This Free Swedenborg eBook

NEBO
sa svojim divotama
I PAKAO
prema onome
to sam video i uo
is for use by anyone, anywhere, at no cost, and with no restrictions.
You may copy it, give it away or re-use it through the courtesy of
The Lords New Church Which Is Nova Hierosolyma.
Other Free Swedenborg eBooks
Available at
www.TheLordsNewChurch.com
Please pass this eBook along to someone else.
NEBO
sa svojim divotama
I PAKAO
prema onome
to sam video i uo
Prevod s latinskog i napomene
(uz delimino oslanjanje na neobjavljeni prevod
Stijepa Ferija)
Risto Rundo
Pvro izdanje latinskog izvornika:
London, 1758.g.
HORHE LUIS BORHES
EMANUEL SVEDENBORG
(Uzeto iz knjige: Horhe Luis Borhes, Borhes usmeno
Burgera, Barselona, 1980.)
Jorge Luis Borges
Borges oral
Burguera, Barcelona, 1980.
Horhe Luis Borhes: EMANUEL SVEDENBORG
1
Volter je rekao da je najizuzetniji ovek ije ime belei istorija Karl XII. Ja bih rekao: moda je taj najizuzetniji
ovek - ako dopustimo ove superlative - najtajanstveniji meu podanicima Karla XII, Emanuel Svedenborg. elim
da kaem nekoliko rei o njemu, a potom u govoriti o njegovoj doktrini koja je za nas vanija.
Emanuel Svedenborg se rodio u tokholmu 1688. godine, a umro u Londonu 1772. Dug ivot, utoliko dui kad
pomislimo na ondanju kratkovenost. Gotovo da je mogao napuniti sto godina. Njegov ivot se deli na tri
razdoblja. Ta razdoblja su nabijena radinou. Svako od njih traje izraunato je dvadeset osam godina. U poetku
imamo oveka posveenog studijama. Otac ovog Svedenborga bio je luteranski biskup i Svedenborg je odgajen u
duhu luteranizma iji je temelj, kako je poznato, spasenje kroz milosre, u ta Svedenborg ne veruje. U njegovom
sistemu, u novoj religiji koju je propovedao, govori se o spasenju kroz dela, iako ta dela naravno nisu ni mise, ni
obredi: to su prava dela, dela koja sadre itavog oveka, to jest njegov duh, a to je jo zanimljivije, i njegov um.
E pa lepo, taj Svedenborg poinje kao svetenik, a onda se zainteresuje za nauku. Ona ga pre svega zanima sa
praktine strane. Kasnije je otkriveno da se pribliio mnogim potonjim pronalascima. Na primer, zamrenoj Kant-
Laplasovoj hipotezi. Zatim je Svedenborg, kao Leonardo da Vini, skicirao vozilo za kretanje kroz vazduh. On je
znao da je to uzalud, ali je video moguu polaznu taku za ono to mi danas zovemo avionima. Nacrtao je i vozilo
za kretanje pod vodom koje je predvideo Frensis Bekon. Zatim ga je zanimala to je takoe izuzetna injenica -
mineralogija. Bio je savetnik za rudarsku trgovinu u tokholmu, zanimao se i za anatomiju. I, kao Dekarta, zanimalo
ga je gde se tano duh sjedinjuje s telom.
Emerson veli: alim to moram da kaem da nam je ostavio pedeset tomova. Pedeset tomova od kojih je najmanje
1
Pod ovim naslovom Borhes je na poziv Univerziteta u Belgranu, Argentina, odrao jedno u ciklusu od pet
predavanja maja-juna 1978. Naslovi ostalih predavanja su Knjiga, Besmrtnost, Kriminalistika pria i
Vreme. Na pitanje zato je odabrao teme koje nisu u meusobnoj vezi odgovorio je: To su teme tesno povezane,
teme koje zaokupljaju moju misao. U takvom svetlu i njegov ogled o Svedenborgu dobija nove konotacije. (Prim.
prev.)
dvadeset pet posveeno nauci, matematici, astronomiji. Odbio je da zauzme mesto na Katedri za astronomiju
Univerziteta u Upsali jer se klonio svega teorijskog. Bio je praktiar. Bio je vojni inenjer Karla XII koji ga je i
odlikovao. Njih dvojica su bili veoma bliski: heroj i budui vizionar. Svedenborg je izmislio spravu za prevoenje
brodova po suvom, u jednom od onih gotovo mitskih ratova Karla XII o kojima je tako lepo pisao Volter. Bojni
brodovi su transportovani na daljinu od dvadeset milja.
Kasnije je preao u London gde je izuavao tesarski, stolarski, slovoslagaki i zanat graditelja instrumenata. Crtao je
i mape za globuse, to sve govori da je bio prevashodno praktiar. A priseam se jedne Emersonove reenice; kae
da niko nije vodio stvarniji ivot od Svedenborga. Neophodno je to da znamo, da objedinimo celokupno njegovo
nauno i praktino delo. Bio je jo i politiar; bio je kraljevski senator. Sa pedeset pet godina ve je objavio oko
dvadeset pet knjiga o mineralogiji, anatomiji i geometriji.
Onda se zbio najvaniji dogaaj u njegovom ivotu. Najvaniji dogaaj njegovog ivota bilo je jedno otkrovenje.
Doiveo je to otkrovenje u Londonu, poto su mu prethodili snovi zabeleeni u njegovom dnevniku.
Nisu objavljeni, ali znamo da su snovi bili erotski. A posle je dola poseta koju su neki smatrali napadom ludila. No,
lucidnost njegovog dela to osporava, injenica da ni jednog trenutka ne oseamo da smo pred ludakom.
Kad izlae svoje uenje, pie uvek veoma jasno. U Londonu mu je neki neznanac, koji ga je pratio ulicom, uao u
kuu i rekao za sebe da je Isus, da je Crkva u raspadu - kao jevrejska crkva kada se pojavio Isus Hristos - i da je
njegova dunost da obnovi Crkvu stvarajui treu crkvu, jerusalimsku.
Sve ovo izgleda besmisleno, neverovatno, ali mi imamo Svedenborgovo delo. A to delo je veoma opirno, pisano
veoma smirenim stilom. On ni jednog trenutka ne umuje. Moemo se setiti one Emersonove reenice koja kae:
Argumenti nikoga ne uveravaju. Svedenborg sve izlae autoritativno, smirenom autoritativnou.
Elem, Isus mu ree da mu poverava misiju obnove Crkve i da e mu biti doputeno da poseti drugi svet, svet duhova
sa njegovim nebrojenim nebesima i paklovima. Da mu je dunost da izui Sveto pismo. Pre nego to je ita napisao,
posvetio je dve godine uenju hebrejskog jezika jer je hteo da ita izvorne tekstove. Ponovo je prouavao tekstove i
poverovao da je u njima naao osnov za svoje uenje, donekle slino kabalistikom, koje dokaze za ono to trai
pronalazi u Svetom pismu.
Pogledajmo pre svega njegovo vienje drugog sveta, njegovo vienje line besmrtnosti u koju je verovao, i
videemo da se sve zasniva na slobodnoj volji. U Danteovoj Boanstvenoj komediji - tako lepom delu u
knjievnom smislu - sloboda volje prestaje u asu smrti. Sud je osudio mrtve i oni zasluuju nebo ili pakao. S druge
strane, u Svedenborgovom delu se ne deava nita slino. On nam kae da ovek u trenutku smrti ne shvata da je
umro, budui da je sve to ga okruuje isto. Nalazi se u svojoj kui, poseuju ga prijatelji, hoda ulicama svoga
grada, ne misli da je umro; ali onda poinje neto da primeuje. Poinje da primeuje neto to ga u poetku raduje,
a zatim uznemirava: sve je na tom drugom svetu izotrenije nego na ovom.
Mi uvek mislimo na drugi svet nekako maglovito, no Svedenborg nam kae da je upravo obrnuto, da su primljeni
utisci mnogo otriji na drugom svetu. Na primer, ima vie boja. A ako se setimo da su na Svedenborgovom nebu
aneli, ma gde da su, licem uvek okrenuti Gospodu, moemo pomiljati i na neku vrstu etvrte dimenzije. U svakom
sluaju, Svedenborg nam ponavlja da je drugi svet mnogo izotreniji od ovoga. Ima vie boja, ima vie oblika. Sve
je stvarnije, sve opipljivije nego na ovom svetu. ak toliko - kae on - da je ovaj svet, u poreenju sa svetom koji
sam video na mojim nebrojenim lutanjima po nebesima i paklovima, poput kakve senke. Kao kad bismo mi iveli u
senci.
Ovde se priseam jedne misli Svetog Avgustina. U Civitas Dei Sveti Avgustin kae da je ulno uivanje
nesumnjivo jae u Raju nego ovde jer se ne moe pretpostaviti da je pad i malo ublaen. Isto kae i Svedenborg. On
govori o telesnim uivanjima na nebesima i u paklu drugog sveta i kae da su daleko ivlja nego ovdanja.
ta biva kad ovek umre? U poetku ne primeuje da je umro. Nastavlja sa svojim uobiajenim poslovima, poseuju
ga prijatelji, razgovara sa njima. A zatim, malo po malo, ljudi uznemireno vide da je sve izotrenije, da ima vie
boja. ovek misli: Celo vreme sam iveo u senci, a sad ivim na svetlosti. I to ga na trenutak moe obradovati.
A onda mu prilaze nepoznati i razgovaraju s njim. I ti nepoznati su aneli ili demoni. Svedenborg kae da anele
nije stvorio Bog, da demone nije stvorio Bog. Aneli su ljudi koji su se uzdigli do aneoskog bia, demoni su ljudi
koji su se spustili do demonskog bia. Tako je itavo stanovnitvo nebesa i pakla sainjeno od ljudi, a ti ljudi su as
aneli, as demoni.
Elem, umrlom priu aneli. Bog nikada ne osuuje na pakao. Bog eli spasenje svih ljudi.
No, u isto vreme, Bog je oveku dodelio slobodnu volju, strano pravo da sebe osudi na pakao, ili da zaslui nebo.
to e rei da uenje o slobodnoj volji - koju ortodoksno uenje ukida posle smrti - Svedenborg zadrava za posle
smrti. Zatim, postoji jedna meuoblast, oblast duhova. U toj oblasti su ljudi, due umrlih, i one razgovaraju sa
anelima i demonima.
Tada dolazi onaj as koji moe trajati nedelju, moe trajati mesec dana, moe trajati mnoge godine; ne znamo koliko
moe potrajati. U tom asu ovek odluuje da bude demon - ili da postane demon, ili aneo. U jednom od tih
sluajeva zasluuje pakao To je oblast dolina, pa potom raspuklina. Pukotine mogu biti nie, pa se spajaju sa
paklom, ili vie, pa se spajaju sa nebesima. A ovek trai, razgovara i provodi u drutvu onih koji mu se sviaju.
Ako je demonske udi, vie voli drutvo demona. Ako je aneoske udi, drutvo anela. elite li tumaenje svega
toga, svakako mnogo reitije od moga, nai ete ga u treem inu Man and Superman Bernarda oa.
Zanimljivo je da o nigde ne spominje Svedenborga. Verujem da je svoje delo stvorio zahvaljujui sopstvenom
uenju. Jer, Svedenborgovo uenje se pominje u sistemu Dona Tanera, ali nije imenovano. Pretpostavljam da nije u
pitanju oovo nepotenje, nego iskrena vera. Pretpostavljam da je o do istih zakljuaka doao preko Vilijema
Blejka koji pouava nauk o spasenju kakav propoveda Svedenborg.
E pa dobro. ovek porazgovara sa anelima, ovek porazgovara sa demonima i privuku ga vie jedni od drugih, u
zavisnosti od njegove naravi. Oni koji sebe osude na pakao - poto Bog nikoga ne osuuje - oseaju da ih privlae
demoni. Da vidimo sada ta je to pakao. Pakao prema Svedenborgu ima razliite izglede. Izgled koji bi imao za nas
ili za anele. To su movarne oblasti, oblasti sa gradovima koji kao da su uniteni u poarima; no, tamo se
prokletnici oseaju srenima. Oseaju se srenima na svoj nain, to jest puni su mrnje i to je carstvo bez vladara;
neprekidno su u zaveri jedni protiv drugih. To je svet podle politike, zaverenitva. To je pakao.
Zatim imamo nebo koje predstavlja suprotnost, ono to simetrino odgovara paklu. Prema Svedenborgu - i to je
najtei deo njegovog uenja - postoji neka ravnotea izmeu snaga paklenih i snaga aneoskih, neophodna da bi svet
opstao. U toj ravnotei uvek je bog onaj koji zapoveda. Bog doputa da paklenski duhovi borave u paklu jer su samo
u paklu sreni.
I Svedenborg nam pria o sluaju jednog demonskog duha koji se popne u nebo, udahne nebeski miomiris, uje
nebeske razgovore i sve mu izgleda grozno. Miomiris mu lii na smrad, svetlost mu se ini crnom. Onda se vrati u
pakao jer je samo u paklu srean. Nebo je svet anela. Svedenborg dodaje da celi pakao ima oblik demona, a nebo
uobiajeni oblik anela. Nebo ine drutva anela i tamo je Bog. A Bog je predstavljen suncem.
Tako je sunce saobrazno Bogu, a najgori pakao je na zapadu i na severu. Nasuprot njemu, na istoku i jugu, pakao je
pitomiji. Niko nije na njega osuen. Svako trai drutvo koje hoe, trai drugove koje hoe i trai ih prema
prohtevima koji su ovladali njegovim ivotom.
Oni koji dolaze u nebo gaje pogrene predstave. Misle da e se u nebu samo moliti; i puste ih da se mole, ali se kroz
nekoliko dana ili nedelja umore: uvide da to nije nebo. Tada laskaju Bogu; slave ga. Bog ne voli da mu se laska. Pa
se ti ljudi Umore od laskanja Bogu. Zatim misle da ih moe usreiti razgovor sa svojim voljenima i posle nekog
vremena shvate da voljena bia i dini junaci mogu biti isto toliko dosadni u drugom ivotu kao i u ovom. To ih
zamori i onda pristupe pravom nebeskom poslu. Ovde se priseam jednog Tenisonovog stiha; kae, dua ne udi za
zlatnim prestoljem, naprosto udi za darom da prati i da nikad ne prestane.
to e rei da je Svedenborgovo nebo nebo ljubavi i iznad svega nebo rada, altruistiko nebo. Svaki aneo radi za
druge; svi rade za ostale. To nije pasivno nebo. Niti je kakva nagrada. Ako je neko aneoske naravi, ima takvo nebo,
i udobno mu je na njemu. No, postoji druga razlika koja je veoma vana u Svedenborgovom nebu: njegovo je nebo
prevashodno intelektualno.
Svedenborg pria povest, patetinu, o oveku koji je sebi za ivota naloio da zaslui nebo; tad se odrekao svih
ulnih uivanja. Povukao se u samou. Liio se svega. Molio se, molio za nebo. To jest, polako je sebe
osiromaivao. A kad umre, ta se desi? Kad umre, doe u nebo i u nebu ne znaju ta e s njim. Nastoji da prati
aneoske razgovore, ali ih ne razume. Pokuava da se naui umetnostima. Pokuava sve da uje. Pokuava sve da
naui, a ne moe jer je sebe osiromaio. To je naprosto ovek pravedan i duhovno siromaan. A onda mu kao poklon
daju mo da stvori jednu sliku: pustinju. U pustinji se molio kao to se molio na zemlji, ali ne odvajajui se od neba,
jer on zna da se svojim pokajnitvom uinio nedostojnim neba, jer je on osiromaio svoj ivot, jer se on odrekao
ivotnih zadovoljstava i uivanja, to je takoe loe.
Ovo je Svedenborgova novina. Zato to se uvek smatralo da je spasenje etike prirode. Podrazumeva se da je ovek
spasen ako je pravedan. Nebesko je carstvo duhom siromanih, itd. To govori Isus. Ali Svedenborg ide dalje. On
kae da to nije dovoljno, da ovek mora i duhovno da se spase. On zamilja nebo pre svega kao niz teolokih
razgovora meu anelima. Pa ako ovek ne moe da prati te razgovore, nije dostojan neba. Tako mora da ivi sam.
A posle e doi Vilijem Blejk koji dodaje tree spasenje. On kae da moemo - da moramo - da se spasemo i putem
umetnosti. Blejk objanjava da je i Hristos bio umetnik jer nije propovedao reima ve parabolama. A parabole su
bez daljeg estetiki izrazi. to e rei, spasenje bi dolo kroz duh, kroz moral i kroz upranjavanje umetnosti.
I ovde se priseamo nekoliko reenica kojima je Blejk na neki nain saeo duge Svedenborgove misli; kad na primer
kae: Budala nee kroiti na nebo ma kakav svetac bila. Ili: Treba odbaciti svetost; treba se snabdeti pameu.
Dakle imamo ta tri sveta. Imamo svet duha, a zatim, posle izvesnog vremena, neko je zasluio nebo, neko je
zasluio pakao. Paklom u stvari upravlja bog kome je ta ravnotea potrebna. Satana je prosto ime jedne oblasti.
Demon je prosto prevrtljiva linost, budui da je itav svet pakla svet zavera, osoba koje se mrze, koje se zdruuju
da bi napale nekog drugog.
Zatim Svedenborg razgovara sa raznim ljudima u raju, sa raznim ljudima u paklu. Sve mu je to dozvoljeno da bi
osnovao novu crkvu. A ta radi Svedenborg? Ne propoveda; objavljuje knjige, anonimno, pisane jednim suzdranim
i suvoparnim latinskim. I deli te knjige. Tako prolazi poslednjih trideset godina Svedenborgovog ivota. ivi u
Londonu. Vodi veoma jednostavan ivot. Hrani se mlekom, hlebom, povrem. Ponekad mu dode neki prijatelj iz
vedske i tada pusti sebi na volju nekoliko dana.
Kada je otiao u Englesku, eleo je da upozna Njutna jer ga je veoma zanimala nova astronomija, zakon gravitacije.
Ali, nikada ga nije upoznao. Veoma ga je zainteresovala engleska poezija. U svojim spisima pominje ekspira,
Miltona i druge. Hvali njihov duh; to e rei, ovaj je ovek imao smisla za lepo. Znamo da je prilikom svojih
putovanja - a putovao je po vedskoj, Engleskoj, Nemakoj, Austriji, Italiji - poseivao fabrike, sirotinjske etvrti.
Veoma je voleo muziku. Bio je pravi gospodin ondanjeg doba. Postao je bogat. Posluga mu je ivela u prizemlju
kue u Londonu (kua je nedavno sruena) i videla ga kako razgovara sa anelima ili raspravlja sa demonima.
Tokom razgovora nikad nije hteo da nametne svoje ideje. Naravno, nije doputao da ismevaju njegove vizije; ali nije
hteo ni da ih nametne: pre bi nastojao da skrene razgovor sa tih tema.
Postoji jedna sutinska razlika izmeu Svedenborga i drugih mistiara. U sluaju Huana de la Krusa
2
imamo veoma
ive opise ekstaze. Ekstaza je iskazana terminima erotskog iskustva ili metaforama vina. Na primer, ovek koji se
sree sa Bogom, a Bog je jednak sebi samom. Postoji sistem metafora. S druge strane, u Svedenborgovom delu
nema nieg takvog. To je delo putnika koji je proputovao nepoznatim zemljama i koji ih opisuje smireno i iscrpno.
Zato nije ba zabavno itati ga. Zadivljujue je i postepeno zabavno. Ja sam proitao etiri Svedenborgove knjige
koje su prevedene na engleski i koje je objavila Everymans Library. Rekli su mi da postoji i panski prevod, jedan
izbor koji je objavila Editora Nacional. Video sam i neke beleke o njemu, o celom onom sjajnom predavanju koje
je odrao Emerson. Emerson je odrao seriju predavanja o reprezentativnim ljudima. Zapisao je: Napoleon ili
svetski ovek; Montenj ili skeptik; ekspir ili pesnik; Gete ili humanista; Svedenborg ili mistiar. To u
Svedenborgovo delo koje sam proitao. To Emersonovo predavanje, koje je uveno, u krajnjoj liniji nije ba u
saglasnosti sa Svedenborgom. Bilo je neega to ga je odbijalo: moda zato to je Svedenborg bio tako iscrpan, tako
dogmatian. Jer, Svedenborg u vie navrata insistira na injenicama. Ponavlja istu ideju. Ne traga za analogijama.
Putnik je koji je proputovao po veoma udnoj zemlji. Koji je proputovao nebrojene paklove i nebesa i koji o njima
pripoveda. Da vidimo sada drugu Svedenborgovu temu: uenje o saobraznosti. Ja lino mislim da je on izmislio te
saobraznosti da bi svoje uenje pronaao u Bibliji. Ona kae da svaka re u Bibliji ima najmanje dva smisla. Dante
je smatrao da ima etiri smisla za svaki odeljak.
Sve treba da bude proitano i protumaeno. Na primer, ako se govori o svetlosti, svetlost je za njega metafora, oiti
simbol istine. Konj oznaava um, jer nas konj prenosi sa jednog mesta na drugo. On ima itav sistem saobraznosti.
U tome dosta podsea na kabaliste.
Posle toga, doao je na ideju da sve na svetu poiva na saobraznostima. Stvaralatvo je tajno pismo, kriptografija
koju moramo tumaiti. Jer sve su stvari uistinu rei, osim stvari koje ne moemo razumeti i koje prihvatamo
doslovce.
Seam se one strane misli Karlajla koji je plodonosno itao Svedenborga i koji kae: Istorija sveta je pismo koje
moramo da itamo i neprekidno piemo. I uesnici smo u njoj. I mi smo slova, i mi smo simboli: Boanski tekst u
koji nas upisuju. Imam kod kue jedan renik saobraznosti. ovek moe potraiti ma koju re iz Biblije i videti
kakvo joj je duhovno znaenje koje joj je dao Svedenborg.
On je nesumnjivo verovao prvenstveno u spasenje kroz dela. U spasenje ne samo kroz dela duha nego i uma. U
spasenje kroz razum. Nebo je za njega pre svega nebo dugih teolokih razmatranja. Aneli pre svega razgovaraju.
Ali, nebo je i puno ljubavi. U nebu je doputeno venavanje. Doputeno je sve ono to je ulno na ovom svetu. On
nita nee da ospori niti osiromai.
Danas postoji svedenborgovska crkva. Mislim da negde u Sjedinjenim Dravama postoji jedna staklena katedrala. I
ima nekoliko hiljada uenika u Sjedinjenim Dravama, Engleskoj (naroito u Manesteru), u vedskoj i u
Nemakoj. Znam da je otac Vilijema i Henrija Dejmsa bio svedenborgovac. Ja sam pronaao svedenborgovce u
Sjedinjenim Dravama gde postoji jedno udruenje koje jo objavljuje njegove knjige i prevodi ih na engleski.
Zanimljivo je da Svedenborgovo delo, iako prevedeno na mnoge jezike - ak i na hindu i japanski - nije izvrilo vei
uticaj. Nije postignuta obnova kakvu je on eleo. Nameravao je da osnuje novu crkvu koja bi hrianstvu bila ono
to je protestantska crkva bila crkvi u Rimu.
Delimino se odrekao obeju. Meutim, nije izvrio onako irok uticaj kakav je trebalo da izvri. Ja verujem da je sve
to deo skandinavske sudbine u kojoj se, izgleda, sve dogodilo kao u nekom snu i pod staklenim zvonom. Na primer,
Vikinzi su otkrili Ameriku nekoliko vekova pre Kolumba, pa nita. Umetnost romana stvorena je na Islandu sa
sagom, a taj pronalazak nije rasprostranjen. Imamo figure koje bi morale biti svetske - Karl XII na primer - ali
pamtimo druge osvajae koji su ostvarili moda manje vane vojne poduhvate od Karla XII. Svedenborgova misao
je trebalo da obnovni crkvu u svim krajevima sveta, ali pripada toj skandinavskoj sudbini koja je poput sna.
Ja znam da se u Nacionalnoj biblioteci
3
nalazi jedan primerak knjige O nebu, o paklu i njihovim udesima. Ali u
nekim teozofskim knjiarama nema Svedenborgovih dela. On je, meutim, mistiar mnogo slojevitiji od drugih; oni
su nam samo saoptili da su iskusili ekstazu i nastojali da tu ekstazu prenesu na jedan istovremeno knjievni nain.
Svedenborg je prvi istraiva drugog sveta, istraiva koga moramo shvatiti ozbiljno.
U sluaju Dantea koji nam takoe nudi opis Pakla, istilita i Raja, smatramo da je re o knjievnoj fikciji. Ne
moemo stvarno poverovati da se sve ono to on pria odnosi na lino ivotno iskustvo. Uostalom, tu je i stih koji ga
sputava: on nije mogao iskusiti stih.
U sluaju Svedenborga imamo obimno delo. Imamo knjige kao to je Hrianska religija u Boijem Provienju, a
pre svega onu o nebu i paklu koju preporuujem svima vama. Ta knjiga je prevedena na latinski, engleski, nemaki,
francuski, a mislim i na panski. Uenje je u njoj izneto veoma lucidno. Besmisleno je i pomisliti da je napisao
ludak. Ludak ne bi mogao da pie tako jasno. Osim toga, Svedenborgov ivot se promenio u tom smislu to je on
ostavio sve svoje knjige iz nauke. Smatrao je da su nauna prouavanja bila boija priprema za suoenje sa drugim
delima.
Odao se poseivanju nebesa i pakla, razgovorima sa anelima i sa Isusom, a onda prenoenju svega toga nama u
jednoj vedroj prozi, prozi pre svega jasnoj, bez metafora i preterivanja. Ima mnogo linih anegdota vrednih pomena,
kao ona koju sam vam ispriao o oveku koji eli da zaslui nebo, ali moe da zaslui samo pustinju, jer je
2
Huan de la Krus, 1542-1591, panski pesnik mistiar, pripadao redu karmeliana.
3
Misli se na biblioteku u Buenos Ajresu. (Prim. prev.)
osiromaio svoj ivot. Svedenborg nas sve poziva na spas bogatijim ivotom. Da nas spase pravednou, vrlinom, a
i duhom.
I posle e doi Blejk koji dodaje da ovek mora biti i umetnik da bi se spasao. To jest, spasenje je trostruko: moramo
se spasti dobrotom, pravednou, apstraktnom inteligencijom; a zatim, bavljenjem umetnou.
9. juni 1978. sa panskog prevela Dragana Baji
EMANUEL SVEDENBORG
NEBO I PAKAO
PREDGOVOR
1. Kada Gospod pred Uenicima govori o Svretku Veka, a to znai potonje vreme Crkve,
4
zavravajui
predskazivanja o uzastopnim stanjima te Crkve u pogledu ljubavi i vere, kae: I odmah e po nevolji dana tijeh
sunce pomrati, i mjesec svjetlost svoju izgubiti, i zvijezde s neba pasti, i sile nebeske pokrenuti se. I tada e se
pokazati znak Sina ovjeijeg na nebu; i tada e proplakati sva plemena na zemlji; i ugledae Sina ovjeijeg gdje
ide na oblacima nebeskim glasom trubnijem; i sabrae izabrane Njegove od etiri vjetra od kraja do kraja nebesa.
(Mateja XXIV. 29, 30, 31.). Oni koji razumeju ove rei u doslovnom smislu, moraju poverovati da e se ove stvari
dogoditi, prema opisu sadranom u tom smislu, u potonje vreme nazvano Strani Sud. Tako ne samo da e se Sunce
i Mesec pomraiti, da e Zvezde pasti s Neba, da e se znak Gospodov pojaviti na Nebu, da emo Njega samog
videti na oblacima kao i Anele s trubama, nego da e - prema predskazanjima na drugome mestu - ceo vidljivi svet
propasti i da e zatim nastati Novo Nebo s Novom Zemljom. Veina ljudi u Crkvi danas je tog miljenja. Ali, ti koji
tako misle, ne poznaju tajne sadrane u svakom izrazu Rei; postoji, naime, u svakom pojedinom izrazu unutarnji
smisao, u kome treba razumeti ne stvari prirodne i svetske kako se prikazuju u doslovnom smislu, nego stvari
duhovne i nebeske, i to ne samo u skupovima rei, ve i u svakoj rei posebno; jer je Re bila napisana u istim
saobraznostima (korespondencijama) kako bi u svakom izrazu bio sadran unutarnji smisao. Kakav je taj smisao,
moe se videti iz svega onoga to je o tome smislu bilo reeno i pokazano u Nebeskim Tajnama, a to se moe
videti i iz objanjenja (datim u knjizi) O Belom Konju o kome se govori u Otkrovenju. U tom smislu treba
razumeti ono to je Gospod na navedenom mestu rekao o svom Dolasku;
5
pod Suncem treba razumeti Gospoda u
pogledu ljubavi, pod Mesecom Gospoda u pogledu vere; pod Zvezdama poznavanje dobrog i istinitog, ili ljubavi i
vere; pod znakom Sina oveijeg na Nebu pojavu Boanskog istinitog; pod Plemenima zemaljskim koja e
proplakati - sve to pripada istinitom i dobrom, ili veri i ljubavi; pod Dolaskom Gospodnjim na oblacima nebeskim
sa snagom i slavom - Njegovo prisustvo u Rei, i Otkrovenje; pod oblacima - doslovni smisao Rei; pod slavom -
unutarnji smisao Rei; pod Anelima sa trubama i glasom velikim - Nebo odakle dolazi Boansko istinito.
Po ovome se moe videti da Gospodnje rei znae da e na kraju Crkve - kada, dakle, ne bude vie ni ljubavi ni vere
- Gospod otvoriti Re, to jest njen unutarnji smisao, i da e otkriti tajne Neba: tajne, otkrivene onome to sledi,
odnose se na Nebo i Pakao, a u isto vreme i na ovekov ivot posle smrti. Danas ovek jedva da ita zna o Nebu i
Paklu i o ivotu posle smrti, iako je sve to opisano u Rei: mnogi koji su roeni unutar Crkve ak poriu te istine
govorei u svom srcu: Ko je odande doao i priao? Da takvo poricanje, koje uglavnom vlada meu onima ija
mudrost dolazi od sveta, ne bi zarazilo iste srcem i iste verom, bilo je meni dano da budem s Anelima
6
i da sa
njima razgovaram kao ovek s ovekom, kao i da vidim ono to je u Nebu i to je u Paklu, i to ve trinaest godina;
tako isto da opiem to prema onome to sam Video i uo, nadajui se da e tako neznanje biti raspreno i
neverovanje oterano. Da se danas takvo neposredno Otkrovenje daje, to je stoga to je pravo to to se razume pod
Gospodnjim Dolaskom.
NEBO
Gospod je Bog Neba
2. Treba prvo znati ko je Bog Neba, jer od toga zavisi ostalo: na celom Nebu niko drugi se ne priznaje za Boga Neba
osim Jedino Gospod; kae - kako i On sam ui - da je On jedno s Ocem, da je Otac u Njemu i On u Ocu, da ko vidi
Njega vidi Oca, i da sve Sveto iz Njega proistie (Jovan X. 30, 38. XIV. 9, 10, 11. XVI. 13, 14, 15.). esto sam
razgovarao s Anelima o tom, i uvek su mi govorili da se na Nebu ne moe Boansko deliti na troje, jer se zna i vidi
da je Boansko
7
jedno u Gospodu. Tako isto, rekli su mi da oni (pripadnici Crkve) koji dolaze sa sveta a imaju ideju
o tri Boga, ne mogu otii u Nebo, jer njihova misao luta od jednoga k drugome, a tamo da nije dozvoljeno misliti tri
4
Svedenborg kroz itavo delo navodi mesta iz svog prethodno objavljenog dela Nebeske Tajne gde se govori o
istim stvarima. U ovome prevodu izostavljamo sva ta obavetenja. (Prim. prev.)
5
Naravno, re je o Drugom dolasku koji u telu ekaju mnogi. (Prim. prev.)
6
Da se pri pomenu Anela italac ne bi uplaio i prestao da ita, mislei da je knjigu pisao ili varalica ili ludak,
potrebno je odmah rei da su prema Svedenborgu Aneli u Nebu svi oni ljudi koji su prethodno iveli na zemlji
ivotom milosra i vere.
7
Jedan od brojnih supstantiva neophodnih u ovakvom prevodu.
a rei jedan, jer u Nebu svak govori prema svojoj misli; naime, tamo se govorom misli i milju govori.
8
Eto zbog
ega ne mogu biti primljeni oni koji su na svetu Boansko razlikovali (distinxerunt) kao Trojstvo i o svakom imali
odvojenu ideju (separatam ideam... acceperunt), ne ujedinjujui je i ne usredsreujui je u Gospodu. U Nebu se sve
misli saoptavaju; ako bi, dakle, onaj koji misli tri a kae jedan tamo doao, bio bi onog asa otkriven i odstranjen.
Pa ipak, treba da se zna da svi oni koji nisu razdvajali istinito od dobrog tj. veru od ljubavi, u drugom ivotu
primaju, im bivaju poueni, nebesku ideju da je Gospod Bog vaseljene; ali nije tako s onima koji su razdvajali veru
od ivota, a to su oni koji nisu iveli prema odredbama vere.
3. Van Neba su svi oni koji su unutar Crkve poricali Gospoda i priznavali samo Oca i koji su se utvrdili u takvoj
veri; i kako uticaj (influx) iz Neba, gde se jedino Gospod oboava, do njih ne dopire, to oni postupno gube mo da
misle istinito o bilo kom predmetu, i na kraju postaju ili kao nemi, ili govore kao bezumnici; hodaju nasumce, dok
im ruke padaju i drhte kao da nemaju snage u zglobovima. Isto tako su van Neba oni koji su, kao Socinijanci,
9
poricali Boansko Gospodnje a priznavali samo njegovo Ljudsko; oni su noeni napred malo udesno i bacani u
dubinu, te se tako potpuno odvajaju od ostalih koji dolaze iz Hrianskog sveta. to se tie onih koji kau da veruju
u jedno nevidljivo Boansko, koje oni zovu Bie vaseljene (Ens universi), po kome je sve postalo, a odbacuju veru u
Gospoda, bilo im je pokazano da oni ne veruju ni u kakvoga Boga; za njih je nevidljivo Boansko ono to je u
prirodi poetno (quale est naturae in suis primis), a to se ne moe obuhvatiti ni verom ni ljubavlju, jer nije
obuhvaeno nikakvom milju; ti se alju meu one koji se nazivaju Naturalisti. Nije tako s onima koji su roeni van
Crkve, a koji se zovu Neznaboci (Gentili); o njima e naknadno biti govora.
4. Sva deca, koja sainjavaju treinu Neba, pouavaju se da priznaju i veruju da je Gospod njihov jedini Otac, kao i
to da je on Gospodar svega to postoji, Bog Neba i zemlje. Da deca rastu u Nebu i da se usavravaju do Aneoske
umnosti i mudrosti, to e se videti u onome to sledi.
5. Da je Gospod Bog Neba, u to ne sumnjaju oni koji pripadaju Crkvi, jer je On sam tumaio, da je i Njegovo ono
to je Oevo - (Mat. XI. 27, Jov. XVI. 15, XVII. 2) i da ima svu mo na Nebu i na Zemlji (Mat. XXVIII. 18.) -
Kae na Nebu i na Zemlji, jer onaj ko vlada Nebom vlada i Zemljom, jer jedno zavisi od drugoga. Da On vlada
Nebom i Zemljom, to znai da se od Njega prima sve dobro koje pripada ljubavi, sva umnost i sva mudrost, te stoga
sva srea; jednom reju, veni ivot. To je ono to je Gospod tumaio govorei: Onaj ko vjeruje u Sina, ima ivot
vjeni; a onaj ko ne vjeruje u Sina, nee vidjeti ivota (Jov. III. 36.) - I jo: Ja sam vaskrsenije i ivot: koji Vjeruje
mene, ako i umre ivjee. I nijedan koji ivi i vjeruje mene, nee umrijeti zavijek. (Jov. XI, 25 i 26). - I jo: Ja sam
Put, Istina, i ivot (Jov. XIV. 6.).
6. Bilo je izvesnih duhova koji su za svog ivota na svetu verovali samo u Oca, a o Gospodu su mislili kao o svakom
drugom oveku, pa stoga nisu ni verovali da je On sam Bog Neba; zato im je bilo dozvoljeno da idu svuda i da trae
gde god hoe postoji li neko drugo Nebo osim ono koje je Gospodnje; traili su, dakle, svuda nekoliko dana, i nisu
ga nali. Oni su bili od onih koji blaenstvo Neba zamiljaju kao Slavu i gospodarenje; i poto nisu mogli da
postignu ono to su eleli, saznavi da se Nebo ne sastoji od takvih zadovoljstava, ljutili su se i hteli da imaju Nebo
u kome bi oni gospodarili nad drugima i blistali u slavi kakva postoji na svetu.
Boansko Gospodnje ini Nebo
7. Uzeti zajedno, Aneli se nazivaju Nebo, zato to ga oni sainjavaju; pa ipak, ono to ini Nebo u celini i u
pojedinostima, to je Boansko koje proistie od Gospoda (Divinum procedens a Domino), utie kod Anela i biva
primljeno od njih. Boansko koje proistie od Gospoda jeste dobro ljubavi i istinito vere; u onoj meri u kojoj Aneli
primaju istinito i dobro od Gospoda, u toj su oni meri Aneli i u toj su meri Nebo.
8. Na Nebu svak zna i veruje, pa to i ulima osea, da ne moe hteti ni initi sam od sebe nita dobro i da ne moe
misliti nita istinito osim po boanskom, tj. po Gospodu; meutim, dobro i istinito koje dolazi od samih Anela nije
ni dobro ni istinito, zato to u njima samima nema boanskog. Aneli Najunutarnjijeg Neba vide jasno taj uticaj
(influxum), ak ga i oseaju: u meri u kojoj ga primaju, u toj meri i oseaju da su u Nebu; jer u kojoj su meri u
ljubavi i veri i u svetlosti uma i mudrosti, u toj su meri i u nebeskoj radosti. Poto sve to potie od Gospoda i poto
ba po tome Aneli imaju Nebo, jasno je da Boansko Gospodnje sainjava Nebo, a ne Aneli neim to bi bilo
njihovo. Otuda dolazi da je Nebo u Rei nazvano Dom Gospodnji i Prestolje Gospodnje, i da se za one koji su u
Nebu kae da su u Gospodu. to se tie naina na koji Boansko proizlazi od Gospoda i ispunjava Nebo, o tome e
biti govora kasnije.
9. Aneli u svojoj mudrosti idu dalje i kau da od Gospoda dolazi ne samo sve dobro i sve istinito, ve i sve ono to
pripada ivotu. Oni to potvruju time to kau da nita ne moe postojati samo po sebi, ve samo po neemu to mu
prethodi; te da tako sve postoji po jednom Prvom, koje oni nazivaju Bie (Esse) ivota svih stvari, po kome sve
opstaje (subsistit), jer je opstajanje neprekidno postojanje (subsistere est perpetuo existere), tako da ono to nije u
stalnoj vezi preko posrednog s Prvim, pada odmah i raspada se. Osim toga, kau da postoji jedan jedini Izvor ivota,
a ljudski ivot je njegov potok koji bi se, ako ne bi stalno opstajao po svom izvoru, razlio; kau da od toga Jedinog
8
Ovo je sutina onoga to se o govoru u Nebu pie u br. 200212, i u br. 234245. Meutim, u paklu moe da se
govori i prirodan govor (kao to se opisuje u Duhovnom Dnevniku br. 5403)
9
Socinius Faustus, neak Sociniusa Lealiusa. Sledei uenja svoga strica, osnovao sektu Poljska braa, nazivanu
ponekad Stari unitarianizam. Sicinijanci inae poriu Trojstvo.
Izvora ivota, koji je Gospod, ne proizlazi nita sem Boansko Dobro i Boansko Istinito, a oni utiu na svakoga
prema nainu na koji ih ko prima; da oni koji ih primaju verom i ivotom, imaju u sebi Nebo; a oni koji ih odbacuju
i uguuju, pretvaraju ih u Pakao, jer pretvaraju dobro u zlo a istinito u lano; to znai (da pretvaraju) ivot u smrt.
Da sve to pripada ivotu dolazi od Gospoda, Aneli to potvruju time, to (kau da) se sve u Vaseljeni odnosi na
dobro i istinito, da se ivot ovekovog razuma koji je ivot ovekove vere, odnosi na istinito; iz toga sledi da, poto
sve dobro i istinito dolazi odozgo, sav ivot takoe dolazi odozgo. I poto oni tako veruju, oni odbijaju svaku hvalu
za dobro koje ine, te se i ljute i udaljuju ako im neko pripisuje dobro. ude se da neko moe verovati da je mudar
sam po sebi i da ini dobro sam po sebi; a initi dobro sebe radi, to oni ne nazivaju dobrim, jer se to ini iz sebe (ex
se); nego initi dobro radi dobra, to oni nazivaju dobrim (koje proistie) iz boanskog, i kau da to dobro sainjava
Nebo, jer to dobro jeste Gospod.
10
10. Duhovi koji su za ivota bili uvereni da dobro koje ine i istinito koje veruju dolazi od njih samih (a to veruju
oni koji vide zaslugu u dobrim delima i po njima trae opravdanje
11
), ti duhovi, kaem, ne primaju se u Nebo.
Aneli ih teraju, smatrajui ih za glupake i lupee; za glupake, jer im je pogled uperen prema samima sebi a ne
prema Boanskom; a za lupee, jer oduzimaju Gospodu ono to je Njegovo. Takvi se protive veri Neba da Boansko
Gospodnje kod Anela sainjava Nebo.
11. Oni koji su u Nebu i u Crkvi, oni su i u Gospodu, i Gospod je u njima. Ovo Gospod ui govorei: Ostanite u
Meni, i Ja u vama. Kao to loza ne moe roda donijeti sama od sebe ako ne ostane na okotu, tako ni vi ako u Meni
ne ostanete. Ja sam okot a vi loza; onaj koji ostane u Meni i Ja u njemu, donijee mnogi plod; jer bez Mene ne
moete uiniti nita (Jov. XV. 4, 5).
12. Iz onoga to prethodi, moe se videti da Gospod obitava u Svome kod Anela, te da je na taj nain Gospod sve u
svim stvarima u Nebu;
12
i to zato to Dobro koje proizlazi od Gospoda jeste Gospod u njima; jer ono to proistie od
Njega, to je On. Stoga, Nebo za Anele, to je Gospodnje Dobro, a ne neto njihovo lino.
Boansko Gospodnje u Nebu je Ljubav prema Njemu (Amor in Ipsum) i Milosre prema blinjem
(Charitas erga proximum)
13. Boansko koje proistie od Gospoda naziva se u Nebu Boansko Istinito, s razlogom o kome e biti govora u
nastavku. To Boansko Istinito od Gospoda uliva se u Nebo iz Njegove Boanske Ljubavi. Boanska Ljubav i
Boansko Istinito mogu se uporediti sa Sunevim ognjem i svetlou koja od njega dolazi; Ljubav, sa Sunevim
ognjem; istinito, sa svetlou koja od Sunca proistie. Prema ovome poreenju, Vatra znai Ljubav a proistiua
svetlost - Istinito. Po tome se moe videti kakvo je Boansko Istinito koje proistie iz Gospodnje Boanske Ljubavi;
moe se, naime, videti da je u sutini to Boansko Dobro spojeno sa Boanskim Istinitim; i poto je spojeno, ono
oivljava sve u Nebu, kao to Suneva toplina, udruena sa svetlou, u prolee i leto oploava sve na zemlji. Nije
tako kad toplina nije spojena sa svetlou, to jest kad je svetlost hladna. Tada se sve smrzava i vene. To Boansko
Dobro koje je uporeeno s toplinom jeste dobro ljubavi kod Anela, a Boansko Istinito koje je bilo uporeeno sa
svetlou jeste istinito kroz koje i iz koga (postoji) dobro ljubavi.
14. Da u Nebu Boansko, koje sainjava Nebo, jeste Ljubav, dolazi otuda to je Ljubav duhovno vezivanje (amor est
conjuctio spiritualis). Ona vezuje Anele za Gospoda; ona njih povezuje uzajamno; ona ih tako vezuje, da oni pred
Gospodom predstavljaju jedno. tavie, ljubav je smo Bie (Esse) svakog ivota. Iz nje i Aneo i ovek imaju
ivot. Da najdublje ovekovo ivotno (intimum vitale hominis) dolazi od ljubavi, to moe da zna svako ko o tome
razmisli; jer prisustvom ljubavi ovek se zagreva, njenim odsustvom on se hladi, a nje lien, on umire. A treba znati
i to, da je ivot svakoga oveka onakav kakva je njegova ljubav.
13
15. Treba razlikovati dve ljubavi u Nebu: Ljubav prema Gospodu i Ljubav prema blinjem (Amor in dominum et
Amor erga proyimum). U unutarnjem ili treem Nebu - Ljubav prema Gospodu; u drugom ili srednjem Nebu -
10
Uenje po kome je Gospod Samo Dobro i Samo Istinito, i da je svaki ovek spasen i dolazi u Nebo ako je inio
dobro radi dobra i teio istini radi istine (a to znai da je bio pobuen dobrom i istinom, i u njima nalazio
zadovoljstvo i nagradu), to je jedna od novina koje donosi Trei Zavet, koji je po tome bez granica u pravom
smislu, jer ko tako prima Dobro i Istinito, taj prima Gospoda i spasava se.
11
Izraz opravdanje oznaava proces dovoenja u Red ivota, kako bi se ovek spasao naslednoga greha
12
Iz uenja i dodatnih opisa, vidi se ne samo da Bog, odnosno Gospod, jeste Onaj koji jeste, nego i to da sve ono
to istinski jeste (a to je sve ono to postoji i opstaje po Boanskom Redu) jeste Bog odnosno Gospod, jer je to
ispoljavanje Boanskog u raznim stupnjevima i vidovima. Ponekad se Svedenborgovo shvatanje odnosa Boga i
sveta naziva pantateizmom, suprotstavljajui ga panteizmu, po kome je bog sadran u svetu. Naravno, treba
razlikovati ateistiki i teistiki panteizam. Po mome uverenju, teistiki panteizam (onaj Spinozin i Geteov) pre bi se
mogao nazvati pantateizmom nego panteizmom.
13
Ovo se uenje nadovezuje na sve ono to se u Spisima (Treeg Zaveta) kae o tzv. Vladajuoj Ljubavi (Amor
Regnans): svaki ovek ima jednu vladajuu ljubav, znao to ili ne; u detinjstvu ta je ljubav pod uticajem Neba, s
kojim su deca povezana sve dok ne steknu razum i miljenje. Tada poinje vreme preporoda koje traje kroz ceo
ivot, pa i posle. Vladajua ljubav je ona skrivena i najjaa ljubav u oveku koja oveka pokree da osea, eli,
hoe, misli i radi sve ono to toj ljubavi prija, a izbegava sve to se njoj protivi. Ta ljubav se odreuje prema etiri
glavne ljubavi: dve su u Nebu (ljubav prema Gospodu i ljubav prema blinjem, odnosno ljubav prema dobru), a dve
u Paklu (i ljubav prema sebi i prema svetu, odnosno ljubav ka zlu, i ljubav ka lai i obmani).
Ljubav prema blinjem.
14
Obe proistiu od Gospoda, i obe sainjavaju Nebo. U Nebu, voleti Gospoda ne znai
voleti Njega kao osobu nego voleti dobro koje proizlazi iz Njega; a voleti dobro znai hteti i initi dobro iz ljubavi.
Voleti blinjeg ne znai voleti blinjeg u osobi, nego voleti istinito koje proizlazi iz Rei; a voleti istinito znai hteti
i initi istinito. Ali ovo teko shvata ovek koji ne zna ta je ljubav, ta je to dobro i ta je to blinji.
16. Vie puta sam o tome razgovarao s Anelima, i oni su mi rekli da se ude da ljudi Crkve ne znaju da voleti
Gospoda znai voleti dobro i istinito, i to iz vlastite volje, a valjalo bi da znaju da se ljubav ispoljava tako to elimo
i inimo ono to drugi eli, ime ljubav i povezanost postaju uzajamni, a ne tako to drugoga volimo ne inei ono
to je njemu po volji, jer to ne bi bila ljubav. Osim toga, govorili su da dobro koje proistie od Gospoda jeste slino
sa Gospodom, poto je On Sam u tome dobru; i da oni koji ine da dobro i istinito pripadnu njihovom ivotu kroz
volju i delo, postaju slini Gospodu (fiant similitudines Ipsius) i tako povezani s Njim; jer hteti - to je voleti da se
ini. Da je tako, Gospod to ui u Rei govorei: Ko ima moje zapovijesti i dri ih, taj Me voli. On je onaj to ima
ljubav k meni i Ja u imati ljubav k njemu, i nastaniu se u njemu (Jov. XIV. 21, 23.) - i na drugome mestu: Ako
moje zapovijesti uzdiete, ostaete u ljubavi Mojoj (Jov. XV. 10, 12.).
17. Da Boansko koje proistie od Gospoda i uliva se u Anele jeste ljubav, to pokazuju sva iskustva u Nebu.
Naime, svi (stanovnici) tamo su oblici ljubavi i milosra (sunt forma amoris et charitatis); oni su neopisive lepote;
na njihovom licu ljubav se pokazuje kao blistavilo, a tako isto i u njihovom govoru kao i u svakoj pojedinosti
njihovog ivota. Osim toga, postoje duhovne sfere ivota koje se ire oko svakog Anela i svakog duha i koje se
prostiru oko njih; po njima se raspoznaje - esto s velike daljine - kakva su im oseanja u pogledu ljubavi. Te sfere
naime zrae iz ivota oseanja, iz ivota misli ili iz ivota ljubavi i ivota vere svakoga od njih. Sfere koje zrae iz
Anela tako su ispunjene ljubavlju, da diraju najprisnije delove ivota (intima vitae) onih osoba pored kojih se nau.
Ja sam ih opaao ponekad, i tako su na mene uticale. Da Aneli imaju ivot od ljubavi, za mene je bilo oigledno,
poto se svak u drugom ivotu okree prema svojoj ljubavi.
15
Oni koji su u ljubavi prema Gospodu i u ljubavi prema
blinjem, okreu se stalno prema Gospodu; naprotiv, oni koji su u ljubavi prema sebi, okreu se na stranu suprotnu
Gospodu. A to kao da na neki nain okreu svoja tela, jer u drugom ivotu prostori su odreeni prema unutarnjim
stanjima tamonjih stanovnika, kao i strane sveta koje nisu stalne kao na svetu, nego se odreuju prema pravcu u
kojem su im okrenuta lica. Uistinu, ne okreu se aneli prema Gospodu, nego Gospod okree prema Sebi one koji
vole da ine dela koja su od Njega. U nastavku e biti dato vie podrobnosti o ovome, kada se bude govorilo o
Stranama sveta u drugom ivotu.
18. Gospodnje Boansko u Nebu jeste ljubav, zato to je ljubav prijemiva za sve ono to je u Nebu: mir,
razumevanje, mudrost i srea. Jer ljubav prima sve to se s njom slae; ona udi za tim (stvarima), ona ih trai, i
njima se proima, sve kao sama od sebe, jer hoe da se bogati i usavrava pomou njih. Ovo ovek zna dobro, jer
ljubav u oveku kao da ispituje pamenje, izvlaei iz njega ono to joj odgovara, prikuplja i rasporeuje u sebe i
pod sebe, dajui prednost jednom pred drugim, da bi jedno potpuno njoj pripalo a drugo da bi joj sluilo; ono to joj
ne odgovara, to odbacuje i izgoni. Da ljubav ima tu sposobnost da prima istine koje se s njom slau i elju da ih sebi
pripoji, to sam jasno video po duhovima koji su bili podignuti u Nebo; iako su bili na svetu sasvim neuki, stakli su
aneosku mudrost i sreu, kad su se nali meu Anelima; a to stoga to su voleli dobro i istinu radi dobra i istine, i
to su ih usaivali u svoj ivot, te po tome stekli sposobnost da prime Nebo sa svim to je u njemu neizrecivo.
Naprotiv, oni koji su u ljubavi prema sebi i svetu, nemaju nikakvu sposobnost da prime dobro i istinu, oni ih naime
preziru i odbacuju; pri prvom dodiru sa dobrom i istinom, oni bee i pridruuju se u Paklu onima koji su u slinoj
ljubavi kao i oni. Bilo je duhova koji su sumnjali u to da je nebeska ljubav takva, pa su hteli da se u to uvere. Stoga
su bili stavljeni u stanje nebeske ljubavi, poto je sve to se njoj protivi bilo uklonjeno, te su bili odneseni napred, na
izvesno odstojanje, gde se nalazi Aneosko Nebo; odatle razgovarajui sa mnom, rekoe da oseaju takvu unutarnju
sreu, da je to nemogue reima iskazati, alei mnogo to se moraju vratiti u preanje stanje. I drugi su bili
podignuti, i to su se vie podizali navie, tj. u unutranjost, to su bili uzdignuti do veeg razumevanja i mudrosti,
tako da su mogli oseati i razumevati stvari koje su im dotle bile neshvatljive. Prema tome, jasno je da je ljubav,
koja proistie od Gospoda, prijemnik Neba i svega onoga to je u Nebu.
19. Da ljubav prema Gospodu i ljubav prema blinjemu ukljuuju sve Boanske istine, moe se videti iz onoga to
je Gospod rekao o tim dvema ljubavima: Ljubi gospoda svojega svijim srcem svojim i svom duom svojom; to je
prva i najvea zapovijest; druga njoj slina jeste: ljubi blinjega svojega kao samoga sebe. O ovima dvjema
zapovijestima visi sav Zakon i Proroci (Mateja XXII 37,40).
Zakon i Proroci su cela Re, prema tome cela Boanska istina.
Nebo je podeljeno na dva carstva
20. Kako u Nebu postoje beskrajne raznolikosti, jer ne postoje dva Drutva potpuno slina jedno drugom, ni dva
Anela potpuno slina jedno drugom, ni dva Anela potpuno ista, to se u njemu moe izvriti trostrana podela:
14
Naziv unutarnje oznaava unutarnje u oveku, a i unutarnje u odnosu na Gospoda. Apostol Pavle pominje to
Nebo u Poslanici II Korinanima, XII, 2.
15
Prema svojoj ljubavi znai kako se vidi prema predmetu svoje ljubavi. A predmeti ljubavi su Gospod i blinji s
jedne, a sam ovek s druge strane. Od kakvoe ovih ljubavi zavisi kakvoa ivota, pa i sudbina ovekova.
opta, vrsna i posebna. Po optoj podeli postoje dva Carstva, po vrsnoj tri Neba, posebnoj bezbrojna Drutva. O
svakoj od ovih podela bie rei u onome to sledi. Kae se Carstva, jer se Nebo naziva Carstvom Boijim.
21. Neki Aneli Gospodnje Boansko primaju prisnije (interius magis) a neki manje prisno. Oni koji primaju
prisnije, nazvani su Nebeski Aneli, dok su oni drugi koji primaju manje prisno nazvani Duhovni Aneli (angeli
caelestes et angeli spirituales). Stoga je Nebo podeljeno u dva Carstva, od kojih se jedno zove Carstvo Nebesko
(Regnum Caeleste), a drugo Carstvo Duhovno (Regnum Spirituale).
22. Aneli koji sainjavaju Carstvo Nebesko nazivaju se unutarnjim ili viim zato to primaju Gospodnje Boansko
prisnije; stoga se ono Nebo koje oni sainjavaju naziva unutarnje ili vie Nebo. Kae se vie ili nie, jer se vie
stvari zovu unutarnjim a nie - spoljanjim.
23. Ljubav u kojoj su oni u Carstvu Nebeskom naziva se nebeska ljubav, dok se Ljubav u kojoj su oni u Carstvu
Duhovnom naziva duhovna ljubav: nebeska ljubav je ljubav prema Gospodu, a duhovna ljubav prema blinjem. A
kako svako dobro pripada ljubavi jer to neko voli to je za njega dobro, to se dobro prvoga Carstva naziva nebesko
dobro, a dobro drugoga Carstva duhovno dobro. Iz ovoga se jasno vidi po emu se razlikuju ova dva Carstva, naime
da se ona odnose meusobno kao to se dobro ljubavi prema Gospodu odnosi prema dobru ljubavi prema Blinjemu.
Zbog toga to je dobro ljubavi prema Gospodu unutarnje dobro, kao i zbog toga to je ta ljubav unutarnja ljubav,
nebeski Aneli se nazivaju unutarnjim ili viim.
24. Carstvo Nebesko naziva se jo i sveteno (sacerdotale) Carstvo Gospodnje, a u Rei - Njegov Dom; a Duhovno
Carstvo naziva se jo Njegovo Carsko Carstvo (regnum regium Ipsius), a u Rei - Njegovo Prestolje (Thronus
Ipsius): zbog Boanskog nebeskog Gospod je na svetu nazvan Isus, a zbog Boanskog duhovnog Hristos.
25. Aneli Nebeskoga Carstva nadilaze mnogo u mudrosti i slavi Anele Duhovnoga Carstva zbog toga to primaju
Gospodnje Boansko prisnije, kao i zbog toga to su u ljubavi prema Njemu (in amore in Ipsum),
16
pa tako Njemu
blii i jae vezani za Njega. Nebeski Aneli su takvi, zato to su primali i to primaju Boansko istinito neposredno
u svoj ivot, a ne posredno preko pamenja i miljenja, kao duhovni Aneli; na taj nain oni kao da imaju (istine)
upisane u srcima; oni ih opaaju i vide kao da su u njima, i nikada ne razmiljaju da li je neto istinito ili ne. Njih
Jeremija opisuje ovako: Metnuu zavjet svoj u njih, i na srcu njihovu napisau ga: i nee vie uiti prijatelj
prijatelja ni brat brata govorei: poznajte Gospoda jer e znati svi od maloga do velikoga (XXXI. 33, 34). A kod
Isaije nazivaju se naueni od Gospoda (LIV 13), a sam Gospod ui, kod Jovana (VI. 45, 46), da su naueni od
Boga oni koje Gospod ui.
26. Kae se da oni prevazilaze ostale u mudrosti i slavi, jer su primali i primaju Boansko istinito nepotedno u
svom ivotu. Jer im oni uju Boanske istine, oni ih primaju i ine ih, a da to ne pamte, i ne razmiljaju je li to
zaista istina. Oni koji su takvi, znaju istoga trenutka, zbog uticaja koji dolazi od Gospoda, da li je ono to uju
istinito, jer Gospod utie neposredno u volju ovekovu, a posredno, preko volje, u njegovo miljenje; ili to je isto
Gospod utie neposredno u dobro a posredno preko dobra u istinito. Dobrim je nazvano ono to pripada volji, a
istinitim ono to pripada pamenju, te stoga i miljenju. Svako istinito pretvara se u dobro, im ue u volju. Ali, dok
je istinito samo u pamenju i u miljenju, ono ne postaje dobro, ono ne ivi, i nije pripojeno oveku; jer ovek je
ovek zbog volje, pa tek onda zbog razuma, a ne zbog razuma odvojenog od njegove volje.
27. Poto je takva razlika izmeu Anela Nebeskog Carstva i Anela Duhovnog Carstva, oni nisu zajedno niti se
sastaju; postoji samo veza preko posrednikih Drutava aneoskih, a koja se zovu nebeskoduhovna. Preko njih
nebesko Carstvo utie na Duhovno Carstvo. Otuda Nebo, iako podeljeno na dva Carstva ini celinu. Gospod se uvek
brine za takve Anele posrednike, preko kojih se vri veza i spajanje.
28. Poto se u onome to sledi mnogo govori o Anelima jednog i drugog Carstva, ovde nije bilo rei o
pojedinostima koje se na njih odnose.
Postoje tri Neba
29. Postoje tri Neba meusobno vrlo razliita: Unutarnje (intimum) ili Tree, Srednje ili Drugo, Spoljanje (ultimum
- krajnje, spoljanje) ili Prvo. Ona meusobno stoje u odreenom redu ili odnosu, kao na oveku Glava koja je
gornji deo, zatim Trup, njegov srednji deo, pa najzad Noge koje su njegov donji deo; ili kao visoki, srednji i niski
deo jedne kue. Takvim redom ide Boansko koje proistie od Gospoda. Prema tome, Nebo je trostruko, jer tako
zahteva red.
30. Unutarnje u oveku (interiora hominis), koje pripada njegovom umu i karakteru, izdeljeno je slinim redom.
16
O uticaju (Influx) govori se kroz ceo Trei zavet (tako se esto nazivaju teosofski ili bogoslovski spisi E.
Svedenborga). Dok je s jedne strane veza izmeu viih i niih svetova izraena saobraznostima (hleb na primer
oznaava Boansko Dobro, a vino Boansko Istinito), dotle je ivot i postojanje niih svetoga (tu se misli na tvarni
svet kao nii) moguan kroz uticaj iz viih u nie. Pri tome, uti caj je neto bitno: cela sutinska sadrina nieg
sveta bitna je i za vii svet. Zbog toga prevodimo ne sa utie na, ve sa utie u. Kako se vri UTICAJ od
Gospoda, pa preko Neba do u oveka i takozvana mrtve tvari, objanjava se naroito u Novom Zavetu. Pored
uticaja postoji i isticaj (efflux), v. Novi Zavet, br. 5828:3.
Ono ima unutarnji, srednji i spoljani deo (intimum, medium ac ultimum)
17
; jer kad je ovek bio stvoren, u njemu su
sakupljene sve stvari Boanskog reda, tako da je on oblikom postao Boanski red, a time i Nebo u malom.
18
Eto
zbog ega ovek saobraa s Nebom preko unutarnjeg u sebi i zbog ega dolazi meu Anele posle smrti, meu
Anele Unutarnjeg, Srednjeg ili Spoljanjeg Neba, zavisno od toga kako je za ivota primao Boansko dobro i
Boansko istinito proisteklo od Gospoda.
31. Boansko
19
koje potie od Gospoda a koje se prima u Treem ili Unutarnjem Nebu, naziva se Nebesko, pa se i
Aneli toga Neba nazivaju nebeskim; Boansko koje potie od Gospoda koje se prima u Drugom ili Srednjem Nebu
naziva se duhovnim, pa se stoga i Aneli toga Neba nazivaju duhovnim; Boansko koje potie od Gospoda a koje se
prima u Spoljanjem ili Prvom Nebu naziva se prirodnim; ipak, prirodno toga Neba nije kao prirodno na svetu:
imajui u sebi i duhovnog i nebeskog, to se Nebo naziva i duhovnoprirodno i nebesko-prirodno, pa se i Aneli,
njegovi stanovnici, nazivaju duhovno-prirodm i nebesko-prirodni; duhovno-prirodni oni koji primaju uticaj Srednjeg
ili Drugog Neba a to je Duhovno Nebo, a nebeskoprirodni oni koji primaju uticaj Unutarnjeg ili Treeg Neba a to je
Nebesko Nebo. Duhovno-prirodni i nebeskoprirodni Aneli razlikuju se medu sobom, ali ipak ine jedno isto Nebo,
jer su na istom stupnju.
20
32. U svakom Nebu postoji jedno Unutarnje i jedno Spoljanje; oni koji su u Unutarnjem, nazvani su unutarnji
Aneli a koji su u spoljanjem, nazvani su spoljanji Aneli. Spoljanje i Unutarnje u Nebu odnose se kao Voljno i
Umno u oveku; Unutarnje kao Voljno, a Spoljanje kao Umno; svako Voljno ima svoje Umno; jedno ne postoji bez
drugoga. Voljno se moe uporediti s plamenom, a Umno sa svetlou koja od plamena potie.
33. Treba znati da Unutarnje u Anelima odreuje Nebo u kojem su; jer to je njihovo Unutarnje otvorenije prema
Gospodu, to su oni vie u Unutarnjem Nebu. Postoje tri stupnja Unutarnjeg, kako kod svakog Anela i Duha, tako i
kod oveka. Oni kod kojih je trei stupanj otvoren, ti su u Unutarnjem Nebu. Oni, pak, kod kojih je otvoren samo
drugi ili prvi stupanj, ti su u Srednjem ili Spoljanjem Nebu. Unutarnje se otvara primanjem Boanskog Dobrog i
Boanskog Istinitog. Oni koji oseaju boanske istine i koji ih istoga asa unose u ivot, to jest u volju i u delo, ti su
u Unutarnjem ili Treem Nebu, i to prema primanju dobra iz oseanja za istinito. A oni koji ne uvode Boanske
istine istoga asa u volju, nego u pamenje, a zatim u razum, i koji ih potom hoe i ine, ti su u Srednjem ili drugom
Nebu. Oni pak koji ive moralno i veruju u Boansko, a koji se ne trude mnogo da budu poueni, oni su u
Spoljanjem ili Prvom Nebu. Otuda je jasno da Nebo sainjavaju unutarnja stanja (status interiorum), i da Nebo nije
spolja nego unutra, a to Gospod ui govorei: Carstvo Boije nee doi da e vidi; niti e se kazati: evo ga ove ili
eno one; jer, gle, Carstvo je Boije u vama (Luka XVII. 20, 21).
34. Svako savrenstvo raste prema Unutarnjem a opada prema Spoljanjem zato to je Unutarnje blie Boanskom i
u sebi istije, dok je Spoljanje dalje od Boanskog i u sebi grublje. Aneoska savrenost sastoji se u Umu, Mudrosti
i Ljubavi, u svakom dobrom, te stoga i u blaenstvu; ali ne u blaenstvu bez onoga prethodnoga, jer je bez toga
blaenstvo spoljanje a ne Unutarnje. Kako je Unutarnjost u Anel Unutarnjeg Neba otvorena, njihova savrenost
nadilazi mnogo savrenost Anel Srednjeg Neba ija je unutarnjost otvorena samo u drugom stupnju. Isto tako
savrenost Anela Srednjeg Neba nadilazi mnogo savrenost Anela Spoljanjeg Neba.
35. Poto meu njima postoji takva razlika, to Aneo jednog Neba ne moe doi kod Anela drugog Neba, to jest
onaj iz nieg Neba ne moe se uzdii niti onaj iz vieg spustiti. Onaj to dolazi iz nieg Neba, njega obuzme
nespokojstvo koje ide do bola, pa ne moe ni videti one koji su u viem Nebu, a kamoli razgovarati s njima. Onaj,
pak, koji se spusti iz viega Neba, lien je svoje mudrosti, muca i oajava. Kako jo nisu bili poueni da se Nebo
sastoji od Unutarnjosti jednog Anela, neki iz Spoljanjeg Neba mislili su da e doiveti vie nebesko blaenstvo,
ako uu u Nebo u kome su Aneli koji uivaju takvo blaenstvo; i bilo im je dozvoljeno da uu. No, kad su tamo
uli, nisu nikoga videli, mada su hteli, iako se tu nalazila velika mnoina Anela, zbog toga to Unutarnje tih
stranaca nije bilo otvoreno toliko kao Unutarnje Anela vieg Neba, pa prema tome ni njihov vid (nije bio otvoren
toliko). Malo potom, osetie takvu tegobu u srcu da su jedva oseali da li su ivi ili ne; stoga pohitae da se vrate u
Nebo iz koga behu izali, veselei se kad se naoe medu svojima, i obeavajui da vie nikada nee traiti neto
vie od onoga to odgovara njihovom ivotu. Tako isto videh Anele, koji su bili sili iz vieg Neba, liene mudrosti
u toj meri da vie nisu znali kakvo je njihovo Nebo. Drugaije je kad Gospod uzdigne Anele iz niega u vie Nebo,
da bi videli njegovu slavu, a to se deava dosta esto. U tom sluaju Aneli su prvo pripremljeni, a zatim ih prate
Aneli - posrednici preko kojih se odrava veza. Iz svega ovoga oigledno je da su Neba meusobno vrlo
razdvojena.
36. U jednom istom Nebu svak moe doi u dodir sa bilo kim, ali je zadovoljstvo druenja saobrazno srodnosti u
dobru. No o ovome vie u sledeim lancima.
37. lako je Nebo tako razdeljeno da Aneli jednoga Neba ne mogu doi u dodir s Anelima drugog, ipak Gospod
17
Prirodno ili puteno telo je samo ljutura ili odelo za ova tri unutarnja sloja duha.
18
Da je ovek mikrokosmos (svet u malom) prastaro je shvatanje koje je nalo svog odjeka i u Njegoa, u naslovu
dela Lua Mikrokozma, tj. Zublja ovekova.
19
Ovde se misli na Boansko Proistiue, kao treeg lana Trojstva, odnosno Trojice.
20
Uenje o stupnjevima (gradus) je jedno od najizvornijih koje donosi T. Z. Vidi ovu knjigu br. 208,468, a osobito u
delu BOANSKA LJUBAV I MUDROST br. 184432. Stupnjevi savrenstva su ova tri (i kod anela i kod ljudi):
nebeski (najvii), duhovni (srednji) i prirodni (poslednji). U nebeskom se dobro voli radi samog toga dobra, u
duhovnom se dobro voli iz poslunosti prema istini vere, a u prirodnom zato to je ono prirodno uzvraeno.
sjedinjuje sva Neba neposrednim i posrednim uticajem (per influxum). Na taj nain On ini da su tri Neba jedno, i
da su sva u vezi od Prvog do Poslednjeg, tako da ne postoji nita nepovezano; sve to nije vezano preko posrednog s
Prvim, to se ne odrava ve se rasipa i postaje nita.
38. Onaj ko nije upoznat sa Boanskim Redom u pogledu stupnjeva, ne moe shvatiti ni kako su Neba razdvojena,
niti ta je to Unutarnji a ta Spoljanji ovek. Veina ljudi na svetu misli o Unutarnjem i Spoljanjem, odnosno o
viem i niem, kao o neemu to se nastavlja, to je jednorodno i to ide od istijeg ka grubljem. Meutim, izmeu
Unutarnjeg i Spoljanjeg ne postoji odnos neprekidnosti, nego odnos odvojenosti (non continue sed discrete).
Postoje, naime, dve vrste Stupnjeva: postoje neprekidni, a i prekidni Stupnjevi. Neprekidni su slini slabljenju
svetlosti od plamena do tame; ili smanjenju vidljivosti predmeta kad je na svetlosti i kad je u tami; ili istoi
atmosfere od najviih slojeva do najniih, gde razdaljine oznaavaju stupnjeve. Naprotiv, prekidni, odnosno
odvojeni stupnjevi, razlikuju se kao prethodno i potonje, kao uzrok i posledica, kao ono to proizvodi i ono to je
proizvedeno. Svako ko posmatra videe da su, u svim stvarima na svetu, kako u velikim tako i u malim, takvi
stupnjevi stvaranja i spajanja, to jest da od jedne stvari ishodi druga, od ove trea i tako redom. Onaj ko dobro ne
uoi ove stupnjeve, taj ne moe nikako uoiti razlike izmeu Neba, ni razliku u svojstvima unutarnjeg i spoljaenjeg
kod oveka, ni razliku izmeu duhovnog i prirodnog sveta, ni razliku izmeu duha i prirodnog tela ovekova. Iz
toga sledi da ne moe shvatiti ta je priroda i izvor saobraznosti (korespondencije) i predstavljanja (reprezentacije),
otkuda dolaze i kakvo je njihovo delovanje. ulnim ljudima je nedostupno to razlikovanje, jer oni rastenje i
opadanje po stupnjevima uvek shvataju kao neprekidno; stoga su nesposobni da shvate duhovno kao neto prirodno
istije. Na taj nain ostaju daleko od pravog razumevanja.
39. Najzad dozvoljeno mi je da o Anelima otkrijem tajnu koju do sada nije pojmio um ijednoga oveka, zato to
nisu bili shvaeni stupnjevi; naime, da svaki Aneo, kao i svaki ovek, ima najunutarnjiji ili najvii stupanj, odnosno
(da ima) izvesno Unutarnje ili Najvie, u koje Gospodnje Boansko najpre utie, i prema kome to Unutarnje
rasporeuje ostale unutarnje (stvari) koje slede prema stupnjevima reda u njima. To Najunutarnjije ili Najvie moe
se nazvati ulazom Gospodnjim u Anela ili oveka, i smo Njegovo stanite u njima. I upravo po tome
Najunutarnjijem ili Najviem ovek jeste ovek, i po tome se razlikuje od ivotinja koje ga nemaju. Otuda dolazi da
ga Gospod moe, za razliku od ivotinja, uzdignuti k Sebi, to jest sve njegovo Unutarnje koje pripada njegovom
umu i dui, tako da (ovek) moe verovati u Njega, biti dirnut ljubavlju prema Njemu, videti Ga, primiti um i
mudrost, i govoriti razumno (ex ratione). Otuda dolazi i to da ovek ivi veno. Pa ipak, ono to Gospod rasporeuje
i to obezbeuje u Unutarnjem, to ne moe jasno opaziti nijedan Aneo, jer je to iznad njegove misli i nadmaa
njegovu mudrost.
40. Ovo su opte istine o tri Neba, a u nastavku e biti rei o svakome posebno.
Nebo se sastoji od neizbrojnih Drutava
41. Aneli jednoga Neba nisu zajedno nego su razdeljeni u manja i vea Drutva, prema razlikama u dobru ljubavi i
vere u kojima su. Oni koji su u slinom dobru, ti sainjavaju isto Drutvo u Nebu. Dobra su beskrajno raznolika; a
svaki Aneo je onakav kakvo je njegovo dobro.
42. Aneoska Drutva udaljena su jedna od drugih prema razlikama u njihovim dobrima; jer razdaljine u duhovnom
svetu dolaze od razlika u unutarnjim stanjima; stoga u Nebu razdaljine zavise od stanja ljubavi. Mnogo su udaljeni
oni koji se mnogo razlikuju, a malo oni koji se malo razlikuju; slinost je uzrok da su zajedno.
43. Na isti su nain ureeni i odnosi meu pripadnicima istoga Drutva, savreniji, a to su oni koji se odlikuju
dobrom, te su stoga u ljubavi, mudrosti i umu, ti su u sredini. Oni koji se odlikuju manje, ti su okolo na rastojanju,
srazmernom smanjenju savrenstva. To je kao svetlost koja slabi od sredita prema kraju: u sredini su oni koji su u
najveoj svetlosti, dok su oni na kraju u sve manjoj i manjoj svetlosti.
44. Aneli su sami od sebe noeni prema onima kojima su slini. Sa slinima su kao meu svojima i kao kod kue, a
sa ostalima kao sa strancima i kao van kue. Kada su kod sebi slinih, oni su u slobodi i u svakoj prijatnosti ivota.
45. Otuda je jasno da dobro udruuje Anele u Nebu, i da se Aneli razlikuju prema vrsti dobra. Ipak, ne udruuju
se oni sami, nego to ini Gospod koji je Izvor dobra. Sm On ih vodi, sastavlja, razdvaja i dri u slobodi kao i u
dobru. Svakoga, dakle, On dri u ivotu njegove ljubavi, vere, uma i mudrosti, te prema tome i u blaenosti.
46. Svi oni u slinom dobru poznaju se meusobno, kao to ljudi na svetu poznaju svoje srodnike, saveznike i
prijatelje. Oni se poznaju, iako se pre nikada nisu videli, zato to u drugome ivotu postoji samo duhovno sredstvo,
privlanost i prijateljstvo, a sve to je duhovno pripada ljubavi i veri. To mi je bilo ponekad dano da vidim, kad sam
bio u duhu, a to znai odvojen od tela, u drutvu Anela. Neki su mi izgledali kao poznati od detinjstva, dok su mi
drugi izgledali potpuno nepoznati. Oni koji su mi izgledali kao poznati od detinjstva, ti su se nalazili u stanju koje je
bilo slino mome, a oni koji su mi izgledali nepoznati, bili su u nekom neslinom stanju.
47. Svi oni koji sainjavaju isto aneosko Drutvo imaju slina lica u glavnim crtama, iako ne i u pojedinostima.
Kako se opta slinost odnosi prema svojstvenim razlikama, to se moe razumeti po slinostima i razlikama na
svetu. Poznato je da svaki narod ima neto zajedniko u licu i oima, po emu se poznaje i razlikuje od drugih
naroda. Takav je sluaj i s porodicama. Samo, to je u Nebu mnogo savrenije, jer tamo se sva oseanja pokazuju i
blistaju na licu, jer je lice spoljanji oblik, odnosno predstava oseanja. U Nebu je nemogue da se lice razlikuje od
oseanja. Bilo mi je pokazano kako izgleda opta slinost i pojedinana razliitost kod lanova jednog istog
Drutva: pokazalo mi se jedno aneosko lice koje se menjalo prema oseanjima dobrog i istinitog koja odlikuju
pripadnike jednog istog Drutva. Ovo menjanje trajalo je dugo, a primetio sam da isto lice, uopte uzev, ostaje kao
osnova, a druga su njegove izvedenice i umnoavanja. Na taj nain behu mi pokazana sva oseanja jednog Drutva
po kojima se razlikuju oni koji sainjavaju to Drutvo. Jer - kako je ve reeno - lica su oblici Unutarnjeg kod
Anela, oblici oseanja koja pripadaju ljubavi i veri.
48. Odatle se moe zakljuiti da Aneo, odliit mudrou, istoga asa vidi na licu svojstva drugoga Anela. Niko
tamo ne moe licem skrivati svoju unutarnjost, niti se pretvarati. Nemogue je varati i lagati podmuklou i
licemerstvom. Ponekad se dogaa da se u Drutvo uvuku licemeri, naviknuti da skrivaju svoju unutarnjost, tako da
uzimaju izgled dobra u kome su oni koji sainjavaju to Drutvo, te tako oponaaju Anele svetla. Ali, tu ne mogu
dugo ostati, jer iznutra ih neto poinje izgarati i muiti, te im lica poprimaju olovnu boju i nestaje im daha. To im
menja uticaj i dejstvo oprenog ivota. Oni se tada ure da stignu u Pakao, gde se nalaze njima slini, i ne odvauju
se da se popnu drugi put. Takvi su slini oveku koji za stolom medu zvanicama nije bio obuen u svadbeno ruho,
pa je stoga bio baen u tamu najkrajnju (vidi Mateja XXII, 11 i dalje).
49. Sva Drutva u Nebu opte meusobno, ali ne otvorenom vezom; malo Anela izlazi iz svoga Drutva, jer je izii
iz svoga Drutva kao izai iz sebe ili iz svoga ivota i prei u drugi ivot. No, Drutva opte preko rasprostiranja
sfera koje izviru iz ivota svakog pojedinca. Sfera ivota je sfera oseanja ljubavi i vere. Ta sfera se iri u okolna
Drutva na sve strane i utoliko vie, to su oseanja unutarnjija i savrenija. To rasprostiranje je uzrok aneoskog
uma i mudrosti. Oni u unutarnjem Nebu, a naroito oni u sredini toga Neba, imaju to rasprostiranje kroz celo Nebo.
Stoga, postoji optenje svih sa svima. No u tom irenju (extensione) govorie se sa vie pojedinosti kad se bude
govorilo o nebeskom Obliku, prema kojem su rasporeena nebeska Drutva, i (kada se bude govorilo) o Mudrosti i
Umu Anela, jer se svako irenje oseanja i misli vri po tom Obliku.
50. Reeno je da u Nebu ima veih i manjih Drutava. Vea su sastavljena od mirijada Anela, mala od po nekoliko
hiljada, a najmanja od po nekoliko stotina. Ima i Anel koji stanuju sami (solitarii habitant), kao kua i kua,
porodica i porodica. lako ive rastureno, i ovi Aneli smeteni su slinim redom koji vlada u svim Drutvima, a to
znai da su u sredini mudriji, a da su prostiji prema granicama. Ti su pod naroitom brigom Gospodnjom. To su
najbolji Aneli.
Svako Drutvo je Nebo u manjem obliku, a svaki
Aneo Nebo u najmanjem obliku.
51. Svako Drutvo je nebo u manjem, a svaki Aneo nebo u najmanjem obliku, zato to dobro ljubavi i vere ini
Nebo, i to je to dobro u svakom Drutvu Neba i u svakom Anelu nekog Drutva. Nije vano to se to dobro
razlikuje i to se menja, to je uvek nebesko dobro. Razlika je samo u tome to Nebo ovde ima jednu, a onde drugu
kakvou. Eto zato se za nekoga kae, kad je podignut u jedno nebesko Drutvo, da je doao u nebo. Tako se kae za
one koji su u Nebu, da je svaki u svome. To znaju svi koji su na drugome svetu. Pa i oni koji su izvan ili ispod neba,
kad izdaleka gledaju Zborove Anel, kau da je Nebo na ovom ili na onom mestu. To se moe uporediti s
namesnicima oficirima i slubenicima u istoj Palati jednoga kralja ili na istom Dvoru: iako stanuju odvojeno po
boravitima i sobama, jedni vie, drugi nie, oni su ipak u istoj Palati na istom Dvoru, svaki vrei svoju dunost u
slubi Kraljevoj. Iz toga je jasno kako treba razumeti ove rei Gospodnje: U kui Oca mojega mnogi su stanovi
(Jovan XIV, 2), kao i to ta znae nebeska stanita i Nebesa nad Nebesima kod Proroka.
52. Da je svako Drutvo Nebo u manjem obliku, mogao sam videti po tome to je oblik svakog Drutva slian
obliku celog Neba. U itavim Nebesima, u sredini su oni koji mudrou nadilaze ostale, a okolo su manje savreni, i
to sve po redu (kako je objanjeno u br. 43). A to mogah zakljuiti i stoga, to Gospod upravlja svima u celom Nebu
kao samo jednim jedinim Anelom, a tako isto i onima koji su u jednom Drutvu. Zbog toga se ponekad jedno
aneosko Drutvo pokazuje u obliku jednog jedinog Anela, a to mi Gospod dade da vidim. tavie, kad se Gospod
pojavljuje medu Anelima, on se ne pojavljuje okruen njima, ve se sam pojavljuje u aneoskom obliku. Eto zbog
ega je Gospod u Rei nazvan Anelom, eto zato se i jedno aneosko Drutvo tako naziva. Mihailo, Gavrilo i
Rafailo samo su aneoska Drutva, tako nazvana zbog njihove uloge.
53. Kako je celo jedno Drutvo Nebo u manjem obliku, tako je i Aneo Nebo u najmanjem; jer Nebo nije izvan
Anela ve u njemu, poto je Anelovo Unutarnje, pripadajue njegovom umu, podeeno u obliku Neba radi
primanja svega onoga to je u Nebu, i to (primanje je) shodno svojstvu dobra koje je u Anelu, a koje dolazi od
Gospoda; eto zato je Aneo Nebo.
54. Nikako se ne sme rei za nekoga da je Nebo van njega, ono je Nebo unutar njega; jer svaki Aneo prima Nebo
koje je van njega prema nebu koje je unutar njega. Po tome se vidi koliko se vara onaj ko misli da je doi u Nebo
samo jednostavno biti uzdignut meu Anele, bez obzira kakav je ovek u sebi, te da je nebo dano svakome po
neposrednome milosru. A u stvari, ako nema Neba unutar oveka, nita se iz Neba ne uliva u njega, niti on neto
prima. Ima mnogo Duhova koji su tog miljenja i koji su zbog tog svog verovanja bili uzdignuti u Nebo. Ali kako je
njihov unutarnji ivot bio oprean ivotu Anela, ovi su u pogledu uma gubili vid u tolikoj meri da su postajali
slaboumni. Jednom reju, oni koji zlo ive, kada dou u Nebo, gue se i mue kao ribe izvan vode ili kao ivotinje
pod staklenim zvonom iz kojeg je vazduh izvuen. Iz toga se vidi da je Nebo u oveku, a ne van oveka.
55. Kako svi primaju nebo koje je van njih prema tome kakvo je Nebo u njima, tako isto svi primaju Gospoda onako
kako je On u njima, jer Boansko Gospodnje ini Nebo. Eto zato se Gospod pokazuje nekom Drutvu na jedan, a
nekom opet na drugi nain, a to znai razliito u raznim Drutvima. To nije zato to ta razlika postoji u Gospodu,
ve to je ona u onima koji Ga vide prema vrednosti svoga dobra. tavie, kada Ga vide njihovo oseanje u
zavisnosti je od njihove ljubavi. Oni koji Ga vole na unutarnjiji nain oseaju Ga dublje; a oni koji Ga vole manje
duboko, oseaju Ga manje duboko; Njegovo prisustvo baca u muke one koji su izvan Neba. Kada se Gospod
pojavljuje u nekom Drutvu, pojavljuje se kao Aneo, ali se razlikuje od drugih Anela po Boanskom koje blista
oko Njega.
56. Nebo je tamo gde se Gospod priznaje, gde se veruje u Njega, i gde se voli. Razlika u oboavanju, zavisno od
razliitosti dobra u pojedinim Drutvima, nije tetna nego je naprotiv korisna; jer savrenost Neba otuda dolazi. Da
savrenost dolazi otuda, to bi bilo teko razumeti, kad se ne bismo prisetili izraza korienih u uenome svetu,
kojima se objanjava kako savreno jedinstvo dolazi od razliitosti. Svako jedinstvo je sa stavljeno od razliitih
(stvari), jer jedinstvo koje se ne sastoji od razliitih stvari nije nita, nema oblika, pa prema tome ni svojstava. Ali
kad je jedinstvo sastavljeno od razliitih stvari i kada te razliite stvari imaju savrene oblike, nadovezujui se jedna
na drugu kao prijateljice i slaui se u tome nizu, onda je jedinstvo savreno. Tako, u Nebu je jedinstvo sastavljeno
od razliitih stvari na najsavreniji nain; jer oblik Neba je savreniji od svakog drugog oblika. Da svaka savrenost
otuda dolazi, vidi se iz toga kako svaka lepota, svaka ar i sve to je prijatno, utie na ula i due: utie tako to
deluje kao saglasje i sklad vie stvari koje se sjedinjavaju i slau, bilo da deluju u isto vreme, ili idu jedna za
drugom. Otuda je vidljivo kao u ogledalu da savrenost dolazi od razliitosti, ak i u Nebu. Jer iz onoga to postoji u
prirodnom svetu moe se kao u ogledalu videti ono to postoji u duhovnom.
57. Ono to je reeno za Nebo, to se moe rei i za Crkvu, jer je Crkva Gospodnje Nebo na zemlji. Ima vie Crkava,
a svaka je nazvana Crkva, i jeste Crkva u onoj meri u kojoj dobro ljubavi i vere u njoj vlada. I tu Gospod od
razliitih (stvari) stvara jedinstvo, to jest od vie Crkava jednu jedinu. To to je reeno za Crkvu uopte, moe se
rei pojedinano za oveka koji pripada Crkvi; to e rei da je Crkva unutar oveka a ne van njega, i da je svaki
ovek - u kome je Gospod prisutan kroz dobro ljubavi i vere - Crkva. Ono to je reeno za Anela u kome je Nebo
moe se rei i za oveka u kome je Crkva; to e rei da je ovek Crkva u najmanjem obliku, kao to je Aneo Nebo
u najmanjem obliku; tavie, da je ovek u kome je Crkva isto tako i Nebo, kako to je to i Aneo; jer je ovek bio
stvoren da doe u Nebo i postane Aneo; eto zbog ega onaj kod koga dobro dolazi od Gospoda jeste Aneo-ovek.
