIKE IVOTA.
8. NAUKA KRIVINOG PRAVA
NAUKA KRIVINOG PRAVA TAKOE NIJE
NEPOSREDAN IZVOR KRIVINOG PRAVA. TO
ZNAI DA SE KRIVINOPRAVNOM NAUKOM NE
MOGU KONSTRUISATI NOVA KRIVINA DELA,
KAO TO SE NEMOGU NI UKIDATI VE
POSTOJEA KRIVINA DELA.ISTO TAKO NAIKOM
KRIVINOG PRAVA NE MOGU SE MENJATI NI
DRUGE KRIVINO PRAVNE ODREDBE KOJE SU
PREDVIENE U ZAKONU. MEUTIM NE MOE SE
OSPORITI DA NAUKA KRIVINOG PRAVA IMA
ODREENOG UTICAJA NA STVARANJE I NA
PRIMENU PRAVA.
FUNKCIJE KRIVINOG ZAKONA
1. POJAM I VRSTE FUNKCIJA KRIVINOG ZAKONA
POD FUNKCIJAMA KRIVINOG ZAKONA
PODRAZUMEVAJU SE ONI DRUTVENI ZADACI
KOJE SVAKI KRIVINI ZAKON, KAO SREDSTVO ZA
POSTIZANJE ODREENE SVRHE ILI ODREENOG
CILJA NA ODREENOM PROSTORU I U
ODREENO VREME, KONTINUIRANO OSTVARUJE
SVOJIM PRIMEROM NA TOM ODREENOM
PROSTORU ZA VREME U KOJEM JE NA SNAZI.
IAKO TAKVIH FUNKCIJA MOE BITI VIE ,
UGLAVNOM SE, S JEDNE STRANE , GOVORI O
ZATITNOJ ILI PROTEKTIVNOJ, A S DRUGE
STRANE, O GARANTIVNOJ FUNKCIJI KRIVINOG
ZAKONA.
2. ZATITNA ILI PROTEKTIVNA FUNKCIJA
KRIVINOG ZAKONA
ZATITNA FUNKCIJA KRIVINOG ZAKONA
SASTOJI SE U TOME DA KRIVINI ZAKON
KONTINUIRANO DELUJE KAO JEDNO OD
SREDSTAVA BORBE PROTIV KRIMINALITETA IME
ZATIUJE ONE OSNOVNE INDIVIDUALNE I
OPTE DRUTVENE VREDNOSTI KOJE SE
VRENJEM KRIVINIH DELA POVREUJU ILI
UGROAVAJU.
3. GARANTIVNA FUNKCIJA KRIVINOG ZAKONA
GARANTIVNA FUNKCIJA KRIVINOG ZAKONA
SASTOJI SE , S JEDNE STRANE , U TOME DA SE
GRAANIMA GARANTUJE DA MOGU BITI SUENI
I KANJENI SAMO ZA DELO KOJE JE KAO
KRIVINO DELO PREDVIENO ZAKONOM, I TO
PRE NEGO TO JE UINJENO. S DRUGE STRANE ,
TA FUNKCIJA KRIVINOG ZAKONA ZNAI DA SE
GRAANIMA GARANTUJE DA U SLUAJU
IZVRENJA KRIVINOG DELA MOGU BITI
KANJENI SAMO ONOM KAZNOM KOJA JE U
ZAKONU PROPISANA ZA TO KONKRETNO
UINJENO KRIVINO DELO.
KRIVINA DELA I KRIVINE SANKCIJE MORAJU
BITI PROPISANE ZAKONOM.
SISTEM KRIVINIH ZAKONA
1. KRIVINI ZAKON, KRIVINI ZAKONIK I
KRIVINO ZAKONODAVSTVO
POD POJMOM KRIVINI ZAKON U NAJIREM SMISLU
REI PODRAZUMEVA SE ZAKONSKA NORMA KOJOM
JE REGULISANO NEKO PITANJE OPTEG ILI POSEBNOG
DELA KOJE SPADA U OBLAST MATERIJALNOG
KRIVINOG PRAVA.
POD POJMOM KRIVINI ZAKONIK REDOVNO SE
PODRAZUMEVA TAKO VAAN KRIVINI ZAKON U
KOJEM SU KAO SISTEMATSKI UREENOJ CELINI
OBUHVAENE KRIVINOPRAVNE ODREDBE KOJE
INE CELOVITU I GLAVNU MATERIJUMATERIJALNOG
KRIVINOG PRAVA ODREENE DRAVE.
