И вса србска идолу служаше Дагону, от суду и Дагони и Даки именујут се; от сера жеСрбље" податак је који чудно звучи, неуобичајено. У нашој историјској науци није о њему ништапоуздано утврђено, а готово да није ништа ни писано. Тек недавно је на горњи податак наших родослова скренуо пажњу Хајнрих Кунстман, а то исто је, независно од Кунстмана, и готово уисто време, учинио и писац ових редова, па се може рећи да је проучавање горње вести на самомпочетку.
1
Да је наведена родословна белешка занимљива јасно је већ на први поглед. Не знамопример да се у једној вести, релативно краткој, налазе овако набројани подаци.' Док у историјскојнауци истраживачи још увек настоје да проникну у порекло Срба и у значење њиховог имена, унаведеној вести непознати састављач обавештава нас да Срби воде порекло од Сера, да су сви унеко прадавно време служили идолу Дагону, и да се, по том истом Дагону, називају и Даки(Дачани). Пада одмах у очи да се уз историјски утврђене народе, Даке (Дачане) и Србе, јавља ипрастаро божанство Дагон и сасвим непознати, тобожњи, родоначелник Срба-Сер. Ако бисмопокушали да горње податке сагледамо у неком временском оквиру, ако искључимо Сера каоисторијски сасвим непознатог, могли бисмо рећи да од идола Дагона, кога као божанство наукапознаје и објашњава, до прве појаве Срба и Дачана, постоји временски распон од, можда, вишехиљада година. Упадљиво је и то да се Срби помињу као о6ожаваоци једног прастарг семитскогбожанства, дакле блискоисточног. А, како има неких знакова, макар и крајње нејасних, да и заСером треба трагати негде на истоку, то је, чини се, логично да закључимо да бисмо можда и некеСрбе морали тражити тамо где се наслућује њихов неизвесни, наводни, родоначелник Сер и где јебило широко распрострањено обожавање идола Дагона. Тахав закључак, ма колико донет изневоље, коси се са свим што је у вишевековној историјској литератури закључивано о пореклуСрба, о њиховим кретањима и доласку на Балканско полуострво.
1 Један краћи осврт на горњу родословну белешку штампан је недавно под насловом: Р. Новаковић, On thehitherto unused source of information on the origin of the Serbs. Balcanica Posnaniensia. Acta et studia, IV, Poznan1989.
Прапостојбина Срба најчешће је тражена у Европи, углавном на простору од пограничногпојаса између Азије и Европе на истоку до реке Лабе на западу. Ретко се ко усуђивао да запореклом Срба трага и преко Кавказа, према Персији и Индији. Мада није нађен никакавнеоспорни доказ о европској прапостојбини Срба, ипак се такво решење прихвата каонајвероватније. Срби су тако укључени у општу масу Словена о чијем се настанку, такође, не знаништа поуздано. Ипак, кад је требало објаснити како су настале три велике групације Словена уЕвропи, источна, западна и јужна, на изглед најбоље решење нађено је у постојању једнепрвобитне заједничке постојбине Словена у Европи. Из ње су се Словени, незнано ни када низашто, раселили у три правца, те су тако настали Источни, Западни и Јужни Словени. Данеизвесност буде још већа, Срби су се после наведене сеобе нашли и међу Западним и међуЈужним Словенима. То је, између осталог, изазвало и дуге и сложене спорове око сродности и разлика ове две истоимене групе Срба. Спорове и око питања да ли су западни Срби насталисеобом јужних Срба на север и запад или су јужни Срби настали досељавањем северних изападних Срба на југ, на Балканско полуострво.Наравно, у
тим расправама врло јак утицај је имала, а и сада има, струја чији су заступнициуверени да су балкански Срби постали као део оних Словена који су у своје време на Балканскополуострво стигли однекуд с простора северно од Црног мора, што ће рећи ни са северног, ни сазападног, већ са источног правца.2
Leave a Comment