Ovde je mesto da se kae ta ovek ima zajedniko s Anelom i ta ima vie nego Aneo. ovek ima zajedniko s
Anelom to to su njegovi unutarnji (delovi) - kao i Anelovi - oblikovani po slici Neba, i to on postaje slika Neba
ukoliko je u dobru ljubavi i vere. ovek ima vie od Anela to, to su njegovi spoljanji delovi oblikovani po slici
sveta, i ukoliko je u dobru, svet je u njemu potinjen Nebu, i u slubi je Neba. Tada je Gospod prisutan u njemu i u
Nebu i u svetu kao u Svome Nebu. Jer On je u Svom Boanskom redu u oba sveta, poto Bog jeste Red.
58. Na kraju treba rei da onaj, koji ima Nebo u sebi, ima Nebo ne samo u onome to je u njemu najvie (maxima)
ili opte, nego i u onome to je najmanje (minima) ili pojedinano; i da najmanje ponavlja, kao u slici, ono najvie.
To dolazi otuda to svaki ovek jeste svoja vlastita ljubav, to jest on je onakav kakva je njegova vladajua ljubav
(amor regnans). Ono to vlada, to utie u sve, rasporeuje sve, i uvodi svuda ono to mu odgovara. U Nebu
vladajua ljubav je ljubav prema Gospodu, jer tamo je Gospod voljen iznad svega; Gospod je tamo sve u svemu; On
utie (influit) u sve i u svakoga; On sve rasporeuje i obujmljuje Svojom slinou, te ini da je Nebo onamo gde je
On Sam. Zbog toga je Aneo nego u najmanjem obliku. Drutvo je Nebo u veem obliku, a sva Drutva uzeta
zajedno jesu Nebo u najveem obliku. Da Boansko Gospodnje ini Nebo, i da je On Sve u Svemu, vidi se iz
izloenoga (od br. 7 do br. 12).
Nebo u celini predstavlja
jednog oveka
59. Da celo Nebo u svojoj sloenosti predstavlja oveka, to je tajna jo uvek nepoznata na svetu; ali u Nebu je to
vrlo poznato. Um Anela sastoji se u znanju te tajne i u upoznavanju njenih osobitosti i pojedinosti. Od toga zavise
mnoge stvari koje, bez poznavanja te tajne kao opteg naela, ne bi mogle jasno i razgovetno da udu u ideje njihove
svesti. Znajui da celo Nebo sa svim njegovim Drutvima predstavlja jednoga oveka, oni Nebo nazivaju Najvei i
Boanski ovek (caelum vocant maximum et Divinum Hominem); Boanski stoga to Boansko Gospodnje ini
Nebo (vidi br. 7 do br. 12).
60. Da je Nebesko i Duhovno rasporeeno i sastavljeno po slici i prilici oveka, to ne mogu opaziti oni koji nemaju
taan pojam o duhovnom i nebeskom; ti misle da zemaljsko i tvarno, a koje sainjava poslednje u oveku, ini
oveka, i da bez toga ovek nije ovek. Ali, neka znaju da ovek nije ovek po zemaljskom i tvarnom, ve po tome
to je u stanju da shvati istinito i da hoe dobro. Eto u emu se sastoji Duhovni i Nebesko koje ini oveka. oveku
je poznato da se ljudi razlikuju prema vrednosti razuma i volje. Osim toga, ovek moe da zna da je njegovo
zemaljsko telo stvoreno za slubu njegovom razumu i volji na svetu, da im koristi u poslednjoj sferi prirode. Zato
telo ne radi nita samo od sebe, nego deluje u potpunoj podlonosti razumu i volji, tako da sve to ovek misli, to
jezik i usta izgovaraju, a sve to on hoe, to telom i udovima ini, tako da su razum i volja ti koji deluju, a ne telo
samo od sebe. Otuda se vidi da razumno i voljno ine oveka; i poto ovi deluju na najsitnije delove tela, onako
kako unutarnje deluje na spoljanje, to i razum i volja moraju biti u slinom obliku. I po njima ovek je nazvan
Unutarnjim ili Duhovnim. Nebo je takav ovek u najveem i najsavrenijem obliku.
61. Takva je ideja Anela o oveku; zato Aneli ne gledaju na to ta ovek ini telom nego na volju iz koje deluje.
Oni tu volju i razum nazivaju smim ovekom, ukoliko razum ini jedinstvo s voljom.
62. Istina, Aneli ne vide Nebo u njegovoj punoi u takvom obliku jer itavo nebo ne moe sagledati ni jedan
Aneo. Ali, oni ponekad vide udaljena Drutva, koja su inae sastavljena od mnogo hiljada Anela, kao celine u
obliku oveka; oni iz jednog dela, a to je Drutvo, zakljuuju o Nebu kao celini; jer kad je re o jako savrenom
obliku, onda su slini u optem kao i u delovima, a u delovima kao i u optem, a jedina je razlika izmeu dve sline
stvari to je jedna vea a druga manja. Stoga oni kau da celo Nebo mora pred Gospodom biti u takvom obliku, jer
Boansko vidi sve iznutra i s visine.
63. Poto je Nebo takvo, Gospod njime upravlja kao jednim jedinim ovekom, dakle kao jednim. Poznato je da
ovek - iako sastavljen od bezbroj razliitih delova spojenih u celinu, a tako i njegovi delovi: udovi, organi, vlakna,
ivci i krvni sudovi - ipak deluje kao jedinstvo: takvo je i Nebo pod nadzorom i pod upravom Gospodnjom.
64. Da toliko razliitih stvari u oveku ine jedinstvo, to je zato to u njemu nema ni jedne stvari koja ne bi bila
usmerena zajednikoj svrsi, i koja ne bi vrila odreenu dunost. Celina slui delovima a delovi sainjavaju celinu.
Eto zato su oni, posmatrajui se uzajamno i odnosei se uzajamno, spojeni na takav nain, da se sve - kako opte
tako i pojedinano - odnosi na zajedniku stvar i zajedniko dobro. Otuda oni ine jedinstvo. Na takav nain i u
Nebu postoje udruivanja, i to prema dunostima; oni koji ne doprinose zajednikoj svrsi, odstranjuju se iz Neba, jer
su raznorodni. Doprinositi zajednikom, to je hteti dobro drugima radi zajednikog dobra; naprotiv, ne doprinositi
zajednikom, to je hteti dobro drugima ne radi zajednikog dobra, nego radi sebe samoga; to su oni koji sebe vole
iznad svega, dok oni prvi iznad svega vole Gospoda. Zbog toga oni u Nebu ine jedinstvo, ne po njima samima nego
po Gospodu, jer ga posmatraju kao Jednog Jedinog, izvor svih stvari, a Njegovo Carstvo kao zajedniko dobro kome
treba teiti. To treba razumeti pod Gospodovim reima: Itite najpre Carstva Boijega i pravde Njegove i ovo e
vam se sve dodati (Mateja VI, 33). Traiti pravdu Carstva Boijeg, to je traiti dobro. Oni koji na svetu vole dobro
otadbine kao svoje vlastito dobro, i dobro blinjega kao svoje vlastito, ti na drugome svetu trae i vole Carstvo
Boije, jer tamo je Carstvo Boije umesto otadbine. A koji vole da ine dobro drugima, ne radi sebe nego radi
dobra samoga, oni vole blinjega, jer u Nebu dobro je blinji. Nebo, dakle, jesu svi oni koji su takvi u Najveem
oveku.
65. Poto celo Nebo predstavlja jednog oveka i poto je Nebo oblik i slika BoanskoDuhovnog oveka, iz toga
proizlazi da je Nebo, kao i ovek, izdeljeno na Udove i Delove koji nose ista imena. Aneli znaju u kom se Delu
Tela nalazi jedno Drutvo a u kome drugo, i kau da je jedno Drutvo u tom Delu ili toj oblasti Glave; za drugo kau
da je u tom Delu ili oblasti Grudi; o treem - da je u tom Delu ili oblasti Slabina, itd.) Uopte govorei, najvie ili
tree Nebo sazdaje Glavu do vrata; srednje ili drugo Nebo sazdaje Grudi do slabina ili kolena; poslednje ili prvo
Nebo sazdaje Noge do tabana, kao i Ruke do prstiju, jer ruke i ake su najnie ovekovo, iako su sa strane. Po tome
se ponovo vidi zato postoje tri Neba.
66. Duhovi koji su ispod Neba vrlo se ude kada saznaju i vide da Nebo nije samo iznad nego i ispod. Kao i ljudi na
svetu, i oni veruju i misle da je Nebo samo gore; jer oni ne znaju da je poloaj Neba, kao i kod oveka, poloaj
njegovih organa i delova, od kojih su neki iznad a neki ispod; ili kao kod poloaja delova u svakom organu, u
svakom udu i u svakom tkivu, od kojih su neki unutar a neki izvan. Otuda zbrka njihovih ideja o Nebu.
67. Ove pojedinosti o Nebu kao o Najveem oveku iznesene su, jer bi bez njih bilo nemogue shvatiti ono to e u
nastavku biti reeno o Nebu, o Spajanju Gospoda s Nebom, o Spajanju Neba sa ovekom, o Uticaju (de Influxu)
duhovnog sveta na prirodni, i konano, o saobraznostima (korespondencijama); to su, meutim, predmeti koje treba
razmatrati u brojevima koji slede; a da bi se to osvetlilo, potrebno je dati ovakav uvod.
Svako Drutvo na Nebu predstavlja
jednog oveka
68. Ponekad mi je bilo dano da vidim da svako Drutvo u Nebu predstavlja jednog oveka i da je slino oveku.
Tako, videh jedno Drutvo u koje su se bili uvukli neki duhovi, znajui da su vini da se prikazuju kao Aneli
svetlosti, naime licemeri. Dok behu odvajani od Anela, posmatrao sam kako itavo Drutvo izgleda sasvim tamno,
da bi postupno dobijalo oblik oveka, ali jo uvek bee prilino tamno, da bi na kraju potpuno dobilo jasan oblik
oveka. Oni koji behu u oveku i koji su ga sainjavali, ti behu u dobru tog Drutva; ostali koji nisu bili u dobru tog
Drutva, behu odbaeni kao licemeri; oni zadrani, ovi odbaeni; tako se vri odvajanje. Licemeri su oni koji govore
dobro i koji ine dobro, da bi izgledali onakvi kakvi se na jeziku pokazuju; ali oni misle drugaije, nemaju nikakve
vere i ne ele nikome dobro, osim samima sebi; to to ine dobro, to je radi njih samih; a ako to ine za druge, to je
zato da bi bili primeeni, pa stoga opet radi sebe.
69. Dano mi bee da vidim i to, da se celo aneosko Drutvo u prisustvu Gospodnjem opaa u ljudskom obliku. Ono
se pokazalo visoko prema istoku kao belo-ruiasti oblak opkoljen sitnim zvezdama; taj se oblak postupno sputao, i
sputajui se postajao sve vei, dok ga konano ne videh u savrenom ljudskom obliku. Sitne zvezde oko oblaka
behu Aneli koji su se tako pokazivali u svetlosti potiuoj od Gospoda.
70. Treba znati i to, da ljudski oblici koji predstavljaju dva razliita Drutva nisu isti; oni se meusobno razlikuju
kao ljudska lica od iste loze; i to s razloga slinog onome o kome je bilo govora u br. 47, to jest, da se ona razlikuju
prema menjanju dobra u kome su i kojem duguju svoj oblik. Drutva koja se opaaju u najsavrenijem i najlepem
ljudskom obliku, ona su iz Unutarnjeg ili Najvieg Neba, to jest iz sredita Neba.
71. Vredno je pomenuti da je taj ljudski oblik utoliko savreniji ukoliko je vie Anela koji sainjavaju to Drutvo;
jer razliitost rasporeena u nebeskom obliku ini savrenost (kako bee pokazano u br. 56). A razliitost je vea
tamo gde je vei broj. Svako nebesko Drutvo brojno se uveava svakog dana, te postaje savrenije, u srazmeri
kojom se uveava, pa tako ne samo da se Drutvo usavrava, nego i Nebo u celini, jer Drutva sainjavaju Nebo.
Poto se Nebo usavrava mnoinom, vidi se koliko se varaju oni koji veruju da se Nebo upotpunjavanjem zatvara. A
upravo je obrnuto: ono nije nikada zatvoreno; sve vea punina samo ga usavrava. Zbog toga Aneli najvie ele da
u svoje Drutvo prime nove Anele.
72. Da je svako Drutvo po slici oveka, poto se svi koji ga sainjavaju pokazuju kao jedan, to je zato to je
sveukupno Nebo takvog izgleda (kao to se vidi iz onoga to je izloeno u prethodnome broju); tavie kod
najsavrenijih oblika, kao to je oblik Neba, postoji slinost delova sa celinom, kao i onog to je manje sa onim to
je vee. Ono to je manje i to su delovi, to su na Nebu Drutva, koja su takoe Neba u manjem obliku (vidi o tome
br. 51 do 58). Da postoji takva neprekidna slinost, razlog je to dobra sviju zrae iz jedne jedine ljubavi, to jest
jednoga su porekla; a jedina ljubav iz koje proistiu sva dobra, to je ljubav prema Gospodu a koja je od Gospoda
(amor in Dominum a Domino). Otuda dolazi da je Nebo u celini slino Gospodu u optim crtama, svako Drutvo u
manje optim, i svaki Aneo u pojedinanim (vidi o tome br. 58).
Aneo ima savren
ljudski oblik
73. U dva prethodna poglavlja bee pokazano da Nebo u svojoj punini predstavlja jednog jedinog oveka, i da je
tako isto sa svakim Drutvom na Nebu. Iz nizanja iznetih razloga ishodi da svaki Aneo predstavlja takoe jednog
oveka. Kako je Nebo ovek u najveem obliku, Drutvo nebesko ovek u manjem, tako je Aneo ovek u
najmanjem obliku; jer u najsavrenijem obliku, kakvo je Nebo, postoji slinost celine sa delovima, i svih delova sa
celinom. To je zato to je Nebo zajednica, jer prenosi svakome sve to ima, odnosno svako prima od te zajednice sve
to ona ima. Aneo je prijemnik, te je stoga Nebo u najmanjem obliku (kao to je bilo izneseno u odnosnom broju.).
Tako isto je i s ovekom: onoliko koliko prima Nebo, toliko je prijemnik, toliko je Nebo i toliko je Aneo (vidi o
tome u br. 57). To je bilo opisano u Otkrovenju Jovanovom: I razmjeri zid svetoga Jerusalima na sto i etrdeset i
etiri lakta, po mjeri ovjeijoj koja je i Anelova"(XXI. 17.). Tu je Jerusalim Crkva Gospodnja, a u najviem
smislu Nebo; zid je istina koja titi od napada obmane i zla; broj sto etrdeset i etiri sveukupno istinito i dobro;
mera oznaava kakvou stvari; ovek je onaj u kome je sve istinito i sve dobro u optem i pojedinanom, stoga
onaj u kome je Nebo. Kako je Aneo takoe ovek po tom istinitom i dobrom, reeno je mjera ovjekova, koja je i
Anelova. Takav je duhovni smisao tih rei. Ko bi inae bez toga mogao shvatiti da je zid svetog Jerusalima mera
ovekova koja je i Anelova?
74. Ali, vratimo se sada na iskustvo. Da su Aneli ljudskog oblika, videh bezbroj puta; jer razgovarah s njima kao
to ovek razgovara sa ovekom, nekad s jednim a nekad s vie njih u Drutvu, i nisam u njima video neto to bi ih
oblikom razlikovalo od oveka. I sam se ponekad udih da su oni takvi. Da se ne bi reklo da je to obmana ili
matovito vienje, bee mi dano da ih vidim potpuno budan, to jest dok bejah u svim ulima tela i u stanju jasnog
opaanja. esto im govorah da su ljudi u Hrianskom Svetu slepe neznalice u pogledu Anela i Duhova, da veruju
da su oni due bez oblika, i iste misli, o emu oni nemaju nikakve predstave, osim da je to neto vazduasto, to u
sebi ima ivota. Kako im oni ne pripisuju nita ljudsko osim misli, to veruju da oni ne vide poto nemaju oiju, da
ne uju poto nemaju uiju, i da ne govore poto nemaju usta ni jezika. Aneli mi rekoe da znaju da tako mnogi na
svetu veruju, a tako veruju naroito ueni i, to ih udi, svetenici. I za to mi dadoe razlog: ueni, koji u tome behu
pokretai, proirili su takvu ideju o Anelima i Duhovima, jer su mislili o tome prema ulnom izgledu oveka; a oni
koji misle prema ulnom, a ne prema unutarnjoj svetlosti i prema zajednikoj ideji, usaenoj u svakoga oveka,
mogu samo zamiljati tako, poto ulni izgled oveka pripada samo onom to je u prirodi, a ne onom to je iznad, pa
tako ni onom to se odnosi na duhovni svet. Povrnost takve ideje o Anelima prela je od tih uitelja drugima koji o
tome nisu razmiljali; a oni koji ne misle po svome nego po tuem i koji tako stvaraju svoju veru, pa je kasnije samo
utvruju, mislei na takav nain, takvi se teko od toga razdvajaju. Eto zato mnogo njih to odobrava i potvruje.
Oni mi zatim rekoe da ljudi isti verom i srcem ne misle tako o Anelima, nego da o njima misle kao o ljudima
Neba, i to zato to oni nita ne shvataju bezoblinim. I zato su u Hramovima Aneli predstavljeni kao ljudi. U
pogledu onog usaenog to dolazi od Neba, oni mi rekoe da je to Boansko koje nadahnjuje one koji su u dobru
vere i ivota.
75. Iz viegodinjeg iskustva mogu rei i potvrditi da su Aneli, to se tie oblika, u potpunosti ljudi, da imaju lice,
oi, ui, grudi, ruke, noge; da se vide meusobno, uju i razgovaraju; jednom reju, da im ne nedostaje savreno
nita od onoga to sainjava ljudsko telo; jedino to nisu obueni u ovaploeno telo. Video sam ih u njihovoj
svetlosti, koja nadilazi mnogu podnevnu svetlost na svetu, i u toj svetlosti razabirah sve crte njihovog lica jasnije
negoli lica ljudi na zemlji. Takoe mi je bilo dano da vidim Anela iz unutarnjeg Neba koji je imao lice sjajnije i
blistavije nego Aneli iz nieg Neba. Posmatrao sam ga, imae savren ljudski oblik.
76. No treba znati da ovek ne moe videti Anela telesnim oima, nego da se Aneli mogu videti oima duha koji
je u oveku, zato to je duh u duhovnom svetu, a svi delovi tela su u prirodnom svetu. Slino vidi slino, jer im je
poreklo isto. Osim toga, organ telesnog vida je tako grub, da ne vidi ni male predmete u prirodi bez pomoi optikih
sprava, to svako zna; pogotovu, dakle, on ne moe videti predmete koji su iznad sfere prirode, kao to su predmeti
duhovnog sveta. Pa ipak, ti predmeti su vidljivi oveku, kad je odvojen od telesnoga vida i kada mu je otvoren
duhovni vid, to se dogaa u trenu, ako se Gospodu svidi da ti predmeti budu vieni. Tada ovek misli samo da sve
to vidi sopstvenim oima. Tako su Avram, Lot, Manoh i Proroci videli Anele; tako su Apostoli videli Gospoda,
posle vaskrsenja. Na slian nain i ja videh Anele. Zbog toga to su tako videli, Proroci su bili nazvani Vidioci, i
Ljudi otvorenih oiju (I Samuilova IX. 9; Brojevi XXIV. 3). Uiniti da tako vide zvalo se otvoriti oi kao to se
dogodilo Jelisijevom slugi: I pomoli se Jelisije govorei: Gospode, otvori mu oi da vidi. I Gospod otvori oi
momku, te vide, a to gora puna konja i kola ognjenih oko Jelisija (II knjiga o carevima VI. 17.).
77. estiti Duhovi s kojima o tome razgovarah, drhtali su srcem to takvo neznanje o Nebu, Anelima i Duhovima
vlada unutar Crkve; ozlojeeni, rekoe mi da svakako moram izjaviti da oni nisu bezoblini Umovi, ni vazduni
Dahovi, nego da su to ljudi ljudskog oblika, i da vide, uju i oseaju isto kao i oni koji su na svetu.
To to Nebo celinom i delovima predstavlja
oveka potie od Gospodnjeg
Boanskog Ljudskog
78. Da po Boanskom Ljudskom Gospodnjem Nebo u celini i delovima predstavlja oveka, zakljuak je iz svega
onoga to bee pokazano u prethodnim brojevima: I Da je Gospod Bog Neba; II Da Boansko Gospodnje ini Nebo;
III Da se Nebo sastoji od neizbrojnih Drutava, IV Da Nebo kao celina, predstavlja jednog jedinog oveka; V Da
svako Drutvo u Nebu predstavlja jednog oveka; VI Da Aneo ima savren ljudski oblik. Iz svega ovoga izvodi se
zakljuak da je Boansko, poto sainjava Nebo, Ljudsko po obliku. Da je ovo Boansko u stvari Gospodnje
Boansko Ljudsko, moe se jo jasnije videti iz izvoda Nebeskih Tajni sabranih da bi sluili kao kruna ovoga
broja i kao kratak pregled. Da je Gospodnje Ljudsko u stvari Boansko, a ne - kao to se misli u Crkvi - da ono to
nije, to se moe videti iz izvoda, a isto tako i na kraju dela Nebesko Uenje Novog Jerusalima, gde je re o
Gospodu.
79. Da je to tako, bilo mi je dokazano velikim brojem iskustava, o kojima treba rei u onome to sledi. Svi Aneli
opaaju Boansko samo u Ljudskom obliku; i to je zauujue, na viim Nebesima samo se tako moe misliti o
Boanskom. Da oni tako misle, dolazi od Smoga Boanskog koje utie, kao i od smog oblika Neba prema kojem
se njihove misli ire oko Anela; jer svaka misao, koja pripada Anelu, prostire se, i u tom prostiranju je i njihov um
i mudrost. Zbog toga tamo svi priznaju Gospoda, jer boansko Ljudsko postoji samo u Gospodu. I ne samo da su mi
to Aneli rekli, ve mi je bilo dano da to vidim, kad bejah uzdignut u unutarnje sfere Neba. Tamo je jasno da to je
Aneo pametniji, to bistrije opaa; otuda i to da im se Gospod pokazuje; On se pokazuje u obliku Boansko-
Aneoskom, a to je oblik Ljudski, i to se pokazuje onima koji priznaju i veruju u Boansko vidljivo, a ne onima koji
veruju u Boansko nevidljivo. Oni mogu videti Njegovo Boansko, dok ovi drugi ne mogu.
80. I poto Aneli ne opaaju Boansko nevidljivo koje nazivaju Boansko lieno oblika, ve Boansko vidljivo u
Ljudskom obliku, njima je zajedniko da kau da je Gospod Jedini ovek, i da su oni ljudi samo po Njemu, i da je
svaki ovek po tome kako prima Gospoda. Pod primanjem Gospoda oni razumeju prihvatanje Dobrog i Istinitog
koje proizlazi iz Njega, jer Gospod je u svom Dobru i svom Istinitom; oni to nazivaju mudrou i umom. Oni kau:
svak zna da um i mudrost ine oveka, a lice bez njih ga ne ini. Da je tako, vidi se po Anelima iz unutarnjih
Nebesa. Ti Aneli, poto su po Gospodu u dobrom i istinitom, stoga u mudrosti i umu, imaju najlepi i najsavreniji
ljudski oblik; Aneli niih Nebesa imaju oblik manje savren i manje lep. Obrnuto je u Paklu; u svetlosti Neba, oni
izgledaju ne ljudi, ve udovita. Oni su, naime, u zlu i obmani, a ne u dobru i istini, pa su oprenost mudrosti i
umu; eto zato se njihov ivot ne zove ivot ve duhovna smrt.
81. Poto Nebo, u celini i u delovima, predstavlja oveka prema Boanskom Ljudskom Gospodnjem, Aneli kau da
su oni u Gospodu, a neki dodaju da su u telu Gospodnjem; pod tim oni razumeju da su u dobru Njegove ljubavi. To
je ono to Gospod ui, govorei: Budite u Meni i Ja u u vama. Kao to loza ne moe roda roditi sama od sebe ako
ne bude na okotu, tako i vi ako u Meni ne budete... jer bez Mene ne moete initi... nita. Ostaete u ljubavi mojoj:
ako zapovijesti Moje uzdiete (Jovan XV. 4 do 10.).
82. Poto se u Nebu Boansko opaa na takav nain, u svakog oveka koji prima uticaj Neba usaeno je da misli o
Bogu u ljudskom obliku. To su inili drevni, to ine i ljudi naih dana, kako van Crkve, tako i u njoj. isti (esto
nazvani i nii) u mislima Ga vide poput drevnih ljudi, a to je kao Starca u blistavoj svetlosti (sicut Antiquim in
candore). Ali, oni koji su od sebe odstranili uticaj Neba vlastitim umom i zlom ivota, ti su uguili to usaeno. Oni
koji su ga uguili vlastitim umom hoe jednog nevidljivog Boga, a oni koji su to uinili lom svoga ivota, ti nee
nikakvoga Boga; ni jedni, ni drugi ne znaju da postoji takvo usaeno verovanje, jer ga u njima nema, dok je ono u
stvari samo nebesko Boansko koje prvo utie u oveku van Neba, jer je ovek roen za Nebo, i jer niko ne dolazi u
Nebo bez ideje o Boanskom.
83. Iz toga proizlazi da onaj koji nema ideju o Nebu, to jest nema ideju o Boanskom, od koga proistie Nebo, taj se
ne moe uzdii do prvog ulaska u Nebo; ako tamo i dospe, on osea otpor i odbijanje. To dolazi stoga to je kod
njega Unutarnje, koje je trebalo primiti Nebo, ostalo zatvoreno; i to se vie pribliava Nebu, to se njegovo
Unutarnje vie zatvara. Takva je sudbina onih koji unutar Crkve poriu Gospoda i koji, kao Socinijevci, poriu
Njegovo Boansko.
21
to se tie sudbine onih koji su roeni van Crkve i koji ne poznaju Gospoda, jer nemaju Re, o
njima e biti govora u nastavku.
84. Da su drevni ljudi imali u pogledu Boanskog Ljudsku ideju, jasno je iz onoga kako se Boansko pojavljivalo
pred Avramom, Lotom, Jouom, Gedeonom, Manohom, njegovom enom, i pred drugima koji su ga - iako su Ga
videli kao oveka - oboavali kao Boga vaseljene nazivajui ga Bogom Neba i zemlje, i Jehovom.
22
Da je Avram
upravo video Gospoda, to On Sam kae u Jovanu (VIII. 56.); a da su i ostali videli upravo Njega, jasno je iz rei
Gospodnjih kad kae da niko nije video Oca, ni Njegov izgled, i da niko nije uo Njegov glas (Jovan I. 18; V. 37).
85. Oni koji sude prema ulnoj predstavi spoljanjeg oveka, ti teko mogu shvatiti da je Bog ovek. ulni ovek
moe misliti o Boanskom samo kao svetu i onome to je u svetu, a o Bogu i duhovnom oveku samo kao telesnom
i prirodnom oveku. On odatle zakljuuje: Ako je Bog ovek, mora da je veliine vasione; i ako upravlja nebom i
zemljom, to mora biti posredovanjem drugih, kao to to rade kraljevi na svetu. Ako bi mu se reklo da u Nebu ne
postoji prostor kao na svetu, to bi za njega bilo potpuno neshvatljivo; jer onaj ko misli prema prirodi i slaboj
svetlosti koja od nje dolazi, misli samo prema prostiranju kakvo postoji pred njegovim oima. Ali oni koji tako
misle o Nebu, varaju se. Prostiranje u Nebu nije kao prostiranje na svetu; na svetu je prostiranje odreeno i merivo,
dok je na Nebu, naprotiv, neodreeno i nemerivo. Ali, o ovome e biti govora u brojevima koji dolaze, gde je re o
Prostoru i Vremenu u Duhovnom Svetu. Osim toga, svako zna dokle se prostire pogled oka, to jest da ide od Sunca i
do zvezda, koje su tako daleke. Onaj ko misli duboko, zna da unutarnji vid, koji pripada misli, ima jo ire
prostiranje, te je stoga vid jo unutarnjiji ili prostiranje jo ire. Kako dakle, da Boanski vid ne bude najvii i
najdublji od svih? Poto misli imaju takvo prostiranje, proizlazi da se u Nebu svakome saoptava sve to je u Nebu,
prema tome i sve Boansko koje ini i ispunjava Nebo, kao to je izloeno u prethodnom broju.
86. Oni koji su u Nebu, ude se da ljudi, mislei na Boga, misle na nevidljivo Bie, koje nije obuhvativo oblikom, a
veruju da su razumni; uz to nazivaju nerazumnim, ak prostim, one koji misle drukije, dok je meutim obrnuto.
Aneli kau da oni koji se smatraju razumnim treba da ispitaju sami sebe. Umesto Boga, ne vide li oni prirodu, neki
onu koja je pred oima, a drugi onu koja je van domaaja oiju? I nisu li zaslepljeni u toj meri da ne znaju ta je
Bog, ta Aneo, ta Duh, ta dua koja mora da ivi posle smrti, ta ivot Neba u oveku, kao ni mnogo drugih
stvari koje pripadaju umu? Meutim, oni koji su nazvani prosti (nii) - oni to znaju na svoj nain; oni imaju o Bogu
ideju da je on Boansko u obliku oveka; o Anelu da je nebeski ovek; o njegovoj dui - da mora iveti posle smrti,
i ideju da je ona kao Aneo; o ivotu Neba u oveku ideju da se on sastoji u ivljenju prema Boanskim
zapovestima. Te proste Aneli nazivaju umnim i spremnim za Nebo; dok ostale, naprotiv, nazivaju neumnim.
Postoji saobraznost svih nebeskih stvari
sa svim to pripada oveku
87. Danas se ne zna ta je to Saobraznost (korespondencija). Za to ima vie razloga. Glavni je taj, to se ovek
udaljio od Neba kroz ljubav prema sebi i prema svetu. Onaj ko nadasve voli sebe i svet dri samo do svetskih stvari,
jer one laskaju njegovim spoljanjim ulima i gode njegovim sklonostima, pa ne obraa panju na Duhovno, poto
ovo prija samo unutarnjim ulima i veseli samo njegov um. Stoga ga ljudi odbacuju, govorei da je odve uzvieno
da bi ga misao mogla dosei. Ali drevni ljudi behu drugaiji. Nauka o Saobraznostima bila je za njih najvanija
nauka. Pomou nje, oni su sticali umnost i mudrost, i preko nje pripadnici Crkve imali su vezu sa Nebom; jer nauka
o Saobraznostima je aneoska. Pradrevni ljudi, ljudi nebeski, mislili su o Saobraznostima kao i Aneli. Eto zato su
oni razgovarali s Anelima i zato im se Gospod esto pokazivao i uio ih. A danas je ta nauka izgubljena, tako da
se ne zna ta je Saobraznost.
88. Treba rei ta je Saobraznost i kakva je, jer bez tog znanja ne moemo imati jasan pojam o Duhovnom svetu, o
njegovom Uticaju na Prirodni svet, ni ta je to Duhovno u odnosu na Prirodno, ni jasnu ideju ta je to ovekov duh,
niti se moe neto znati o stanju due posle smrti. Tako e biti pripremljen put za ono to dolazi posle.
89. Prvo da se kae ta je Saobraznost. Ceo Prirodni svet saobraen je Duhovnom svetu, i to ne samo u optem, nego
i u svemu to ga sainjava. Zato se za svaku stvar u Prirodnom svetu, koja postoji prema neemu u Duhovnom, kae
da je saobrazna, tj. odgovarajua. Treba znati da Prirodni svet postoji i odrava se prema Duhovnom svetu, potpuno
kao uinak i uzrok. Prirodnim svetom naziva se sve to je pod jednim Suncem i od njega prima toplinu i svetlost, i
tome svetu pripadaju sve stvari koje se putem Sunca odravaju. A Duhovni svet je Nebo, tome svetu pripada sve
ono to je u Nebu.
90. Poto ovek jeste i Nebo i svet u najmanjem obliku koji je po slici velikog oblika (vidi broj 57), to u njemu
21
Bila su dva Sociniusa, oba odgovorna za irenje uenja po kome je Gospod Isus Hristos bio samo ovek a ne Bog.
22
Prema uenjima Treeg Zaveta, Bog nikada ne vri nasilje na ovekovu svest, pa se prema tome ukazuje svakom
onako kako ga ovaj zamilja, odnosno priblino tako.
postoji i Prirodni i Duhovni svet. Unutarnje, koje pripada njegovom umu i odnosi se na um i volju, sainjava
Duhovni svet; a Spoljanje, koje pripada njegovom telu i odnosi se na njegove ulne i telesne delatnosti, sainjava
njegov Prirodni svet. Stoga, Saobraznostima se naziva sve to je u njegovom Prirodnom svetu tj. u telu, ulnim i
telesnim delatnostima, a to postoji prema njegovom Duhovnom svetu.
91. Kakva je priroda Saobraznosti moe se videti prema ovekovom licu. Na licu, nenauenom da se pretvara, sva
ispoljavanja uma pokazuju se u prirodnom obliku kao u svojoj slici; otuda je lice nazvano pokazateljem karaktera, a
to je ovekov Duhovni svet u njegovom Prirodnom svetu. Isto tako, ono to pripada umu iskazuje se govorom, a to
pripada volji pokazuje se telesnim pokretima. Stvari koje se izvode telom, bilo licem, jezikom ili pokretima,
nazivaju se Saobraznostima.
92. Iz toga se moe videti ta je to Unutarnji a ta Spoljanji ovek, to jest da je Unutarnji onaj koji je nazvan
Duhovnim, a Spoljanji onaj koji je nazvan Prirodnim. Moe se videti da je jedan odvojen od drugoga kao to je
Nebo odvojeno od sveta; i da se sve to se zbiva i to postoji u Spoljanjem ili Prirodnom oveku, zbiva i postoji po
Unutarnjem ili Duhovnom.
93. Ovo to je reeno vai za Saobraznosti Unutarnjeg ili Duhovnog oveka i Spoljanjeg ili Prirodnog oveka; a u
onome to dolazi bie rei o Saobraznosti itavog Neba sa svim delovima ovekovim.
94. Bilo je pokazano da Nebo u celini predstavlja jednog jedinog oveka i da je ono po njegovoj slici, te je, stoga, i
nazvano Najvei ovek (Maximus Homo); tako isto bilo je pokazano da su Aneoska Drutva, od kojih se sastoji
Nebo, rasporeena kao udovi i organi kod oveka; te da su tako jedna u Glavi, druga u Grudima, neka u Rukama, i
tako u svakom ovekovom delu (vidi o tome br. 59 do 72). Drutva koja su u jednom organu Najveeg oveka
odgovaraju slinom organu kod oveka; na primer, ona koja su u Glavi odgovaraju Glavi kod oveka; a ona koja su
u Rukama odgovaraju Rukama kod oveka; i tako redom. ovek upravo i postoji po toj saobraznosti, jer postoji
samo u zavisnosti od Neba.
95. Da je Nebo podeljeno na dva Carstva, od kojih je jedno nazvano Nebesko a drugo Duhovno, vidi se u odnosnom
lanku. Nebesko Carstvo, uopte uzev, odgovara Srcu u svemu to zavisi od Srca u celom telu; a Duhovno Carstvo
odgovara Pluima i svemu onome to od njih zavisi u telu; tako isto, Srce i Plua sainjavaju dva Carstva u oveku;
Srce u njemu vlada preko arterija i vena, a Plua preko ivanih i motornih vlakana, i to oboje istodobno u svakoj
radnji i dejstvu. U svakom oveku, to jest u njegovom Duhovnom svetu koji je nazvan njegovim Duhovnim
ovekom, postoje dva Carstva, jedno koje pripada volji a drugo umu; volja vlada oseanjima dobrog, a um
oseanjima istinitog. Ova Carstva odgovaraju carstvima Srca i Plua u telu. Tako je isto i u Nebu: Nebesko Carstvo
pripada Volji Neba, i tamo vlada dobro ljubavi; Duhovno Carstvo pripada Umu Neba, i tamo vlada istinito; a to je
ono to je saobrazno radnjama Srca i Plua u oveku. Po toj saobraznosti Srce u Rei znae volju i dobro ljubavi, a
pluni dah znai um i istinito vere; eto otkuda se oseanja pripisuju Srcu, iako ona nisu u njemu i ne potiu od njega.
96. Saobraznost dvaju Carstava u Nebu sa Srcem i Pluima opta je saobraznost Neba sa ovekom. A ima i manje
optih, kao sa udovima i organima. Bie pokazano u emu je ta saobraznost. U Najveem oveku, oni koji su u
Glavi vie su u svakom dobrom nego svi ostali, jer su u miru, ljubavi, nevinosti, mudrosti, umu, pa stoga i u radosti i
blaenosti; ti utiu u oveka kroz njegovu Glavu, sve njene delove i one koji su im saobrazni. Oni u Grudima
Najveeg oveka, koji je Nebo, u dobru su milosra i vere, i utiu kroz Plua ovekova, kojima i odgovaraju. Oni
koji su u Slabinama i organima za raanje u Najveem oveku, ti su u branoj ljubavi. Oni koji su u Stopalima, ti su
u najniem dobru Neba koje je nazvano prirodno-duhovnim. Oni u Rukama i akama u moi su istinitog poteklog
od dobrog. Oni u Oima su u umu. Oni u Uima su u panji i poslunosti. Oni u Nozdrvama su u opaanju. Oni u
Ustima i Jeziku su u reitosti potiue od uma i opaanja. Oni u Bubrezima su u Istinitom koje ispituje, razlikuje i
ispravlja. Oni u Jetri, Guterai i Slezini su u razliitim preiavanjima dobrog i istinitog. Tako je i sa ostalim
delovima. Oni utiu u odgovarajue ovekove delove. Uticaj Neba je u radnjama i koristima koje pruaju organi, a
koristi se, poto potiu iz Duhovnog Sveta, oblikuju kroz odgovarajue (stvari) u Prirodnom Svetu, i tako se
uvruju u dejstvu; otuda potie Saobraznost.
97. Eto otkuda u Rei udovi i organi oznaavaju sline stvari, jer u Rei sve ima znaenje prema Saobraznostima;
pod Glavom razume se um i mudrost; pod Grudima, milosre; pod Slabinama, brana ljubav; pod Rukama i
akama, mo istinitog; pod Stopalima, prirodno; pod Oima, um; pod Nozdrvama, opaanje; pod Uima,
poslunost; pod Bubrezima, ispitivanje istinitog; tako i sa ostalim. Zato se za oveka, koji je razborit i mudar, kae
da ima glavu; za onoga ko je milosrdan, da ima srca; za onoga ko dobro opaa, da ima dobar nos; za onoga ko je
moan, da ima dugake ruke; za onoga ko hoe neto s ljubavlju, da hoe od srca. Ovi izrazi, kao i mnogi drugi koje
ovek upotrebljava, postoje prema Saobraznostima, jer takvi izrazi dolaze od Duhovnog sveta, iako to ovek ne zna.
98. Da postoji takva saobraznost svega to pripada Nebu sa svim to pripada oveku, poznato mi je iz velikog broja
iskustava, tolikog broja da sam se u to uverio kao u neto oigledno i van svake sumnje; ali nema svrhe ovde iznositi
sva ta iskustva, a to ne bih ni mogao zbog njihove brojnosti. Izneta su u Nebeskim Tajnama, na mestu u kome je
re o Saobraznostima, Predstavama, Uticaju Duhovnog Sveta na Prirodni, te o odnosu Due i Tela.
99. Pa ipak, iako je sve to pripada oveku u pogledu tela saobrazno svemu to pripada Nebu, ovek ipak nije slika
Neba po spoljnjem, nego po unutarnjem obliku, jer Unutarnje ovekovo prima Nebo, a Spoljanje prima svet. ovek
je, dakle, samo onoliko slika najveeg oveka u najmanjem obliku, koliko on prima nebo. Ali ako ga nikako ne
prima, on nije ni Nebo ni slika Najveeg oveka. Meutim, njegovo Spoljanje koje prima svet, ima oblik prema
svetu, te stoga i lepotu koja se menja; jer spoljanja lepota, pripadajui telu, dolazi od roditelja i od oblikovanja u
materici, te se zatim odrava zajednikim uticajem sveta. Otuda ishodi da se spoljnji oblik oveka mnogo razlikuje
od oblika njegovog duhovnog oveka. Bilo mi je pokazano kakav je oblikom ovekov duh, pa videh kod nekih ljudi
draesne i lepe pojave a duh izoblien, crn i udovian, da bismo ga mogli uzeti za sliku Pakla a ne Neba; a kod
drugih, koji behu bez lepote, duh lep, beo i aneoski. Posle smrti, duh ovekov izgleda onakvim kakvim je izgledao
u telu, dok je u njemu iveo na svetu.
23
100. Saobraznost se ne ograniava na oveka. Ona ide i dalje. Naime, postoji saobraznost izmeu samih Nebes.
Tree ili Unutarnje Nebo saobrazno je Drugom ili Srednjem; Drugo ili Srednje saobrazno je Prvom ili Spoljanjem
Nebu; a ovo je kod oveka saobrazno telesnim oblicima, tj. udovima i organima. To znai da se u ovekovom
Telesnom zavrava Nebo, i da ono poiva na tom telesnom kao na osnovi. Ali ova Tajna e biti postupnije razvijena
na drugom mestu.
101. Neophodno je rei da svaka Saobraznost koja postoji sa Nebom, postoji i sa boanskim Ljudskim Gospodnjim,
zato to po njemu postoji Nebo, poto je Sam On Nebo, kako je izloeno u prethodnim lancima. Kad Boansko
Ljudsko ne bi uticalo u sve to je u Nebu i - preko Saobraznosti - u sve to je na svetu, ne bi nikako bilo ni anela ni
ljudi. Po tome se ponovo vidi zato je Gospod postao ovek, i Svoje Boansko odenuo u Ljudsko, od prvog do
poslednjeg. To se dogodilo s razloga to Boansko Ljudsko, po kome je Nebo postojalo i pre Gospodnjeg Dolaska,
nije bilo dovoljno da odrava sve stvari, zato to je ovek, osnova Neba, bio izokrenuo i razruio Red.
102. Aneli se ude kada saznaju da ima ljudi koji sve pripisuju Prirodi a nita Boanskom, i da veruju da njihovo
telo, u kome je sakupljeno toliko nebeskih divota, potie od Prirode, da ak i razumsko ovekovo od nje dolazi, dok
meutim, mogu videti, ako samo malo napregnu um, da ovo potie od Boanskog a ne od Prirode, i da je Priroda
bila stvorena samo za to da bi bila odea Duhovnom i prikazivala ga u saobraznom obliku u poslednjem od Redova
(in ultimo ordinis)
24
: Aneli takve ljude uporeuju sa sovama koje vide u mraku a ne na svetlosti.
Postoji Saobraznost Neba sa svim
to je na Zemlji
103. U prethodnom lanku bilo je prikazano ta je to Saobraznost; tako je isto bilo pokazano da su svi delovi Tela, u
optem i pojedinanom, Saobraznosti. Sada treba, redom, pokazati da su sve stvari na Zemlji, i uopte na svetu,
Saobraznosti.
104. Sve to postoji na Zemlji deli se na tri vrste, nazvane carstva, naime: ivotinjsko carstvo, Biljno carstvo i
Mineralno carstvo. Sve stvari ivotinjskog carstva jesu Saobraznosti prvog stepena, jer one ive. Sve stvari Biljnog
carstva jesu Saobraznosti drugog stepena, jer samo rastu. Sve stvari Mineralnog sveta su Saobraznosti treeg
stepena, jer one ne ive i ne rastu. iva bia svih vrsta su Saobraznosti, kako ona koja hodaju i puze po zemlji, tako i
ona koja lete. Nepotrebno je imenovati vrste, jer su one poznate. U Biljnom svetu Saobraznost je sve to po
vrtovima, umama, poljima i livadama raste i cveta; nepotrebno ih je imenovati jer je i to poznato. U Mineralnom
svetu Saobraznosti su svi plemeniti i prosti metali, obino i drago kamenje, razne vrste tla i vode. Pored svega
ovoga, Saobraznosti su i sve stvari koje se ljudskom vetinom izvode iz ovih, kao hrana, odea, kue, zdanja, i
mnogo toga svake vrste.
105. Saobraznosti su i stvari iznad Zemlje, kao Sunce, Mesec, Zvezde, kao i ono to je u vazdunom omotau, kao
oblak, magla, kia, munje i gromovi. Saobraznosti su i stvari potiue od Sunca, od njegove prisutnosti i odsutnosti,
kao Svetlost i Senka, Toplina i Hladnoa. Tako isto Saobraznost je i ono to je njihova posledica, kao to su
godinja doba: Prolee, Jesen, Leto i Zima, a tako i delovi dana: Jutro, Podne, Vee i No.
106. Jednom reju, Saobraznost je sve to postoji u Prirodi, od najveeg od najmanjeg. Sve je Saobraznost, jer
Prirodni svet, sa svim to ga sainjava, postoji i opstaje pomou Duhovnog seta, a oba pomou Boanskog. Reeno
je da opstaje, jer sve opstaje pomou onoga po emu postoji, jer je opstajanje neprekidno postojanje (subsistentia est
perpetua existentia); jer nita ne moe opstajati samo po sebi; nego sve postoji prema neemu to mu prethodi, to
jest prema Prvome (a Primo), od ega se ne moe odvojiti a da se potpuno ne razmetne i ne nestane.
107. Saobraznost je sve to postoji i to opstaje prema Boanskom redu. Ono to ini Boanski Red, to je Boansko
Dobro proisteklo od Gospoda; Red poinje u Njemu, silazi kroz Neba postupno u Svet, i tu zavrava u poslednjem.
Saobraznost su sve stvari po Boanskom Redu; a sve su stvari po Redu ako su dobre i savrene za upotrebu, jer
svako dobro je dobro prema upotrebi. Oblik se odnosi na istinito, jer je istinito oblik dobrog. Eto zato su sve stvari
na celom Svetu u Boanskom Redu, i zato se odnose na dobro i istinito.
108. Da sve stvari na svetu postoje po Boanskom, i da su obuene u Prirodu da bi u njoj mogle postojati, i koristiti,
i tako se saobraavati, dokazano je pojedinostima koje se pokazuju kako u ivotinjskom, tako i u Biljnom carstvu. U
oba postoje stvari za koje svako ko misli na unutarnji nain moe videti da dolaze od Neba. Samo neke od
23
Da se ova reenica ne bi pogreno shvatila kao da ovekov duh uvek ima izgled tela, treba rei da se, prvo,
ovekov duh oblikuje u onome to je bitno (osim kod umobolnih i maloumnih) i da ovek ivi u zemaljskom telu, i
takav u sutini ostaje kroz celu venost, i drugo, da ovekov duh ili pojava u drugom svetu u poetku sasvim lii
ovekovom telu i u njegovim poslednjim asovima na zemlji, ali da se taj izgled postupno menja liei docnije po
Saobraznostima ovekovom Unutarnjem oveku.
24
Ovde se misli na Red po savrenstvima, odnosno po bliskosti sa Boanskim. U Nebeskim Tajnama govori se o
tri nestvorena pojasa koja okruuju Boansko, posle kojih dolazi ono to je najsavrenije u stvorenom, svakako,
Najvie Nebo. Posle Najvieg Neba dolazi Srednje, itd. sve do oveka i Prirode, gde je poslednja u Redu tzv. mrtva
tvar.
bezbrojnih pojedinosti bie pomenute kao primer. Da ponemo s onima iz ivotinjskog carstva. Poznato je da svaka
ivotinja poseduje znanje koje kao da je usaeno u nju. Pele znaju da skupljaju med iz cvea, da prave od voska
sae u koje sabiraju med, hranu za sebe i svoje, ak i za zimu. enka polae jaja, a druga - u njenoj slubi -
oblepljuje ih kako bi se rodilo potomstvo. One ive po izvesnim zakonima, ije im je poznavanje uroeno. One
uvaju korisne drugarice, a beskorisne izgone i liavaju ih krila. Ima u toj upravi jo zadivljujuih stvari koje im
dolaze od Neba. Vosak slui Ljudskom rodu za osvetljavanje, med za spremanje jela. ta li se ne vidi kod crva koji
su u ivotinjskom carstvu u najnioj ravni? Hrane se sonim liem, zatim, u odreeno vreme, obavijaju se
oklopom, smetaju u neko udubljenje i raaju potomstvo. Neki se pretvaraju u larve i leptirove lutke. Stvaraju
konce, a kad zavre posao, ulepani su drugim telom, stiu krila, lete vazduhom kao po svome nebu, slave svoje
udruivanje, polau jaja i brinu se za potomstvo. Osim ovih, sve ivotinje koje lete, poznaju svoju hranu, znaju ne
samo kakva je, nego i gde se nalazi. Znaju da prave gnezda koja se razlikuju za svaku vrstu. U njima polau jaja,
lee na njima, izvode mlade, hrane ih, isterujui ih iz gnezda, kada sami mogu opstati. Poznaju neprijatelje od kojih
se skrivaju, i prijatelje s kojima se drue. I to sve od prve mladosti. Ne govorim o zadivljujuim stvarima u njihovim
jajima koja sadre sve stvari potrebne za ishranu njihovog zametka. Ne spominjem ni bezbroj drugih injenica. Koji
ovek, mislei s malo zdravog razuma, moe rei da takve zadivljujue stvari dolaze s druge strane a ne od
Duhovnog sveta, kojem Prirodni dolazi u pomo da telom obavije ono to je od Duhovnoga, da bi uinkom
predstavljalo ono to je duhovno uzrokom? Da se sa svim tim znanjem raaju ivotinje a ovek ne koji ih, meutim,
veoma nadmaa, dolazi otuda to ivotinje, u svom Redu nemajui razuma, nisu mogle unititi svojstva koja imaju
od Duhovnoga sveta. Drugaije je sa ovekom, ije misli potiu od Duhovnog sveta. Kako je on tu sposobnost
izopaio ivotom protivnom Redu, a njegov um jo i povlastio takav ivot, on se ne moe drukije roditi nego u
istom neznanju, da bi potom, Boanskim sredstvima, bio priveden Nebeskom Redu.
109. to se tie Biljnoga sveta, i tu se moe videti kako se pojedinosti saobraavaju. Semenke izrastaju u drvee,
razvijaju lie, proizvode cvet pa zatim i plod, gde smetaju nove semenke. To se odvija postupno i pokazuje u
divnom redu, a ne moe se opisati u malo rei. Bili bi potrebni tomovi, pa ni onda ne bi bile dostupne nauci sve
unutarnje tajne koje se odnose na pojedine radnje. Poto to dolazi od Duhovnog sveta, to jest od Neba, koje je u
ovekovom obliku (kako je to gore pokazano u odgovarajuem poglavlju), proizlazi da u Biljnom svetu sve stoji u
izvesnom odnosu sa saobraznim stvarima kod oveka; a to priznaju mnogi u uenom svetu. Da sve to pripada
Biljnom svetu jeste Saobraznost, to mi je postalo oigledno kroz brojna iskustva. Vrlo esto, dok sam u vrtu
razgledao stabla, plodove, cvee i povre, uoavao sam njihove saobraenosti sa Nebom, i razgovarajui sa onima
koji u Nebu poseduju te saobraznosti, bivao pouen o njihovom poreklu i kakvoi.
110. Ali u dananje vreme niko ne moe poznavati duhovne stvari u Nebu kojima su saobrazne prirodne u svetu,
sam ako to Nebu nije dalo, poto je Nauka o Saobraznostima sasvim izgubljena. A sada u kroz nekoliko primera da
rasvetlim kakva je saobraznost duhovnih stvari sa prirodnim. ivotinje su na Zemlji, u celini, saobrazne oseanjima;
pitome i korisne dobrim oseanjima, a divlje beskorisne loim. Pojedinano, volovi i bikovi saobrazni su oseanjima
prirodnog uma, a ovce i jagnjad - oseanjima duhovnog uma; ptice, prema vrstama, saobrazne su razumnom delu
kako jednog, tako i drugog uma. Otuda dolazi da su razne ivotinje kao volovi, bikovi, ovnovi, ovce, koze jarci,
jagnjad oba pola, pa golubice i grlice, imali svetu namenu u Jevrejskoj Crkvi, koja je bila predstavnika Crkva, te da
su se te ivotinje prinosile na rtvu. U toj nameni, one su saobrazne duhovnim stvarima, te su u nebu kao takve i bile
shvaene, shodno Saobraznostima. Da ivotinje, prema rodovima i vrstama, jesu oseanja, to je stoga to su ive, i
to svako bie ivi od oseanja i u skladu s njim. Otud svaka ivotinja ima uroeno znanje shodno oseanju svog
ivota. ovek je slian ivotinjama po svom Prirodnom oveku, a to iskazuje i uobiajeni govor. Kae se, na
primer, da je kao ovca ili jagnje ako je miran; medved ili vuk ako je svirep; lisica ili zmija ako je podmukao i tako
redom.
111. Postoji slina saobraznost u onom to pripada Biljnom carstvu. Vrt je, uopte uzev, saobrazan Nebu, s obzirom
na um i mudrost. Zato je Nebo nazvano Boji Vrt i Raj, a ljudi ga zovu i Nebeski Raj. Drvee, po vrstama,
saobrazno je opaanjima i znanjima o dobrom i istinitom. Eto zato su davni ljudi koji su posedovali znanje o
Saobraznostima, oboavali svetinje u gajevima. Zato Re tako esto pominje drvee, dok nebo, Crkvu i oveka
uporeuje s drveem, Lozom, Maslinom, Kedrom i drugim, a dobra dala s plodovima. Hrana, naroito od poljskih
semenki, saobrazna je oseanjima dobrog ili istinitoga, s razloga to se duhovni ivot hrani zemaljskom hranom.
Otuda je Hleb saobrazan oseanju svakog dobra, zato to hleb, vie nego druga hrana, odrava ivot, pa se pod njim
razume sva Hrana. Zbog Saobraznosti Gospod se naziva Hlebom ivota. Iz istog razloga hlebovi imaahu svetu
namenu u Jevrejskoj Crkvi: behu stavljani na Sto pod atorom i zvahu se Hlebovi lica (Panes facierum). Iz istog
razloga se ceo Boanski Obred, obavljan rtvama i prinoenjima, nazivao Hlebom. I upravo zbog te Saobraznosti, u
Hrianskoj Crkvi, je Sveta Veera najsvetliji in Bogotovanja, pri kojem se daju Hleb i Vino. Po ovim primerima
moe se videti ta je Saobraznost.
112. Recimo jo u nekoliko rei kako se vri Vezivanje Neba sa svetom putem Saobraznosti. Carstvo Boje je
carstvo svrha koje su Koristi (regnum finium qui sunt usus), ili, to je isto, carstvo Koristi koje su svrhe. Zbog toga
je Gospod stvorio Svemir tako, da su Koristi (usus) svuda zaodenute onim ime su predstavljene u inu, ili u uinku,
prvo u Nebu a zatim u svetu; i tako po stupnjevima do poslednjeg u Prirodi. Otuda se vidi da se saobraavanje
prirodnih sa duhovnim stvarima, to jest sveta sa Nebom, vri kroz Koristi, i da Koristi (usus) povezuju; i da oblici
kojima se Koristi zaodevaju jesu Saobraznosti i veze samo u onoj meri, u kojoj su one oblici tih Koristi. I u Prirodi,
u tri njena carstva, sve stvari koje postoje prema Redu jesu oblici Koristi (formae usuum) ili uinci postignuti
jednom Koristi radi druge (effectus formati ab usu ad usum): zbog toga su to Saobraznosti.
25
U onoj meri u kojoj
ovek ivi prema Boanskom Redu, te stoga u ljubavi prema Gospodu i milosru prema blinjem, u toj meri su
njegova dela Koristi, a u izvesnom obliku Saobraznosti kojima je on vezan sa Nebom. Voleti Gospoda i blinjega, to
je, uopte uzev, koristiti (ili sluiti). Osim toga, treba da znamo da je kroz oveka Prirodni Svet vezan sa Duhovnim
Svetom, to jest da je ovek sredstvo vezivanja; jer u njemu postoji i Prirodni i Duhovni Svet (vidi o tome br. 57).
Koliko je ovek duhovan, toliko je i sredstvo vezivanja; a koliko je prirodan, toliko on to nije. Pa ipak, Boanski
Uticaj i bez posredovanja oveka ne prodire zato manje u svet, kao i ono to je svetsko u oveku, ali ne dirajui u
njegove razumske sposobnosti.
113. Kao to su sve stvari, shodne Boanskom Redu, saobrazne s Nebom, tako isto je i sve ono to je protiv
Boanskog Reda saobrazno Paklu. Ono to se odnosi na Nebo, to je saobrazno dobrom i istinitom, a ono to se
odnosi na Pakao, saobrazno je zlom i lanom.
114. Sada e neto biti reeno o Nauci o Saobraznostima
26
i njenoj korisnosti. Bilo je reeno da je Duhovni svet, u
kome je Nebo, vezan sa Prirodnim putem Saobraznosti. Odatle proizlazi da ovek putem Saobraznosti ima veze s
Nebom. Naime, Aneli ne misle poput ljudi prema prirodnim stvarima. Stoga ovek, ako poznaje Nauku o
Saobraznostima, moe biti povezan sa Anelima kroz misli svoga uma, odnosno biti s njima povezan kroz svog
duhovnog ili unutarnjeg oveka.
27
Da bi postojao taj spoj sa Nebom, Re bee napisana u istim Saobraznostima.
Naime, u Rei sve ima Saobraznost. Kad bi, dakle, ovek vladao Naukom o Saobraznostima, razumeo bi Re u
njenom duhovnom znaenju, te bi mu kroz to bilo dano da upozna tajne od kojih nema ni traga u doslovnom
znaenju. Naime, postoji u Rei doslovni i duhovni smisao. Doslovni smisao polazi od stvari kakve su one u svetu, a
duhovni smisao od stvari kakve su one u Nebu. I poto spoj Neba sa svetom postoji kroz Saobraznosti, to je bila
dana takva Re, u kojoj je svaka jota saobraena.
115. Bio sam pouen iz Neba da su Pradavni ljudi, koji su bili nebeski ljudi, mislili prema samim Saobraznostima,
28
i da su im prirodne stvari sluile samo zato da na taj nain misle;da su ti ljudi, budui takvi, bili povezani s
Anelima s kojima su razgovarali, te da je Nebo kroz njih bilo spojeno sa Zemljom; i da je otuda to vreme bilo
nazvano Zlatnim vekom. Pisci antikog sveta kau ak, govorei o tom Veku, da su stanovnici Neba obitavali s
ljudima i odravali s njima bliske veze, kao prijatelji s prijateljima. Takoe bejah pouen da su ljudi, koji su doli
posle, mislili ne prema samim Saobraznostima, ve prema Nauci i Saobraznostima, te da je i tada postojala veza s
Nebom, ali ne tako duboka. Njihovo vreme nazvano je Srebrnim vekom; da jo kasnije nastae drugi koji su, istina,
poznavali Saobraznosti, jo uvek zato jer behu u dobrom prirodnom, iako ne i u dobrom duhovnom stanju. Njihovo
vreme nazvano je Bakarni vek; da je posle toga Veka ovek postupno postao Spoljaan, te konano Telesan
29
, i da je
tada Nauka o Saobraznostima potpuno izgubljena, a s njom i poznavanje Neba i mnogo toga to pripada Nebu. Ta su
Doba nazvana Zlatno, Srebrno i Bakarno prema Saobraznostima, jer Zlato znai nebesko dobro u kome su bili
Pradavni; Srebro duhovno dobro u kome su bili Davni koji dooe posle prvih, a Bakar prirodno dobro u kome je
ivelo neposredno potomstvo. A Gvoe koje je dalo ime poslednjem Veku, znai tvrdu istinu bez dobra.
Sunce u Nebu
25
Moda je potrebno ovde jasnije pokazati sutinsku istovetnost saobraznosti i koristi: Iz uzajamnog delovanja
Suneve svetlosti (jedna saobraznost) i Zemlje (druga saobraznost) rada se drvee i bilje (korist ili svrha). Bilje
(sada saobraznost) pod uticajem Suneve svetlosti (saobraznost) stvara kiseonik (korist). Kiseonik (saobraznost)
deluje na iva bia i omoguuje im kretanje (korist), pri emu se iste stvari mogu as posmatrati kao slike neeg
duhovnog (saobraznost), a as kao koristi.
26
Nauka o Saobraznostima (Scientia correspondentiarum) prevodi se sa Nauka radije nego sa Znanje, jer Nauka
oznaava danas ceo jedan sistem znanja, a ne jedno znanje. Nauka o Saobraznostima je bila ne samo znanje ta
znai ta, ve mnogo vie od toga.
27
ovek je kroz svog voljenog oveka povezan sa Duhovnim svetom na svaki nain, hteo on to ili ne. Ali kroz
svoga misaonog ili unutarnjeg oveka, on je povezan samo ako misli Saobraznostima. Ako ovek, dok posmatra
Sunce i Mesec, misli o Bojoj dobroti koja obasipa i dobre i rave ljude (prema onoj izreci Senekinoj: Sunce sija i
dobrim i ravim ljudima), on ve donekle misli prema soabraznostima. Pradavni ljudi mislili su u samim
Saobraznostima.
28
Pradavni ljudi su bili nebeski ljudi, i njihov um se slagao, odnosno bio iste vrste kao i um Anela. Stoga su oni
mislili i oseali kao Aneli, tj. saobraavajue.
29
Kad se kae da je postao telesan, ne misli se na to da do tada nije imao telo, ili da je tada dobio neko naroito
telesno telo. Ovde se misli da je ovek sebe shvatao i oseao kao telo a ne kado duh, tj. da se poistoveivao sa
svojim telom i njegovim nagonima. Telo telesno je samo najnie od svih tela koje ovek ima: osim telesnog, ovek
ima i oseajno telo koje neki nazivaju astralnim, a neki i duom, zatim ima misaono ili umno telo koje neki nazivaju
duhom; zatim biva, bez obzira da li to ovek eli ili ne, a koje se ponekad naziva i vii um. Prema tome s kojim od
ovih tela se ovek poistoveuje i koje od njih razvija, zavisi u kome svetu e iveti posle telesne smrti jer je Duhovni
svet izdeljen prema savrenstvu na vie oblasti.
116. Sunce ovoga sveta ne pokazuje se u Nebu, niti bilo ta od toga Sunca, jer je ovo prirodno; Priroda poinje tim
Suncem, i sve to je proizvedeno po njemu naziva se prirodnim. A Duhovno, u kome je Nebo, nalazi se iznad
prirodnog, i sasvim se razlikuje od prirodnoga; meusobno su, pak povezani samo Saobraznostima. Kakva je ta
razlika, moe se dokuiti iz onoga to je bilo izneto o Stupnjevima (u br. 38), a kakva je ta veza, prema onome to je
reeno o Saobraznostima u dva prethodna broja.
117. No iako se u Nebu ne pojavljuje ovo Sunce, niti bilo ta od njega, u Nebu ipak postoji Sunce, postoji Svetlost i
Toplina, sve ono to postoji na svetu, i mnogo drugog, ali ne istog porekla, jer je ono u Nebu duhovno, a ovo na
svetu je prirodno. Sunce Neba je Gospod, Svetlost je Boansko Istinito, a Toplina je Boansko koje proistie, i jedno
i drugo od Gospoda kao Sunca; toga su porekla sve stvari koje se pokazuju i postoje u Nebu. Ali o Svetlosti i
Toplini bie govora u sledeim lancima, kao i o stvarima koje po njima postoje u Nebu; ovde e biti govora samo o
Suncu. Da se Gospod u Nebu pokazuje kao Sunce, to je zato to je on Boanska Ljubav po kojoj postoje sve
duhovne stvari, i posredstvom zemaljskog Sunca - sve prirodne stvari; a ta Ljubav blista kao Sunce.
118. Da Gospod stvarno u Nebu izgleda kao Sunce, to mi nisu samo Aneli rekli, nego mi ponekad to bee dano da
vidim. Opisau u nekoliko rei ta uh i videh o Gospodu kao Suncu. Gospod se pokazuje kao Sunce ne u Nebu,
nego iznad Neba; ne iznad glave ili u zenitu, nego naspram lica Anela, na srednjoj visini. On se pokazuje na dva
mesta: pred desnim okom i pred levim okom, na velikoj razdaljini. Pred desnim okom izgleda sasvim kao ognjeno
Sunce, slino zemaljskom suncu i njegove veliine; pred levim okom, ne kao Sunce, ve kao Mesec, sline veliine,
a beline neto blistavije; ali taj Mesec je okruen s vie manjih Meseca, od kojih je svaki iste blistavosti. Da se
Gospod pokazuje na dva mesta s takvom razlikom, to je stoga to se On svakome pokazuje onako kako Ga taj prima,
a to znai na jedan nain onome koji Ga prima kroz dobro ljubavi, a na drugi onome ko Ga prima kroz dobro vere.
Onima koji Ga primaju kroz dobro ljubavi ukazuje se kao vatreno Sunce, i ti su u Carstvu nebeskom; a onima koji
ga primaju kroz dobro vere pokazuje se kao Mesec, i ti su u Carstvu duhovnom. A to je stoga tako, to je dobro
ljubavi saobrazno vatri, iz ega sledi da vatra, u duhovnom smislu, znai ljubav; i to je dobro vere saobrazno
svetlosti, otkuda sledi da je vera u duhovnom smislu svetlost. Da se pokazuje pred oima, to je stoga to Unutarnje
ovekovo, pripadajui umu, vidi kroz oi, i to prema dobru ljubavi kroz desno, a prema dobru vere kroz levo oko.
Naime, sve to je na desnoj strani anel ili oveka saobrazno je dobru koje dolazi od istinitog, a sve ono to je na
levoj istinitom koje dolazi od dobrog. Dobro vere je u stvari istinito od dobrog.
119. Eto zato se u Rei Gospod, u pogledu ljubavi, uporeuje sa Suncem, a u pogledu vere sa Mesecom, kao na
sledeim mestima: Svjetlost e mjesena biti kao svetlost sunana, a svjetlost e sunana biti sedam puta vea, kao
svjetlost od sedam dana (Isaija XXX.26) I kad te ugasim, zastrijeu nebo, i zvijezde na nebu pomraiti, sunce u
zakloniti oblakom, i mjesec nee svijetliti svjetlou svojom. Sva u svijetla vidjela na nebu pomraiti za tobom i
pustiu tamu na zemlju tvoju (Jezekilj XXXII. 7, 8.). Sunce e pomrati o roaju svom, i mjesec nee pustiti
svjetlosti svoje (Isaija XIII, 10). Sunce i mjesec e pomrknuti, i zvijezde ustegnuti svjetlost svoju; sunce e se
pretvoriti u tamu i mjesec u krv (Joil II. 10, 31.). - I sunce posta crno kao vrea od kostrijeti, i mjesec posta kao
krv, i zvijezde nebeske padoe na zemlju (Otkr. VI. 12, 13). - I odmah e po nevolji dana tijeh sunce pomrati, i
mjesec svoju svjetlost izgubiti, i zvijezde s neba spasti, i sile nebeske pokrenuti se (Mat. XXIV. 29), a tako i na
drugim mestima. U ovim odlomcima, Suncem se oznaava ljubav, Mesecom vera, a Zvezdama poznanja
(cognitiones) dobrog i istinitog. Za zvezde se kae da su pomraene, da gube svetlost, i da padaju s Neba onda kad
vie nema ni ljubavi ni vere, niti poznanja dobrog i istinitog. Da se Gospod u Nebu pojavljuje kao Sunce, vidi se po
njegovom Preobraenju pred Petrom, Jakovom i Jovanom: I zasja se lice Njegovo kao Sunce (Mat. XVII, 2).
Uenici su tako videli Gospoda kada su bili odvojeni od svojih tela i preneseni u nebesku svetlost. Zbog toga su
Drevni ljudi ija je Crkva bila predstavnika, okretali lice istoku, dok su obavljali slubu Boju (cum in Divino cultu
erant); stoga su i njihovi hramovi bili okrenuti istoku.
120. Kolika je i kakva je Boanska Ljubav, moe se suditi iz poreenja sa zemaljskim Suncem u njegovom
najjaem aru. Ta Ljubav je jo arkija. Gospod kao Sunce ne utie neposredno u Nebo, ve je ar Njegove Ljubavi
usput postupno ublaavan; ta se ublaavanja pokazuju kao svetli pojasevi oko Sunca. Sem toga, Aneli su kao
zastrti laganim oblakom, da ne bi bili spreni tim arkim uticajem. Prema tome, Neba su udaljena od Njega prema
primanju: vie Neba, poto su u dobru Ljubavi, blia su Gospodu kao Suncu; nia Neba, poto su u dobru vere, dalja
su od Njega; ona pak koja nisu ni u kakvom dobru, kao to je to sluaj s onima u Paklu, ta su najudaljenija,
udaljenost je utoliko vea ukoliko su vie okrenuta od dobra.
121. Meutim, kad se Gospod pojavljuje u Nebu, a to se deava esto, ne pojavljuje se okruen Suncem, ve u
Aneoskom obliku, razlikujui se od Anela Boanstvenou kojom Mu blista lice; ali On tu nije lino (in persona),
jer je Gospod kao lice neprestano okruen Suncem, i prisutan kroz svoj izgled (per aspectum). Naime, u Nebu je
sasvim obino da se osoba pojavljuje kao prisutna na mestu gde se njen pogled zavrava, mada je to jako udaljeno
od mesta gde se ona stvarno nalazi. To se prisustvo naziva prisustvom po unutarnjem vidu (praesentia visus intemi),
o emu e biti govora u nastavku. Gospod mi se pokazao i van Sunca u Aneoskom obliku, malo iznad Sunca.
Video sam Ga i izbliza u slinom obliku, blistava lica. Jednom sam Ga video i meu Anelima, svetlog kao blistav
plamen.
122. Anelima zemaljsko Sunce izgleda kao neto tamno, sasvim suprotno nebeskom Suncu; a Mesec kao neto
mrano, sasvim suprotno nebeskome Mesecu, i to uvek. Tome je uzrok to to je vatra na svetu saobrazna ljubavi
prema sebi, a svetlost te vatre obmani potekloj iz te ljubavi. Naime, ljubav prema sebi potpuno je oprena Boanskoj
Ljubavi, a obmana od te ljubavi potpuno je oprena Boanskoj Istini; ona tama Anelima je. Otuda dolazi da, u
Rei, oboavati zemaljsko Sunce i Mesec i klanjati se njima, znai voleti samog sebe i obmanu poteklu iz te ljubavi,
te da su oni koji su to inili morali biti odbaeni. (Zakoni ponovljeni, IV. 19, XVII. 3,4,5; Jerem. VIII 1, 2; Jezek.
VIII. 15, 16, 18. Otkr. XVI. 8; Mat. XIII. 6.).
123. Poto se Gospod u Nebu vidi kao Sunce Boanske Ljubavi koja je u Njemu i koja proizlazi iz Njega, to se svi u
Nebu neprestano prema Njemu okreu, i to oni iz Nebeskoga Carstva prema Njemu kao Suncu, a oni iz Duhovnoga
Carstva prema njemu kao Mesecu. Opreno, u Paklu se okreu prema mraku i gustim tminama, okreui tako lea
Gospodu, i to stoga to su svi oni u ljubavi prema sebi i svetu, te su stoga protivstavljeni Gospodu. Oni koji se
okreu prema gustim tminama, koje su tamo na mestu svetskog Sunca, ti su u Paklu smeteni iza i nazvani su Geniji.
Oni pak koji se okreu prema mraku, koji je tamo na mestu Meseca, ti su u Paklu smeteni spreda i nazivaju se
Duhovi. Zato se za stanovnike Pakla kae da su u tminama, a za stanovnike Neba da su u svetlosti. Tmine
oznaavaju obmanu (koja dolazi) od zla a svetlost (oznaava) istinito (koje dolazi) od dobra. Oni se tako okreu zato
to na drugom svetu svako upravlja pogled k onom to u njemu preovlauje, a to znai prema svojim ljubavima, jer
Unutarnje oblikuje lice Anela i Duha. Stoga u Duhovnom svetu strane sveta nisu utvrene kao u Prirodnom svetu,
ve ih odreuje lice. Tako i ovek, svojim duhom, okree se na slian nain: onaj ko je u ljubavi prema sebi i svetu,
okree lea Gospodu, a onaj ko je u ljubavi prema Gospodu i prema blinjemu, okree lice Gospodu. Ali ovek to
ne opaa zato to je u Prirodnom svetu, gde su strane sveta odreene prema izlasku i zalasku Sunca. Zato je oveku
teko da ovo dokui, bie rasvetljeno u nastavku, kad bude govora o Stranama sveta, Prostoru i Vremenu u Nebu.
124. Poto je Gospod Sunce Neba i poto je sve ono to od Njega proistie okrenuto Njemu, proizlazi da je On
zajedniko Sredite, izvor svakog pravca i svakog odreivanja. Iz ovoga takoe proizlazi da su u Njegovom
Prisustvu i pod Njegovim Staranjem sve stvari koje su ispod, kako one koje su na Nebesima, tako i one na Zemlji
30
.
125. Iz ovoga se vidi u jasnijem svetlu ono to je izneseno o Gospodu u prethodnim lancima, a to je da Sam
Gospod jeste Bog Neba (br. 2 do 6); da Njegovo Boansko sainjava Nebo (br. 7 do 11); da je Boansko Gospodnje
u Nebu Ljubav prema Njemu i milosre prema blinjemu (br. 13 do 19); da postoji saobraznost svega to je na
Svetu sa svim to je u Nebu, a putem Neba i sa Gospodom (br. 87 do 115); i na kraju, da su zemaljsko Sunce i
Mesec Saobraznosti (br. 105).
Svetlost i Toplina
u Nebu
126. Da u Nebu postoji svetlost, to ne mogu shvatiti oni koji misle samo po prirodnim zakonima. Meutim, u Nebu
postoji takva svetlost da ona premaa podnevnu svetlost na svetu. Viah je vrlo esto, ak i uvee, i nou. U poetku
se iuavah kad mi Aneli govorahu da je svetlost zemaljska jedva kao senka u odnosu na Svetlost Neba. Ali poto
je videh, mogu to da posvedoim.
31
Njena belina i blistavilo takvi su da ih je nemogue opisati. Stvari u Nebu videh
u takvoj svetlosti, a to znai jasnije i razgovetnije nego stvari na svetu.
127. Nebeska Svetlost nije prirodna, kao to je to zemaljska, nego je duhovna, jer proistie od Gospoda kao Sunca, a
to Sunce je Boanska Ljubav, kako je bilo pokazano u prethodnom lanku. Ono to proistie od Gospoda kao Sunca
naziva se u Nebu Boansko Istinito, ali u sutini je Boansko Dobro sjedinjeno sa Boanskim Istinitim. Otuda
Anelima Svetlost i Toplina; po Boanskom Istinitom Aneli imaju Svetlost, a po Boanskom Dobrom, Toplinu.
Otuda se vidi da je Svetlost Neba, zbog takvog porekla, duhovna a ne prirodna, te da je isto tako i sa Toplinom.
128. Da je Boansko Istinito Svetlost Anelima, to je zato to su Aneli duhovni a ne prirodni; duhovna bia vide
prema svojoj svetlosti, a prirodna prema svojoj. Naime, od Boanskog Istinitog potie um Anela, a njihov um - to
je unutarnji vid koji se uliva u spoljni vid, oblikujui ga. Otud, ono to se u Nebu pokazuje kroz Gospoda kao Sunce,
to se pokazuje u Svetlosti. I kako otuda potie svetlost Neba, ona se menja zavisno od toga kako se prima Boansko
Istinito koje proistie od Gospoda ili, to je isto, menja se prema umu i mudrosti u kojoj u Aneli. Stoga ona nije ista
u Carstvu Nebeskom kao u Carstvu Duhovnom, kao to nije ista ni u jednom Drutvu. U nebeskom Carstvu Svetlost
izgleda kao plamen, jer tu Aneli primaju Svetlost od Gospoda kao sunca; a u Duhovnom Carstvu, ona je blistavo
bela, zato to je tako Aneli primaju od Gospoda kao Meseca (vidi o tome br. 118); Svetlost tamo nije ista u dva
30
Izraze ispod i iznad treba shvatiti u duhovnom smislu, naravno, jer se ovde radi o duhovnim odnosima. Nae
fiziko ili prirodno ispod i iznad predstavljaju, kao saobraznosti, odnose izmeu duhovno savrenijih i manje
savrenih stvari, pri emu su savrenije blie Bogu koji je Savrenstvo u bezuslovnom smislu, a one manje savrene
dalje od Boga. Kasnije emo naii na uenja iz kojih se vidi da je ovaj na prirodni svet ovakav kakav je ba stoga
to kao takav odslikava (tj. saobraava) odnose duhovnog znaaja, koji su prevashodni i prema tome uzroci ovim
odnosima koji vladaju u prirodnom svetu. No pri ovome ne treba smetnuti s uma, da je ovaj prirodni svet tako rei
PROET duhovnim svetom, i da kao takav ne bi mogao postojati bez duhovnog sveta, kao to ni duhovni - s druge
strane - ne bi mogao postojati bez prirodnoga kao svoje osnove kojom se zavrava.
31
Iz Duhovnog Dnevnika se vidi da je Svedenborg, tek nekoliko godina posle otvaranja unutarnjeg vida ugledao
Sunce koje se vidi u Duhovnom i Nebeskom Carstvu. Dotle, on je uglavnom boravio u Svetu Duhova, naravno u
drutvu Andela koji mu behu vode i uitelji, dodeljeni od Gospoda.
razna Drutva; razlikuje se u svakom Drutvu; oni koji su u sredini, ti imaju veu svetlost, a oni naokolo manju (vidi
br. 43). Jednom reju, Aneli imaju svetlost u onom stepenu u kome primaju Boansko Istinito, a to znai u onome
stepenu u kome primaju umnost i mudrost od Gospoda. Zato se Aneli Neba nazivaju Anelima Svetlosti.
129. Poto je Gospod na Nebu Boansko Istinito, a Boansko Istinito je Svetlost, Gospod se, u Rei, naziva
Svetlou, a sve istinito koje je od Njega, takoe svetlou, kao na sledeim mestima: Isus im pak opet ree: Ja sam
vidjelo svijetu: ko ide za Mnom, nee hoditi po tami, nego e imati vidjelo ivota (Jovan, VIII.12). - Dok sam na
svijetu, vidjelo sam svijetu (Jov. IX,5). - A Isus im ree: jo je malo vremena vidjelo s vama; hodite dok vidjelo
imate, da vas tama ne obuzme. Dok vidjelo imate, vjerujte vidjelo, da budete sinovi vidjela. Ja dooh, vidjelo na
svijet, da nijedan koji Mene vjeruje ne ostane u tami (Jovan, XII.35, 36, 46.). - Vidjelo doe na svijet, a ljudima
omilje vema tama negoli vidjelo (Jov. III.19.) - Bijae vidjelo istinito koje obasjava svakoga ovjeka koji dolazi
na svijet (Jovan, I. 9.). - Ljudi koji sjede u tami, vidjee vidjelo veliko, i onima koji sjede na strani i u sjenu
smrtnom, zasvijetli vidjelo (Mat. IV 16.). - Uiniu te da bude zavjet narodu, vidjelo narodima (Is. XLII.6). 6. -
Uinih te da bude vidjelom narodima, da bude spasenje do krajeva zemaljskih (Is. XLIX.6). - I narodi koji su
spaseni hodie u vidjelu Njegovu (Otkr. XXI.24.). - Polji vidjelo svoje i istinu svoju, neka me vode (Ps. XLIIL).
- Na ovim, kao i na drugim mestima, Gospod se naziva Svetlou prema Boanskom Istinitom koje proistie od
Njega isto tako, i samo istinito se naziva Svetlou. Poto svetlost na Nebesima dolazi od Gospoda kao Sunca, kad
se gospod preobrazio pred Petrom, Jakovom i Jovanom - zasja se lice Njegovo kao sunce, a haljine Njegove
postadoe bijele bijele kao snijeg, kao to ne moe bjelina ubijeljeti na zemlji (Mat. XVII.2, Mark. IX.3.).
Gospodnja odea je stoga tako izgledala, jer ona predstavlja Boansko Istinito koje iz Njega proistie na Nebesima;
zato haljine, u Rei, oznaavaju istine; stoga za Boga kae David: Obukao si svjetlost kao haljinu (Ps.CIV.2).
130. Da je Svetlost na Nebesima duhovna i da je ta Svetlost Boansko Istinito, moe se zakljuiti i iz toga, to i
ovek ima duhovnu Svetlost i to prema toj Svetlosti on razabire stvari ukoliko je razuman i mudar za Boansko
Istinito. Duhovna Svetlost oveka svetlost je njegovog Razuma, iji su predmeti istine, koje on rastavno rasporeuje
u skupine, oblikuje razlogovanja i po njima zakljuuje. Da je Svetlost prema kojoj Razum vidi te stvari stvarna
Svetlost, to prirodni ovek ne zna, jer vidi samo oima i opaa samo mislima. No mnogi znaju za nju, pa je razlikuju
od prirodne svetlosti, u kojoj su oni koji misle prirodno, a ne duhovno. Oni koji upiru pogled samo u svet i sve
pripisuju Prirodi, ti misle prirodno; ali oni koji upiru pogled prema Nebu i pripisuju sve Bogu, ti misle duhovno. Da
postoji istinska Svetlost koja obasjava um, Svetlost sasvim razliita od one koja se naziva prirodnim plamenom, bilo
mi je dano vie puta da opazim i vidim. Bio sam svojom unutarnjou potpuno podignut k toj Svetlosti; i ukoliko se
uzdizala, moj Razum se bistrio, tako da uoavah stvari koje nisam ranije, konano stvari koje se ne mogu obuhvatiti
milju vezanom za prirodni plamen. Ponekad bejah ljut to ih nisam mogao shvatiti, dok sam ih, meutim, u toj
Svetlosti jasno i isto uoavao. To je stoga to svetlost zemaljska pripada Razumu i oku koje vidi u svetlosti, a ne
vidi u mraku.
131. Poto je Svetlost Neba Boansko Istinito, sledi da je ta Svetlost isto tako Boanska Mudrost i Boanska
Umnost. Stoga, misli se na isto kad se kae da je neko uzdignut u Nebesku Svetlost ili da je podignut u umnost i
mudrost i da je prosvetljen. S tog razloga, kod Anela je Svetlost potpuno ravna njihovoj umnosti i mudrosti. Kako
je Svetlost Neba Boanska Mudrost, u toj Svetlosti se vidi kakvi su oni koji u njoj ive. Unutarnje ovekovo bie
pokazuje se na licu onakvo kakvo je, a da pri tome ni najmanja stvar ne ostaje skrivena. Unutarnji Aneli to vole, jer
hoe samo no to je dobro. Drugaije je s onima koji su ispod Neba, a koji ne ele dobro i koji se plae da e se to
videti u Svetlosti Neba. Meutim, udno je da oni u Paklu izgledaju jedni drugima kao ljudi, dok u Svetlosti Neba
izgledaju kao udovita, s uasnim licem i telom, potpuno onakvi kakva je i oblik njihovog zla. Tako isto izgleda
ovek, u pogledu svog duha, kada ga posmatraju Aneli. Ako je dobar, tada je njegova lepota saobrazna njegovom
dobru, a ako je zao, onda izgleda kao udovite ija je izoblienost saobrazna njegovom zlu. Otuda je oigledno da
se u Svetlosti Neba sve pokazuje onakvim kako uistinu jeste. A to je stoga to Svetlost Neba jeste Boansko istinito.
132. Zato to Boansko Istinito jeste Svetlost u Nebu, sve Istine, ma gde one bile, unutar Anela ili izvan njega,
blistaju Svetlou. No one u Nebu ne blistaju isto kao one van Neba. Istine van Neba blistaju hladnom svetlou,
kao to je belina snega, zato to sutinom ne potiu iz dobrog, kao to je to sluaj sa Istinama u Nebu. I zato se ta
hladna svetlost rasipa im prodre Svetlost Neba, pa se pretvara u mrak, ako je povezana s nekim zlom. To sam
video, kao i mnogo toga, u Svetlosti koja dolazi od Istina, ali sada nije vreme da se o tome govori.
133. Sada e neto biti reeno o Toplini u Nebu. U sutini, ova Toplina je Ljubav. Ona proizlazi od Gospoda kao
Sunca koje je, kao to je pokazano u prethodnom lanku, Boanska Ljubav Gospodnja. Otuda je oigledno da je
Toplina u Nebu isto tako duhovna kao i Svetlost, jer je istog porekla. Dve stvari proistiu od Gospoda kao Sunca,
Boansko Istinito i Boansko Dobro. Prvo se u Nebu ispoljava kao Svetlost, a drugo kao Toplina. Meutim,
Boansko Istinito i Boansko Dobro tako su sjedinjeni, da se pokazuju kao jedno, pa ipak su u Anelima odvojeni.
Ima ih koji vie primaju Boansko Dobro nego Boansko Istinito, i obratno. Oni koji vie primaju Boansko Dobro,
ti su u Nebeskom Carstvu, a oni koji vie primaju Boansko Istinito, ti su u duhovnom Carstvu. A najsavreniji su
oni koji i jedno i drugo primaju u istom stepenu.
134. Toplina je, kao i Svetlost, u Nebu promenljiva. U Nebeskom Carstvu je drugaija no u Duhovnom. Razliita je
u pojedinim Drutvima. Ne razlikuje se samo jainom, ve i kakvoom. Jaa je i istija u Nebeskom Carstvu, jer
tamo Aneli jae primaju Boansko Dobro. Slabija je i manje ista u Duhovnom Carstvu, jer tamo Aneli jae
primaju Boansko Istinito. U svakom Drutvu ona se razlikuje prema primanju. Toplina postoji i u Paklu, ali tamo je
prljava. Pod Svetom i Nebeskom Vatrom misli se na Toplinu Neba, a pod Svetovnom i Paklenom Vatrom misli se
na Toplinu Pakla. Ali i pod jednom i pod drugom Vatrom misli se na Ljubav; pod Nebeskom Vatrom - na ljubav
prema Gospodu i prema blinjemu, kao i na svako oseanje pripadajue tim ljubavima; a pod Paklenom Vatrom - na
ljubav prema sebi i svetu, kao i na sve poude u vezi s njima. Da je ljubav u stvari Toplina duhovnog porekla, vidi
se po toplini koja se osea kad se voli, jer raste prema veliini i vrsti ljubavi. Kad je ta Ljubav ugroena, njen se ar
jae vidi. Odatle dolaze izrazi: Zagrevati se, Kljuati, Pei, Plamsati, Paliti se, zavisno od toga ta je u pitanju;
oseanja ljubavi prema dobru, ili udnje koje pripadaju ljubavi prema zlu.