POD POJMOM KRIVINO ZAKONODAVSTVO
NEKE ZEMLJE PODRAZUMEVA SE UKUPNOST
SVIH KRIVINOPRAVNIH ODREDBI KOJE VAE U
TOJ ZEMLJI, TJ. UKUPNOST SVIH ZAKONA KOJI
REGULIU KRIVINOPRAVNU MATERIJU,
NEZAVISNO OD TOGA DALI SPADAJU U OPTI ILI
POSEBNI DEO KRIVINOG ZAKONODAVSTVA.
2. ZNAAJ SISTEMA KRIVINIH ZAKONA

3. OPTI I POSEBNI DEO KRIVINOG ZAKONA
KLASINA SISTEMATIKA KRIVINIH ZAKONA ILI
KRIVINIH KODEKSA JE PODELA NA DVA GLAVNA DELA,
TJ. OPTI I POSEBNI DEO. TAKVA SISTEMATIKA KORISTI SE
JO OD FRANCUSKOG REVOLUCIONARNOG KRIVINOG
ZAKONIKA IZ 1791. GODINE
OPTI DEO KRIVINOG ZAKONA ILI KRIVINOG
ZAKONIKA PREDSTAVLJA SISTEM MATERIJALNIH
KRIVINOPRAVNIH PROPISA KOJIMA SE ODREUJU
NAELA KRIVINOG PRAVA, ODREUJU I RAZRAUJU
OSNOVNI POJMOVI I INSTITUTI KRIVINOG PRAVA,
UREUJE I RAZRAUJE SISTEM KRIVINIH SANKCIJA.
PSEBNI DEO KRIVINOG ZAKONA ILI ZAKONIKA
PREDSTAVLJA SISTEM MATERIJALNIH KRIVINOPRAVNIH
PROPISA KOJIMA SE ODREUJU POJEDINA PONAANJA
KAO KRIVINA DELA I KAZNE KOJE SE PRIMENJUJU PREMA
UINITELJIMA TIH DELA.
4. OPTI I POSEBNI DEO KRIVINIH ZAKONA U
BOSNI I HERCEGOVINI
U BOSNI I HERCEGOVINI OBLASTI MATERIJALNOG
KRIVINOG PRAVA SU PODELJENA IZMEU DRAVE,
ENTITETA I DISTRIKTA.
POETKOM 2003. GODINE DONESEN, ODNOSNO
TANIJE I PRECIZNIJE REENO , ODLUKOM VISOKOG
PREDSTAVNIKA NAMETNUT, KRIVINI ZAKON BOSNE
I HERCEGOVINE.
NAKON STUPANJA NA SNAGU KZ BIH U NAREDNIH
NEKOLIKO MESECI DONESENI SU ENTITETSKI
KRIVINI ZAKONI, TJ. KRIVINI ZAKON BOSNE I
HERCEGOVINE I KRIVINI ZAKON REPUBLIKE SRPSKE,
NKAO I DISTRIKTNI KRIVINI ZAKON.
SVAKI OD ETIRI NAVEDENA KRIVINA ZAKONA IMA
SVOJ OPTI I POSEBNI DEO KAO DVE OSNOVNE
JEDINICE SVOG SISTEMA.

U TOM SMISLU MOEMO UOITI DA NEMA
VEIH I BITNIJIH RAZLIKA IZMEU ENTITETSKIH
I DISTRIKTNOG ZAKONA I KZ BIH. MEUTIM
KADA SE RADI O POSEBNOM DELU TIH ZAKONA
TADA SE MOGU UOITI I VEE RAZLIKE I TO
KAKO IZMEU ENTITETSKIH ZAKONA , A
POSEBNO IZMEU NJIH I KZ BIH. TO JE MEUTIM
I SASVIM RAZUMLJIVO KADA SE IMAJU U VIDU
RAZLIKE KOJE POSTOJE NA PLANU
ZAKONODAVNE NADLENOSTI IZMEU
DRAVNOG ZAKONODAVCA I ENTITETSKIH
ODNOSNO DISTRIKTNOG ZAKONODAVCA.
