Ko su bili sadukeji i fariseji?

Pitanje: Ko su bili sadukeji i fariseji?

Odgovor: Evanelja esto pominju sadukeje i fariseje zato to je Isus bio
u neprekidnom konfliktu s njima. Oni su bili vladajua klasa u Izrailju.
Izmeu njih postoje mnoge slinosti, ali i znaajne razlike.

Sadukeji: U Isusovo vreme sadukeji su bili bogata aristokratija i zauzimali
su vane pozicije svetenika i prvosvetenika, a u sinedrionu im je
pripadalo 70 mesta, to je inilo veinu. Trudili su se da prihvatanjem
odluka iz Rima sauvaju mir (Judeja je tad bila pod vlau Rima), a
politika im je bila prea od religije. Zbog politike poputanja Rimu i svog
bogatstva bili su odvojeni od obinih ljudi koji o njima nisu imali visoko
miljenje. Narod je imao vie poverenja u fariseje. Iako su sadukeji imali
veinu u sinedrionu, istorija kae da su mnogo puta morali da prihvataju
ideje fariseja zato to su ovi bili omiljeni u narodu.

Sadukeji su po pitanju religije bili mnogo konzervativniji u jednom
vanom doktrinarnom segmentu. Fariseji su usmenu tradiciju stavljali u
ravan sa pisanom Boijom reju, ali sadukeji su priznavali samo pisanu
Re, naroito Mojsijeve knjige. Ipak, po svojim stavovima bili su daleko
od savrenstva. Ovo su njihova bitnija uverenja koja su se kosila sa
biblijskom doktrinom:

1. Bili su toliko nezavisni i samodovoljni da su poricali injenicu da je Bog
ukljuen u ovekov svakodnevni ivot.

2. Poricali su uskrsnue mrtvih (Matej 22:23; Marko 12:18-27; Dela 23:8).

3. Poricali su postojanje zagrobnog ivota jer su smatrali da dua umire
zajedno sa telom, ime su ujedno negirali nagradu i kaznu koja eka
oveka posle smrti.

4. Negirali su postojanje duhovnog sveta tj. anela i demona (Dela 23:8).

Poto su bili zaokupljeni politikom, pojava Isusa ih nije mnogo
interesovala sve dok se nisu uplaili da bi to moglo da privue panju
Rima. Tu su se sadukeji i fariseji ujedinili i poeli da smiljaju kako da
ubiju Isusa (Jovan 11:48-50; Marko 14:53; 15:1). Sadukeji se jo pominju i
u Delima 4:1 i 5:17, a istoriar Josif ih povezuje sa smru apostola Jakova
(Dela 12:1-2).

Sadukeji su nestali sa istorijske scene 70. godine. Poto su kao via klasa
zavisili od politikih veza i svetenikih pozicija, razaranje Jerusalima i
hrama od strane Rimljana bio je i njihov kraj.

Fariseji: Za razliku od sadukeja pripadali su srednjoj preduzetnikoj klasi
i bili su povezani sa obinim ljudima. Narod ih je cenio mnogo vie nego
sadukeje. Iako su bili manjina u sinedrionu i svetenstvu, izgleda da su
imali veu kontrolu nad odlukama sinedriona zbog podrke naroda.

Fariseji su smatrali da je Sveto pismo nadahnuto od Boga. U Isusovo
vreme to je bilo ono to danas nazivamo Starim zavetom. Meutim, isti
autoritet dali su usmenoj tradiciji i branili su svoj stav tvrdei da ona
dosee sve do Mojsija. Ta tradicija se razvijala vekovima i kao takva
dodata je Svetom pismu to je po Bibliji striktno zabranjeno (5. Moj. 4:2).
Fariseji su se rigorozno drali i jednog i drugog. Evanelja obiluju
primerima kako fariseji usmenu tradiciju izjednaavaju sa Boijom reju
(Matej 9:14; 15:1-9; 23:5; 23:16, 23; Marko 7:1-23; Luka 11:42). Ipak, bili
su verni Boijoj rei i drali su se vanih doktrina. Za razliku od sadukeja
verovali su u sledee:

1. Bog ima kontrolu nad svim, ali odluke koje ovek donosi takoe utiu
na njegov ivot.

2. Verovali su u uskrsnue mrtvih (Dela 23:6).

3. Verovali su u ivot posle smrti u kome svako po zaslugama prima
nagradu ili kaznu.

4. Verovali su u postojanje anela i demona (Dela 23:8).

Iako je izmeu fariseja i sadukeja postojalo rivalstvo, uspeli su da
zanemare meusobne razlike u jednoj specifinoj prilici suenju Isusu
Hristu (Marko 14:53; 15:1; Jovan 11:48-50).

Sadukeji su nestali posle razaranja Jerusalima, ali fariseji koji su se vie
bavili religijom nego politikom uspeli su da opstanu. tavie, bili su protiv
pobune koja je dovela do unitenja Jerusalima 70. godine i prvi su sklopili
primirje sa Rimljanima posle toga. Njihovom zaslugom nastala je Mina,
vaan dokument o opstanku judaizma posle unitenja hrama.

I fariseji i sadukeji bili su na meti brojnih Isusovih kritika. Moda je
najbolja lekcija koju moemo da nauimo od njih ta da ne budemo kao
oni. Za razliku od sadukeja, moramo da verujemo svemu to pie u Bibliji,
ukljuujui uda i zagrobni ivot. A za razliku od fariseja, ne treba da
izjednaavamo tradiciju sa Svetim pismom, niti da dozvolimo da nam
zajednitvo sa Bogom bude svedeno na spisak legalistikih pravila i
rituala.