135. Da se Ljubav, koja proizlazi od Gospoda kao Sunca, osea u Nebu kao Toplina, potie otuda to je Unutarnje
kod Anela, proistiui od Boanskog Dobrog Gospodnjeg u stanju ljubavi, zbog ega je njihovo Spoljanje u
toplom stanju. Otuda su u Nebu Ljubav i Toplina saobrazni jedno drugom, tako da je svako onoliko u Toplini koliko
je u Ljubavi. Toplina iz sveta ne ulazi u Nebo, jer je previe gruba, jer je prirodna, a ne duhovna. Ali drugaije je s
ljudima, jer se nalaze i u Duhovnom i u Prirodnom svetu. U pogledu duha, oni se potpuno zagrevaju samo prema
ljubavi, a u pogledu tela zagrevaju se i jednim i drugim, kako toplinom duha, tako i toplotom sveta; prva utie na
drugu, jer se saobraavaju. Kakva je ta saobraznost moe se videti po ivotinjama i po tome, to se njihova glavna
ljubav, ona za stvaranje potomstva, ispoljava i pod uticajem Suneve toplote, u prolee i leto. Mnogo se varaju oni
koji misle da toplota sveta izaziva ljubav, jer ne postoji uticaj prirodnog na duhovno, nego obratno. Taj uticaj
duhovnog na prirodno je prema Boanskom Redu, dok je ono drugo protivno Boanskom Redu.
136. Kao i ljudi, i Aneli imaju i Razum i Volju. Svetlost Neba ini ivot njihovog razuma, jer je Svetlost Neba
Boansko Istinito, pa prema tome, i Boanska Mudrost. Toplina Neba ini ivot njihove Volje, jer je Toplina Neba
Boansko Dobro, pa prema tome i Boanska Ljubav. Sam njihov ivot proizlazi od Topline a ne od Svetlosti, a od
ove samo ukoliko u njoj ima Topline. Da ivot proizlazi iz Topline, oigledno je, jer ivot prestaje kad mu se
oduzme Toplina. Isto je i s verom bez ljubavi, ili s istinitim bez dobrog, jer istinito, nazvano istinito vere, jeste
Svetlost, a dobro, nazvano dobro ljubavi, jeste Toplina. To se jo bolje vidi po zemaljskoj svetlosti, kojoj su
saobrazne Toplina i Svetlost Neba: kroz Zemaljsku Toplinu, spojenu sa Svetlou, sve na Zemlji oivljuje i cveta; to
spajanje se deava u prolee i leto; ali kroz svetlost odvojenu od Topline nita ne oivljava i ne cveta, nego se koi i
umire; zimi to spajanje prestaje; Toplina je odsutna, a Svetlost ostaje. I zbog te saobraznosti Nebo je nazvano
Rajem, zato to je u njemu istinito spojeno s dobrim, to jest vera s ljubavlju, kao to je u prolee na svetu Svetlost
spojena s Toplinom. Po ovome to je reeno moe se jasnije sagledati istina (objanjena u br. 13 do 19) daje
Boansko Gospodnje u Nebu Ljubav prema Njemu i milosre prema blinjemu.
137. Reeno je u Jovana: U poetku bjee Rije, i Rije bjee u Boga, i Bog bjee Rije... Sve je kroz Nju postalo, i
bez Nje nita nije postalo to je postalo. U Njoj bjee ivot, i ivot bjee vidjelo ljudima... Na svijetu bjee, i svijet
kroza nj posta... I Rije postade tijelo, i useli se u nas, i vidjesmo slavu Njegovu (I. 1, 3, 4, 10, 14.). Da se pod
Rijeju razume Gospod, oigledno je, budui reeno da je Rije postala Tijelo. Meutim, ta se posebno razume
pod Reju, jo se ne zna, pa to dakle, treba rei. U ovom odlomku Re jeste Boansko Istinito, koje je u Gospodu i
od gospoda; zato je ona i nazvana Vidjelom koje je Boansko Istinito, kako je reeno u poetku ovoga lanka. Da
je sve postalo i da je bilo stvoreno prema Boanskom Istinitom, to e sada biti objanjeno. U Nebu sva mo pripada
Boanskom Istinitom, i van njega nema nikakve moi; i svi su Aneli nazvani sile (potentiae), srazmerno koliko
primaju Boansko Istinito. Po njemu, oni imaju vlast nad paklovima i nad onima koji im se protive; tamo brojni
neprijatelji ne mogu podneti jedan jedini zrak Svetlosti Neba, koja je boansko Istinito; a poto su Aneli u onoj
meri Aneli u kojoj primaju Boansko Istinito, sledi na Nebo proistie samo od Boanskog Istinitog, jer su Aneli ti
koji sainjavaju Nebo. Da je u Boanskom Istinitom tako velika mo, to ne mogu verovati oni koji o Boanskom
Istinitom misle samo kao o misli ili rei koja sama po sebi nema snage, nego samo po tome to joj se drugi
potinjavaju iz bilo kojega razloga. A u Boanskom Istinitom postoji mo, i to takva da je po njoj stvoreno i Nebo i
svet i sa svim to je u njima. Da u boanskom Istinitom postoji takva mo, mogu pokazati ova dva poreenja, jedno
prema moi istinitog i dobrog u oveku, drugo prema moi svetlosti topline koje na svetu potiu od Sunca. Prema
moi istinitog i dobrog u oveku: Sve to ovek ini, ini prema razumu i volji; prema volji ini dobro, a prema
razumu deluje istinito; naime, sve ono to je u volji, saobrazno je dobrom, a sve to je u razumu istinitom. Dakle,
prema dobrom i istinitom ovek pokree celo telo, zahvaljujui dobrom i istinitom, bezbrojne stvari javljaju se kao
same od sebe. Otuda je vidljivo da je celo telo oblikovano da bi bilo na raspolaganju dobrom i istinitom. Prema moi
topline i svetlosti koje dolaze od Sunca na svetu: Sve to na svetu raste, kao drvee, ito, cvee, trave, voe i
semenje, postoji samo pomou topline i svetlosti Sunca; po tome se vidi kakvu mo stvaranja imaju ta toplina i
svetlost. Koju li tek mo mora imati Boanska Svetlost, koja je Boansko Istinito, i Boanska Toplina, koja je
Boansko Dobro, poto i Nebo i svet po njima postoje, i poto svet postoji kroz Nebo, kako je bilo pokazano u
prethodnim lancima. Iz toga se vidi kako treba razumeti da je kroz Re sve stvoreno; da bez nje nita nije uinjeno,
da je i svet po njoj stvoren, naime kroz boansko Istinito koje proizlazi od Gospoda. Eto zbog ega je u Knjizi
Postanja prvo govori o Svetlosti, a zatim o stvarima koje proistiu od nje (Stvaranje I. 3,4)
32
Eto zato se sve, kako u
Nebu, tako na svetu, odnosi na Dobro i Istinito, kao i na njihovo spajanje, po emu jedinom sve i nastaje.
139.
33
O Boanskom Dobrom i Boanskom Istinitom treba znati da oni - mada su u Nebu od Gospoda kao Sunca -
32
Ovde se radi o Prvoj knjizi Mojsijevog Petoknjija (Pentateuha), odnosno o Knjizi Stvaranja, koja se skraenja
radi oznaava sa reju Stvaranje. U Starohebrejskom ni jedna od svetih knjiga Mojsijevih nije imala ime prema
njihovom sadraju, kao to su potom dobile ime u prevodima, ve su se nazivale prema poetnoj rei njihovoj. Tako
se Knjiga Stvaranja zvala U poetku, jer je poinjala sa U poetku stvori Bog, gde su prve dve rei pisane kao
jedna, po Starohebrejskom.
33
Broj 138 izostavljen je i u rukopisu.
nisu u Gospodu ve proistiu iz Gospoda; u Gospodu je samo Boanska Ljubav, koja je Sutastvo (Esse) po kojem
oni postoje. Postojanje kroz Sutastvo, to je ono to se razume pod Proisticanjem (Procedere). To se moe objasniti
uporeenjem sa Suncem na svetu: Toplina i Svetlost na svetu nisu u Suncu, nego proistiu iz Sunca; u Suncu postoji
samo vatra; a iz te vatre proistiu ta Toplina i ta Svetlost.
140. Zato to je Gospod kao Sunce Boanska Ljubav, i zato to je Boanska Ljubav Smo Boansko Dobro, to se
Boansko proisteklo iz Gospoda, a koje je Njegovo Boansko u Nebu, naziva, razlikovanja radi, Boansko Istinito,
iako je Boansko Dobro sjedinjeno sa Boanskim Istinitim. Upravo to Boansko Istinito nazvano je Svetim
Proistiuim iz Njega
34
.
etiri Nebeske Strane
141. U Nebu, kao i na svetu, postoje etiri Strane, Istok, Jug, Zapad i Sever, koje su odreene prema Suncu kako u
jednom, tako i u drugom (svetu): u Nebu prema Suncu Neba koje je Gospod, a na svetu prema Suncu sveta. Pa ipak,
meu Stranama u Nebu i na svetu ima vie razlika. Prva: na svetu se zove Jug ona taka u kojoj je Sunce najvie
iznad Zemlje, Sever ona u kojoj je ono na suprotnoj taki ispod Zemlji, Istok tamo gde Sunce izlazi u
ranvnodnevnicama zalazi; tako, na svetu su sve strane odreene prema Jugu. Meutim, u Nebu se Istokom zove
taka gde se Gospod pokazuje kao sunce, potpuno suprotna take je Zapad; na desno u Nebu je Jug, a na levo Sever.
I tako, ma kako Aneli okretali lice i telo, u Nebu su Strane odreene prema Istoku. A da se Istokom (oriens) naziva
taka u kojoj se Gospod pokazuje kao Sunce, to je stoga to je Istonik (origo) svakoga ivota u Njemu kao suncu.
Osim toga, to vie Aneli primaju Topline i Svetlosti, odnosno Ljubavi i Umnosti Gospodnje, to se za Gospoda
vie kae da istie (exoriri) nad njih. Stoga je Gospod u rei nazvan Istokom.
142. Druga razlika je u tome to Aneli uvek imaju Istok pred licem, iza Zapad, desno Jug, a levo Sever. No kako je
to oveku na svetu teko da shvati, bie dano objanjenje. Celo Nebo se okree prema Gospodu kao prema svome
zajednikom Sreditu, pa se tako svi Aneli okreu prema tom Sreditu. Poznato je da svi pravci na Zemlji idu ka
zajednikom Sreditu. Pa ipak, pravac Neba razlikuje se od pravaca na Zemlji: u Nebu je sve prednje (anteriores)
okrenuto prema zajednikom sreditu, dok je to na svetu sve nie (inferiores). Taj se pravac na svetu zove
Sredotena (centripetalna) Sila ili Gravitacija. Aneoska unutarnjost okrenuta je napred. A kako se Unutarnje
pokazuje na licu, iz toga proistie da lice odreuje Strane.
143. Teko se na svetu moe razumeti da je Anelima Istok pred licem, ma kako okretali lice i telo, zato to ovek
ima pred licem onu Stranu prema kojoj se okrene. Stoga e ovo biti objanjeno. Aneli okreu i kreu lice i telo, isto
kao i ljudi, na koju god hoe stranu, pa ipak im je Istok uvek pred oima. Ali kod Anela okretanje lica i tela nije
isto kao kod oveka, jer su ta okretanja razliitog porekla. Izgledaju ista, ali u stvari nisu. Uzrok tome je Vladajua
ljubav. Od te ljubavi dolazi svako odreivanje kod Anela i Duhova; jer, kako je maloas reeno, njihovo Unutarnje
okrenuto je prema zajednikom Sreditu, a to u Nebu znai prema Gospodu kao Suncu; a poto je ljubav neprekidno
pred njihovim Unutarnjim, i poto se lice pokazuje prema Unutarnjem, jer je ono njegov spoljni oblik, to oni imaju
stalno pred licem tu Vladajuu ljubav koja je, u Nebu, Gospod kao Sunce, poto je On Taj od Koga dolazi ljubav. A
kako je Gospod Sam u svojoj ljubavi u Anelima, to On i ini da oni gledaju Njega ma na koji se nain okretali.
35
Ovaj predmet se ovde ne moe vie rasvetliti, ali e se on, u sledeim lancima, naroito kad se bude govorilo o
Predstavama i Pojavama, kao i o Vremenu i Prostoru u Nebu, predoiti s vie ubedljivosti. Da Aneli neprekidno
imaju Gospoda pred licem, bee mi dano da znam i opazim kroz veliki broj iskustava; jer svaki put kad bih se naao
u drutvu Anela, primeivao sam pred svojim licem prisustvo Gospodnjem koji se, iako nevidljiv, moe osetiti u
tome svetu. Aneli su mi esto svedoili da je tako. I poto je Gospod neprestano pred licem Anela, na svetu se
kae da oni koji veruju u Njega i vole ga, imaju Boga pred oima i pred licem, gledaju Ga i vide. Ti izrazi potiu iz
duhovnog sveta; ljudski govor ima puno izraza koji otuda dolaze, mada ovek to ne zna.
144. Ovo aneosko okretanje glave i tela prema Gospodu jedna je od mnogih zadivljujuih stvari Neba; jer vie
Anela moe biti na istome mestu, pa kako okreu lica i tela na razne strane, opet e svaki videti Gospoda pred
sobom, i svaki e imati na desno Jug, na levo Sever, a iza sebe Zapad. U taj broj zadivljujuih stvari ide i ova: iako
je pogled svakog Anela okrenut na Istok, oni gledaju i na ostale tri strane, ali te strane oni vide unutarnjim vidom
koji pripada njihovom miljenju (qui est cogitationis). U te zadivljujue stvari spada i ova: Nikome u Nebu nije
dozvoljeno da stoji iza drugoga i da mu gleda u potiljak; a kad se to ipak desi, tada je uticaj dobrog i istinitog, koji
dolaze od Gospoda, poremeen.
145. Aneli gledaju Gospoda na jedan nain, a Gospod njih na drugi; Aneli gledaju Gospoda oima, a Gospod njih
gleda u elo. U elo, stoga to je elo saobrazno ljubavi, a Gospod ljubavlju utie u njihovu volju i ini sa oni njega
34
Sveto Proistiue ili Proizlazee (Sarictum procedens) naziva se u Svetom Pismu Svetim Duhom, ili Duhom
Istine, ili Teiteljem, ili Bojim Duhom.
35
Moda e itaocu biti lake da razume ovo o Stranama u Nebu, ako se seti da sam ovek, kada nekog jako voli ili
mnogo o toj osobi misli, ima tu osobu u duhu uvek prisutnu i tako rei neprestano pred oima, ma gde iao i ma ta
drugo gledao. To unutarnje gledanje je ponekad tako snano, da on u nekim prilikama tu voljenu osobu vidi i ulnim
oima. To je neka vrsta vienja u viziji, pri emu su unutarnje oi jednim delom otvorene. Mnogi ljudi svedoe o
ovakvim iskustvima.
vide razumom kojem su saobrazne oi.
146. Meutim, u Nebeskom Carstvu Strane nisu iste kao u Duhovnom Carstvu zato to se u prvom Gospod pokazuje
kao Sunce, a u drugom kao Mesec; Istok je uvek tamo gde je Gospod: rastojanje izmeu Sunca i Meseca tamo je 30
stepeni, pa je tako i sa Stranama. Da je Nebo podeljeno na dva Carstva, koja se zovu Nebesko i Duhovno, vidi se iz
poglavlja pod tim naslovom (od br. 20 do 28); da se Gospod pokazuje u prvom kao Sunce, a u drugom kao Mesec,
vidi se iz br. 118. Meutim, Strane se u ta dva Carstva ne meaju, jer se duhovni Aneli ne mogu podii do nebeskih
Anela niti ovi drugi mogu sii (vidi br. 35).
147. Po ovome se moe videti kakvo je prisustvo Gospodnje u Nebu, da je ono, naime, svugde, a kod svakog je u
dobrom i istinitom, koje proistie od Gospoda, to jest ono je u onom to Njemu pripada kod Anela, kao to je
reeno (u br. 12); oni opaaju prisustvo Gospodnje u svome Unutarnjem, njihove oi vide; i tako Ga oni vide izvan
sebe jer postoji neprekidnost. Po ovome se vidi kako treba razumeti da je Gospod u njima, i da su oni u Gospodu,
prema reima Gospodnjim: Budite u meni, i ja u u vama (Jovan XV 4.). - Koji jede moje tijelo i prije moju krv
stoji u meni i ja u njemu. (Jov. VI, 56). Tijelo moje znai Boansko Dobro, a Krv Boansko istinito.
148. Svi u Nebu stanuju odvojeno prema Stranama; na Istoku i Zapadu stanuju oni koji su u Dobru Ljubavi: na
Istoku oni koji to opaaju jasno, na Zapadu oni ije je opaanje slabije. Na Jugu i Severu oni koji su u mudrosti toga
dobra: na Jugu oni jako obasjani tom mudrou, na Severu oni koji su slabije obasjani. Aneli u Duhovnom Carstvu
ive slino onima u Nebeskom, uz razliku koja dolazi od vrste njihovog dobra ljubavi i Svetlosti Istine (koja potie)
od dobrog; jer u Nebeskom Carstvu postoji ljubav prema Gospodu gde se svetlost istinitog koja odatle potie zove
Mudrost, dok u Duhovnom Carstvu postoji ljubav prema blinjima, koja se zove Milosre, gde se Svetlost istinitog,
koja odatle dolazi, zove Umnost, a takoe i Vera (vidi br. 23). Postoji razlika i po Stranama, koje se razlikuju od
jednog do drugog Carstva za 30 stepeni (kako je maloas reeno u br. 146.).
149. Slino tome ive i svi Aneli u svakom pojedinom Drutvu, na Istoku su oni koji imaju Ljubavi i Milosra, na
Zapadu oni koji ih imaju manje, na Jugu su vie obasjani Mudrou i Umnou, a na Severu oni manje obasjani.
Odvojeni su stoga, to svako Drutvo predstavlja Nebo, po emu svako poznaje svoje mesto. Gospod se stara o tome
da u svakom Drutvu bude Anela od svake vrste, kako bi Nebo, to se tie oblika, bilo svuda isto. Meutim,
ureivanje Neba kao celine razliito je od ureivanja jednog Drutva kao to se zajedniko razlikuje od
pojedinanog. Jer Drutva na Istoku prevazilaze savrenstvom ona na Zapadu, a tako isto Drutva na Jugu ona na
Severu.
150. Otuda dolazi to, da Strane u Nebu oznaavaju osobine tamonjih stanovnika, to jest: Istok - ljubav i dobro
ljubavi u jasnom opaanju; Zapad - isto, samo u slabijem opaanju; Jug - mudrost i umnost u jakom ozarenju; Sever
- isto, samo u slabijem ozarenju. Isto znaenje kao u Nebu imaju Strane sveta u unutarnjem ili duhovnom znaenju
Rei, zato to je unutarnji ili duhovni smisao Rei potpuno saobrazan onome to je u Nebu.
151. Obratno je s onima koji su u Paklovima. Oni ne gledaju prema Gospodu kao Suncu ili Mesecu, ve na suprotnu
stranu od Gospoda, prema gustim tminama, koje su tamo umesto zemaljskog Sunca i okrenute prema neemu
mranom to je tamo umesto zemaljskog Meseca. Oni koji su nazvani Geniji (gledaju) prema gustim tminama koje
su umesto Sunca, a oni koji su nazvani Duhovi - prema onome mranome to je umesto Meseca. Da se zemaljsko
Sunce i Mesec ne pokazuju u Duhovnom svetu, nego da se umesto Sunca pokazuje neto tamno, potpuno opreno
Suncu Neba, a umesto Meseca da se pokazuje neto mrano, potpuno opreno Mesecu Neba, vidi se iz br. 122.
Otuda dolazi da su njihove Strane oprene Stranama u Nebu. Njihov Istok se nalazi prema onome tamnom i
mranom; njihov Zapad je tamo gde je Sunce Neba; Jug im je na desno; Sever na levo; i to bez obzira na koji se
nain okretali. A i ne moe biti drugaije s razloga to se sve njihovo Unutarnje, koje odreuje prava, okree na tu
stranu. Da pravac Unutarnjeg, te stoga i svako odreivanje, dolazi od ljubavi, vidi se iz br. 143. Ljubav onih koji su
u Paklovima jeste ljubav prema sebi i prema svetu, a te su ljubavi oznaene svetskim Suncem i zemaljskim
Mesecom (vidi br. 122); osim toga, te su ljubavi oprene ljubavi prema Gospodu i ljubavi prema blinjemu. Otuda
dolazi da se oni okreu prema Tminama koje su potpuno oprene Gospodu. I oni u Paklovima stanuju prema
Stranama. Oni koji su u zlu ljubavi prema sebi, (ti stanuju) od Istoka do Zapada; oni koji su u obmanama zla,
(stanuju) od Juga do Severa. No o tome e kasnije biti vie govora, kada bude re o Paklovima.
152. Kad neki rav Duh dode meu dobre, Strane se tako izmeaju da dobri jedva znaju gde im je Istok. To sam i
sam nekoliko puta primetio, a na to su se i Duhovi alili.
153. Ravi Duhovi ponekad izgledaju okrenuti prema Stranama Neba, i tada su razumni i opaaju istinito, ali
nemaju oseanja za dobro, tako da, im se vrate svojim Stranama, nisu vie ni razumni niti opaaju istinito, nego
govore da Istine, koje su uli i opaali, nisu istine nego obmane. Oni, tavie, ele da obmane budu istine. Bilo im je
reeno, povodom tog okretanja, da se kod ravih njihovo razumno moe okrenuti, ali ne i njihovo voljno; i da je to
tako od Gospoda, kako bi svako mogao videti i priznati istinu; ali i da je niko ne moe primiti ako sam nije u
dobrom, zato to dobro prima istinu, a zlo je ne prima nikada; da je tako isto i kod oveka, kako bi mogao biti
preporoen kroz istine, ali samo u onoj meri u kojoj je u dobrom; i da se zbog toga i ovek moe okrenuti Gospodu,
meutim, ako je u ravom ivotu, on se odmah preokree i potvruje u sebi obmanu svoga zla,
36
protivei se Istini
36
Izraz obmana svoga zla izgledae nejasno Onome ko je nedovoljno upuen u jezik i stil u Treem Zavetu.
Svako pojedino zlo ima svoj par u odgovarajuoj obmani ili lai. Na primer, ovek koji voli da krade, taj veruje u
obmanu da je kraa dozvoljena, ako se vri s opravdanog razloga. Na primer, razlog bi tome bio da je ovek od koga
se krade to nepoteno stekao, odnosno sam ukrao. U tzv. bistrim trenucima, kradljivac je u stanju da uvidi i prizna
koju je shvatio i video, a to se sve deava kada on u sebi misli iz svojih unutarnjih stanja.
O Promenama Stanja
Anela u Nebu
154. Pod promenama stanja Anela podrazumevaju se promene u pogledu ljubavi i vere, te stoga i u pogledu
mudrosti i umnosti, kao i u pogledu stanja njihovog ivota. Stanja su ono to pripada ivotu; i kako je aneoski ivot
ivot ljubavi i vere, to jest ivot mudrosti i umnosti, kae se da su to stanja ljubavi vere, odnosno mudrosti i
umnosti. A sad valja rei kako se ta stanja menjaju kod Anel.
155. U pogledu ljubavi, pa stoga i u pogledu mudrosti, Aneli nisu uvek u istom stanju; jer njihova mudrost
proistie iz njihove ljubavi i s njom se slae. Nekad su u stanju jake, a nekad u stanju slabije ljubavi. To stanje se
smanjuje postupno, od njenog najveeg do njenog najmanjeg stepena. Kad su u najveem stepenu ljubavi, oni su u
svetlosti i toplini svog ivota, odnosno u bistrom i ugodnom stanju; ali kad su u svom najmanjem stepenu ljubavi,
oni su u senci i hladnoi, odnosno u tamnom i neugodnom stanju. Iz ovog se opet vraaju u prvo stanje, pa se tako
ova stanja smenjuju na razne naine. Ona idu jedna za drugim, kao to se svetlost i senka, toplota i hladnoa, ili
jutro, podne, vee i no danomice smenjuju na svetu, uz neprekidne razlike kroz celu godinu. I tu postoji
saobraznost, jutro je saobrazno stanju njihove ljubavi u njenoj jasnoi, podne stanju njihove mudrosti u njenoj
jasnoi, vee stanju njihove mudrosti u njenoj tami, a no stanju bez ljubavi i mudrosti. Ali treba odmah razumeti da
u Nebu ne postoje stanja saobrazna noi, mada postoje stanja saobrazna zori koja prethodi jutru; stanja saobrazna
noi postoje u Paklu. Iz ove saobraznosti dan i no oznaavaju, u Rei, stanja ivota uopte; toplina i
svetlost oznaavaju ljubav i mudrost; jutro (oznaava) prvi i najvei stepen ljubavi; podne mudrost u njenoj
svetlosti; vee mudrost u njenoj senci; zora tamu koja prethodi jutru; a no odsutnost ljubavi i mudrosti.
37
156. Zajedno sa stanjem unutarnjeg ivota Anela, koje pripada njihovoj ljubavi i mudrosti, menjaju se i stanja
raznovrsnih stvari izvan njih, onih koje oni vide svojim oima; jer stvari izvan njih dobijaju izgled koji se slae sa
stvarima u njima. Ali koje su i kakve ove stvari, bie uskoro reeno u poglavlju o Predstavama i Pojavama u Nebu.
157. Svaki Aneo prolazi kroz ovakve promene stanja, a tako i svako Drutvo u celini, no svako na svoj nain, stoga
to se razlikuju u ljubavi i mudrosti, poto su oni u sredini u savrenijem stanju nego oni okolo ili oni na ivicama
(Vidi br. 43,128). No bilo bi dosadno posebno navoditi sve razlike, jer su sve razlike kroz koje neko prolazi
usklaene s kakvoom njegove ljubavi i vere. Otuda, dok je jedan u jasnoi i prijatnosti, drugi je u tami i bez
prijatnosti, i to sve u isto vreme unutar jednog Drutva. Tako, stanje je razliito u razliitim Drutvima; jedno je u
Drutvima Nebeskoga Carstva, a drugo u Drutvima Duhovnoga Carstva. Ove razlike u promenama stanja su kao
promene stanja dana u raznim podnebljima sveta, jer dok je na jednome mesto jutro, na drugome je vee, negde je
toplo, a negde hladno.
158. Nauio sam u Nebu zato postoje takve promene stanja. Aneli su mi rekli da za to ima mnogo razloga; prvo,
slast ivota i Neba, koju oni imaju od ljubavi i mudrosti Gospodnje, postupno bi izgubila vrednost ako bi neprestano
u njoj bili, kao to se to dogaa s onima koji (ive) u zabavama i uivanjima bez raznolikosti. Drugi razlog je to
Aneli, kao i ljudi, imaju neeg sopstvenog (proprium), a to je ljubav prema sebi; a svakoga u Nebu Gospod brani
od njegovog sopstvenog; i onoliko koliko ih ne odbrani, toliko su oni u ljubavi prema sebi; i upravo stoga to svaki
voli ono svoje sopstveno i to ga privlai, oni prolaze kroz uzastopne promene. A trei razlog je u tome to oni na
ovaj nain postaju savreniji, jer se tako navikavaju da se dre u ljubavi prema Gospodu i da se uvaju od ljubavi
prema sebi; isto tako, (kau) da se kroz ove promene od prijatnosti do nedostatka prijatnosti jaa njihovo opaanje i
njihov oseaj dobra. Aneli su dodavali da njihove promene stanja ne dolaze od Gospoda, poto Gospod, kao i
Sunce, neprestano utie toplinom i svetlou, odnosno ljubavlju i mudrou; nego da je uzrok tome u njima samima,
naime u tome to oni vole ono to je njihovo vlastito, a to ih neprekidno vodi u stranu. Ovo su objanjavali koristei
uporeenje sa suncem ovoga sveta gde promene stanja toplote i hladnoe, kao i svetlosti i senke, ne zavise od Sunca
nego od Zemlje.
159. Bilo mi je pokazano kako Gospod kao Sunce izgleda Anelima Nebeskoga Carstva u njihovom prvom, u
njihovom drugom, i u njihovom treem stanju. Video sam Gospoda kao Sunce, u poetku bleteeg i sjajeeg
divotom koju ne mogu opisati; i reeno mi je da tako izgleda Gospod kao Sunce Anelima u njihovom prvom
stanju. Potom se pojavio veliki tamni pojas oko Sunca, i kroz to se njegov prvi blesak i blistavost poee smanjivati,
i tada mi bee reeno da Sunce tako izgleda onima u drugom stanju (ljubavi i mudrosti). Zatim je pojas postupno
da je svaka kraa nedozvoljena; ali zato to njegov razum robuje njegovoj volji, on zaas pada u obmanu i brani je
pred sobom.
37
Pisac je propratio tekst brojnim pozivanjima na ono to je objavio u svom prvom i najobimnijem radu Nebeske
tajne. Primera radi donosimo ovde samo dve napomene. Ostale izostaju.
la. U Nebu postoje stanja saobrazna zori koja prethodi jutru, ali nema stanja saobraznih noi. Vidi br. 6110. Zora
je saobrazna srednjem stanju (br. 10134).
1b. Smene stanja kod Anela u pogledu prosvetljenosti i opaanja reaju se kao doba dana na svetu, to je sve
saobrazno promenama u stanju njihove ljubavi. Vidi br. 5672, 5962, 6110, 8426, 9213, 10605 (sve se odnosi na
brojeve u delu Nebeske tajne).
postajao tamniji, a Sunce slabije svetlelo, dok najzad nije poprimilo sjajee belilo; i reeno mi bee da tako izgleda
Sunce onima koji su u treem stanju. Posle toga, to sjajee belilo izgledalo je kao da se pomera ka Mesecu na Nebu,
i da se tako pripaja njegovoj svetlosti; kao posledica toga Mesec je sjao jakom svetlou; i tada mi je reeno da je
takvo etvrto stanje onih u Nebeskom Carstvu, a prvo stanje onih u Duhovnom Carstvu, i da se u oba Carstva stanja
menjaju na ovakav nain; ali ne u celom Carstvu odjednom, nego u jednom Drutvu za drugim. tavie, reeno mi je
da ove promene nisu utvrene, nego dolaze pre ili posle bez njihovog znanja. Dodali su i to, da se Sunce u sebi
samom ne menja i ne pomera; da ono svoj izgled poprima prema njihovim uzastopnim promenama stanja, poto
Gospod svakome izgleda prema stanju dotinoga, znai blete- i kad je neko u silnoj ljubavi, a manje bletei i
konano sjajei belinom kad se ljubav smanji; a kakvoa svaijeg stanja bee predstavljena tamnim pojasem koji je
na Suncu izazivao ove prividne promene u sjaju i svetlu.
160. Kada su Aneli u poslednjem od ovih stanja, a to je kada su u svome vlastitom, poinju da bivaju tuni.
Razgovarao sam sa njima kad behu u tom stanju i videh njihovu tugu; no rekoe mi da se nadaju da e se ubrzo
vratiti u prvobitno stanje, time opet u Nebo; jer za njih, biti u Nebu, to je biti odvraen od onoga to je njihova
sopstvenost.
161. I u Paklovima postoje promene stanja, ali to e biti opisano docnije, kad se bude govorilo o Paklu.
Vreme u Nebu
162. Mada postoji sled i razvoj svih stvari u Nebu, kao i na svetu, ipak Aneli nemaju nikakvog pojma o vremenu i
prostoru; i to u tom meri da ak ne znaju ta je to vreme i prostor. O vremenu i prostoru u Nebu bie rei u
posebnom poglavlju.
163. Aneli ne znaju ta je to vreme, iako kod njih postoje postupne smene svih stvari, kao to je to i na svetu, tako
da u tome nema razlike, a razlog je taj to u Nebu, umesto godina i dana, postoje promene stanja; a gde su godine i
dani, tu je i vreme, ali gde su promene stanja, tu su stanja.
164. Na svetu postoje vremena zato to se Sunce prividno kree od jednog stepena do drugog, stvarajui tako
vremena koja se zovu godinja doba; pored toga, ono se okree oko Zemlje, stvarajui vremena koja se zovu dani; i
sva se ova vremena smenjuju po utvrenom redu. Sa Suncem u Nebu drugi je sluaj. Ovo ne obeleava godine i
dane uzastopnim kretanjima i obrtanjima, ali zato svojim izgledom obeleava promene stanja; a to se, kao to je
pokazano u prethodnom poglavlju, ne dogaa utvrenim redom. Stoga kod Anela nema ideje o vremenu; ali
umesto nje ima ideja o stanju (vidi br. 154).
165. Isto kao to Aneli nemaju nijedne ideje koja potie od vremena, tako isto nemaju ideje ni o vremenu ni o
onome to pripada vremenu. Ne znaju ak ni ta znae izrazi kao godina, mesec, sedmica, dan, as, danas, sutra,
jue. A kada Aneli i uju da ovek koristi ove izraze (jer su Aneli pridrueni ovek od Gospoda), umesto njih oni
opaaju stanje i ono to pripada stanjima. Tako se ovekova prirodna misao preokree kod Anela u duhovnu misao.
Eto zato vremena, u Rei, oznaavaju stanja, a izrazi koji se odnose na vreme, maloas nabrojeni, oznaavaju
duhovne stvari.
166. Ovo je podjednako istina i kad je re o stvarima koje postoje od vremena, kao to su etiri godinja doba,
prolee, leto, jesen, i zima; etiri dela dana, jutro, podne, vee, i no; etiri ovekova doba, detinjstvo, mladost,
muevno doba, i starost; i ostale stvari koje postoje od vremena ili nastaju u skladu sa vremenom. Dok ovek misli o
ovim (stvarima) iz vremena, Aneo (misli) iz stanja; kao posledica, ono to je kod oveka od vremena, to se kod
Anela okree u ideju o stanju. Prolee i jutro okree se u ideju ljubavi i mudrosti, kakve su kod Anela u njihovom
prvom stanju; leto i podne se okreu u ideju ljubavi i mudrosti, kakve su kod Anela u drugom stanju; jesen i vee -
u onakve ideje kakve su kod Anela u treem stanju; no i zima - u onakve kakva su stanja kod onih koji su u Paklu.
Eto zbog ega ova razdoblja imaju slina znaenja u Rei (vidi br. 155). Ovo objanjava kako prirodne stvari u
ovekovoj misli postaju duhovne kod Anela koji su sa ovekom.
167. Isto kao to Aneli nemaju pojam o vremenu, tako isto je njihova ideja o venosti razliita od one kakvu imaju
ljudi na svetu. Venost znai za Anele beskonano stanje, a ne beskonano vreme. Jednom sam razmiljao o
venosti, i bio sam u stanju da pomou ideje vremena, osetim ta znai u venosti, naime beskrajnost, ali ne i ta
znai od venosti, dakle ta je Bog inio od venosti pre stvaranja. Kad se povodom toga pojavila teskoba u mom
umu, bio sam uzdignut u Nebesku sferu, pa tako i opaanje koje imaju Aneli u odnosu na venost; i tada mi je
jasno pokazano da se o venosti mora misliti ne iz vremena, ve iz Stanja; i tada se moe videti ta znai od
venosti. To mi se tada desilo.
168. Kada Aneli govore o ljudima, nikad se ne izraavaju u prirodnim idejama svojstvenim oveku, koje su sve iz
vremena, prostora, tvari, kao i iz onoga to je tim idejama odgovarajue, ve u duhovnim idejama koje su sve iz
Stanj i njihovih raznovrsnih promena u Anelima i van njih. Pa, ipak, kada ove aneoske ideje utiu u oveka, one
se u trenu preobraaju, same od sebe u prirodne ideje svojstvene oveku, koje su savreno saobrazne duhovnim
idejama. Ni Aneli, ni ljudi ne znaju da se ovo deava; a takav je sav uticaj Neba u oveka. Nekim Anelima bilo je
dozvoljeno da uu blie u moje misli, ak i u prirodne misli u kojima je bilo mnogo toga iz vremena i prostora; ali
poto tada nisu nita razumeli, oni su se odjednom povukli; i kada su se povukli, uo sam kako govore da su bili u
tami. Bilo mi je dano da iskustveno saznam da Aneli ne znaju za vreme. Bee jedan Aneo, kadar da pojmi
prirodne ideje, onakve kakve ima ovek; i poto je to uinio, ja sam s njim razgovarao, kao ovek s ovekom. U
poetku nije znao ta ja to zovem vremenom, pa sam stoga morao da mu o tome sve kaem, kako se Sunce prividno
okree oko Zemlje, i tako stvara godine i dane, i kako se godine dele u etiri godinja doba, a isto tako i u mesece i
sedmice, a dani na dvadeset i etiri asa; i kako se ova razdoblja ponavljaju utvrenim redom, i kako je to izvor
vremena. uvi ovo, bee iznenaen, govorei da nije nita znao o ovakvim stvarima, znajui samo ta su Stanja.
Razgovarajui s njim, rekoh mu da je to poznato na svetu, jer ljudi govore kao da znaju da u Nebu nema vremena,
jer za one koji umru, kau da naputaju vreme i da izlaze iz vremena, mislei time da odlaze s ovog sveta.
Rekao sam i to da neki znaju da su vremena po svom poreklu Stanja, jer znaju da se vremena slau sa stanjima
njihovih oseanja, kratka za one koji su u prijatnim i radosnim stanjima, duga za one koji su u neprijatnim i tunim,
a raznolika u stanju nade i iekivanja; ovo, dakle, navodi uene ljude da isputuju ta su to vreme i prostor, pa neki
znaju da vreme pripada prirodnom oveku.
169. Prirodni ovek moda misli da bi ostao bez ijedne misli ako bi mu se oduzele ideje vremena, prostora i
vetastvenih (materijalnih) stvari; jer na ovim poiva cela ovekova misao. Ali neka zna da ukoliko su misli vezane
za vreme, prostor i vetastvo (tvar), one su utoliko ograniene i vezane, poto se um u toj meri uzdie iznad telesnih
i svetskih stvari. To je upravo izvor aneoske mudrosti; i ovakva se mudrost naziva neshvatljivom, jer se ne moe
spustiti u ideje koje su potpuno sainjene od tvarnog.
Predstave i pojave u Nebu
170. ovek koji misli samo po prirodnoj svetlosti, nije kadar da shvati da u Nebu ima bilo ta slino onome to
postoji na svetu; a to je stoga to je prethodno mislio, i uvrstio se u toj misli, da su Aneli samo umovi, i da su
umovi samo vazduni dahovi, koji nemaju ula kao ljudi, da nemaju oiju, a ako nema oiju, ne mogu ni postojati
predmeti koji se gledaju; meutim, Aneli imaju sva ula kao i ljudi, i to daleko otrija; a svetlost pomou koje
Aneli vide daleko je svetlija od svetlosti pomou koje vidi ovek. Da su Aneli u stvari ljudi u najpotpunijem
obliku, i da imaju svako ulo, moe se videti napred (br. 73-77); a i da je svetlost u Nebu daleko blistavija nego
svetlost na svetu. (br. 126-132).
171. Priroda Predmeta koje Aneli vide u Nebu ne moe se opisati u malo rei. Uglavnom, oni su kao predmeti na
Zemlji, ali po obliku su daleko savreniji, i brojniji su. Da takve stvari postoje u Nebesima oigledno je iz onog to
su videli proroci, kao Jezekilj koji je video novi hram i novu zemlju (opisano u glavama XL do XLVIII), Danilo (od
glave VII do XII), Jovan (od prve do poslednje glave Otkrovenja), kao i drugi; a takoe kako u povesnom, tako i u
prorokom delu Rei. Oni su ove stvari videli kad im Nebo bee otvoreno, a Nebo je otvoreno kad je unutarnji vid,
vid ovekovog duha, otvoren. Jer ono to je u Nebu ne moe se videti oima ovekovog tela, nego samo oima
ovekovog duha; i kad se to svidi Gospodu, ove se otvaraju, i tad se ovek odvaja od prirode svetlosti u kojoj je po
telesnim ulima, podiui se u duhovnu Svetlost u kojoj je po svom duhu. U toj svetlosti i ja videh stvari u Nebu.
172. Ali iako su stvari koje se vide u Nebu uglavnom sline onima na Zemlji, po sutini su drugaije; jer stvari u
Nebu vode poreklo od Sunca nebeskog, a one na zemlji od Sunca svetskog. Stvari koje proistiu od Sunca nebeskog
zovu se duhovne; a one koje proistiu od Sunca svetskog zovu se prirodne.
173. Stvari u Nebu ne nastaju na isti nain kao stvari na Zemlji. Sve stvari nebeske proizlaze od Gospoda, u
saobraznosti sa unutarnjim stanjima Anela. Jer Aneli imaju i Unutarnje i Spoljanje.
38
Sve ono to je u njihovom
Unutarnjem odnosi se na ljubav i veru, odnosno na volju i um, poto su volja i um njihovi prijemnici;
39
s druge
strane, njihovo Spoljanje saobrazno je s njihovim Unutarnjim. Da su spoljanje stvari saobrazne sa unutarnjim,
moe se videti gore (br. 87-115). Ovo se jasnije moe sagledati poveemo li ga s onim to ranije bee reeno o
toplini i svetlosti Neba, da je, naime, Anelima toplo onoliko koliko su u svojoj ljubavi, a da im je svetlo onoliko
koliko su u svojoj mudrosti (br. 128-134). Ovo isto vai i za sve ostale stvari koje se pokazuju ulima Anel.
174. Kada mi bee dozvoljeno da budem u drutvu Anela, stvari su mi izgledale upravo onako kao i stvari na svetu;
i to u toj meri da mi se inilo da sam na svetu, u nekom kraljevskom dvorcu. Upravo tako razgovarao sam s
Anelima, kao ovek sa ovekom.
175. Poto su sve stvari saobrazne unutarnjim stvarima i tako ih predstavljaju, one se zovu Predstave; a poto se
razlikuju u skladu s unutarnjim stanjima, one se zovu i Pojave. No i pored toga, stvari koje se pojavljuju pred oima
Anela i koje njihova ula opaaju, pokazuju se njegovim oima i ulima isto onako potpuno ive, kao zemaljske
stvari oveku, i to mnogo jasnije, izdvojenije i opaajnije. Pojave iz ovog izvora zovu se u Nebu stvarne pojave, jer
imaju stvarno postojanje. A ima i pojava koje nisu stvarne, a to su stvari koje postaju vidljive, ali su nesaobrazne
unutarnjim stanjima ili stvarima. O ovima e biti rei docnije.
38
Unutarnje i Spoljanje u Anela saobrazno je uglavnom onome to se u verskoj literaturi podrazumeva pod
unutarnjim i spoljanjim ovekom, s tim da je neslaganje ovih moguno u ljudi a nemoguno u Anela.
39
Prijemnik ili receptor naziva se i sasud.
176. Da bih pokazao ta su stvari koje se pojavljuju Anelima po Saobraznostima, pomenuu samo jednu kao
primer. Umni (Aneli) vide vrtove i parkove pune svakovrsnog cvea. Drvee je posaeno u najlepem redu,
rasporeeno tako da oblikuje drvoreda s prilazima u obliku lukova i krunih etalita, sve lepe nego to se moe
reima opisati. Umni (Aneli)
40
tu hodaju, beru cvee i od njega pletu vence kojima ukraavaju malu decu. tavie,
tamo ima vrsta drvea i cvea koje ne rastu na Zemlji. Drvee raa plodove koji su u skladu s dobrom ljubavi u
kome su umni (Aneli). Oni vide ove stvari stoga to su vrt i park, voke i cvee saobrazni umnosti i mudrosti. I na
Zemlji je poznato da takve stvari postoje u Nebu, ali to znaju samo oni koji su u dobrom (ivotu) i u kojima se nije
ugasila svetlost Neba zbog prirodne svetlosti i njenih obmana; jer kad ovakvi misle o Nebu, oni misle i kau da tamo
postoje stvari koje uho nije ulo, ni oko videlo.
Odea Anel
koji izgledaju odeveni
177. Kako su Aneli ljudi, i ive meu sobom kao ljudi na Zemlji, oni imaju odeu i stanove i ostale sline stvari, s
tom razlikom to su sve te stvari savrenije, poto su i oni savreniji. Jer kako aneoska mudrost prevazilazi ljudsku,
toliko da se za nju kae da je neizreciva, tako je i sa stvarima koje Aneli opaaju i vide, jer ove su saobrazne
njihovoj mudrosti (vidi br. 173).
178. Kao i ostale stvari kod njih, tako se i njihova odea saobraava; i poto se saobraava, ona stvarno postoji (vidi
br. 175). Njihova odea saobrazna je njihovoj umnosti, pa se stoga oni u Nebu pojavljuju odeveni u skladu sa
svojom umnou; i posto su jedni umniji nego drugi, to odea jednih premaa lepotom odeu drugih. Oni najumniji
imaju odeu arku kao plamen, drugi su u odei bletavoj kao svetlost; manje umni imaju odeu blistavo belu ili
belu bez sjaja; a oni jo manje umni u odei su razliitih boja. Ali Aneli Unutarnjeg Neba nisu odeveni.
179. Poto je odea Anela saobrazna njihovoj umnosti, ona je isto tako saobrazna i istini, poto je sva umnost iz
Boanske istine; stoga je svejedno kae li se da su Aneli odeveni u skladu sa svojom umnou ili s Boanskom
istinom. Odea jednih je arka kao plamen, dok drugih bleti kao svetlost jer je plamen saobrazan dobrom, a svetlost
istinitom od dobrog. Neki su u odei koja je kao blistavo belilo ili belilo bez sjaja, a neki su u odei razliitih boja,
stoga to kod manje umnih Boansko dobro i istina manje izbijaju, i stoga to oni (Boansku istinu) primaju na
razne naine, poto su blistavo belilo i belilo saobrazni istini, a boje njenim raznolikostima. Oni u Unutarnjem Nebu
nisu odeveni, jer su nevini, a nevinost je saobrazna nagoti.
180. Poto su Aneli u Nebu odeveni, to su se i na svetu videli kao odeveni, poput onih koje su videli proroci i onih
koji su bili vieni kraj groba Gospodnjeg: A lice njegovo bijae kao munja, i odijelo njegovo kao snijeg (Mat.
XXXVIII. 3; Marko XVI. 5; Luka XXIV. 4; Jovan XX. 13, 13); i poput onih koje je Jovan video u Nebu: Koji su
bili obueni u svilu bijelu i istu (Otkr. IV.4; XIX. 14). I zato to umnost potie iz Boanske istine: Odea
Gospodova kada se preobrazio, blistala je i sjajila kao snijeg (Mat. XVII. 2; Marko 19. 3, Luka IX. 29). Kako je
svetlost Boanska istina koja proistie od Gospoda (vidi br. 129), tako u Rei haljine oznaavaju istine i umnost iz
istina, kao u Otkrovenju: Oni koji ne opoganie svojijeh haljina, hodie sa mnom u bijelima, jer su dostojni. Koji
pobijedi, on e se obui u haljine bijele (III. 4, 5). Blago onome koji je budan i uva haljine svoje (XVI. 15). I o
Jerusalimu, to oznaava Crkvu koja je u istini, kod Isaije napisano je: Probudi se, obuci se u silu svoju, Sione;
obuci krasne haljine svoje, Jerusalime (LII, 1). Jezekilj: Jerusalime, opasah te tankim platnom i zastrijeh te svilom. 1
odijelo ti bijae od tankoga platna i od svile (XVl. 10, 13). Tako i ostali brojni odlomci. Naprotiv, za onoga ko nije u
istinama, kae se da nije odeven u svadbene haljine, kao kod Mateja: Izaavi, car ugleda ondje ovjeka
neobuena u svadbeno ruho. I ree mu: prijatelju! kako si doao amo bez svadbenoga ruha? Stoga bi baen u tamu
njakrajnju (XXII. 11-13). Kua svadbene sveanosti oznaava Nebo i Crkvu zbog veze Gospoda s Nebom i Crkvom
kroz Njegovu Boansku Istinu; i stoga je, u Rei, Gospod nazvan enikom i Muem; a Nebo s Crkvom nazvano je
nevestom i enom.
181. Da odea Anel nije samo izgledom, ve da je to stvarna odea, oigledno je stoga to nju Aneli i vide i
dodiruju, to imaju mnogo odee, i to je skidaju i oblae, to se o njoj staraju onda kada je ne koriste, i to je
ponovo oblae kad im je potrebna. A da su obueni raznovrsno, video sam bezbroj puta. Kada sam ih pitao otkuda
im odea, rekoe da je od Gospoda, i da je primaju kao poklon, kao i to da su ponekad obueni a da nisu svesni toga.
Takoe rekoe da se njihovo ruho menja prema promenama njihovog stanja, da je u prvom i drugom stanju ono
sjajno i blistavo belo, a da je u treem i etvrtom stanju malo manje svetlo; i ovo je takoe od Saobraznosti, jer se
njihova stanja menjaju u vezi s umnou i mudrou (o emu vidi napred broj 154-161).
182. Poto svako u duhovnom svetu ima ruho u skladu s umnou, a to je u skladu s istinama koje su izvor umnosti,
to oni u Paklovima, jer nemaju ni jedne istine, izgledaju obueni, ali u pocepanu, neistu i prljavu odeu, svako u
skladu sa svojim bezumljem; i oni ne mogu biti drugaije odeveni. Udeljeno im je od Gospoda da budu obueni,
kako ne bi bili nagi.
40
Izraz intelligentes oznaava ovde bia koja imaju intelectus, to oznaava prosvetljeni um onih koji su
ponovo roeni (regenerisani), a to su Aneli.
Obitavalita
i stanovi Anela
183. Poto u Nebu postoje Drutva, a Aneli ive kao ljudi, oni imaju obitavalita, a ova se razlikuju shodno stanju
ivota svakog pojedinog Anela. Ona su velelepna za one u viem dostojanstvu, a manje velelepna za one u niem
stanju. esto sam razgovarao s Anelima o stanovima u Nebu, govorei da bi danas malo ko verovao da oni imaju
obitavalite i stanove; neki stoga to ih ne vide, a neki stoga to ne znaju da su Aneli ljudi, a neki stoga to veruje
da je aneosko Nebo onaj svod koji vide svojim oima; a kako ovaj izgleda prazan, to oni pretpostavljaju da su
Aneli vazduni oblici, pa da stoga i ive u vazduhu. Pored toga, oni ne mogu da shvate da u Duhovnom svetu
postoje iste onakve stvari kakve postoje u Prirodnom, jer ne znaju nita o Duhovnom. Na ovo Aneli odgovarahu da
su svesni da danas u svetu preovlauje takvo miljenje, odnosno neznanje, ali da se ude to je to uglavnom sluaj
unutar Crkve, i to vie kod ljudi umnijih nego kod onih koji se nazivaju prostima. Dodavahu da se iz Rei moe
znati da su Aneli ljudi, poto oni koji su se pokazivali behu vieni kao ljudi; i da je Gospod, koji je sa Sobom nosio
sve Svoje Ljudsko, izgledao slino. Iz toga da su Aneli ljudi moe se znati i da imaju stanove i obitavalita i da ne
lete kroz vazduh, kako to neki u neznanju misle, a to Aneli zovu besmislenim, niti su nekakvi daci, mada se
nazivaju Duhovima. Sve ovo bi ljudi mogli da shvate kad ne bi mislili prema steenim pojmovima o Anelima i
Duhovima, kao to to ine onda kad u te stvari ne sumnjaju i ne razmiljaju je li tako ili nije. Naime, svako ima
optu ideju da Aneli imaju ljudski oblik, i da imaju domove koji se zovu stanitima, a koji po velelepnosti
nadmauju stanita na Zemlji; meutim, ova opta ideja, koja dolazi iz Neba, odjednom se gubi kad se podvrgne
ispitivanju, a to rede osobito oni ueni, jer su u stvari vlastitim razumom sebi zatvorili Nebo i pristup iz njega
potekloj nebeskoj Svetlosti. Ista je stvar i u pogledu ljudskog ivota nakon smrti. Naime, onaj ko svoje misli ne
upravlja prema onome to je svetska nauka rekla o duu, ni prema uenju o ponovnom sjedinjenju sa telom, taj misli
da e posle smrti iveti kao ovek, i da e iveti meu Anelima ako je dobro iveo, te da e tada videti divne stvari
i oseati radost. Ali im se okrene prema uenju o ponovljenjima o dui, i kada se pone pitati je li dua ovakva ili
onakva, ta je istina a ta nije, njegova prethodna ideja, naime, da e posle smrti iveti kao ovek, nestaje.
184. No bolje je da kaem ono to iskustveno znam. Kad god razgovarah sa Anelima lice u lice, bejah s njima u
njihovim stanitima. Ova stanita su upravo onakva kakva su na Zemlji stanita koje zovemo kuama, samo to su
mnogo lepa. Imaju mnotvo prostorija, soba za primanje i spavaih soba; imaju dvorita, vrtove sa lejama, cveem i
travnjacima. Tamo gde ive zajedno, njihove kue su rasporeene kao u gradovima, a to znai da su jedne pored
drugih i blizu jedne drugima, da su rasporeene po avenijama, ulicama i javnim trgovima, upravo onako kao u
gradovima na Zemlji. Bilo mi je dozvoljeno da kroz njih prolazim, i da ih razgledam sa svih strana. Ovo je bilo
mogue onda kad moj unutarnji vid bee otvoren, i kad potpuno bejah budan.
41
185. U Nebu videh takve divne palate, da ih je nemogue opisati. Sa gornje strane blistahu kao da su napravljene od
istog zlata, a odozdo kao da su od dragoga kamenja, jedne divnije od drugih; tako isto unutra. Ljudsko znanje i rei
nisu dovoljni da opiu ukrase po sobama. S june strane, parkovi gde je sve blistalo kao da je napravljeno od srebra,
a voe kao da je od zlata. Cvee u lejama je blistalo duginim bojama. Na ivicama, gde se pogled zavravao, videle
su se druge palate. U Nebu je graditeljstvo takvo, da bi se reklo da je to sama otelovljena umetnost. I to nije za
uenje, jer sama umetnost dolazi iz Neba. Aneli su govorili da Gospod pokazuje njihovim oima ovakve i jo
lepe stvari. Ipak, sve one su prijatnije njihovim umovima negoli njihovim ulima, jer oni u svakoj stvari vide ono
emu je ona saobrazna, a kroz tu saobraznost oni vide ono Boansko.
186. U pogledu Saobraznosti, bee mi reeno da se ne saobraavaju samo palate i kue, nego i sve zajedno i
pojedinano, kako iznutra, tako i spolja, i da se sve saobraava onome to oni imaju u sebi od Gospoda. Tako, kue
su saobrazne njihovom dobru, a pojedine stvari u njoj onom iz ega se to dobro sastoji, dok je ono to je okolo kue
saobrazno istinama koje potiu od dobra, a tako isto i opaanjima i dubljim znanjima.
Poto su ove stvari saobrazne dobrima i istinama koje oni imaju od Gospoda, to su one tako isto saobrazne njihovoj
ljubavi, i njihovoj mudrosti i umnosti koja dolazi od te ljubavi, jer ljubav pripada dobru i istini zajedno, dok umnost
pripada istini, potekloj od dobra. To Aneli opaaju kad posmatraju ono to je oko njih, pa tako njihovi umovi
uivaju vie nego njihove oi.
187. Ovo nam pomae da razumemo zato je Gospod Sebe nazvao Jerusalimskim Hramom (Jovan II 19, 21), stoga
naime, to Hram predstavlja Njegovo Boansko Ljudsko; isto tako zato je u viziji Novi Jerusalim bio od istoga
zlata, njegove kapije od bisera, a njegovi temelji od dragoga kamenja (Otkrovenje XXI); stoga naime, to je Novi
Jerusalim predstavljao Crkvu koja je kasnije trebalo da se ustanovi, gde dvanaest kapija oznaava njegove istine
koje vode dobru, a temelji istine na kojima je Crkva zasnovana.
188. Aneli koji sainjavaju Nebesko Carstvo Gospodnje uglavnom ive na uzdignutim mestima koja izgledaju kao
41
Pisac ovde misli kako na opte prihvaeno verovanje u vaskrs zemaljskog tela na Dan Stranog Suda, tako i na
verovanje o seobi dua. Pod budnim stanjem pisac ovde misli na budnost pri stanju unutarnjeg vida, to jest u
vienju ili viziji. Meutim, na nekim mestima pisac kae da je ponekad bio u stanju fizike delatnosti na Zemlji
(hodao je na pr. ulicama nekoga grada), a u isto vreme budan u Duhovnom svetu. Ponekad, opet, kae da je video
Duhove ili Anele i s njima razgovarao dok je bio budan.
planine; dok Aneli koji sainjavaju Duhovno Carstvo Gospodnje, ive na mestima manje uzdignutim koja
izgledaju kao bregovi; najzad, Aneli u najniim delovima Neba ive na mestima koja izgledaju kao kamene ploe.
Sve ovo ima poreklo u Saobraznostima, jer unutarnje stvari saobrazne su onom to je uzdignuto, a spoljanje onom
to je nie; i to je razlog da, u Rei, planine oznaavaju nebesku ljubav, bregovi duhovnu ljubav, a kamenje
veru.
189. Ima i Anela koji ne ive u Drutvima, nego posebno po kuama. Ovi stanuju u sredini Neba, poto su najbolji
Aneli.
190. Kue u kojima Aneli stanuju ne grade se kao kue na Zemlji, nego njih Gospod slobodno daje svakome, u
skladu s onim kako taj Aneo prima dobro i istinu. One se pomalo i menjaju, prema unutarnjim promenama ovih
Anela (vidi brojeve 154 do 160). Sve to Aneli poseduju, oni to primaju od Gospoda, a njima se daje sve to im je
potrebno.
O Prostoru u Nebu
191. U Nebu sve stvari, kao i na Zemlji, izgledaju, odnosno vide se, kao da zauzimaju mesto i prostor. Ipak, Aneli
nemaju pojam ili ideju prostora i mesta. Ovo mora zvuati kao paradoks. Ja u pokuati da to razjasnim, jer je taj
predmet od velikog znaaja.
192. Sva kretanja u Duhovnom svetu potiu od promena unutarnjih stanja. A to znai da je promena mesta samo
promena Stanja. Na ovaj nain, Gospod me je uveo u Nebesa, a isto tako i u zemlje (planete) u svemiru; moj duh je
tako putovao dok mi je telo ostajalo na istom mestu. Ovakva su sve kretanja Anela; stoga, za njih ne postoje
rastojanja, pa poto nema rastojanja, to nema ni prostor, ali zato umesto prostora i mesta oni imaju Stanja i
promene Stanja.
193. Poto do promena mesta dolazi na ovaj nain, to pribliavanja jesu slinosti unutarnjih stanja; stoga su oni koji
su u slinom unutarnjem stanju blizu jedni drugima, dok su oni koji se po stanjima razlikuju udaljeni jedni od
drugih. Dakle, nebeski prostori jesu samo spoljanji uslovi koji su saobrazni unutarnjim stanjima. S tog razloga,
jedno Nebo se razlikuje od drugoga, a tako isto nebeska Drutva i pojedinci u tim Drutvima. Isto tako, to je razlog
da su Paklovi potpuno odvojeni od Nebesa, jer su u oprenom stanju.
194. S istog razloga, opet, svaki (Duh) u Duhovnom svetu koji arko eli prisustvo drugog (Duha), odmah se nae
pored njega, jer ga na taj nain vidi u misli i stavlja se u njegovo stanje; i obrnuto, jedan Duh se udaljava od
drugoga, ako ne moe podneti njegovu blizinu. I poto odbojnost potie od oprenosti oseanja i od nesaglasnosti
miljenja, kad se nekoliko Duhova nae zajedno, oni vide jedan drugoga sve dotle dok se slau, a nestaju onda kad
se ne slau.
195. Tako isto, kad neko ide s jednog mesta na drugo bilo u svom gradu, ili u vrtu ili u dvoritu, ili se kree prema
drugom (Duhu) u svom Drutvu, on stie bre kada to arko eli, a sporije kada to ne eli jako, poto se put sm od
sebe skrauje ili produava u skladu sa njegovom eljom, iako ostaje isti. Ovo videh, i bejah time iznenaen. Sve
ovo jo jednom pokazuje da su rastojanja, pa stoga i prostori, u potpunom skladu sa unutarnjim stanjima Anela; i
poto je tako, pojam i ideja prostora ne moe ui u njihove misli, iako tamo postoje prostori, kao i na svetu.
196. Ovo se moe razjasniti posmatramo li kako deluje ovekovo miljenje, jer prostor nije vezan za miljenje;
naime, sve ono na ta ovek uporno misli, to se postavlja pred njim kao prisutno. Tako isto, svako ko misli, moe da
zna da prostor opaa samo zato to postoje predmeti na Zemlji koji se vide u isto vreme, ili zato to se ovek sea
rastojanja. Ovo se dogaa zbog neprekidnosti; naime, u onome to je neprekidno nema mogunosti da se opaa
rastojanje, sve dok se neprekidnost ne narui. Ovo je jo istinitije kad je re o Anelima, jer se njihov vid ponaa
saglasno sa miljenjem, a miljenje saglasno sa oseanjem, pa stvari izgledaju blizu ili daleko, u zavisnosti od
njihovih unutarnjih stanja, kao to je ve pokazano.
197. Otuda sledi da, u Rei, mesta i prostori, i sve ono to se odnosi na prostor, oznaavaju Stanja, a to su razdaljine:
blizu, daleko, putevi, putovanja, boravljenje, milje i stadiji, doline, polja, vrtovi, gradovi i ulice, pokreti, mere raznih
vrsta, dugako, kratko, iroko, visoko i duboko, i mnogo toga jo; jer skoro sve u ovekovoj misli ima neke veze s
prostorom i vremenom. Ovde u pomenuti samo ono to se, u Rei, oznaava duinom, irinom i visinom. Na ovom
svetu dugakim ili irokim naziva se neto to se odnosi na prostor, a ono isto vai i za visinu. Meutim, u Nebu,
gde miljenje nije vezano za prostor, duina oznaava stanje dobra, irina stanje istine, a visina razliku medu njima u
skladu sa stepenima (vidi br. 38). Takvo je znaenje triju smerova (dimenzij) jer u Nebu duina se prua od Istoka
prema Zapadu, a oni koji tamo ive nalaze se u dobru od ljubavi; a nebeska irina prostire se od Juga do Severa, a
oni koji tamo ive, nalaze se u istini od dobra (vidi br. 148); visina se odnosi na oboje u odnosu na stepene. To je
razlog da, u Rei, duina, irina i visina imaju ovakva znaenja, kao na primer kod Jezekilja (od XL do XLVIII
glave), gde se opisuju novi hram i nova zemlja, sa predvorjima, odajama, kapijama, vratima, prozorima i okolinom,
sve uz pomo mera za duinu, irinu i visinu, ime se oznaava nova Crkva u pogledu dobara i istin. Inae, emu bi
sluile sve one mere? Na slian nain opisan je u Otkrovenju Novi Jerusalim ovim reima: I grad na etiri ugla
stoji, i duina je njegova tolika kolika i irina, i izmjeri grad trskom, dvanaest hiljada potrkalita: duina, irina i
visina jednaka je (XXI. 16). Upravo zato to ovde Novi Jerusalim oznaava Novu Crkvu, ove mere oznaavaju ono
to se odnosi na tu Crkvu, duina je dobro od ljubavi, irina je istina od dobra, visina je dobro i istina prema
stepenima, dvanaest stotina potrkalita je sve dobro i sva istina zajedno. Inae, zato bi stajalo da su i irina i
duina i visina dvanaest stotina potrkalita? Da irina, u Rei, oznaava istinu, jasno je u Davidovim Psalmima: Ne
da me u ruke neprijatelju, i postavlja noge moje na prostranom mjestu (PS. XXXI. 8). Iz tjeskobe povikah ka
Gospodu i uslii me, izvede me na prostrano mjesto (Ps.XVIII. 5). A tako jo mnogo mesta u Rei, kao kod Isaije
(VII), kod Avakuma (1.6), i na drugim mestima.
198. Iz ovog se moe videti da, iako u Nebu postoje prostori, kao i na svetu, tamo se nita ne meri po prostoru nego
po Stanjima; stoga, tamo se prostori ne mogu meriti kao na svetu, ali se mogu videti u skladu sa unutarnjim stanjima
(onih koji tamo ive).
199. Glavni razlog je u tome, to je Gospod prisutan u svakome onoliko koliko je taj stanovnik Neba u ljubavi i veri,
i to sve izgleda blizu ili daleko, u zavisnosti od toga kolika je Gospodnja prisutnost, jer se prema njoj u Nebu sve
odreuje. Isto tako, kroz nju Aneli stiu mudrost, jer se preko nje njihova misao iri i sve stie sudeonitvo u Nebu.
Jednom reju, kroz nju oni misle duhovno, a ne prirodno kao ljudi.
Oblik Neba odreuje udruivanje
i optenje u njemu
200. Iz prethodnih poglavlja moe se videti donekle kakav je oblik Neba; naime da je Nebo sebi slino i u malim i u
velikom delovima (br. 72); da je stoga svako pojedino Drutvo jedno manje Nebo, odnosno Nebo u manjem obliku,
a da je svaki Aneo Nebo u najmanjem obliku (br. 59-77); da su najmudriji u sredini a manje mudri prema
granicama, i da se ovo isto odnosi i na svako pojedino Drutvo (br. 43), i da su oni koji su u dobru ljubavi u Nebu
smeteni od Istoka prema Zapadu, a oni koji su u istinama dobra ive od Juga prema Severu; isto se odnosi i na
svako Drutvo (br. 148, 149). Sve je ovo u skladu s oblikom Neba; iz toga se moe zakljuiti kakav je oblik Neba
uopte.
201. Vano je poznavati oblik Neba, jer od njega zavisi svako nebesko udruivanje i optenje, svako irenje misli i
oseanja, pa stoga i irenje umnosti i mudrosti Anela. Iz ovoga proizlazi da je tamo svak onoliko mudar koliko je u
obliku Neba odnosno koliko jeste oblik Neba. Nema razlike kae li se u obliku Neba, ili oblik Neba, jer oblik neega
potie od nebeskog Reda i slae se s tim redom.
202. Razmotrimo najpre pitanje, ta mislimo kad kaemo da je neto u obliku Neba. ovek je stvoren kako po slici
Neba, tako i po slici sveta; njegovo unutarnje (bie) - po slici Neba, a njegovo spoljanje (bie) - po slici sveta (vidi
br. 57). Po slici upravo znai u skladu sa. Ali, poto je ovek zlom voljom, pa stoga i obmanama misli, razorio u
sebi sliku Neba i umesto nje uneo u sebe sliku i oblik Pakla, to je njegova unutarnjost zatvorena od samog roenja; i
to je razlog da se ovek raa u neznanju, dok se sve ivotinje raaju sa znanjem. A da bi se slika ili oblik Neba
obnovila u oveku, on mora uiniti ono to pripada Redu ili obliku Neba. Re sadri sve zakone Boanskog reda;
stoga, onoliko koliko ovek poznaje ove zakone i ivi u skladu sa njima, toliko se njegova unutarnjost otvara, te se
slika ili oblik Neba u njemu obnavlja. Iz ovoga je jasno na ta se misli pod oblikom Neba, a to je da se ivi u skladu
sa onim to sadri Re.
203. Dakle, onoliko koliko je neko u obliku Neba, toliko je u Nebu, u stvari toliko je Nebo u najmanjem obliku (br.
57); na isti nain, toliko je uman i mudar. Jer, kao to je ve reeno, svaka misao njegovog uma i svako oseanje
njegove volje ire se na sve strane Neba u skladu s oblikom Neba, te se na divan nain saoptava tamonjim
Drutvima, koja opet svoje misli i oseanja saoptavaju tome Anelu. Neki tamo ne veruju da se njihove misli i
oseanja ire oko njih, ve veruju da ostaju unutra jer ih zamiljaju i vide kao u sebi, ali u tome mnogo gree.
Naime, isto onako kako se vid iri prema daljim predmetima, i osea redom sve to opaa na toj daljini, isto tako
unutarnji vid, koji pripada umu, prostire se po Duhovnom svetu, mada to ovek ne primeuje s razloga ve
pomenutih (vidi br. 196). Razlika je jedino ta, to je oni vid prirodno osetljiv, jer u njega utiu prirodne stvari, dok
je unutarnji vid osetljiv duhovno, jer u njega utiu stvari Duhovnog sveta, koje se sve odnose na dobro i istinito.
ovek stoga misli tako, to ne zna da postoji Svetlost koja obasjava um, bez koje ovek potpuno ne bi mogao
misliti. O toj Svetlosti vidi br. 126 -132. Bee neki Duh koji je verovao da misli sam od sebe, i da se misli ne
prostiru i ne opte sa Drutvima; da bi se uverio da je u zabludi, bilo mu je oduzeto optenje s najbliim Drutvom.
Ne samo da je bio lien misli, ve je pao kao bez ivota, miui jo samo rukama kao novoroene. Malo kasnije,
optenje mu bee postupno vraeno, tako da je ponovo mogao misliti. Ostali Duhovi, koji videe taj dokaz, tada
priznae da se svaka misao i svako oseanje iri optenjem. A kako je s milju i oseanjem, tako je i sa svim onim
to pripada ivotu, jer se ovekov ivot sastoji u tome da misli i da se moe uzbuditi, ili - to je isto - da shvata i da
hoe.
204. Ali treba znati da optenje zavisi od uma i mudrosti. Oni iji su um i mudrost sazdani od pravih istina i dobara,
ti opte sa Drutvima prema nebeskom obliku; oni iji um i mudrost nisu sazdani od pravih istina i dobara, ali se
ipak meusobno slau, opte na rastrzan i nesuvisao nain, jer takvo optenje sa drutvima vie nije po nebeskom
obliku. Oni pak koji nisu ni umni ni mudri, ve u zabludama zla, oni opte s Drutvima u Paklu. irenje im je
srazmerno jaini uverenja. Treba, meutim, znati da to optenje s Drutvima nije takvo da bi ga okom opaali oni
koji sainjavaju dotino Drutvo, ve je to optenje sa sutinom u kojoj su i koja iz njih zrai.
205. Svi se u Nebu udruuju prema duhovnim srodstvima koja opet pripadaju istinitom i dobrom. Tako je u Nebu,
tako u svakom Drutvu, tako u svakoj kui. Stoga se Aneli, koji su u slinom dobru i istini, poznaju kao srodnici i
prijatelji na Zemlji, kao da se poznaju od detinjstva. Dobra i istine, koji sazdavaju mudrost i um, na isti su nain
zdrueni kod svakog Anela. Dobro poznaje svoju istinu, i s njom se zdruuje. Oni Aneli kod kojih su dobra i
istine zdrueni po nebeskom obliku, vide na daleko kako se posledice stvari nadovezuju. Drugaije je s onima kod
kojih dobra i istine nisu zdrueni po nebeskom obliku.
206. Takav je, dakle, u Nebu oblik po kome opte Aneli i po kome se rasprostiru misli i oseanja, a po emu oni
imaju um i mudrost. Meutim, drugaije je s optenjem jednog Neba s drugim, to jest Treeg ili Unutarnjeg sa
Drugim ili Srednjim, te oba ova s Prvim ili Spoljanjim. Ali to ne treba ni zvati optenjem, ve Uticajem (Influx), o
emu e sada neto biti reeno. Da postoje tri Neba, i da su meusobno odvojena, vidi se u zasebnom lanku (br. 29-
40).
207. Da izmeu pojedinih Nebesa nema optenja ve uticaja, vidi se iz njihovog rasporeda. Tree ili Unutarnje Nebo
je gore, Drugo ili Srednje je nie, a Prvo ili Spoljanje je jo nie. Po slinom redu ureena su i Drutva u Nebu; na
primer, ona koja su na visovima kao na planinama (br. 188); na vrhovima su ona iz Unutarnjeg Neba, nie od njih su
Drutva Drugog Neba, a jo nie Drutva Spoljanjeg Neba; i svuda tako, jedno Drutvo vieg Neba opti s jednim
Drutvom nieg Neba samo putem Saobraznosti (vidi br. 110); optenje putem Saobraznosti naziva se Uticajem.
208. Sam Gospod putem Uticaja jedno Nebo vezuje s drugim, ili jedno Drutvo jednog Neba s Drutvom drugog i to
neposredno ili posredno; neposredno to ini on sam, a posredno uticajem vieg Neba na nie. Kako se veza izmeu
Nebesa odrava samo pomou Gospoda, to su uinjene najvee predohrane da nijedan Aneo vieg Neba ne spusti
pogled prema jednom Drutvu nieg, i ne razgovara sa onima dole. Ako se to desi, Aneo se liava uma i mudrosti.
A evo razloga: svaki Aneo ima tri stepena ivota, kao to postoje tri stepena Neba. Kod onih u Unutarnjem Nebu
trei ili unutarnji stepen je otvoren, a drugi i prvi su zatvoreni; kod onih u Spoljanjem Nebu, prvi stepen je otvoren,
a drugi i trei su zatvoreni. Dakle, kad Aneo Treeg Neba govori s nekim iz nekog Drutva Drugog Neba, njegov
trei stepen se zatvori i Aneo je lien mudrosti, jer njegova mudrost lei u treem stepenu, dok u drugom i prvom
on nema nikakve mudrosti. I to se upravo razume pod reima Boijim kod Mateje: I koji bude na krovu da ne silazi
uzeti to mu je u kui; i koji bude u polju da se ne vrati natrag da uzme haljine svoje (Gl. XXIV, 17, 18); i kod
Luke: U onaj dan koji se desi na krovu a pokustvo njegovo u kui, neka ne silazi da ga uzme; i koji se desi u polju
tako neka se ne vraa natrag. Opominjite se ene Lotove (Gl. XVII. 31, 32).
209. No ne postoji uticaj nieg na vie Nebo, jer je to protivu Reda, ve postoji uticaj vieg na nie. Mudrost Anela
vieg Neba nadmaa mudrost Anela nieg, kao to mirijada nadmaa jedinicu. Zbog toga Aneli nieg Neba ne
mogu da govore s onima iz vieg. tavie, kad podignu pogled prema tom Nebu, ne vide Anele nego to Nebo kao
neto maglovito iznad svoje glave. Ali Aneli vieg Neba mogu videti one u niem. Meutim, zabranjeno im je da
razgovaraju s njima po cenu gubljenja mudrosti, kako je ve reeno.
210. Ne samo misli i oseanja, nego i razgovori Anela u Unutarnjem Nebu ne opaaju se u Srednjem, jer ga oni
odve premauju. Ali kad se Gospodu svidi, oni se pokazuju kao neto plameno u Srednjem Nebu, a kao neto
svetlo u Spoljanjem, a ponekad i kao blistavo beli ili raznobojan oblak. Prema obliku tog oblaka, njegovom dizanju
i sputanju, poznaje se donekle i predmet razgovora.
211. Iz svega ovoga se moe videti kakav je oblik Neba, da je, naime, najsavreniji u Unutarnjem, manje savren u
Srednjem, a najnesavreniji u Spoljanjem, kao i to da oblik jednog Neba postoji prema obliku drugog, uticajem koji
proizlazi od Gospoda. No kakvo je optenje kroz Uticaj ne moe se shvatiti, ako se ne zna razlika izmeu stupnjeva
duine i irine (vidi br. 38).
212. Sto se tie oblika Neba u pojedinostima, kako se kreu i teku, to nije shvatljivo ak ni Anelima. Ali neto od
toga moe se pokazati kroz oblik svega onoga to je u ljudskom telu, kada to pronicljiv ovek posmatra i ispituje.
Naime, u jednom lanku reeno je da Nebo u celini predstavlja jednog jedinog oveka (br. 59-67), i da je sve u
oveku saobrazno Nebu (br. 87-112). Koliko je taj oblik neshvatljiv i nerazmrsiv, vidi se uglavnom po ivanim
vlaknima kojima su povezani svi delovi tela; ali ne moe se dokuiti kakva su ta vlakna, ni kako u mozgu trepere i
ire se, jer ih ima bezbroj, toliko sloenih da se, uzeta zajedno, pokazuju kao mekana masa, dok se, u stvari, sve to
pripada volji i razumu odelotvoruje kroz ta vlakna. Kako se ponovo ta vlakna prepliu u telu, vidi se po raznim
pleksusima, kao to su srani i trbuni, a tako i po vorovima koji se nazivaju ganglije, u koje ulazi veliki broj
vlakana iz svih oblasti. Tu se meaju, izlaze drugaije spojeni, da bi vrili svoju ulogu, i to neprestano. Isto je u
svakom tkivu, svakom udu, svakom organu i svakom miiu. Onaj ko mudrim okom ispita sve to u ljudskom telu,
ostae zadivljen. Meutim, mali je broj stvari koje oko moe videti. Ono to oko ne vidi jo je divnije, jer je to u
unutarnjoj prirodi. Da je takav oblik saobrazan obliku Neba, oevidno je po tom to se um i volja kroz taj oblik
samoniklo otelotvoruju; prema tome, sve to ovek misli, prolazi kroz vlakna s kraja na kraj, odakle ishodi oseaj; i
poto je to oblik misli i volje, to je i oblik uma i mudrosti. Taj oblik saobrazan je obliku Neba. Iz toga se moe znati
da se upravo po tom obliku ire oseanja i misli u Anela, i da su oni onoliko umni i mudri koliko su u tom obliku.
Da taj oblik dolazi od Boanskog Ljudskog Gospodnjeg, to se vidi u br. 78-86. Ove pojedinosti reene su da bi se
znalo da je nebeski oblik takav da se ne moe nikad potpuno upoznati, te da je ak neshvatljiv i Anelima, kako je
ve reeno.
O Nebeskim Upravama
213. Poto je Nebo podeljeno na Drutva, a velika Drutva broje na stotine hiljada Anela (br. 50), i kako unutar
jednoga Drutva nisu svi u istoj mudrosti iako su svi u slinom dobru (br. 43), to je potrebno da postoje Uprave, jer
Red treba da se uva i da se nadgleda sve to pripada Redu. Meutim, Nebeske Uprave razliite su; jedne su vrste u
Drutvima koja sainjavaju Nebesko Carstvo Gospodnje, druge vrste u Drutvima koja sainjavaju Duhovno
Carstvo Gospodnje. One se razlikuju prema dunostima koje vri svako Drutvo. No u Nebu nema druge Uprave do
Uprave uzajamne ljubavi, a to znai da Nebeska Uprava jeste upravljanje prema uzajamnoj ljubavi.
214. Uprava u Nebeskom Carstvu Gospodnjem naziva se Pravda (Justicia), zato to su svi njegovi itelji u dobru i
ljubavi prema Gospodu, a sve to se ini po tom dobru zove se Pravedno. Tu Uprava pripada jedino Gospodu. On ih
vodi sam i ui u stvarima ivota. Istine, koje su nazvane istine Suda (Judicium), upisane su u njihova srca. Svaki ih
zna, opaa i vidi, te zbog toga stvari Suda nikada ne podleu sumnji, nego joj podleu stvari Pravde koje pripadaju
ivotu. Manje pametni pitaju one pametnije, a ovi opet pitaju gospoda i donose odgovore. Njihovo Nebo ili njihova
unutarnja radost jeste u tome da ive Pravedno po Gospodu.
215. Uprava u Duhovnom Carstvu Gospodnjem naziva se Sud (Judicium), zato to su tamonji stanovnici u
Duhovnom dobru, koje je Dobro ljubavi prema blinjemu, kao i zato jer je to dobro u sutini Istinito. Istinito, naime,
pripada Sudu, a Dobro Pravdi. To su oni koje Gospod vodi, ali posredno (br. 208). Stoga imaju i upravitelje, u
veem ili manjem broju, prema potrebi Drutva u kojem su. Oni imaju i Zakone po kojima moraju meusobno
iveti. Upravitelji upravljaju prema zakonima, koje oni razumeju, jer su mudri, a nejasne stvari rasvetljuje im Bog.
216. Zato to se Uprava prema dobru, u Nebeskom Carstvu Gospodnjem, naziva Pravdom, a Uprava prema
istinitom, kakva je u Duhovnom Carstvu Gospodnjem, naziva Sudom, u Rei se govori o Pravdi i Sudu kad je re o
Nebu i Crkvi: pravdom se oznaava Nebesko dobro, a Sudom Duhovno dobro, a ovo je dobro - kao to je ve reeno
- u sutini istinito; kao na primer: Bez kraja e rasti vlast i mir na prijestolu Davidovu i u carstvu njegovu da se
uredi i utvrdi sudom i pravdom od sada do vijeka (Isaija IX. 9, 7). Tu se pod Davidom podrazumeva Gospod, a
(pod) Njegovim Carstvom Nebo, kao to se jasno vidi iz daljeg: Gle idu dani, govori Gospod, u koje u podignuti
Davidu klicu pravednu na Zemlji (Jerem. gl. XXIII.5); - Uzvien je Gospod, jer nastava na visini; napunie Sijon
suda i pravde (Isaija XXIII.5). Sion znai Nebo i Crkvu. - Ja Gospod koji inim milost i sud i pravdu na Zemlji,
jer mi je to milo (Jerem. IX. 24); - I zaruiu te sebi dovijeka, zaruiu te sebi pravdom i sudom i milosrem
(Osija, 11.19); - Pravda je tvoja kao gore Boije, sudovi su tvoji bezdana velika, Gospode (Ps. XXXVI.6); - Itu
od mene sudove pravedne, ele pribliiti k Bogu (Isaija, LXIII. 2); tako i na drugim mestima.
217. U duhovnom Carstvu Gospodnjem Uprava ima razne oblike, nije ista u dva Drutva; raznolikost postoji prema
dunostima koje Drutva obavljaju. A njihove dunosti saobrazne su ulogama svih delova u oveijem telu, a ove su
raznovrsne, kao to je poznato; jer jedno je uloga Srca, drugo Plua, Jetre, Guterae, Slezine, kao i uloge ulnih
organa. Kako se u telu uloge razlikuju, tako se isto razlikuju i uloge Drutva u Najveem oveku (In Maximo
Homine), koji je Nebo, jer su Drutva saobrazna s njegovim delovima. Da postoji saobraznost svega, to je u Nebu sa
svim to je u oveku, vidi se iz zasebnog lanka (br. 87-102). Ali svi oblici Uprave slau se u tome da im je svrha
opte dobro, a u tome dobru dobro svakog pojedinca; to je zato to su Aneli celog Neba pod Gospodnjim
nadzorom, koji ih sve voli i koji prema Boanskoj Ljubavi uspostavlja takav red, da od Zajednikog dobra svako
prima svoje dobro; svaki prima dobro po tome to voli Zajedniko; jer koliko neko voli Zajedniko, toliko voli sve
one koji mu doprinose, a kako ta ljubav pripada Gospodu, po tome ga Gospod voli i po tome taj (Aneo) prima
dobro.
218. Iz ovoga se moe videti kakvi su upravljai, to jest da su to oni koji su vie nego ostali u ljubavi i mudrosti, oni
koji iz ljubavi hoe dobro za sve, a po mudrosti se staraju da se to dobro i ostvaruje. Takvi ne vladaju i ne
zapovedaju, ve upravljaju i slue, jer initi dobro drugima iz ljubavi prema dobru, to je sluiti, a starati se da se to
dobro i ostvaruje, to je upravljati. Oni se ne prave veima od ostalih, nego manjima, zato to na prvo mesto stavljaju
dobro Drutva, a na poslednje mesto svoje. Ono to je na prvom mestu, to je vee, a ono to je na poslednjem, to je
manje. Pa ipak su aeni i slavljeni. Oni ive u sredini Drutva, na veoj visini od ostalih, tako isto u predivnim
palatama. Tu slavu i ast primaju ne radi sebe samih, ve iz poslunosti; jer tamo svi znaju da ta ast i slava dolazi
od Gospoda i da ih zbog toga moraju posluno primati. To treba razumeti u reima koje Gospod upuuje Uenicima:
Koji hoe da bude vei meu vama, da vam slui: kao to ni Sin ovjeiji nije doao da mu slue nego da slui
(Mat. XX, 26, 27, 28). - Koji je najvei meu vama neka bude kao najmanji, a koji je kao starjeina neka bude kao
sluga (Luka XXII. 26).
219. Slina uprava postoji u manjem obliku u svakom domu; postoji domain, a postoji i sluinad: domain voli
svoju kunu eljad, a ovi opet njega, to znai da se oni iz ljubavi uzajamno slue. Domain ih pouava kako treba
iveti i ta treba raditi, a posluga slua i obavlja svoje dunosti: biti koristan, to je za sve zadovoljstvo ivota. Odatle
je jasno da Gospodnje Carstvo jeste Carstvo usluga.
220. Uprava postoji i u Paklovima, jer da nema Uprave, ne bi se mogli obuzdati. Ali te Uprave su oprene onima u
Nebu: sve je u ljubavi prema sebi; svaki hoe da nareuje ostalima i da ih nadmaa; svaki mrzi svakoga ko mu ne
povlauje i s takvima postupa surovo. Naime, takva je ljubav prema sebi (amor sui). Eto zato su im postavljeni za
poglavare oni najraviji.
O Bogosluenju
u Nebu
221. U spoljanjem smislu, Bogosluenje u Nebesima nalik je onom na Zemlji, ali ne i u unutarnjem smislu. I
Aneli imaju Uenja
42
, Propovedi i hramove. Uenja se u bitnom slau, ali u viim Nebesima aneoska mudrost je
unutarnjija negoli u niim. Propovedi se slau s Uenjima. Isto kao to imaju kue i palate (br. 183 do 190), Aneli
imaju Hramove u kojima sluaju Propovedi. Sve to postoji u Nebu, jer Aneli postaju sve savreniji u mudrosti i
ljubavi. Kao i ljudi, imaju i razum i volju. Razum je takve prirode, da se moe neprekidno usavravati, a tako isto i
volja: razum pomou istina koje pripadaju umnosti, a volja pomou dobroga koje pripada ljubavi.
222. Meutim, samo nebesko Bogosluenje ne sastoji se u poseivanju Hramova i sluanju propovedi, nego u ivotu
ljubavi, milosra i vere u Uenje. Propovedi u Hramovima slue tome da se Aneli poue stvarima ivota. O tome
razgovarah s Anelima i rekoh da se na svetu veruje da se Bogosluenje sastoji u poseivanju Hramova, sluanju
propovedi, da se dva ili tri puta godinje uestvuje u tajni Veere, u odravanju ostalih bogoslunih obreda prema
propisima Crkve; u molitvama i pobonom ponaanju. Aneli mi odgovorie da je to samo spoljna strana koja se,
dodue, mora odravati, ali koja nema nikakvog uinka ako potie iz Unutarnjeg, i da je to Unutarnje ivot prema
odredbama koje propoveda Uenje.