5. SISTEMI KRIVINOG ZAKONA BOSNE I
HERCEGOVINE
PROPISI OPTEG DELA KRIVINOG ZAKONA
BOSNE I HERCEGOVINE SISTEMATIZOVANI SU U
ETRNAEST GLAVA, I TO:
I. ZNAENJE IZRAZA U OVOM ZAKONU
II. OSNOVNE ODREDBE
III. PRIMENA KRIVINOG ZAKONA BOSNE I
HERCEGOVINE
IV. ZASTARELOST
V. KRIVINO DELO
VI. KRIVINA ODGOVORNOST
VII. KAZNA
VIII.USLOVNA OSUDA
IX. MERE SIGURNOSTI
X. PRAVILA O ODGOJNIM PREPORUKAMA, O
ODGOJNIM MERAMA I O KANJAVANJU
MALOLETNIKA
XI. OPTE ODREDBE O IZVRENJU KRIVINIH
SANKCIJA
XII. ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI STEENE
KRIVINIM DELON I PRAVNE POSLEDICE
OSUDE
XIII.REHABILITACIJA, AMNESTIJA, POMILOVANJE I
BRISANJE OSUDE
XIV.ODGOVORNOST PRAVNIH OSOBA ZA KRIVINA
DELA
PROPISI POSEBNOG DELA KRIVINOG ZAKONA BISNE
I HERCEGOVINE SISTEMATIZOVANI SU U DESET
GLAVA I TO:
XV. KRIVINA DELA PROTIV SLOBODE I PRAVA OVEKA
I GRAANINA
XVI.KRIVINA DELA PROTIV INTEGRITETA BOSNE I
HERCEGOVINE
XVII.KRIVINA DELA PROTIV OVENOSTI I
VREDNOSTI ZASTIENIH MEUNARODNIM
PRAVOM
XVIII.KRIVINA DELA PROTIV PRIVREDE I JEDINSTVA
TRITA TE KRIVINA DELA IZ OBLASTI CARINE
XIX.KRIVINA DELA KORUPCIJE I KRIVINA DELA
PROTIV SLUBENE I DRUGE ODGOVORNA
DUNOSTI

XX. KRIVINA DELA PROTIV PRAVOSUA
XXI.KRIVINA DELA POVREDE AUTORSKIH PRAVA
XXIA. KRIVINA DELA PROTIV ORUANIH SNAGA
BOSNE I HERCEGOVINE
XXII.DOGOVOR, PRIPREMANJE, UDRUIVANJE I
ORGANIZOVANI KRIMINAL
XXIII.PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
6. SISTEMI KRIVINOG ZAKONA BOSNE I
HERCEGOVINE
PROPISI OPTEG DELA KRIVINOG ZAKONA
FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE
SISTEMATIZOVANI SU, KAO I U KZ BIH U
ETRNAEST GLAVA.
PROPISI POSEBNOG DELA KRIVINOG ZAKONA
FEDERACIJE BIH SISTEMATIZOVANI SU U
DVANAEST GLAVA.
STRUKTURA KRIVINIH ZAKONA
1. RAZLIKA IZMEU ODREDBI OPTEG I
POSEBNOG DELA KRIVINOG ZAKONA
OSNOVNA SISTEMSKA PODELA ODREDBI KRIVINOG
ZAKONA KAO SISTEMSKOG PRAVNOG AKTA KOJIM SE
UREUJE JEDAN DEO KRIVINOPRAVNE MATERIJE ILI
KRIVINOG ZAKONIKA AKO SE RADI O KODIFIKACIJI
PREDSTAVLJA DEOBA NA OPTI I POSEBNI DEO.
PROPISI OPTEG DELA KRIVINOG ZAKONA ILI
KRIVINOG ZAKONIKA REDOVNO SU U TIM
KRIVINOPRAVNIM AKTIMA SMETENI U NJIHOV PRVI
DEO.
PROPISI OPTEG KARAKTERA MEUSOBNO SE ZNATNO
RAZLIKUJU OD PROPISA POSEBNOG DELA KRIVINOG
ZAKONA ILI KRIVINOG ZAKONIKA KOJIM SU ODREENA
POJEDINA KRIVINA DELA I KAZNE ZA UINITELJE TIH
DELA. TA RAZLIKA IZMEU OPTEG I POSEBNOG DELA
KRIVINOG ZAKONA OGLEDA SE U NJIHOVOJ SADRINI ,
STRUKTURI I MEUSOBNOM ODNOSU.
PREMA SADRINI TA RAZLIKA SE OGLEDA U
TOME TO SU PROPISI OPTEG DELA ZAKONA
OPTEG ILI GENERALNOG KARAKTERA, BILO
DEKLARATIVNOG ILI KONSTITUTIVNOG , DOK SU
PROPISI POSEBNOG DELA POSEBNOG ILI
SPECIJALNOG KARAKTARE.
PREMA STRUKTURI RAZLIKA IZMEU ODREDBI
OPTEG I POSEBNOG DELA OGLEDA SE U TOME
TO ODREDBE OPTEG DELA SADRE SAMO
DISPOZICIJU, DOK ODREDBE POSEBNOG DELA
PORED DISPOZICIJE SADRE I SANKCIJE.