223. Da bih se upoznao s njihovim skupovima u Hramovima, bee mi nekoliko puta doputen ulazak u njih i
sluanje propovedi. Propovednik stoji za propovednicom, prema Istoku; prema njemu su oni koji su vie od ostalih
obasjani mudrou, a pored njih desno i levo oni ija je mudrost manja. Oni sede rasporeeni kruno, tako da su svi
pod pogledom propovednikovim. Sa strana, gde njegov pogled ne dopire, nema nikoga; kod vrata, koja su na Istoku
Hrama a levo od propovednice, stoje oni koji su tek uvedeni (stant qui initiantur). Nikome nije dozvoljeno da stoji
iza propovednice; ako se tamo neko nae, propovednik se zbuni; isto se dogaa kad se u skupu nae neko ko ne
osea tako, i taj mora okrenuti lice u stranu. Propovedi su tako mudro sainjene, da ne trpe poreenje s onima na
Zemlji, zato to je Nebo u Unutarnjoj Svetlosti. U Duhovnom Carstvu, Hramovi izgledaju sagraeni od kamena, a u
Nebeskom Carstvu od drveta. A to je zato to je Kamen saobrazan Istinitom u kome su Aneli Duhovnoga Carstva,
a Drvo Dobrom u kome su Aneli Nebeskog Carstva. U Nebeskom Carstvu oni se ne zovu Hramovi nego Domovi
Boiji (Domus Dei), a velelepnou nadmauju one u Duhovnom Carstvu.
224. Razgovarao sam s jednim propovednikom o svetom (stanju) onih koji sluaju propovedi u Hramovima. On mi
ree da je svaki onoliko poboan i svet koliko svetosti prima u svom unutarnjem (biu) od svetosti ljubavi i vere, jer
je u njima Boansko Gospodnje; i da on bez unutarnje svetosti ne zna ta je to spoljanja. Ali kad je malo
porazmislio ta bi to mogla biti spoljanja svetost, ree da to mora biti neto to podraava svetost u spoljanjem
izgledu, ili neto vetako i licemerno; i da jedna vrsta neiste vatre, koja dolazi od ljubavi prema sebi i prema svetu,
podstie i izraava tu svetost.
225. Svi su propovednici iz Duhovnog Carstva Gospodnjeg, nema nijednoga koji bi bio iz Nebeskoga Carstva, a iz
Duhovnoga Carstva su stoga, to su Aneli toga Carstva u istinama prema dobru, jer se svaka propoved sastoji od
istin. A da ih nema iz Nebeskoga Carstva zato je to su Aneli tog Carstva u dobrom od ljubavi i to kroz to dobro
vide i opaaju istine, a li o njima ne razgovaraju. Iako, dakle, Aneli Nebeskoga Carstva opaaju i vide istine, ipak i
tamo ima propovedi, jer pomou njih oni bolje rasvetljuju istine koje su poznavali i usavravaju se dalje kroz istine
koje do tada nisu poznavali; im ih uju, odmah ih priznaju i opaaju. Tada odmah i vole istine, a ivei po njima,
unose ih u svoj ivot; a iveti prema istinama, oni kau da je to voleti Gospoda.
226. Gospod postavlja propovednike, i tako oni imaju dar propovedanja; samo njima je dozvoljeno da pouavaju u
Hramovima. Nazivaju se propovednici a ne svetenici; ne nazivaju se svetenicima zato to Svetenstvo Neba jeste
Nebesko Carstvo (sacerdotium coeli est regnum doeleste), jer Svetenstvo oznaava dobro ljubavi prema Gospodu,
dobro u kome su Aneli toga Carstva; dok Carstvo Neba znai Duhovno Carstvo, jer Carstvo znai istinito od
dobrog, istinito u kome su Aneli toga Carstva (vidi br. 24).
227. Po tim uenjima, od kojih su sainjene propovedi, ivot je svrha a ne nikako vera bez ivota. Uenje
Unutarnjeg Neba mudrou je dublje od Uenja Srednjega Neba, a Uenje ovoga je umnou jae od Uenja
Spoljanjeg Neba; jer Uenja odgovaraju opaanju Anela. U svim Uenjima bitno je priznavanje Boanskog
Ljudskoga Gospodnjeg.
O moi
nebeskih Anela
228. Da Aneli imaju snagu, to ne mogu shvatiti oni koji ne znaju nita o Duhovnom svetu i o njegovom uticaju na
Prirodni svet; takvi misle da Aneli ne mogu imati neku mo, zato to su duhovni, da su tako isti i netvarni, da ni
oima ne mogu gledati. Ali oni koji prisno ispituju uzroke stvari, ti misle drugaije; znaju da sva ovekova snaga
dolazi od razuma i volje, jer bez ovo dvoje, on ne moe pomai ni jednim delom tela. Razum i volja ine duhovnog
oveka. Ovaj pokree telo i udove kako hoe, jer to on misli, to usta i jezik izgovaraju; to on hoe, telo izvrava i
snagu daje po svojoj volji. Gospod upravlja ljudskim razumom i voljom pomou Anela i Duhova, pa kako upravlja
42
Uenjem se naziva TUMAENJE onih svetih tiva koja predstavljaju Boju Objavu. Tako svaka Crkva na Zemlji
ima poneto svoje vano u pogledu Uenja (Doktrine) odnosno Tumaenja svetih spisa na kojima se temelji Crkva.
To tumaenje je u stvari razumevanje svetih spisa na odreeni nain. Tako, Crkva ne postoji po usvajanju nekih
svetih spisa nego po njihovom Razumevanju i Izvravanju.
razumom i voljom, tako upravlja i svim delovima tela, jer oni zavise od razuma i volje; i ako moete verovati, ovek
ne moe ni koraknuti bez uticaja Neba. Da je tako, bee mi pokazano brojnim iskustvima. Anelima bee dano da
upravljaju mojim koracima, mojim pokretima, jezikom i govorom kako hoe, i to uticajem u moju volju i moje
miljenje.
43
. Bee mi jasno da sam od sebe ne mogu nita. Oni mi, nakon toga, rekoe da se tkao upravlja svakim
ovekom; on to moe znati iz uenja Crkve i Rei, jer on moli Boga da poalje Anele da ga vode, da ravnaju
njegove korake, da ga ue i nadahnjuju ta treba da misli i govori, iako - kad misli sam od sebe, bez uenja (Crkve),
- on misli i govori drugaije. Ovo iznesoh, da bi se znalo kakvu mo imaju Aneli nad ovekom.
229. Mo Anela u Duhovnom svetu velika je; meutim, kad bih izneo sve ono emu sam bejah svedok, izgledalo bi
neverovatno. Aneli uklanjaju i obaraju svaku prepreku Boanskom redu prostim naporom volje i pogleda. Videh
kako se planine, koje su bili zaposeli zli, rue i oburvavaju, a ponekad i prevru s kraja na kraj, kao to se dogaa pri
zemljotresu. Videh kako stene pucaju i kako ponori gutaju zle koji tamo behu. Videh na stotine hiljada zlih duhova
kako se raspravaju i bacaju u Pakao. Mnotvo ne moe nita protiv Anela, a tako isto nemone su podvale,
lukavstva i zavere. Aneli vide sve i rasteruju sve u trenu. No, o tome e se nai vie pojedinosti u delu O
Razruenom Vavilonu.
44
Takva je njihova snaga u Duhovnom svetu. Da oni imaju slinu snagu i u Prirodnom
svetu, kad im je dana, vidi se iz Rei. itamo u Rei da su Aneli usmrtili itave vojske; da je jedan Aneo proirio
kugu od koje je pomrlo sedamdeset hiljada ljudi; o tom Anelu kae se: A kad Aneo prui ruku svoju na
Jerusalim da ga ubija, saali se Gospodu sa zla, i ree Anelu koji ubijae narod: Dosta, spusti ruku. A David vidje
Anela gde bije narod (II knjiga Samuilova XXIV. 15, 16, 17) - kao i na drugim mestima. Zbog toga to su takve
snage, Aneli se nazivaju Silni; to je reeno kod Davida: Blagosiljajte Gospoda, Aneli njegovi, koji ste silni
krjepou (Ps. CIII, 20).
230. Pa ipak, treba znati da Aneli sami od sebe nemaju nikakve moi, ve da im sva mo dolazi od Gospoda, i da
su oni moni onoliko koliko to priznaju. Onaj meu njima koji poveruje da tu mo ima sam od sebe, istoga trena
postaje tako slab, da ne moe odoleti ni jednom jedinom zlom Duhu. Stoga Aneli sebi ne pripisuju nikakvu
zaslugu, preziru svaku pohvalu i slavu za ma koje delo, odajui Gospodu svu slavu i hvalu.
231. U nebu sva mo pripada Boanskom Istinitom koje proistie od Gospoda; jer u Nebu Gospod je Boansko
Istinito sjedinjeno sa Boanskim Dobrim (vidi br. 126 do 140). Onoliko koliko su Aneli Prijemnici te Istine, toliko
su moni. Svaki (ovek) jeste svoje istinito i svoje dobro, zato to je svako takav kakvi su mu razum i volja, poto
razum pripada istinitom, budui da sve to ga sainjava dolazi od istina, i poto volja pripada dobrom, budui sve to
je sainjava dolazi od dobra. Sve ono to neko shvata, to naziva istinitim, a sve to neko hoe, to naziva dobrim. Eto
zato je svaki ovek svoje istinito i svoje dobro. U meri u kojoj je, dakle, jedan Aneo istinito iz Boanskog (verum
ex Divino) i dobro iz Boanskog (bonum ex Divino), u toj meri je i snaan, jer toliko ima Gospoda u toj snazi. A
kako nikada dva Andela nisu u potpuno istom dobrom i istinitom, jer u Nebu, kao i na svetu, postoji neprekidna
raznolikost (br. 20), iz toga se moe zakljuiti da dva Anela nikada nemaju istu mo. Oni koji u Najveem oveku,
to jest Nebu, ine Ruke, ti su u najveoj moi; a to stoga, to su stanovnici te oblasti vie u istinama nego ostali, i
stoga to dobro iz celoga Neba utie u te istine. I kod oveka snaga se prenosi na ruke, kroz koje celo telo pokazuje
snagu. Otuda dolazi da u Rei Miice i Ruke oznaavaju snagu. U Nebu se ponekad pokazuje gola Ruka ija je
snaga tako velika, da bi bila u stanju da slomi sve pred sobom, ak stenu na zemlji. Jednom se ta Ruka i meni
pribliila, te uvideh da bi mi mogla slomiti i smrviti kosti.
232. Da sva mo pripada Boanskom Istinitom koje proizlazi od Gospoda, te Aneli imaju onoliko moi koliko
primaju to Boansko Istinito, vidi se iz br. 137. No Aneli su Prijemnici Boanskog Istinitog samo ukoliko su
Prijemnici Boanskog Dobrog, jer sva mo pripada istinitom iz dobrog, jer istinito bez dobrog nema nikakve moi.
Tako isto sva mo pripada dobrom kroz istinito, dok je dobro bez istinitog nemono. Mo postoji po sjedinjavanju
istinitog i dobrog. Tako je isto i s verom i ljubavi, jer rei istinito ili vera isto je, poto sve to pripada veri
istinito je; sa druge strane, rei dobro ili ljubav, isto je, jer sve to pripada ljubavi, dobro je. Kolika je snaga
Anela kroz istinito iz dobrog, bee mi pokazano i tako to videh kako jedan Zao Duh, pod pogledom Anela, pada
u takvu iznemoglost, da vie nije liio na oveka, i ostaje takav sve dok Aneo od njega ne odvrati pogled. To je
zato to vid Anela dolazi od Svetlosti Neba, i to Svetlost Neba jeste Boansko Istinito (vidi br. 126 do 132). Oi
su saobrazne istini iz dobra.
233. Poto sva mo pripada istinitom poteklom iz dobrog zakljuuje se da nikakva mo ne pripada lanom poteklom
od zla. U Paklu su svi u lanom poteklom od zla, te nemaju nikakve snage protiv istinitog i dobrog. No u nastavku
e biti govora o tome kakva je meu njima mo, i kakva je mo zloga Duha, dok jo nije baen u Pakao.
43
O Uticaju mnogo su govorili u Treem Zavetu. Piscu je bilo pokazano da Aneli mogu upravljati ovekom i bez
ovekove saradnje, ali to je zabranjeno; Aneli tako neto nikad na ine, za razliku od zlih Duhova koji mogu
ovladati ovekom na dva naina: njegovim telom, uz iskljuenje njegovog uma, i njegovom voljom, uz saradnju
njegovog uma.
44
U ovom delu pisac opisuje sve dogaaje u Duhovnom Svetu koji su slikovito predskazani u Jovanovom
Otkrovenju, a koji oznaavaju kraj prve Hrianske Crkve i poetak Nove Crkve Novoga Jerusalima koji je takoe
predskazan u Otkrovenju Jovanovom. Snaga Anela dolazi od Gospoda Samoga, koji tako preko njih izvrava
mnoge svoje planove.
Govor Anela
234. Aneli meusobno razgovaraju sasvim kao ljudi na svetu, o raznim stvarima, kao o kunim, graanskim, o
moralnim stvarima, o duhovnom ivotu; nema, dakle, razlike, osim to razgovaraju s vie razumevanja nego ljudi,
jer govore vie iz unutarnjeg Miljenja. esto mi bee dano da budem s njima u drutvu, da s njima razgovaram kao
prijatelj s prijateljem, a ponekad kao nepoznati s nepoznatim; poto moje stanje tada bee slino njihovom, oseah
se kao da razgovaram s ljudima na zemlji.
235. Aneoski govor je podeljen u rei, isto kao i govor ljudski; on je zvuan i uje se; jer i Aneli imaju usta, jezik
i ui; imaju i atmosferu u kojoj se uobliuju zvukovi njihovoga govora, samo to je ta atmosfera duhovna kako bi
odgovarala Anelima, koji su takoe duhovni; oni i diu u toj atmosferi, izgovarajui rei, isto kao i ljudi u svojoj
atmosferi.
236. Jedan je isti govor za sve u Nebu; oni se svi razumeju, bez obzira pripadaju li oblinjim ili dalekim Drutvima.
Jezik se tu ne ui, usaen je u svakoga, jer proistie iz samog oseanja i same misli. Zvuk njihovoga govora
saobrazan je oseanju, a nain izgovaranja idejama miljenja proisteklim iz oseanja; zbog te saobraznosti govor je i
sam duhovan: on je oseanje koje zvui i misao koja govori. Ko god o tome paljivo razmilja, moe uvideti da
svaka misao dolazi od oseanja koje pripada ljubavi, i da su ideje miljenja raznovrsni oblici u koje se raspodeljuje
zajedniko oseanje; jer nijedna misao ili ideja ne moe postojati bez oseanja, poto je oseanje njihova dua.
Otuda dolazi da Aneli, ve prema samom govoru prepoznaju neije oseanje, a prema reima i misao. Mudriji
Aneli znaju da iz jedne reenice otkriju glavno oseanje, jer na njega obraaju naroitu panju. Da u svakom
oveku postoje raznovrsna oseanja, poznata je stvar: jedno je radosno oseanje, a drugo bolno, jedno kad ovek
prata i kad osea milosre, drugo kad je iskren, jedno kad voli i pomae blinjem, a drugo kad se esti, jedno kad se
pretvara i kad je lukav, a drugo kad je astan i ponosan, i tako redom. Ali jedno oseanje ostaje uvek glavno, a to je
vladajua ljubav.
45
Eto zato mudriji Aneli uoavaju tu vladajuu ljubav, prepoznavajui odmah onoga ko govori.
Da je tako, bilo mi je dano da saznam kroz brojna iskustva. Sluao sam Anele kad otkrivaju neiji ivot samo po
njegovom govoru. Rekoe mi da znaju sve to se tie ivota toga oveka iz nekoliko njegovih misli, jer po tome
poznaju njegovu vladajuu ljubav u kojoj je sve redom svrstano; dodajui da je to upravo knjiga ovekovog ivota.
237. Aneoski Jezik nema nieg zajednikog s ljudskim jezicima, osim s nekoliko rei koje zvukom izraavaju
oseanje. Ne znam te rei, ali znam njihov zvuk. U nastavku e biti vie pojedinosti o tome.
46
Da aneoski Jezik
nema nieg zajednikog s ljudskim jezicima, to je zato to je Anelima nemogue izgovoriti jednu jedinu re
ljudskog jezika.
47
Pokuali su, ali bez uspeha, jer oni mogu izgovoriti samo ono to se slae s njihovim oseanjem.
Ono to se ne slae, uliva im odvratnost, jer ivot pripada oseanju, a oni govore onako kako oseaju. Reeno mi je
da prvi Jezik ljudi na Zemlji bee oblikom slian aneoskom Jeziku, jer je dolazio od Neba i da Hebrejski Jezik ima
neke daleke slinosti s njim.
238. Poto je Govor Anela saobrazan njihovom oseanju koje pripada ljubavi, i poto nebeska ljubav jeste ljubav
prema Gospodu i prema blinjem (vidi br. 13 do 19), moe se prosuditi koliko je njihov govor otmen i ugodan, jer
ne deluje samo na sluh, nego na svu unutarnjost onoga ko slua. Tamo bee jedan Duh tvrdog srca s kojim je
govorio Aneo. Taj duh bee toliko dirnut reima Anelovim, da je briznuo u pla, govorei da ne moe odoleti, jer
da je to ljubav govorila, a on pre toga nikad nije plakao.
239. Govor aneoski pun je mudrosti zato to dolazi od njihove unutarnje misli; a unutarnja misao je mudrost kao
to je njihovo unutarnje oseanje ljubav. Njihova ljubav i mudrost sjedinjuju se u govoru; otuda je njihov govor tako
pun mudrosti, da moe vie izraziti jednom reju nego ovek hiljadom. Pored toga, ideje njihovog miljenja doseu
ono to je oveku nedostupno. To je razlog vie da Aneo ne moe izgovarati ljudsku re. Stoga se i kae za stvari,
koje je neko video i uo u Nebu, da su neizrecive, to jest da su takve kakve niti je oko videlo, niti uho ulo. Da je
tako, bee mi dano da saznam iz iskustva. Bejah dovoen u stanje u kome su Aneli. U tom stanju razgovarah s
njima, i tada sve shvatah. Ali kad bejah vraen u preanje stanje, to jest u prirodno miljenje svojstveno oveku,
kad htedoh da saberem ono to uh, nisam mogao; jer ima bezbroj stvari koje nemaju nikakvog odnosa s prirodnim
miljenjem i njegovim idejama, a koje se mogu izraziti samo promenljivou nebeske Svetlosti, a nikako ljudskim
reima. Ideje aneoskog miljenja, iz kojih ishode njihove rei, jesu preinaenja nebeske Svetlosti, a njihova
oseanja, iz kojih ishode zvuci rei, jesu promena u toplini Neba, poto je Nebeska Svetlost Boansko Dobro ili
Ljubav (vidi br. 126 do 140), i poto Aneli svoja oseanja primaju od Boanske Ljubavi a miljenje od Boanske
Mudrosti.
240. Kako govor Anela ishodi neposredno iz njihovog oseanja, i kako su (prema br. 236) ideje njihovih misli
razni oblici u koje se zajedniko oseanje raspodeljuje to, Aneli mogu da u jednom minutu izraze vie nego ovek
u pola sata. Oni mogu da u nekoliko rei izraze ono to je bilo napisano na nekoliko stranica. To mi je dokazano
brojnim iskustvima. Ideje njihovih misli i rei njihovoga govora pokazuju se kao jedinstvo, kao uzrok i uinak, jer
ono to je kao uzrok u idejama prikazuje se kao uinak u reima. Otuda dolazi da jedna re sadri u sebi toliko
45
U izvorniku: Affectio dominans - glavno oseanje; amordominans - vladajua ljubav. - Tu ljubav Svedenborg
drugde naziva amor regnans
46
Pa ipak, na nekim mestima u Duhovnom dnevniku pisac navodi nekoliko rei duhovnog jezika. U
svedoanstvima, koja je Tafel prikupio o Svedenborgu, navodi se svedoenje posluge koja je esto videla pisca kako
razgovara s nevidljivim biima na njima nepoznatom jeziku.
47
Kako su aneli govorili u St. Zavetu, bie docnije objanjeno.
stvari. Svi delovi misli, kao i svi delovi govora, kod Anela izgledaju, kad se pokazuju vidu, kao lagani talas koji se
iri na sve strane, pri emu se otkriva mnogo toga to proizlazi iz njihove mudrosti, a to utie u tuu misao. Ideje
misli, bilo kod Anela, bilo kod oveka, pokazuju se tako u Svetlosti Neba, kad se svidi Gospodu.
241. Aneli iz Nebeskoga Carstva Gospodnjeg govore kao i oni iz Duhovnoga Carstva Gospodnjeg. Ali nebeski
Aneli govore prema miljenju koje je unutarnjije nego kod duhovnih Anela. Kako su nebeski u dobrom ljubavi
prema Gospodu, izraavaju se prema mudrosti, dok se Aneli duhovni, koji su u dobrom ljubavi prema blinjem
koje je dobro u biti istina (br. 215), izraavaju prema umu, zato to od dobrog dolazi mudrost, a od istinitog um.
Otuda je govor nebeskih Anela, kao mirna reka, mio i skoro bez prekida; a govor duhovnih Anela kao da treperi i
kao da je s malim prekidima. Osim toga, u govoru nebeskih Anela puno se uju samoglasnici U i O, a u govoru
duhovnih Anela samoglasnici E i I. Naime, samoglasnici postoje radi zvuka, a zvuk je oseanje; jer - kako je
reeno u br. 236 - zvuk njihovog govora saobrazan je oseanju, dok su uoblieni zvuci, rei, saobrazni idejama koje
proizlaze iz oseanja. Kako samoglasnici nisu sutastveni u Jeziku ve slue podizanju rei zvukom koji potie od
razliitih oseanja, to se u hebrejskom jeziku samoglasnici nisu pisali nego su se izgovarali na razne naine. Po tome
Aneli poznaju svojstvo oveka u pogledu oseanja i ljubavi. Govor nebeskih Anela je tako isto bez tvrdih
suglasnika; retko pada suglasnik na suglasnik a da meu njima nije jedna re koja poinje samoglasnikom. Otuda
dolazi da je u Rei veznik I tako est, kao to mogu videti oni koji itaju Re na hebrejskom jeziku, u kome je taj
veznik mek i s obe strane daje zvuk samoglasnika. U Rei se na reima moe donekle poznati da li pripadaju
nebeskoj ili duhovnoj skupini, to jest da li se odnose na dobro ili na istinito: one koje se odnose na dobro vuku na U
i O, a pomalo i na A, dok one koje se odnose na istinito vuku vie na E i I. Kako se oseanje pokazuje uglavnom
kroz zvukove, to se u ljudskom govoru, kada je re o uzvienom, na primer o Nebu i o Bogu, upotrebljavaju rado
rei u kojima se nalaze U i O. Zvuci muzike tee tim samoglasnicima kad ona tako neto izraava. A drugaije je
kada je re o stvarima manje uzvienim. Eto zbog ega je Muzika tako pogodna za izraavanje svih vrsta oseanja.
242. U aneoskom Govoru postoji jedna vrsta skladnosti koja se ne moe opisati. Ta skladnost dolazi otuda, to se
misli i oseanja od kojih se govor i sastoji, pruaju i ire po obliku Neba, a to je onaj oblik po kome se Aneli
udruuju i po kome izmeu njih postoji veza. Da se Aneli udruuju prema obliku Neba, te da se njihove misli i
oseanja ire po tome obliku, vidi se u br. 200 do 212.
243. U oveku je usaen Govor slian govoru u Duhovnom svetu, ali (je usaen) u njegov unutarnji umni deo. Ali
poto taj govor kod oveka ne pada u rei saglasne oseanjima Anela, ovek i ne zna da ga poseduje. Meutim,
kada doe u drugi ivot, on ima isti govor kao i Aneli i Duhovi, pa govori a da ga u tome niko ne pouava. No o
tome e biti rei docnije.
244. Govor Neba je, kao to je reeno, isti za sve, ali se razlikuje u tome, to je govor onih mudrih unutarnjiji i
obilatiji raznovrsnim oseanjima i mislima. A govor onih manje mudrih spoljanjiji je i nije tako raznovrstan. Govor
jednostavnih (niih, ili prostih) jo je spoljanjiji, a sastoji se od rei iji se smisao mora traiti isto onako kao kad
ljudi razgovaraju izmeu sebe. Takoe postoji govor licem koji se zavrava neim zvunim, koje je uoblieno
idejama. Isto tako postoji govor u kome su nebeske predstave pomeane s idejama, te se pokazuju pogledu. Postoji
ak i govor pokretima koji su saobrazni oseanjima a koji predstavljaju slino to i rei. Postoji govor kroz ono to
je zajedniko u oseanjima i mislima. Postoji govor koji lii grmljavini; i jo govori drugih vrsta.
48
245. Govor zlih i paklenih Duhova njima je takoe prirodan, jer dolazi od oseanja, ali od ravih oseanja i neistih
ideja, koje su Anelima odvratne. Tako su govori Pakla suprotni govorima Neba. Eto zato zli ne podnose govor
aneoski ni Aneli govor paklenski. Paklenski govor je Anelima kao rav miris koji vrea nozdrve. Govor
licemera, a to su oni koji mogu da se pretvaraju da su Aneli svetlosti, po reima je slian govoru Anela, ali po
oseanjima i idejama on je sasvim suprotan. Njihov se govor uje, kada mu mudriji Aneli opaaju unutarnju
prirodu, kao krgut zubi, to uliva grozu.
O Govoru Anela sa ovekom
246. Aneli koji govore sa ovekom ne govore svojim jezikom nego ovekovim. Govore i drugim jezicima koje
ovek zna, ne, dakle, onima koji su oveku nepoznati. Tome je uzrok to, to se Aneo, kada govori sa ovekom,
okree k njemu i povezuje se s njim, to ini da su obojica u slinoj misli. Poto je ovekova misao vezana za
seanje, a iz njega proistie govor, to su obojica u jednom jeziku. Kad Aneo ili Duh doe oveku, okreui se k
njemu i povezujui se s njim, on ulazi u celo njegovo seanje, i to u toj meri da zna sve to i ovek, te prema tome i
jezike. 0 tome sam s Anelima razgovarao. Rekao sam im da oni verovatno veruju da govore sa mnom na mom
prirodnom jeziku, jer mi je tako izgledalo. Meutim, ja sam govorio, a ne oni. Dokaz je tome to, to Aneli ne mogu
da izgovore ni jednu jedinu re ljudskog jezika (br. 237). Osim toga, ljudski jezik je prirodan dok su oni duhovni, a
duhovna bia ne mogu izgovoriti nita prirodno.
49
Na to su mi odgovorili da znaju da njihova veza sa ovekom sa
48
Razne vrste govora pominju se esto u Duhovnom dnevniku a i u tzv. Memorabilia koja prate mnoga teoloka
dela Svedenborgova. lako se rei mogu razaznati, govor se uje prema unutarnjoj kakvoi onih oseanja i misli koji
se izraavaju. Ponekad su kao roktanje svinja.
49
Na ovome mestu valja spomenuti ono to Svedenborg iznosi o ovekovom unutarnjem ili duhovnom pamenju, i
njegovom spoIjanjem ili prirodnom pamenju. U duhovnom svetu, ovek postupno izlazi iz onog pamenja
kojim se sluio na svetu, a to je prirodno pamenje, i ulazi u unutarnje, to jest duhovno pamenje. Po volji
kojim govore postoji kroz njegovu duhovnu misao, no da ta misao utie (uliva se) u njegovu prirodnu misao; a kako
je ova pripojena seanju, to im ljudski jezik izgleda kao da je to njihov vlastiti jezik i da je celo znanje ovekovo
njihovo znanje. A ovo se, kau, tako dogaa zato to se Gospodu svidelo da postoji takva veza, kao i da se Nebo
tako unosi u oveka (incursio coeli apud hominem). Meutim rekoe, da je stanje ovekovo danas takvo, da vie
takva veza s Anelima ne postoji, ve da postoji veza s Duhovima koji nisu u Nebu. O ovome sam razgovarao i sa
Duhovima. No oni ne htee da poveruju da to, u stvari, ovek govori. Oni su, naime, uvereni da to oni govore u
oveku; da ta osoba ne zna ta radi nego da to oni znaju, te da stoga sve to ovek zna, on to zna od njih. Vie puta
htedoh da ih razuverim, ali uzalud. U nastavku, kada bude rei o Svetu Duhova, bie naznaeno ko su Duhovi, a ko
Aneli.
247. Prisnost veze izmeu Anela i Duhova sa ovekom, a ta je veza tako uska da oni misle da sve ono to pripada
oveku pripada zapravo njima, dolazi i iz injenice to su Duhovni i Prirodni svet tako povezani u oveku da tako
rei ine jedinstvo. Naime, poto se ovek odvojio od Neba, Gospod se postarao da kod svakog oveka bude Anela
i Duhova, kako bi preko njih upravljao ovekom. S tog je razloga ta veza tako uska. Drugaije bi bilo da se ovek
nije odvojio od Neba, jer bi u tome sluaju njime upravljao Opti Uticaj (influxum communem) koji proistie od
Gospoda, dakle bez Anela i Duhova.
50
Ali o ovome e biti posebno govora kada bude rei o povezanosti Neba sa
ovekom.
248. Govor Anela ili Duha sa ovekom zvuan je kao i govor oveka sa ovekom, ali ga uje samo taj ovek, i
niko drugi od prisutnih. To dolazi otuda to se govor Anela ili Duha uliva prvo u ovekovu misao, pa tek tim
unutarnjim putem i u njegov sluni organ. Na taj nain podsticaj dolazi iznutra, dok kod govora oveka sa ovekom
utie prvo u sluni organ, to znai da podsticaj dolazi izvana. Po ovome je jasno da se govor Anela i Duha sa
ovekom uje u samom oveku, a stavljajui u pokret slune organe, on postaje i zvuan. Da govor Anela i Duha
stie u uho ovekovo, meni je bilo jasno i po tome to sam primetio da utie ak i na jezik koji tada lagano treperi,
ali ne onako vidljivo kao kad se ovek sm njime slui.
249. Ali danas je retko dozvoljeno da se govori sa Duhovima, jer je to opasno. Naime, tada Duhovi znaju da su kod
oveka, to je iskljueno ako on s njima ne razgovara. Zli Duhovi gaje smrtnu mrnju prema oveku i nita arkije
ne ele nego da ga upropaste, kako njegovu duu, tako i telo, a to se i dogaa onima koji se odve odaju
matarijama, odbacujui od sebe svako zadovoljstvo koje pripada prirodnom oveku.
51
Poneki, koji vode
usamljeniki ivot, uju Duhove koji s njima govore, i to bez opasnosti. S vremena na vreme Gospod zato uklanja
Duhove koji su kod oveka kako ne bi saznali da su kod oveka. Naime, veina Duhova ne zna da je mogu neki
drugi svet osim njihovog, te da s onu njegovu stranu ima ljudi. Eto zbog ega oveku nije dozvoljeno da s njima
govori; jer kad bi govorio, oni bi postali svesni svog prisustva. Oni (ljudi) koji mnogo misle na predmete vere, do te
mere da ih kao vide u sebi, poinju da uju Duhove kako im govore. Naime, predmeti vere kad ih se ovek strogo
dri, ne meajui se ni sa im svetskim, proimaju ovekovo unutarnje (bie), tu se ustaljuju, obuzimaju ceo njegov
duh, ulaze u Duhovni svet i pokreu Duhove koji su tamo. Vizionari su i zanesenjaci svi oni koji smatraju svetim
svakog Duha kojega uju, a takvi Duhovi su i sami zanesenjaki Duhovi. Takvi ljudi vide obmanu kao istinu, pa
budui sami ubeeni, ubeuju i one na koje vre uticaj. Meutim, kako zanesenjaki Duhovi nagovaraju na zlo, a
njihovi se saveti s poslunou primaju, oni bivaju postupno udaljeni. Zanesenjaki Duhovi se razlikuju od ostalih
Duhova po tome to veruju da su sveti i da ono to govore ima boansko obeleje. Ti Duhovi, meutim, ne kode
Gospodnjoj, on se u jednom trenu moe prebaciti u prirodno pamenje i setiti svega $to mu je bilo u pamenju dok
je iveo u prirodnom svetu. Slino treba razumeti ovo to pisac iznosi o govoru Andela, koji ovekov jezik govori
prividno, dok u stvari to govori ovek podstaknut milju i voljom aneoskom.
50
Uticaj se moe nazvati i duhovnom energijom koja ide samo u jednom smeru, od vieg i savrenijeg ka niem i
nesavrenijem svetu. Pisac govori o Optem Uticaju koji deluje i na ivotinjski svet (Strani Sud, br. 25), a isto tako
i u biljni (Bo. Mudrost i Ljubav, br. 346). Kod oveka postoji i jedan pojedinani Uticaj, kako Neba, tako i Pakla.
Meutim, ni Aneli ni Duhovi nikad ne utiu svojim mislima, ve samo oseanjima (afekcijama), kojima podstiu
ovekove misli i oseanja (v. u nastavku br. 298). Uticaj je prema primanju. Meutim, u nekim situacijama, kada je
to bilo potrebno radi Objavljivanja Boije Volje, kao kod Proroka i kod cara Davida, Gospod je uklanjao
privremeno sve prepreke koje bi na putu uticaja stajale na strani ovekove line volje, i oitovao se Nalogom i
Nadahnuem. Dok je Nalog izravan Uticaj od Gospoda (ponekad kroz Anela koji pri tome nije svestan svoje volje,
to su tzv. Aneli subjekti ili podlonici), dotle je Nadahnue Uticaj koji prolazi od Boga kroz Nebo, i to kroz
Nebesko i Duhovno, da bi na svetu bio svetsko, sadrei sve prethodno u sebi (v. Nebeske Tajne n. 9099).
51
Ovo je deo Svedenborgovih uenja o potrebi da ovek bude koristan drugima u ovome svetu kako bi se pravilno
razvijao u duhovnom svetu koji u njemu ivi. On osuuje uzaludni ivot po manastirima, gde se ovek preuranjeno i
preterano predaje tzv. duhovnom ivotu prezirui prirodni kao neduhovan. Takvi to rade iz oholosti, a u drugom
ivotu trae tzv. nebeske radosti o kojima su uli iz knjiga, dok su, u stvari, vrlo tuni i usamljeni i nisu u stanju da
se raduju ni na prirodan, a kamoli na duhovan nain. Ovo ne bi trebalo da se odnosi na one ljude i ene koji se
odvajaju od sveta i idu u manastir da VlE urade za svet nego to su mogli u svetu, i koji sebe ne uzdiu nad ostale
zbog naina ivota, nego vide u sebi sluge Hristove i gore vatrom ljubavi prema Bogu i prema blinjemu. Takvi,
naravno, ve ovde, u svetu, ive nebeskim ivotom koji doivljavaju kao kroz neku opnu, da bi ga punoom iveli u
duhovnom svetu, posle smrti.
oveku jer se ovek prema njima odnosi kao prema boanstvima.
52
Govorio sam ponekad s njima, i tada su se mogle
videti gadosti koje su oni izlivali na svoje oboavaoce. Ovi Duhovi ive zajedno s leve strane, na jednom pustom
mestu.
250. Samo onim (ljudima) koji su u istinama prema dobru,
53
dozvoljeno je da govore s Anelima Neba, naroito
onima koji priznaju Gospoda i Boansko u Njegovom Ljudskom, jer su u toj istini sva Neba. Jer, kako je bilo
pokazano, Gospod je Bog Neba (br. 2-6); Boansko Gospodnje ini Nebo (br. 7-12); Boansko Gospodnje u Nebu
jeste ljubav prema Njemu i milosre prema blinjem (br. 13-19). U celini Nebo predstavlja jednog oveka, a tako
isto i svako Drutvo Neba; svaki pak Aneo ima savreno ljudski oblik, a sve to je prema Boanskom Ljudskom
Gospodnjem
54
(br. 59-86). Iz ovoga je jasno zato je razgovaranje s Nebom doputeno samo onima kod kojih je
unutarnje (bie) otvoreno Boanskim istinama sve do Gospoda, jer Gospod utie kod oveka u njegovo unutarnje
bie, a kad utie Gospod, tada utie i Nebo. Iz br. 126-140 vidi se da Boanske istine otvaraju ovekovo unutarnje
bie, jer je ovek tako sazdan da je po svome unutarnjem biu slika Neba, a po svome spoljanjem slika sveta (br.
57), i da se unutarnji ovek otvara pomou Boanskog Istinitog koje proizlazi iz Gospoda, jer je to svetlost Neba i
ivot Neba. (br. 126-140).
251. Uticaj Gospoda kod oveka ide u elo, a otuda u celo bie, jer elo je saobrazno ljubavi, a lice celom
unutarnjem biu. Uticaj duhovnih Anela kod oveka ide u glavu, u deo koji se nalazi izmeu ela i slepoonica pod
kojima je mozak, jer taj deo glave saobrazan je umu. Uticaj nebeskih Anela ide u onaj kruni deo glave od uiju do
poetka vrata, pod kojim je mali mozak, a taj se deo zove potiljak, jer je taj deo saobrazan mudrosti. Svaki govor
Anela sa ovekom ulazi tim putevima u njegove misli. Po tome sam raspoznavao kakvi su Aneli koji su sa mnom
govorili.
252. Oni koji razgovaraju s Anelima vide ono to je u Nebu, jer oni vide prema Svetlosti Neba u kome je njihovo
unutarnje bie. S druge strane, Aneli kroz njih vide ono to je na Zemlji. Naime, u tim situacijama Nebo je
pripojeno svetu a svet pripojen Nebu, jer kao to je reeno u br. 246, kada se Aneli okrenu oveku, oni se vezuju uz
njega u toj meri da su u punom uverenju da im pripada sve ono to pripada oveku, i to ne samo ono to se odnosi na
govor, nego i ono to se odnosi na sluh. S druge strane, ovek je tada u uverenju da mu pripada sve ono to mu se
uliva kroz Anela. U takvoj povezanosti s Anelima Neba bili su Pradrevni ljudi ija su vremena zbog toga nazvana
Zlatnim dobom.
55
Poto su ljudi priznavali Boansko pod Ljudskim oblikom, a to znai Gospoda, razgovarali su s
Anelima kao sa sebi slinima, a isto se tako i Aneli odnoahu prema njima, pa su na taj nain u njima Nebo i svet
inili jedinstvo. No ovek se posle toga vremena postupno udaljio od Neba, jer je voleo vie sebe nego Gospoda, a
vie svet nego Nebo. Tako je poeo da osea zadovoljstvo ljubavi prema sebi i prema svetu odvojeno od
zadovoljstva Neba. Na kraju je odvajanje bilo takvo, da on nije ni znao za drugo neko zadovoljstvo osim za ono koje
dolazi od ljubavi prema sebi. Tada se dogodilo da se njegovo unutarnje bie, nekad otvoreno prema Nebu, zatvorilo,
a njegovo spoljanje bie otvorilo prema svetu. A kad se to desi, ovek je u Svetlosti s obzirom na sve to pripada
svetu, a u mraku u pogledu svega to pripada Nebu.
253. Od toga vremena retko se deavalo da neki ovek razgovara s Anelima Neba, to neke, meutim, nije
spreavalo da govore s Duhovima koji nisu u Nebu. Naime, ovekovo unutarnje i spoljanje bie takvo je, da je
okrenuto ili prema Gospodu kao svom zajednikom Sreditu (vidi br. 214) ili prema sebi, a to znai suprotno
Gospodu. Unutarnje ovekovo okrenuto prema Gospodu okrenuto je i prema Nebu, a unutarnje koje je okrenuto
prema sebi okrenuto je i prema svetu. A oni koji su na tu stranu okrenuti, teko se mogu uzdignuti. Pa ipak, i oni se
uzdiu, tj. Gospod ih, koliko god je to mogue, uzdie, menjajui njihovu ljubav, a to se vri pomou istina Rei.
254. Bio sam upoznat sa nainom na koji je Gospod govorio s Prorocima preko kojih je data Re. On nije govorio s
njima kao sa Drevnim ljudima, ulivajui se u njihovo unutarnje bie, ve je govorio preko Duhova koji su njima bili
poslani, Duhovima koje je Gospod ispunjavao svojim izgledom i kojima je udahnjavao rei koje su oni nalagali
Prorocima, tako da je to bio nalog (dictamen) a ne uticaj (influx, ulivanje). A poto su sve te rei dolazile od
Gospoda, sve su bile ispunjene Boanskim, te sadre u sebi unutarnji smisao koji je takav, da ga Aneli Neba
razumeju u duhovnom i nebeskom smislu, dok ga ovek razume samo u prirodnom. Tako je Gospod povezao Nebo i
Zemlju uz pomo Rei. Tako isto mi je bilo pokazano kako Gospod ispunjava duhove Boanskim: Duh kojega
Gospod ispuni Boanskim ne zna drugo nego da je on sam Gospod i da je ono to izgovara Boansko, i sve tako dok
ne prestane da govori. Tada opet vidi da je on samo Duh i da nije govorio od sebe nego od Gospoda. Poto je tako sa
Duhovima koji su govorili s prorocima, oni su sami sebe nazivali Jehovom, kao to se moe videti ne samo iz
Proroka, nego i iz povesnog dela Rei.
255. Da bi se videlo kakva je veza Anela i Duhova sa ovekom, dozvoljeno mi je ovde da iznesem nekoliko
52
Ovde se misli na to da mu ne kode fiziki jer im prija da imaju vernike. Ali im kode na taj nain to spreavaju
njihov normalan duhovni razvoj, pa se zato i uklanjaju postupno.
53
Ranije je bilo rei o stepenima duhovnog razvoja oveka. U prvom ovek postupa prirodno: ini dobro da bi mu
se inilo dobro. U drugom postupa duhovno: ini dobro i postupa pravedno bez obzira na nagradu, jer se upravlja
prema duhovnim zakonima koji dolaze od Boga. U treem, ovek ini dobro iz ljubavi prema dobru. Ovakvi ljudi
koji ive u ljubavi prema dobru lako i brzo primaju duhovne istine, kao suva zemlja kiu. Takvi i znaju istine u
Nebu (kad umre njihovo fiziko telo a nastave da ive unutarnjim telom). Oni su u istinama prema dobru.
54
Tj. prema Bogoovetvu Gospoda Isusa Hrista.
55
Zlato je saobrazno dobru u kome su bili Pradrevni ljudi.
injenica pomou kojih e ovaj predmet biti bolje rasvetljen. Kada se Aneli i Duhovi okreu ka oveku, oni misle
da je ovekov govor njihov govor, i da nemaju drugog. To dolazi otuda to su oni u ovekovom govoru a ne u
svome kojega se (tada) i ne seaju. A im se okrenu od oveka, oni su opet u svom aneoskom i duhovnom govoru,
te od ovekovog vie nita ne znaju. Slino se i meni deavalo. Dok sam bio u drutvu Anela i bio u slinom stanju
kakvo je njihovo, govorio sam s njima na njihovom jeziku, vie nita ne znajui o svom. A im vie nisam bio s
njima u drutvu, govorio sam svojim jezikom. Treba dodati i to da Aneli i Duhovi, kada se okrenu ka oveku,
mogu da govore sa svake daljine. I sa mnom su tako govorili iz daleka, i to tako zvuno kao da su bili blizu. Ali
kada se okrenu od oveka i razgovaraju izmeu sebe, ovek ne uje ama ba nita, makar oni razgovarali i do samog
njegovog uha. Tako sam video da se svako povezivanje u Duhovnom svetu odvija prema okretanju. Treba primetiti i
to, da njih vie moe zajedno razgovarati sa ovekom, i ovek sa svima njima. Oni, naime, alju ispred sebe jednoga
Duha ka oveku s kojim ele da govore. Poslani Duh se okree ka oveku, dok se ostali okreu prema tome Duhu i
tako usredsreuju misli koje Duh prenosi. Taj Duh tada misli da on govori od sebe, a oni opet da to on govori. Tako
se vri povezivanje vie njih s jednim preko okretanja. U nastavku e biti vie rei o Duhovima-poslanicima, koji se
nazivaju i podmetima (subjektima), kao i o optenju koje se obavlja kroz njih.
256. Nijednom Anelu ili Duhu nije dozvoljeno da govori po svom seanju nego samo po seanju ovekovom. Jer i
Aneli i Duhovi, kao i ljudi, imaju seanje. Kada bi Duh sa ovekom govorio po svome seanju, ovek bi morao da
stvari iz seanja toga Duha uzme kao svoje, dok one pripadaju seanju toga Duha. Tada bi se dogodilo to, da bi se
ovek kao svoga seao neega to u stvari nije ni uo ni video. Iskusio sam da je to tako. Otuda je i kod Drevnih
ljudi postojalo verovanje da e se posle hiljada godina ponovo vratiti u prethodni ivot i u sva njegova stanja, kao i
verovanje da su jednom ve bili roeni. A to su zakljuivali iz toga to im se deavalo da im kao uspomena naie
neto to u stvari nisu nikad ni videli ni uli. A to se deavalo upravo onda kad bi Duhovi svojim seanjem uticali na
seanje ljudi.
56
257. Ima takoe Duhova koji se nazivaju prirodnim ili telesnim. Kad ovi Duhovi dou oveku, oni se ne vezuju sa
njegovim miljenjem kao ostali, nego ulaze u njegovo telo, obuzimajui sva njegova, ula, govore njegovim ustima i
pokreu njegove udove, smatrajui svojim sve ono to pripada njemu. To su oni Duhovi koji opsedaju oveka. Njih
je Gospod oterao u Pakao, i tako ih udaljio. Zato danas vie nema opsednutih.
57
O pismu u Nebu
258. Poto Aneli imaju govor sastavljen od rei, stoga imaju i pismo kojim svoje misli izraavaju isto kao i
govorom. Vie puta mi behu poslani listovi prekriveni pismenima, ba kao to su to na svetu rukopisi i odtampani
listovi. Mogao sam i da ih itam, ali mi nije bilo dozvoljeno da iz njih izvlaim smisao, osim tu i tamo, a to stoga to
nije prema Boanskom Redu da se pouke Neba primaju kroz spise, ve se one primaju kroz Re (Boiju), jer samo
kroz Re postoji optenje i veza Neba sa svetom, to jest Gospoda sa ovekom. Iz Jezekilja se vidi da su listovi,
pisani u Nebu, bili pokazivani i prorocima: I pogledah, a to ruka pruena k meni, i gle, u njoj savijena knjiga. I
razvi je preda mnom, i bjee ispisana iznutra i spolja (Jez. 2. 9, 10). A kod Jovana: I vidjeh u desnici onoga to
sjedjae na prijestolju knjigu napisanu iznutra i spolja, zapeaenu sa sedam peata (Otk. 5. 1.).
259. Gospod se pobrinuo da u Nebu postoji pismo radi Rei. Jer, u svojoj sutini, Re je Boansko Istinito, odakle
proizlazi sva nebeska mudrost, kako kod oveka, tako i kod Anela. Nju (Re) je naloio Gospod, a to to Gospod
nalae prolazi sva Neba redom da bi zavrilo kod oveka. Stoga je Ona prilagoena kako mudrosti u kojoj su
Aneli, tako i umnosti u kojoj su ljudi. Otuda dolazi da i Aneli imaju Re, i da je itaju isto kao i ljudi na Zemlji. Iz
Nje izvlae (uenja), prema kojima se sainjavaju propovedi u Nebu (v. br.221). To je ista Re. Ali u Nebu Ona
nema prirodni smisao, a on je za nas doslovan, nego duhovni, a to je Njen unutarnji smisao. U delu O Belom Konju
(o kome se govori u Otkrovenju) moe se videti kakav je taj smisao.
260. Jednog mi dana bee poslan s Neba jedan listi na kome je bilo ispisano nekoliko hebrejskih znakova. I bi mi
reeno da svaki znak sadri tajne mudrosti, i da se te tajne nalaze u prevojima znakova, kao i u njihovim zvukovima.
Po tome jasno uvideh ta znae Gospodove rei:
Jer vam zaista kaem: dokle Nebo i zemlja stoji, nee nestati ni najmanjega slovca ili jedne title iz Zakona (Mateja
5. 18). U Crkvi je poznato da je Re Boanskog obeleja sve do naglasaka. Ali nije poznato gde je to Boansko
sakriveno, niti se to znalo, pa e zato sada biti reeno: U najunutarnjijem Nebu pismo se sastoji od raznih izvijenih i
56
Psihologija ima svoje objanjenje za pojavu koja se ovde objanjava. To je fenomen nazvan dj vu (ve
jednom vieno). Ako je tano objanjenje koje daje pisac, onda se time mogu tumaiti verovanja u zagrobni ivot u
oblicima koje ona imaju kod drevnih Egipana. U drevnom Egiptu cvetala je magija i nekromantija. Veze sa
nevidljivim svetom bile su opipljivije nego kod kasnijih civilizacija, pa su se duhovi meali sa ljudima, ulivajui
tako svoje pamenje u ljudsko. Ljudi su lako mogli verovati da su nekad iveli jer su se seali svog prethodnog
ivota. Sluajeva takvog seanja ima i u nae vreme, iz ega neki izvlae potvrdu da postoji seoba dua.
57
Sluajevi opsedanja belee se kroz ceo srednji vek, a deavaju se i danas. Zanimljivo je primetiti da su hrianski
misionari nalazili u Kini sluajeve opsednutosti, onakve kakvi su opisani u Jevaneljima. Obavetenje koje daje
pisac i ne mora biti tano. On je pisao to je saznao u toj dimenziji u koju je bio uveden milou, a sa zadatkom da
tumai unutarnji smisao Sv. Pisma i da najavi Drugi dolazak Gospodnji, ali je izneo i mnoge pojedinosti koje
nemaju neposrednu vezu s ta dva glavna zadatka, pa tako i ovo o opsednutosti.
savijenih oblika, a ovi su svi usaglaeni obliku Neba. Pomou njih Aneli izraavaju tajne svoje mudrosti, kao i
mnogo drugih stvari koje se reima ne mogu iskazati. A to je najudnije, Aneli poznaju to pismo bez uenja i bez
uitelja. Ono je u njih usaeno kao i govor, o emu je bilo rei u br. 236. Eto zato je to nebesko pismo. Ono je u
njih usaeno zato to se svako rasprostiranje misli i oseanja, kao i svako saoptavanje mudrosti i uma, tamo vri po
obliku Neba (v. br. 201). Otuda dolazi to da njihovo pismo tee na taj nain. Bee mi reeno da su Pradrevni ljudi na
Zemlji, pre nego to su bila izmiljena slova, imali slino pismo, i da se to pismo prenelo u znakove hebrejskog
jezika, koji su svi u drevna vremena bili savijeni, i nijedno se nije kao danas zavravalo pravim crtama. Otuda dolazi
da se u Rei nalaze tajne Neba, pa i u njenim jotama, naglascima i crtama slova.
261. To pismo, koje je celo iz nebeskih oblika, u upotrebi je u Unutarnjem Nebu, gde ive oni koji su u mudrosti
vie od ostalih. Tim se oblicima izraavaju oseanja iz kojih teku misli, sledei jedna drugu ve prema predmetu o
kome je re. Otuda dolazi to da to pismo sadri tajne koje se ne mogu iscrpsti miljenjem. Bilo mi je doputeno da
vidim to pismo. Meutim, u niim Nebesima nema takvoga pisma. Tamo je pismo slino pismu na svetu, sa slinim
slovima, ali ona nisu itljiva oveku, jer su na aneoskom jeziku, a aneoski jezik nema nita zajedniko sa ljudskim
(v. br. 237). Naime, Aneli ovih Nebesa pomou samoglasnika izraavaju oseanja, suglasnicima (izraavaju) ideje
miljenja koje proistie iz oseanja, a reima (izraavaju) smisao (v. br. 236, 241). tavie, ovo pismo sadri u malo
rei vie no to bi ovek mogao da opie na nekoliko stranica. I to mi je pismo bilo stavljeno pred oi. Na taj nain
Aneli u niim Nebesima imaju Re, dok je Ona u Unutarnjem Nebu napisana nebeskim oblicima.
262. Treba primetiti da u Nebu pismo tee iz samog miljenja Anela i to takvom lakoom kao da samo izvire, a
ruka ne okleva pri izboru rei, zato to su rei, bilo da ih govore ili piu, saobrazne idejama njihovog miljenja, a
svaka saobraznost je prirodna i samonikla. Meutim, u Nebu postoji i pismo koje (se pie) i bez pomoi ruke, prema
saobraznosti misli, ali to pismo nije trajno.
263. Video sam u Nebu i pisma sastavljena od brojeva postavljenih u nizove, slino pismima sastavljenim od slova i
rei. Bilo mi je saopteno da to pismo dolazi iz Unutarnjeg Neba, ije se pismo (v.br. 260,261) kod Andela nieg
Neba u koje se ponekad uliva misao iz Unutarnjeg Neba, predoava u vidu brojeva i da to brojano pismo sadri
tajne, od kojih se neke ne mogu obuhvatiti milju niti izraziti reju. Naime, brojevi se saobraavaju, to jest kao i
rei imaju znaenje prema Saobraznosti, s tom razlikom to brojevi sadre opte ideje, a rei posebne. A kako jedna
opta ideja obuhvata bezbroj pojedinanih, otuda dolazi da brojano pismo sadri mnogo vie tajni negoli slovno
pismo. Tako sam uvideo da u Rei i brojevi imaju znaenje. U delu Nebeske Tajne, tamo gde se govori o brojevima,
moe se videti ta znae prosti brojevi, na pr. 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 12, a ta sloeni 20, 30, 50, 70, 100, 144, 1000,
10000, 12000, i jo mnogo drugih. U tome brojanom pismu na poetku uvek stoji jedan broj od kojega oni koji idu
za njim zavise kao od svoga podmeta (subjekta), jer je taj broj kao neki pokazatelj onoga o emu je re. Prema
njemu se odreuju oni koji dolaze za njim.
58
264. Oni (ljudi) kojima o Nebu nije nita poznato i koji o njemu nee da misle osim kao o neem atmosferskom, gde
Aneli lete kao svesni umovi bez ula sluha i vida, takvi ne mogu shvatiti da Aneli imaju i govor i pismo. Takvi
(ljudi) postojanje svega stavljaju u tvarno, dok u stvari u Nebu postoji sve onako stvarno kao i na svetu. Tamo
Aneli imaju sve korisno za ivot, kao i sve to je potrebno za mudrost.
O mudrosti Anela u Nebu
265. Teko je razumeti kakva je mudrost Anela, jer ona toliko presee ljudsku da se ne mogu ni uporediti. Nama
(ljudima) to preseue transcendentno, ne izgleda kao neto (postojee). Meutim, kod njegovog opisivanja treba se
posluiti nekim istinama koje jo nisu upoznate. A te istine, pre nego se upoznaju, postoje u naem umu kao senke,
skrivajui tako svoje pravo svojstvo. Pa ipak, i one se mogu saznati, te prema tome i razumeti, ali to samo u sluaju
kada um nade u njima zadovoljstvo. Naime, dolazei od ljubavi, zadovoljstvo nosi sa sobom Svetlost, te stoga u
onima, koji vole onopripadajue Boanskoj i nebeskoj mudrosti, blista Svetlost iz Neba.
266. ta je to mudrost Anel moe se zakljuiti iz toga to su oni u Svetlosti Neba i to je Svetlost Neba u svojoj
sutini Boansko Istinito ili Boanska Mudrost, a to se vidi iz br. 126 - 133. Aneli su i u Nebeskoj Toplini koja je u
svojoj sutini Boansko Dobro ili Boanska Ljubav, odakle im dolazi oseanje i zadovoljstvo u postajanju mudrim.
Da Toplina Neba jeste Boansko Dobro ili Boanska Ljubav, vidi se iz br. 130 - 140. Aneli su u mudrosti u toj
meri, da se mogu nazvati Mudrostima. To se moe zakljuiti iz toga, to sve njihove misli i sva njihova oseanja
teku prema obliku Neba, a to je oblik Boanske Mudrosti, i to je sve njihovo Unutarnje, koje prima mudrost,
sastavljeno po tom obliku. Da se misli i oseanja Anela, te stoga i njihov um i mudrost, rasprostiru prema obliku
Neba, vidi se iz br. 201- 212. Da je njihova mudrost mnogo iznad ljudske, moe se videti i po tome to je njihov
govor govor mudrosti, jer tee neposredno i samoniklo iz misli, a ova istie iz oseanja. Tako je njihov govor samo
spoljanji oblik misli prema oseanju. Otuda se da zakljuiti da kod njih nema niega to bi ih odvraalo od
Boanskog Uticaja, niti bilo ega spoljanjeg to bi, kao kod oveka, ulazilo u njihov govor. Da je govor Anela
govor njihove misli i oseanja, vidi se iz br. 234 - 245. Ono to jo vie doprinosi njihovoj mudrosti jeste to, to se
58
Pisac daje samo sakralnu numerologiju (duhovno znaenje brojeva u Sv. Pismu ili Rei). Samo na jednom mestu
u Dnevniku (koji on nije bio namenio objavljivanju) govori o znaenju datuma svog roenja.
sve ono to vide oima i opaaju ulima slae sa njihovom mudrou, poto su za njih sve stvari Saobraznosti, a to
znai uzorni oblici slinih stvari koje sazdavaju njihovu mudrost. Da su sve stvari koje se javljaju u Nebu
Saobraznosti s unutarnjim (stanjima) kod Anel, i da su one predstave njihove mudrosti, vidi se iz br. 170 - 182.
Osim toga, misli Anela nisu ograniene i skuene idejama prostora i vremena, kao to je to sluaj sa mislima ljudi.
Prostor i vreme su svojstveni prirodi, a to odvraa um od duhovnih stvari i oduzima irinu umnom sagledavanju. Da
su ideje Anela bez vremena i prostora pa tako i manje ograniene u poreenju sa ljudskim, vidi se iz br. 162 - 169 i
191 - 199. Misli Anel ne odnose se ni na ta to je zemaljsko i tvarno, niti u njih ulazi neki nemir zbog ivotnih
potreba. Tako oni nisu nikada bez zadovoljstva mudrosti, kao to su to ljudske misli esto. Naime, Gospod
Anelima sve daje besplatno. Oblae se, hrane i stanuju besplatno (v.br. 181 - 190). Uz to, darivani su
zadovoljstvima i arima prema tome kako primaju mudrost koja proizlazi od Gospoda. Ove pojedinosti su iznete da
bi se znalo otkuda Anelima tolika mudrost.
267. Da Aneli imaju tako veliku mudrost, to je zato to je njihovo Unutarnje otvoreno, i to se mudrost, kao i sve
to je savreno, uveava prema Unutarnjem, to jest prema otvaranju Unutarnjeg. Kod svakog Anela postoje tri
stepena ivota, to je saobrazno trima Nebesima (v.br. 2940). Kod kojih je otvoren prvi stepen, ti su u Prvom ili
Spoljanjem Nebu. Oni kod kojih je otvoren drugi stepen, ti su u Drugom ili Srednjem Nebu. A oni kod kojih je
otvoren trei stepen, ti su u Treem ili Unutarnjem Nebu. Mudrost Anel odnosi se na te stepene. Otuda mudrost
Anel Unutarnjeg Neba znatno nadilazi mudrost Anel Srednjeg Neba, a mudrost ovih poslednjih prevazilazi
mudrost Anel Spoljanjeg Neba (v.br. 209, 210, a o stepenima vidi br. 38). Do takvih razlika dolazi otuda to ono
pripadajue viem stepenu jesu pojedinanosti (singularia), a ono to pripada niem jesu optosti (communia). A
pojedinanosti sadre u sebi optosti.
59
Pojedinanosti se odnose prema optostima kao hiljada ili mirijada prema
jedinici. U slinom odnosu je mudrost Anel jednog vieg Neba prema mudrosti Anel nieg Neba. Pa ipak,
mudrost Anel Spoljanjeg Neba nadilazi na slian nain ovekovu mudrost, jer ovek je u stanju telesnosti i
pripada svetu telesnih ula, a telesnoulno je na najniem stepenu. Otuda se moe videti kakvu mudrost mogu imati
oni koji misle prema ulnom, to jest oni koji su nazvani ulnim ljudima. Oni nemaju nikakve mudrosti ve imaju
samo znanje.
60
Sasvim je drugaije sa ljudima ije je miljenje uzdignuto iznad ulnog, a naroito sa onima ije je
Unutarnje otvoreno sve do nebeske Svetlosti.
268. Koliko je velika mudrost Anel, moe se zakljuiti iz injenice da u Nebu postoji optenje svega sa svim.
Umnost i mudrost jednog prioptava se drugome. Nebo je zajednica svih dobara. Tome je razlog to, to je nebeska
Ljubav takva da jedan drugome eli sve da prui. Otuda dolazi to, da u Nebu niko ne osea u sebi jedno dobro kao
dobro sve dok ga ne vidi i u drugome. Otuda blaenstvo Neba. To Aneli imaju od Gospoda ija je Ljubav upravo
takva. Iskustvom mi je bilo dano da uvidim da takvo optenje postoji u Nebu. Ponekad su prosti Duhovi bivali
uzdignuti u Nebo, gde su ulazili u aneosku mudrost i razumevanje, i gde su govorili stvari koje u prethodnom
stanju nisu mogli ni prosloviti.
61
269. Meutim, reima se ne moe u potpunosti opisati kakva je mudrost Anel, ali se donekle moe naslikati uz
pomo nekih optosti. Aneli mogu jednom jedinom reju vie da izraze negoli ovek sa hiljadu. Osim toga, u
jednoj aneoskoj rei ima bezbroj stvari koje se ne mogu izraziti reima ljudskog jezika. Naime, u svakoj rei koju
izgovori Aneo postoji nadovezivanje tajni mudrosti do kojih ljudske znanosti nikad ne doseu. Ono to ne mogu
izraziti reima, to (Aneli) ine zvukovima koji sadre oseanja. Jer - kao to je gore reeno (u br. 236, 241),
zvukovi izraavaju oseanja, a rei ideje misli koje proizlaze iz tih oseanja. Stoga se za ono to se uje u Nebu kae
da je neizrecivo.
62
Tako isto, Aneli mogu da u malo rei izgovore ono to je napisano u itavoj knjizi, te da u jednu
re unesu stvari koje uzdiu ka unutranjoj mudrosti. Rei se (kod Anel) razlikuju na bezbroj naina prema
nizovima stvari koje se u sklopu nalaze u mislima. Unutarnji Aneli u stanju su da prema zvuku rei onoga ko
govori poznaju ceo njegov ivot, jer oni kroz zvuk, idejama uraznovren u rei vide njegovu vladajuu ljubav, u
kojoj su upisane stvari njegovog ivota. Po tome se vidi kakva je mudrost Anela. Njihova mudrost prema ljudskoj
je kao mirijada prema jedinici, ili kao pokretake snage celoga tela, kojima nema broja, prema jednoj delatnosti koja
iz njih potie, a koja oveku izgleda kao jedna jedina stvar; ili kao hiljade potankosti koje se vide dobrim
mikroskopom prema onome to vidi golo oko. Ovo bih eleo da oslikam jo jednim primerom: Jedan mi je Aneo,
shodno svojoj mudrosti, opisao Ponovno Roenje. Izneo je redom na stotine tajni koje se na njega odnose, a svaku
tajnu ispunio idejama u kojim su bile druge jo unutarnjije, i tako od poetka do kraja, jer je prikazao kako se
59
Svedenborg ovde zastupa stanovite u filosofiji poznato pod imenom nominalizam To je jedno od dva kljuna
reenja uvenog i dugovekovnog srednjevekovnog spora oko statusa optih pojmova (universalia). Drugo reenje po
kome optem pripada najvie, a pojedinanom najmanje stvarnosti (realnosti), naziva se realizam.
60
Scientia to oznaava memorijsko i povrno znanje, dok cognitio oznaava dublje znanje koje se pribliava
mudrosti.
61
italac nedovoljno upuen u naela i pravila Boanskog Reda i duhovnog ivota zapitae se na ovakvom mestu:
Zato Bog jednim inom svoje volje ne promeni stanje jednog prostog Duha u stanje razvijenog i iskusnog i time
uzdigne mase na vii i blaeniji stepen ivota? Zato tako isto ne uzdigne, odnosno promeni, rave u dobre, sve do
savrenstva, pa da ne bude Pakla ni na Zemlji ni s onu stranu nevidljive zavese? Na to treba dati ovaj odgovor: lako
bi to Bog eleo, On to NE MOE da uradi jer je On Bog ogranien Redom koji je On SAM. Po tome, ovekovo
usavravanje, odnosno duhovni rast, odvija se uz saradnju oveka sa Bogom. Izleti u vii stepen su izuzetak, retko
mogu, i kratkotrajan.
62
Odnosi se na svedoenje apostola Pavla koji u Poslanicama pominje da je bio uzdignut do treeg neba.
preporaa duhovni ovek, kako je kao noen u majinoj utrobi, kako se raa, raste i postupno usavrava. I ree da bi
tih tajni mogao nabrojati na hiljade, da se to to je rekao odnosi samo na ponovno raanje. Spoljanjeg oveka, a da
su tajne Ponovnog roenja Unutarnjeg oveka jo brojnije.
63
Iz ovoga kao i iz mnogo drugih stvari koje nauih od
Anel, jasno sam video kako je velika njihova mudrost, a kako veliko neznanje oveka, koji jedva da ima pojma o
tome ta je to Ponovno roenje, a ne razlikuje nijedan njegov stupanj.
270. A sada e biti rei o mudrosti Anel Treeg ili unutarnjeg Neba; bie pokazano koliko ona nadilazi mudrost
Anela Prvog ili Poslednjeg Neba. A to je tako stoga to je njihovo Unutarnje otvoreno u treem stepenu, dok je kod
Anel Prvog Neba otvoreno u prvom stepenu; svaka pak mudrost raste prema Unutarnjem (v. br. 208, 267). Poto
je Unutarnje Anel Treeg Neba otvoreno u treem stepenu, Boanske Istine kao da su upisane u njih, jer je
Unutarnje treeg stepena vie nego ijedno drugo po obliku Neba saobrazno Boanskom Istinitom, to jest u skladu sa
Boanskom Mudrou. Otuda dolazi da su Boanske Istine kao upisane i usaene kod tih Anela. Eto zbog ega ti
Aneli priznaju Boanske Istine istog asa kada ih uju i kao da ih vide unutar sebe. I poto su takvi, Aneli toga
Neba nikada ne rasuuju o Boanskim Istinama, a jo manje raspravljaju jesu li to istine ili ne. Oni ak i ne znaju ta
je to verovati ili imati veru. Oni kau: ta je to vera, kad vidim da je neto tako? Oni to slikovito prikazuju
poreenjima, na primer: To bi bilo kao kad bi neko sa svojim prijateljem, posmatrajui neku kuu i razne stvari u
njoj, ovome rekao da mora verovati da ona postoji i da je takva kakvom je vidi; ili kad bi, posmatrajui vrt i u njemu
drvee i voe, rekao svom prijatelju da mu valja verovati da su to zaista vrt, drvee i voe, iako ovaj sve to jasno
vidi svojim oima. Zbog toga ovi Aneli nikada ne pominju veru niti o njoj imaju neku ideju. Zato oni i ne
razmiljaju o Boanskim Istinama, a jo manje raspravljaju o njihovoj istinitosti. Ali Aneli Prvog ili Krajnjeg Neba
u svom unutarnjem (biu) nemaju Boanske Istine tako upisane, jer je kod njih otvoren samo prvi stepen ivota.
64
Oni rasuuju o tim istinama. A oni koji rasuuju, jedva da vide neto dalje od samog predmeta o kome rasuuju,
odnosno oni vide samo onoliko dalje koliko je potrebno da bi ga potvrdili u nekoliko stavova. A kada ga tako
potvrde, oni kau da e ti stavovi biti lanci vere u koje se mora verovati. O tome sam razgovarao s Anelima koji
mi rekoe da izmeu mudrosti Anel Treeg Neba i mudrosti Anel Prvog Neba postoji razlika kao izmeu
svetlosti i tame. Mudrost Anel Treeg Neba ak uporedie sa velelepnim dvorcem, ispunjenim sve samim
upotrebivim stvarima, oko koje su Vrtovi, koji su opet opkoljeni divotama, pa govorahu da ovi Aneli, poto su u
istinama mudrosti, mogu ui u taj dvorac, sve razgledati, etati po Vrtovima, uivati u svemu to je u njima.
Drugaije je pak s onima koji rasuuju o istinama, a naroito s onima koji o njima raspravljaju. Ovi - ne
sagledavajui istine prema Svetlosti Istinitog, nego ih izvlaei iz drugih ili pak iz doslovnog smisla Rei koju ne
razumeju iznutra - zahtevaju da se u njih veruje, ne elei da se u te stvari iznutra udubljuju. Za te mi je Anele
reeno da ne mogu stii ni do prvog ulaza u dvorac mudrosti, a kamoli u njegove odaje ili u Vrtove, radi etnje, jer
se oni zaustavljaju na prvom koraku. Naprotiv, one koji su u istinama nita ne prei da uu i da se kreu svuda jer ih
istine, koje vide, svuda vode, ak do u prostrana polja, zato to je svaka istina, irei se beskrajno, povezana sa
hrpom drugih istina. Oni mi rekoe i to da se mudrost Anela Unutarnjeg Neba ba i sastoji u tome da Boansko i
Nebesko vide u svakom predmetu, kao i divote u nizu vie predmeta. Jer sve se stvari, koje se pokazuju njihovom
pogledu, saobraavaju. Na primer, kada vide dvorce i bate, njihov se pogled ne zaustavlja na tim predmetima, ve
pronie u ono Unutarnje iz kojeg takvi predmeti potiu, a to je ono emu se ti predmeti saobraavaju. Oni to
Unutarnje vide u svoj njegovoj raznolikosti prema izgledu predmeta, tako da u isto vreme vide redom i u nizovima
bezbroj stvari, koje unose u njihove umove takvo zadovoljstvo, da izgledaju kao da su van sebe od oduevljenja.
65
Sve ono to se vidi u Nebu saobrazno je Boanskim stvarima koje u Anelima postoje od Gospoda, a to se vidi iz br.
170-176.
271. Aneli Treeg Neba su takvi jer su u ljubavi prema Gospodu i jer Gospod otvara trei stepen njihovog
unutarnjeg bia koje pripada njihovom umu, a taj stepen je prijemnik za sve to pripada mudrosti. tavie, treba
znati i to da se Aneli Unutarnjeg Neba neprestano usavravaju u mudrosti, i to na drugi nain od Anel
Spoljanjeg Neba. Aneli Unutarnjeg Neba ne pohranjuju boanske Istine u svoje pamenje, niti stvaraju neku
nauku, nego im ih uju shvataju ih i primenjuju u ivot. Eto zato Boanske Istine u njima ostaju kao upisane, jer
tako ostaje ono to je primljeno u ivot. Drugaije to ide kod Anel Spoljanjeg Neba. Oni prvo pohranjuju
boanske Istine u pamenje i onda ih oblikuju u nauku. Otuda ih izvlae i pomou njih usavravaju svoj razum,
primenjujui ih u ivot a da ih pri tome na opaaju kao istine na unutarnji nain. Otuda oni ive u deliminoj tami.
Jo je vredno izneti da se Aneli Treeg Neba usavravaju u mudrosti preko sluha, a ne preko vida. Ono to oni uju
u propovedima ne ulazi im u pamenje, nego neposredno u opaanje i volju, postajui tako deo ivota. Meutim,
63
Pod Spoljanjim ovekom se uglavnom misli na misaoni, razumski i umni deo svesti, a pod Unutarnjim ovekom
na voljni, emotivni i motivacioni deo. Meutim, pod Spoljanjim ovekom se misli i na onaj deo ovekove due u
koji sam dotini ovek ima uvid i moe da nad njim ostvari nadzor dok se pod Unutarnjim misli na dublje oblasti
due u kojima poiva nasledno zlo, kao i skriveni pokretai ovekovih misli i delatnosti a koje moe da dovede u red
samo Gospod, posle ovekovog preobraaja.
64
Da se ne bi stvorio kriv utisak da se ovi stepeni odnose samo na razumevanje istine, treba istai da su ovo
prevashodno STEPENI IVOTA, u okviru kojih se kree i odvija ivot ljudi i Anela. Trei stepen saznavanja bi u
psihologiji odgovarao tzv. intuitivnom saznavanju.
65
Zadovoljstvo, oduevljenje i uivanje su rei koje prate opise nebeskih stanja. Svaka ljubav, bilo prema dobru ili
zlu, istini ili obmani, predmetu ili osobi, prema Bogu ili prema sebi, nosi sa sobom odgovarajue zadovoljstvo, kako
na svetu, tako i preko nevidljive zavese. Samo to je tamo to zadovoljstvo snanije.
ono to Aneli vide ulazi u njihovo pamenje, o emu tada rasuuju i govore. Po tome sam jasno video da je za njih
put sluanja put mudrosti. A to ishodi i iz Saobraznosti, jer uho je saobrazno poslunosti, a poslunost pripada
ivotu, dok je oko saobrazno umu, a um pripada Uenju. Stanje tih Anel je, na primer, opisano u Rei, kao kod
Jeremije: Metnuu zavjet svoj u njih, i na srcu njihovu napisau ga... I nee vie uiti prijatelj prijatelja ni brat brata
govorei: poznajte Gospoda. Jer e me znati svi od maloga do velikoga (Jer. 31, 33, 34). A tako i kod Mateja:
Dakle neka bude vaa rije: da, da; ne, ne; a to je vie od ovoga, oda zla je (Mat. 5. 37). to je vie, oda zla je,
to je zato to ono ne dolazi od Gospoda. Jer istine u kojima su Aneli Treeg Neba dolaze od Gospoda, poto su ti
Aneli u ljubavi prema Njemu: Ljubav prema Gospodu u tome Nebu, to je hteti i tvoriti Boansko Istinito, jer u
Nebu je Gospod Boansko Istinito.
272. Pored ve navedenih uzroka za to da Aneli mogu primiti toliku mudrost, navedimo i taj, koji je u Nebu glavni,
naime da su oni bez ljubavi prema samima sebi. Koliko je neko bez te ljubavi, toliko moe da primi Boansko. Ta
ljubav zatvara unutarnje (bie) prema Gospodu i prema Nebu, a otvara spoljanje i okree ga prema sebi. Eto zbog
ega su oni, kod kojih vlada ta ljubav, u tminama u pogledu svega onoga to se odnosi na Nebo, ma u kojoj svetlosti
bili u pogledu onoga to se odnosi na svet. Aneli naprotiv, nemajui te ljubavi, u svetlosti su mudrosti, jer nebeska
ljubav u kojoj su oni jeste ljubav prema Gospodu i ljubav prema blinjemu. One otvaraju unutarnje bie, zato to te
ljubavi proistiu od Gospoda i zato to se On Sam u njima nalazi. Da te ljubavi sainjavaju Nebo i da otvaraju Nebo
u svakom pojedinom oveku, vidi se iz br. 13-19. Poto nebeske ljubavi otvaraju unutarnje bie prema Gospodu, to
Aneli svoje lice u Duhovnom svetu okreu ka Gospodu (br. 142). To je stoga to je ljubav ta koja okree unutarnje
bie svakog oveka, a lice se okree na istu stranu na koju se okree unutarnje bie, jer lice sainjava jedinstvo s
unutarnjim biem, poto je ono samo spoljanji oblik unutarnjeg bia. Iz toga to ljubav okree k sebi i unutarnje
bie i lice, proizlazi da se ona s njima i vezuje, jer je ljubav ta duhovna veza. Iz toga izlazi da im ona predaje sve to
je njeno. Upravo po tome Okretanju, Vezivanju i Optenju Aneli imaju mudrost. A da se svako povezivanje u
Duhovnom svetu vri prema okretanju, vidi se iz br. 255.
273. Aneli se stalno usavravaju u mudrosti. Pa ipak, nikada u mudrosti ne mogu biti toliko savreni da izmeu
njihove mudrosti i Boanske Mudrosti ne postoji odnos. Jer Gospodova Boanska Mudrost je Beskonana, dok je
mudrost Anel konana. A izmeu Beskonanog i Konanog nemogua je srazmera.
274. Poto mudrost usavrava Anele i sainjava njihov ivot, i poto se Nebo sa svojim dobrom u svakog
pojedinog Anela uliva prema njegovoj mudrosti, to iz toga sledi da tamo svi ele mudrost i da je udno trae, ba
kao to gladan ovek trai hranu. A znanje, razumevanje i mudrost jesu duhovna hrana kao to su jela prirodna. A te
se dve hrane saobraavaju.
275. Aneli istog Neba, pa i istog Drutva, nisu u podjednakoj mudrosti. Oni koji su u veoj zauzimaju sredinu, dok
su ostali smeteni okolo, do granica. Opadanje mudrosti prema razdaljinama poev od sredine jeste kao slabljenje
svetlosti prema tami, v. br. 43 i 128. Kod njih je i svetlost u slinom stepenu, zato to je Svetlost Neba u stvari
Boanska Mudrost, a svak je u Svetlosti prema tome kako prima mudrost. O Svetlosti u Nebu i raznovrsnom
primanju vidi br. 126-132.
O stanju Nevinosti Anela u Nebu
276. Malo je ljudi na svetu koji znaju ta je to nevinost i kakva je, a oni koji ive u zlu u potpunom su neznanju o
tome. Istina je da se nevinost oima pokazuje na licu, u govoru i pokretima, osobito kod male dece. Pa i pored toga,
nije poznato ta je to nevinost, a naroito to, da ona pohranjuje Nebo u oveku. Da se o njoj sazna, redom u
govoriti o Nevinosti detinjstva, zatim o Nevinosti mudrosti, i na kraju o Nebu u pogledu Nevinosti.
277. Nevinost detinjstva, a ta je prisutna kod male dece, nije stvarna Nevinost jer je ona tu samo u spoljanjem, a ne
i u unutarnjem obliku. Pa ipak, prema njoj se moe dokuiti kakva je Nevinost jer se ona sa sjajem pokazuje na
dejem licu, u nekim pokretima, i kad govore, to sve deluje na oveka. Naime, vidljivo je da deca nemaju unutarnje
miljenje, jer ne znaju ta je dobro a ta zlo, ni ta je istina a ta la, a otuda potie misao. Iz toga ishodi da ona
nemaju pameti koja bi poticala iz njihovog Vlastitog. Ne postavljaju sebi nikakav cilj, ne odluuju ni o emu, te
nemaju nikakve zle namere. Nemaju Vlastitog
66
(Proprium) oteenog ljubavlju prema sebi i svetu, Sebi nita ne
pripisuju, a sve to prime nose svojim roditeljima. Zadovoljna su sitnicama i bezvrednim stvarima koje im neko da,
stavljajui u njih sve svoje zadovoljstvo. Nemaju nikakve brige za hranu i odeu, niti bojazni za budunost. Ne
obaziru se na svet, niti mnogo u njemu razumeju. Vole svoje roditelje, svoju dadilju i drugare s kojima se u
nevinosti igraju. Daju se voditi, posluna su, i jer su u takvom stanju, ona sve primaju kao stvar ivota. Stoga, i ne
znajui zato, stiu lepo ponaanje, zatim ue da govore i poinju da pamte i da misle, a pri tome im stanje nevinosti
66
Uenje o Vlastitom ovekovom (proprium homini) zauzima istaknuto mesto u Treem Zavetu. Posmatrano u
svetlosti unutarnjeg znaenja knjige o Postanju, Vlastito (predstavljeno Evom) bilo je u poetku sastavni deo
ovekovog celovitog bia koje je bilo u skladu sa Boanskim Redom. Pa i posle odvajanja, ono je dugo postojalo u
granicama toga Reda (predstavljeno Edenskim Vrtom pre kuanja ploda sa drveta poznanja dobra i zla). Na nesreu,
kroz to Vlastito dolo je do osamostaljenja i otpadnitva ovekovog, ime se spoljanje bie otvorilo ka svetu a
unutarnje zatvorilo. Vlastito tei da voli sebe i svet, pa je optereeno naslednim zlom, koje se kroz obnovu i
preporod moe suzbiti. Deca sve to nose skriveno u sebi, ali u poetku primaju uticaj iz Unutarnjeg Neba kako bi se
kroz taj uticaj nakalemile Boanske Istine koje treba da odigraju vanu ulogu u obnovi i preporodu oveka.
slui kao posrednik preko kojega se ove stvari primaju i usauju. Meutim, ta Nevinost, kao to je reeno, samo je
spoljanja jer pripada samo telu, a ne i umu. Naime, njihov um jo nije oblikovan, a Um je razum i volja, odnosno
misao i oseanje. U Nebu mi je reeno da su pod brigom Gospodnjom naroito mala deca, da im Uticaj dolazi iz
Unutarnjeg Neba gde vlada stanje Nevinosti; da taj Uticaj ulazi u njihovo Unutarnje; da se na njih utie samo kroz
(njihovu) Nevinost; da im se zato Nevinost pokazuje na licima i u pokretima; da je ba to ono to iznutra deluje na
roditelje i stvara ljubav koja je nazvana Storge.
67
278. Nevinost mudrosti je stvarna Nevinost, zato to je unutarnja, jer pripada umu, a to znai volji i razumu. Gde je
Nevinost u volji i razumu, tu je odmah i mudrost, jer ona njima pripada. Zato se u Nebu kae da Nevinost ivi u
mudrosti i da Aneo ima onoliko mudrosti koliko ima nevinosti. Aneli potvruju da je tako, govorei da oni, poto
su u stanju Nevinosti, ne pripisuju sebi nikakvo dobro, pripisujui Gospodu sve to primaju; da oni hoe da ih On
vodi, a ne da sami sebe vode; da oni vole sve to je dobro i nalaze zadovoljstvo u svemu istinitom, zato to oni znaju
i vide da voleti dobro, a shodno tome i hteti i tvoriti ga, znai voleti Gospoda, a voleti Istinu, to je voleti blinjega;
68
da oni ive zadovoljni sa onim to imaju, bilo to malo ili mnogo, zato to znaju da primaju onoliko koliko je za njih
dobro: malo oni kojima treba malo, a puno oni kojima treba puno; a da oni sami ne znaju ta im treba, nego da to
znanje pripada jedino Gospodu ije Provienje gleda na ono to je dobro za venost. U njima, dakle, nema nemira
zbog budunosti. Staranje za budunost, a to nazivaju brigom za sutranjicu, po njihovom shvatanju zadaje strah da
e se neto izgubiti ili da se nee primiti ono to je potrebno za ivot. U njihovom meusobnom ophoenju zlo im
nikada nije cilj, nego uvek ono dobro, pravedno i iskreno. Delovati s loim ciljem, to oni nazivaju podmuklou, a
nju izgone kao zmijski otrov, zato to je potpuno suprotna Nevinosti. Poto nita snanije ne vole nego da ih vodi
Gospod, i poto Njemu zahvaljuju za sve to primaju, oni su stoga okrenuti od svog Vlastitog, a koliko su od njega
okrenuti, toliko Gospod u njih utie. Otuda proizlazi da oni nita od onoga to uju od Gospoda, bilo to putem Rei
ili propovedi, ne otpremaju u seanje nego mu se odmah pokoravaju, a to znai da ga odmah hoe i odmah ine tako
da im volja u stvari bude seanje. Najee izgledaju jednostavni u spoljanjem obliku, a mudri i razboriti u
unutarnjem. To su oni koje oznaava Gospod, kad kae: Budite mudri kao zmije a prosti kao golubovi (Mat. 10.
16). Takva Nevinost nazvana je Nevinost mudrosti. Poto Nevinost nijedno dobro ne pripisuje sebi nego Gospodu, i
poto voli da je Gospod vodi, a kroz to se prima svako dobro i svaka istina, to jest mudrost, ovek je stvoren na
takav nain da, dok je dete, bude u spoljanjoj Nevinosti, a kad ostari u unutarnjoj, ne bi li kroz prvu stigao u drugu.
Eto zato ovek, kada ostari, opada telom i ponovo postaje kao dete, ali mudro, to znai kao Aneo. Jer Aneo je u
sutinskom smislu mudro dete. Otuda dolazi da u Rei Dete oznaava Nevinost, a Starac znai Mudrog u kome
je Nevinost.
279. Tako je isto sa svakim ovekom koji se preporodi. Preporod (Regeneratio) je ponovno roenje duhovnog
oveka. ovek se prvo uvodi u Nevinost detinjstva, to se sastoji u tome da on ne moe znati istinu ni tvoriti dobro
sam nego samo po Gospodu, kao i u tome to eli da trai istinu i dobro samo zato to su to istina i dobro; Gospod
mu postupno daje istinu i dobro. On ga prvo uvodi u znanje, zatim iz znanja u razumevanje, i na kraju iz
razumevanja u mudrost, to je sve praeno Nevinou, koja se sastoji, kao to je reeno, u tome da ovek ne moe
znati istinu ni tvoriti dobro po sebi nego sve preko Gospoda. Ne uviajui ovu istinu, niko ne moe nita da primi od
Neba. U tome se uglavnom sastoji Nevinost mudrosti.
280. Poto se Nevinost sastoji u tome da Gospod vodi, a ne sm ovek, odnosno Aneo, iz toga sledi da su u Nebu
svi u Nevinosti, jer svi vole da ih Gospod vodi. Oni, naime, znaju da voditi samog sebe znai biti voden od
Vlastitog. A Vlastito, to je voleti samog sebe. To znai da onaj ko voli samog sebe ne voli da ga drugi vodi. Otud,
koliko je Aneo u Nevinosti, toliko je u Nebu, to jest toliko je u Boanskom Dobrom i Boanskom Istinitom, jer biti
u tom dobrom i tom istinitom, to je biti u Nebu. Zato se Nebo deli prema mudrosti: Aneli Prvog ili Krajnjeg Neba
su u Nevinosti prvog ili poslednjeg stepena; oni Drugog ili Srednjeg Neba su u nevinosti drugog ili srednjeg stepena;
oni Treeg ili Unutarnjeg Neba su u nevinosti unutarnjeg ili treeg stepena. Ovi poslednji su same Nevinosti Neba
jer vie nego drugi vole da ih Gospod vodi kao to otac vodi svoju decu. Eto zbog ega oni, im uju Boanske
Istine, primaju ih u svoju volju, primenjuju i uvode u ivot, i to sve Boanske Istine, bilo da ih primaju neposredno
od Gospoda ili posredno preko propovedi. Otuda u njih tako velika mudrost u poreenju s mudrou Anela iz niih
Nebesa (v. br. 270, 271). Poto su takvi, blii su Gospodu od Koga im dolazi Nevinost, te su odvojeni od svoga
Vlastitoga u toj meri, da tako rei ive u Gospodu. Po spoljanjem obliku izgledaju jednostavni, a Anelima niih
Nebesa ine se kao dao deca, to znai vrlo mali i ne naroito mudri, iako su najmudriji Aneli celog Neba. Njima je
poznato da sami od sebe nemaju nikakve mudrosti, i da se mudrost sastoji u priznavanju te istine. Svesni su i da je
67
Jedna od etiri vrste ljubavi koje razlikuje grki jezik: (Agape - Bogoenjiva ljubav) (Storge - roditeljska ljubav),
Epos (Eros - polna ljubav) i (filia - prijateljska ljubav).
68
Ovo je vrlo sloeno uenje: Blinji u najviem smislu je Boanska Istina jer je ona najblia Boanskom Dobru
(ovo dvoje ine jedinstvo u Gospodu). Kako je Istina bliska Dobru, tako i nama treba da bude bliska, odnosno
blinja. Dve velike Zapovesti (Voli Gospoda Boga svoga..., a blinjega kao samog sebe) znae da treba voleti
Boansko Dobro svom snagom srca, uma i misli, a Boansku istinu kao to ovek voli samog sebe dok jo nije
postao duhovan. Dalje, blinji u neto niem smislu jeste dobro od Gospoda koje je u drugom oveku. Poto je ovo
dobro u sutini primena Boanskih istina i ostvareni Boanski zakoni u ivotu jednog oveka, to je ljubav prema
blinjemu u isti mah i ljubav prema istini, odnosno duhovnom redu. No u gornjem tekstu, blinji kao istina, odnosno
istina kao blinji, jeste duhovna istina u Rei Boijoj koja je bliska Gospodu jer iz Njega potie, a na je prijatelj i
blinji jer nas vodi ka preporodu i spasenju.
ono to znaju srazmerno nitavno prema onome to ne znaju. Kau da je prvi korak prema mudrosti znati, priznati i
jasno videti to. Ovi su Aneli nagi, jer nagost odgovara Nevinosti.
69
281. Mnogo sam s Anelima razgovarao o Nevinosti, pa nauih da je Nevinost sutina svakog dobra, da dobro nije
dobro osim onoliko koliko u njemu ima nevinosti, da je tako isto i s ljubavlju i milosrem i verom. Otuda dolazi da
niko ne moe ui u Nebo ako nije u Nevinosti, i da se to podrazumeva pod reima Gospodnjim: Pustite djecu neka
dolaze k Meni; i ne branite im; jer je takovijeh carstvo Boije. Zaista vam kaem: koji ne primi carstva Boijega kao
dijete, nee ui u njega (Marko 10. 14, 15; Luka 18. 16, 17; Mateja 18. 3, 19. 14). Ovde kao i na drugim mestima u
Rei, podrazumevaju se Nevini. Stanje Nevinih opisao je Gospod i kod Mateja (6. 25-34), ali kroz iste
Saobraznosti. Da dobro jest dobro samo ako sadri nevinost, to je zato to svako dobro dolazi od Gospoda, a
Nevinost se sastoji u tome da hoemo da nas Gospod vodi. Nauih i to da istinito ne moe da se spoji sa dobrim, ni
dobro sa istinitim, osim preko nevinosti. Stoga Aneo ne moe biti Aneo ako nije u nevinosti, jer Nebo ne moe
ui (u nekoga) ako se pre toga istinito ne spoji s dobrim, pa se zbog toga veza istinitog i dobrog naziva nebeski ak, a
nebeski brak je Nebo. Nauih i to da istinska brana ljubav vodi poreklo iz Nevinosti, jer potie iz spajanja istine sa
dobrim, u kome su spojena dva uma: muevljev i enin, a tako spojeni pokazuju se u vidu brane ljubavi, jer se
supruzi, to jest njihovi umovi, uzajamno vole. Otuda u istinskoj branoj ljubavi detinje i nevine igre.
282. Poto je aneoska Nevinost istinska sutina dobra, oigledno je da je Boansko Dobro, koje proizlazi iz
Gospoda, sama Nevinost, jer se to Dobro uliva u Anele i u njihovo unutarnje bie, to im omoguava da prime
svako dobro Neba. Tako je s malom decom ije je unutarnje bie ne samo oblikovano kroz uticaj Nevinosti koja
proizlazi od Gospoda, nego je ono neprekidno spremno da prima dobro nebeske ljubavi. Jer dobro Nevinosti deluje
kroz najdublje u oveku, poto je ono sutina svakog dobra. Po tome se moe zakljuiti da Nevinost dolazi od
Gospoda. Eto zbog ega se Gospod u Rei naziva Jagnjetom, jer Jagnje znai Nevinost. Kako je Nevinost ono
najdublje u svakom dobru Neba, ona tako utie na umove, da se onome ko je osea, a to se deava kad se pribliimo
nekom Anelu Unutarnjeg Neba, ini da vie nije gospodar nad sobom, jer ga tada zahvati neka prijatnost prema
kojoj sve prijatnosti ovoga sveta izgledaju kao nitavne. Tako govorim jer sam to sam iskusio.
283. Svi oni koji su u dobru Nevinosti, oseaju Nevinost. Koliko je neko u njoj, toliko ga ona uzbuuje. I obratno,
oni koji nisu u dobru Nevinosti, oni je ne oseaju. U Paklovima svi su protivni Nevinosti. Oni zapravo i ne znaju ta
je Nevinost. to je neko neviniji, to oni jae ele da mu naude. Otuda dolazi da oni ne podnose pogled male Dece.
im ih ugledaju, njih zahvati silna elja da ine zlo. Po svemu ovome, jasno je da je ovekovo Vlastito protivno
Nevinosti, jer svi u Paklu su u Vlastitom, a to znai u ljubavi prema sebi.
O Stanju Mira u Nebu
284. Onaj ko nije bio u Miru Neba, taj ne moe razumeti ta je to Mir Neba u kome su Aneli. Sve dok je ovek u
telu, on ne moe primiti Mir Neba, niti moe da oseti ta je to ovekovo opaanje u Prirodnom. Da bi osetio taj Mir,
ovek mora postati takav da u misli moe biti uzdignut i odvojen od tela, a to zato da bi u duhu bio s Anelima.
Kako sam ja Mir Neba osetio na taj nain, mogu da ga opiem, ali ne takav kakav je zaista po sebi, jer nema ljudskih
rei koje bi za to bile dovoljne, nego samo kakav je u poreenju sa spokojstvom duha, u kome se nalaze oni koji
ive zadovoljni u Bogu.
285. Postoje dve duboke nebeske stvari: Nevinost i Mir. Kae se da su duboke jer proizlaze neposredno od Gospoda.
Od Nevinosti dolazi svako dobro Neba, a od Mira svako zadovoljstvo dobra. I jedno i drugo, kako dobro, tako i
zadovoljstvo, pripadaju ljubavi, jer ovek naziva dobrim ono to voli, pa ga potom i osea kao zadovoljstvo. Iz
ovoga ishodi da te dve duboke stvari, Nevinost i Mir, proizilaze iz Boanske Ljubavi Gospodnje, te deluju na
Anele kroz njihovo Unutarnje. Da je Nevinost Unutarnje dobra, to se vidi u prethodnom lanku, gde je re o
Nevinosti Anela u Nebu. A da je Nevinost Anela najunutarnjije zadovoljstvo koje dolazi od dobra Nevinosti, to e
sada biti objanjeno.
286. Prvo emo rei odakle dolazi Mir: Boanski Mir poiva u Gospodu, a vue svoje postojanje iz jedinstva Samog
Boanskog i Boanskog Ljudskog u Gospodu.
70
Boansko obeleje Mira u Nebu dolazi od Gospoda, a postoji prema
vezi Gospoda s Anelima Neba, a zatim prema vezi dobrog i istinitog u svakom Anelu. Takvo je poreklo Mira. Po
tome se najpre moe videti da je Mir u Nebu ono Boansko koje deluje kao blaenstvo na svako dobro koje tamo
postoji, tako da ba od njega dolazi sva radost Neba, a zatim i da je on u sutini Boanska radost Gospodnje
Boanske ljubavi, a sve to prema vezi Gospoda s Nebom i sa svakim pojedincem u Nebu. Ta radost koju osea
Gospod kroz Anele a Aneli kroz Gospoda, to je Mir. Iz ovoga (Mira) Aneli imaju sve blaenstvo, sve
zadovoljstvo, svu sreu, ili ono to se (jednom reju) naziva Nebeska Radost.
287. Eto zbog ega je Gospod nazvan Knezom Mira, i zato On kae da od Njega dolazi Mir. Zbog toga se i Aneli
69
Oni samo izgledaju nagi kad se kao deca pojavljuju Anelima niih Nebesa (zbog Saobraznosti). Inae,
meusobno se vide kao obueni. Njihovu odeu Pisac posebno opisuje u delu Brana ljubav, gde iznosi svoje
susrete s Anelima Adamske crkve koji su u nevinosti.
70
Sabat je dan Mira, kao sedmi stupanj ovekovog razvoja, kad se ovek odmara od trudova svojih. Poto taj isti
tekst ima i nebesko znaenje koje se odnosi na Proslavljivanje Boanskog Ljudskog, to bi se po analogiji moglo
zakljuiti da je to jedinstvo Ljudskog i Boanskog postignuto Vaskrsnuem. Stoga pozdrav: Mir vama.
nazivaju Anelima Mira, a Nebo stanitem Mira, kao na sledeim mestima: Jer nam se rodi dijete, sin nam se dade,
kojemu je vlast na ramenu, i ime e mu biti: divni, savjetnik, Bog silni, otac vjeni, knez mirni. Bez kraja e rasti
vlast i mir na prijestolu Davidovu (Isaija 9. 6,7). - Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam. Ne dajem vam ga kao
to svijet daje (Jovan 14. 27). - Ovo vam kazah, da u meni mir imate (Jovan 16. 33). - Da Gospod obrati lice
svoje k tebi i dade ti mir (Brojevi 6. 26). - Poslanici mirni plau gorko: putevi opustjee (Isaija 33. 7, 8). - I mir
e biti djelo pravde... I moj e narod sjedjeti u mirnu stanu (Isaija 32, 17, 18). Da je to nebeski i Boanski Mir koji
se podrazumeva u Rei, moe se videti iz drugih mesta gde se mir pominje, kao: Isaija 52. 7; 54. 10; 59. 8; Jeremija
16. 5; 25. 37; 29. 11; Agej 2. 9; Zaharija 8. 12; Ps. 37. 37, kao i na drugim mestima.
Kako mir znai Gospoda i Nebo, ka i nebesku radost i zadovoljstvo dobra, otuda je u drevna vremena, a to je ostalo
i do dan danas, ulo u obiaj da se kao pozdrav kae: Mir bio s tobom. ak je i Gospod to potvrdio rekavi
uenicima koje je slao: U koju god kuu udete najprije govorite: Mir kui ovoj. I ako dakle bude ondje sin mira,
ostae na njemu mir va (Luka 10. 5, 6). - Sam Gospod, kad se ukazao Uenicima, rekao je: Mir vam (Jovan 20.
19, 21, 26). U Rei se na Mir misli kad se kae da je Jehova mirisao mir ugodni, u stvari odmor ugodni
(odoratus odorem quietatis), na primer: Izlazak 29. 18, 25, 41; Levitska 1. 9, 13, 17; 2. 2, 9; 6. 8, 14; 23. 12, 13, 18;
Brojevi 15. 3, 7, 13; 28. 6, 8, 13; 29. 2, 6, 13, 36. Miris odmora u nebeskom smislu oznaava opaanje Mira. Poto
Mir znai jedinstvo Samog Boanskog i Boanskog Ljudskog u Gospodu, kao i spajanje Gospoda s Nebom i
Crkvom, kao i sa svima koji u Nebu i u Crkvi primaju Gospoda, to je u spomen tih stvari ustanovljen Sabat, i tako
nazvan prema Odmoru ili Miru, to je bila najsvetija Predstava (Reprezentativ) Crkve. Zbog toga se i Gospod naziva
Gospodarem Sabata (v. Mateja 12. 8; Marko 2. 27, 28; Luka 6. 5).
288. Mir Neba - poto je to Boansko koje deluje kao blaenstvo u svakom dobru kod Anel - ulazi u opaanje
Anel samo preko zadovoljstva srca, kad su (Aneli) u dobru ivota, i preko ushienja, kada uju neku istinu koja
se slae sa njihovim dobrom, kao i preko radosti uma, kada opaaju povezivanje te istine i toga dobra. Otuda se Mir
uliva u sve inove i sve misli njihovog ivota, te se pokazuje kao radost i u spoljanjem obliku. Ali Mir se vrstom i
veliinom razlikuje prema Nevinosti onih kod kojih je, jer Nevinost i Mir idu u korak. Jer kao to je reeno, iz
Nevinosti proizlazi svako dobro Neba, a iz Mira svako zadovoljstvo toga dobra. Dakle, oigledno je da se sve to je
reeno o stanju Nevinosti u Nebu moe rei i o stanju Mira, poto su Nevinost i Mir povezani kao dobro i njegovo
zadovoljstvo, jer se dobro osea preko svog zadovoljstva, a zadovoljstvo se poznaje po svom dobru. Poto je tako,
jasno je da su Aneli Treeg ili Unutarnjeg Neba u treem ili unutarnjem stepenu Mira, jer su u treem ili
unutarnjem stepenu Nevinosti. A da su Aneli niih Nebesa na niem stepenu Mira, to je stoga to su oni na niem
stepenu Nevinosti (v. br. 280). Da su Nevinost i Mir zajedno kao dobro i njegovo zadovoljstvo, to se moe videti
kod male dece, koja su u Nevinosti, pa stoga i u miru. Zato to su u Miru, igraju se. Ali Mir kod male dece samo je
spoljanji mir, dok unutarnji Mir, kao i unutarnja Nevinost, postoji samo u mudrosti, a to je u povezivanju dobrog i
istinitog, jer odatle dolazi mudrost. Nebeski ili aneoski Mir postoji kod ljudi koji su u mudrosti kroz povezivanje
dobrog i istinitog, a ti se ljudi oseaju zadovoljni u Bogu. Meutim, sve dok ive na svetu, taj Mir je skriven u
njihovom unutarnjem biu, pa se otkriva tek kada ostave telo i uu u Nebo, jer je tada unutarnje bie otvoreno.
289. Poto Boanski Mir postoji kroz vezu Gospoda s Nebom, te posebno u svakom Anelu, kroz povezivanje dobra
sa istinom, to su Aneli u stanju Mira onda kad su i u stanju ljubavi, jer se tada kod njih dobro povezuje sa istinitim.
A da se stanja kod Anela smenjuju, vidi u br. 154 do 160. Tako isto je i s ovekom koji se preporaa. Kada u
njemu doe do povezivanja dobrog i istinitog, to se dogaa naroito posle iskuenja, on ulazi u stanje zadovoljstva
koje proizlazi iz nebeskog Mira. Taj Mir se moe uporediti s jutrom ili zorom u prolee, kad posle noi a pri izlasku
Sunca sve u zemlji poinje da oivljava, a miris bilja die se iz rose koja je sila s neba, te zahvaljujui prolenoj
toplini oplouje zemljite i u isto vreme ispunjava milinom ljudske umove. To dolazi otuda to jutro ili zora u
prolee odgovara stanju Mira kod Andela u Nebu (v. br. 155).
290. Razgovarah s Anelima o Miru te rekoh da se na svetu kae da Mir nastaje onda kad prestanu ratovi i
neprijateljstva meu Kraljevstvima, kad prestanu neprijateljstva i nesporazumi meu ljudima, a da se veruje da je
unutarnji Mir odmor duha kada se odbace brige, kao i mir zbog uspeha i zadovoljstva u poslovima. Ali Aneli mi
odgovorie da sve to samo izgleda kao Mir, ali da on postoji samo kod onih koji su u nebeskom dobru, jer Mir
postoji samo u tome dobru, poto se Mir uliva iz Gospoda u njihovo unutarnje bie, te odatle silazi i utie i u nie
sposobnosti, proizvodei odmor uma, mirnou duha i radost. Meutim, oni koji su u zlu, ti nemaju Mir, ali imaju
neto kao odmor, mirnou i zadovoljstvo kada im poslovi idu po njihovim eljama, ali je taj odmor samo spoljanji,
jer oni iznutra gore neprijateljstvom, mrnjom i eljama za osvetom, surovou i velikim brojem pouda, to sve
oseaju im im neko ne pogoduje, i to sve ispoljavaju, ako ih neki strah u tome ne sprei. Otuda dolazi da njihovo
zadovoljstvo lei u ludosti, dok zadovoljstvo onih koji su u dobrom lei u mudrosti. Izmeu prvih i drugih razlika je
kao izmeu Pakla i Neba.
O Vezi Neba s Ljudskim Rodom
291. U Crkvi je poznato da svako dobro dolazi od Gospoda i da nijedno dobro ne dolazi od oveka, te da stoga niko
ne moe sebi da pripie bilo kakvo dobro. Tako isto je poznato da zlo dolazi od avola. Stoga oni koji govore u
skladu s uenjima Crkve kau da one koji ine dobro ili govore i propovedaju pobono, vodi Bog, a suprotno govore
za one koji ine zlo i govore bezbono. A to tako ne bi moglo biti kad ovek ne bi bio povezan i s Nebom i s
Paklom, i kad ta veza ne bi postojala kroz njegovu volju i njegov razum, jer telo deluje i usta govore prema volji i
razumu. Sada e, dakle, biti govora o tome kakva je ta veza.
292. Kod svakog pojedinca ima i dobrih i zlih Duhova. Preko dobrih Duhova ovek je u vezi s Nebom, a preko
ravih s Paklom. Ovi Duhovi se nalaze u Svetu Duhova, koji je smeten izmeu Neba i Pakla. O tome Svetu e se
posebno govoriti u nastavku. Kada Duhovi prilaze oveku, oni ulaze u njegovo seanje, pa tako i u sve njegove
misli, i to zli Duhovi u ono to je ravo u njegovom seanju, a dobri u ono to je dobro. Duhovi uopte ne znaju da
su kod oveka i veruju da je njihovo sve to pripada njegovom seanju i mislima; niti vide oveka, jer predmeti iz
naeg Sunanog sveta ne ulaze u njihov vid. Gospod strogo pazi na to da Duhovi ne saznaju da su kod oveka; jer
kad bi saznali, oni bi s njim govorili, a tada bi ga zli Duhovi vodili u propast. To je stoga tako, to ovi Duhovi -
poto su vezani za Pakao - nita toliko jako ne ele koliko da upropaste oveka, i to ne samo njegovu duu, nego i
njegovo telo. Drugaije je kad ne govore s ovekom. Tada ne znaju da od oveka dolaze stvari na koje misle i o
kojima izmeu sebe razgovaraju, jer oni i govore sluei se ovekovim mislima, koje smatraju za svoje. A kako
svak voli i potuje svoje, to Duhovi vole i potuju oveka iako to ne znaju. Dugogodinje me je iskustvo nauilo da
takva veza izmeu Duhova i oveka postoji, tako da nema stvari koja bi mi bila bolje poznata od te.
293. Da su Duhovi, koji su vezani s Paklom, pridrueni oveku, to je zato to se ovek raa u svakoj vrsti zla, te
tako poetak njegovog ivota dolazi od tih zala. Kad mu ne bi bili pridrueni upravo onakvi Duhovi kakav je sm,
on ne bi mogao da ivi. Ne bi mogao ni da se okrene od tih zala, niti da se popravi. Zli Duhovi ga dre u zlu, a dobri
ga od zla odvraaju. Preko jednih i drugih, on je u ravnotei. A upravo stoga to je u ravnotei, on je i u slobodi (in
suo libero). Postupno on treba da se okrene od zla i savije prema dobru koje se u njega moe usaditi, to ne bi bilo
mogue da on nije slobodan, a sloboda (liberum) ne moe postojati ako Duhovi iz Pakla ne deluju s jedne strane, a
Duhovi iz Neba s druge, tako da je ovek u sredini. Bee mi pokazano da ovek, zbog svog naslea, ne bi mogao da
ivi da mu nije bilo doputeno da ivi i u zlu i da nije slobodan; da ne moe silom biti priveden dobru, jer ono to je
prinudno, ne dri se; da se dobro, kad je primljeno slobodno, usauje u njegovu volju i postaje njen vlastiti deo; da
upravo stoga ovek ima vezu i s Paklom i s Nebom.
294. Bie govora i o tome kakvo je optenje Neba s dobrim Duhovima, a kakvo Pakla sa zlim, pa zatim kakva je
veza Neba i Pakla s ovekom. Svi Duhovi, koji su u Svetu Duhova, povezani su s Nebom ili s Paklom, i to zli s
Paklom, a dobri s Nebom. I Nebo i Pakao izdeljeni su na Drutva. Svaki Duh pripada nekom Drutvu i postoji
prema uticaju koji mu odatle dolazi, tako da s njim ini jedinstvo. Otuda dolazi da je ovek povezan s Nebom ili s
Paklom preko Duhova, i jo odreenije, s Drutvom Neba ili Drutvom Pakla u kome se nalazi po svom oseanju ili
svojoj ljubavi. Jer Drutva u Nebu podeljena su prema oseanjima za dobro i istinito, a Drutva u Paklu prema
oseanjima za zlo i obmanu (O Drutvima Neba vidi br. 41-45 i br. 148-151).
295. oveku su pridrueni onakvi Duhovi kakav je on sam po oseanjima i ljubavi, s tom razlikom to mu Sam
Gospod pridruuje dobre Duhove, dok zle privlai sam ovek. No Duhovi se kod oveka menjaju prema promenama
njegovih oseanja. Menjaju se i prema dobima ivota. U ranom detinjstvu, kod njega su Duhovi koji su u Nevinosti,
koji prema tome opte s Nebom Nevinosti, a to je Unutarnje ili Tree Nebo; u deatvu, Duhovi koji vole znanje,
koji dakle opte s Prvim Nebom; u mladosti, kod njega su Duhovi koji imaju oseanje za istinito i dobro, to jest za
razumevanje (inteligenciju), te zato opte sa Srednjim ili Drugim Nebom; i konano, u starosti su kod njega Duhovi
koji su u mudrosti i Nevinosti, koji dakle opte s Unutarnjim ili Treim Nebom. Ipak, sve to ini Gospod kod onih
koji mogu da se obrate i preporode. Drugaije je s onima koji ne mogu. I njima su dodeljeni dobri Duhovi kako bi se
odvratili od zla koliko je god to mogue, ali njihova je neposredna veza sa zlim Duhovima koji opte s Paklom, i to
upravo s onakvim Duhovima koji lie na dotinog oveka. Prema tome da li ovek voli samog sebe, ili dobit, ili
osvetu, ili preljubu, prisutni su Duhovi slinoga obeleja, i ive u njegovim oseanjima. Koliko god dobri Duhovi
manje uspevaju da ga odvrate od zla, to ga vie zli potpaljuju, a koliko vie jedno takvo oseanje vlada ovekom, to
oni due ostaju uz njega i jae se za njega vezuju. Eto kako je zao ovek povezan s Paklom, a kako dobar s Nebom.
296. Gospod upravlja ovekom posredstvom Duhova zato to ovek nije u Redu Neba, jer se raa u svim zalima
koja pripadaju Paklu i potpuno su suprotna Boanskom Redu. Stoga ovek mora da se privede Redu, a to moe
samo preko Duhova. Drugaije bi bilo kad bi se ovek raao u dobru, koje je po Redu Neba. Tada Gospod ne bi
upravljao ovekom preko Duhova nego po samom Redu, to jest putem zajednikog Uticaja (per Influxum
communem). Tim Uticajem ovek je upravljen u pogledu onoga to iz misli i volje prelazi u in, to znai u pogledu
misli i delatnosti, jer i jedne i druge slede prirodni Red. Tako Duhovi, koji su pridodati oveku, nemaju s njima nita
zajedniko. Po tome istom zajednikom Uticaju upravljaju se i ivotinje, jer su one u Redu svog ivota koji ne mogu
izokrenuti i poremetiti, jer one nemaju razumske moi. (O razlici izmeu oveka i ivotinja vidi br. 39).
297. to se tie veze Neba s ljudskim rodom, treba znati da Gospod Sam utie u svakog oveka prema Redu Neba,
kako u njegovo Unutarnje, tako i u Spoljanje, inei ga tako sposobnim da primi Nebo, te upravlja njegovim
Spoljanjim kroz njegovo unutarnje, a u isto vreme Unutarnjim kroz Spoljanje, tako povezujui i odravajui sve u
njemu. Taj Gospodnji Uticaj naziva se Neposrednim Uticajem (Influxus immediatus), dok je drugi Uticaj, a to je
onaj koji se vri kroz Duhove, nazvan Posrednim (Influxus mediatus), pri emu ovaj poslednji postoji kroz onaj
prethodni. Neposredni Uticaj, a to je Uticaj Gospoda Smog, proizlazi iz Njegovog Boanskog Ljudskog, i deluje u
volju ovekovu, a preko volje u razum, odnosno u dobro ovekovo, a preko dobra u istinito, ili, to je isto, u njegovu
ljubav, a preko nje u veru, ali nikako u obrnutom smeru, to jest nikako u veru bez ljubavi ili u istinito bez dobrog ili
u razum koji ne dolazi od volje. Taj Boanski Uticaj je stalan. Dobri ga primaju u svoje dobro, dok ga ravi ne
primaju. Oni ga ili odbacuju ili gue ili izvru. To su oni koji imaju zao ivot, a on je u duhovnom smislu smrt.
298. Duhovi koji su kod oveka, kako oni povezani s Nebom, tako i oni povezani s Paklom, ne utiu na oveka
nikad prema svome pamenju niti prema mislima koje iz njega izlaze. Kad bi uticali prema svojim mislima, ovek bi
mislio da mu pripada ono to u stvari nije njegovo, v. br. 256. Pa ipak, upravo preko njih, iz Neba, ulivaju se u
oveka oseanja ljubavi prema dobru i istini, a iz Pakla oseanja ljubavi prema zlu i obmani. Koliko se, dakle,
ovekovo oseanje slae s onim koje utie, toliko ga i prima u svoju misao, jer je ovekova unutarnja misao sazdana
prema njegovom oseanju ili ljubavi. Otuda izlazi da Duhovi ne unose u oveka misao, nego oseanje za dobro ili
oseanje za zlo, pa je jasno da izbor pripada oveku, jer on je slobodan, a to znai da on moe da milju primi dobro
a odbaci zlo, jer prema Rei zna ta je dobro a ta zlo. A njegovo postaje ono to preko misli primi iz oseanja, a
nikako ono to zbog oseanja ne primi u misao. Po ovome se moe videti kakav je kod oveka uticaj dobra iz Neba,
a kakav uticaj zla iz Pakla.
299. Bee mi dano da saznam otkuda; oveku dolaze nemir, bol duha i unutarnja tuga nazvana Seta: Ima Duhova
koji jo nisu u Paklu, jer su tek na prvom stupnju, a o tome e biti rei u nastavku, kada se bude govorilo o Svetu
Duhova. Oni vole nesvarene i kodljive stvari, kao one potiue od hrane koja se u Stomaku kvari, pa se nalaze
upravo u onom ovekovom delu gde postoje takve stvari, jer im prijaju; tamo izmeu sebe razgovaraju prema svom
loem oseanju. Oseanje (prisutno) u njihovom govoru utie na oveka, te ako je opreno ovekovom, ono u njemu
postaje tuga ili setni nemir, ali ako se slae, ono postaje radost i smeh. Ovi se Duhovi pojavljuju blizu Stomaka, neki
na levo, neki na desno, neki iznad a neki ispod, te blie ili dalje, sve prema oseanju u kome su. Da otuda dolazi
nemir duha, dano mi je da saznam i da se u to uverim svojim iskustvom. Video sam i uo te Duhove. Osetio sam
nemir koji oni uzrokuju i razgovarao s njima. Kada bi bili odagnani, nemir je prestajao, a kad bi se vratili, opet bi
zapoinjao. Primetio sam kako u meni nemir raste i opada prema njihovom pribliavanju ili udaljavanju. Otuda mi
postade jasno zato neki ljudi, koji ne znaju ta je savest jer je nemaju, pripisuju tu bol Stomaku.
71
300. Veza Neba s ovekom nije kao veza oveka s ovekom. To je veza s unutarnjim biem koje pripada
ovekovom umu, odnosno njegovom duhovnom ili unutarnjem oveku. S njegovim spoljanjim ili prirodnim
ovekom postoji veza kroz Saobraznosti, a to je veza o kojoj e biti rei u sledeem lanku gde se radi o vezi Neba s
ovekom kroz Re.
301. U sledeem lanku e biti pokazano da je veza Neba s Ljudskim rodom i obrnuto, takva, da jedno postoji po
drugome.
302. Govorio sam s Anelima o vezi Neba s ljudskim rodom, pa rekoh da ovek u Crkvi, istina, izjavljuje da svako
dobro dolazi od Boga i da ima Anela kod oveka, ali da ima malo ljudi koji veruju da su Aneli povezani s
ovekom, a jo manje da se Aneli nalaze u ovekovom miljenju i oseanju. Na to mi oni odgovorie da znaju da
se na svetu tako veruje i govori, osobito - a to ih udi - unutar Crkve gde postoji Re koja ui o Nebu i njegovoj vezi
s ovekom, a veza je u stvari takva, da ovek ne moe pomisliti ni najmanju stvar bez Duhova koji su mu dodeljeni,
i da od toga zavisi duhovni ivot. Rekoe mi da je tome neznanju uzrok to, to ovek veruje da ivi sam od sebe, bez
veze s Prvim Biem ivota i to ne zna da ta veza prolazi kroz celo Nebo. Meutim, kad bi se ta veza prekinula,
onoga asa bi ovek pao mrtav. Kad bi ovek verovao da svako dobro dolazi od Gospoda, a to je prava istina, a
svako zlo od Pakla, on ne bi dobro pripisivao sebi u zaslugu, a zlo se ne bi tako lepilo za njega, jer bi on svaku dobru
misao i svako dobro delo pripisivao Gospodu, dok bi svako zlo odbacivao prema Paklu, otkuda ono i dolazi. Ali
poto ovek ne veruje ni u kakav uticaj Neba i Pakla, on zamilja da sve to misli i to eli dolazi od njega i da je u
njemu. Eto zbog ega prisvaja zlo, a dobro prlja idejom o zasluzi.
O Vezi Neba sa ovekom preko Rei
303. Oni koji misle iz unutarnjeg razuma mogu da vide da postoji nadovezivanje svih stvari preko posrednih sa
Prvom, i da se sve to nije tako povezano rasipa. Oni, naime, znaju da nita ne moe postojati samo od sebe, nego da
sve postoji od onoga to mu prethodi, dakle od Prvog, i da je to nadovezivanje na prethodno kao uinak na uzrok, jer
kad se uinku oduzme uzrok, on se rastavlja i rasipa. Tako razmiljajui, naunici su uvideli da je opstajanje
neprekidno postojanje (subsistentia est perpetua existentia), te da sve postoji i opstaje prema Prvom (uzroku), po
kome je i postalo. Ali kakva je veza svake stvari sa prethodnom, pa onda sa Prvom po kojoj sve postoji, to se ne
moe ukratko rei, jer ta veza predstavlja i raznovrsnost i razliitost. Ostajemo stoga u granicama opteg te kaemo
da postoji veza izmeu Prirodnog i Duhovnog Sveta, a to je veza preko Saobraznosti svega u Prirodnom Svetu sa
svim u Duhovnom, o emu je razmatrano u br. 103-115. Postoji, dakle, veza, a to je Saobraznost svega u oveku sa
svim u Nebu, kao to se vidi u br. 87-102.
304. ovek je tako stvoren da s Gospodom ima vezu i spajanje (nexum et conjunctionem), a s Anelima samo
udruivanja, jer je ovek iznutra stvoren kao i Aneo, jer ovek, kao i Aneo, ima i volju i razum. Stoga ovek posle
71
Iskazi da su Duhovi u mislima i oseanjima s jedne strane, a da su u stomaku ili nekom drugom organu s druge,
mora da zbunjuju itaoca. Pisac govori o dve vrste prisustva i veze: Jedna je kroz oseanja i misli, to nam se ini
prihvatljivim jer smo i smi na ovome svetu povezani na slian nain (osobe koje su dublje vezane oseaju ta se
dogaa s voljenim biem). Druga je kroz Saobraznosti, pa se odreeni Duhovi vide unutarnjim oima u odreenim
organima oko oveka kome su dodeljeni ili koji ih neim privlai. Ti Duhovi obino i pripadaju toj oblasti
(Stomaka, Zuba, Koe itd) u duhovnom smislu. U drugim delima, naroito u DNEVNIKU Pisac esto govori o
svojim iskustvima takve vrste (bol zuba uzrokovana tako i tako, itd.).
smrti, ako je iveo po Boanskom Redu, postaje Aneo, i tada je njegova mudrost slina aneoskoj. Kad se govori o
ovekovoj vezi sa Gospodom, pod tim se misli na spajanje (konjunkciju) oveka sa Gospodom i na udruivanje
(konsocijaciju) a Anelima, jer Nebo aneoskog ne dolazi iz Vlastitog nego iz Boanskog Gospodnjeg. Da
Boansko Gospodnje ini Nebo, vidi br. 7-12. ovek od Anela ima vie to, to se svojim spoljanjim biem nalazi
u Prirodnom svetu, dok je svojim unutarnjim u Duhovnom svetu. Njegovo Spoljanje je sve ono to pripada
spoljanjem ili prirodnom pamenju, to jest njegovim mislima i mati, kao i uopte znanja i nauke sa svim
prijatnostima koje nose kad se primene na svetu, zatim veliki broj naslada koje pripadaju njegovom ulnom (biu), a
uz to i sama ula, govor i pokreti. Te su sve stvari ono krajnje (ultimum) u emu se zavrava Gospodov Boanski
Uticaj, jer se taj Uticaj ne zaustavlja na sredini, ve ide do krajnjeg. Po ovome se vidi da se u oveku nalazi krajnje
Boanskog Reda, i upravo stoga je ovek osnova i temelj. Poto se Boanski Uticaj ne zaustavlja na sredini ve ide
do krajnjeg (a to srednje je Aneosko Nebo, dok je krajnje u oveku), te poto ne postoji nita to nije povezano, iz
toga proizlazi da je veza Neba s ljudskim rodom takva, da jedno opstaje po drugome, te da bi ljudski rod bez Neba
bio kao lanac u kome nedostaje jedna karika, a Nebo bi bez Ljudskog roda bilo kao kua bez temelja.
305. Ali kako je ovek tu vezu s Nebom sruio time to je svoje unutarnje bie okrenuo od Neba i usmerio ga prema
svetu i prema samom sebi iz ljubavi prema sebi i svetu, i toliko se povukao da vie nije sluio kao temelj i osnova
Neba, to se Gospod postarao za jedno Posredno (Medium) koje bi sluilo i kao osnova Neba i kao veza Neba sa
ovekom. To Posredno jeste Re (Boija). A kako Re moe da bude to Posredno, pokazano je u Nebeskim
Tajnama na mnogo mesta, a to je sakupljeno u delu O Belom Konju o kome se govori u Otkrovenju, kao i u delu
Dopuna Novom Jerusalimu i njegovom nebeskom Nauku, iz ega su ovde izvaene neke primedbe.
72
306. U Nebu sam saznao da su Pradrevni (ljudi) imali neposredno Otkrovenje (ili Otkrivenje), jer je njihovo
Unutarnje bilo okrenuto Nebu, te da je takva bila veza Gospoda sa ljudskim rodom; da posle Pradrevnih nije vie
bilo neposrednog, ve samo posrednoga Otkrovenja i to preko Saobraznosti. Naime, celo njihovo bogosluenje
(kult) sastojalo se u Saobraznostima. Stoga su Crkve toga vremena nazvane Predstavljakim. Jer tada se znalo ta je
predstavljanje (Reprezentacija) i ta Saobraznost, to jest da se sve to postoji na Zemlji saobraava duhovnim
stvarima u Nebu i u Crkvi, odnosno da ih predstavlja. Prirodne stvari, kojima su se sluili u bogosluenju, pomagale
su im da misle duhovno, dakle kao Aneli. Kada se znanje o Saobraznostima i Predstavama bilo izgubilo, bila je
napisana Re u kojoj su sve rei, kao i njihova znaenja, saobraznosti. One, dakle, sadre duhovni ili unutarnji
smisao, u kome su Aneli. Eto zbog ega ovek shvata Re doslovno ili na spoljanji nain, a Aneli duhovno ili na
unutarnji nain. Naime, svaka Anelova misao je duhovna, dok je svaka ovekova prirodna. Ove misli, istina,
izgledaju razliite, ali su iste jer se saobraavaju. To je razlog zbog kojega se Gospod, nakon to se ovek okrenuo
od Neba i prekinuo vezu, postarao za jedno Posredno, Re koje e spajati Nebo sa ovekom.
73
307. Kako je Nebo povezano sa ovekom pomou rei pokazau kroz nekoliko navoda iz nje. U Otkrovenju, Novi
Jerusalim je opisan ovim reima: I vidjeh nebo novo i zemlju novu; jer prvo nebo i prva zemlja prooe.... I ja
Jovan vidjeh grad sveti, Jerusalim nov, gdje silazi od Boga s neba... I grad na etiri ugla stoji, i duina je njegova
kolika i irina. I izmjeri grad trskom na dvanaest hiljada potrkalita: duina i irina i visina jednaka je. I razmjeri zid
njegov na sto i etrdeset i etiri lakta, po mjeri ovjeijoj, koja je anelova. I bijae grada zida njegova jaspis, i grad
zlato isto, kao isto staklo. I temelji zidova gradskijeh bijahu ukraeni svakijem dragijem kamenjem... I dvanaest
vrata, dvanaest zrna bisera:... i ulice gradske bijahu kao zlato isto, kao staklo presvijetlo (Otkr. 21. 1, 2, 16, 17, 18,
19, 21). Kad ovek ita ovo mesto, on to razume u doslovnom znaenju, to jest da vidljivo Nebo mora da nestane, da
mora jedno novo Nebo nastati, da Sveti Grad, Novi Jerusalim, mora sii na novu Zemlju i da mora biti prema
opisanim razmerama. Ali Aneli koji su kod oveka razumeju ih sasvim drugaije, to jest oni shvataju duhovno sve
ono to je ovek shvatio prirodno. Pod Novim Nebom i Novom Zemljom oni misle na Novu Crkvu. Pod
Jerusalimom koji od Boga silazi s Neba, oni podrazumevaju nebeski Nauk koji otkriva Gospod. Pod njegovom
duinom, irinom i visinom, koje su podjednake, sva dobra i sve istine toga Nauka u celini. Pod njegovim Zidom,
razumeju istine koje brane taj Nauk. Pod merom Zida, 144 lakta, to je mera ovekova i Anelova, oni razumeju
osobine svih onih istina koje je brane. Pod dvanaest vrata od bisera, oni misle na istine koje uvode, a biseri znae
takve istine. Pod temeljima Zida, koji su od dragog kamenja, oni misle na znanja na kojima je Nauk zasnovan. Pod
zlatom koje je slino istom staklu, od koga je napravljen grad i trg u njemu, oni podrazumevaju dobro ljubavi
kojim blista Nauk sa svojim istinama. Tako shvataju Aneli, za razliku od oveka. Prirodne ideje ovekove
pretvaraju se kod Anela u duhovne, a da pri tome oni nita ne znaju od doslovnog znaenja Rei, na primer o
Novom Nebu i Novoj Zemlji, o Novom Jerusalimu, njegovom zidu, njegovim temeljima i njegovim merama. Pa
ipak, misli Anela ine jedinstvo s mislima ovekovim, zato to se saobraavaju. To je slino onome kad neko,
sluajui svog sabesednika, ne obraa panju na rei nego samo na njihov smisao. Po ovome se vidi kako je preko
Rei Nebo povezano s ovekom. Evo jo jednog primera iz Rei: U to e vrijeme biti put iz Misira u Asirsku, i
Asirac e ii u Misir i Misirac u Asirsku, i sluie Gospodu Misirci s Asircima. U to e vrijeme Izrailj biti trei s
Misircima i Asircima, i bie blagoslov posred zemlje. Jer e ih blagosloviti Gospod nad vojskama govorei: da je
blagosloven moj narod Misirski i Asirski, djelo ruku mojih, i naljedstvo moje, Izrailj (Isaija 19. 23, 24, 25). Kako
misli ovek a kako Aneli dok se ove rei itaju, vidi se iz doslovnog i unutarnjeg smisla Rei. Prema doslovnom
72
I ovde, kao i ranije, izostavljamo navode iz drugih Svedenborgovih dela.
73
Pisac misli na sledei narataj ljudi, onaj koji sledi posle Pradrevnih. Ti se ljudi mogu nazvati i Adamitima.
znaenju, ovek misli da e se Egipani i Asirci okrenuti Bogu, bie primljeni i sjedinie se sa Izrailjem. Aneli,
meutim, prema unutarnjem znaenju, misle na oveka Duhovne crkve, koji je tu opisan, a ije je Duhovno
oznaeno Izrailjem, Prirodno Egiptom, a Razumsko, koje je sredina, Asirom. Pa ipak ta dva znaenja ine jedno jer
se saobraavaju. Pa stoga, dok Aneli misle duhovno a ljudi prirodno, oni su povezani kao to su povezani dua i
telo, pri emu bi dua bila unutarnji smisao Rei, a telo doslovni. Takva je cela Re. Otuda se vidi da je ona ono
Posredno kojim je Nebo povezano sa ovekom, a da njen doslovni smisao slui kao osnova i temelj.
308. Nadalje, preko Rei postoji veza i sa onima koji su izvan Crkve i koji nemaju Re, jer je Crkva Gospodnja
vaseljenska i nalazi se kod svih onih koji priznaju Boansko i ive meusobno u ljubavi. Njih posle smrti pouavaju
Aneli, pa tako i oni primaju Boanske istine. O ovome vidi dalje ono to je reeno u lanku o Neznabocima.
Vaseljenska Crkva na Zemlji je pred Gospodom kao jedan jedini ovek, upravo kao Nebo, o emu je bilo govora u
br. 59-72. Ali Crkva koja ima Re i u kojoj je poznat Gospod, ona je u tome oveku kao Srce i Plua. Svi organi i
svi udovi tela izvlae na razne naine ivot od srca i plua, to je poznato. Na isti nain deo ljudskog roda izvan
Crkve, koja ima Re, prima ivot, te predstavlja udove toga oveka. Veza Neba preko Rei s onima na udaljenosti
moe se uporediti sa Svetlou koja se iri na sve strane. Boanska Svetlost je u Rei, jer je u njoj Gospod s Nebom
prisutan. Zbog te prisutnosti, ak i oni udaljeni imaju Svetlost. Drugaije bi bilo kad ne bi bilo Rei. Ovo se moe
jo bolje rasvetliti objanjenjima koja su data o obliku Neba po kojem postoje udruivanja i optenja. Pa ipak, ova
Tajna je razumljiva samo onima koji su u duhovnoj Svetlosti, a nikako onima koji su samo u prirodnoj, jer prvi
jasno vide bezbroj stvari, koje su za one druge tamne.
309. Da na Zemlji nije bila dana takva Re, ovek bi bio odvojen od Neba i vie ne bi bio razumsko bie. Jer,
ovekovo razumsko postoji zbog uticaja Svetlosti Neba. ovek nae Zemlje takav je da nije u stanju da primi
Otkrovenje neposredno da bi tako bio pouen Boanskim istinama, kao to je to sluaj sa stanovnicima drugih
Zemalja (telluribus, planeta), o emu je re u zasebnoj Knjizi, poto je on vie nego oni drugi u svetskim stvarima, a
to znai u spoljanjim, dok meutim samo unutarnje (bie) moe da primi Otkrovenje. Kad bi Spoljanje primalo,
istina se ne bi mogla shvatiti. Da je ovek takav, vidi se jasno po onima koji su unutar Crkve. Iako kroz Re znaju za
Nebo, Pakao, za ivot posle smrti, oni to ipak u svojim srcima poriu. Meu njima ima i takvih koji su se proslavili
uenou, za koje bi se stoga moglo poverovati da vie znaju od ostalih.
310. Razgovarao sam ponekad s Anelima o Rei i kazivao im da neki preziru Re zbog njenog jednostavnog stila,
da se nita ne zna o njenom unutarnjem znaenju, to ini da ljudi esto ne veruju da je u njoj sadrana toliko velika
mudrost. Aneli mi odgovorie da je stil Rei, iako izgleda prost, takav da mu se nita po savrenstvu ne moe
pribliiti, jer je Boanska mudrost skrivena ne samo u svakoj reenici, nego i u svakoj rei, i da ta mudrost blista u
Nebu. Hteli su time da kau da je ona Svetlost Neba, zato to je Boansko Istinito, jer u Nebu Boansko Istinito
blista (vidi br. 132). I jo su rekli da bez takve Rei kod oveka ne bi bilo na Zemlji nikakve Svetlosti Neba, niti bi
bilo veze izmeu Neba i ljudi, jer po toj Svetlosti postoji veza izmeu ljudi i Neba, kao i Otkrovenje Boanskog
Istinitog. Da ovek ne zna da ta veza postoji preko duhovnog znaenja Rei, to je zato to ovek ove Zemlje nita ne
zna o duhovnom miljenju i duhovnom govoru Anela, niti (zna) da se ta misao i taj govor razlikuju od prirodne
misli i prirodnog govora ovekovog. A kad to ne zna, on ne moe znati ni to da postoji veza kroz to duhovno
znaenje. Rekoe mi i to, da kad bi znao za to znaenje i kad bi na njega mislio itajui Re, ovek bi doao do
unutarnje mudrosti, te bi jo vie bio vezan za Nebo, jer bi time uao u ideje sline aneoskim.
Nebo i Pakao potiu od Ljudskog Roda
311. U Hrianskom Svetuje sasvim nepoznato da Nebo i Pakao potiu od ljudskog roda. Veruje se da su Aneli
stvoreni na poetku i da je otuda Nebo, a da je avo i Sotona bio Aneo Svetlosti, oteran pak sa svojom etom usled
pobune, i da je otuda Pakao. Aneli se jako ude da takvo verovanje vlada u Hrianskom svetu, a jo vie da se
nita ne zna o Nebu, dok je to u stvari glavna taka u Uenju Crkve. Stoga su bili presreni od radosti kad se
Gospodu svidelo da Hrianima otkrije mnoge istine o Nebu i Paklu, te da na taj nain raspline, koliko je mogue,
tmine koje iz dana u dan rastu, jer se Crkva pribliila svome kraju. Zato je njihova volja da potvrdim rei iz njihovih
usta, da u Nebu nema nijednog jedinog Anela koji bi bio stvoren na poetku, niti u Paklu ijednog avola koji je
isprva bio Aneo Svetlosti i potom proteran, nego da svi, kako u Nebu tako i u Paklu, potiu od ljudskog roda. U
Nebu su oni koji su na svetu iveli u nebeskoj ljubavi i nebeskoj veri. U Paklu su oni koji su na svetu iveli u
paklenoj ljubavi i paklenoj veri. (Rekli su) da se Pakao u celini naziva avolom ili Sotonom; i to avolom onaj deo
sa strane gde su oni koji su nazvani Zli Geniji; a Sotonom onaj prednji deo gde su oni koji su nazvani Zli Duhovi. U
nastavku e biti reeno kakav je jedan a kakav drugi Pakao. Da je Hrianski svet prihvatio takva verovanja, to
dolazi od nekoliko doslovno shvaenih mesta u Rei koja nisu objanjena prema istinitom uenju. Doslovni smisao
Rei, ako nije rasvetljen istinitim uenjem, dovodi do neslaganja. Otuda neslaganje, jeresi i zablude.
312. Da ovek Crkve tako misli uzrok je to, to veruje da nijedan ovek nee doi u Nebo ili Pakao pre Stranog
Suda, kad sve vidljivo treba da propadne i da nastane novo; da e se due onda vratiti u telo, da e kroz to
sjedinjenje ovek iveti po drugi put. To verovanje sadri u sebi i ovo: Da su Aneli stvoreni na poetku, jer je
neverovatno da Nebo i Pakao potiu od ljudskog roda, kada se veruje da tamo nijedan ovek nee doi pre kraja
sveta. Da bi se ovek uverio da to nije tako, bilo mi je dano da budem u drutvu s Anelima, kao i da s onima u
Paklu govorim, ima otada vie godina, ponekad neprekidno od jutra do veeri, da bih tako bio pouen Nebu i Paklu.
To mi je bilo dozvoljeno stoga da ovek Crkve ne bi i nadalje ostao u pogrenoj veri o Vaskrsnuu na Sudnji Dan, o
stanju due do toga vremena, o Anelima i o avolu. Jer to verovanje raa tmine, sumnje, te konano i odricanje
kod onih koji misle prema vlastitom razumu. Oni, naime, kau u svom srcu: Kako se tako veliko Nebo sa toliko
zvezda moe sruiti i rasuti? Kako mogu s Neba pasti na Zemlju zvezde, koje su u stvari mnogo vee od Zemlje?
Kako se moe jedno telo, izjedeno crvima, strunuto i rasuto na sve strane, ponovo ujediniti s duom? Gde je dua
dok eka taj as? Kakva je kad je liena ula koja je imala u telu? i mnogo drugih stvari koje, poto su neshvatljive,
ne spadaju u veru, rue kod mnogih verovanja u ivot due posle smrti, u Nebo i Pakao, te u isto vreme u sve to
pripada veri Crkve. Da je tako, vidi se po onima koji kau: Ko je doao s Neba k nama, da nam pria da ono postoji?
ta je Pakao, i da li postoji? ta je to da e ovek biti ognjem muen kroz venost? ta je to Sudnji dan? Zar ga ne
ekaju uzalud vekovima? i mnogo toga jo to vodi poricanju. Da ne bi ovi koji tako misle - a takvi su esto oni koji
zbog poznavanja svetskih stvari vae za uene - smuivali i zavodili proste verom i srcem i sve vie unosili paklene
tmine u pogledu boga, Neba i venog ivota, Gospod je otvorio Unutarnje koje pripada mome duhu, te mi je bilo
dato da esto na onom svetu govorim s onima koje sam poznavao u ivotu tela, s nekim danima, s nekim mesecima,
a s nekim po itavu godinu, konano s velikim brojem drugih, malo je rei sto hiljada; mnogi su bili u Nebesima a
mnogi u Paklovima. S nekima razgovarah dva dana po njihovoj smrti, kojom im prilikom pripovedah da onoga asa
pripremaju njihov pogreb. Na to mi odgovarahu da je dobro to su odbacili ono to im je na svetu sluilo kao telo, pa
od mene oekivahu svedoenje da nisu mrtvi, nego da sada ive kao i pre, da su samo preli s jednog na drugi svet i
da ne oseaju da su bilo ta izgubili, poto imaju i telo i sva ula kao ranije, da imaju i razum i volju kao ranije, jer
imaju i misli i oseanja, osete i elje sline onima na svetu. Veina onih skoro umrlih, videi da ive kao ljudi i u
slinim prilikama - jer nakon smrti stanje ivota je ispoetka za svakoga onakvo kakvo je bilo na svetu, samo to se
to stanje postupno menja u Nebo ili Pakao - bili su radosni to ive, govorei da u to pre nisu verovali. Vrlo su se
udili takvom svom ranijem neznanju i slepilu u pogledu ivota posle smrti; a naroito tome da je upravo ovek
Crkve u tome neznanju i slepilu, on koji je, vie nego ostali stanovnici Zemlje, mogao da u odnosu na te stvari bude
u Svetlosti. Tada su po prvi put uzrok tome neznanju i slepilu videli u tome to je Spoljanje, a to je ono svetsko i
telesno, bilo ispunilo i zahvatilo njihove umove, da vie nisu mogli da se uzdignu do Svetlosti Neba, niti su na stvari
Crkve mogli da gledaju sa gledita razuma. Jer od telesnog i svetskog, kada se ono voli onako kako se voli danas,
dolaze same tmine, i to sve vie to mu se vie predajemo.
313. Veliki broj uenjaka iz Hrianskog Sveta zaprepasti se kad se nakon smrti vidi u telu, u odei i u kuama, ba
kao i na svetu. Kad dozivaju u seanje ono to su nekad mislili o ivotu posle smrti, o Dui, o Duhovima, o Nebu i
Paklu, ostaju zbunjeni i kau da su mislili ludo, te da su prosti verom mislili mnogo mudrije od njih. Neki uenjaci
koji su se bili utvrdili u tim zabludama i sve pripisivali Prirodi, bivali su paljivo ispitani, nakon ega se videlo da je
njihovo unutarnje bie bilo potpuno zatvoreno a spoljanje tako otvoreno da nisu gledali prema Nebu nego prema
svetu, stoga i prema Paklu. Jer koliko je Unutarnje otvoreno, toliko ovek gleda prema Nebu, a koliko je Unutarnje
zatvoreno a Spoljanje otvoreno, toliko gleda prema Paklu. Naime, ovekovo Unutarnje je stvoreno za primanje
svega to je u Nebu, a Spoljanje za primanje svega to je na svetu, pa ljudi koji primaju svet, a ne primaju u isto
vreme i Nebo, u stvari primaju Pakao.
74
314. Da Nebo potie od ljudskog roda, moe se videti i po tome to su ljudski i aneoski umovi slini. I jedni i drugi
uivaju mo razumevanja, uoavanja i htenja. I jedni i drugi su stvoreni za primanje Neba. Jer ljudski um stie
mudrost jednako kao i aneoski; ali je na svetu ne stie u tolikoj meri zato to je u zemaljskom telu, i to, sve dok je
u tome telu, njegov duhovni um misli prirodno. Drugaije je kad se oslobodi veze sa telom. Tada vie ne misli
prirodno ve duhovno, a tada shvata i stvari neshvatljive i neizrecive za prirodnog oveka, to znai da se tada
razvija u mudrosti kao i Aneo. Po ovome postaje jasno da je ovekovo Unutarnje, koje je nazvano ovekovim
Duhom, u svojoj sutini Aneo, v. br. 57. To Unutarnje, kad se oslobodi tela, ima isti ljudski oblik kao i Aneo. Da
Aneo ima savreno ljudski oblik, vidi br. 73-77. Meutim, kada ovekovo Unutarnje nije otvoreno prema gore
nego samo prema dole, tada nakon odvajanja od tela ima ljudski oblik, ali straan i avolski. To je stoga, to on ne
moe vie da gleda gore, prema Nebu, ve gleda samo dole, prema Paklu.
315. Onaj ko je pouen o Boanskom Redu moe razumeti to, da je ovek stvoren da postane Aneo, jer je u njemu
ono Krajnje Reda (br. 304.), u kome se moe oblikovati, upotpuniti i umnoiti sve to pripada nebeskoj i aneoskoj
mudrosti. Boanski Red nikad ne ostaje samo u Srednjem i ne oblikuje nita bez Krajnjeg, jer van njega nije potpun
i zavren. Zato ide do Krajnjeg. Zapravo, tek kad je u Krajnjem, tada oblikuje, pa od te sakupljene grae obnavlja i
dalje proizvodi, to se vri preko razmnoavanja. Eto zbog ega je Krajnje rasadnik Neba.
316. Gospod je vaskrsao ne samo Duhom nego i Telom upravo zato to je On, dok je bio na svetu, proslavio, to jest
uinio Boanskim, svoje Ljudsko. Naime, Dua koju je imao od Oca bila je po sebi Samo Boansko, a Telo je
postalo slino Dui, to jest Ocu, dakle (postalo je) takoe Boansko. Eto zbog ega je Gospod, za razliku od svih
drugih ljudi, vaskrsao i Duhom i Telom. On je to i pokazao svojim Uenicima koji su verovali da vide Duha, kad im
je rekao: Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh tijela i kostiju nema kao to
vidite da ja imam (Luka 24. 39). Ovim reima oznaio je da je ne samo po Duhu, nego i po telu bio ovek.
317. Da bi se znalo da ovek posle smrti ivi, te da prema svom zemaljskom ivotu dolazi ili u Nebo ili u Pakao,
bilo mi je pokazano puno toga o ovekovom stanju posle smrti. Sve e to biti prikazano u nastavku, kada bude rei o
Svetu Duhova.
74
ovek prema tome lii na praznu plou sa svom raspoloivou i za dobro i za zlo. Ako ovek propusti da se
ispuni dobrom (moralnim i duhovnim), on e se ispuniti zlom hteo on to ili ne. Stoga su versko obrazovanje i pouka,
ma kako bili ponekad manjkavi, od velike vanosti za celokupni ovekov ivot.
O Neznabocima ili narodima van Crkve u Nebu
318. Opte je miljenje da oni koji su roeni van Crkve, a koji se nazivaju Narodima ili Neznabocima, ne mogu biti
spaseni, jer nemaju Re i ne poznaju Gospoda, bez kojega nema spasenja. Ipak, i oni bivaju spaseni, to se moe
znati i po tome to je Milosre Gospodovo sveopte, a to znai odnosi se na svakoga oveka. Oni se raaju kao ljudi
isto kao i oni unutar Crkve, srazmerno su malobrojni i nisu nimalo krivi to ne poznaju Gospoda. Ko god misli
bistrim umom, moe uvideti da se ovek ne raa za Pakao jer je Gospod Sama Ljubav, a ona se sastoji u tome da se
eli spasenje za sve ljude. On se pobrinuo da kod svih bude neka religija, a preko nje priznavanje Boga i unutarnjeg
ivota. Jer iveti prema religiji znai iveti unutarnjim ivotom. Naime, ovek tada upravlja pogled na Boansko, te
to ga vie Tamo upravlja, to ga vie odvraa od sveta, odnosno od svetskog, a to e rei od spoljanjeg ivota.
319. Da se Neznaboci spasavaju isto kao i Hriani, to je razumljivo onima koji znaju ta kod oveka ini Nebo. Jer
Nebo je u oveku, a oni koji ga imaju u sebi, u njega i dolaze. Nebo se u oveku sastoji u priznavanju Boanskoga
koje treba da vodi oveka. Prva i najvanija stvar svake religije jeste priznavanje Boanskog. Religija koja ne
priznaje Boansko nije religija. Propisi svake religije odnose se na bogosluenje (kult), to jest na nain na koji treba
potovati Boansko da bi ono prihvatilo oveka. I kada to jednom ue u njegov duh, onda samo od njegove volje i
ljubavi zavisi u kojoj e ga meri Gospod voditi. Poznato je da Neznaboci ive moralnim ivotom kao i Hriani, a
mnogi i ivotom moralnijim. Meutim, moe se iveti moralnim ivotom Boga radi, ili ljudi na svetu radi. Prvi je
nain duhovan, drugi nikako. Oba takva ivota izgledaju spolja ista, ali su iznutra potpuno razliita: Dok jedan
oveka spasava, drugi ga ne spasava. Jer onaj koji moralno ivi Boga radi, njega Boansko i vodi, dok onaj ko ivi
moralnim ivotom ljudi radi, taj vodi samoga sebe. Ovo emo rasvetliti jednim primerom: Onaj ko ne ini zlo
blinjemu jer je to protivu religije i protivu Boanskog, njegovo uzdravanje (od injenja zla, je duhovnog porekla.
Ali onaj ko ne ini zlo blinjemu samo iz straha od zakona ili iz bojazni od gubljenja ugleda, asti ili zarade, a to
znai radi sebe i sveta, njegovo uzdravanje od zla prirodnog je porekla, i on vodi samoga sebe. Njegov ivot je
prirodan, dok je ivot onog prvog duhovan. ovek iji je moralni ivot duhovan, taj ima u sebi Nebo. Ali onaj iji je
moralni ivot samo prirodan, taj u sebi nema Nebo. Tome je razlog to, to Nebo utie iz Vieg, otvara Unutarnje i
kroz ovo deluje u Spoljanje. Nasuprot ovome, svet utie kroz Nie i otvara Spoljanje, ali ne i Unutarnje. Naime, ne
postoji Uticaj Prirodnog u Duhovno, nego samo Uticaj Duhovnog u Prirodni svet. Eto zbog ega, ako se istodobno
ne prima i Nebo, Unutarnje ostaje zatvoreno. Po ovome se moe videti kakvi su oni koji u sebe primaju Nebo, a
kakvi oni koji ga ne primaju. Pa ipak, Nebo nije isto i u jednom i u drugom. Ono se razlikuje prema oseanju za
dobro i oseanju za istinito proistiue iz toga dobra. Oni koji oseaju dobro Boanskog radi, oni vole Boansko
Istinito jer se dobro i istinito prate i tee da se veu. Eto zbog ega Neznaboci, iako na svetu nisu u pravim
istinama, bivaju u drugom ivotu primljeni.
320. Tamo bejae jedan Duh koji je na svetu bio Neznaboac, ali je iveo u dobru milosra prema svojoj religiji.
Sluajui Duhove Hriane kako raspravljaju o tome ta treba verovati, on im iznenaen ree da on ne voli takve
rasprave, jer oni rasuuju prema pojavnostima i prividima, pa ih poui ovim reima: Ako sam dobar, mogu ve po
samom dobru videti ta je istinito, pa tako mogu i primiti istine koje jo ne znam.
321. Velikim brojem primera bejah pouen da Neznaboci, koji su u poslunosti i potinjenosti vodili moralan ivot,
i ivei u uzajamnoj ljubavi, stiu jednu vrstu savesti. Njih u drugom ivotu Aneli prihvataju i s osobitom panjom
pouavaju o svim dobrima i istinama vere, a oni se dok primaju pouke ponaaju skromno, razumno i mudro, lako
primajui i usvajajui istine. Oni, naime, nemaju u sebi nijedno lano naelo protivno istini vere koje bi trebalo
ruiti, niti su kao sablanjivo mislili o Gospodu, poput nekih Hriana koji Gospoda smatraju obinim ovekom.
Mnogi Neznaboci, im saznaju da je Bog postao ovek i kao takav iveo na svetu, onoga asa to i prihvataju, te
Gospoda oboavaju govorei da se Bog u potpunosti oitovao, zato to je On Bog Neba i Zemlje i zato to mu
pripada ljudski rod. Boanska je istina da bez Gospoda nema spasenja, ali to treba razumeti tako, da se ovek moe
spasiti samo kroz Gospoda. U Svemiru postoji veliki broj nastanjenih zemalja (planeta). Samo poneke znaju da se
Gospod na naoj Zemlji obukao u Ljudsko. No i pored toga oni oboavaju Boansko pod Ljudskim oblikom. Njih
prihvata i vodi Gospod (vidi o tome knjigu O Zemljama u Svemiru).
322. Meu Neznabocima, kao i medu Hrianima, ima i mudrih i prostih. Da bih saznao kakvi su, bee mi dano da
razgovaram i s jednima i s drugima, ponekad satima, a ponekad danima. Ali danas meu mudrima nema onakvih
kakvi su iveli u davna vremena, naroito u Drevnoj Crkvi koja je postojala u velikom delu Azije i od koje je
Religija predata mnogim Neznabocima. Da bih saznao kakvi su oni bili, bee mi dano da razgovaram s nekima od
njih. Pored mene bejae jedan Duh koji je nekada spadao medu najmudrije, po tome poznat u Uenom svetu. S njim
razgovarah o raznim stvarima. Dade mi razloga za verovanje da je nekada bio Ciceron. I poto sam znao da je bio
mudar, poeh razgovor o Mudrosti, Razumu, Redu, o Rei, i na kraju o Gospodu. O Mudrosti mi ree da nema
druge Mudrosti osim one koja se odnosi na ivot, da se ni za ta drugo ne moe rei da je Mudrost; o Redu, da on
postoji po Bogu, a iveti po tome Redu, to je biti razuman i mudar; to se tie Rei, kad pred njim proitah nekoliko
mesta iz Prorok, bejae oduevljen, naroito zato to svako ime i svaka re oznaavahu unutarnje stvari, udei se
vrlo da Uenjaci danas ne uivaju u takvom prouavanju. Jasno uvideh da je Unutarnje njegove misli, odnosno
njegov um, bilo otvoreno. Ree mi da na tom predmetu ne moe due ostati jer je sve to odve sveto da bi ga mogao
podneti, toliko je iznutra bio uzbuen. Na kraju s njim razgovarah o Gospodu. Rekoh mu da je bio roen kao ovek,
ali zaet od Boga, da je odbacio svoje maternje Ljudsko i obukao Ljudsko Boansko, te da je On taj koji upravlja
Svemirom. Na to on odgovori da o Gospodu zna poneto i da je shvatio, na svoj nain, da se Ljudski Rod nije
mogao drugaije spasti. Tokom ovog razgovora, nekoliko Hriana dobacivae razne sablazi, ali se on na njih ne
obazirae, govorei da to i nije udno, jer su se oni za telesnog ivota bili proeli neprikladnim idejama, pa istinu ne
mogu svedoiti sve dok ih se ne oslobode, kao to to mogu neznalice.
323. Bee mi dano da razgovaram i s drugima koji ivljahu u davna vremena, vaei tada za mudrije. Prvo ih videh
napred, na izvesnom odstojanju. Odatle, mogli su da primete Unutarnje moje misli, a to znai mnogo toga u jednoj
jedinoj ideji. Bili su u stanju da jednu misao ideje ispune arima mudrosti, uz prijatne predstave, po emu se uverih
da pripadaju broju najmudrijih, a bi mi reeno i da su pripadali Drevnima. Tada mi se pribliie. I poto im proitah
nekoliko mesta iz Rei, osetie veliko zadovoljstvo. Videh na njima zadovoljstvo i radost, uglavnom poteklih iz
uvienja da su sve stvari, koje su iz Rei sluali, bile predstave i oznake nebeskih i duhovnih stvari. Rekoe mi da je,
za vreme njihovog ivota na svetu, njihov nain miljenja, govora, pa i pisanja, bio takav, i da se u tome njihova
mudrost izotravala.
324. to se tie dananjih Neznaboaca, oni nisu tako mudri, ali veina je srcem prosta. Meutim, svi oni koji ive u
uzajamnoj ljubavi (in charitate), primaju mudrost u drugom ivotu. O tome u izneti jedan do dva primera. Dok sam
itao Glavu 17. i 18. knjige o Sudijama (o Mihi kome su Danovi sinovi oteli njegove klesane i livene likove i
svetenika Levita), bejae pored mene jedan Duh Neznaboac, koji je za ivota oboavao jedan klesani lik. Dok je
paljivo sluao ta se dogodilo Mihi i kakav je bol osetio zbog gubitka klesanih likova koje su mu Danovi sinovi
oteli, njega zahvati takav bol, da je jedva znao za sebe. Posmatrajui njegov bol, opazih i nevinost u svakom
njegovom oseanju. Tu prisutni Duhovi Hriani, dok su ovo posmatrali, zaudie se da jedan poklonitelj klesanog
lika moe toliko da se uzbudi milosrem i nevinou. Tada mu prioe dobri Duhovi i rekoe da se klesani lik ne
sme oboavati i da on, budui ovek to moe razumeti; nego da mimo, klesanoga lika mora da misli na Boga koji je
stvorio i koji ravna celo Nebo i celu Zemlju, i da taj Bog jeste Gospod. Dok su oni tako govorili, bee mi dano da
vidim da je njegovo unutarnje oseanje pri oboavanju bilo svetije nego kod Hriana. Iz ovoga se moe videti da
Neznaboci danas ulaze u Nebo lake nego Hriani, prema Gospodnjim reima kod Luke: I doi e od istoka i
zapada i sjevera i juga i sjee za trpezu u carstvu Boijemu; i gle, ima poljednjijeh koji e biti prvi, i ima prvijeh
koji e biti poljednji (13, 29, 30). Jer u stanju u kakvom je bio taj Duh, on je s unutarnjim oseanjem mogao da
primi sve to pripada veri. Bilo je u njemu milosra (charitatis) koje pripada ljubavi, dok je u njegovom neznanju
leala nevinost. Naime, kad su u nekome milosre i nevinost, taj samoniklo i s radou prima sve to pripada veri.
Taj Duh je potom bio primljen meu Anele.
325. Jednoga dana uh sa odstojanja neki hor. Prema predstavama (koje dobih) o njemu, poznadoh da su to Kinezi,
jer videh sliku neeg poput vunastog jarca, zatim kola od prosa i kaiku od slonovae, kao i ideju ploveega grada.
eleli su da mi priu blie i dok se primicahu, izrazie elju da ostanu nasamo sa mnom, ne bi li mi otkrili svoje
misli; no bi im reeno da ne bi valjalo da ostaju sami, jer ih ima i takvih koji se zbog toga ljute, iako su oni gosti.
Kad oni opazie tu ljutnju, zapitae se u sebi, nisu li moda neto naao uinili blinjemu ili prisvojili neto to
pripada drugome. Poto se sve misli u drugome svetu saoptavaju bee mi dano da opazim njihovo uzbuenje pri
pomisli da su nekoga uvredili, a zatim i zbunjenost i druga ista oseanja, po emu se dalo prepoznati da su bili
obdareni milou (charitatem). Uoh uskoro u razgovor s njima. Na kraju im govorah o Gospodu. Kada Ga nazvah
Hristom, opazih kod njih izvesno odbijanje, ali mi za to dadoe objanjenje. To je bila ideja koju su doneli sa sveta,
jer su poznavali Hriane koji su iveli gore od njih i bez ikakve uzajamne ljubavi. Meutim, kada Ga nazvah prosto
Gospodom, bili su doboko uzbueni. Aneli ih tada pouie da Hriansko Uenje, vie nego ijedno drugo,
propisuje ljubav i milosre, ali ih ima malo koji po njemu ive. Ima Neznaboaca koji su na svetu kroz razgovore
uli da Hriani vode rav ivot, da - na primer - ive u preljubama, mrnjama, svaama i pijanstvu, kao i drugim
porocima, kojih se Neznaboci gnuaju, jer su ti poroci suprotni njihovim religioznim naelima. Ovi se u drugom
ivotu plae istina vere vie od ostalih. Zbog toga ih Aneli pouavaju da Hriansko Uenje i sama vera ue neto
sasvim drugo, ali da Hriani manje nego Neznaboci ive prema naelima svojih uenja. Kada ovo shvate,
(Neznaboci) primaju istine vere i oboavaju Gospoda, ali ne tako brzo kao ostali.
326. Neznaboci koji su oboavali neki lik ili kip, kada dou u drugi svet, obino se dovode pred Duhove koji kao
da zamenjuju njihove bogove i kumire, ne bi li se oslobodili svojih uobraenja. I poto ostanu pored njih nekoliko
dana, uobraenja nestaju. Oni pak koji su oboavali ljude esto se dovode onima koje su oboavali ili drugima koji
ih zamenjuju, tako Jevreji Abrahamu, Jakovu, Mojsiju i Davidu. Ali kada primete da su oni ljudi kao i svi drugi i da
od njih ne mogu primiti ikakvu pomo, ostaju zbunjeni, posle ega ih odvode na razna mesta, svakoga prema
njegovom ivotu. Meu Neznabocima u Nebu naroito su omiljeni Afrikanci, jer oni lake od ostalih primaju dobra
i istine Neba. Oni ele da ih nazivaju poslunima a ne vernima. Kau da se samo Hriani, poto imaju versko
uenje, mogu nazvati vernima; oni ga pak naprosto primaju, ili kako oni kau - imaju sposobnost da ga prime.
327. Razgovarao sam s nekoliko Duhova koji su iveli u Drevnoj Crkvi. Ta je Crkva postojala posle Potopa. Bila se
proirila u veliki broj kraljevina, u Asiriji, Mesopotamiji, Siriji, Etiopiji, Arabiji, Libiji, Egiptu, Filisteji do Tira i
Sidona, u zemlji Kanaan s obe strane Jordana. Oni su u to vreme znali da Gospod treba da doe, i bili su u dobrima
vere. Ali se od njih odvojie i postadoe idolopoklonici. Oni su bili napred u levo, na mranome mestu i u bednom
stanju. Njihov govor bee poput zvuka flaute koja daje samo jedan glas, i (govor) skoro lien razumske misli.
Rekoe mi da se tu nalaze ve vekovima, i da ih ponekad izvode radi obavljanja nekih neprijatnih poslova. Po tome
sam mogao da zamislim kakva sudbina u drugom svetu eka Neznaboce - idolopoklonike, ne spolja nego iznutra,
jer oboavaju sami sebe i svet, a u srcu poriu Gospoda.
328. Da je Crkva Gospodnja rairena po celoj kugli zemaljskoj, da je dakle vaseljenska; da su njome obuhvaeni svi
koji su iveli u dobru ljubavi, prema (pravilima) svoje Religije; da se Crkva, u kojoj je preko Rei poznat Gospod,
odnosi prema onima izvan te Crkve kao Srce i Plua prema svim ostalim organima, vidi se iz br. 308.
O Deci u Nebu
329. Neki veruju da u Nebo dolaze samo deca roena unutar Crkve, a ne i ona roena van Crkve. Kao razlog za to
daju, da su deca unutar Crkve krtena, i da su krtenjem bila uvedena u veru Crkve. Meutim, oni ne znaju da niko
Krtenjem ne dobija ni Nebo ni veru. Jer Krtenje je samo znak i spomen da se ovek moe ponovno roditi, te da
onaj ko je roen unutar Crkve, moe da bude ponovo roen, poto je u Njoj Re i Boanske istine kroz koje se vri
ponovno raanje, i poto je u njoj Gospod poznat, a On ponovno raa. Neka se stoga zna da svako Dete, ma na
kome mestu bilo roeno, bilo unutar ili izvan Crkve, bilo od pobonih ili bezbonih roditelja, kada umre, dolazi u
Nebo, gde ga Gospod prima, pouava o Boanskom Redu, ispunjava oseanjima dobra, a kroz njih upoznaje i sa
istinama. A zatim se, usavravanjem u razumevanju i mudrosti, sve potpunije uvodi u Nebo, gde postaje Aneo. Ko
god misli razumno, moe biti siguran da niko nije roen za Pakao nego, naprotiv, za Nebo. A ako ovek ode u
Pakao, to je njegova krivica, dok Deca ne mogu imati nikakve krivice.
330. Oni koji umru kao Deca, u drugom su ivotu opet Deca. Imaju isti onaj detinji karakter, istu nevinost u
neznanju, istu nenost u svemu. Samo se deca pripremaju da postanu Aneli, jer ona to nisu, ve postaju. Svako je,
naime, kad izae iz sveta, u slinom stanju u kome je u njemu bio. Malo dete je malo dete; deak je deak; mladi,
zreo ovek i starac su mladi, zreo ovek i starac, ali se to stanje zatim menja. Ipak, deca su svojim stanjem iznad
ostalih jer su u Nevinosti i jer zlo, koje dolazi od ivota na Zemlji, nije u njima pustilo korena. Naime, Nevinost je
takva, da se u nju moe usaditi sve to je u Nebu, jer je ona prijemnik istinitog vere i dobrog ljubavi.
331. Stanje Dece u drugom ivotu je mnogo savrenije od stanja Dece na svetu, jer su obuena ne u zemaljsko, nego
u telo slino aneoskom. Zemaljsko telo je po sebi teko. Deca (na svetu) svoje prve osete i pokrete ne primaju iz
Duhovnog ve iz Prirodnog sveta. Osim toga, na svetu Deca moraju da se naue hodanju, pokretima i govoru.
Njihova ula, poput vida i sluha, moraju da se otvore upotrebom. Drugaije je s Decom u drugom ivotu. Kako su i
ona Duhovi, to delaju prema svome unutarnjem, hodaju i govore bez prethodnog vebanja samo u poetku kroz
zajednika oseanja, nerazluena u ideje miljenja, ali se ubrzo uvode i u ideje i to otud to je njihovo Spoljanje
istorodno (homogeno) sa njihovim Unutarnjim. Da Govor Anela istie iz oseanja preko ideja miljenja, tako da se
govor potpuno slae s miljenjem koje dolazi od oseanja, vidi br. 234-245.
332. im se Deca tamo probude, a to je odmah nakon smrti, podiu se u Nebo i predaju Anelima enskoga roda
koji su u zemaljskom ivotu neno voleli Decu, a u isto vreme i Boga. Poto su (te ene) i na svetu volele svu decu
materinskom nenou, one ih sada primaju kao svoju decu, a deca ih, prema usaenoj sklonosti, vole kao roene
majke. Svaka ima pored sebe onoliko dece koliko eli, prema svome duhovnom roditeljskom oseanju. To se Nebo
pokazuje napred spram ela, izravno u crti ili zraku po kojem Aneli gledaju Gospoda. To Nebo je tamo smeteno
zato to su Deca pod neposrednim nadzorom Gospodnjim. Nebo Nevinosti, odnosno Tree Nebo, takoe utie u
njih.
333. Deca imaju razliite odlike. Jedna su kao duhovni, a druga kao nebeski Aneli. Deca nebeskih odlika pokazuju
se u tome Nebu na desno, a ona duhovnih odlika na levo. Sva Deca su u Najveem oveku (in Maximo Homine),
koji je Nebo, i to u Oblasti Oiju. U Oblasti levog Oka su ona duhovnih, a u Oblasti desnoga Oka ona nebeskih
odlika. To je stoga, to se Gospod Anelima Duhovnoga Carstva pokazuje pred levim, a Anelima Nebeskoga
Carstva pred desnim okom (vidi br. 118). Iz toga to su Deca u Oblasti Oiju (u Najveem oveku ili Nebu), jasno
je da su ona pod neposrednim pogledom i nadzorom Gospodnjim.
334. U nekoliko rei bie reeno kako se Deca uvode u Nebo: Od svojih vaspitaica ue da govore. Njihov prvi
govor je samo oseajni zvuk, koji postupno postaje sve razbirljiviji to ideje i misli u njega vie ulaze. Jer misli, koje
potiu iz oseanja, sainjavaju govor Andela (vidi o tome lanak br. 234-245). U njihovo oseanje, koje potie od
Nevinosti, prvo se ulivaju prijatne stvari koje su im pred oima. A kako su te stvari duhovnoga porekla, one primaju
nebeski uticaj koji otvara Deije Unutarnje. Tako se Deca iz dana u dan sve vie usavravaju. Nakon toga, bivaju
prenesena u drugo Nebo, gde ih pouavaju uitelji. I tako redom.
335. Deca se uglavnom ue preko predstava prilagoenih njihovoj sposobnosti. Niko ne bi verovao koliko su te
Predstave lepe i iznutra pune mudrosti. Na taj nain im se postupno uliva razum koji im duu izluuje iz dobra.
Dozvoljeno mi je da ovde iznesem dve Predstave koje sam video. Po njima se moe suditi i o drugima: Prikazivali
su prvo Gospoda kako izlazi iz groba, a u isto vreme se Njegovo Ljudsko sjedinjavae s Njegovim Boanskim, i to
sve tako mudro, da to prevazilazi svaku ljudsku mudrost, a sve na nevin i detinji nain. Prikazivali su i ideju groba,
ali sasvim udaljeno od ideje Gospoda, jer ideja groba sadri neto mrtvako, a to je na ovaj nain bilo otklonjeno.
Zatim su oprezno uvodili u grob neto vazduasto, poput prozrane pare, ime se uz potrebne kretnje oznaavao
duhovni ivot u Krtenju. Videh zatim Predstavu silaska Gospodnjeg onim vezanima i Njegovo ushoenje s njima
u Nebo. I sve to (predstavljeno) s neuporedivom mudrou i pobonou. A u skladu sa svojim detinjim umom, deca
sputahu skoro nevidljive konce, sasvim tanune i nene, kojim su kao pridravala Gospoda u Njegovom ushoenju.
I to sve u svetom strahu da se njihova predstava ne dotakne neega to u sebi ne bi bilo duhovno i nebesko. Ima i
drugih Predstava u kojima uestvuju, kroz koje se uvode u poznavanje istina i u oseanje dobra, sve kroz igre koje
odgovaraju dejem uzrastu.
336. Takoe mi je bilo pokazano koliko je njihov razum nean. Dok izgovarah Oe Na i dok ona svojim
razumevanjem uticahu u moju misao, primetih da je njihov uticaj tako nean i mio, da pripadae tako rei samom
oseanju. U isto vreme primetih da njihov razum izgledae otvoren sve do Gospoda, jer to to isticae iz njih inilo
se kao da kroz njih protie. Gospod utie prevashodno kroz Najdublje u detinje ideje, koje kod Dece, za razliku od
odraslih, nisu niim zatvorene. Njima nikakvo lano naelo ne smeta da shvate istinu, niti ih ivot ometa da primaju
dobro te tako dodu do mudrosti. Po ovome se moe videti da Deca ne dolaze odmah nakon smrti u aneosko stanje,
nego se u njega postupno uvode preko upoznavanja dobra i istine, a u skladu sa svekolikim Nebeskim Redom; jer
Bogu su poznate i najmanje osobenosti njihove prirode, svi porivi u njihovim sklonostima, te su tako noeni da bi
primali istinito dobrog i dobro istinitog.
337. Bilo mi je pokazano kako se sve u njih uliva preko zadovoljstva i miline koji odgovaraju njihovoj sklonosti.
Naime, bee mi dano da vidim Decu obuenu s najveom otmenou. Imala su oko grudi i ruku vence cvea koje je
blistalo divnim i nebeskim bojama. Osim toga, videh Decu sa njihovim Vaspitaicama, u drutvu devojaka, u
jednom rajskom vrtu ukraenom vratnicama od lovora i stazama koje vodijahu u unutranjost vrta. Deca su bila
obuena kako je opisano i, dok su ulazila, cvee nad ulazom blistae jo divotnije. Po tome se moe videti kakve su
njihove miline i kako se kroz ari i prijatnosti uvode u dobra Nevinosti i uzajamne ljubavi, dobra koje Gospod
neprekidno usauje u njih.
338. Bee mi pokazano, kroz optenja koja su obina pojava u drugom ivotu, kakve su ideje Dece kada ugledaju
neki predmet: Njima svi predmeti izgledaju kao da ive. Otuda u svakoj njihovoj ideji ima ivota. Primetih da su te
njihove ideje sline idejama dece na Zemlji u njihovim igrama, jer onda jo ne razmiljaju kao odrasli i ne razlikuju
ivo od mrtvoga.
339. Reeno je gore da Deca mogu biti sklona Nebeskom ili Duhovnom. Ona koja su sklona Nebeskom lako se
razlikuju od ostalih. Ona misle, govore i delaju na tako mio nain, da to izgleda kao izliv ljubavi za dobro prema
Gospodu i prema ostaloj deci. Druga pak nemaju u mislima, reima i pokretima istu blagost. U svemu to je njihovo,
ona pokazuju neku vrstu laganog treperenja ili talasanja. To se vidi i po njihovim malim ljutnjama, kao i po nekim
drugim znacima.
340. Mnogi Decu u Nebu zamiljaju kao da ostaju Deca medu Anelima. Oni koji ne znaju ta je to Aneo, utvruju
se u tome miljenju gledajui slike koje vide po Hramovima, gde su Aneli predstavljeni kao Deca. Ali stvari stoje
drugaije. Razum i Mudrost ine Anela. Sve dok ih Deca ne steknu, ona to nisu, iako su u drutvu aneoskom.
Kada steknu razum i mudrost, onda tek postaju Aneli. I to me je zaudilo, tada vie ne izgledaju kao deca ve kao
odrasli, jer nisu vie detinjasta duha ve aneoskog. Razum i mudrost dovode do toga. Da Deca, usavravajui se u
razumevanju i mudrosti, sve vie izgledaju kao mladii i kao devojke, to je zato to su razumevanje i mudrost
duhovna hrana. Ono to hrani njihov um, hrani i njihovo telo, i to prema Saobraznosti, jer je oblik tela naprosto
spoljanji oblik Unutarnjeg. Treba znati i to, da Deca u Nebu ne prelaze doba prve mladosti u kojoj veito ostaju. Da
bih se potpuno u to uverio, bee mi dano da govorim s nekima koji su kao deca podignuti u Nebo i tu porasli; a s
nekima najpre dok su jo bili deca, i potom kad su postali mladii. Od njih sam saznao za tok njihovog ivota od
jednog do drugog doba.
341. Daje Nevinost prijemnik svega to je u Nebu, te da je Nevinost Dece plodno polje svih oseanja dobrog i
istinitog, vidi se iz onoga to je pokazano u br. 276-283, o Nevinosti Anela u Nebu, naime da se Nevinost sastoji u
elji da se bude voen Gospodom a ne samim sobom; daje stoga ovek toliko u Nevinosti koliko je udaljen od svoga
Vlastitoga, te koliko se neko vie udaljava od svoga Vlastitoga, toliko je blii Vlastitom Gospodnjem. Vlastito
Gospodnje, to je ono to se naziva Njegovom Pravednou i Zaslugom. Ali Nevinost Dece nije stvarna Nevinost jer
je bez mudrosti. Tek je stvarna Nevinost mudrost, jer koliko je neko mudar, toliko eli da ga Gospod vodi, ili, to je
isto, koliko nekoga Gospod vodi, toliko je mudar. Decu vodi spoljanja Nevinost, koja se naziva Nevinost
detinjstva, ka unutarnjoj Nevinosti, a to je Nevinost mudrosti. Ta je Nevinost svrha prouavanja i napredovanja.
Zato im se, kada stignu do Nevinosti mudrosti, Nevinost detinjstva, koja je do tada sluila kao plodno polje, sada
samo pridodaje. Nevinost Dece mi bee prikazana kao neto drvenasto, skoro bez ivota, oivljeno tek
usavravanjem poznavanja istine i sklonosti ka dobru. A kakva je stvarna Nevinost, bee mi pokazano na jednom
lepom Detetu, nagom i punom ivota. Naime, Nevini najvieg stepena, oni u Unutarnjem Nebu, a to znai blizu
Gospoda, pokazuju se oima drugih Anela samo kao Deca, i to naga, jer je Nevinost predstavljena nagou koja se
ne stidi, onako kako se ita o Prvom oveku i njegovoj eni u Raju (Postanje 2*25; 3*7, 10, 11). Jednom reju, to
su Aneli mudriji, to su neviniji, i to vie sami sebi izgledaju kao Deca.
75
Otuda dolazi da u Rei Detinjstvo
oznaava Nevinost (vidi br. 278).
342. Razgovarajui s Anelima o Deci, pitao sam da li su Deca ista od zla zato to nisu imala prilike da ine zlo
kao odrasli. Odgovoreno mi je da su i ona u zlu, da su zlo samo, ali da ih Gospod kao i sve Anele odvraa od njega
i dri u dobru, to njima izgleda kao da su sami od sebe u dobru. Da ne bi stekli lano miljenje da dobro potie od
njih a ne od Gospoda, Deca koja odrastu u Nebu stavljaju se ponekad u zla koja su nasledno primila, te tako ostaju
sve dok ne saznaju, priznaju i ne uvere se kako stvari stoje. Jedan Duh, koji je umro kao dete a imao slino miljenje
(a bio je sin jednoga Kralja), bejae stavljen u ivot zla sa kojim je bio roen. Tada na sferi svog ivota primeti
tenju da ostalima zapoveda i da preljubu ne smatra prestupom. To su bila zla koja je bio primio od svojih roditelja.
75
Kada je bilo rei o Deci - Anelima koja zbog Saobraznosti izgledaju kao Deca, u napomeni, rekli smo da ti
Aneli jedni drugima izgledaju kao odrasli ljudi, a kao deca samo Anelima niih Nebesa, zasnivajui takvu tvrdnju
na onome to Pisac iznosi o Anelima Adamskih Nebesa, koja su u Nevinost par exellence. Ovde se kae da oni
sami sebi izgledaju kao Deca. Izgleda da su Adamska Nebesa u tome pogledu drugaija jer se za njih kae da su
odvojena od Neba Nevinosti.
Ali poto uvide svoju pravu prirodu, ponovo bi primljen meu Anele. U drugom ivotu ovek se nikada ne
kanjava za nasledno zlo, ono njemu ne pripada, i on nije kriv to je takav. Ali se kanjava za zbiljski poinjeno zlo
koje mu pripada, a to znai za sve ono to je od naslednoga zla prisvojio svojim stvarnim ivotom. Da Deca, kada
odrastu, bivaju stavljena u stanje naslednoga zla, to nije zato da bi bila kanjena, nego da bi znala da su sama po sebi
zlo samo; da su iz Pakla, koji je u njima, podignuta u Nebo kroz Milosre Gospodnje; i da su u Nebu ne svojom,
nego zaslugom Gospodnjom. To je, dakle, stoga da se ne bi uzoholila pred drugima zbog dobra koje je u njima, jer
bi to bilo protivno uzajamnoj ljubavi i protiv istine vere.
343. U nekoliko navrata, dok su pored mene, u Horu, bila Deca u istom detinjem stanju, uo sam ih kao nean i
nejasan zvuk, to je pokazivalo da jo ne deluju jedinstveno, kao to je to sluaj kad vie odrastu. Iznenaivalo me je
to, da se neki Duhovi do mene nisu mogli uzdrati od upravljanja deijim govorom. Takva je elja uroena svakome
Duhu. Ali svaki put sam primetio da su se Deca opirala, ne hotei da tako govore. Vie puta primetih takav njihov
otpor i odbijanje, propraen kao nekom vrstom ljutnje. A kada bi imala priliku da govore, govorila su: To nije
tako. Bejah pouen da se Deca tako iskuavaju zato da bi se navikla ne samo na opiranje lai i zlu, nego i da ne
misle, ne govore i ne postupaju polazei od drugog, te da dozvole samo Gospodu da ih vodi.
344. Prema ovome to sam izneo moe se videti kakvo je vaspitavanje Dece u Nebu: da se ona preko razumevanja
istine i mudrosti dobra uvode u aneoski ivot, koji je ljubav prema Gospodu i ljubav prema blinjemu, u kojoj se
nalazi Nevinost. Koliko je pak razliito vaspitavanje dece na Zemlji, moe se videti po ovome primeru: Bio sam na
trgu jednog velikog grada gde videh decu kako se tuku. Gomila, koja je nadolazila, gledae taj prizor s puno
zadovoljstva. Videh da i sami roditelji podstiu svoju decu na borbu. Dobri Duhovi i Aneli, koji to videe kroz
moje oi, uasnue se ba time, to roditelji nagone decu na tuu. Rekoe mi da na takav nain roditelji u prvom
dobu uguuju uzajamnu ljubav i svu Nevinost, koju Gospod u Decu uliva, te da ih tako upuuju u mrnje i osvete.
Svojim podstrekivanjem na zlo oni odbijaju svoju Decu od Neba, gde vlada uzajamna ljubav. Neka se, dakle,
roditelji koji vole svoju decu uvaju takvog podstrekivanja.
345. Jo e i ovo biti reeno o razlici izmeu onih koji umiru kao Deca i onih koji umiru kao odrasli: Odrasli nose sa
sobom jednu ravan, steenu za zemaljskog i tvarnog ivota. Ta ravan je njihovo pamenje, kao i njegovo prirodno-
telesno oseanje. Ona se vie ne menja. Ali ona slui posle smrti kao spoljanja ravan njihovog miljenja jer se u nju
uliva misao. Otuda dolazi to, da kakva je ta ravan i nain na koji se razumska sposobnost saobraava njenom
sadraju, takav je i ovek posle smrti. Meutim, oni koji umiru kao Deca i primaju vaspitanje u Nebu, nemaju takve
ravni, nego je njihova ravan prirodno-duhovna, zato to oni nita ne vuku iz tvarnog sveta i zemaljskog ivota, pa ne
mogu ni da imaju gruba oseanja i misli kao oni koji umiru kao odrasli, poto sve vuku iz Neba. Osim toga, Deca i
ne znaju da su roena na Zemlji, pa veruju da su roena u Nebu. Iz istog razloga ne znaju za drugo roenje osim za
duhovno koje se postie upoznavanjem dobra i istine, i to kroz razumevanje i mudrost, po kojima ovek jeste ovek.
A poto to dolazi od Gospoda, to oni veruju i vole da veruju da su Deca samoga Gospoda. I ovek, koji je roen na
Zemlji, moe postati isto tako savren kao to to postaju Deca u Nebu, ako goni od sebe telesne i zemaljske ljubavi,
a to su ljubavi prema sebi i svetu, te da umesto njih prima duhovne ljubavi.
O Mudrima i Prostima u Nebu
346. Veruje se da Mudri u Nebu moraju imati veu slavu od Prostih zato to kod Danila stoji: I razumni ce se sjati
kao svjetlost nebeska, i koji mnoge privedoe pravdi, kao zvijezde vazda i dovijeka (Dan. 12*3). Meutim, malo ko
zna ko su ti koji se podrazumevaju pod razumnima i pod onima koji privode pravdi. Obino se misli da su to oni
koji se nazivaju Uenima i Uenjacima, a osobito oni koji su pouavali u Crkvi i koji su nadilazili ostale u
propovedima, a ponajvie oni koji su mnoge ljude obratili u veru. Za sve njih se na svetu veruje da su Razumni. Pa
ipak, oni nisu Razumni Neba na koje se odnose one rei, osim ako im Razum nije bio nebeski. O njemu e sada biti
rei.
347. Nebeski Razum je unutarnji Razum koji vodi poreklo od ljubavi prema istini, nikako ne radi kakve svetske
slave ili slave u Nebu, nego radi same istine, koja deluje na Najdublje ovekovo i ispunjava ga radou. Oni na koje
istina tako utie, njih Svetlost Neba proima i veseli, a tako isto i Boansko Istinito, to e zapravo rei Sam
Gospod, jer je Svetlost Neba Boansko Istinito, a Boansko Istinito je Gospod u Nebu (vidi br. 126-140). Ta
Svetlost ulazi samo u Unutarnje uma, jer je ono oblikovano tako da je primi, da kroz njega deluje i razveseljava,
poto sve to utie iz Neba, i to se prima, ima u sebi neko zadovoljstvo i neku ar. Otuda dolazi stvarno oseanje za
istinu, a to je oseanje za istinu radi istine. Oni koji su u tom oseanju ili, to je isto, koji su u toj ljubavi, oni su u
nebeskom Razumu i blistaju u Nebu kao nebeska Svetlost. A blistaju kao nebeska Svetlost zato to Boansko
Istinito sija svuda u Nebu (vidi br. 132). Nebeski svod, prema Saobraznosti, kako kod Anela, tako i kod ljudi,
oznaava to unutarnje Razumsko koje je u Svetlosti Neba. Naprotiv, oni koji su u ljubavi prema istini radi svetske
slave ili radi slave u Nebu, ne mogu blistati u Nebu, jer njih pokree i veseli ne Svetlost Neba nego svetlost sveta, a
ona je u Nebu (bez one prve) sama tmina. Naime, u tome sluaju lina slava je ta radi koje se deluje (propter quem),
a kada je ta slava svrha, tada ovek za svrhu ima samoga sebe a ne istinu, koja mu slui samo kao sredstvo da doe
do svoga cilja. Jer onaj ko voli Boansko Istinito radi vlastite slave, taj u Boanskim Istinama gleda sebe a ne
Gospoda, od kojega na taj nain odvraa pogled koji pripada razumu i veri. On ga odvraa od Neba ka svetu i od
Gospoda prema sebi samom, a takvi ljudi su u svetlosti sveta a ne u Svetlosti Neba. Ovi pred ljudima spolja
izgledaju isto tako razumni i ueni kao i oni koji su u Svetlosti Neba, jer se na isti nain izraavaju, a esto naizgled
i mudrije, jer ih podstie ljubav prema sebi i jer su umeni u pokazivanju nebeskih oseanja. Meutim, u unutarnjem
obliku u kojem ih vide Aneli, oni su sasvim drugaiji. Po ovome se donekle moe poznati koga valja
podrazumevati pod razumnima koji e sijati kao Svjetlost nebeska. A sada e se videti koga treba razumeti pod
onima koji mnoge privedoe pravdi, i koji e blistati kao zvezde.
348. Pod onima koji mnoge privedoe pravdi misli se na one koji su Mudri. U Nebu se Mudrima nazivaju oni koji
su u dobru, a u dobru su oni koji primenjuju u ivot Boanske Istine istoga asa kada ih uju, jer Boansko Istinito,
kada ue u ivot, postaje dobro. Naime, ono tada pripada volji i ljubavi, a sve to pripada volji i ljubavi nazvano je
dobrim. Zato su takvi nazvani Mudrima, jer Mudrost pripada ivotu. Meutim, razumnima su nazvani oni koji
Boanske Istine ne primenjuju odmah u ivot, nego ih prvo pohranjuju u pamenju, odakle ih zatim izvlae i
prenose u ivot. Da bi se znalo kako i u emu se u Nebu jedni razlikuju od drugih, treba pogledati lanak gde je re
o Dva Carstva, Nebeskom i Duhovnom (br. 20-28), i lanak gde je re o Trima Nebesima (br. 29-40). Oni u
Nebeskom Carstvu Gospodnjem, odnosno u Treem ili Unutarnjem Nebu, nazvani su Pravedni, jer pravdu ne
pripisuju nikada sebi nego Gospodu. U Nebu, Pravda Gospodnja je Dobro koje proizlazi od Gospoda. Eto zato se
ovi podrazumevaju pod onima koji privode pravdi. O njima je Gospod ovo rekao: Tada e pravednici zasjati kao
sunce u carstvu oca svojega (Mateja 13*43). Oni Sijaju kao Sunce jer su u ljubavi prema Gospodu, a ta se ljubav
podrazumeva pod Suncem (vidi br. 116-125). Svetlost je kod njih plamena, a taj plamen proima njihove ideje,
jer oni primaju dobro Ljubavi neposredno od Gospoda kao Sunca u Nebu.
349. Svi oni koji su na svetu stekli razum i mudrost primaju se u Nebu i postaju Aneli, svaki prema vrsti i veliini
razumnosti i mudrosti. Naime, sve to ovek stekne na svetu, on to uva i u sebi nosi nakon smrti, a to se
nadopunjuje i uveava prema stepenu njegovog oseanja i njegove elje za istinom i dobrim, ali ne iznad toga. Oni
koji su imali malo oseanja i elje, primaju malo, odnosno onoliko koliko na tome stupnju mogu da prime. Naprotiv,
oni koji su imali mnogo oseanja i elje, primaju puno. Stepen oseanja i elje je kao mera koja je napunjena do
vrha. Moe se, dakle, primiti vie to je mera vea, a manje to je mera manja. To je zato to ljubav, od koje
proistiu oseanje i elja, prima ono to joj prija. Otuda, kolika mu je ljubav, toliko prima. To se podrazumeva u
reima Gospodnjim: Jer ko ima, dae mu se, i pretei e mu (Mateja 13*12; 25*29). Mjeru dobru i nabijenu i
stresenu i prepunu dae vam u naruje vae (Luka 6*38).
350. Svi koji su voleli istinu i dobro radi istine i dobra, bivaju primljeni u Nebu. Oni koji su ih voleli mnogo,
nazvani su mudri, a koji su ih voleli malo, nazvani su prosti. Mudri su u Nebu u velikoj, a mali u maloj svetlosti,
svaki prema svome stepenu ljubavi prema dobru i istini. Voleti istinu i dobro radi njih samih, to je tako hteti i tako
postupati. Jer samo oni vole, koji hoe dobro i koji ga tvore. To su oni koji vole Gospoda i koje Gospod voli, zato
to dobro i istinito dolaze od Gospoda. A kako dolaze od Gospoda, to je Gospod u njima, to znai u dobrom i
istinitom, a to znai i kod onih koji primaju dobro i istinito u svoj ivot kroz volju i delo. ovek, posmatran kao
takav, i nije drugo nego to dobro i istinito, zato to dobro pripada njegovoj volji a istinito njegovom razumu. Otuda
dolazi da Gospod onoliko voli oveka koliko je volja toga oveka oblikovana kroz dobro, a razum oblikovan kroz
istinito.
76
Biti voljen od Gospoda, to je isto to i voleti Gospoda, jer je ljubav uzajamna. Jer onome ko je voljen,
Gospod podaruje sposobnost da voli.
351. Na svetu se veruje da oni koji mnogo znaju, bilo to o uenjima Crkve i Rei, ili o naukama, dublje i bolje vide
istine nego ostali, te da imaju vie razuma i mudrosti. Oni koji ovako veruju sebe smatraju razumnima i mudrima. U
nastavku e biti rei o tome ta je pravi Razum i prava Mudrost, a ta Neista i Lana.
Pravi Razum i prava Mudrost sastoje se u tome, da se uoi ta je istinito i dobro, a potom i ta je lano i zlo, te da se
izmeu njih napravi pravedna razlika, i to unutarnjim uvidom i opaanjem. Kod svakoga oveka postoji Unutarnje i
Spoljanje. Unutarnje je sve ono to pripada Unutarnjem ili Duhovnom oveku, a Spoljanje sve to pripada
Spoljanjem ili Prirodnom oveku. Prema tome kako je Unutarnje oblikovano i kako se slae sa Spoljanjim, ovek
vidi i opaa. Kad je Unutarnje oblikovano u Nebu, onda to Unutranje utie u Spoljanje koje je oblikovano od sveta
i oblikuje ga prema Saobraznosti, a to znai saobraava ga sebi. Posle toga, ovek vidi i opaa kroz Unutarnje. Da bi
se Unutarnje oblikovalo, nema drugog naina nego da ovek upravi pogled prema Boanskom i prema Nebu. Kada
upravi pogled ka Boanskom, onda veruje u Boansko, i veruje da od Boanskog dolazi svaka istina i svako dobro,
odnosno svaki Razum i svaka Mudrost. A u Boansko veruje onda, kada hoe da ga Boansko vodi. Nikako
drugaije nego tako otvara se Unutarnje ovekovo. ovek koji je u toj veri i u ivotu koji se s njom slae dobija
sposobnost da razume i da bude mudar. Ali da bi zaista postao razuman i mudar, treba da naui dosta stvari, i to ne
samo onih koje se odnose na Nebo, nego i onih koje se odnose na Svet; ono to se odnosi na Nebo, preko Rei i
Crkve, a ono to se odnosi na Svet, kroz Nauke. Koliko ui i to primenjuje, toliko postaje razuman i mudar, jer se
time usavravaju njegov unutarnji vid, koji pripada razumu, i njegovo unutarnje oseanje, koje pripada volji. Na
ovaj nain gledano, Prosti su oni ije je Unutarnje otvoreno ali nije oplemenjeno duhovnim, moralnim, graanskim i
prirodnim istinama. Oni uoavaju istine kada ih uju, ali ih ne vide sami u sebi. S druge strane, Mudri su oni ije je
Unutarnje ne samo otvoreno, nego i oplemenjeno. Oni vide i opaaju istine u sebi samima. Iz ovoga to je reeno,
vidi se ta je to pravi Razum i prava Mudrost.
76
Ovde Pisac govori ne o ljubavi Boijoj prema ljudima, koja je beskrajna i niim uslovljena (o kojoj Ljubavi se
posebno govori u delu BOANSKA MUDROST I LJUBAV), ve o povezivanju (conjunctio) Gospoda sa
ovekom. Autor se povodi za nainom na koji se esto u Starom i Novom Zavetu govori o Ljubavi Boijoj kao
nagradi. Ovde je re o uzajamnoj ljubavi ili povezivanju koje se ostvaruje kroz prijem istine i dobra.
352. Neisti Razum i Mudrost sastoje se u tome, da se ne vidi i ne opaa istinito i dobro, kao ni lano i zlo, kroz
Unutarnje, nego se veruje da je dobro i istinito, odnosno zlo i lano, ono to su kao takvo oznaili drugi, pa se to
samo potvruje. Poto ovi ne vide istinu prema istini samoj nego prema nekome drugom, to oni mogu smatrati da je
la istina, te je potvrivati sve dok ne pone izgledati kao istina. Jer sve ono to se potvruje, oblai izgled istinitog.
A nema toga to se ne moe potvrivati. Njihovo Unutarnje otvoreno je samo nadole, a Spoljanje je utoliko
otvorenije, to se vie potvruje. Svetlost kojom oni vide nije Svetlost Neba nego svetlost sveta koji se naziva
Prirodnim svetom. U tome svetlu lano moe da izgleda kao istinito, a ako se potvruje, ak i blista, ali ne u
Svetlosti Neba. Na taj nain, ovi koji samo potvruju, postaju sve manje i manje razumni i mudri. Po tome se vidi
ta su neisti Razum i Mudrost. Meutim, u ovaj rod ne spadaju oni koji su u detinjstvu smatrali istinitim sve to su
nauili od roditelja, te kasnije, u mladosti, mislei vlastitim razumom, ne ostanu pri tome, nego ele i trae istinu, pa
kada je nadu, oseaju se sreni. Poto takvi oseaju istinu radi istine, oni je vide pre negoli je potvrde. Ovo e biti
oslikano jednim primerom. Duhovi raspravljahu o ovome pitanju: Otkuda to da se ivotinje raaju u znanju prema
svojoj prirodi a ovek ne? Bilo im je reeno daje razlog u tome, to su ivotinje u Redu svoga ivota, dok ovek
nije, te da stoga preko znanja i uenja mora da se privede Redu. A kada bi se ovek raao u Redu svoga ivota, a to
je da voli Boga iznad svega a blinjega kao samoga sebe, on bi se raao razuman i mudar, a to znai da bi verovao u
svaku istinu im bi za nju saznao. Dobri Duhovi istoga trenutka videe da je tako, i to prema samoj svetlosti te
istine. Ali Duhovi koji se behu utvrdili samo u veri, odbacujui ljubav i milosre, ne uzmogoe da to shvate, jer je
kod njih svetlost potvrene lai pomraila svetlost istine.
353. Lana je Razumnost i Mudrost ona koja ne poznaje Boansko: jer oni koji ne poznaju Boansko, zamenjujui
Ga Prirodnim, misle iz ulnotelesnog, pa su sasvim ulni, ma kako ih za uene i pametne smatrali na svetu. Njihova
Uenost ne ide preko onoga to se u svetu pokazuje pred oima. To to vide oima, oni zadravaju u pamenju,
posmatrajui ga na sutinski tvaran nain, iako ista znanja slue istinski razumnim ljudima da kroz njih oblikuju svoj
razum. Pod naukama se misli na razliite vrste iskustvenih znanja kao to su Fizika, Astronomija, Hemija,
Mehanika, Geometrija, Anatomija, Psihologija, Istorija Carstava, zatim Knjievnost, Kritika, Jezici. Naunici koji
poriu Boansko ne uzdiu svoje misli iznad ulnoga koje pripada Spoljanjem oveku. A Re oni posmatraju kao
to drugi gledaju na nauke, ne inei je predmetom razmiljanja ili zrenja (intuicije) koji bi poticali iz prosvetljenog
svesnog uma. A to sve zato, to je njihovo Unutarnje zatvoreno, a uz njega i jedan deo Spoljanjeg, onaj blii
Unutarnjem. Zatvoreno je zato, to su ti ljudi okrenuti od Neba, i to im je oslabila ona sposobnost koja bi im
poglede upravila k njemu, a ono je Unutarnje ljudskog uma, kao to je ve reeno. Otuda dolazi da oni ne mogu
videti ta je istina a ta dobro, jer im je to kao u tami, dok su im obmana i zlo u svetlosti. Pa ipak, ulni ljudi su u
stanju da rasuuju, poneki ak i vetije od drugih ljudi, ali sve prema ulnim obmanama koje se u njihovom znanju
potvruju. Poto mogu da rasuuju, oni misle da su mudriji od ostalih. Plamen koji kao oseanje zagreva njihova
razmiljanja, to je plamen ljubavi prema sebi i prema svetu. Takvi su oni koji su u lanoj razumnosti i mudrosti, a
koje je Gospod oznaio kod Mateje: Jer gledajui ne vide, i ujui ne uju niti razumiju (13* 13-15); tako i na
drugim mestima: Hvalim te, oe, to si ovo sakrio od premudrijeh i razumnijeh a kazao si prostima (II* 25-26).
354. Bee mi dano da razgovaram sa vie Naunika posle njihovog izlaska iz sveta, od kojih su neki bili vrlo poznati
i slavljeni sa svojih spisa, a s drugima manje slavnim no ija je mudrost bila skrivenija. Naunici koji poricahu
Boansko iako su ga usnama ispovedali, tako su bili oglupeli da su jedva razumevali i neku obinu graansku istinu,
da o duhovnim i ne govorimo. Videh da je njihovo Unutarnje, koje pripada umu, tako zatvoreno, da je izgledalo kao
crno - a takve stvari se u Duhovnom Svetu pokazuju vidu - te nisu mogli podneti i najmanju Nebesku Svetlost niti
priznati bilo kakav uticaj iz Neba. To crnilo, u kome se pokazivae njihovo Unutarnje, bilo je gue i ire kod onih
znanjem i uenou utvrenih protivu Boanskog. Takvi ljudi u drugom ivotu primaju sa zadovoljstvom svaku la
koju upijaju kao spuva vodu, odbacujui svaku istinu kao to zategnuta kotana opna odbija sve to na nju padne.
Za Unutarnje onih koji su se utvrdili protivu Boanskog a za Prirodu, kae se da je okotalo: Glava im izgleda
vornovata kao abonos i to sve do nosa, znak da vie nemaju nikakva opaanja. Takvi su zagnjureni u movare koje
izgledaju kao glibovi gde ih mue privienja potekla iz njihovih obmana. Njihova paklena vatra jeste pouda za
slavom i ugledom, vatra kojom plamte jedan protivu drugoga, muei paklenom estinom one koji s njima ne
postupaju kao s boanstvima, i to tako jedni drugima rade naizmenino. U to se pretvara svaka svetska Uenost kad
u njoj nema Svetlosti Neba kroz priznavanje Boanskog.
355. Takvo stanje Uenih u Duhovnom Svetu moe se objasniti time, to se tada sve to pripada prirodnom
Pamenju i to je bilo vezano za ula, odmara, a miljenju i govoru slue samo razumska naela koja su iz njih
izluena. Naime, ovek nosi sa sobom itavo svoje prirodno Pamenje, ali se ono ne pokazuje u njegovome
miljenju kao to se pokazivalo na svetu. Iz njega on ne moe nita da izvue u Duhovnom Svetu zato to njegov
sadraj ne pripada Duhovnoj Svetlosti. Meutim, razumska i umna saznanja, steena za ivota u telu, slau se sa
Svetlou Duhovnoga Sveta. Koliko je, dakle, ovekov duh postao razuman na svetu pomou saznanja i nauke,
toliko je razuman i posle odvajanja od tela. Jer ovek je tada Duh, a Duh je taj koji misli u telu.
356. Naprotiv, oni koji su pomou znanja i nauka stekli Razum i Mudrost - a to su oni koji su sve znanje
primenjivali u ivot, te priznajui Boansko voleli Re i iveli moralnim i duhovnim ivotom, o emu je govoreno u
br. 319 - takvima su nauke bile sredstvo da postanu mudri i da osnae sve to se odnosi na veru. Njihovo Unutarnje,
koje pripada umu, opaalo se, pa ak i videlo, kao to providno u raznim bojama: blistavo beloj, kao plamen, pa
modroj, pa kao dijamant, rubin i safir, i sve to u skladu sa potvrivanjem Boanskog i Boanskih Istina kroz nauke.
Pravi Razum i Mudrost tako izgledaju kada se pokazuju pogledu u Duhovnom Svetu. To dolazi od Svetlosti Neba,
koja je Gospodnje Boansko Istinito, iz kojega izvire sva Razumnost i Mudrost (vidi br. 126-133). Ravni ove
Svetlosti, u kojima se pokazuju raznolikosti, kao na primer pomenute boje, jesu Unutarnje uma. A te raznolikosti
dovode do raznih potvrivanja Boanskih Istina pomou stvari kakve su u Prirodi, to jest u naukama. Naime,
unutarnji ovekov um ponire svoj pogled u prirodno Pamenje i tamo oivljava kao vatrom nebeske ljubavi sve ono
potvrdno, razrauje ga i proiava dok od njega ne stvori duhovnu ideju. Dok ovek ivi u telu, on ne zna da se to
deava, jer dri da misli prirodno, dok u stvari misli i duhovno i prirodno. Ali kada doe u Duhovni Svet, on vie ne
primeuje ono to je mislio prirodno ve primeuje samo ono to je mislio duhovno. Tako se stanje menja. Po tome
se vidi da ovek postaje duhovan pomou znanja i nauke, to su sredstva za sticanje Mudrosti, ali samo za one koji
verom i ivotom priznaju Boansko. Oni su u Nebu jo bolje primljeni od ostalih, ulazei meu one koji zauzimaju
sredinu (br. 43), jer su ovi vie od ostalih u Svetlosti. To su u Nebu razumni i mudri koji sjaje kao Svetlost nebeska i
koji blistaju kao zvezde. A Prosti su tamo oni, koji su priznavali Boansko, voleli Re i iveli moralnim i duhovnim
ivotom, ali ije Unutarnje, koje pripada umu, nije bilo tako negovano znanjima i naukama. Ljudski um je kao rodna
zemlja iji prinos zavisi od obrade.
O Bogatima i Siromanima u Nebu
357. Ima raznih miljenja o primanju u Nebo. Jedni misle da se primaju Siromani a ne Bogati. Drugi, da se primaju
podjednako i Bogati i Siromani. Neki opet, da Bogati ne mogu biti primljeni ako se ne odreknu svojih poseda i ne
postanu kao Siromasi. Svaki svoje miljenje potvruje pomou Rei. Ona je, meutim, unutra Duhovna, a u slovu
Prirodna. Zato padaju u zablude oni koji uzimaju Re samo u doslovnom znaenju, osobito u onome to se odnosi
na Bogate i Siromane. Na primer, da je Bogatau teko ui u Nebo kao kamili proi kroz iglene ui, te da je
Siromanima lako ui u Nebo ve zbog toga to je reeno: Blago siromanima duhom, jer je njihovo carstvo
nebesko (Mat. 5.3; Luka 6.20, 21); ali oni koji neto znaju o duhovnom znaenju Rei, ti drugaije misle. Oni znaju
da je Nebo za sve one koji ive ivotom vere i ljubavi, bili oni bogati ili siromani. Ali kakvi su oni koji se razumeju
pod Bogatima, a kakvi oni koji se razumeju pod Siromanima, bie reeno u nastavku. Kroz razgovore i ivot s
Anelima bilo mi je dano da sa sigurnou saznam da Bogati dolaze u Nebo isto tako lako kao i Siromani, te da
nijedan ovek nije iskljuen iz Neba zato to je iveo u obilju niti je primljen zato to je iveo u sirotinji. U Nebu
ima isto tako Bogatih kao i Siromanih, a mnogi bogati su u slavi veoj nego siromani.
358. Treba se prvo setiti da ovek moe sticati bogatstvo i uveavati svoje imanje onoliko koliko za to ima prilike,
pod uslovom da to nije postignuto prevarama i ravim sredstvima; da moe mirno jesti i piti samo ako u jelo i pie
ne stavlja svoj ivot; da moe stanovati velelepno prema svom poloaju; da moe razgovarati, poseivati mesta za
razonodu, priati o svetskim stvarima; da nije potrebno da hoda pobono, tunoga lica, drhtei i pognute glave, nego
da moe biti radostan i veseo; da nije potrebno da imovinu razda siromasima, osim onoliko koliko ga oseanje na to
navodi. Jednom reju, moe iveti u spoljanjem obliku potpuno kao svetski ovek, a da ga to nimalo ne sprei da
dode u Nebo, samo ako u samom sebi misli o Bogu kako treba i ako postupa prema blinjemu iskreno i pravedno.
ovek je, naime, onakav kakvi su njegovo oseanje i miljenje, odnosno njegova ljubav i vera. Sve to izvana radi,
vue svoj ivot odatle, jer postupati jeste hteti, a govoriti jeste misliti, a on postupa prema volji i govori prema misli.
Kada se u Rei kae da e ovek biti suen prema onome to je radio, odnosno po delima, treba razumeti da e to
biti prema oseanju i mislima, iz kojih ishode dela, jer dela nisu nita bez misli i oseanja. Ona su u potpunosti ono
to su misli i oseanja. Otuda je vidljivo da ovekovo Spoljanje nita ne znai jer ono deluje prema Unutarnjem. A
radi primera ovo: Neko postupa iskreno i ne vara druge iz jedinog razloga to se boji zakona, gubitka ugleda, asti ili
dobitka. Meutim, da ga taj strah ne koi, varao bi koliko bi samo mogao. (U ovom sluaju) njegova volja i misao
su prevareni, iako mu spoljanji postupci izgledaju poteni. Poto je takav ovek iznutra nepoten i prevaran, u
njemu je pakao. Ali onaj koji postupa poteno i nikoga ne vara jer je to protivno Bogu i blinjemu, taj ovek ne eli
da prevari nikoga ni kad bi to mogao; njegova misao i volja ine njegovu savest, i u njemu je Nebo. Kod ovakva dva
oveka dela izgledaju slina u spoljanjem obliku, ali unutra su sasvim razliita.
359. Poto ovek izvana moe da ivi kao drugi, moe da se bogati, da jede s obilne trpeze, stanuje u otmenim
kuama i oblai se lepo prema svojim mogunostima i prema svome poloaju, poto moe da uiva i da se
zadovoljava, i da ulazi u poslove svetske u vezi sa svojim zanimanjem a na dobrobit i uma i tela, pod uslovom da
iznutra priznaje Boga i eli dobro blinjemu, oigledno je da nije tako teko ii putem Neba kao to mnogi veruju.
Jedina tekoa lei u tome, da se ovek odupre ljubavi prema sebi i svetu, i da ne dozvoli da te ljubavi vladaju nad
njim; jer ovo je izvor svih zala. Da to nije tako teko kao to neki veruju, vidi se iz ovih rei Gospodnjih: Nauite
se od mene; jer sam ja krotak i smjeran u srcu, i nai ete pokoj duama svojijem, jer je jaram moj blag i breme je
moje lako (Mat. 11, 29, 30). Gospodnji jaram je lagan i Njegovo breme lako, jer oveka vodi Gospod a ne on sam,
u onoj meri u kojoj se odupire zlima koji istiu iz ljubavi prema sebi i svetu, jer se tada Gospod odupire tim zlima u
oveku i uklanja ih.
360. Razgovarao sam sa nekima posle njihove smrti, onima koji su se, dok su iveli na svetu, bili odrekli sveta i
odali se usamljenikom ivotu, kako bi putem odbacivanja misli o svetskim stvarima imali prilike za pobona
umozrenja, verujui da bi tako mogli da pou putem Neba. Meutim, u drugom ivotu oni su tunog raspoloenja;
preziru sve koji nisu kao i oni; ljute se to im nije bolje nego drugima, verujui da su zasluili bolje; ne zanimaju se
za druge, odvraajui se od dunosti milosra kroz koje se ostvaruje veza s Nebom. Oni ude za Nebom vie nego
ostali; meutim, kad se uzdignu meu Anele, unose nemir koji remeti sreu aneosku, i zbog toga ih alju natrag.
A kad se vrate, odvajaju se na pustim mestima, gde vode ivot slian onome koji su vodili na svetu. ovek se moe
oblikovati za Nebo samo pomou onoga to je u svetu. U svetu se nalaze krajnji uinci u kojima se mora zavriti
svaije oseanje; jer ako se oseanje ne produi i ne ulije se u dela, to biva u druenju sa mnogima, ono se toliko
gui da na kraju ovek nema nikakvog obzira prema blinjemu ve samo prema sebi. Sve ovo razjanjava da ivot
milosra prema blinjemu, a to je da ovek postupa pravedno i ispravno u svakom poslu i u svakom zanimanju, vodi
Nebu, a ne poboan ivot lien dobrih dela. Iz ovoga proizlazi da se dobra dela vre i rastu samo onoliko koliko je
ovek zabavljen svojim radom. O ovome u sada da kaem neto iz vlastitog iskustva. U Nebu ima mnogo onih koji
su se bavili zanatima i trgovinom i kroz to se obogatili. Meutim, ima malo onih koji su zauzimali poasne poloaje
obogativi se kroz svoje slube; a to stoga to su dobici i poasti kod njih bili posledica njihovih sudskih dunosti,
kao i unosnih i poasnih poloaja na koje su stavljani, to ih je navodilo da vole sebe i svet, odvajajui misli i
oseanja od Neba i upravljajui ih prema sebi samima. Jer ovek sebe otuuje onoliko od Boga i odvaja se onoliko
od Neba koliko voli sebe i svet, i koliko sebe i svet gleda u svemu oko sebe.
361. to se tie sudbine bogatih u Nebu, oni ive velelepnije od ostalih. Neki od njih ive u dvorcima u kojima sve
blista kao zlato i srebro. Imaju u obilju sve to je korisno za ivot, ali im srce uz to nije prionulo, gledajui u njemu
samo ono to je stvarno korisno. Korisnosti su im pred oima, a zlato i srebro kao da jedva primeuju, kao da je u
senci. A ovo zbog toga to su, ivei na svetu, voleli ono korisno, dok su zlato i srebro voleli samo kao orue (da se
bude koristan). Upravo su Koristi ono to blista u Nebu, korisno dobro kao zlato, a korisna istina kao srebro. Dakle,
njihovo bogatstvo u Nebu je onoliko koliko su bili korisni, a takvo je i njihovo uivanje i srea. Korisnost se sastoji
u tome da ovek pribavlja sebi to mu je neophodno za ivot, da eli da bude bogat radi svoje zemlje i svojih
blinjih, kojima bogat ovek moe vie da bude od pomoi nego siromah. Ove koristi odvajaju oveka od lenjog
ivota koji je tetan, poto u takvom ivotu ovekove misli jure u zlo jer je zlo oveku uroeno. Biti koristan je
dobro i u tome smislu to je u tome Boansko, i to zapravo u onoj meri u kojoj ovek gleda prema Bogu i Nebu, i
smatra ih svojim dobrom, gledajui u bogatstvu samo podreeno dobro.
362. Meutim, sudbina onih bogatih ljudi koji nisu verovali u Boga i koji su iz svoje due izbacili ono to pripada
Nebu i Crkvi, obrnuta je. Takvi su u paklu, gde vlada prljavtina, beda i neimatina; upravo se u ovo pretvara
bogatstvo koje se voli radi njega samoga; i to ne samo bogatstvo ve i upotreba toga bogatstva, kao to je elja da se
ivi neobavezno u nasladama, odaje razuzdanosti, uzdie sebe a prezire druge. Kako sve ovo u sebi nema niega
duhovnog, to postaje smee. Jer Duhovno je u bogatstvu kao dua u telu, i kao svetlost u plodnoj zemlji. Bez due
telo trune, a bez svetlosti zemlja zamire. Takva je sudbina onih koje je bogatstvo zavelo i odbilo od Neba.
363. oveku posle smrti ostaje njegova vladajua ljubav ili oseanje. Ta se ljubav ne moe nikada iskoreniti, zato
to je ovekov duh upravo onakav kakva je ta ljubav. A to je nepoznato, telo svakoga Duha i svakoga Anela u
stvari je spoljanji oblik te ljubavi. Taj spoljanji oblik potpuno je saobrazan unutarnjem obliku njegovoga duha ili
uma, zato se Duhovi poznaju po licu, pokretima i govoru. Tako bi se i ovek poznavao, da nije nauio da licem,
pokretima i govorom glumi oseanja, kojih u stvari nema. Iz ovoga se moe videti da ovek ostaje u venosti
onakav kakva mu je vladajua ljubav ili oseanje. Bee mi dano da razgovaram sa nekima koji su iveli pre vie od
sedamnaest vekova, a iji je ivot poznat po spisima iz toga doba. Poznao sam da ondanja njihova ljubav upravlja
njima i danas. Iz ovoga se moe videti da ljubav ka bogatstvu i ka onome za ta je ono korieno ostaje veno
onakva kakva je bila na svetu. Ona ljubav ka bogatstvu kojoj je svrha bila dobra, pretvara se u prijatne stvari, a ona
kojoj je svrha bila rava, u izmet i smee koji za dotinu osobu imaju iste one ari koje je imalo bogatstvo dok je
bila na svetu. Oni u smeu i izmetu nalaze nasladu, zato to su neiste naslade i razvrat i tvrdiluk kao svrhe
bogatstva saobrazne smeu i izmetu. To smee je, naime, duhovno.
364. Siromani dolaze u Nebo ne zbog svoga siromatva, nego zbog svoga ivota. Bio on siromah ili bogat, njegov
ivot ide za njim. Milosre nije za jednoga vie a za drugoga manje. Onaj ko je dobro iveo, primljen je, a onaj ko je
iveo ravo odbaen je. Osim toga, siromatvo, isto kao i bogatstvo, odvraa i odbija oveka od Neba. Meu
siromanima ima mnogo nezadovoljnih svojom sudbinom, i onih sa velikim htenjima, koji veruju da je bogatstvo
blagoslov. Zato se ljute i ravo misle o Boanskom Provienju; zavide drugima na imanju; varaju kad im se prui
prilika, i ive u prljavim nasladama. Drugaije je sa siromanima koji su zadovoljni svojom sudbinom, brini su i
vredni na poslu, vie vole rad nego besposlicu i postupaju s iskrenou i vernou, ivei pri tome Hrianskim
ivotom. Razgovarao sam ponekad s Duhovima koji su na Zemlji pripadali seljatvu i obinom svetu, ali su verovali
u Boga i postupali iskreno i pravedno u svojem poslu. Poto su imali elju za istinom, u drugom su se ivotu
raspitivali ta su to Milosre i Vera, budui da su mnogo sluali da se o njima na svetu govori. Tada im bee reeno
da je Milosre sve ono to pripada ivotu, a Vera to pripada Uenju; da je Milosre hteti i postupati pravedno i
iskreno u svakom delu, a da je Vera misliti pravedno i ispravno; da su Vera i Milosre povezani ba kao Uenje i
ivot u skladu s njim, ili kao misao i volja; da Vera postaje Milosre kada ovek misli i dela pravedno; da onda te
dve stvari sainjavaju jedno. Ovo su dobro razumeli, obradovani, govorei da su na svetu bili shvatili samo to, da je
Verovati isto to i iveti.
365. Po onome to smo izneli vidi se da Bogati, kao i Siromani, dolaze u Nebo. Verovanje da Siromani dolaze
lako a Bogati teko dolazi otud to Re nije ispravno shvaena na mestu gde se govori o bogatima i siromanima. A
tu se pod Bogatima u duhovnom znaenju razumeju oni koji obiluju u znanjima o dobrom i istinitom, a to su oni
unutar Crkve u kojoj je Re. Pod Siromanima misli se na one koji nemaju tih znanja, ali ih ele, a to su oni izvan
Crkve gde nema Rei. Pod Bogataem obuenim u skerlet i fini lan, baenim u Pakao, misli se na Jevrejski Narod,
koji je nazvan bogatim jer je imao Re, pa stoga i izobilno znanje o dobrom i istinitom. Skerletne haljine znae
znanje o dobru, a fini lan znanje o istini. Naprotiv, pod Siromahom koji je leao pred Bogataevim vratima elei da
se zasiti mrvicama s njegovog stola, a koga su Aneli odneli u Nebo, misli se na narode koji nisu imali znanja o
dobrom i istinitom, ali su ga eleli. Pod Bogatima pozvanim na gozbu (vidi Luka 16. 19-31), opet se misli na
Jevrejski Narod, a pod Siromasima dovedenim na njihovo mesto na narode izvan Crkve (Luka 14. 16-24). Ko su oni
Bogati za koje je Gospod kazao: Lake je kamili proi kroz iglene ui negoli bogatome ui u carstvo Boije
(Mateja 19.24)? I to e biti reeno: Na ovome mestu pod Bogatim se misli na bogatoga i u jednom i u drugom
smislu, kako prirodnom tako i duhovnom: u prirodnom, na bogate koji obiluju imanjem i u njega stavljaju svoje
srce; u duhovnom na one koji obiluju znanjima i naukama, jer su to duhovna bogatstva, i koji ele da vlastitim
umom uu u ono to se odnosi na Nebo i Crkvu. Poto je to protivu Boanskog Reda, to se kae da je lake kamili
proi kroz iglene ui, jer kamila znai znanja i nauke uopte, a iglene ui znae istinito duhovno. Danas se ne
zna da kamila i iglene ui imaju to znaenje, jer do sada nije bila otkrivena nauka koja prikazuje duhovno
znaenje doslovnih izraza u Rei. Naime, sve u Rei ima i duhovno i prirodno znaenje. Jer Re je, da bi mogla
postojati veza izmeu Neba i sveta, odnosno Anela i oveka, kad je neposredna veza bila prekinuta, napisana u
istim Saobraznostima izmeu prirodnog i duhovnog. Po tome se moe videti ko se posebno na ovom mestu
podrazumeva pod Bogataem. Da se pod Bogataem u Rei u duhovnom znaenju misli na one koji imaju mnogo
znanja o dobrom i istinitom, postaje jasno iz raznih mesta: Isaija 10. 12, 13, 14; 30. 6, 7; 45.3; Jeremija 17.3; 48.7;
50. 36, 37; 51. 13; Danilo 5. 2, 3, 4; Jezekilj 26. 7, 12; 27. 1-36; Zaharija 9. 3, 4; Ps. 45.13; Osija 12. 9; Otkr. 3. 17,
18; Luka 14.33, i na drugim. Da se pod Siromahom misli na onoga ko nema znanja o istinitom i dobrom a eli ga,
vidi se kod Mateje 11. 5; Luke 6. 20, 21; 14.21; Isaije 14.30; 29. 19; 41. 17, 18; Sofonija 3. 12, 13. Sva ova mesta
su objanjena u svom duhovnom znaenju u NEBESKIM TAJNAMA br. 10 227.
O Brakovima u Nebu
366. Iz toga to Nebo potie od Ljudskog roda, to ima Anela i jednog i drugog pola, to je od postanja ena
stvorena za Mua a Mu za enu, te konano iz toga to je ta ljubav uroena i jednom i drugom polu, proizlazi da
Brakova ima i u Nebu kao i na Zemlji. Ali Brakovi u Nebu puno se razlikuju od brakova na Zemlji. Kakvi su i u
emu se razlikuju od Brakova na Zemlji a u emu su slini, bie reeno u onome to sledi.
367. Brak u Nebu je spajanje dva Uma u jedan. Prvo valja objasniti kakva je to spona. Um se sastoji iz dva dela, od
kojih se prvi naziva Razumom a drugi Voljom. Kada ta dva dela ine jedno, onda se kae da je to jedan jedini Um.
Mu vri ulogu Razuma a ena ulogu Volje. Kada ta veza, koja pripada njihovom Unutarnjem, side u nii deo, koji
pripada njihovom telu, ta se veza onda osea kao ljubav. Ta ljubav je Brana ljubav. Otuda se vidi da Brana ljubav
vodi poreklo iz povezivanja dva Uma u jedan jedini. To se u Nebu naziva zajedniki ivot (cohabitatio). Kae se da
oni nisu dvoje nego jedno. Eto zbog ega se supruzi u Nebu ne zovu dva, nego jedan Aneo.
368. tavie, takva veza izmeu Mua i ene u Najdubljem njihovog Uma potie jo od samog njihovog stvaranja.
Naime, Mu se rada da bude razuman, odnosno da misli prema Razumu, a ena da bude oseajna, odnosno da misli
prema Volji. To se vidi i iz njihovih uroenih odlika ili sklonosti, kao i prema njihovom obliju; prema odlikama, po
tome to Mu dela prema Razumu, a ena prema Volji; prema obliju, to je lice Mua otrije i manje lepo, re
ozbiljnija, telo vre, dok je enino lice oblije i lepe a re nenija i telo vitkije. Slina razlika postoji izmeu
Razuma i Volje, odnosno Misli i Oseanja, a takva je razlika izmeu Istinitog i Dobrog, odnosno Vere i Ljubavi.
Naime, Istina i Vera pripadaju Razumu, a Dobro i Ljubav Volji. Zato se u Rei pod Mladiem i Muem (Vir) u
duhovnom smislu misli na Razumevanje Istinitog, a pod Devojkom i enom na Oseanje Dobrog. Zbog toga je
Crkva, u pogledu oseanja za dobro i istinito, nazvana enom ili Devojkom, a svi oni koji imaju oseanje za dobro i
istinito nazvani su Devstvenicima (Otkr. 14.4).
369. I ena poseduje Razum i Volju, pa ipak kod Mua prevladava Razum, a kod ene Volja, a ovekova osobenost
zavisi od odnosa izmeu Razuma i Volje. Ali u Nebu nema nadmetanja u Braku, jer je volja enina i muevljeva
volja, a muevljev razum je i enin razum, poto je ljubav svakoga od njih hteti i misliti kao onaj drugi, to jest
uzajamno i uzvratno. Otuda spajanje u jedno. Ta je spona stvarna, jer enina Volja ulazi u Razum muevljev, a
Razum muevljev u Volju eninu, i to najvie kada se gledaju lice u lice. Jer, kao to je vie puta reeno, u Nebu
postoji optenje misli i oseanja, naroito meu supruzima, zato to se oni meusobno vole. Po ovome se moe
videti kakva je spona Umova koja ini Brak i proizvodi branu ljubav u Nebu, to jest da se ona sastoji u tome, da
jedno hoe da drugome da sve to ima.
370. Aneli mi rekoe da je spona meu suprunicima utoliko potpunija to su vei njihova brana ljubav, razum,
mudrost i srea. To je tako stoga to se Boansko Istinito i Boansko Dobro, koji su izvor razuma, mudrosti i sree,
ulivaju osobito u branu ljubav, te je brana ljubav ravan Boanskog Uticaja, budui u stvari brak izmeu istinitog i
dobrog. Jer kao to postoji spona izmeu Razuma i Volje, tako postoji i spona izmeu istinitog i dobrog. Naime,
Razum prima Boansko Istinito, pri emu istine oblikuju Razum, a Volja prima Boansko Dobro, pri emu dobro
oblikuje Volju. Istinito je za oveka sve ono to on shvata. Odatle dolazi da je isto kae li se da je re o povezivanju
Razuma i Volje, ili o povezivanju istinitog i dobrog. Spona istinitog i dobrog sainjava Anela, kao i njegov razum,
mudrost i srecu. Aneo je Aneo po tome kako su u njemu povezani istinito i dobro ili, to je isto, kako su u njemu
spojeni vera i ljubav.
371. Da Boansko Gospodnje naroito utie u Branu ljubav, to je zato to ona dolazi od veze izmeu dobrog i
istinitog. Jer kao to je reeno, isto je bilo da se kae veza Razuma i Volje ili veza istinitog i dobrog. Veza dobrog i
istinitog vodi poreklo od Gospodnje Boanske Ljubavi prema svima u Nebu i na Zemlji: Iz Boanske Ljubavi
proizlazi Boansko Dobro, a Boansko Dobro primaju i Aneli i ljudi preko Boanskog Istinitog. Naime, jedini
prijemnik dobra je istina. Stoga onaj ko nije u istinama, ne moe nita primiti od Gospoda i od Neba. Koliko je,
dakle, istinito u oveku spojeno s dobrim, toliko je ovek spojen s Gospodom i Nebom. U tome je poreklo Brane
ljubavi, i zato je ta ljubav ravan Boanskog Uticaja. Zbog toga se spona izmeu dobrog i istinitog u Nebu naziva
Nebeskim brakom, pa se Nebo u Rei uporeuje sa Brakom i naziva Brakom, dok se Gospod naziva Zarunikom i
Muem, a Nebo i Crkva Zarunicom i Nevestom.
372. I kod Anela i kod oveka, dobro spojeno sa istinitim ini jedinstvo, zato to dobro pripada istini a istina dobru.
To je kao kad ovek misli ono to hoe i hoe ono to misli; tada misao i volja ine jedno, odnosno jedan jedini um,
jer misao oblikuje i prikazuje ono to volja hoe, a volja njoj udovoljava. Otuda dolazi da se supruzi u Nebu
nazivaju jednim jedinim Anelom. To je ono to treba razumeti pod reima Gospodnjim: Nijeste li itali da je onaj
koji je u poetku stvorio ovjeka mua i enu stvori ih? I ree: zato ostavie ovjek oca svojega i mater, i prilijepie
se k eni svojoj, i bie dvoje jedno tijelo. Tako nijesu vie dvoje, nego jedno tijelo; a to je Bog sastavio ovjek da
ne rastavlja (Mat. 19.4,5,6; Marko 10.6-9; Postanje 2.24). Na ovim mestima opisan je Nebeski brak u kome su
Aneli, ali u isto vreme i brak dobrog sa istinitim. Pod reima da ovjek ne rastavi to je Bog sastavio treba
razumeti da se Dobro ne sme odvajati od Istinitog.
373. Po ovome to prethodi, moe se videti otkuda potie prava Brana ljubav, a to je da se ona prvo oblikuje u
Umovima, a zatim silazi u tela, gde se opaa i osea kao ljubav. Naime, sve to se opaa u telu, vodi poreklo od
svog duhovnog, to jest iz Razuma i Volje. Razum i Volja sainjavaju duhovnog oveka. Ono to silazi iz duhovnog
u telo, pokazuje se pod drugim izgledom, pa ipak je slino i saglasno, kao dua i telo, uzrok i uinak, kao to se
moglo videti iz dva ranija lanka o Saobraznostima.
374. Jedan Aneo je preda mnom opisivao pravu Branu ljubav i njena nebeska zadovoljstva, govorei da je
Boansko Gospodnje, odnosno Boansko Dobro i Boansko Istinito, spojeno u suprunicima tako, da ta dva bia
predstavljaju jedno jedino; da su suprunici u stvari ta ljubav, da je svak svoje dobro i svoje istinito ne samo u
odnosu na um, nego i u odnosu na telo, jer je telo odraz uma, poto je oblikovano po njemu. Odatle je zakljuio da
se Boansko odraava u supruzima u pravoj Branoj ljubavi. Isto kao to se odraava Boansko, tako se odraava i
Nebo, jer je Nebo u celini Boansko Dobro i Boansko Istinito koje proizlazi od Gospoda. Otuda dolazi da su u toj
ljubavi upisana sva blaenstva i sve slasti Neba, a one su bezbrojne. Taj broj je izraavao reju koja oznaava
mirijadu mirijada. Bio je iznenaen da ovek Crkve o tome nita ne zna, jer Crkva je Gospodnje Nebo na Zemlji, a
Nebo Brak dobrog i istinitog. Ree da se udi da se ba unutar Crkve, vie nego izvan nje, vre preljube koje se
esto oprataju; a to su u duhovnom smislu zadovoljstva koja dolaze od spajanja lanog i zlog, pa su stoga paklena
zadovoljstva, i potpuno suprotna zadovoljstvima Neba, koja su zadovoljstva iz povezivanja dobrog i istinitog.
375. Svak zna da su supruzi, koji se vole, unutarnje ujedinjeni, i da je u braku bitno jedinstvo naravi ili uma. A iz
toga se moe videti da kakve su naravi ili umovi, takva je i ljubav medu njima. Um se izgrauje od istina i dobara,
stoga je veza dva uma onakva kakve su istine i dobra koji ih sainjavaju. Zato je savrenstvo sjedinjenih umova tako
veliko kad su oni izgraeni od pravih istina i pravih dobara. Treba znati da se nita tako uzajamno ne voli kao istina
i dobro, i da od te ljubavi dolazi prava Brana ljubav. I la i zlo se vole, ali je ta ljubav okrenuta Paklu.
376. Po onome to je reeno o poreklu Brane ljubavi, moe se znati ko je u Branoj ljubavi a ko nije. U Branoj
ljubavi su oni koji su u Boanskom Dobru po Boanskim Istinama. to su te istine i ta dobra stvarnija, to je i brana
ljubav stvarnija. Poto svako dobro spojeno s istinom dolazi od Gospoda, to niko ne moe da bude u pravoj Branoj
ljubavi ako ne priznaje Gospoda i Njegovo Boansko, jer bez toga priznanja Gospod ne moe uticati ni biti povezan
sa istinama koje su kod oveka.
377. Odatle je razumljivo da u Branoj ljubavi ne mogu da budu oni, koji su u obmanama i u zlu, jer je Unutarnje
njihovog uma zatvoreno. Ali, ispod njihovog Unutarnjeg, a to je u Spoljanjem ili Prirodnom oveku odvojeno od
Unutarnjeg oveka, postoji spona izmeu obmane i zla, spona koja se zove paklenski brak. Kod takvih, i razgovori i
meusobni odnosi puni su pohote, a iznutra plamte mrnjom jedan protivu drugoga, i to takvom mrnjom da ju je
nemogue opisati.
378. Tako isto nema Brane ljubavi izmeu osoba razliitih religija, zato to se istinito jedne ne slae sa dobrom
druge, pa se zbog te razlike ne mogu ujediniti dva uma, to jest u takvom sluaju njihova ljubav ne vue nita od
duhovnog. Ako ive zajedno i slau se, to je onda samo iz prirodnih uzroka. Iz toga razloga brakovi u Nebu sklapaju
se izmeu osoba istog Drutva, jer su njihova dobra i istina sline, a nikako van Drutva. Da su oni unutar istoga
Drutva slini u pogledu dobrog istinitog i da se razlikuju od onih iz drugih Drutava, vidi br. 41. Kod Izrailjskog
Naroda to je bilo predstavljeno na taj nain, to su se brakovi sklapali unutar Plemena, naroito unutar porodica, a
nikako izvan njih.
379. Prava Brana ljubav ne moe postojati izmeu jednog Mua i vie ena, jer takva ljubav nema duhovnog
porekla, koje ini da dva uma postanu jedan jedini. Ona rui unutarnju sponu, to jest vezu dobrog i istinitog, u emu
je sutina prave ljubavi. Brak sa vie ena je kao Razum izdeljen izmeu vie Volja, ili kao ovek privren ne jednoj
Crkvi nego veem broju, tako da mu je vera tako podeljena da je i da to oni znaju po tome, to im pomisle na Brak
sa vie ena vie i nema. Aneli kau da je potpuno protivu Boanskog Reda imati vie ena, lieni su unutarnjeg
blaenstva i nebeske sree, te postaju kao pijani, i to stoga to je tada dobro u njima odvojeno od svog istinitog.
Poto, dakle, Unutarnje njihovog Uma na samu pomisao o tome dolazi u takvo stanje, oni jasno opaaju da brak sa
vie ena zatvara Unutarnje te ini da se umesto Brane ljubavi uvue pohotna ljubav, koja odvraa od Neba. Oni
kau da ovek to teko shvata, zato to je malo ljudi u pravoj Branoj ljubavi, a oni koji u njoj nisu, ne znaju ba
nita o unutarnjem zadovoljstvu, koje poiva u toj ljubavi, poznavajui samo pohotno zadovoljstvo. A zadovoljstvo
prave Brane ljubavi ne samo da traje, do u starost na svetu, nego se oituje kao zadovoljstvo u Nebu posle smrti.
Tamo ono postaje jo unutarnjije, usavravajui se u venosti. Rekoe mi da blaenstva prave Brane ljubavi idu na
hiljade, a nijedno od njih nije poznato oveku, niti moe ui u razum onoga oveka koji nije u braku dobrog i
istinitog po Gospodu.
380. Ljubav za vladanjem jednog supruga nad drugim potpuno unitava Branu ljubav i njeno nebesko zadovoljstvo.
Jer kao to je reeno, Brana ljubav se sastoji u tome, da volja jednoga bude i volja drugoga. Ljubav za vladanjem
rui taj uslov, jer onaj ko vlada hoe da drugome nametne svoju volju, pri tome ne dozvoljavajui da volja onoga
drugoga ue u njegovu. Zbog toga meu takvim suprunicima nema nikakve uzajamnosti u ljubavi i zadovoljstvu.
Ta uzajamnost i ta veza ine u braku unutarnje zadovoljstvo, koje se naziva blaenstvo. Ljubav za vladanjem
potpuno gui to blaenstvo, a s njim i sve Nebesko i sve Duhovno Brane ljubavi u toj meri, da se vie i ne zna da to
Nebesko i Duhovno postoji. Ako se o njemu povede re, na to se gleda s prezirom, dok se na sam pomen da iz njega
proizlazi blaenstvo ovek ili smeje ili se ljuti. Kad jedno hoe i voli to i drugo, oboje su slobodni, jer svaka
sloboda pripada ljubavi. Ali ako se pojavi elja za gospodarenjem, nema vie slobode. Oboje su robovi: prvi zato to
drugi njime vlada, a drugi zato to ga vodi udnja za gospodarenjem. Ali to ne moe da shvati onaj, ko ne zna ta je
to sloboda nebeske ljubavi. Pa ipak, po onome to je reeno o poreklu i sutini Brane ljubavi, moe se znati da
gospodarenje razdvaja umove, Podjarmljeni um ili nema volje ili ima oprenu volju. Ako nema volje, nema ni
ljubavi. Ako ima oprenu volju, mrnja uzima mesto ljubavi. Unutarnje onih koji ive u takvom braku u sukobu je i
borbi, kao dve suprotnosti, iako se izvana uzdravaju, radi mira. Taj sukob i borba njihovog Unutarnjeg pokazuje se
i posle smrti. Obino se sastaju da bi se tukli i razdirali kao neprijatelji. Oni tada delaju u skladu sa svojim
Unutarnjim. Ponekad mi bee dano da vidim njihove tue i dreku, esto ispunjene mrnjom i svirepou. Naime, u
drugom ivotu Unutarnje deluje slobodno, poto ga vie ne obuzdava Spoljanje, iz raznih uzroka, kao to je to bilo
na svetu, jer na drugome svetu svak se pokazuje onakav kakav je iznutra.
381. Kod nekih Brana ljubav postoji samo naizgled, ali nje ne moe biti ako suprunici nisu u ljubavi prema
dobrom i istinitom. Ta ljubav izgleda kao Brana ljubav, zato to tako hoe sami suprunici, iz raznih pobuda: da bi
imali mir, da bi bili negovani u sluaju bolesti ili starosti, ili radi dece koju vole; kod nekih je to iz straha od drugog
suprunika, od gubljenja ugleda ili od drugih nevolja; kod nekih, pohota je ta koja ih privlai. Osim toga, Brana
ljubav se razlikuje kod samih suprunika. Jedan je moe imati vie ili manje, a drugi malo ili nimalo. Tako, za
jednoga je Nebo, a za drugoga Pakao.
382.(a) Prava Brana ljubav je u Nebu jer su tamo Aneli u braku istinitog i dobrog, i u Nevinosti. I Aneli niih
Nebesa su u Branoj ljubavi, ali samo toliko, koliko su u Nevinosti. Jer Brana ljubav, posmatrana po sebi, jeste
stanje Nevinosti. Zbog toga suprunici, koji ive u pravoj Branoj ljubavi, uivaju nebeska zadovoljstva. Njihovo
blaenstvo slino je nevinim igrama detinjstva, jer je sve zadovoljstvo za njihove umove. Nebo se, naime, uliva sa
radou u sav njihov ivot. Zbog toga je Brana ljubav u Nebu predstavljena najlepim oblicima: Video sam je
predstavljenu kao Devicu neizrecive lepote, okruenu blistavim beliastim oblakom. Reeno je da Aneli svu svoju
lepotu duguju Branoj ljubavi. Oseanja i misli te ljubavi predstavljeni su dijamantskim aurama koje trepere kao
rubini, to sve iz prijatnosti koja deluje na Unutarnje njihovih umova. Jednom reju, Nebo se predstavlja kao Brana
ljubav, zato to je Nebo kod Anela spoj istinitog i dobrog, a taj spoj ini Branu ljubav.
382.(b) Brakovi u Nebu se razlikuju od brakova na Zemlji i po tome, to se brakovi na Zemlji vie sklapaju radi
stvaranja potomstva, dok je u Nebu drugaije. Umesto raanja dece, u Nebu postoji mnoenje dobrog i istinitog. To
je tako zato to tamo postoji brak dobrog i istinitog, kao to je ve reeno, i zato to se u tome braku dobro i istina
vole iznad svega. Stoga se u Nebu dobro i istina ire kroz brakove. Eto zbog ega raanja i narataji u Rei znae
duhovna raanja i umnoavanja, to jest mnoenja dobrog i istinitog. Pod ocem i majkom razume se istinito spojeno
sa dobrim koje se mnoi; pod sinovima i kerima, istine i dobra koji su tako nastali; pod zetovima i snajama, veze
izmeu istina i dobara, i tako dalje. Po ovome se vidi da brakovi u Nebu nisu kao brakovi na Zemlji. U Nebu postoje
duhovne svadbe, koje ne treba zvati svadbe, tu se suprunici ne zovu Mu i ena, ve prema aneoskoj ideji o
udruivanju dva Uma svaki suprunik oznaava drugoga onim imenom kojim naziva samog sebe, uzajamno i
uzvratno: Iz ovoga se moe videti kako treba razumeti Gospodnje rei o svadbama (Luka 20.35,36).
383. Bee mi dano da vidim i kako se sklapaju Brakovi u Nebu: Svi koji su slini, zdruuju se, a svi koji su razliiti,
odvajaju se. Otuda je svako Drutvo Neba sastavljeno od slinih Anela. Slini idu ka slinima, i to ne od sebe nego
po Gospodu (vidi br. 41-44). Isto je tako i sa onim suprunicima iji se Umovi mogu povezati u jedan. Eto zbog
ega se oni zavole na prvi pogled, vide se kao supruzi i sklapaju Brak. Svi Brakovi u Nebu dolaze od samog
Gospoda. To se proslavlja svetkovinama, gde ih se okupi mnotvo. Veselja se razlikuju od Drutva do Drutva.
384. Brakovi na Zemlji su u oima Andela vrlo sveti zato to su rasadnici Ljudskog roda i Anela u Nebu (jer Nebo
potie od Ljudskog roda), te zato to Brakovi imaju duhovno poreklo zbog dobrog i istinitog, a na kraju i zato to
Gospodnje Boansko utie naroito u Branu ljubav. Nasuprot tome, preljube Aneli smatraju za svetogra, poto se
one protive Branoj ljubavi. Isto kao to u Braku vide spoj dobrog i istinitog, a to je Nebo, tako u preljubi vide spoj
(brak) zlog i lanog, a to je Pakao. Zbog toga, im uju re preljuba, oni se okreu. Zbog toga je oveku, koji iz
zadovoljstva poini preljubu, Nebo zatvoreno. A kad mu je Nebo zatvoreno, on vie ne priznaje ni Boansko, ni
veru Crkve. Da su svi u Paklu protiv Brane ljubavi, bee mi dano da vidim po sferi koja odande izbijae a koja je
bila kao neprekidni napor da se raspu i unite Brakovi. Po toj sferi mogao sam se uveriti da u Paklu vlada
zadovoljstvo Preljube, a to je ujedno i zadovoljstvo da se razbije spoj dobrog i istinitog, spoj koji ini Nebo. Otuda
proizlazi da je zadovoljstvo Preljube jedno Pakleno zadovoljstvo, sasvim opreno zadovoljstvu Braka, koji je
Nebesko zadovoljstvo.
385. Bilo je nekoliko Duhova koji su me, zbog navike steene za ivota u telu, uznemiravali s naroitom spretnou,
i to kao blagim u talasastim uticajem, kakav je obino uticaj potenih Duhova. Pa ipak, primetih da u njima ima
podmuklosti iji je cilj bio da prevare i zavedu. Na kraju, obratih se jednom od njih, koji je za ivota u telu bio vojni
zapovednik. Poto u njegovim idejama primetih sladostrae, poeh razgovor o Braku duhovnim govorom
propraenim predstavama, govorom koji u potpunosti izraava oseanja. Ree da je za ivota u telu gledao na
preljubu kao na neto beznaajno. Bee mi dano da mu odgovorim da su preljube gnusne, iako u oima onih koji ih
vre ne izgledaju ni gnusne ni nedoputene zbog zadovoljstava koja u njima nalaze; da on to moe znati ve i po
tome, to su Brakovi rasadnici Ljudskog roda, Semenita Nebeskog Carstva, te da se zbog toga ne smeju skrivati,
nego se moraju smatrati svetim; da bi on to mogao znati, jer je u drugom ivotu i u stanju opaanja, da Brana
ljubav silazi iz Neba od Gospoda, i da od te ljubavi, kao od Oca, dolazi uzajamna ljubav koja je temelj Neba; tako
isto, da Preljuboinci, im se primaknu nebeskim Drutvima, uasno zaudaraju, i bee odmah u Pakao; da bi on
barem morao znati to, da je obesveenje Braka delo protivno Boanskim zakonima, protivno graanskim zakonima
svakoga Kraljevstva, te da je to protivno pravom svetlu Razuma, jer ovek time postupa ne samo protivu Boanskog
Reda, nego i protivu Ljudskog roda. Jo sam mu toga dosta rekao. On mi na to uzvrati da tako neto nije pomiljao
za ivota u telu. Hteo je da razmilja, ne bi li video je li to tako. Ali mu bi reeno da istina ne trpi razmiljanje, jer se
razmiljanjem brani zadovoljstvo, a to znai la i zlo - nego neka razmisli o onome to je reeno, a to je istinito;
neka misli po onom naelu, vrlo poznatom u svetu, da ne treba initi drugome ono to se ne eli samom sebi. Da je
neko bio zaveo njegovu enu, voljenu kao to se voli u poetku braka, obuzet srdbom, zar ne bi preljubu smatrao za
neto ogavno i zar je ne bi, zahvaljujui svome razumu, osudio kao neto pakleno?
386. Bee mi pokazano kako zadovoljstva Brane ljubavi vode sve vie prema Nebu, a zadovoljstva preljube sve
vie prema Paklu. Napredovanje zadovoljstva brane ljubavi prema Nebu sastoji se u umnoavanju blaenstva i
sree tako da oni postaju nebrojeni i neizrecivi, te sve brojniji i divniji to je to napredovanje unutarnjije, to ini da
doseu blaenstvo i sreu Unutarnjeg Neba, odnosno Neba Nevinosti, i to u najveoj slobodi. Jer svaka sloboda
dolazi od ljubavi, pa prema tome najvea sloboda dolazi od Brane ljubavi, koja je sama nebeska ljubav. A
napredovanje preljube je usmereno ka Paklu, sve do najdubljeg Pakla, gde su same surovosti i strahote. Takva
sudbina eka Preljuboince posle zemaljskog ivota. Pod Preljuboincima se misli na one koji oseaju zadovoljstvo
samo u preljubama, a ne u Braku.
O Zaposlenjima Anela u Nebu
387. Zaposlenja u Nebu ne mogu se nabrajati, ni posebno svako opisati, osim u optim crtama, jer su bezbrojna i
raznovrsna, u skladu sa ulogama Drutava. Naime, svako Drutvo ima neku ulogu. Jer Drutva su izdeljena prema
dobrima (vidi br. 41), pa i prema optim Koristima, poto su dobra u Nebu delatna, a delatno dobro je opta Korist.
Svako je u Nebu od koristi, jer Carstvo Gospodnje jeste Carstvo optih koristi.
388. U Nebu, kao i na Zemlji, postoji veliki broj Slubi, jer postoje crkveni, graanski i domai poslovi. Da ima
crkvenih poslova, vidi se po onome to je izloeno o Bogosluenju (br. 221-227). Da ima graanskih po onome to
je izneto o Upravi u Nebu (br. 213-220). Da ima domaih, po onome to je izneseno o stanovima i kuama Anela
(br. 183-190), i o Brakovima u Nebu (br. 366-386). Otuda je jasno da unutar svakoga nebeskog Drutva postoji
veliki broj slubi i zaposlenja.
389. U Nebu je sve ustanovljeno prema Boanskom Redu, koji Aneli odravaju pomou slubi. Najmudriji
upravljaju stvarima opteg dobra ili opte koristi, manje mudri bave se pojedinanim dobrima i koristima, i tako
dalje. Potinjeni su jedni drugima ba kao to su to Koristi po Boanskom Redu. Svakoj Koristi pridodato je
dostojanstvo koje odgovara dostojanstvu dotine slube, ali Aneli ne trae to dostojanstvo za sebe nego ga
pripisuju slubi. Poto je sluba delotvorno dobro, a svako dobro dolazi od Gospoda, stoga Aneo sve dostojanstvo
daje Gospodu. Onaj ko prvo misli na svoje dostojanstvo, pa tek onda na optu korist, taj ne moe da vri u Nebu
nikakvu dunost, jer taj - gledajui prvo sebe a tek onda optu korist - okree lea Gospodu. Kada se kae opta
korist, misli se na Gospoda. Jer, kao to je reeno, ta korist je dobro, a dobro dolazi od Gospoda.
390. Iz ovoga se moe zakljuiti kakve su podreenosti u Nebu. Tamo, onoliko koliko neko voli, potuje i proslavlja
slubu, toliko i voli, potuje i proslavlja osobu kojoj je ta sluba dodeljena. A jedna osoba je toliko voljena,
potovana i proslavljena koliko ast slube ne pridaje sebi nego Gospodu. Jer koliko je osoba mudra, toliko je njena
sluba dobra. Duhovna ljubav, potovanje i poast nisu drugo do ljubav, potovanje i poast slubi u osobi. Poasti
(koje se odaju osobi) dolaze od slube, a ne ast slube od osobe. Ovako ceni ljude onaj ko ih ceni prema duhovnoj
istini, jer on vidi da su ljudi jednaki, bilo da su obueni u vee ili manje dostojanstvo, ali da se razlika sastoji u
mudrosti. A mudrost se sastoji u tome, da se voli sluba radi dobrobiti sugraana, Drutva, Otadbine i Crkve. U
tome se sastoji i ljubav prema Gospodu, jer od Gospoda proizlazi svako dobro koje je ujedno sluba (korist). U tome
se sastoji i ljubav prema blinjemu, jer blinji - to je dobro koje treba voleti u sugraanima, Drutvu, Otadbini i
Crkvi, dobro koje na njihovu korist treba tvoriti.
391. Sva Drutva u Nebu izdeljena su prema slubama, zato to su izdeljena prema dobrima, kao to je reeno (br.
41 i dalje). Dobra nisu dobra ako nisu delotvorna, odnosno dobra ljubavi prema blinjemu koja su slube. Ima
drutava ija je sluba briga o maloj deci; zatim Drutava koja pouavaju i vaspitavaju deake i devojice, (a koja se
sastoje od onih osoba) koje su za to stekle sposobnosti kroz svoje vaspitanje na svetu, pa su potom dole u Nebo;
zatim (Drutava) koja pouavaju dobre i proste Hriane vodei ih tako prema Nebu; i onih koja pouavaju
Neznaboce; i onih, koja tite Duhove novake (one tek stigle sa sveta), da ih ne uznemiravaju loi Duhovi; ima
Anela koji pomau Duhovima koji su u nioj zemlji (terra inferioris, vidi br. 513); ima ih i u Paklu gde paze da se
(tamonji stanovnici) uzajamno ne mue preko dozvoljene granice; ima (Anela) koji pomau one koji se tek bude
posle zemaljske smrti. Pored toga, Aneli su pridrueni oveku da bi ga titili i odvraali od ravih oseanja i misli,
te da ga nadahnjuju dobrim oseanjima, koliko god ovaj moe da ih u slobodi primi, kroz koja (oseanja) Aneli
upravljaju delima ljudi, odstranjujui koliko je mogue rave namere. U oveku, Aneli se nalaze u njegovim
oseanjima, blie ili dalje od njega prema tome da li je vie ili manje u istini i u dobru. Ali u stvari, to su sve slube
Gospodnje, koje On vri preko Anela, jer ih Aneli ne vre od sebe nego od Gospoda. Otuda dolazi da se pod
Anelima u Rei podrazumeva neto pripadajue Gospodu. Stoga su u Rei Aneli i nazvani bogovima.
77
392. To su opte slube Anela, ali svaki ispunjava i svoje posebno zaduenje, jer je svaka opta sluba sastavljena
od bezbroj drugih koje se nazivaju posrednikim, pomonim i podreenim, svaka sa svakom usklaena i jedna
drugoj podreena prema Boanskom Redu te uzete zajedno, vre i usavruju zajedniku slubu koja za opte dobro.
393. Crkvene slube obavljaju oni koji su na svetu voleli Re i u njoj traili istine, ne radi poasti ili neke koristi,
nego da bi ih primenjivali u ivot. Takvi su u svetlosti mudrosti, sve prema ljubavi i elji da budu korisni. Tu
mudrost stiu u Nebu pomou Rei, koja je tamo duhovna a ne kao na svetu prirodna (vidi br. 259). Oni obavljaju
propovedniku slubu i rasporeeni su prema mudrosti i razumu. U graanskim su slubama oni koji su na svetu
voleli Otadbinu i opte dobro vie nego vlastito, te koji su postupali pravedno i ispravno iz ljubavi prema pravdi.
Kolika im je bila ljubav prema pravdi i zakonima po kojima se i razvio njihov razum, toliko su sada sposobni da
vre slube u Nebu, saobrazno stepenu razumnosti i ljubavi prema optem dobru. Nemogue je nabrojati sve
dunosti slube i zanimanja u Nebu. Njihov broj na svetu je srazmerno manji. Svi Aneli bez izuzetka vole svoje
slube i poslove radi njih samih, a nikako radi sebe ili nekakve dobiti. Niko ne gaji ljubav prema sticanju ivotnih
dobara, jer im je sve dato besplatno. Naime, stanuju, oblae se i hrane besplatno. Stoga je jasno da oni, koji su voleli
sebe i svet vie nego svoju slubu, nemaju udela u Nebu. Naime, ljubav ide sa sveta zajedno sa ovekom, i ona se
nikada ne moe iskoreniti (vidi br. 363).
394. U Nebu svak ima slubu prema Saobraznosti. Ali to nisu saobraznosti sa samim zanimanjem, ve sa korisnou
toga zanimanja (vidi br. 112). Za svaku stvar postoji Saobraznost (vidi br. 106). Stoga je ovek u Nebu u onakvoj
slubi, kakav mu je bio ivot na svetu. Jer duhovno i prirodno ine jedno preko Saobraznosti, s tom razlikom to on
sada stie unutarnje zadovoljstvo, a to znai da je u stanju da primi nebesko blaenstvo.
O radosti i srei nebeskoj
395. Danas se moe nai samo mali broj ljudi koji znaju ta je to Nebo i u emu se sastoji nebeska Radost. Oni koji
su o tome samo razmiljali, doli su do tako grube i nejasne ideje, da se jedva i moe rei da o tome neto znaju. Ja
to mogu pouzdano znati poto samo imao prilike da vidim kakav pojam o Nebu i nebeskoj Radosti imaju Duhovi
koji su tek stigli sa Zemlje. Jer kada su sami, oni misle isto kao to su mislili na svetu. Razlog da se nita ne zna o
Nebu i nebeskoj Radosti je u tome, to su svi koji su o tome mislili, sudili o toj radosti prema spoljanjoj radosti
prirodnog oveka, ne znajui ta je to Unutarnji ili Duhovni ovek, niti u emu bi se moglo sastojati njegovo
zadovoljstvo i blaenstvo. Meutim, da su oni, koji su imali to unutarnje ili duhovno zadovoljstvo, ak i pokuali da
im objasne ta je nebeska radost, ovi to ne bi razumeli, jer o njoj nemaju nikakvu predstavu ni opaanje. Na taj
nain, to bi bila jedna od onih stvari koje odbacuje prirodni ovek. S druge strane, svak zna da kada ovek ostavi
svog spoljanjeg ili prirodnog oveka, on tada ulazi u unutarnjeg ili duhovnog oveka. Stoga je on u stanju da pojmi
da je nebeska radost unutarnja i duhovna, a ne spoljanja i prirodna; i da je kao unutarnja i duhovna istija i
savrenija, te da deluje na ovekovo Unutarnje koje pripada njegovoj Dui ili Duhu. Ve iz ovoga svako moe
zakljuiti da je njegova radost upravo onakva kakva je bila radost njegovog Duha ranije, te da je zadovoljstvo tela,
koje se naziva putenim zadovoljstvom, drugaije od nebeskog. A sve to prebiva u ovekovom Duhu onda kad on
naputa telo, ostaje mu i posle smrti, poto on tada ivi kao ovek-Duh.
396. Sva zadovoljstva istiu iz ljubavi, jer to ovek voli, to on osea kao zadovoljstvo. Zadovoljstvo svakog oveka
ima samo taj izvor. Iz ovoga sledi da kakva je ovekova ljubav, takvo je i njegovo zadovoljstvo. Sva zadovoljstva
tela ili puti istiu iz ljubavi prema sebi i ljubavi prema svetu, pa su ona stoga poude i njihova zadovoljenja. S druge
strane, sva zadovoljstva Due ili Duha istiu iz ljubavi prema Gospodu i ljubavi prema blinjem, pa su ona stoga
oseanja dobrog i istinitog i unutarnja zadovoljstva. Ove ljubavi sa njihovim zadovoljstvima ulivaju se iz Neba od
Gospoda unutarnjim putem, a to je odozgo, delujui na unutarnje ovekove delove. Meutim, ona prethodna ljubav s
njenim zadovoljstvima uliva se iz tela i iz sveta spoljanjim putem, a to znai odozdo, i deluje na ovekove
spoljanje delove. Na taj nain, onoliko koliko neko prima i osea dve nebeske ljubavi, toliko se njegovi unutarnji
delovi, koji pripadaju Duhu ili Dui, otvaraju. S druge strane, koliko se dve svetske ljubavi primaju i oseaju, toliko
ovekovi spoljani delovi, koji pripadaju telu i puti, gledaju sve dalje od Neba prema svetu, otvarajui se prema
svetu. A isto onako kako se ljubavi ulivaju, tako se ulivaju i zadovoljstva, i to zadovoljstva Neba u unutarnjosti
77
Pisac esto iznosi tvrdnju da Gospod deluje preko za to izabranih Andela, koji se eto nazivaju i bogovima. On i
preuzima svu odgovornost za njihovo delo. Jedan vidoviti pisac kasnijeg vremena, Jelena Blavatska, u
OTKRIVENOJ IZIDI, tvrdi da je obavetena da je Bog stvaranje sveta bio poverio niim biima; otuda se u Bibliji
na poetku knjige Stvaranja ili Postanja kae BOGOVl (Elohim je plural). Neki misle da je to reminiscencija na
paganstvo.
ovekovu, a zadovoljstva sveta u spoljanjost njegovu, poto sva zadovoljstva, kao to je ve reeno, pripadaju
ljubavi.
397. Nebo je tako ispunjeno prijatnostima, da i nije nita drugo do blaenstvo i prijatnost; ono to ini Nebo, i
uopte i u pojedinostima, to je Boansko Dobro koje proistie iz Gospodnje Boanske Ljubavi, a Boanska Ljubav
je tenja da se svi ljudi spasu i da budu sreni iz dubine i u punoi. Stoga je isto kae li se Nebo ili nebeska Radost.
398. Uivanja u Nebu su i neizreciva i neizbrojna; ali onaj ko pozna samo uivanje tela ili puti, taj ne moe ni da zna
ni da poveruje da postoji ijedno od ovih neizbrojnih i uivanja jer njegovo Unutarnje, kao to je reeno, he gleda
prema Nebu nego prema svetu, a to znai unatrag. Naime, onaj ko je do kraja u uivanjima tela ili puti, ili to je isto,
u ljubavi prema sebi i svetu, moe da uiva samo u poastima, u dobicima, i u zadovoljstvima koje pruaju telo i
ula, jer ova uivanja ponitavaju i gue unutarnja zadovoljstva koja pripadaju Nebu u toj meti, da ovek vie ne
veruje da ona postoje. Stoga bi se takav ovek jako zaudio kad bi mu se reklo da su ona druga (nebeska) uivanja
data samo onda kada se odbace uivanja u poastima i u sticanju imovine, a jo bi se vie zaudio kad bi mu se
kazalo da su nebeska uivanja neizbrojna, i da su takva da se ne mogu uporediti s uivanjima tela i puti, koja su
uglavnom uivanja u poastima i u sticanju imanja. Sve ovo pokazuje zato se ne zna ta su to nebeska uivanja.
399. Da bismo potvrdili kolika su nebeska uivanja, naveemo samo injenicu da se uivanje svakog stanovnika
Neba sastoji u tome, da svoja uivanja i blaenstva deli sa drugima; a poto je takvo obeleje svih onih koji su u
Nebu, jasno je da su zadovoljstva u Nebu neizmerna. Bilo je ve reeno (br. 268) da u Nebesima postoji
sauestvovanje svih sa svakim i svakog sa svima. Ovo proizlazi iz dve osnovne ljubavi u Nebu, a to su, kao to je
reeno, ljubav prema Gospodu i ljubav prema blinjem. U samoj prirodi ovih ljubavi je da se zadovoljstva dele sa
drugima. Ljubav prema Gospodu je takva zato to je Gospodnja ljubav u tome da sve to ima deli sa svima, jer ona
hoe sreu svih. Slina ljubav postoji u svima onima koji vole Njega, jer je Gospod u njima. Otuda dolazi uzajamno
deljenje zadovoljstava kod Anela. Takva je i priroda ljubavi prema blinjem, kao to e biti reeno uskoro. Iz
ovoga se moe ustanoviti da je u prirodi ovih ljubavi da se zadovoljstva dele sa drugima. Drugaije je sa ljubavima
prema sebi i prema svetu. Ljubav prema sebi drugima otima i krade zadovoljstvo, i usmerava ga prema sebi, jer ona
eli dobro samo sebi, dok ljubav prema svetu eli da prisvoji sve ono to pripada blinjemu. Stoga su ove ljubavi
takve, da one rue zadovoljstva drugih; i kada postoji elja da se neto podeli, to je opet radi sebe a ne radi drugih.
Tako u odnosu na druge, u prirodi je ovih ljubavi da ne dele ve da oduzimaju, osim kada zadovoljstva drugih imaju
neke veze sa vlastitim zadovoljstvima. Bilo mi je dano da ivim iskustvom vidim da su ljubavi prema sebi i prema
svetu takve onda kada vladaju. Koliko god su se puta Duhovi priblie nakom nebeskom Drutvu, zadovoljstvo u
tome Drutvu opada prema tome koliko su se ovi Duhovi pribliili; a to je jo zanimljivije, to je da ravi Duhovi
tada oseaju zadovoljstvo. Sve ovo pokazuje kakav je Duh takvoga oveka dok je jo u zemaljskom telu, da naime
tei za uivanjima i dobrima drugih ljudi, a zadovoljan je samo onda kada u tome uspeva. Iz ovoga je jasno da
ljubavi prema sebi i prema svetu razaraju nebeske radosti, i da su protivne nebeskim ljubavima, koje ele da sve
podele.
400. Meutim, treba znati da zadovoljstva onih koji su u ljubavi prema sebi i prema svetu jesu zadovoljstva njihove
poude, i da su kao takva suprotna nebeskom zadovoljstvu. Oni ulaze u ova zadovoljstva u onima kod kojih takva
postoje. Drugaije je kada oni ne uspeju da ta zadovoljstva obuzmu. Tada nisu u stanju da se priblie, jer onoliko
koliko se priblie, toliko oseaju strah i bol; s ovoga razloga oni se retko odluuju da se priblie nebeskim
Drutvima. Ovo mi bee dozvoljeno da iskustvom saznam vie puta. Duhovi koji odlaze s ovog sveta najvie od
svega ele da dou u Nebo. Skoro svi ele da udu u Nebo, pretpostavljajui da je za to dovoljno biti prihvaen i
primljen. I zbog toga to to ele, oni se dovode u blizinu nekih Drutava u najniem Nebu. Ali im se ovi Duhovi
koji su u ljubavi prema sebi i svetu priblie prvom prilazu toga Neba, poinju da oseaju nemir i unutarnju muku
tako da se oseaju kao u Paklu a ne kao u Nebu; i zbog toga glavaki bee odatle, i ne odmaraju se sve dok ne stignu
u Paklove gde se nalaze njima slini. Isto tako, esto se dogaalo da su takvi Duhovi eleli da probaju nebesku
radost, i kako su uli da je ona unutar Anela, eleli su da je podele s Anelima. To se i dogaalo; jer sve to neki
Duh koji jo nije ni u Nebu ni u Paklu eli, to mu se daje ako mu to koristi. Meutim, im bi im ta radost bila data,
osetili bi takvo muenje, da nisu znali kako da se odbrane od bola. Bacali bi glave prema stopalima i opruali se po
zemlji, i tu se savijali kao zmije, i to sve zbog unutarnjeg ropca. Takav bijae ishod kad nebeska radost ulazae u one
koji su uivali samo u ljubavi prema sebi i prema svetu. Razlog je u tome, to su ove radosti jedna drugoj oprene, a
kada opreno deluje na opreno, ishod je bol. Naime, poto nebesko zadovoljstvo ulazi unutarnjim putem i uliva se
u opreno zadovoljstvo, unutarnje (bie) koje je u oprenom zadovoljstvu savija se unatrag, dakle u suprotnom
pravcu, iz ega proizlazi muka. One su suprotne zato to ljubav prema Gospodu i ljubav prema blinjemu ele da
sve svoje podele s ostalima, jer to je njihovo zadovoljstvo, dok ljubav prema sebi i ljubav prema svetu tee da otmu
drugima ono to je njihovo, i da ga prisvoje; i u meri u kojoj to uspevaju, u toj meri oseaju uivanje. Iz ovoga se
moe razumeti otkuda dolazi to da su Pakao i Nebo tako odvojeni; jer svi oni koji su u Paklu, bili su za vreme
zemaljskog ivota u uivanjima tela i puti koja potiu od ljubavi prema sebi i prema svetu; dok su oni koji su u
Nebesima, na svetu uivali u zadovoljstvima koja prua Duh i Dua, a koja zadovoljstva imaju izvor u ljubavi prema
Gospodu i ljubavi prema blinjemu, Poto su ove ljubavi oprene, to su Nebesa i Paklovi potpuno odvojeni, i to tako
odvojeni da se Duh u Paklu ne usuuje da prui prst iz Pakla ili da malo podigne glavu, jer kad to uradi, istog asa
oseti bol i muku. Ovo sam vrlo esto video.
401. ovek koji je u ljubavi prema sebi i prema svetu osea, dok ivi u telu, zadovoljstvo koje potie od ovih
ljubavi, isto kao to osea i posebne slasti potiue Od ovih ljubavi. S druge strane, ovek koji je u ljubavi prema
Bogu i prema blinjemu ne osea, sve dok je u telu, nikakvo posebno zadovoljstvo od ovih ljubavi, odnosno od
dobrih oseanja koja iz njih potiu, ali zato osea blaenstvo koje se izvana jedva opaa, zato to je sakriveno u
njegovoj unutarnjosti i zastrto spoljanjim stvarima koje pripadaju telu, kao to je u isto vreme i otupljeno svetskim
brigama. Ali posle smrti ova se stanja potpuno menjaju. Uivanja koja dolaze od ljubavi prema sebi i prema svetu
tada se pretvaraju u bol i strah, jer to je ono to se naziva paklenim ognjem, a s vremena na vreme i u odvratne i
prljave stvari saobrazne neistim uivanjima, u kojima, za divno udo, zli duhovi tada nalaze svoje uivanje.
Meutim, prigueno zadovoljstvo i skoro neprimetno blaenstvo onih koji su u ivotu tela bili u ljubavi prema Bogu
i ljubavi prema blinjemu pretvara se u nebesko uivanje, i postaje na svaki nain vidljivo i prisutno, jer se tada ono
blaenstvo, koje leae skriveno i neopaeno u dubini bia, sada otkriva i postaje i ulima dostupno, jer je takvo bilo
uivanje njihovoga Duha, a oni sada ive u Duhu.
402. U slubama su sakupljena i prisutna sva nebeska zadovoljstva, jer su slube dobra ljubavi i milosra u kojima
su Aneli. Stoga svako ima onakva uivanja kakve su njegove slube, i u onakvom stepenu kakvo je njegovo
oseanje prema tim slubama. Da su sva nebeska uivanja u stvari uivanja u slubama moe se prikazati jednim
uporeenjem sa telesnim ulima. Svako ulo ima svoje uivanje u skladu sa svojom slubom; vidu, sluhu, njuhu,
ukusu i dodiru, svakome od njih pripada posebno uivanje; vidu uivanje u lepoti i oblicima, sluhu u skladnostima,
njuhu u mirisima, ukusu u zainima. Ove slube koje ula obavljaju poznate su onima koji ih prouavaju, a jo
potpunije onima koji znaju Saobraznosti. Pogled prua takvo zadovoljstvo zato to slui razumu koji je unutarnji
vid; sluh prua takvo zadovoljstvo zato to koristi razumu i volji kroz panju; njuh prua takvo zadovoljstvo zato
to koristi mozgu, kao i pluima; ukus daje uivanje zato to koristi stomaku, pa stoga i celom telu hranei ga.
Brano uivanje, koje je istiji i jai oblik uivanja u dodiru, nadilazi sva ostala, upravo zbog slube koju vri, a to
je produavanje ljudskog roda, pa stoga i aneoskog Neba. Ova uivanja su u ovim ulnim organima zbog uticaja
Neba, gde svako uivanje pripada odreenoj slubi i slae se s njom.
403. Bejae Duhova koji su za ivota na svetu stekli uverenje, da se nebeska srea sastoji u besposlenom ivotu u
kome bi njih drugi sluili; njima je reeno da se srea nikada ne sastoji u izbegavanju rada i u zadovoljstvu koje bi
odatle proisteklo. To bi znailo da bi svak eleo tuu sreu, a svoju drugima uskraivao. To ne bi bio delatan ivot,
nego dosada koja bi svakoga zamarala. Pored toga, bee im pokazano da su i sami od sebe mogli uvideti da bez
delatnog ponaanja nema sree u ivotu, te da odmaranje od delatnog ivota treba da slui samo tome, da bi se
ovekova snaga obnovila, kako bi se ovaj krepkije vratio svojoj ivotnoj delatnosti. Tada im bee na mnogo primera
pokazano da se aneoski ivot sastoji u vrenju dela ljubavi i milosra, a to su slube u kojima, i u skladu sa kojima,
Aneli nalaze svoju sreu. Onima koji su i dalje verovali da se nebeska radost sastoji u besposlienju i udisanju
nebeske radosti u besposlici, takvima bee dano da osete kakav bi bio takav ivot, da bi se postideli i od same
pomisli; i zaista se uverie da bi takav ivot bio vrlo tuan, i da bi, sva radost nestavi za kratko vreme, tada poeli
da od takvog ivota oseaju odvratnost.
404. Bilo je i Duhova koji su sebe smatrali bolje obavetenim, i koji su govorili da su na svetu verovali da se
nebeska radost sastoji u neprestanom hvaljenju i slavljenju Boga, i da bi to bio delatan ivot. Ovima je reeno da
hvaljenje i slavljenje Boga nije delatan ivot, i da Bogu ne trebaju pohvale i slava, nego da je Njegova volja da svi
budu korisni, to jest da ine dobra dela koja nazivamo delima milosra (charitas). Meutim, oni nisu bili u stanju da
dela milosra dovedu u bilo kakvu vezu s idejom nebeske radosti, nego samo s idejom sluenja, iako su Aneli
svedoili da je ova radost potpuno slobodna, jer dolazi do unutarnjeg oseanja i prati je neizrecivo zadovoljstvo.
405. Skoro svi koji dolaze u drugi ivot misle da je Pakao isti za svakoga, a tako i Nebo; meutim, tamo ima bezbroj
razliitosti, tako da Pakao nikad nije isti za dve razliite jedinke, poto nikad dva oveka, ili dva Duha, ili dva
Anela ne mogu da budu potpuno ista, ak ni u licu. Na samu moju pomisao da bi dvoje moglo da bude potpuno
jednako, Aneli izrazie negodovanje, govorei da se svako jedinstvo sastoji od skladnog okupljanja mnogo
pojedinosti, i da je jedinstvo upravo onakvo kakvo je i slaganje izmeu tih pojedinosti; i da na taj nain celo jedno
Drutvo u Nebu postaje jedinstveno, i da sva Drutva u Nebu zajedno postaju jedinstvena, i da ovo sve dolazi od
Gospoda Samoga kroz ljubav. Slube u Nebesima su isto tako raznolike, i nikada dve slube nisu potpuno iste; tako
ni srea jednog u Nebu nikada nije ista kao i srea drugoga. Pored toga, zadovoljstva svake slube su bezbrojna, a
ova bezbrojna zadovoljstva su razliita, iako se slau po nekom redu, kao to se slau slube koje vre organi u
jednom telu, i kao slube koje vre vlakna i krvni sudovi u jednom organu; sve se ove slube slau gledajui svoje
dobro u drugome, a tako i u celini. Iz ovog opteg i pojedinanog ugla, sve slube deluju kao jedna celina.
406. Ponekad s Duhovima koji su skoro doli sa sveta razgovarah o tome kakav je veni ivot, govorei da je vano
znati ko je Gospodar ovoga Carstva, i kakav je oblik njegove uprave. Isto kao to je za one koji uu u neko
kraljevstvo na svetu vano da znaju ko je i kakav njegov kralj, i kakva mu je uprava, kao i ostale pojedinosti u vezi s
tim kraljevstvom, jo je vanije da sve ovo znaju o kraljevstvu u kome treba da ive veno. Dakle, treba da znaju da
je Gospod taj koji upravlja i Nebom i celim svemirom, jer onaj ko upravlja jednim, upravlja i drugim, tako da
kraljevstvo u kome su sada pripada Gospodu; i da su zakoni Njegovoga kraljevstva vene istine, sve ustanovljene na
zakonu da Gospoda treba da vole iznad svega, a blinjega kao same sebe; pa i vie nego same sebe, ako treba da
postanu kao Aneli. Kad bi ovo uli, ostajahu bez odgovora, jer u to nisu verovali ni kad neto slino sluahu za
ivota svoga tela, udei se da takva ljubav moe postojati u Nebu, i da bilo ko moe blinjega voleti vie nego
samoga sebe. Na to im bi reeno da svako dobro bezmerno raste u drugom ivotu, i da, dodue, u telesnom ivotu ne
mogu ii dalje od ljubavi prema blinjem kao, prema samom sebi, ali da zato, odlaganjem tela koje im je smetalo na
svetu, njihova ljubav postaje istija, na kraju i aneoska, kroz koju vie vole blinjega nego same sebe. Jer u
Nebesima postoji samo radost u injenju dobra drugome, a sebi samo ukoliko to u krajnjoj liniji opet slui
blinjemu. To je ono to se zove voleti blinjega vie nego samoga sebe. Reeno im je i to, da je takva ljubav
mogua i na svetu, gde neki suprunici rtvuju svoj ivot da bi odbranili drugog suprunika, i gde roditelji vie vole
svoju decu nego sebe, kad majka radije umire od gladi nego da trpi da joj je dete gladno; slina ljubav postoji i u
iskrenom prijateljstvu, gde jedan prijatelj sebe izlae opasnosti da bi pomogao drugome; pa ak i u prijateljstvu
zasnovanom na asti, kada jedan prijatelj nudi drugome bolji deo neega, iako moda tako ne osea u srcu. Najzad,
to je i u samoj prirodi ljubavi, koja ini da ovek osea radost kada slui drugome, ne radi sebe ve radi drugoga.
Meutim, nita od ovoga nisu mogli razumeti oni koji su sebe voleli vie nego drugoga, i koji su u telesnom ivotu
bili gramzivi na dobit; a najmanje od svih tvrdice.
407. Bejae jedan koji je u telesnom ivotu imao vlast nad drugima, i koji je u drugom ivotu sauvao elju da
vlada. Njemu je reeno da je sada u Drugome Carstvu, koje je veno, i da je njegova vlast na svetu prestala, te da se
nalazi tamo gde se svak ceni prema tome koliko je dobar i koliko poznaje istinu, i prema tome koliko je uivao
milost Gospodnju zbog svog ivota na svetu; da ovo vai i u nekom kraljevstvu na svetu, gde se umesto po dobru i
istini ljudi cene prema bogatstvu i prema tome koliko uivaju milost kneza ili kralja. U ovome Carstvu bogatstvo je
dobro i istina, a milost kneeva je milost kojom podaruje Gospod oveka prema tome kakav je bio njegov ivot na
svetu. Svaka elja da se vlada drugaije pravila bi od njega pobunjenika, poto je on sada u Drugome Carstvu. Kad
je ovo uo, bio je postien.
408. Razgovarao sam i sa Duhovima koji su zamiljali da se nebeska radost sastoji u tome da ovek bude velik; no
ovima je reeno da je u Nebu najvei onaj koji je najmanji, jer se najmanjim zove onaj koji nema niti eli da ima
vlast ili mudrost od sebe ve samo od Gospoda, poto onaj koji je na takav nain najmanji, taj je najsreniji; jer time
ima od Gospoda svu mo i u mudrosti nadilazi ostale. ta znai biti najvei ako ne najsreniji? Jer ono to moni
trae kroz mo a bogati kroz bogatstvo, to je da budu sreniji od ostalih. Nadalje im je reeno da se Nebo ne sastoji
u tome da neko eli da bude najmanji kako bi postao najvei, jer to bi bilo isto kao kad bi eznuo za tim da bude
najvei; ve u tome da od srca eli tue dobro vie nego svoje, i da slui druge imajui za cilj njihovu sreu, bez
ikakve elje za nagradom, dakle iz Ljubavi.
409. Meutim, ne moe se opisati kakva je nebeska radost u svojoj sutini, jer je ona u najdubljoj unutarnjosti
Anela, a odatle u svakoj njihovoj misli i oseanju, i na kraju u svakoj njihovoj rei i delu. To je kao da se njihova
unutarnjost potpuno otvorila i razdreila da bi primala zadovoljstvo i blaenstvo, koje se iri do u poslednje vlakno,
to jest kroz celo njihovo bie. Na taj nain je njihovo opaanje i doivljavanje ove radosti tako veliko da se ne moe
opisati. Jer ono to poinje u najveoj dubini uliva se u sve to potie iz nje, irei se neprestano sa sve veom
snagom prema spoljanjim delovima bia. Kada dobri Duhovi, koji jo nisu u toj radosti, jer jo nisu podignuti u
Nebo, osete sferu te radosti koja izbija iz sfere Ljubavi nekog Anela, oni se ispune takvim zadovoljstvom, da tako
rei padaju u neku prijatnu nesvest. Ovo se ponekad deavalo onima koji su eleli da okuse nebesku radost.
410. Kad neki Duhovi zaelee da upoznaju nebesku radost, bee im dozvoljeno da je osete sve dotle dok su mogli
da izdre; pa ipak, to jo nije bila nebeska radost; jedva da joj je bila i slina, to mi je bilo dozvoljeno da zapazim
sudelovanjem u njoj; bejae tako slaba da je bila skoro hladna; meutim, oni je nazivaju nebeskom u najveem
stepenu, jer je za njih to najdublja radost koju uopte mogu osetiti. Iz ovoga se dalo ustanoviti da u Nebu ima ne
samo vie stupnjeva radosti, ve da unutarnja radost jednog (stanovnika Neba) jedva dosee srednju ili spoljanju
radost drugoga; isto tako, da primi li ko svoju najdublju radost, taj je u svojoj nebeskoj radosti, i ne moe podneti
dublju, jer takva radost postaje za njega bolna.
411. Neki Duhovi, ali ne zli, poto su utonuli u mirovanje slino snu, bili su podignuti u Nebo u pogledu
unutarnjosti svoga uma; jer i pre nego to se unutarnji delovi u njima otvore, Duhovi mogu da se podignu u Nebo i
da im se pokae kakva je srea onih koji tamo ive. Video sam ih u tome umirenom stanju koje je trajalo oko pola
sata, a zatim ih videh kako se vraaju u svoje spoljanje stanje, kad uzmogoe da se sete ta su tamo videli.
Govorahu da su bili meu Anelima u Nebu, i da su tamo videli zauujue stvari, koje su sve bile blistave kao da
su od zlata, srebra, i dragog kamena, izvanrednih oblika i vrsta. Rekoe da Aneli ne uivaju u spoljanjosti tih
stvari, nego u onome to predstavljaju, a to su Boanske Stvari, neizrecive, i beskrajno mudre, i da su te stvari
njihova radost, uz mnoge druge koje ljudski jezik ne moe opisati ni do u hiljaditi deo, i koje ne mogu na nau
mesta u idejama u kojima ima bilo ega tvarnog.
412. Gotovo niko ko ulazi u drugi ivot ne zna ta su to nebesko blaenstvo i srea, jer ljudi ne znaju ta je to
unutarnja radost, o kojoj oni misle prema telesnom i svetskom uivanju i radosti. Posledica je to, da oni sve to ne
poznaju dre za nitavno, dok su telesne i svetovne redosti u stvari nitavne u poreenju s nebeskim. I zato su dobri
Duhovi, koji nisu znali ta je Nebeska Radost, bivali prenoeni u rajska boravita, da bi je upoznali, u boravita koja
su nadilazila sve ono to se moe zamisliti. Oni tada poveruju da su stigli u Nebeski Raj, ali im se kae da to jo nije
prava nebeska radost. Zato im se daje da osete unutarnja stanja radosti u svom najdubljem (biu). Zatim bivaju
stavljeni u stanje Mira koji ulazi u njihovo Unutarnje. I tada tek priznaju da se nikakvom idejom to stanje ne moe
izraziti. Na kraju su bivali stavljeni u stanje Nevinosti sve dok je nisu unutarnje osetili. Na taj nain im je bilo dano
da upoznaju ta je to Duhovno i Nebesko Dobro.
413. Ali da bih i sam upoznao ta je Nebo i Nebeska Radost, od Gospoda mi bejae dano da esto i dugo opaam
ari nebeskih radosti. Poto imam to iskustvo, mogu rei da ih poznam, ali ne mogu da ih opiem. Meutim, da bi se
o tome stekao barem neki pojam, rei u ovo: To je Oseanje bezbroj zadovoljstava i radosti, koje se pokazuju kao
jedinstvo, ali u kojem jedinstvu, odnosno jedinstvenom Oseanju, ima bezbroj oseanja koja se sva opaaju, ali
nejasno. Ipak, bilo mi je dano da osetim da one (radosti) sadre bezbroj stvari vezanih redom koji se nikada ne bi
mogao opisati. Te bezbrojne stvari, takve kakve su, proistiu iz reda Neba. Slian red postoji i u najmanjim deliima
jednog od tih oseanja, koja se sva zajedno oseaju kao jedinstvo, a prema sposobnosti Podmeta. Drugim reima, u
svakom obinom oseanju postoji bezbroj razliitih oblika radosti, i sve je sreeno i sve ivi i deluje dolazei iz
Unutarnjeg; jer Nebeska Radost proizlazi iz Unutarnjeg. Oseao sam kao da radost i milina polaze od srca da bi se
sa najveom ljupkou rairili po najdubljim ilicama i vlaknima uz oseanje takvog dubokog zadovoljstva, da se
ini da je svaka ilica sama radost i milina, a njihovi oseaji sama srea. Telesna radost i naslada u poreenju s ovim
radostima su kao gusta i peckava magla prema istom i blagom vazduhu. Vredno je dodati i ovo: kad god sam hteo
da svoje zadovoljstvo prenesem na drugoga, umesto ovoga ulivalo se u toga drugoga drugo zadovoljstvo koje je bilo
jo unutarnjije i punije od onog prvog. Ulivao sam ga koliko sam hteo, jer sam opazio da proizilazi od Gospoda.
414. U Nebu svi idu neprestano prema proleu ivota. to vie godina tamo ive, to je prolee prijatnije i srenije.
Ono veno raste uporedo sa Ljubavlju, milosrem i verom. Osobe enskoga pola koje su umrle stare i oronule, a
koje su ivele u veri Gospoda, u ljubavi prema blinjemu i u srei branog ivota, sve vie i vie ulaze u cvet
mladosti, a lepotom nadilaze sve ono to se ikad videlo na zemlji. To dobrota i ljubav daju oblik, same se u njemu
pokazujui kao u slici. One ine da radost i lepota blistaju u najsitnijim crtama lica, tako da postaju sami oblici
ljubavi. Ko god ih je video, bio je zadivljen. Tu ivu sliku Ljubavi stvara sama Ljubav, ona je na taj nain i uzrok i
uinak. Ceo Aneo, a naroito njegovo lice, takoe je ta Ljubav, koja se vidi i osea. Kad je posmatramo, ona
prodire u najdublji ivot bia. Jednom reju, stariti u Nebu, to je postajati mlad. Oni koji su iveli u Ljubavi prema
Gospodu i blinjima, postaju takvi oblici i takve lepote. Uz bezbrojne raznolikosti, Aneli su takvi oblici, od kojih
se sastoji Nebo.
O Ogromnosti Neba
415. Da je Gospodnje Nebo ogromno, moe se zakljuiti iz onoga to je reeno i prikazano u prethodnim lancima,
naroito iz toga da Nebo potie od Ljudskog roda (vidi br. 311-317), i to ne samo od ljudi roenih unutar Crkve,
nego i onih koji su roeni van Crkve (vidi br. 318-328). To znai da je ono sastavljeno od svih koji su iveli u dobru.
Koliko mnogo ima ljudi na Zemlji, moe zakljuiti svaki onaj ko neto zna o Deobama, Oblastima i Carstvima ove
Zemlje. Ko rauna, pronai e da svakoga dana umire vie hiljada ljudi, za godinu mirijada miliona, i tako od prvih
vremena, otkada su protekle hiljade godina. Svi ti ljudi posle smrti stiu na drugi svet, koji se naziva Duhovnim
Svetom. Koliko je njih postalo Anelima, ne moe se rei. Bilo mi je reeno da je njih u drevna vremena bilo jako
mnogo, jer su ljudi tada mislili vie duhovno, te su zato bili u oseanju nebeskog. Tokom vremena, broj takvih je
opao, jer je ovek postao ulniji i poeo da misli prirodnije, te je i njegovo oseanje postalo vie zemaljsko. Po tome
se vidi da Nebo, poto potie od Ljudskog roda, mora da bude ogromno.
416. Da je Gospodnje Nebo ogromno, vidi se i po tome, to Gospod svu decu koja su roena van ili unutar Crkve,
prisvaja, te tako postaju Aneli. Da Gospod svako dete, ma gde da je roeno i bez razlike da li od pobonih ili
bezbonih roditelja, prima i podie u Nebu, gde se ono ui Boanskom Redu, dobrima i istinama, te biva, srazmerno
razumevanju i mudrosti, uvedeno u Nebo postajui Aneo, vidi se iz br. 329-345. Koliko je Anela u Nebu, moe se
zakljuiti po deci koja su u njega ula od postanka do dananjeg dana.
417. Koliko je ogromno Nebo, vidi se i po tome to su sve vidljive Planete, kao i bezbroj drugih u Svemiru, takoe
nastanjene zemlje (tela), o kojima je bilo govora u posebnom delu, a iz koga emo navesti sledea mesta: Da ima
vie nebeskih tela (telluribus) i na njima ljudi, od kojih potiu Duhovi i Aneli, to je dobro poznato u drugom
ivotu. Jer tamo je dozvoljeno da se govori sa Duhovima s drugih nebeskih tela svakome onome ko to eli iz
Ljubavi prema istini i koristi koju to donosi, da bi se uverio da postoji mnogo Svetova i da Ljudski rod ne ivi samo
na jednom nebeskom telu. O tome sam ponekad govorio sa Duhovima nae Zemlje. Zaista, ovek zdravoga razuma
moe da zna da ima vie nebeskih tela (zemalja) i da su one nastanjene ljudima. Jer mase kao to su Planete, od
kojih su neke vee od ove Zemlje, nisu nenastanjene mase stvorene da bi obilazile oko Sunca i davale malo svetlosti
jednoj jedinoj Zemlji. Mora da je njihova svrha vanija. Onaj koji veruje, a svako treba da tako veruje, da je
Boansko stvorilo Svemir samo radi Ljudskog roda i Neba, jer je Ljudski rod Rasadnik Neba, mora verovati da ima
ljudi na svakoj Zemlji. Da Planete vidljive oima, jer su unutar naeg Sunanog sistema, jesu Zemlje, lako je
zakljuiti po tome to su one materijalna tela jer odbijaju svetlost, a gledano kroz teleskop ne svetlucaju plamenom
nego su proarane tamnim mestima. Kao i naa Zemlja, i one se okreu oko Sunca i idu putem Zodijaka, inei
Godine i Godinja doba: Prolee, Leto, Jesen i Zimu. Kao i naa Zemlja, i one se okreu oko svoje ose, inei Dane
i delove Dana: Jutro, Podne, Vee i No. Neke od njih imaju Mesece nazvane Satelitima, koji ih u odreenom
vremenu obilaze, kao Mesec nau Zemlju. Planeta Saturn, koja je jako udaljena od Sunca, ima jedan veliki Prsten
koji toj zemlji daje puno svetlosti, iako odbijene. Ko bi, znajui sve ovo, a mislei razumno, rekao da na tim telima
nema niega?
78
Osim toga, rekao sam Duhovima da bi ovek morao da veruje da u Svemiru ima vie nego jedna
Zemlja ve i iz injenice to je zvezdano nebo ogromno i sadri bezbroj zvezda, od kojih je svaka na svome mestu
ili u svom svetu jedno Sunce, samo razliite veliine. Ko god paljivo razmisli, zakljuie da je sva ta ogromnost
samo sredstvo da se doe do svrhe koja je Stvaranje, a to je Nebesko Carstvo u kome bi Boansko ivelo u zajednici
78
Danas postoje vrsti dokazi da na ovim planetama nema ivih bia, suprotno navodu pisca. Za ovakvo njegovo
tvrenje daju se razna objanjenja: Via bia, Aneli, dovodili su Pisca u stanja u kojima je mogao da opaa ivot na
tim planetama ne neposredno, nego kroz dodir sa Duhovima onih koji su nekad na tim zemljama iveli. Aneoski i
duhovni jezik se ne moe uvek jasno prevesti na prirodni jezik. Dalje, neki smatraju da imena kao Saturn,
Venera itd. oznaavaju vrste Duhova koji pripadaju raznim nebeskim Drutvima, koja imaju taj kvalitet,
saturnovski, venuski, merkurski itd.
s ljudima i Anelima. Naime, vidljivi Svemir ili Nebeski svod osvetljen bezbrojnim zvezdama, koje su Sunca, samo
je sredstvo da bi postojale Zemlje i na njima ljudi, iz kojih se stvara Nebesko Carstvo. Stoga razuman ovek ne
moe misliti da jedno takvo veliko Sredstvo za tako veliku Svrhu obuhvata samo Ljudski rod jedne jedine Zemlje.
ta bi to bilo za Boansko koje je beskrajno, i u uporeenju sa Kojim hiljade i mirijade Zemalja i njihovih
stanovnika predstavlja samo jednu malenkost? Ima Duhova ija je jedina svrha sticanje znanja, jer jedino u njima
uivaju. Stoga je tim Duhovima dozvoljeno da svuda idu, tako da prelaze iz ovog Sunanog sistema u drugi, radi
sakupljanja znanja. Oni su mi rekli da su Zemlje (nebeska tela) ne samo u naem Sunanom sistemu, nego i van
njega, u Nebeskom Svodu, nastanjene u ogromnom broju. To su Duhovi sa Planete Merkur. Ako se pretpostavi da u
Svemiru ima jedan milion Zemalja, i na svakoj po 300 miliona ljudi, za 200 narataja u 6000 godina, pa se svakom
oveku ili Duhu da prostor od tri kubna arina, ceo taj broj ljudi ili Duhova ne bi ispunio ni prostor ove zemlje,
jedva prelazei prostor jednog Satelita, prostor koji je u Svemiru jedva primetna sitnica, jer je Satelit jedva vidljiv
golim okom. Dakle, ta je to za Tvorca Svemira, koji bi jo uvek ostao Beskrajan i kad bi se ceo Svemir ispunio?
Razgovarao sam o tome s Anelima koji su mi rekli da i oni na slian nain misle o siunosti Ljudskog roda u
odnosu na Beskrajnog Tvorca. Meutim, oni o tome misle ne prema prostorima, nego prema Stanjima. Po njima,
Zemlje, ma kako se njihov broj umnoio, bile bi samo sitnica u odnosu na Gospoda.
79
O Zemljama u Svemiru,
njihovim Stanovnicima, Duhovima i Anelima, vidi pomenuto delo. Tamo su iznete stvari koje su mi otkrivene i
pokazane, da bi se znalo da je Gospodnje Nebo ogromno, da celo potie od Ljudskog roda, te da je na Gospod
svuda priznat za Boga Neba i Zemlje.
418. Pored toga, ogromnost Gospodnjeg Neba potvruje se i time to Nebo u svojoj celini odslikava jednog oveka,
i da je saobrazno celini i pojedinim delovima tela kod oveka, kao i da se ova saobraznost ne moe nikad do kraja
ispuniti, poto saobraznost postoji ne samo sa svakim udom, organom i tkivom tela uopte, nego tako isto i sa malim
tkivima i malim organima koje ovi sadre u svakoj najmanjoj sitnici, ak i sa svakim krvnim sudom i vlaknom; i ne
samo sa njima, nego i sa organskim tvarcama koje iznutra primaju uticaj iz Neba, odakle dolaze ovekove delatnosti
koje slue delovanju njegovog uma, jer sve to postoji unutra u oveku ima svoj supstancijalni oblik a ono to ne
postoji kao podmet supstancije, nitavno je. Postoji saobraznost svih ovih stvari sa Nebom, kao to se tvrdi u odeljku
koji govori o saobraznosti svega to je u Nebu sa onim to je u oveku (br. 87-102). Ova saobraznost ne moe
nikada biti potpuna, jer kako se god broj aneoskih Drutava koja odgovaraju jednom delu (ovekovog tela)
poveava, tako i Nebo postaje sve savrenije. Naime, svaka savrenost se u Nebesima poveava sa poveanjem
broja (nebeskih Drutava ili Anela). Razlog tome je to tamo svi imaju u vidu jednu svrhu, i slono je ostvaruju. Ta
svrha jeste opte dobro; a kad ono vlada, dobro svakog pojedinca potie od njega, a iz dobra svakog pojedinca
proistie dobro zajednice. Ovo je mogue stoga to Gospod okree sve prema Sebi (vidi napred br. 123), i tako ini
da su oni jedno s Njim. Svako ko ima iole prosvetljen razum moe jasno videti da jednodunost i sloga, osobito kad
su ovakvog porekla i kad se odravaju ovakvom spregom, sainjavaju savrenost.
419. Bee mi dano da vidim obim nastanjenog i nenastanjenog Neba, pa videh da je nenastanjeno Nebo tako veliko,
da ni cela venost ne bi bila dovoljna da se ono ispuni, ak i da ima jo mirijada Zemalja i na svakoj Zemlji onoliko
ljudi koliko ih ima na naoj (vidi delo O Zemljama u Svemiru, br. 168).
420. Ima ljudi koji misle da je Nebo malo, temeljei svoje miljenje na nekim doslovno shvaenim mestima u Rei,
kao na primer da se u Nebo primaju samo siromani, ili samo izabrani, ili samo oni roeni unutar Crkve, a nikako i
oni roeni izvan Crkve, ili samo oni za koje Gospod posreduje, ili da se Nebo zatvara kad se ispuni, i da je to vreme
naznaeno unapred. Meutim, ti ljudi ne znaju da se Nebo nikad ne zatvara, da nema ni utvrenog vremena ni
odreene veliine, da su pak Izabrani oni koji ine dobro iz poslunosti prema istini, a Siromani oni ije je znanje o
dobru i istini siromano, no ele da znaju vie; za njih se jo kae da su gladni. Ti isti koji Nebo zamiljaju kao malo
misle isto tako da je ono na jednome mestu na kome su svi sakupljeni, dok se u stvari ono sastoji od bezbroj
Drutava (vidi br. 41-50). Tako isto, oni smatraju da se Nebo udaljuje neposrednom Milou svakoga onoga ko Ga
prima; da primati Gospoda znai iveti prema Boanskom Redu, a to su zapovesti Ljubavi i vere; da se pod Milou
razume to to Gospod vodi oveka uvek, od detinjstva pa do poslednjeg asa na svetu, a zatim kroz venost. Neka
im, dakle, bude znano da je svaki ovek roen za Nebo, i da se u Nebo prima onaj ko primi Nebo na svetu, a ko ga
ne primi, biva iskljuen iz Neba.
O Svetu Duhova i
o Stanju oveka nakon Smrti
ta je Svet Duhova
421. Svet Duhova nije ni Nebo ni Pakao ve srednje stanje izmeu jednog i drugog. Naime, tamo ovek dolazi
odmah nakon smrti da bi posle izvesnog vremena, a to zavisi od njegovog ivota na svetu, bio uzdignut u Nebo ili
baen u Pakao.
422. Svet Duhova je srednje mesto izmeu Neba i Pakla, ono je takoe srednje stanje oveka nakon smrti. Da je to
79
Ovo je navod iz posebnog dela koje je Pisac objavio na latinskom 1757. i 1758: De Telluribus in Mundo nostro
Solari etc. Zanimljivo je pomenuti da je itanje ovoga dela i slinih odlomaka kod Svedenborga, nadahnulo ruskog
pionira astronautike Ciolkovskog da pone sa pripremama za let u Svemir.
srednje mesto, bilo mi je jasno po tome to su Paklovi ispod, a Nebo iznad. A da je to srednje stanje, dokaz mi je bio
to to ovek, dok je tamo, nije ni u Nebu, ni u Paklu. Stanje Neba kod oveka je Spoj dobrog i istinitog u njemu.
Kad se kod oveka-duha dobro spoji sa istinitim, on dolazi u Nebo, zato to je taj Spoj, kao to je reeno, Nebo u
njemu. A kada je kod oveka-duha zlo spojeno sa lanim, on dolazi u Pakao, zato to je taj Spoj Pakao u njemu. To
Spajanje (conjunctio) se odigrava u Svetu Duhova, zato to je ovek tada u srednjem stanju. Isto treba rei i o
spajanju Razuma i Volje, odnosno Istinitog sa Dobrim.
423. Prvo treba neto rei o Spajanju Razuma i Volje, ili to je isto, Istinitog sa Dobrim, jer se to Spajanje vri u
Svetu Duhova. Kod oveka postoji Razum i Volja. Razum prima istine i oblikuje se prema njima. Volja prima dobra
i oblikuje se po njima. Eto zato ovek naziva istinom ono to razumom shvata i misli, a dobrim ono to voljom
hoe i smera. ovek moe, mislei Razumom, opaziti da je neto dobro i istinito. Meutim, on to dobro i istinito ne
misli Voljom, ukoliko ga ne eli i ne tvori. A kad ga hoe i Voljom ga tvori, onda je to istinito i to dobro ne samo u
njegovom Razumu, ve i u Volji, poto Razum sam za sebe ili Volja sama za sebe ne ine oveka, nego Razum i
Volja spojeni. Zbog toga se oveku pripaja samo ono to je i u jednom i u drugom. Ono to se nalazi samo u
Razumu postoji, dodue, u oveku, ali ne na stvaran nain, nego samo kao stvar pamenja, ili predmet znanja u
pamenju, o kome tek moe misliti kada je u drutvu s drugima, ali ne i sam sa sobom, o kome, naime, moe misliti
i rasuivati, i u skladu s njim glumiti oseanja i pokrete.
424. Da ovek moe misliti razumom, a da pri tome volja ne sudeluje, predvieno je zato da bi se ovek mogao
promeniti. Jer ovek se menja pomou istina, poto istine, kao to je reeno, pripadaju razumu. Naime, to se tie
volje, ovek se rada u svakom zlu, pa zbog toga, sam po sebi, eli dobro samo sebi, a koji eli dobro samo sebi, taj
se veseli zlu drugih, naroito ako to ima neke veze s njim. On eli da sva tuda dobra budu njegova, kako poasti,
tako i bogatstva, pa to vie uspeva, to je radosniji u sebi. Da bi takvo stanje volje moglo da se popravi i promeni,
oveku je dano da moe razumeti istine i pomou njih krotiti oseanja zla, koja izbijaju iz njegove volje. Otuda
dolazi da ovek razumom moe misliti istine i prema njima govoriti i raditi, ali ih ne moe misliti i voljno sve dotle,
dok ih ne eli i ne tvori sam od sebe. Tada sve ono to misli voljom, pripada njegovoj Ljubavi, poto se u njemu tada
Ljubav spaja s verom kao razum s voljom.
80
425. Dakle, koliko su istine razuma spojene s dobrima volje, te koliko ih ovek eli i tvori, toliko on ima Nebo u
sebi, jer je Nebo, kao to je reeno, spoj dobrog i istinitog. Naprotiv, koliko su obmane razuma spojene sa zlima
volje, toliko ovek ima Pakao u sebi, jer Pakao se stvara spajanjem lanog i zlog. Ali, onoliko koliko istine razuma
nisu spojene s dobrima volje, toliko je ovek u srednjem stanju. Danas je skoro svaki ovek takav da neto zna o
istinama koje znanjem i razumom stie, ali po njima retko ivi potpuno, a ee malo ili nimalo, a ponekad postupa i
protiv njih, sve zbog toga to ga zlo privlai i veruje u zablude. Da bi takav ovek mogao da ide bilo u Nebo ili
Pakao, on odmah nakon smrti dolazi u Svet Duhova gde se vri spajanje dobrog i istinitog kod onih koji e biti
baeni u Pakao. Naime, nikome ni u Nebu ni u Paklu nije dozvoljeno da ima podeljen um, odnosno da razume na
jedan, a hoe na drugi nain, nego ono to hoe, to e i razumeti, a ono to je razumeo, to e i hteti. Eto zbog ega u
Nebu onaj ko hoe dobro, taj razume istinu, a u Paklu onaj ko hoe zlo razume obmanu. Zbog toga, u Svetu Duhova
se obmane odstranjuju od dobrih Duhova, a daju im se istine koje odgovaraju njihovom dobru, a istine se udaljavaju
od zlih Duhova da bi dobili obmane koje odgovaraju njihovom zlu. To pokazuje ta je Svet Duhova.
426. U ovom Svetu ima veoma mnogo Duhova, zato to oni svi najpre u njega dolaze, gde ih ispituju i pripremaju.
Nema odreenog roka za tamonji boravak. Neki tek to stignu, uzdignuti su u Nebo ili baeni u Pakao. Neki ostaju
po nekoliko sedmica. Neki vie godina, ali najvie do trideset. Te su razlike zbog saobraznosti ili nesaobraznosti
izmeu ovekovog unutarnjeg i spoljanjeg. to se tie naina na koji se tamo ovek vodi i priprema, o njemu e biti
rei u onome to dolazi.
427. im posle smrti stignu u Svet Duhova, Gospod ih na neki nain deli. Zli su povezani s Paklenim Drutvima
preko svoje vladajue Ljubavi, a dobri s Nebeskim Drutvom sa kojim su na svetu bili povezani preko ljubavi,
milosra i vere. Meutim, iako odeljeni, ipak se prijatelji i poznanici sakupljaju i razgovaraju kad god zaele,
naroito muevi i ene, braa i sestre. Video sam jednoga oca kako razgovara sa est sinova koje je tamo prepoznao,
kao i druge kako razgovaraju sa roacima i prijateljima. Ali, poto su na svetu bili duhovno razliiti, kasnije su se
razdvojili. Oni koji iz Sveta Duhova odlaze u Nebo ili Pakao, tamo se vie ne viaju i ne poznaju, osim ako imaju
slian duh, to dolazi od slinosti Ljubavi. Razlog da se viaju u Svetu Duhova, a ne u Nebu ili Paklu, jeste u tome,
to su oni u Svetu Duhova dovedeni u stanje slino onome u kome su bili za ivota na Zemlji. Tokom vremena
njihovo se stanje ustaljuje prema vladajuoj Ljubavi, i tada prepoznaju jedan drugoga samo prema slinosti u toj
Ljubavi, jer kako je reeno u br. 41-50, slinost povezuje, a razliitost razdvaja.
428. Isto kao to je Svet Duhova srednje stanje izmeu Neba i Pakla kod oveka, tako je on i Srednje Mesto. Ispod
su Paklovi, a iznad su Neba. Paklovi su zatvoreni, a ui se moe samo kroz jame i rasekline, kao i iroke otvore, koji
su svi dobro uvani, da niko bez dozvole ne bi izaao, a dozvola se daje kad je zaista potrebno, o emu e biti
govora u nastavku. Tako isto je i Nebo zatvoreno sa svih strana, tako da se Nebeskim Drutvima moe prii samo
80
U psiholokom smislu, nemogue je da ovek neto misli a da volja u tome nema nikakvog udela. Treba, jasnoe
radi, dodati da ovek ima prvo staru volju zaraenu naslednim zlom, i sve dok se ne preobrazi i duhom ponovo ne
rodi, on u mislima moe da bude ispravan, ali ne i u volji; jer ako o drugima misli moralno i etiki ispravno, to je
kod njega neiskreno, jer zbog volje koja je sebina i rava on odbija da prizna da je bilo ko drugi osim njega dobar i
ispravan. Isto tako treba razumeti izraze misliti voljom ili prema volji. Tu se misli na miljenje u skladu s
ispravnom voljom.
jednim uskim putem, koji se takoe uva. To su ulazi i izlazi koji se u Rei zovu rajskim i paklenskim Vratima.
81
429. Svet Duhova izgleda kao neka Dolina izmeu Planina i Stenja, tu i tamo uzdignuta ili ulegnuta. Vrata prema
Nebu pokazuju se samo onima koji su pripremljeni za Nebo, ostali ih ne mogu nai. Iz Sveta Duhova se ide u
nebeska Drutva samo kroz jedan ulaz, iz kojega je jedan put koji se, dok se penje, deli u vie drugih. A Vrata Pakla
se pokazuju samo onima koji tamo moraju da uu. Tada se otvaraju, pokazujui mrane Peine koje kao da su
pokrivene au, a koje strmo vode u ponor, gde opet ima vie vrata. Iz tih Peina izbijaju crne i smradne pare od
kojih bee dobri Duhovi, jer su im odvratne, dok ih zli Duhovi, naprotiv, trae, jer im prijaju.
82
Jer, koliko je neko na
svetu voleo svoje zlo, toliko posle smrti voli kune zadahe koji odgovaraju njegovom zlu.
U ovom pogledu zlo se moe uporediti s pticama i ivotinjama leinarima, kao to su vrane, vukovi i svinje koje,
oseajui smrad, lete i jure prema leinama i izmetu. uo sam jednom jednog Duha kako vie kao da ga iznutra
neko para na samo jedan daak koji ga je dodirnuo s Neba, a zatim ga videh mirnog i radosnog kada je do njega
doprlo jedno isparenje iz Pakla.
430. Kod svakog oveka postoje dvoje vrata, od kojih jedna gledaju prema Nebu a otvaraju se na dobra i istine.
Vrata Pakla otvorena su kod onih koji su u zlu i lai, i oni primaju uticaj nebeske Svetlosti samo kroz pukotine.
Zbog toga uticaja oni su u stanju da misle, rasuuju i govore. A vrata neba su otvorena kod onih koji su u dobru i
istini. Naime, postoje dva puta koja vode ovekovom svesnom umu: jedan vii ili unutarnji kojim ulaze dobro i
istina od Gospoda, i drugi nii ili spoljanji kojim odozdo ulaze zla i lai iz Pakla. U sredini je svesni um prema
kome su ta dva puta usmerena. Onoliko koliko ulazi Svetlost Neba, toliko je ovek razuman. Sve to (Svetlost)
manje ulazi, to je ovek manje razuman ma koliko sam sebi to izgledao. Ovo je reeno da bi se znalo kakva je
saobraznost oveka s Nebom i Paklom. ovekov svesni um, dok je u oblikovanju, odgovara Svetu Duhova. Ono to
je iznad uma, to odgovara Nebu, a ono to je ispod, Paklu. Kod onih koji se pripremaju za Nebo, ono ispod
razumskog je zatvoreno, dok je ono iznad razumskog otvoreno; obratno je kod onih koji se pripremaju za Pakao.
Tako jedni mogu da gledaju samo ispod sebe, to jest prema Paklu, dok drugi samo iznad sebe, to jest prema Nebu.
Gledati iznad sebe, to je gledati prema Gospodu, jer prema Njemu kao sreditu gleda sve ono to je u Nebu. A
gledati ispod sebe, to je okrenuti lea Gospodu i gledati u suprotno sredite prema kome gleda i tei sve to je u
Paklu (vidi br. 123-124).
431. U ovome to prethodi, pod Duhovima se misli na one koji su u Svetu Duhova, a pod Anelima na one koji su u
Nebu.
Po svom Unutarnjem, svaki ovek je Duh
432. Ko god paljivo razmilja, moe uvideti da Telo ne misli, jer je tvarno, nego da misli Dua, jer je duhovna.
Dua ovekova, o ijoj su besmrtnosti mnogi pisali, to je njegov Duh. Taj je Duh besmrtan u svemu to mu pripada.
To je ono to u telu misli, jer je duhovno, a duhovno prima duhovno i ivi duhovno, a to znai misli i hoe. Sav
razumski ivot, koji se oituje kroz telo, pripada, dakle Duhu, a nikako Telu. Jer, kao to je reeno, telo je tvarno, a
tvarnost, koja je odlika tela, dodata je, odnosno pripojena, Duhu, kako bi ovaj mogao delovati i sluiti u tvarnom
svetu, gde je sve tvarno i po sebi bez ivota. Poto tvarno ne ivi, nego samo duhovno, vidi se da sve to kod oveka
ivi pripada njegovome Duhu, a da telo slui samo kao orue za ivu pokretaku silu. Istina, kae se da orue
deluje, pokree se, udara, ali verovati da to dolazi od njega samog, a ne od onoga ko se njime slui, ista je obmana.
433. Poto sve to u telu ivi, deluje i osea, pripada jedino Duhu a ne i telu, iz toga sledi da je Duh u stvari sam
ovek, odnosno da je ovek, posmatran u sebi, Duh. U oveku nema niega, od glave do tabana, to ne ivi i ne
osea. Iz toga proizilazi da kada se telo odvoji od Duha, a to biva pri smrti, ovek ostaje ovek, te i dalje ivi. U
Nebu sam saznao da neki od onih koji umiru, dok lee na samrtnom odru a nisu jo u drugom svetu, u svom
hladnom telu jo uvek misle, a ne znaju da vie nisu ivi, sem to ne mogu da mrdnu ni jednim deliem svoga tela.
434. Nemogue je misliti i hteti ako nema jednog sutastvenog podmeta po kome i u kome lee misao i volja. Ono
to je bez sutastvenog podmeta, nije nita, a to se moe videti i po tome to ovek ne moe da vidi bez organa koji
je podmet (nosilac) njegovog vida, niti moe uti bez organa koji je podmet njegovog sluha. Vid i sluh bez tih
organa nisu nita, to jest nisu mogui. Tako isto misao, koja je unutarnji vid, i pamenje, koje je unutarnji sluh,
mogu postojati samo kroz sutastva i po sutastvima, koje su organski oblici i koje su podmeti (nosioci) vida i sluha.
Po ovome se vidi da i ovekov Duh ima oblik oveka; da uiva sva ula kao to ih uiva i u telu; da sve to ovek
ima u vezi sa ivotom ula, pripada ne njegovom telu, nego njegovom Duhu, odnosno organima njegovog Duha, do
u najsitnije tanine. Zato Duhovi vide, uju i oseaju kao i ljudi, samo to su tada, posle odvajanja od tela, u
81
Ne treba zaboraviti da ovde Pisac govori prema onome to se zaista vidi u Duhovnom Svetu kada se u njega ue i
kada se ide u Pakao ili Nebo. A to to se vidi, to je samo odgovarajua slika stanja duhova, kao i slika
(korespondencija) istina duhovnih. Tako, uski put se pominje u mitologiji (pria o Herkulu), nasuprot irokom
putu koji vodi u propast. U Jevanelju se pominju uska vrata. Vidoviti su ljudi u drevna vremena moda i videli te
paklene ulaze i izlaze. Homer i Vergilije ih pominju, a svima je poznato kako ih je potanko opisao Dante.
82
Ne treba misliti da se paklenska Vrata pokazuju na taj nain to uvar Pakla one koji su za to spremni, vodi da im
pokae gde e jednog dana ui, da tamo sami odu kada za to osete elju. Pisac na mnogo mesta objanjava te pojave
govorei da se sve te stvari same od sebe pokazuju onima koji su za njih spremni, i da tada to Duhovi sami od sebe,
vodeni svojom eljom i vladajuom Ljubavi, idu tamo, bez prinude i spontano.
Duhovnom, a ne u Prirodnom svetu. Da Duh, osea tvar dok je u telu, to je stoga to mu je tvar bila pridodata. Ali
on je i tada oseao duhovno, i to kroz misao i volju.
435. Sve ovo je reeno da bi se razuman ovek uverio da je ovek u sebi Duh, a da telo, koje mu je pridodato radi
uloge koju vri u prirodnom i tvarnom svetu, nije ovek nego orue njegovog Duha. Pa ipak, ovo je potrebno
potvrditi iskustvom, poto oni, koji su se utvrdili u suprotnom miljenju, ove istine dovode u sumnju, rasuujui
prema obmanama ula. Oni koji su se utvrdili u suprotnom miljenju obino smatraju da i ivotinje podjednako ive
i oseaju; da i one imaju jedno Duhovno slino ovekovom, mada to Duhovno umire s njihovim telom. Ali Duhovno
ivotinja nije slino Duhovnom oveka. Naime, ovek ima vie nego ivotinje, a to je jedno Najunutarnjije u koje se
uliva Boansko, podiui ga k Sebi i vezujui ga za Sebe, a otuda dolazi da ovek, za razliku od ivotinja, moe da
misli na Boga i na Boansko Nebo i Crkvu, da u njima voli Boga i da se tako vee uz Boga. A ono to je vezano uz
Boansko, to se ne moe rasuti, dok se ono, to nije vezano uz Boansko, rasipa. Ve je u br. 39 bilo rei o tome
Najunutarnjijem koje postoji kod oveka za razliku od ivotinja. Ovde e ponovo biti izneto ono to je ve reeno,
jer to treba dobro upamtiti da bi se razbile zablude velikog broja ljudi koji su, zbog manjkavosti u znanju i
zatvorenog uma, nesposobni da u toj stvari razlono zakljuuju. Evo tih rei: Dozvoljeno mi je da o Anelima
otkrijem tajnu koju do sada nije pojmio um ijednoga oveka, zato to nisu bili shvaeni stupnjevi; naime, da svaki
Aneo, kao i svaki ovek, ima najunutarnjiji ili najvii stupanj, odnosno (da ima) izvesno Unutarnje ili Najvie, u
koje Gospodnje Boansko najpre utie, i prema kome to Unutarnje rasporeuje ostale unutarnje (stvari) koje slede
prema stupnjevima reda u njima. To Najunutarnjije ili Najvie moe se nazvati ulazom Gospodnjim u Anela ili
oveka, i samo Njegove stanite u njima. I upravo po tome Najunutarnjijem ili Najviem ovek jeste ovek, i po
tome se razlikuje od ivotinja koje ga nemaju. Otuda dolazi da ga Gospod moe, za razliku od ivotinja, uzdignuti k
Sebi, to jest sve njegovo Unutarnje koje pripada njegovom umu i dui, tako da (ovek) moe verovati u Njega, biti
dirnut Ljubavlju prema Njemu, videti Ga, primiti um i mudrost, i govoriti razumno (ex ratione). Otuda dolazi i to da
ovek ivi veno. Pa ipak, ono to Gospod rasporeuje i to obezbeuje u Unutarnjem, to ne moe jasno opaziti
nijedan Aneo, jer je to iznad njegove misli i nadmaa njegovu mudrost.
436. Da je ovek po svom Unutarnjem Duh, bilo mi je dano da saznam velikim brojem iskustava koje kad bih sva
izneo, ispunio bih, kako se to kae, itave knjiurine. Govorio sam s Duhovima kao Duh, kao ovek sa ovekom.
Dok sam s njima razgovarao, znao sam samo da sam Duh, u ljudskom obliku kao i oni. Tako je izgledalo moje
Unutarnje dok sam s njima razgovarao, a da se pri tome moje telo nije pokazivalo.
83
437. Da je ovek po svom Unutarnjem Duh, moe se zakljuiti i po tome, to on, kada se odvoji od tela, a to biva
kad umre, i dalje ivi kao do tada. Da bih se u to uverio, bee mi dano da govorim sa svima koje sam poznavao u
njihovom telesnom ivotu, s nekima satima, s nekima sedmicama i mesecima, a s nekima godinama, sve to da bih se
uverio i da bih to svedoio.
438. Tome treba dodati da je Duh svakog oveka, ak i dok ivi u telu, u nekom Drutvu s Duhovima, iako to ne
zna, i to dobar ovek s Duhovima u nekom aneoskom Drutvu, a zao u paklenom Drutvu, u koja Drutva on
dolazi odmah nakon smrti. To se esto govori i pokazuje onima koji nakon smrti dou meu Duhove. U veini
sluajeva ovek se ne pokazuje u tome Drutvu sve dok ivi na svetu, zato to tada jo misli prirodno. Meutim, oni
koji misle izdvajajui se iz tela, a tada su u duhu, pokazuju se ponekad u svom Drutvu, i tada se jako razlikuju od
tamonjih Duhova: Hodaju zamiljeni, utljivi, ne gledajui druge kao da ih ne vide, a im ih neki Duh oslovi,
nestaju.
439. Da bi se bolje razumelo da je ovek po svom Unutarnjem Duh, izneu ono to iz iskustva znam o tome ta se
deava sa ovekom kada izae iz tela i biva u Duhu prenesen na drugo mesto.
440. to se tie izlaenja iz tela, evo ta se deava: ovek je doveden u izvesno stanje koje je sredina izmeu sna i
jave. A kada je u tome stanju, on misli da je budan; sva su mu ula budna, ne samo vid, nego i sluh, a to je udno,
dodir mu je savreniji nego to je ranije bio. U takvom sam stanju video Duhove i Anele kao ive (ad vivum). uo
sam ih, i to je udno, dodirivali su me, a da u tome nije bilo niega telesnoga. Za to se stanje kae izai ili biti
izdvojen iz tela, a pri tome ne znati da li u telu ili van tela.
84
Bio sam samo tri ili etiri puta stavljen u takvo
stanje, samo da bih saznao kakvo je, te da bih znao da Duhovi i Aneli imaju sva ula, te da ih ovek ima kada izae
iz tela.
441. to se tie onoga biti u Duhu prenet na drugo mesto, bee mi ivim iskustvom pokazano kako se to deava,
ali samo dva ili tri puta. Bie dovoljno da iznesem jedno takvo iskustvo: Hodajui ulicama jednoga grada, a zatim
prelazei preko polja, razgovarah s Anelima i bejah sasvim kao budan, gledao sam kao inae i hodao ne gubei put,
a za sve to vreme odravah vienje, gledajui drvee, reke, zamkove, kue, ljude i drugo. I poto sam tako hodao
nekoliko sati, naoh se u telesnom vidu i primetih da sam na nekom drugom mestu. Poto se prvo zaudih, opazih
da sam to bio u onakvom stanju u kakvom su bili oni za koje se kae da su bili u duhu odneseni na drugo mesto,
85
jer dok to stanje traje, ovek ne misli o putu, pa ma on bio dug i vie milja, a ni o vremenu, ma ono bilo vie sati ili
dana i ne osea nikakav zamor. Tada je ovek voen putevima koje sam ne pozna, do odreenog mesta, bez lutanja.
83
Pa ipak, duhovi po neemu znaju da razgovaraju sa duhom oveka koji je jo vezan za zemaljsko telo, to
proizlazi iz kazivanja Autora. Odvajanje od fizikog tela i boravak u duhovnom svetu nije bila samo privilegija
Autora, ve mnogih ljudi koji su za to izabrani radi nekoga zadatka.
84
Ovo se odnosi na ono ta o takvom iskustvu kae apostol Pavle.
85
est sluaj kod Proroka.
442 Pa ipak, ova dva stanja, kada je ovek u svom Unutarnjem ili - to je isto - u svome Duhu, retka su. Bila su mi
pokazana samo zato da bih znao kakva su, i jer su poznata Crkvi. Meutim, da razgovaram s Duhovima i da budem
kao jedan od njih, to mi je dano ak i u potpuno budnom stanju, to traje ve godinama.
443. Daje ovek po svome Unutarnjem Duh, moe se potpunije potvrditi onim to je izneseno u br. 311-317, gde je
pokazano da Nebo i Pakao potiu od Ljudskog roda.
444. Iskaz ovek je Duh po svom Unutarnjem znai da je on Duh po onom to pripada njegovoj misli i volji, jer
je to samo njegovo Unutarnje, koje ini da ovek jest ovek, i da je onakav kakvo je njegovo Unutarnje.
O vaskrsnuu /Ressuscitatio/ ovekovom posle
smrti i o Ulasku u Veni ivot
445. Kada telo vie ne moe da u Prirodnom svetu obavlja uloge koje su saobrazne mislima i oseanjima dolazeim
iz Duhovnog sveta, kae se da ovek umire. A to se deava onda kada prestanu disajni pokreti plua i istiskujui
pokreti srca. Meutim, ovek ne nestaje, ve se samo odvaja od svog tela koje mu je sluilo na svetu, jer sam ovek
nastavlja da ivi. Kae se da sam ovek ivi sam zato to je ovek ovek ne po telu nego po Duhu, jer je u oveku
Duh taj koji misli, a misao i oseanje ine oveka. Po tome je jasno da ovek nakon smrti samo prelazi iz jednoga u
drugi svet. Otuda u Rei Smrt u unutarnjem smislu znai vaskrsnue i nastavljanje ivota.
446. Postoji unutarnje optenje ovekovog Duha sa disanjem i sa kucanjem srca; misao Duha opti s disanjem, a
njegovo oseanje Ljubavi sa srcem. Zbog toga, kada ta dva pokreta prestanu, dolazi do razdvajanja. Ta dva kretanja,
disanje plua i kucanje srca, jesu veza sa ijim kidanjem Duh ostaje sam sa sobom, a telo lieno ivota svog Duha
hladi se i trune. Da postoji unutarnje optenje ovekovog Duha s disanjem i sa srcem, to je stoga to od njega zavise
svi ivotni pokreti, i to ne samo u celini, nego i u svakom delu.
447. Nakon odvajanja, ovekov Duh ostaje u telu jo kratko vreme, ali samo dotle dok rad srca ne prestane sasvim,
to zavisi od bolesti od koje ovek umire, jer taj pokret srca traje kod nekih due, a kod nekih krae. im taj pokret
prestane, ovek vaskrsava, ali to je delo samoga Gospoda: Pod tim se razume povlaenje ovekovog Duha iz tela i
njegovo uvoenje u Duhovni svet, to se naziva Vaskrsavanjem. Razlog da se Duh ne odvoji od tela dok taj pokret
ne prestane u tome je to je Srce saobrazno oseanju Ljubavi koja je sam ivot ovekov, jer kroz Ljubav svaki
ovek ima ivotnu toplinu. Stoga, dok ta veza traje, postoji i saobraznost, pa i ivot Duha u telu.
448. Kako se vri Vaskrsavanje, ne samo da mi bee reeno, nego mi je u ivo bilo i pokazano. To je bilo izvedeno
na meni samom, da bih o tome imao to potpunije saznanje.
449. Bejah doveden u stanje neosetljivosti telesnih ula, a to znai skoro u stanje samrtnika, dok mi je ceo unutarnji
ivot, zajedno sa miljenjem, ostao, kako bih opaao i pamtio ono to e se dogaati, a to se inae dogaa sa svima
koji Vaskrsavaju iz mrtvih: Opazih da mi je disanje bilo skoro oduzeto, dok mi je unutarnje disanje, koje pripada
Duhu, ostalo slabo i neosetno vezano za telo. Prvo optenje s Nebeskim Carstvom bee mi dano kroz srano bilo,
zato to je to Carstvo saobrazno Srcu kod oveka. Tada videh Anele toga Carstva, neke na udaljenosti, dok su
dvojica sedela pored moje glave. Zatim mi bi oduzeto svako vlastito oseanje, iako sam i dalje mogao opaati i
misliti. U tome sam stanju bio nekoliko sati. Neki Duhovi, koji su se nali oko mene, tada se povukoe, verujui da
sam mrtav. Tada osetih neko miriljavo isparenje, kao ono koje se osea oko balsamovanog tela, jer u prisustvu
Anela nebeskih sve to ima veze sa leinom osea se kao miriljavi dah. A kada Duhovi osete taj miris, ne mogu da
se primaknu. Tako zli Duhovi bivaju oterani od ovekovog Duha pri njegovom uvoenju u veni ivot. Aneli koji
su sedeli do moje glave, utahu razmenjujui svoje misli sa mojima. Kada vide da su njihove misli primljene, Aneli
znaju da je ovekov Duh u stanju da se povue iz tela. Saoptavanje misli u Nebu vri se pogledom prema licu, pa
tako uinie i ova dvojica. Kako mi i opaanje i misao behu poteeni, ne bih li saznao i upamtio na koji se nain
ustaje iz mrtvih, prvo primetih da Aneli ispituju kakva mi je misao, to jest mislim li kao to obino umirui misle,
na veni ivot, te opazih kao da moj um dre u toj misli. Zatim mi bi reeno da ovek, poto izdahne, ostaje u svojoj
poslednjoj misli sve dotle, dok se ne vrati mislima koje potiu od njegovog vladajueg oseanja na svetu. Naroito
mi je bilo dano da opazim i osetim neto kao izvlaenje i istezanje moga Unutarnjeg koje pripada umu, to jest
odvajanje Duha od tela, a i bi mi reeno da to obavlja Gospod i da je to Vaskrsnue.
450. Kada su nebeski Aneli pored Vaskrslog, oni ga ne naputaju, jer oni vole svakoga oveka. Ali kada je duh
takav da ne moe ostati dugo u drutvu nebeskih Anela, onda on sam eli da se od njih odvoji. Tada dolaze Aneli
Duhovnog Carstva Gospodnjeg i oni su ti koji mu daju duhovni vid. Jer do tada nije video nego samo mislio.
Pokazano mi je kako se to obavlja: Ti Aneli kao da odvijaju mrenjau levog oka prema nosnoj pregradi, da bi
otvorili oko i osposobili ga da vidi. Duh opaa kao da se to stvarno i radi, iako je to samo privid. Kada se (Duhu)
uini da je mrenjaa odvijena, ukae mu se neto beliasto, mutno, kao kad ovek posle buenja gleda kroz
poluzatvorene one kapke. Meni to beliasto mutno izgledae boje Neba, ali mi kasnije bi reeno da ono nije uvek
isto. Zatim se osea kao da se neto odmotava niz lice, posle ega se ovek uvodi u duhovnu misao. I to
odmotavanje niz lice samo je privid, jer se na taj nain prikazuje da Vaskrsli prilozi iz prirodne u duhovnu misao.
Aneli budno paze na to da Vaskrsli tada ima samo ideje koje dolaze od Ljubavi. Tada mu kau da je Duh. Poto su
mu dali svetlost, Duhovni Aneli mu ine sve usluge, koje ovaj eli u tome stanju, pouavajui ga u onome to se
odnosi na drugi ivot, ali onako kako on to moe razumeti. Ali ako je Vaskrsli takav, da te pouke ne eli, tada tei
da se udalji od ovih Anela. Ne naputaju ga, dakle, oni, nego on njih ostavlja. Jer Aneli vole svakoga oveka.
Njihova je najvea elja da ine usluge, da pouavaju i vode u Nebo. U tome je njihovo najvee zadovoljstvo. Kada
se Duh odvoji od Anela, primaju ga dobri Duhovi, i dok je u njihovom drutvu, ine mu razne usluge. Ali ako je
njihov ivot na svetu bio takav, da ne moe izdrati ivot u drutvu dobrih, on eli da se i od njih odvoji, i to sve
tako ide dok se ne zdrui s onima koji potpuno odgovaraju njegovom ivotu na Zemlji, jer kod njih nalazi svoj ivot
i - to iznenauje - ivot slian onome koji je imao na svetu.
451. Uvoenje oveka u drugi ivot ne traje due od nekoliko dana. A kako on ide iz jednog stanja u drugo sve dok
ne stigne u Nebo ili Pakao, bie reeno u nastavku. To mi bejae dano da saznam velikim brojem iskustava.
452. Sa nekim Vaskrslima razgovarah trei dan nakon njihove smrti, a tada je ono o emu se govori u br. 449-450
bilo ve obavljeno. ak sam govorio i s trojicom koje poznavah na svetu, kojima saoptih da se upravo onoga asa
priprema njihov pogreb. Na re pogreb behu zaprepaeni, govorei za sebe da su ivi, a da se u grob stavlja samo
ono to im je sluilo na svetu. Zatim se uahu to na svetu nisu verovali u ivot posle smrti, i to su u Crkvi skoro
svi kao i oni. Kada takvi, koji nisu verovali u ivot due posle smrti, primete da ive i dalje, strano se zbune. A oni
koji su se u tom uverenju bili uvrstili, udruuju se sa sebi slinima, a ovi su odvojeni od onih koji verovahu.
Najee se vezuju za neko pakleno Drutvo jer takvi Duhovi su tako isto poricali Boga i prezirali istine Crkve. Jer
koliko se neko utvruje protivu venog ivota svoje due, toliko se utvruje i protiv onoga to se odnosi na Nebo i
Crkvu.
86
ovek posle smrti ima savren ljudski oblik
453. Da ovekov Duh ima ljudski oblik, odnosno da je Duh po obliku ovek, moe se videti iz onoga to je izloeno
u vie lanaka, naroito u onima gde je pokazano da svaki Aneo ima savren ljudski oblik (br. 73-77); da Aneli
potiu od Ljudskog roda, u br. 311- 317; a da je ovek Duh po svom Unutarnjem, u br. 432-444. Ovo se jasno moe
shvatiti i po tome, to ovek jest ovek po svom Duhu, a ne po telu, i da mu je telesni oblik pridodat prema svom
obliku. Naime, Duh deluje do u najmanje delie tela u toj meri, da onaj deo na koji Duh ne deluje, taj ne ivi. Da je
tako, svako moe da vidi po tome, to misao i volja stavljaju u delo sve delove tela, tako da u tome svi delovi
sarauju, a ono to ne sarauje, biva odbaeno kao da nema ivota. Misao i volja pripadaju ovekovom Duhu, a ne
telu. Da ovek ne moe da vidi Duha u ljudskom obliku, niti pak Duha koji je izaao iz tela, to je stoga to je njegov
organ vida oko, sve dok ivi na svetu, tvaran, a ono to je tvarno vidi samo ono to je tvarno, a duhovno vidi
duhovno. Stoga, kada je tvarno oko zastrto i odeljeno od duhovnoga, tada duhovno oko vidi Duhove u ljudskom
obliku, i ne samo da vidi Duhove u Duhovnom svetu, nego ak vidi i Duhove ljudi dok su jo u zemaljskom telu.
87
454. Da Duh ima ljudski oblik, to je zato to je ovek, kao Duh, stvoren po obliku Neba, jer sve to pripada Nebu i
nebeskom raju sakupljeno je u obliku koji pripada ovekovom umu. Otuda on ima sposobnost da prima razum i
mudrost. Kazati da neko ima sposobnost da prima razum i mudrost, ili kazati da prima Nebo, ista je stvar, kao to se
moe videti po onome to je izneseno o Svetlosti i Toplini Neba u br. 126-140; o obliku Neba u br. 200-212; o
Mudrosti Anela u br. 265-275; u lancima gde je reeno da Nebo, u celini i u delovima, predstavlja oveka (br. 59-
77); te zato to Nebo i njegov oblik proizlaze iz Boanskog Ljudskog Gospodnjeg (br. 78-86).
455. Sve ovo to je reeno, razuman ovek moe shvatiti iz povezanosti uzroka i iz istina u njegovom redu.
Meutim, ovek koji nije razuman, ne moe to shvatiti, i to iz vie razloga. Glavni je razlog taj, to je to protivno
njegovoj volji i to se protivi obmanama od kojih je on sebi nainio istine. Onaj ko to iz takvih razloga nee da
shvati, taj je svojoj razumskoj sposobnosti zatvorio put ka Nebu, no koji se uvek moe otvoriti ako se protivljenje
volje prekine (vidi br. 424). Da ovek moe biti razuman i shvatiti istine, bilo mi je pokazano velikim brojem
iskustava. Vrlo esto sam viao rave Duhove, koji su na svetu postali nerazumni zbog poricanja Boga i istina
Crkve, i jo se utvrdili u tome, kako Boanskom snagom bivaju okrenuti prema onima koji su bili u Svetlosti istine.
Tada su razumevali sve istine kao i Aneli, priznajui ih kao takve. Ali im bi ponovo pali u sebe, okrenuvi se ka
Ljubavi svoje volje, nisu vie nita shvatali, govorei obratno. Tako isto, sluao sam neke paklene Duhove kako
govore da znaju i opaaju da je ono to rade zlo a ono to misle zabluda, ali da ne mogu odoleti zadovoljstvu svoje
Ljubavi, to znai svojoj volji, koja njihove misli navodi da zlo vide kao dobro, a obmanu kao istinu. Po tome sam
jasno video da oni, koji su u obmani koja dolazi od zla, mogu da razumeju i da budu razumni, ali da to nee. A nee
86
Ovde se pod utvrivanjem u stvari misli na ono versko ili protivno veri ubeenje koje dolazi samo kao potvrda
ravog ivota. Jer zao i pokvaren ovek ne moe verovati u Nebo i veni ivot, jer bi to verovanje stajalo na putu
njegovom zlom ivotu. Naime, misao i verovanje stoje u slubi volje i ivota. Sve dok ima borbe meu njima, ima i
duhovne nade da e se taj ovek popraviti. Kada ta borba prestane, kae se da je se ovek utvrdio u neverovanju.
Dakle, neverovanje nije stvar uma, nego stvar volje i ivota. Ovo proizilazi iz svih uenja pievih.
87
Prema nekim znacima, Duh iz Duhovnog sveta moe da oceni koliko je dotini Duh blizu ili daleko od Neba.
zato to vie vole zabludu nego istinu, jer se zabluda slae sa zlom u kome su. Voleti i hteti je isto, jer ovek voli
ono to hoe, a hoe ono to voli. Poto su ljudi takvi da mogu razumeti samo ako hoe, dano mi je da potvrdim i
razumskim obrazloenjima osnaim istine Crkve i Neba, kako bi zablude, koje su mnogima zatvorile razum, bile
rasute, a vid im se makar i malo otvorio. Jer doputeno je razlozima osnaivati duhovne istine svima onima koji su u
istinama. Ko bi ikada mogao da razume Re samo iz njenog doslovnog znaenja, ako rasvetljenim umom ne bi u
njoj video istine? Ba zato to se drugaije postupalo, iz te iste Rei izvlaili su ljudi tolika kriva verovanja.
88
456. Da je ovekov Duh posle odvajanja od tela jo uvek ovek i ljudskog oblika, bilo mi je pokazano
svakodnevnim iskustvom koje traje ve godinama; jer sam ih video na hiljade, sluao ih, razgovarao s njima o tome
da ljudi na svetu ne veruju da su oni (Duhovi) takvi, da Ueni smatraju prostima one koji veruju da su Duhovi ljudi.
Duhovi se rastuivahu nad takvim neznanjem koje vlada na svetu, a naroito u Crkvi. Ali, govorili su, takvo
verovanje potie uglavnom od Uenih koji su, mislei o Dui ulno i telesno, doli do uverenja da je ona samo
Misao koja je, posmatrana bez podmeta (subjekta) po kome bi postojala, samo lebdei dah istog etera, koji se nije
mogao rasuti kad je telo umrlo. Meutim, kako Crkva, prema Rei, veruje u besmrtnost Due, dopustili su da ona
ima neku ivotnu sposobnost slinu misli, ne priznajui joj da bi mogla imati ula kao ovek pre nego to se ponovo
vee s telom. Na tome miljenju se zasniva uenje o Vaskrsnuu, odnosno verovanje da e se to vezivanje odigrati u
vreme Stranog Suda. Stoga, kada neko o Dui misli po tom uenju, i pretpostavci, potpuno mu je nemogue da
shvati da je Dua Duh i da Duh ima ljudski oblik. Dodajte tome da danas malo ko zna ta je to duhovno, a jo manje
da duhovna bia, kao to su Duhovi i Aneli, mogu imati ljudski oblik. Stoga se oni koji dolaze sa sveta jako ude
kada vide da kao ljudi ive kao i ranije, da vide, uju i govore, da oseaju dodir kao i ranije, da nema ba nikakve
razlike (vidi br. 74). A kad prestanu da se sami sebi ude, tada se opet ude da Crkva nita ne zna o tom stanju ljudi
posle smrti, da ne zna nita o Nebu i Paklu, te da svi koji dolaze na drugi svet i dalje ive kao ljudi. Na kraju, ude
se da se ta istina, toliko bitna za veru Crkve, ne objavljuje oveku u vienjima. Na to im iz Neba bi odgovoreno da
nita od toga nije lake, samo ako se svidi Gospodu, ali da oni koji su se utvrdili u obmanama ne bi verovali, pa sve i
da vide svojim oima; da je, osim toga, opasno neku istinu potvrivati vienjima onih koji su u obmanama, jer bi
prvo poverovali a odmah zatim porekli i tako oskrnavili samu istinu; a oskrnaviti, to je prvo verovati pa zatim
osporavati, a oni koji skrnave istine bacaju se u najdublji i najstraniji Pakao.
89
To je ona opasnost na koju se misli u
reima Gospodnjim: Zaslijepio je oi njihove i okamenio srca njihova, da ne vide oima ni srcem razumiju, i ne
obrate se da ih iscijelim (Jovan 12. 40). A da oni koji su u obmanama ne bi ni na koji nain verovali, na to se misli
pod ovim reima: Ree mu Avram (bogatau u Paklu): oni imaju Mojsija i proroke, neka njih sluaju. A on ree:
Ne, oe Avrame! nego ako im doe ko iz mrtvijeh, pokajae se. A Avram ree mu: Ako ne sluaju Mojsija i proroka
da ko i iz mrtvijeh ustane, nee vjerovati (Luka 16. 29-31).
457. Kad ovek ue u Svet Duhova, a to se dogaa malo nakon Vaskrsavanja, njegov Duh ima isto lice, i isti glas
kao na svetu, a to zato to je tada on jo uvek u stanju svog Spoljanjeg, i to njegovo Unutarnje nije jo otkriveno.
Takvo je prvo stanje ovekovo posle smrti. Ono postaje slino njegovom vladajuem oseanju ili vladajuoj
Ljubavi, u kojoj je bilo Unutarnje njegovog uma na svetu, jer se lice njegovog Duha mnogo razlikuje od njegovog
telesnog lica. Telesno lice potie od roditelja, dok duhovno potie od njegovog oseanja, ono je zapravo slika toga
oseanja. Duh uzima to lice kada se Spoljanje ukloni, a otkrije Unutarnje. To je tree ovekovo stanje. Video sam
neke ljude kad su tek bili stigli sa sveta i poznao ih po licu i glasu. Ali kasnije, kada dooe preda me, nisam ih vie
prepoznavao. Oni koji su bili u lepim oseanjima, pokazivali su se lepim licima, a oni koji su bili u ravim, s licem
izoblienim. Jer ovekov Duh i nije drugo do njegovo oseanje, iji je spoljanji oblik njegovo lice. Da se lice menja
u drugom ivotu, to je zato to nikom nije dozvoljeno da podraava tua oseanja, niti da uzme lice suprotno
Ljubavi u kojoj je Svi, koliko god da ih je, dovode se u stanje da govore kao to misle i da licem i pokretima
pokazuju svoju volju. Otuda dolazi da su lica Duhova oblici i slike njihovih oseanja. Tako, svi koji su se poznavali
na svetu, prepoznaju se u Svetu Duhova, ali ne i u Nebu i Paklu, ka to je reeno u br. 427.
458. Kod licemera bie se menja neto kasnije nego kod ostalih, jer su se vebom utvrdili u navici da oponaaju
dobra oseanja. Stoga dugo ostaju neizoblieni. Ali kako im to glumljeno polako otpada, a Unutarnje njihovog uma
se podeava prema obliku njihovih oseanja, oni postaju mnogo izoblieniji od ostalih. Licemeri su oni koji su
govorili kao Aneli, a u sebi priznavali samo Prirodu, poriui Boansko, kao i sve to pripada Nebu i Crkvi.
88
Ovde Pisac ukratko izlae svoj idejni program: Izneti i razumski objasniti istine vere koje su poznate Crkvi, ali
koje su u izvesnim vremenima zapretene pod pepelom zabluda i namernih iskrivljavanja, zbog ega dolazi do
zatvaranja puta u duhovnost. Program sasvim u duhu prosveenosti 18og veka, ali obogaen jednom psihologijom i
geografijom (da tako kaemo) duhovnih istina i pojava, da mu se u istoriji ne moe nai ravna. Dalje, ne treba
pogreno razumeti pisca, mislei da on smatra da bez objave kakva je njegova nema ispravnog razumevanja Rei.
On samo tvrdi da je razum svakome otvoren da shvati istine radi spasenja, no da je Re kao odeven ovek, pa je u
njoj ono to je za spasenje potrebno vidljivo kao lice i ruke, ostalo zastrto, da se zatitilo od skrnavljenja.
89
O skrnavljenju pisac govori opirnije u delu BRANA LJUBAV Ima sedam stepeni skrnavljenja, poev od
olakog korienja izraza i rei iz Sv. Pisma, pa do pada u zlo posle ivota u dobru. Gospod sve ini da sprei
skrnavljenja, uglavnom ne dozvoljavajui da ovek poveruje i popravi se ako to nije iz Ljubavi prema istini i dobru.
Svaka dvolinost u tom pogledu vodi skrnavljenju. Bolje je postupati ravo ako je neko ve zao, nego izvana
postupati dobro radi nekog sebinog cilja, a unutra biti zao; naravno, to je bolje za samog poinioca, a ne za onoga
kome se zlo ini. Glavni razlog da skrnavljenjem ovek tako nisko pada jeste u tome, to se njime unitava
mogunost da se ovek popravi, jer se unitavaju svi ostaci dobra, kao i sami prijemnici za dobro i istinu.
459. Treba da se zna da je ljudski oblik posle smrti utoliko lepi, to je ovek dublje voleo Boanske Istine i iveo
po njima, jer se Unutarnje otvara prema Ljubavi i ivotu. to je oseanje dublje, to se vie slae s Nebom, a lice je
sve lepe. Otuda dolazi da su najlepi Aneli Unutarnjeg Neba, jer su oni oblici nebeske Ljubavi. A oni koji su
voleli i iveli Boanske Istine vie na spoljanji nain, ti su manje lepi, jer na njihovim licima sjaji samo Spoljanje,
a unutarnja nebeska Ljubav kroz njega ne moe da sjaji, to znai da se oblik Neba ne moe da pokae dobro. Na
njihovom licu se pokazivae neto srazmerno tami, neto jo neoivljeno zraenjem unutarnjeg ivota. Jednom
reju, savrenost raste prema Unutarnjem, a smanjuje se prema Spoljanjem; tako isto i lepota. Video sam aneoska
lica iz Treeg Neba koja bejahu toliko lepa da nijedan slikar, uz svu svoju vetinu i sve boje, ne bi mogao prikazati
ni hiljaditi deo svetlosti i ivota koji blista na licima tih Anela. Meutim, slikar bi donekle mogao da oponaa lica
Anela iz Spoljahjeg Neba.
460. Evo jo jedne tajne koja do sada nije nikome bila poznata: Svako dobro i svaka istina koji proizlaze od
Gospoda, imaju ljudski oblik, i to ne samo u celini, nego i u najmanjim delovima. Taj oblik utie na svakoga ko
prima dobro i istinu od Gospoda, tako da prema tom primanju svak u Nebu ima ljudski oblik. Stoga je Nebo slino
sebi u celini i u delovima, a ljudski oblik je oblik celog Neba, oblik svakog Drutva i svakog Anela, kao to je bilo
objanjeno u etiri lanka (br. 59-86), a emu treba dodati da je to oblik svakog dela misli koja potie iz nebeske
Ljubavi aneoske. Ovu tajnu ovek teko shvata, ali je Anelima sasvim jasna, jer su oni u Svetlosti Neba.
ovek posle smrti ima sva ula, seanje, misli i oseanja kao Stoje imao na svetu, ne ostavljajui nita iza sebe osim
zemaljskog tela
461. Da ovek, prelaskom iz Prirodnog u Duhovni svet, to biva kada umre, nosi sa sobom sve svoje osim
zamaljskog tela, u to sam se uverio mnogobrojnim iskustvima. Naime, kada ovek nakon smrti ue u Duhovni svet,
on ima telo kao i na svetu. Ne postoji nikakva razlika, niti je on osea ili vidi. Meutim, njegovo telo je duhovno,
dakle odvojeno i oieno od zemaljskog. Kada Duhovno gleda i dodiruje Duhovno, to je isto kao kad Prirodno
gleda i dodiruje Prirodno. Zato ovek, kada postane Duh, ne zna da je umro i veruje da je u istom telu, kao na svetu.
ovek-Duh uiva sva spoljanja i unutarnja ula koja je uivao i na svetu: on vidi, uje i govori kao i pre, ima oseaj
ukusa i mirisa, osea dodir kao i pre; ima sklonosti, elje i misli, razmilja, uzbuuje se, voli i hoe kao pre; onaj ko
nalazi zadovoljstvo u uenju, on ita i pie kao ranije, jednom reju kada ovek pree iz jednoga u drugi ivot, to je
kao da je preao s jednog mesta na drugo. On nosi sa sobom sve to je u sebi posedovao kao ovek, tako da se moe
rei da nije nita izgubio osim zemaljskog tela: On nosi sa sobom i svoje prirodno pamenje, jer pamti ta je od
detinjstva do poslednjeg asa na svetu uo, video, itao, nauio i mislio. Pa ipak, prirodni predmeti njegovog
seanja, poto ne mogu da se iznova stvore u Duhovnom svetu, miruju kao kad ovek na njih ne misli. Ali i oni
mogu da se iznova stvore kad se to svidi Gospodu. O tome Seanju posle smrti bie docnije govora. ulni ovek ne
moe da veruje da je ovekovo stanje posle smrti takvo, poto ga ne moe razumeti. Naime, ulni ovek misli samo
prirodno, ak i o duhovnim stvarima. Stoga on, za ono to ne osea, to jest to ne vidi telesnim oima i ne opipa
svojim rukama, kae da ne postoji, kao to je reeno o Tomi (kod Jovana 20, 25, 27, 29).
462 (a). Pa ipak, postoji velika razlika izmeu ovekovog ivota u Duhovnom svetu i njegovog ivota u Prirodnom
svetu, kako u pogledu spoljanjih ula i njihove osetljivosti, tako i u pogledu unutarnjih ula i njihove osetljivosti.
90
Oni koji su u Nebu oseaju, odnosno vide i uju, mnogo bolje, a misle razumnije nego to su to mogli dok su bili na
svetu, zato to oni vide prema Svetlosti Neba, koja u svemu nadilazi svetlost sveta (vidi br. 126). Oni uju kroz
duhovnu atmosferu koja isto tako nadilazi zemaljsku (br. 235). Razlika u pogledu njihovih spoljanjih ula je kao
razlika izmeu bistrine vedroga dana i tame olujnog oblaka, izmeu podnevnog svetla i veernje senke. Naime,
Svetlost Neba, poto je ona Boansko Istinito, daje vidu Anela sposobnost da opaaju i razaznaju najsitnije
predmete. Njihov spoljanji vid saobrazan je njihovom unutarnjem vidu ili razumu, jer kod Anela jedan vid se
uliva u drugi inei s njim jedinstvo, i otuda mu tolika prodornost. Sluh je saobrazan njihovom opaanju koje
pripada i razumu i volji. Stoga oni, po zvuku glasa i po reima onoga ko govori, uoavaju najsitnije delove njegovog
oseanja i njegove misli, po zvuku glasa ono to pripada oseanju, a po reima ono to pripada misli (vidi br. 234-
245). Meutim, ostala ula kod Anela nisu tako izotrena kao vid i sluh, a to je stoga to vid i sluh slue njihovom
razumu i mudrosti. Kada bi ostala ula bila isto tako razvijena i osetljiva, ona bi umanjivala svetlost i zadovoljstvo
njihove mudrosti, unosei (u nju) ar telesnog zadovoljstva i udnje, koji pomrauju i slabe um. To se na svetu
deava ljudima koji su utoliko tei i tuplji u pogledu duhovnih istina to se vie odaju uivanjima trpeze i telesnim
zavodljivostima dodira. Da su unutarnja ula Anel, a to su ula koja pripadaju njihovom miljenju i oseanju,
mnogo savrenija nego to su bila na svetu, moe se videti iz izloenog u br. 265-275. Stanje ul kod stanovnik
Pakla znatno se razlikuje od stanja tih istih ula na svetu. Koliko god savrenost kod Anel raste, toliko ona opada
kod Duhova u Paklu. Ali o stanju ovih poslednjih raspravljae se u nastavku.
90
Pisac ovde govori o spoljanjim i unutarnjim ulima u Duhovnom svetu, jer se obino misli da u Duhovnom svetu
postoje samo unutarnja, odnosno duhovna ula, Meutim, ovde se radi o pomanjkanju izraza za nove pojmove:
Duhovnim se svetom zove onaj koji dolazi posle odlaganja zemaljskog tela, a u njemu i te kako postoji i unutarnje
koje se odnosi na istine i dobra, Ljubav i veru itd, i Spoljanje koje opaa sutastvene oblike koji samo odslikavaju i
predstavljaju unutarnje stvari, kao istine i dobra. Na drugim mestima Pisac to telo, u kome se ivi posle smrti, naziva
sutastvenim (supstancijalnim), za razliku od ovoga koje naziva tvarnim (materijalnim).
462 (b). Da ovek nosi sa sobom itavo svoje pamenje, dokazano mi je velikim brojem iskustava. Video sam i uo
o tome puno stvari vrednih da se iznesu, a od njih u neke pomenuti: Bilo je Duhova koji su poricali gadosti i
zloine poinjene na svetu. Meutim, da ih ne bi neko smatrao za nevine, sva njihova del behu otkrivena i
nabrojana prema njihovom seanju, redom od mladosti do smrti. Bile su to uglavnom preljube i razvrati. Bee i
takvih koji su podlim lukavstvima varali i krali. Njihova lukavstva i krae bile su nabrojene od ega je vei deo bio
samo njima poznat. Na kraju priznae, ali tek poto obelodanie sva njihova dela sa svim mislima, namerama,
prijatnostima i strahovanjima koje su u tim asovima oseali. Nekima opet koji su primali poklone i od Pravde
pravili trgovinu, ispitana su dela, sve po njihovom seanju, kao i celo njihovo delovanje u toj slubi, od prvog do
poslednjeg asa: Pokazana je priroda i vanost na stotine takvih del, vreme kada su izvrena stanja njihovog uma,
njihove namere, sve je bilo dovedeno u seanje i bilo predstavljeno pred njihovim oima. A u nekim sluajevima,
zaudo, proitane su i sveske - podsetnici u kojima su oni sami nekada beleili izvesne stvari u vezi sa svojim
delima, i to stranica po stranica. I oni koji su zavodili devojke i silovali njihovu ednost, bili su pozvani na slian
sud. Svaka njihova radnja bee im izvuena iz seanja i ispriana. ak su se kao prisutna pokazivala i lica devojaka i
ena, zatim mesta, razgovori, duevna stanja, sve to iznenadno kao kad pukne pogled pred oima: Ponekad su
prikazivanja trajala i po nekoliko sati. Bilo ih je koji su klevetanje smatrali za nevanu stvar. uo sam kako su
ponavljali pogrde, sa istim izrazima, s naznakom oklevetanih osoba, kao i onih pred kojima su klevetali i ogovarali.
U isto vreme sve se to pokazivalo pogledu kao ivo. Nita nije vredelo iako su se na svetu trudili da svaku svoju
klevetu prikriju. Bio je i jedan koji je na prevaran nain jednog svog srodnika liio nasledstva. I on je priznao i bio
osuen. tavie, preda mnom su itana pisma i cedulje, koje su oni jedan drugome pisali; bilo je saopteno da ne
manjka ni jedna re. Isti je neto pre smrti bio otrovao svoga suseda. Taj zloin razotkriven je na ovaj nain: Videlo
se kako pored svojih stopala kopa jednu jamu, iz koje potom kao iz groba iskoi jedan ovek i povika: ta si mi
uradio?. Tada se otkrie okolnosti zloina: Kako je trova prijateljski s ovim razgovarao, kako mu je dao otrovanu
au, ta je mislio ranije, i ta se potom dogodilo. Sve je bilo otkriveno, i on osuen na Pakao. Ukratko, sva zla dela,
zloini, krae, lukavstva, prevare oigledno se pokazuju svakom zlom Duhu, i to sve iz njegovog seanja, kako bi se
uverio da je sve poznato. Drugo mu ne preostaje nego da prizna. Dok bi tako Aneli ispitivali seanje nekog Duha,
uo bih sve to je ovaj mislio tokom jednog meseca, dan po dan, bez ijedne greke. Upravo su to bile one misli koje
je imao tih dana. Po ovim primerima moe se videti da ovek sa sobom nosi celo svoje pamenje, i da na svetu nema
nieg skrivenog to se nee pokazati posle smrti, i to u prisustvu svedoka, sve prema Gospodnjim reima: Jer nita
nije skriveno to se nee otkriti, ni tajno to se nee doznati. Jer to u mraku rekoste, ue se na videlu; i to na uho
aptaste u klijetima, propovijedae se na krovovima. (Luka 12, 2.3).
463. Kada su jednom na taj nain ovekova dela otkrivena, onda Aneli, kojima je to stavljeno u zadatak, poinju sa
ispitivanjem lica, a zatim i celoga tela, poev od prstiju jedne i druge ruke. Poto sam se udio tome nainu
ispitivanja, bio mi je objanjen uzrok: Isto kao to je sve to pripada miljenju i volji upisano u Mozak, jer su tamo
Naela, tako je sve upisano i na telu, jer ono to pripada miljenju i volji, iri se od naela po celom telu,
zavravajui tu kao u svom poslednjem. Otuda dolazi da sve to je upisano u Pamenje, upisano je ne samo u
Mozak, nego i u celoga oveka, gde je smeteno redom po svim delovima tela. Po tome je oigledno da je ovek u
celini onakav kakvi su mu volja i misao koja od te volje potie, tako da je zao ovek svoje vlastito zlo, a dobar
ovek svoje vlastito dobro.
91
Po ovome se moe videti ta se podrazumeva pod Knjigom ivota ovekovog, o kojoj
se govori u Rei, to jest da su sva dela ovekova i sve njegove misli upisane u celoga oveka, te da se pokazuju,
kada se izvuku iz Pamenja, kao da su itana iz Knjige i naslikana, i to onda kada se duh posmatra u Svetlosti
Neba.
92
Ovim primerima u vezi sa Pamenjem, koje ostaje oveku posle smrti, dodau jo jednu injenicu koja me
je uverila da se i najsitnije stvari, kada jednom uu u Pamenje, nikada vie iz njega ne briu: Behu mi pokazane
knjige pisane isto kao i knjige na svetu. Reeno mi je da one potiu iz pamenja onih koji su ih napisali, da ne
nedostaje ni jedna re od svih koje je taj ovek na svetu napisao u toj knjizi, da se tako iz pamenja jednoga Duha
mogu izvui sve pojedinosti, ak i one koje je on sam ve zaboravio. Uzrok tome je sledei: ovek ima spoljanje i
unutarnje pamenje; spoljanje pripada njegovom Prirodnom oveku, a unutarnje njegovom Duhovnom oveku. Sve
ono to je ovek mislio, hteo, radio, ak i ono to je video i uo, sve je upisano u njegovo unutarnje ili duhovno
pamenje. A to se ne brie nikada, jer je istovremeno upisano u Duh, i u udove tela, kao to je ve reeno. Tako se
Duh oblikuje prema onome to je mislio i hteo. Znam da ovo tumaenje izgleda kao paradoks i da se u njega teko
moe verovati. Pa ipak je ono istinito. Neka, dakle, ovek ne misli da bilo ta od onoga to je mislio i radio tajno
moe ostati sakriveno posle smrti; nego neka veruje da se sve, kako u optem, tako i u pojedinostima, otkriva kao na
svetlu dana.
464. lako prirodno ili spoljanje Pamenje ostaje oveku posle smrti, ipak se isto prirodne stvari ne proizvode
91
Ovo uenje nalazi svoga izraza i u izrekama filosofa, kao i u mudrosti obinog naroda. ovek je ono to on sam
od sebe napravi. Svaki je ovek kova svoje sudbine, narodna je izreka koja je nala svoj pandan u izreci Mudraca
iz Efeza, Heraklita: ovekova sudbina, to je njegov karakter. Istina je da ovek svojim eljama, mislima i
postupcima izrauje svoj karakter, koji je njegova istinska sudbina: Dobar ovek oseae se uvek dobro jer zna da
ivi u skladu sa venim zakonima. Zao ovek e se uvek oseati loe jer ivi u neskladu sa venim zakonima i taj
nesklad osea kao nezadovoljstvo, mrnju, strah. Drevna hinduska mudrost u uenju o Karmi (Delu) tvrdi isto:
ovek postaje ono to radi svojom voljom i mislima. On sebe gradi, i mora da ulazi u one ivote koji odgovaraju
njegovom karakteru.
92
Knjiga ivota sa sedam peata predmet je Otkrovenja Jovanovog.
iznova u drugom ivotu, nego se proizvode duhovne, koje su kao saobraznosti bile pripojene prirodnim. Meutim,
kada se te duhovne stvari pokau pogledu, one imaju oblik sasvim slian onome koji su imale u Prirodnom svetu.
Naime, sve stvari koje se pokazuju u Nebu, pokazuju se na isti nain kao i na Zemlji, iako njihova sutina nije
prirodna nego duhovna, kao to je objanjeno u lanku o Predstavama i Pojavnostima u Nebu (br. 170-176). Ali
spoljanje ili prirodno Pamenje, u onome to je vezano za tvar, vreme i prostor, ne slui Duhu u istu svrhu u koju
mu je sluilo na svetu. Dok je mislio prema spoljanjem ulnom, a ne u isto vreme i prema unutarnjem ili
razumskom ulnom, on je tada mislio prirodno a ne duhovno. Meutim, u Duhovnom svetu Duh misli duhovno a ne
prirodno. Misliti duhovno, to je misliti umno ili razumski. Odatle proizlazi da se spoljanje ili prirodno pamenje, u
pogledu onoga to je u njemu tvarno, tada odmara, a do izraaja dolazi samo ono koje je ovek crpeo iz tvari. Da se
spoljanje pamenje, u onome to je u njemu tvarno, tada odmara, to je zato to te stvari ne mogu da se iznova
stvore, jer Duhovi i Aneli govore prema oseanjima i mislima svoga uma. Stvari koje se s njima ne slau, ne mogu
se prestvoriti, kao to je reeno u lancima o govoru Anela i njihovom govoru s ljudima (br. 234-257). U drugom
svetu, ovek je onoliko razuman koliko je to bio postao na svetu pomou Nauka i Jezika, ali ne samo stoga to je u
njih bio upuen. Razgovarao sam s vie njih koje su na svetu smatrali za vrlo uene, jer su poznavali stare jezike kao
hebrejski, grki i latinski, ali koji nisu negovali svoj razum pomou onoga to je napisano tim jezicima. Neki od njih
izgledali su neuki kao i oni koji nisu znali te jezike, a neki su izgledali glupi. Ti su, naime, bili ostali oholi, verujui
da su mudriji od ostalih. Razgovarao sam i s nekim duhovima, koji su na svetu verovali da ovek postaje sve
razumniji ukoliko vie bogati svoje pamenje. Na taj nain oni su govorili; prema seanju, a to znai prema drugima
a ne prema sebi, pri tome nimalo ne usavravajui svoj razum kroz stvari iz svoga pamenja. Neki od njih bili su
glupi, a neki kao bezumnici, i nisu bili u stanju da razumeju nijednu istinu, prihvatajui svaku zabludu koju bi
samozvani uenjaci izvikivali za istinu. Takvi ne vide da li je neto istinito ili nije, niti o tome sude dok nekoga
sluaju. Tako isto razgovarah s nekim Duhovima koji su na svetu mnogo pisali o razliitim naunim stvarima i stekli
veliki glas kao znanstvenici. Neki od njih imali su sposobnost da rasuuju o istinama, ispitujui da li je ovo ili ono
istinito ili nije. Neki su shvatali istine samo kada su bili okrenuti prema onima koji su bili u svetlosti istine. Ali, kako
nisu eleli da ih shvate, porekli bi ih im bi se vratili u svoje zablude i po njima mislili. Neki opet nisu pokazivali
vie znanja nego to ga pokazuje obian nepismen ovek. Eto kako su oni na razliite naine negovali svoj razum
pomou nauka. Ali oni koji su se protivili istinama Crkve, utvrujui se u svojim zabludama pomou nauke, ti nisu
uopte negovali svoj razum nego samo svoje mudrovanje za koje se na svetu veruje da je umnost. Na svetu se ta
sposobnost brka sa pravom umnou. A ta sposobnost nije nita drugo do sposobnost da se potvruje sve ono to se
nekome svia, pa se tako, prema steenim i varljivim naelima, vidi obmana a ne istina. Takve ljude niko ne moe
naterati da priznaju istine, jer se kroz obmane ne mogu sagledati istine, dok se kroz istine mogu uoiti obmane.
ovekov razum je kao bata, cvetnjak ili preorana zemlja. Ta zemlja, to je Pamenje. Istine i znanja su semenje, a
Svetlost i Toplina Neba izazivaju rast. I kao to bez njih nita ne klija, tako se isto bez Svetlosti i Neba, koja je
Boansko Istinito, i Topline Neba, koja je Boanska Ljubav, ne razvija razum. Samo od njih potie umnost. Aneli
se najvie ale na to, da najvei broj Uenih sve pripisuje Prirodi, oni time zatvaraju unutarnje delove svoga uma u
toj meri, da nijednu istinu ne mogu videti u svetlosti same istine, koja je Svetlost Neba. Takvi su u drugom ivotu
lieni svoje sposobnosti mudrovanja kako ne bi irili zablude meu dobre i proste Duhove i tako ih zavodili. Oni se
alju na pusta mesta.
465. Jedan duh bejae ljut to se vie ne sea mnogih stvari koje su mu bile poznate u telesnom ivotu, alei
gubitak jednog za njega velikog zadovoljstva. Ali mu bi reeno da ba nita nije izgubio, da i sada zna sve ono to je
ranije znao. Meutim, u svetu u kojem je, nije mu doputeno da to izvlai iz svoga pamenja; da je dovoljno to, to
sada moe bolje i savrenije misliti i govoriti a da pri tom ne utapa, kao ranije, svoj razum u guste tvarne i telesne
tmine, koje ne slue niemu u Carstvu u koje je stigao; da sada poseduje sve to mu moe sluiti za veni ivot, i da
jedino tako, nikako drugaije, moe doi do blaenstva i sree. Treba dodati da je to znak velikog neznanja -
verovati da u tome Carstvu, zbog odstranjivanja i utiavanja tvarnih estica u Pamenju, iezava razum. Naprotiv,
to se vie odvraa od ulnih stvari Spoljanjeg oveka, to se Um vie uzdie prema duhovnim i nebeskim stvarima.
466. Kakva su ta dva Pamenja (spoljanje i unutarnje), ponekad se u drugom svetu predoava vidu u oblicima koji
se samo tamo mogu videti. Tamo se pokazuju mnoge stvari koje u oveku uzimaju pojmovni oblik. Spoljanje
Pamenje pokazuje se kao neto vornovato, dok se unutarnje pokazuje kao modinasta tvarna, slina onoj u
ovekovom mozgu. Po tome se vidi kakva su ta Pamenja. Kod onih koji su na svetu razvijali samo Pamenje,
zapostavljajui svoj Razum, ta vornovata masa izgleda tvrda i kao iznutra protkana ilama. Kod onih koji su svoje
Pamenje ispunili obmanama, ona izgleda dlakava i nakostreena, zbog gomile nesreenih stvari u sebi. Kod onih
koji su negovali Pamenje radi samoljublja i Ljubavi prema svetu, ona izgleda lepljiva i okotala. Kod onih koji su
hteli da prodru u Boanske Tajne naunim, a naroito filosofskim istraivanjima, verujui samo u ono u ta se
pomou njih uvere, Pamenje izgleda mrano i kao da upija svetlosne zrake pretvarajui ih u tminu. Kod onih koji
su bili varalice i licemeri, ona izgleda tvrda i okotala kao da je od abonosa, odbijajui sve svetlosne zrake.
Naprotiv, kod onih koji su bili u dobru Ljubavi i istinama vere, nema te vornovatosti, jer unutarnje Pamenje
proputa svetlosne zrake u spoljanje Pamenje i to u ideje u kojima se ti zraci zavravaju kao u svojoj osnovi ili kao
u svom plodnom tlu, gde nalaze odline prijemnike. Naime, spoljanje Pamenje je poslednje u Redu (ultimo,
ordini), u kojem se zavravaju i prijatno odmaraju sve duhovne i nebeske stvari, ako u njemu ima dobara i istina.
467. Oni Ljudi koji na svetu vole Gospoda i blinjega, imaju Aneoski razum i mudrost, skrivene u najdubljim
oblastima njihovog unutarnjeg Pamenja, i to razum i mudrost koji se ne pokazuju sve dok oni ne odbace sve
telesno. A tada, kada se prirodno Pamenje uspava, razum i mudrost, skriveni u unutarnjem Pamenju, bude se i
postupno postaju samo aneosko pamenje.
468. U nekoliko rei bie objanjeno kako se razumska sposobnost moe negovati: Istinska razumska sposobnost
sastoji se iz istin a ne zabluda; ono to se sastoji iz zabluda nije razumsko. Postoje tri vrste istina: graanske
(civilne), moralne i duhovne; Graanske Istine se odnose na Pravdu i Upravu u kraljevstvima (dravama, p. p.),
uopte uzev na Pravedno i Pravino (ad Justum et Aequum); Moralne Istine odnose se na ivot svakoga oveka i
njegove odnose sa drutvom i prijateljima, u optem sluaju na Iskrene i Ispravne, a u posebnom na Vrline svih
vrst; Duhovne Istine se odnose na Nebo i Crkvu, uopte uzev na dobro Ljubavi i istinito vere. Postoje kod oveka
tri stepena ivota (vidi br. 267): Razumska sposobnost u prvom stepenu otvara se pomou Graanskih istina, u
drugom stepenu pomou Moralnih Istina, a u treem pomou Duhovnih Istina. Meutim, treba da se zna da se ta
sposobnost ne otvara niti oblikuje pomou istina ako ih ovek samo pozna, nego samo ako po njima i ivi. A iveti
prema istinama znai voleti ih duhovnim oseanjem. A voleti duhovnim oseanjem, to je voleti Pravdu i Pravinost
radi same Pravde i Pravinosti, Iskrenost i Ispravnost radi same Iskrenosti i Ispravnosti, Dobro i Istinu radi Dobra i
Istine. A iveti po istinama i voleti ih telesnim oseanjem, to je voleti ih radi sebe, svog ugleda, svojih poasti i
dobitaka. Stoga, to ovek vie voli istine nego samoga sebe, pri emu mu istine slue kao svom Gospodaru. A kada
su istine svedene na to da se iz njih vuku koristi, one ne ulaze u oveka i ne otvaraju nijedan stepen ivota, ak ni
prvi, nego samo ostaju u njegovom Pamenju, kao neto naueno u tvarnom obliku, tu se vezujui za samoljublje,
koje je telesna Ljubav. Po ovome to prethodi, moe se videti kako ovek postaje razuman, to jest kako postaje
razuman u treem stepenu pomou duhovne Ljubavi prema dobru i istinu Neba i Crkve, u drugom stepenu pomou
Ljubavi prema Iskrenom i Ispravnom, a u prvom pomou Ljubavi prema Pravednom i Pravinom. Ove dve
poslednje Ljubavi postaju duhovne pomou duhovne Ljubavi prema dobru i istini, jer se ta Ljubav uliva u njih, i
vezuje se s njima, dajui im svoje vlastito obeleje.
469. Duhovi i Aneli imaju Pamenje ba kao i ljudi. Naime, sve to uju, vide, misle, ele i rade, sve ostaje u
njima, tako da se njihov Razum neprestano usavrava, dakle u venost. Otuda dolazi da se Duhovi i Aneli
usavravaju u razumnosti i mudrosti kroz upoznavanje istina i dobara, isto kao i Ljudi. Da i Duhovi i Aneli imaju
Pamenje, dano mi je bilo da saznam i iskustvom; Video sam, naime, kako se iz njihovog Pamenja izvlai, u
prisustvu drugih Duhova, sve ono to su mislili i radili, bilo javno ili tajno. Video sam i one koji su, ivei u njenoj
istini iz istog dobra, proetog znanjima, pa time i razumnou, bili potom uzdignuti u Nebo. Ali treba znati da su
takvi bili proeti znanjima i razumnou u onom stepenu, u kome su na svetu voleli istinu i dobro, ali ne i iznad
toga. Naime, svaki Duh i svaki Aneo sauva u istoj vrsti i u istoj jaini oseanje koje je imao na svetu, a to se
oseanje zatim upotpunjavanjem usavrava kroz venost. Jer svaka stvar se moe razvijati u beskraj, stalno se
bogatei, uveravajui se i umnoavajui. Nema kraja ni za jednu dobru stvar, jer ona potie od Beskonanog. Da se
Duhovi i Aneli neprestano usavravaju u razumnosti i mudrosti kroz upoznavanje istinitog i dobrog, vidi se iz
lanka gde je bilo rei o mudrosti Anela (br. 265-275); o Neznabocima i ljudima izvan Crkve u Nebu (br. 318-
328); o Deci u Nebu (br. 329-345); ali (usavravaju se) samo do onoga koliko su na svetu voleli dobro i istinu (br.
349).
ovek je posle smrti onakav kakav je bio na svetu
470. Svakom je Hrianinu poznato iz Rei da ivot oveka ostaje posle smrti isti, jer je tamo (u Rei) na vie mesta
reeno da e oveku biti sueno i da e biti nagraen po delima. Svako ko misli iz dobra i istine, mora uvideti da
onaj ko ivi dobro ide u Nebo, a onaj koji ivi ravo, u Pakao. Nasuprot ovome, zao ovek nee da veruje da e
njegovo stanje posle smrti biti u skladu s njegovim ivotom na svetu, nego misli, osobito kad je bolestan, da se Nebo
svakome daje iz istog Milosra ma kako da je ovek iveo, i da se daje po veri, koju (takav zao ovek) odvaja od
ivota.
471. Da e ovek biti suen i nagraen po delima, ita se u Rei na vie mesta, od kojih u ovde navesti samo dva:
Jer e doi sin ovjeij u slavi Oca svojega s Anelima svojijem, i tada e se vratiti svakome po djelima
njegovijem (Mat. 16. 27); - Blago mrtvima koji umiru u Gospodu otsad. Da, govori Duh, da poinu od trudova
svojijeh; jer djela njihova idu za njima (Otkr. 14. 13); - I dau vam svakome po djelima vaima (Otkr. 2. 23); - I
vidjeh mrtvace male i velike gdje stoje pred Bogom, i knjige se otvorie; i druga se knjiga otvori, koja je knjiga
ivota; i sud primie mrtvaci, kao to je napisano u knjigama, po djelima svojima. I more dade svoje mrtvace, i smrt
i pakao dadoe svoje mrtvace; i sud primie po djelima svojima (Otkr. 20. 12, 13). - I evo u doi skoro, i plata
moja sa mnom, da dam svakome po djelima njegovijem (Otkr. 22. 12). - Svaki dakle koji slua ove moje rijei i
izvruje ih, kazau da je kao mudar ovjek koji sazida kuu svoju na kamenu; a svaki koji slua ove moje rijei a ne
izvruje ih, on e biti kao ovjek lud koji sazida kuu svoju na pijesku (Mat. 7. 24, 26). - Nee svaki koji mi
govori: Gospode, Gospode! ui u carstvo nebesko; no koji ini po volji oca mojega koji je na nebesima. Mnogi e
rei meni u onaj dan: Gospode! Gospode! nijesmo li u ime tvoje prorokovali, i tvojijem imenom avole izgonili, i
tvojijem imenom udesa tvorili? I tada u im ja kazati: nikad vas nijesam znao; idite od mene koji inite
bezakonje (Mat. 7. 21, 22, 23). - Tada ete stati govoriti: mi jedosmo pred tobom i pismo, i po ulicama naijem
uio si. A on e rei: kaem vam, ne poznajem vas otkuda ste; otstupite od mene svi koji nepravdu inite (Luka 13.
26, 27). - Tada u im platiti po djelima njihovijem i po onom to su inili rukama svojim (Jerem. 25. 14). Jer su
oi tvoje otvorene na sve putove Ljudske da da svakome prema putovima njegovijem i prema plodu djela
njegovijeh (Jerem. 32. 19). - Pohodiu ga za putove njegove i platiu mu za djela njegova (Osija 4. 9). - Prema
putovima naim i po djelima naim (Zah. 1. 6). - Kada predskazuje Strani Sud, Gospod pominje samo dela, i kae
da e u veni ivot ui oni koji su inili dobra dela, a u prokletstvo oni koji su inili zla dela (Mat. 34. 32-46), kao i
na jo mnogo mesta gde je re o spasenju i osudi oveka. Oigledno je da su dela spoljanji ivot oveka u kome se
izraava kakvoa njegovog unutarnjeg ivota.
472. Ali pod delima se ne misli samo na dela onakva kakva su u njihovom spoljanjem obliku, nego prvenstveno na
onakva kakva su u svom unutarnjem obliku. Naime, svak zna da delo proizlazi iz ovekove volje i miljenja, jer bi
inae to bio pokret slian onome koji ine automati i strojevi. Stoga je delo, posmatrano samo po sebi, samo uinak
koji svoju duu vue iz ivota volje i miljenja, i to u toj meri, da je delo u stvari volja i misao u uinku, odnosno
volja i misao u spoljanjem obliku. Odatle sledi: Kakvi su volja i misao koji proizvode to delo, takvo je i delo. Ako
su volja i misao dobri, i dela su dobra. Ako su volja i misao ravi, i delo je ravo, iako u spoljanjem obliku ta dva
dela izgledaju slina. Hiljade Ljudi moe postupiti jednako, odnosno uiniti slino delo, tako da se izvana ne moe
nai skoro nikakva razlika. Pa ipak, posmatrana pojedinano, ona su razliita, jer proizlaze iz razliitih volja.
Uzmimo kao primer iskreno i pravino postupanje prema blinjemu. Jedan moe da bude iskren i pravian prema
blinjemu sa ciljem da pokae da je iskren i pravian; drugi, radi sveta i dobitka; trei, radi nagrade i zasluge;
etvrti, zbog prijateljstva; peti, iz bojazni od zakona, gubitka dobrog glasa i slube; esti, da bi nekoga privukao na
svoju stranu iako je ona rava; sedmi, da bi obmanuo; i tako svaki sa drugaijim porivom. Iako, dakle, ljudska dela
izgledaju dobra, jer je dobro kad ovek postupa asno i pravino, ipak su ona rava, poto nisu uinjena iz Ljubavi
prema asti i pravdi nego iz Ljubavi prema sebi i svetu, a u tom sluaju i ast i pravinost slue kao to sluge slue
kod Gospodara, koji ih otputa kad mu vie nisu korisne. Oni koji postupaju iz Ljubavi prema asnom i pravinom, i
oni deluju asno i pravino prema blinjemu na nain koji po spoljanjem obliku izgleda isti kao i postupanje onih
prethodnih. Neki od ovih postupaju tako iz poslunosti, odnosno prema istini vere, jer je tako nareeno u Rei;
drugi, prema dobru vere ili po savesti, jer im to njihova religija propisuje; trei, iz Ljubavi prema blinjemu, jer
treba se brinuti za dobro blinjega; etvrti, iz Ljubavi prema Gospodu, jer treba initi dobro radi dobra, koje oni vole
zato to dolazi od Gospoda, jer ono sadri Njegovo Boansko, jer je dobro u svojoj sutini Boanskog obeleja. Dela
svih ovih su iznutra dobra jer, kao to je reeno, ona su u potpunosti onakva kakvi su volja i misao iz kojih su
proistekli, a bez kojih ne bi postojala dela nego samo mrtvi pokreti. Po ovome se moe videti ta se u Rei razume
pod delima.
473. Poto dela potiu od volje i misli, to ona isto tako potiu i iz Ljubavi i vere, te su onakva kakve su i ljubav i
vera. Jer ovekova Ljubav i njegova volja, ista su stvar, a takoe i ovekova vera i njegova misao. Naime, ovek
hoe ono to voli, i misli ono to veruje, pa stoga to hoe i to radi koliko god moe. Svak moe da zna da su Ljubav
i vera u volji i misli ovekovoj, a ne van nje, jer volja je ta koja gori Ljubavlju, a misao obasjava verom. Stoga su
osvetljeni samo oni, koji misle mudro i po toj svetlosti razmiljaju o istinama i hoe te istine, ili, to je isto, veruju u
istine i vole ih.
474. Ali treba da se zna da volja ini oveka, misao samo ukoliko proizlazi iz volje, a dela samo ako proizlaze iz
njih obe; ili, to je isto, da Ljubav ini oveka, vera samo ukoliko proistie iz Ljubavi, a dela samo ako proizlaze iz
obe. Odatle sledi, da je volja ili Ljubav sam ovek, jer ono to proizlazi pripada onome iz ega proizlazi. A
proizlaziti, to je proizvoditi i predstavljati neto u podobnom obliku, kako bi se to opazilo i pojavilo. Po ovome se
moe videti ta je vera ako je odvojena od Ljubavi, to jest da ona uopte nije vera, nego samo jedno znanje koje u
sebi nema nikakvog duhovnog ivota. Isto tako se moe videti ta je to delo bez Ljubavi, naime da to nije ivo nego
mrtvo delo, kojemu Ljubav prema zlu i vera u obmanu daju privid ivota. Taj privid ivota zove se duhovna smrt.
475. Osim toga, treba znati da je ceo ovek u delima, a da volja i njena misao, odnosno Ljubav i njena vera, nisu
potpune pre nego uu u dela, koja su ovekovo Spoljanje. Jer ona su ono poslednje u emu se zavravaju volja i
misao, bez kojih su one kao nezavrene stvari, stvari koje jo ne postoje i koje jo nisu u oveku. Misliti i hteti a ne
delovati kad je to mogue, to je kao zapaljen predmet koji se gasi, jer je zatvoren u posudu, ili kao seme koje,
baeno u pesak, ne raste nego gine sa celom klicom. S druge strane, misliti i hteti a potom i delovati, to je zapaljen
predmet koji na sve strane iri toplinu i svetlost, i kao seme koje se, baeno u plodnu zemlju, razvija da bi postalo
stablo ili cvet. Svak zna da hteti a ne delovati kad se to moe, nije hteti; i da voleti a ne initi dobro kad se to moe,
nije voleti. To je samo misliti da se hoe i da se voli, to je dakle samo jedna odvojena misao koja se rasipa i nestaje.
Ljubav i volja sazdavaju samu duu dela, ije su telo asni i pravini postupci ovekovi. ovekovo duhovno telo,
odnosno telo ovekovog duha, upravo odatle potie, naime ono se oblikuje pomou onoga to ovek radi u skladu sa
svojom Ljubavi i voljom (vidi br. 463). Ukratko, sve ovekovo se nalazi u njegovim delima.
476. Iz ovoga to prethodi moe se videti ta se podrazumeva pod ivotom koji ostaje kod oveka posle smrti, to jest
da su to njegova Ljubav i vera, i to ne samo u mogunosti, nego i u zbilji, a to znai u delima, jer ona sadre u sebi
sve to pripada Ljubavi i veri ovekovoj.
477. Ono to ostaje oveku posle smrti, to je njegova vladajua Ljubav (amor regnans), koja se nikada vie u
venosti ne menja. Kod oveka ima vie Ljubavi, ali se one sve nadovezuju na vladajuu Ljubav i ine sa njim
jedinstvo. Sve stvari u volji, koje se slau s vladajuom ljubavi, nazvane su ljubavima jer ih ovek voli. Ali ih ima
unutarnjih i spoljanjih; ima ih koje su neposredno vezane s vladajuom Ljubavi, a i onih koje su sa njom vezane
samo posredno; ima ih koje su joj blie i koje su joj udaljenije. No sve su one na razne naine u slubi glavne ili
vladajue ljubavi. Uzete zajedno, sainjavaju jednu vrstu carstva, jer su na takav nain rasporeene u oveku, iako
on o tome u potpunosti ne zna nita. Samo po neto od toga mu se pokazuje u drugom ivotu, jer prema njihovom
rasporedu prostiru se ovekova oseanja i misli nebeska Drutva, ako se ta ljubav sastoji od ljubavi prema Nebu, a u
paklena drutva ako se ta Ljubav sastoji od ljubavi prema Paklu. Da se svaka misao i svako oseanje Duhova i
Anela rasprostire u Drutva, vidi se u lanku o Mudrosti Anela i o Obliku Neba po kojem se vre udruivanja i
optenja.
478. Ovo to je do sada reeno deluje samo na misao razumskog oveka. Ali, da bi se to bolje predoilo ulnom
opaanju, dodau iskustva kroz koja e ove iste stvari biti oslikane i potvrene: Prvo, ovek je posle smrti svoja
ljubav ili volja. Drugo, ovek veno ostaje onakav, kakav je u pogledu svoje volje ili svoje vladajue ljubavi. Tree -
ovek, ija je Ljubav nebeska i duhovna, dolazi u nebo, a ija je telesna i svetska, ide u Pakao. etvrto - ovekova
vera ne ostaje ako ne proistie iz nebeske Ljubavi. Peto - zbiljska ljubav, to jest ovekov ivot, opstaje u oveku.
479. ovek je posle smrti svoja vlastita ljubav ili volja. Ovo mi je bilo dokazano velikim brojem iskustava. Celo je
Nebo izdeljeno u Drutva prema razlikama u dobru ljubavi, a svaki Duh koji je podignut u Nebo i koji postaje
Aneo, noen je prema Drutvu u kome je njegova vladajua ljubav. Kada tamo doe, kao da je u roenoj kui.
Aneo to opaa pa se pridruuje onima koji su mu slini. Ako ponekad i napusti to (Drutvo), primeuje u sebi neki
otpor, a to je elja da se vrati svojima, odnosno svojoj vladajuoj ljubavi. Tako se u Nebu obrazuju Drutva. Tako je
isto i u Paklu, gde se okupljaju prema Ljubavima koje su suprotne nebeskoj ljubavi. Da se Nebo sastoji od Drutava
koja se razlikuju po ljubavima, vidi se iz br. 41-50 i br. 200-212. Da je ovek posle smrti svoja vlastita ljubav, to
ishodi iz toga to je tada iz njega odstranjeno i kao odneeno sve to se ne slae sa njegovom vladajuom ljubavi:
Tako se on uvodi u svoju ljubav. Tako isto je i sa zlim ovekom, s tom razlikom to se ovome oduzimaju istine, dok
su se onome oduzimala zla, tako da svak postaje svoja vlastita ljubav. To se deava onda kada oveka dovedu u
tree stanje, o emu e se jo govoriti. Kada je to zavreno, on neprestano okree lice prema Svojoj ljubavi, imajui
je stalno pred oima ma na koju se stranu okrenuo (vidi br. 123, 124). Ostajui uvek vezani za svoju vladajuu
ljubav, Duhovi mogu da se kreu gde god im se svidi, i svesni su toga. I pored toga, neki misle da bi se mogli
odupreti svojoj vladajuoj ljubavi, i mnogi su pokuavali da urade neto to se protivi toj ljubavi, ali uzalud. Njihova
ljubav je kao veza ili konopac kojim su kao opleteni, da tako kaem. Vukui ih za taj konopac, moe ih se svuda
vui, i oni ga se ne mogu nikada osloboditi. Ista je stvar na svetu s ljudima koje vodi njihova ljubav, pomou koje
drugi mogu da ih vode. To je naroito izraeno onda kada postanu Duhovi, jer tada nije dozvoljeno skrivati svoju
pravu ljubav, glumei neku drugu. Da je ovekov Duh njegova vladajua ljubav, pokazuje i svako optenje u
drugom ivotu. Koliko jedan Duh svojim reima i pokretima pogoduje ljubavi nekog drugog Duha, toliko ovaj ima
otvoreno, veselo i ivo lice. Naprotiv, kad jedan govori neto to se protivi ljubavi drugog prisutnog, lice ovoga
poinje da se menja, tamni i iezava, da na kraju on sam nestane kao da ga tu nema. To me je esto udilo, jer tako
neto ne moe postojati na svetu. Meutim, bilo mi je reeno da se to upravo deava sa ovekovim duhom na
Zemlji. Naime, kada jedan ovek osea odvratnost prema nekom drugom, njegov Duh se udaljava od prisustva
odvratne osobe. Da je ovekov Duh njegova vlastita ljubav, video sam i po tome, to Duh shvata i usvaja sve to
prija njegovoj ljubavi, a odbacuje i udaljava od sebe sve to joj ne odgovara. Ljubav je, dakle, kao neko sunerasto i
porozno drvo koje upija samo onaj sok u zemlji koji je potreban njegovom rastu; ili kao ivotinje svih vrsta, koje
poznaju svoju hranu, i lakomo trae ono to odgovara njihovoj prirodi, a odvraaju se od svega to im ne odgovara.
Tako, svaka se ljubav hrani onim to joj prija: zla ljubav obmanama, a dobra ljubav istinama. Ponekad mi bee dano
da gledam kako neki dobri a jednostavni Duhovi ele da poue neke zle Duhove o istini i o dobru, ali bi ovi uvek
beali daleko, pa kad bi doli k svojima, naslaivali bi se zabludama koje odgovaraju njihovoj ljubavi. Zatim mi
bee dano da vidim kako dobri Duhovi razgovaraju o istinama. Dok su svi dobri prisutni eljno upijali svaku re,
dotle su se ravi ponaali kao da nita ne uju. U Svetu Duhova pokazuju se putevi, jedni koji vode u Nebo, drugi u
Pakao, svaki put prema nekom Drutvu. Dobri Duhovi idu samo onim putevima koji vode u Nebo i prema Drutvu
koje je u dobru njihove ljubavi, a ne vide puteve koji vode u drugim smerovima. Zli Duhovi, naprotiv, idu samo
putevima koji vode u Pakao ka onom Drutvu, koje je u zlu njihove ljubavi. Ostale puteve oni ne vide. A ako ih i
vide, nee njima da idu. Takvi putevi u Duhovnom svetu jesu stvarne pojavnosti (apparentiae reales), koje
odgovaraju istinama ili obmanama. Ova iskustva potvruju ono to je na osnovu razuma ranije bilo reeno, a to je da
je svaki ovek posle smrti svoja vlastita ljubav i svoja volja. Kae se vlastita volja, zato to sama volja nekog oveka
jeste njegova ljubav.
480. ovek ostaje veno onakav, kakav je u pogledu svoje volje ili svoje vladajue ljubavi. I ovo mi je potvreno
velikim brojem iskustava. Bee mi dano da govorim s nekim Duhovima koji su iveli pre dve hiljade godina, a iji je
ivot poznat jer je opisan u povesnim knjigama. Ti su Duhovi bili jo uvek slini sebi samima, i bili su sasvim
onakvi kakvi su i opisani, slini u pogledu ljubavi koja je upravljala njihovim ivotom. Bilo ih je i poznatih iz
povesti koja kae da su iveli pre sedamnaest stolea, pa onih od pre etiri veka, i od pre tri, i tako dalje, s kojima mi
bee dano da govorim, pa videh da u njima jo uvek vlada ono isto oseanje, bez ikakve razlike, osim razlike u
zadovoljstvima njihove ljubavi, koja su se bila pretvorila u saobrazna duhovna zadovoljstva. Aneli mi rekoe da se
niija vladajua ljubav ne menja u venosti, zato to je svak svoja vlastita ljubav. Promeniti tu ljubav u Duhu, to bi
bilo oduzeti mu ili ugasiti ivot. Saznao sam i uzrok: Posle smrti ovek se vie ne moe preobraziti pouavanjem,
zato to tada poslednja ravan, koja se sastoji od prirodnih znanja i oseanja, miruje i ne moe se otvoriti jer nije
duhovna (vidi br. 464), i zato to Unutarnje uma ili Duha poiva na toj ravni kao to kua poiva na temelju. Zbog
toga ovek ostaje u venosti onakav kakva mu je na svetu bila ljubav. Aneli se jako ude da ovek ne zna da je
svak onakav kakva mu je vladajua ljubav, te da mnogi veruju da se ovek spasava neposrednim Milosrem i
samom verom, ma kakav da mu je ivot bio; da ne znaju da je Boansko Milosre posredno, da se ono sastoji u
tome, da Gospod vodi oveka, kako na svetu, tako i u venosti, i da Gospod vodi one koji ne ive u zlu; na kraju, da
ljudi ne znaju da je vera oseanje istine, koje proizlazi iz nebeske ljubavi Gospodnje.
481. ovek, ija je ljubav nebeska i duhovna, dolazi u Nebo, a ija je telesna i svetska bez nebeske i duhovne, ide u
Pakao. To sam mogao da zakljuim po svima onima koji su bili uzdignuti u Nebo ili baeni u Pakao. ivot onih
uzdignutih u Nebo proisticao je iz nebeske ili duhovne Ljubavi, a ivot onih baenih u Pakao dolazio je od telesne i
svetske ljubavi. Nebeska ljubav, to je voleti ono to je dobro, iskreno i pravedno radi njih samih, i postupati u skladu
s njima. Oni koji tako rade, kroz to imaju ivot dobra, iskrenosti i pravednosti, a to je nebeski ivot. Oni koji vole te
tri stvari radi njih samih, i koji ih uvode u svoj ivot, oni vole Gospoda iznad svega, zato to one proistiu iz Njega.
Oni vole i blinjega, zato to su one blinji koga treba voleti. Naprotiv, ako se dobro, iskreno i pravedno voli samo
radi sebe, to je telesna ljubav, jer se iz nje izvlae ugled, poasti i dobici. Takvi u dobru, iskrenosti i pravednosti ne
gledaju Gospoda i blinjega, nego sebe i svet. Takvi oseaju zadovoljstvo u varanju. Naime, kada je prevara
pokreta dobrog, iskrenog i pravednog postupanja, onda je to zlo, neiskrenost i nepravednost, koje se tada vole. A
poto ljubavi odreuju ivot, stoga se ljudi, im stignu u Svet Duhova, ispituju kakvi su, da bi se povezali s onima
koji su u slinoj ljubavi. Oni koji su u nekoj nebeskoj ljubavi, povezuju se s onima u Nebu, a oni koji su u nekoj
paklenoj ljubavi, s onima u Paklu. A kada prou prvo i drugo stanje, oni se odvajaju, tako da se vie i ne vide i ne
poznaju. Naime, svak postaje svoja ljubav, ne samo u pogledu svog Unutarnjeg koje pripada njegovom umu, nego i
u pogledu Spoljanjeg - lica, tela i govora, jer svak postaje slika svoje ljubavi, ak i u Spoljanjem. Oni koji su u
telesnim ljubavima, izgledaju tromi, tamni, crni i izoblieni. A oni koji su u nebeskim ljubavima, izgledaju ivahni,
svetli, beli i lepi. Osim toga, oni se potpuno razlikuju po udi i mislima. Oni koji su u nebeskim ljubavima, razumni
su i mudri, a oni koji su u telesnim, glupi su i skoro bezumni. Ponekad je dozvoljeno da se ispituje Unutarnje i
spoljanje misli i oseanja onih koji su u nekoj nebeskoj ljubavi. Njihovo Unutarnje izgleda kao svetlost, kod nekih i
kao plamena svetlost, dok im Spoljanje ima boje nebeske duge. Ali Unutarnje onih koji su u telesnoj Ljubavi
izgleda kao neto crno, jer je zatvoreno, kod nekih kao crnpurasta vatra, a to su oni koji su u sebi negovali zlobne
obmane. Njihovo Spoljanje izgleda aavo i neprijatno za vid. (Unutarnje i Spoljanje uma i Duha pokazuju se
pogledu u Duhovnom svetu kad god to Gospod hoe). Oni koji su u telesnoj Ljubavi, nita ne vide u Svetlosti Neba,
ona je za njih tama, dok im svetlost Pakla, koja je kao svetlost uarenog ugljevlja, izgleda kao jasna svetlost. U
Svetlosti Neba njihov unutarnji vid se uvija u tminu u toj meri, da postaju kao bezumni, pa zato od nje bee,
skrivajui se u peine i jame ija dubina odgovara njihovim obmanama i zlima. Naprotiv, oni koji su u nebeskoj
ljubavi, sve vide jasnije i lepe, sa sve vie razuma i mudrosti, to se vie njihovo Unutarnje uspinje u Svetlosti
Neba. Oni koji su u telesnoj ljubavi, ne mogu iveti u toplini Neba jer je to nebeska ljubav, nego ive u toplini
Pakla, a to je ljubav prema zlostavljanju onih koji im ne povlauju. Otuda su mrnje, preziranja, neprijateljstva i
osvete jedina zadovoljstva te ljubavi. Kada su u tim zadovoljstvima, tada su u svome ivotu. Oni ne znaju ta je to
initi dobro radi samog dobra. Oni, naime, ine dobro samo s nekim zlim ciljem. Oni koji su u telesnoj ljubavi, ne
mogu ni disati u Nebu. Kad se jedan takav Duh i dovede tamo, on je kao u ropcu. Naprotiv, oni koji su u nebeskoj
Ljubavi, sve slobodnije diu i punije ive, to su dublje u Nebu. Po svemu ovome to je reeno, moe se videti da su
nebeska i duhovna ljubav u stvari Nebo u oveku, jer je tu ljubav upisano sve to pripada Nebu, i da su telesna i
svetska ljubav Pakao u oveku. Po tome je jasno da ovek, ija je ljubav nebeska i duhovna, dolazi u Nebo, a onaj,
ija je ljubav telesna i svetska bez nebeske i duhovne, ide u Pakao.
482. ovekova vera ne ostaje ako ne proistie iz nebeske ljubavi. To mi je pokazano tolikim brojem iskustava, da
bih ispunio itave tomove kada bih ih sve naveo. Mogu posvedoiti da kod onih koji su u telesnoj i svetskoj ljubavi
bez nebeske i duhovne ne postoji nikakva vera, te da postoji samo izvesno znanje ili uverenje da je neka stvar
istinita, zato to ta stvar slui njihovoj ljubavi. Dosta njih koji su zamiljali da imaju veru bilo je odvedeno k onima
koji su je stvarno imali, i tada su kroz optenje uvideli da nemaju ba nikakve vere. Zatim su priznali da vera nije u
tome da se samo veruje u istinu i u Re, nego da se sastoji u nebeskoj ljubavi prema istini, u htenju i primenjivanju
te istine zbog unutarnjeg oseanja. Bee mi pokazano da njihovo uverenje, koje su oni nazivali verom, lii na
zimsku svetlost koja nemajui u sebi topline, ini da na zemlji sve zamre, stegnuto mrazom i pokriveno snagom. A
im Svetlost Neba samo dodirne to uverenje, ono se ne samo gasi, nego postaje kao gusta magla kroz koju se nita
ne vidi. Istovremeno se i njihovo Unutarnje ispunjava mrakom u toj meri, da vie nita ne shvataju, te na kraju, u
skladu s obmanama, postaju bezumni. Stoga se tim duhovima oduzimaju sve istine koje su znali iz Rei i iz uenja
Crkve, da bi se ispunili obmana koje se slau sa zlom njihovog ivota; jer svi su kao utopljeni u svoju ljubav, a tada
odbacuju sve istine, jer su one u suprotnosti s laima koje izviru iz njihovog zla, odbacuju ih jer ih mrze i jer su im
odvratne. Iz svih iskustava koje imam o Nebu i Paklu, mogu posvedoiti da su svi oni, koji su propovedali smu
veru a vodili zao ivot, u Paklu, u koji sam ih video kako se bacaju na hiljade. O tome e biti rei u posebnom delu o
Poslednjem Sudu i sruenom Vavilonu.
93
483. Zbiljska ljubav, to jest ovekov ivot, opstaje u oveku. Ovo rezultira kao zakljuak iz onoga to je izneto
prema iskustvu, kao i iz onoga reenog o ovekovim delima. Zbiljska ljubav jeste delo.
484. Treba znati da sva dela pripadaju moralnom i graanskom ivotu, te da se stoga odnose na iskreno i ispravno, i
na pravedno i pravino. Iskreno i ispravno pripadaju moralnom ivotu, a pravedno i pravino graanskom. Meutim
Ljubav, iz koje ta tela potiu, ili je nebeska ili paklenska. Dela moralnog i graanskog ivota su nebeska ako su
uinjena iz nebeske ljubavi, jer ono to je uinjeno iz nebeske ljubavi, uinjeno je po Gospodu, a sve to je uinjeno
po Gospodu, to je dobro. Meutim, dela moralnog i graanskog ivota su paklenska ako su uinjena iz paklenske
ljubavi, jer stvari uinjene iz te ljubavi, koja je ljubav prema sebi i prema svetu, uinjena su po samom oveku, a sve
93
U uenju Pisca, znaajno mesto je dato osporavanju uenja da samo vera spaava. To je uenje jedno uproeno
i manjkavo tumaenje Poslanica sv. Pavla. Po izrazu sola fide (samo verom), sledbenici tog uenja nazivaju se
solofideisti
ono to Je uinjeno po samom oveku, to je zlo. Jer ovek, sam po sebi, to je njegovo Vlastito (proprium), odnosno
samo zlo.
Zadovoljstva ivota u svakom oveku menjaju se
posle smrti u saobrazno zadovoljstvo
485. U prethodnom lanku bilo je pokazano da vladajue oseanje ili vladajua Ljubav svakome ostaju za uvek.
Sada treba pokazati da se zadovoljstva te Ljubavi ili toga Oseanja pretvaraju u saobrazne stvari. Pod pretvaranjem
u saobrazne stvari razume se pretvaranje prirodnih zadovoljstava u odgovarajua duhovna. Da se ona menjaju u
duhovna zadovoljstva, moe se zakljuiti iz toga to ovek, poto ostavi zemaljsko telo, dolazi u Duhovni svet, gde
dobija duhovno telo. Da Aneli imaju savren Ljudski oblik nakon smrti, a tako isto i ljudi, te da su njihova tela tada
duhovna, vidi se iz br. 73-77 i br. 453-460; o saobraznostima duhovnih i prirodnih stvari vidi br. 87-115.
486. Sva ovekova zadovoljstva dolaze od njegove vladajue ljubavi, jer ovek osea zadovoljstvo samo u onome
to voli, a to znai pre svega u onome to najvie voli. Bilo da se kae vladajua ljubav ili ono to se najvie voli,
isto je. Zadovoljstva su razliita. Ima ih koliko i vladajuih ljubavi, a to znai koliko i ljudi, Duhova i Anela, jer
dve vladajue ljubavi nisu nikada potpuno iste. Otuda dolazi da lice jednog nije nikada potpuno isto kao lice
drugoga, jer je lice slika Duha, a u Duhovnom svetu to je slika vladajue ljubavi. Isto tako, pojedinana zadovoljstva
u jednoj te istoj osobi nikada nisu istovetna: kako ona koja se smenjuju jedna za drugim, tako i ona koja se oseaju
istovremeno. Pa ipak, sva ta pojedinana zadovoljstva u jednoj te istoj osobi odnose se na jednu jedinu ljubav, a to je
vladajua ljubav, jer ona sainjava tu ljubav, pravei s njom jedinstvo. Tako je i u optem: Sve vladajue ljubavi se
odnose na jednu sveoptu vladajuu ljubav, u Nebu na ljubav prema Gospodu, a u Paklu na Ljubav prema samom
sebi.
487. Koja su i kakva duhovna zadovoljstva u koja se pretvaraju prirodna zadovoljstva posle smrti, to se moe saznati
iz nauke o Saobraznostima, jer ona ui da nema nieg prirodnog emu ne bi bilo saobrazno neto duhovno. Onaj ko
ovlada tom naukom, moe da zna svoje stanje posle smrti ako poznaje svoju ljubav, odnosno ako zna kojoj grupi
ljubavi pripada, da li onoj prema Gospodu ili onoj prema sebi, kao to je ve reeno. Onima koji su u Ljubavi prema
sebi nije mogue da upoznaju svoju vladajuu ljubav, jer oni vole ono to je njihovo, nazivajui dobrima svoja zla, a
istinama one obmane koje pogoduju njihovim zlima i pomou kojih ih uvruju. Ali njima bi drugi, koji su mudri,
mogli to da kau, samo ako ovi na to pristaju, poto mudri vide ono u emu su oni drugi slepi. Ali to se nikada ne
deava onima koji su toliko sobom zaneti, da odbacuju s prezirom svaku pouku mudrih. Naprotiv, oni koji su u
nebeskoj ljubavi, ti primaju pouku i pomou istina vide svoja zla u kojima su roeni, jer istine razotkrivaju zla.
Naime, svako moe - pomou istin koje dolaze od dobra - da vidi zlo i prevaru zla, ali niko ne moe pomou zla da
vidi dobro i istinu. To je zato to su prevare zla tmine i njima su saobrazne. Zbog toga su oni, koji su u tim
obmanama, kao slepci koji ne vide osvetljene predmete, beei od njih kao sovuljage, dok su istine potiue od
dobra Svetlost i njoj su saobrazne (vidi br. 126-134). Zbog toga oni koji su u istinama potiuim od dobra, vide i
imaju otvorene oi, razlikujui Svetlost od senke. To mi je bilo potvreno iskustvom. Aneli vide i opaaju obmane
i zla koja ponekad u njima izbijaju, a vide i zla i zablude u Duhovima koji su povezani s Paklom. A ovi Duhovi ne
mogu da vide ni svoja zla i zablude. Oni ne razumeju ta je nebeska ljubav i njeno dobro, ta je savest, ni ta iskreno
i pravedno, osim ako se to ne radi radi sebe, niti znaju ta to znai da nekoga Gospod vodi. Oni kau da to ne
postoji, i da je sasvim nitavno. Ove su pojedinosti date, da bi se ovek sam ispitivao i po svojim zadovoljstvima
upoznao svoju ljubav, te da bi, ukoliko pozna nauku o Saobraznostima znao svoje stanje posle smrti.
488. Nauka o Saobraznostima moe da pokae kako se ivotna zadovoljstva posle smrti pretvaraju u saobrazna
zadovoljstva. Meutim kako ta nauka nije jo obelodanjena, osvrnuu se na ovaj predmet iznosei nekoliko
iskustava. Svi oni koji su u zlima i koji su se utvrdili u obmanama protivu Crkve odbacujui Re, bee od Svetlosti
Neba i bacaju se u mrane peine i jame u stenju, gde se sakrivaju. To je stoga to su voleli lai a mrzeli istine.
Naime, peine, jame u stenju i mrak saobrazni su laima, dok je Svetlost saobrazna Istinama. Tu su zadovoljni, a ne
podnose otvorena polja. Tako se ponaaju i oni koji su varali i koji su postavljali zamke. I oni su u peinama gde se
ulazi u mrane prostore u kojima se jedva vidi. Tamo, po uglovima, tiho govore jedan drugome na uvo. U to se
pretvara zadovoljstvo njihove ljubavi. Oni pak koji su izuavali nauke samo sa ciljem da vae za uene, ne negujui
svoj razum, i koji su uivali u tatoj oholosti zbog svoga pamenja, oni vole peskovita mesta pretpostavljajui ih
plodnim poljima i vrtovima, zato to peskovita mesta odgovaraju takvom izuavanju. Oni koji su poznavali uenja
svoje i drugih Crkava, a nisu ih primenjivali u svoj ivot, biraju stenovita mesta, gde ive meu gomilama kamenja.
Bee od zelenih polja, jer su im odvratna. Oni koji su sve pripisivali prirodi i svojoj vlastitoj pameti, a koji su se
raznim majstorijama penjali do poasti i stekli bogatstva, oni se u drugom ivotu odaju magijskim vetina, a koje su
zloupotrebe Boanskog reda, a u emu oni nalaze najvee zadovoljstvo svoga ivota. Oni koji su se sluili
Boanskim istinama u svojim ljubavima i zbog toga ih krivotvorili, takvi vole mesta gde ima mokrae, jer je ova
saobrazna zadovoljstvima takve ljubavi. Prljave tvrdice ive u podrumima i vole svinjski izmet i smrdljiva isparenja,
kao ona to potiu od loe probave. Oni koji su svoj ivot proveli u nasladama i mekutvu, odajui se Oblapornosti i
nalazei u tome najvee zadovoljstvo, oni u drugom ivotu vole izmete i nunike, koji su za njih miline, jer takve su
naslade duhovni izmet. Oni bee od istih mesta, jer u njima ne nalaze nita prijatno. Oni koji su nalazili
zadovoljstvo u preljubama, oni ive na mestima bluda, gde je sve prljavo i gnusno. Oni vole takva mesta, a bee od
asnih kua. im se priblie takvim kuama, padaju kap iznemogli. Za njih ne postoji nita prijatnije nego da
rasturaju brakove. Oni koji su udeli za osvetom, pa stekli zversku i svirepu prirodu, vole trule. Oni i ive u
paklovima takve prirode. 1 tako dalje.
489. S druge strane, ivotna zadovoljstva onih koji su na svetu iveli u nebeskoj Ljubavi, pretvaraju se u nebeska
zadovoljstva pod uticajem Sunca i Svetlosti u Nebu, pokazujui u svojim sadrajima Boanske stvari. Predmeti koji
se tako pokazuju, deluju na Anele, i to na njihovo Unutarnje koje pripada njihovom umu, i na njihovo Spoljanje
koje pripada njihovom telu. Upravo stoga ta Boanska Svetlost, koja je Boansko Istinito, utie na njihove umove
koji su se bili otvorili pomou nebeske ljubavi, u njihovom Spoljanjem se pokazuju predmeti saobrazni
zadovoljstvima njihove ljubavi. Da predmeti koji se pokazuju pogledu u Nebu odgovaraju Unutarnjem Anela,
odnosno onome to pripada njihovoj veri i ljubavi, a zatim razumu i mudrosti, to je pokazano u lanku u kojem je
re o Predstavama i Pojavnostima u Nebu (br. 170-176), kao i u lanku o Mudrosti Anel. (br. 265-275). Poto sam
ve poeo da radi potvrivanja tih stvari iznosim iskustva, a da bih osvetlio ono to je reeno o uzrocima tih pojava,
sada u izneti nekoliko primera nebeskih zadovoljstava u koja se pretvaraju prirodna zadovoljstva onih, koji su na
svetu iveli u nebeskoj ljubavi. Oni koji su voleli Boanske Istine i Re unutarnjim oseanjem, a to znai radi njih
samih, u drugom ivotu ive u Svetlosti na uzdignutim mestima, koja izgledaju kao planine, gde su neprekidno u
Svetlosti Neba. Oni ne znaju ta su to tmine kao to je no na svetu, i ive u toplini prolea. Njihovom pogledu se
pokazuju itna polja i loza. U njihovim kuama sve blista kao da je od dragog kamenja. Kada gledaju kroz prozore,
kao da gledaju kroz ist kristal. To su zadovoljstva u kojima uiva njihov pogled, dok su sama zadovoljstva
unutarnja, u saobraznosti s nebeskim Boanskim, jer Istine iz Rei, koje su oni voleli, saobrazne su itorodnim
poljima, Vinovoj lozi, Dragom kamenju, Prozorima i Kristalima. Oni koji su odmah u ivot uvodili uenja koja
Crkva izvodi iz Rei, oni su u Unutarnjem Nebu, gde su vie od ostalih u zadovoljstvu i mudrosti. Oni u svim
predmetima vide Boanske stvari. Tanije, oni vide predmete, ali saobrazne Boansko stvari odmah utiu u njihove
umove, ispunjavajui ih blaenstvom koje deluje na sva njihova oseanja. Zato se njima ini da im sve pred oima
ivi, igra se i smeje. O tome vidi u br. 270. to se tie onih koji su volele nauke i pomou njih negovali svoj Razum,
stiui i umnost i priznajui Boansko, kod njih se uivanje u naukama i umno zadovoljstvo menjaju na drugom
svetu u duhovno zadovoljstvo koje se odnosi na poznavanje dobrog i istinitog. Oni ive u vrtovima pokrivenim
cveem i zelenilom, okrueni redovima drvea s porticima i proarani etalitima. Drvee i cvee se menjaju
svakoga dana. Gledajui sve to, oni u svojim umovima oseaju prijatnosti, koje su zbog svoje raznovrsnosti za njih
uvek nove. A poto su ti predmeti saobraznosti boanskih stvari i poto Aneli znaju nauku o Saobraznostima, to oni
stalno stiu nova znanja kojima se njihovo Duhovno i Razumsko usavrava. To su njihova zadovoljstva, jer Vrtovi,
Drvee, i zelena i cvetna Polja saobrazni su naukama, znanjima i umu. Oni koji su sve pripisivali Boanskom i
smatrali prirodu mrtvom, sluei se samo duhovnim stvarima i utvrujui se u njima, ti su u nebeskoj Svetlosti koja
sve predmete oko njih ini providnim i punim svetlosnih preliva, to oni istoga asa opaaju. Kroz to oni oseaju
unutarnja zadovoljstva. Predmeti koji se pokazuju u njihovim kuama kao da su od dijamanata koji se prelivaju u
svim bojama. Reeno mi je da su zidovi njihovih kua kao od kristala, dakle prozirni, i da se na tim zidovima
pojavljuju kao talasasti oblici koji predstavljaju nebeske stvari, i to uvek drugaije. A to je zato to je providnost
saobrazna razumu koji Gospod prosvetljuje kada se senke vere i ljubavi prema prirodnim stvarima odstrane. O
takvim predmetima, kao i o bezbroj drugih, govorili su oni, koji su bili u Nebu, da su, naime, videli to oko nikad
nije videlo i da su uli to uho nikad nije ulo.
94
Oni koji nisu postupali podmuklo, ve su eleli da se znaju sve
njihove misli, koliko to graanski ivot doputa, zato to su mislili samo iskreno i ispravno prema Boanskom,
njihova lica u Nebu blistaju Svetlou, kroz koju se pokazuju sva njihova oseanja i misli. U pogledu govora i
pokreta, oni su slike svojih oseanja. Oni su vie voljeni od ostalih. Kada govore, njihova lica kao da malo tamne,
ali im prestanu, sve to su izgovorili, na njima se pokazuje pogledu. Svi predmeti oko njih, zato to su saobrazni
njihovom Unutarnjem, izgledaju tako, da ostali Duhovi jasno opaaju ta ti predmeti predstavljaju i znae. Duhovi,
ije je na svetu zadovoljstvo bila podmuklost, bee daleko od njih i, dok se tako udaljavaju, izgledaju kao zmije koje
plaze. Oni koji su preljubu smatrali za gnusobu, i koji su iveli u ednoj branoj ljubavi, vie su od ostalih u obliku i
redu Neba, a to znai u svoj lepoti i neprekidno u cvetu mladosti. Zadovoljstva njihove ljubavi su neizreciva, i veno
rastu, jer u tu ljubav uliva se sve zadovoljstvo i cela radost Neba, poto ona dolazi od spone Gospoda s Nebom i
Crkvom, od spone dobrog i istinitog, koja spona sainjava Nebo u celini i svakog Anela pojedinano (vidi br. 366-
386). Njihova spoljanja zadovoljstva su takva, da se ne mogu opisati ljudskim reima, jer za to nije dovoljno sve
ono to je reeno o saobraznostima zadovoljstava kod onih koji su u Nebeskoj Ljubavi.
490. Iz onoga to prethodi moe se uvideti da se sva zadovoljstva menjaju posle smrti u saobrazna zadovoljstva, dok
sama ljubav uvek ostaje ista, bilo da se radi o branoj ljubavi, o ljubavi prema pravednom i iskrenom, dobrom i
istinitom, o ljubavi prema naukama i znanjima, umu i mudrosti, dakle o bilo kojoj ljubavi. Ono to iz njih istie, kao
potoci iz svojih izvora, to su zadovoljstva, ali podignuta na vii stepen, poto prelaze iz Prirodnog u Duhovno.
O prvom stanju ovekovom posle smrti
94
(Iz Dnevnika koji je Pisac vodio oko 15 godina o svemu to je video u Duhovnom svetu, jasno je da je postupno
ulazio sve dublje, odnosno sve vie u Duhovni svet. Prvih godina, a to je vreme kada je pisano i ovo delo, on jo
uvek nije bio puten u Via Neba. U Dnevniku se vidi da je tek posle pet ili est godina od kada mu se otvorio
unutarnji vid, ugledao Sunce u Duhovnom Carstvu).
491. Postoje tri stanja kroz koja ovek prolazi posle smrti pre nego to dode u Nebo ili Pakao. Prvo stanje se odnosi
na njegovo Spoljanje. Drugo se odnosi na njegovo Unutarnje, a tree na njegovo Vlastito (proprium). Ta stanja
ovek prolazi u Svetu Duhova. Meutim, neki (ljudi) ne prolaze kroz ova stanja nego odmah posle smrti bivaju
podignuti u Nebo ili baeni u Pakao. Oni koji su odmah podignuti u Nebo, to su oni koji su bili ponovno roeni,
a to znai, ve na svetu pripremljeni za Nebo. One koji su tako bili iznova roeni i pripremljeni, da im je ostalo
samo jo da odbace prirodne neisti s telom, Aneli odmah nose u Nebo. Neke sam video kako ih tako podiu jedan
sat posle smrti. S druge strane oni, koji su iznutra bili zli a izvana izgledali dobri, i ija je zloba bila puna lopovluka i
koji su se sluili dobrim delima da bi uspenije varali, oni se odmah bacaju u Pakao. Video sam takve kako ih
odmah nakon smrti bacaju u Pakao; jednoga, koji se isticao podlou, s glavom na dole a nogama na gore; i druge
(kako ih bacaju) na druge naine. Ima i takvih koji se odmah nakon smrti bacaju u peine i tako odvajaju od ostalih
u Svetu Duhova, odakle se izvode i opet tamo vraaju s vremena na vreme. To su oni koji su pod izgledom
dobrohotnosti inili zlo blinjemu. Ali i jednih i drugih je malo u odnosu na broj onih koji se zadravaju u Svetu
Duhova, gde se prema Boanskom redu pripremaju bilo za Nebo ili za Pakao.
492. to se tie prvog stanja koje se odnosi na njegovo Spoljanje, ovek u njega ulazi odmah nakon smrti. Svaki
ovek ima kao Duh jedno Spoljanje i jedno Unutarnje. Pomou Spoljanjeg svoga Duha ovek prilagoava svoje
telo svetu, naroito licem, govorom i pokretima, preko kojih stupa u odnose sa svetom. A Unutranje njegovog
Duha pripada njegovoj vlastitoj volji i misli, koje se retko pokazuju na licu, u govoru i u pokretima, jer se ovek
navikava od detinjstva da pokazuje prijateljstvo, dobrohotnost i iskrenost, a da sakriva misli svoje vlastite volje. To
je razlog to on obino vodi moralan i pristojan ivot u Spoljanjem, bez obzira kakav je u Unutarnjem. Zbog te
navike ovek teko upoznaje svoje Unutarnje, na koje skoro i ne obraa panju.
493. Prvo ovekovo stanje posle smrti slino je njegovom stanju na svetu, jer je on opet u Spoljanjem. Lice, govor i
priroda su mu isti, a tako isto i njegov moralni i graanski ivot. Otuda dolazi da bi on lako poverovao da je jo na
svetu kad ne bi obraao panju na predmete na koje nailazi i na ono to mu govore Aneli kad oivi, a to je da je on
sada Duh (br. 450). Tako se jedan ivot nastavlja u drugi, a smrt je samo prelaz.
494. Poto je ovekov Duh takav kad izae iz zemaljskog ivota, njega lako prepoznaju prijatelji i poznanici, jer
Duhovi ga ne opaaju samo po licu i govoru, nego i po sferi ivota. U drugom ivotu, kad neko na nekoga misli, on
u svojoj misli izaziva njegov lik i jo dosta toga u vezi s ivotom te osobe. I kada to uini, onaj drugi je tu ve
prisutan kao da je privuen i pozvan. A to je stoga tako, to se tamo misli saoptavaju, a prostori nisu kao u
prirodnom svetu (vidi br. 191-199). Otuda dolazi da svakog, im ude u drugi ivot, prepoznaje neki prijatelj, srodnik
ili obian poznanik, da ovi razgovaraju s njim i da se drue u skladu s prijateljstvima sklopljenim jo na svetu. Vie
puta videh kako se vesele to ponovo vide svoje prijatelje, a ovi opet to je njihov prijatelj sa Zemlje doao k njima.
Obino se supruzi nalaze i estitaju jedan drugome. ak i ostaju jedno vreme zajedno, zavisno od zadovoljstva koje
im je donosio zajedniki ivot na svetu. Ali ako nisu bili sjedinjeni pravom branom ljubavlju, ljubavlju koja je veza
umova prema nebeskoj ljubavi, oni se ubrzo odvajaju. Meutim, ako su njihovi umovi bili u suprotnosti, odnosno
ako su jedno drugom iznutra bili odvratni, oni pokazuju otvoreno neprijateljstvo, pa se ponekad i tuku. Pa ipak, oni
ostaju zajedno dok ne uu u drugo stanje, o emu e biti govora u sledeem lanku.
495. Zato to im se ivot ne razlikuje od ivota na svetu, te zato to u svom sadanjem stanju znaju samo ono to su
nauili iz doslovnog znaenja Rei i iz propovedi, a poto se prestanu uditi da imaju telo i ula kao i na svetu,
Duhovi novaci imaju elju da saznaju kakvo je Nebo i kakav Pakao, i gde se zapravo nalaze. Njihovi prijatelji ih
pouavaju o venom ovitu, vode ih na razna mesta i u razna Drutva, neke u gradove a neke u vrtove, najee
tamo gde je lepo, jer to prija njihovom Spoljanjem. Ponekad se stavljaju u one misli u kojima su bili u zemaljskom
ivotu u pogledu svoje due nakon smrti i u pogledu Neba i Pakla, i to sve dotle dok se ne ponu ljutiti to te stvari
nisu znali, i to ih ni Crkva ne zna. Skoro svi ele da znaju da li e doi u Nebo. Veina veruje da hoe, jer su vodili
moralan i pristojan ivot, ne mislei pri tom da i zli i dobri vode u Spoljanjem slian ivot, da poseuju hramove,
sluaju propovedi i mole se, ne znajui da spoljanji postupci i spoljanji inovi bogosluenja ne znae nita, nego
da sve ini Unutarnje od koga proistie Spoljanje. Meu hiljadama jedva ih ima nekoliko koji znaju ta je to
Unutarnje, i da ba u tome Unutarnjem ivi u oveku Nebo i Crkva. Jo manje znaju da su spoljanji postupci onakvi
kakva je namera i misao, i da su u namerama i mislima ljubav i vera, po kojima ostalo postoji. I pored pouka koje
primaju, oni jo uvek ne shvataju ta to zapravo ine volja i misao. Po njima, jedino govor i delo znae neto. Takva
je veina onih koji danas dolaze iz Hrianskog Sveta u drugi ivot.
496. I pored toga, dobri Duhovi paljivo ispituju one koji dolaze, i to na razne naine, zato to i zli u prvom stanju
govore istine i ine dobro kao i dobri. Kao to je reeno, oni su izvana iveli moralno, jer su bili potinjeni
upravama i zakonima i jer su pomou toga moralnog ivota dolazili do poasti i imanja. Ali zli se Duhovi prvo po
tome razlikuju od dobrih, poto obraaju veliku panju na sve to uju o Unutarnjem, to jest o istinama i dobrima
Crkve i Neba. Oni, istina, sluaju, ali bez panje i radosti. Tako isto se poznaju i po tome, to se esto okreu prema
odreenim stranama i to, kad su sami, idu putevima koji tamo vode, a o stranama vidi br. 141. Po tome se pozna
koja ih Ljubav vodi.
497. Svi Duhovi koji dolaze sa sveta povezani su s nekim Drutvom u Nebu ili u Paklu, ali samo preko svog
Unutarnjeg. A to Unutarnje se ne pokazuje sve dok je Duh u Spoljanjem, jer Spoljanje pokriva Unutarnje, naroito
kod onih koji su u sebi zli. Meutim, kada uu u drugo stanje, to se (Unutarnje) jasno pokazuje, jer je tada njihovo
Unutarnje otkriveno, a Spoljanje uspavano.
498. Ovo prvo stanje kod nekih traje nekoliko dana, kod drugih nekoliko meseci, a za neke traje i po godinu, retko
due. Te su razlike u vezi sa slaganjem ili neslaganjem Unutarnjeg i Spoljanjeg. Naime, kod Svakoga Unutarnje i
Spoljanje moraju sainjavati jedinstvo i saobraavati se. U Duhovnome svetu nikome nije dozvoljeno da misli i
hoe na jedan nain, a govori i postupa na drugi. Svak mora da bude verna slika svoga oseanja ili svoje ljubavi, a to
znai da Spoljanje mora biti kao i Unutarnje. Stoga se kod Duha prvo otkriva i sreuje Spoljanje, koje zatim slui
kao saobrazna ravan Unutarnjem.
O Drugom ovekovom stanju posle Smrti
499. Drugo ovekovo stanje posle smrti naziva se Stanje Unutarnjeg, zato to se ovek tada uvodi u Unutarnje, koje
pripada njegovom Umu, odnosno njegovoj Volji i Misli, i zato to je Spoljanje, u kome je bio u prvom Stanju, sada
uspavano. Svako ko obrati panju na ovekov ivot, na njegove rei i dela, primetie da ovek postoji i kao
Spoljanje i kao Unutarnje, to jest kako spoljanje, tako i unutarnje misli i oseanja. Sve ovo moe da se pozna i po
sledeem: ovek misli o drugima prema onome to je o njima uo, ili to je sam od njih uo, a ne prema svojoj
misli, te postupa s njima uljudno, iako su oni moda ravi. Da je tako, vidi se po podmuklicama i laskavcima, koji
govore i rade drugaije nego to misle i oseaju; po licemerima koji govore o Bogu, Nebu, o spasenju due, o
istinama Crkve, koristima Otadbine, o Blinjem, sve kao po veri i Ljubavi, dok u srcu misle drugo a vole sebe
samo. Po tome se moe videti da postoje dve Misli, jedna spoljanja a druga unutarnja, da ovek govori prema
spoljanjoj misli, dok u sebi drugaije misli i osea da su te dve misli odvojene, jer ovek dobro pazi da mu
unutarnja misao ne utie u spoljanju i da se na neki nain ne pokae. ovek je od postanja (ex Creatione) tako
sazdan, da unutarnja misao sainjava jedinstvo sa spoljanjom samo kroz saobraznosti, a tako i jeste kod onih koji su
u dobrom, jer misle samo dobro i govore samo dobro. Meutim, kod onih koji su u zlom, unutarnja misao se ne
slae sa spoljanjom, jer ovi misle zlo a govore dobro. Kod ovih poslednjih Red je izvrnut, jer je dobro spolja a zlo
iznutra. Iz toga ishodi da zlo vlada nad dobrom, drei ga u pokornosti kao roba, da bi mu posluilo kao sredstvo da
dode do ciljeva svoje ljubavi, a takav cilj je kao i njihova ljubav. Oigledno je da ovakvo dobro nije dobro, jer je
iznutra zaraeno zlom, ma kako da ono izgleda u oima onih koji ne vide njihovo unutarnje. Drugaije je sa onima
koji su u dobrom. Kod njih Red nije izvrnut, pa dobro utie iz unutarnje misli u spoljanju, to jest u govor i u dela:
Za takav Red ovek je stvoren. Na taj je nain njegovo Unutarnje u Nebu i u Svetlosti Neba, i kako je ta Svetlost
Boansko Istinito Gospodnje, a to znai Gospod u Nebu (br. 126-140), to Gospod vodi takve ljude. Ove pojedinosti
su date da bi se znalo da ovek ima i unutarnju i spoljanju misao, i da se one razlikuju. Kada se kae misao, tu se
podrazumeva i volja, jer misao proistie iz volje. Naime, niko ne moe da misli bez volje. Iz ovoga se moe videti
ta je to kod oveka Stanje Spoljanjeg i Stanje Unutarnjeg, odnosno stanje Spoljanjeg i stanje Unutarnjeg.
500. Kada se kae Volja i Misao, pod Voljom se razume i Oseanje i ljubav, zatim svako zadovoljstvo i naslada koji
pripadaju oseanju i ljubavi, jer se zadovoljstva i naslade odnose prema volji kao prema svome podmetu (subjektu).
Ono to ovek hoe, to voli i osea kao prijatno i milo. Pod Milju se razume takoe i sve ono ime ovek potvruje
svoje oseanje ili svoju ljubav, jer misao i nije drugo nego oblik volje, odnosno oitovanje ovekove volje. Taj se
oblik odreuje raznim razumskim ralanjivanjima koja vode poreklo iz Duhovnog sveta, a koja su svojstvena
ovekovom Duhu.
501. Treba znati da je ovek u potpunosti onakav kakav je u svom Unutarnjem, a nikako onakav kakav je u
Spoljanjem, odvojeno od Unutarnjeg. To dolazi otuda to Unutarnje pripada njegovome Duhu, jer telo ivi od
ivota Duha. Stoga, kakav je ovek iznutra, takav ostaje u venosti. Njegovo se Spoljanje, zato to pripada telu,
odvaja nakon smrti, a ono to je od Spoljanjeg priraslo uz Duh, to se uspavljuje i slui samo kao ravan Unutarnjem,
kao to je objanjeno kada je bilo rei o Pamenju koje ostaje nakon smrti. Po ovome se vidi ta oveku zaista
pripada a ta ne. Sve ono to zavisi od spoljanje misli po kojoj govore, i to zavisi od spoljanje volje po kojoj
postupaju, sve to ne pripada ravim ljudima, jer njima pripada samo njihova unutarnja misao i unutarnja volja.
95
502 Dakle, kada se zavri prvo stanje, a to je stanje Spoljanjeg i o njemu je bilo govora u prethodnom lanku,
ovek Duh se stavlja u stanje svog Unutarnjeg, odnosno u ono stanje unutarnje volje i misli u kome je bio na svetu
kada je slobodno mislio. U to stanje dolazi ne znajui o tome nita, kao kad na svetu ovek svoju misao pomeri s
povrine pa je usmeri prema Unutarnjem. Tako, kada je ovek u tome stanju, onda je u svome pravom ivotu, jer
misliti slobodno prema svom vlastitom oseanju, to je sam ovekov ivot, to je sam ovek.
503. U tom stanju Duh misli u skladu sa samom voljom, a to znai prema samom svom oseanju ili samoj svojoj
ljubavi, pa tada misao ini jedno s voljom u toj meri, da je ta misao vie volja nego misao. Skoro isto se deava i s
njegovim govorom, s tom razlikom, to on ipak osea malu bojazan da potpuno razgoliti misli svoje volje, jer se ta
bojazan uvreila u toku drutvenog ivota na svetu, tako da je postala deo njegove volje.
504. Svi ljudi, ma kakvi bili, dovode se u to stanje posle smrti, jer je to pravo stanje njihovoga Duha. Prethodno je
stanje onakvo kakav je ovekov Duh bio u drutvenim odnosima, a to nije njegovo stvarno stanje. Da to stanje
Spoljanjeg, u koje ovek dolazi odmah nakon smrti, nije njegovo pravo stanje, moe se videti na razne naine.
Duhovima je svojstveno da misle i govore u skladu sa svojim oseanjem, jer govor proistie iz oseanja, kao to je
dokazano i prikazano u lanku o govoru Anela (br. 234-245). Tako je ovek mislio i na svetu kada je bio sam sa
sobom, jer tada nije mislio prema svom telesnom govoru, nego istim posmatranjem, a tada je bio u stanju da u
jednom trenutku vidi vie nego to bi mogao izgovoriti u pola sata. Da to spoljanje stanje nije pravo stanje
95
Ne pripada im u drugom stanju posle smrti i kasnije, jer se uspavljuje, dok sluaj nije takav kod dobrih, kod kojih
postoji slaganje izmeu Unutarnjeg i Spoljanjeg jo dok su na svetu, jer njima to Spoljanje ostaje.
ovekovog Duha, vidi se i po tome to on, kad je na svetu u drutvu, govori prema zakonima moralnog i graanskog
ivota, a tada unutarnja misao upravlja spoljanjom, kao kad bi jedan ovek vodio drugoga, kako spoljanja misao
ne bi prela granice pristojnosti i asnosti. To je oigledno i po tome, to ovek, kada misli sam u sebi, misli o tome
kako treba da govori i da se vlada da bi stekao prijateljstvo, naklonost i zatitu, postupajui pri tome onako kako ne
bi postupao kad bi to stajalo samo do njegove volje. Po ovome se vidi da je unutarnje stanje, u koje se Duh dovodi,
njegovo pravo stanje u kome je on bio na svetu.
505. Kada Duh doe u stanje svog Unutarnjeg, onda jasno pokazuje kakav je zapravo bio na svetu. Onaj ko je na
svetu u sebi bio dobar, on se vlada razumno i mudro, ak i mudrije nego na svetu, jer je osloboen zemaljske veze i
zemaljskih stvari, koje su mu smetale kao neka tama i oblak. Naprotiv, onaj ko je na svetu bio rav, on postupa
glupo i ludo, jo lue nego na svetu, jer ga vie nita ne obuzdava. Naime, dok je bio na svetu, pokazivao se u svom
Spoljanjem pametan, na taj nain oponaajui razumnog oveka. Ali kada mu se oduzme to Spoljanje, njegovo
ludilo se razotkriva. Zao ovek, koji se izvana pokazuje kao dobar, moe se uporediti sa vazom koja je izvana
blistava i ista i zatvorena poklopcem, ali u kojoj je sakriveno smee svake vrste. Na to se odnose rei Gospodnje:
Vi ste kao okreeni grobovi, koji se spolja vide lijepi a unutra su puni kostiju mrtvakijeh i svake neistote (Mat.
23. 27).
506. Svima onima koji su na svetu iveli u dobru i postupali po savesti, a to su oni koji su priznavali Boansko i
voleli Boanske Istine, a naroito oni koji su ih primenjivali u ivot, svima njima se ini, kada se dovedu u svoje
unutarnje stanje, kao da izlaze iz dubokoga sna, kao oni koji prelaze iz senke na svetlost. Oni tada misle prema
Svetlosti Neba, a to znai po unutarnjoj mudrosti. Nebo utie u njihove misli i oseanja stvarajui blaenstvo i
unutarnje zadovoljstvo, o kojem ranije nisu nita znali. Sada imaju optenje s Anelima Neba, a pri tome priznaju i
oboavaju Gospoda samim svojim ivotom, jer sada kada su u svom unutarnjem stanju, sada su tek u svom
stvarnom ivotu, kao to je reeno u br. 505. Oni Ga priznaju i oboavaju u punoj slobodi, jer sloboda pripada
unutarnjem oseanju. Oni se povlae iz spoljanje svetlosti i ulaze u unutarnju, od koje se sastoji istinsko
bogosluenje. Takvo je stanje onih koji su vodili Hrianski ivot prema zapovestima Rei. A potpuno je obratno
stanje onih, koji su na svetu iveli u zlu i bez savesti, jer su zbog toga poricali Boansko, jer oni koji ive u zlu u
sebi poriu Boansko, iako uobraavaju da Ga priznaju. Priznavati Boansko a iveti zlo, to se jedno drugom
protivi: Kada takvi u drugom ivotu dodu u stanje svog Unutarnjeg, kada govore i kada se kreu, izgledaju kao da su
poludeli. Zbog svojih zlih pouda, vre zlodela, preziru sve oko sebe, ismevaju i psuju, mrze i svete se; nametaju
podvale, poneki s takvom podmuklou i zlobom, da je teko poverovati da tako neto moe postojati u oveku.
Naime, oni su sada u slobodnom stanju da rade i misle po svojoj volji, jer su odvojeni od Spoljanjeg, koje ih je na
svetu zadravalo i obuzdavalo. Jednom reju, lieni su razumnosti, jer njihov razum na svetu nije bio u Unutarnjem
nego u Spoljanjem. Uprkos svemu, njima se ini da su tada pametniji od ostalih. Zbog toga se za vreme trajanja
drugog stanja ponekad stavljaju u stanje svog Spoljanjeg, za kratko vreme, pa se tako seaju ta su sve radili dok su
bili u stanju Unutarnjeg. Neki tada, pokoeni stidom, priznaju da su postupali kao bezumnici; a neki ne oseaju
sramotu; neki se opet ljute to im nije doputeno da neprekidno budu u stanju svoga Spoljanjeg. Takvima je bilo
reeno i pokazano kakvi bi bili kada bi stalno bili u tome stanju, da bi, naime, potajno radili zlo, a pod izgledom
dobra, iskrenosti i pravednosti, da bi zavodili proste srcem i verom, a sebe do kraja upropastili, jer bi na kraju
njihovo Spoljanje planulo istim poarom kojim i njihovo Unutarnje, to bi unitilo njihov ivot.
507. U drugom stanju, Duhovi izgledaju sasvim onakvi kakvi su bili na svetu: Sve ono to su radili i govorili tajno,
postaje sada javno, i - jer ih spoljanje vie ne zadrava - oni otvoreno govore slino i nastoje da rade iste stvari, bez
bojazni da e izgubiti ugled, kao to to biva na svetu; ak su i stavljani u vie svojih zlih stanja, kako bi Aneli i
dobri Duhovi mogli da ih bolje upoznaju. Tako se otkriva sve skriveno i tajno, prema Gospodnjim reima: Jer nita
nije skriveno to se nee otkriti, ni tajno to se nee doznati. Jer to u mraku rekoste, ue se na vidjelu; i to na uho
aptaste u klijetima, propovijedae se na krovovima (Luka 12. 2, 3); i na drugome mestu: A ja vam kaem da e
za svaku praznu rije koju reknu Ljudi dati odgovor na dan suda. (Mateja 12. 36).
508. Nije mogue u malo rei opisati kakvi su zli (Duhovi) u tome stanju, jer svaki luduje prema svojim poudama,
a one su raznovrsne. Zato u navesti samo neke po kojima se moe suditi i o ostalima. Oni koji su voleli sebe iznad
svega, koji su u slubama i dunostima gledali samo na vlastite poasti, koji u poslu nisu uivali radi samog posla,
nego radi svoga ugleda kako bi ih ostali vie cenili, da bi uivali u slavi svojih poasti, oni su tada gluplji od ostalih.
Jer onoliko koliko neko vie voli sebe, toliko je udaljeniji od Neba; a koliko je od Neba, toliko je daleko i od
mudrosti. Oni koji su samoljubivi a ujedno i podmukli, koji su se uspeli do poasti raznim majstorijama, oni se
udruuju s najravijim Duhovima, i odaju se magijskim vetinama koje su zloupotreba Boanskoga reda, time
dosauju i ine zlo onima koji ih ne cene. Oni postavljaju zamke, izazivaju mrnje, gore osvetom, imaju neodoljivu
elju da zlostavljaju one koji im se ne pokoravaju. Svim tim strastima oni se odaju dok im je gomila zlih naklonjena,
a na kraju smiljaju kako da se popnu u Nebo da bi tamo sve sruili, ili kako bi tamo postigli da ih potuju kao
bogove: dotle ide njihovo ludilo. Oni koji su takvi a koji dolaze iz Papinske religije, oni su bezumniji od ostalih, jer
zamiljaju da su Nebo i Pakao pod njihovom vlau, i da mogu opratati grehe; svojataju Boanska svojstva i
uzimaju Hristovo ime; njihovo ubeenje da su u pravu takvo je, da gde god dodu smuuju Duhove i unose tmine, to
ide do izazivanja bola. I oni su u prvom i drugom stanju isti kao na Zemlji, samo to su u drugom lieni razuma. O
njihovom ludilu, kao i o njihovoj sudbini posle drugog stanja, bie posebno govora u delu Strani Sud i Srueni
Vavilon. Oni koji su postanak pripisivali prirodi, te stoga u srcu poricali Boansko i sve ono to se odnosi na Crkvu i
Nebo, oni se udruuju sa sebi slinima i nazivaju Bogom bilo kojeg izmeu sebe, koji ih nadmauje u zlobi. ak mu
i iskazuju Boanske poasti. Video sam jedan skup kako oboava jednoga vraa, i kako raspravlja o Prirodi i ponaa
se suludo, kao da su zveri u ljudskom obliku. Neki od njih su na svetu bili dostojanstvenici, a neki poznati kao ueni
i pametni ljudi. Drugi opet pokazuju druge vrste ludila. Iz ovo malo navedenog moe se zakljuiti kakvi su oni ije
je Unutarnje uma bilo zatvoreno, a to je sluaj svih koji nisu priznavali nikakav uticaj Neba priznavanjem
Boanskog i ivotom po veri. Na taj nain, svaki ovek moe prosuditi kakav bi bio kad bi mu bilo dozvoljeno da
ivi bez straha od zakona i od gubitka ivota, bez svih spoljanjih veza, kao to je strah da e izgubiti ugled, ast,
koristi i naslade koje od toga dolaze. Meutim, Gospod stalno stiava njihovo ludilo kako ne bi prelo svoju svrhu,
jer svaki od tih Duhova na neki nain je koristan: Po njima dobri Duhovi vide ta je zlo i kakav je ovek ako ga ne
vodi Gospod; druga korist je u tome, to se njima pridruuju drugi zli Duhovi i tako odvajaju od dobrih; a zatim i da
se ovima istine i dobra, koji su se pokazivali samo u Spoljanjem, sada oduzimaju te se oni uvode u zla i zablude
svoga ivota i tako pripremaju za Pakao, jer niko ne dolazi u Pakao dok prethodno ne ue u svoje zlo i zabludu koja
proistie iz toga zla, poto nikome nije dozvoljeno da ima podeljen um, to jest da misli i govori na jedan, a hoe na
drugi nain. Svaki zao (Duh) tamo mora da govori obmane koje potiu od njegovog zla, dakle od njegove vlastite
ljubavi, kao i od uivanja i poude te ljubavi, kao kada je na svetu sam u sebi mislio, a to znai kada je mislio prema
svom unutarnjem oseanju. Razlog je u tome, to volja jeste sam ovek, a misao je to samo utoliko ukoliko dolazi
od volje. Dakle, volja je sama priroda ili sama osobenost ovekova. Zbog toga, biti stavljen u svoju volju, to znai
biti stavljen u svoju prirodu ili u svoju osobenost, i u svoj ivot, jer ovek svojim ivotom stvara svoju prirodu.
Posle smrti ovek ostaje onakav kakva mu je priroda koju je stekao za ivota na svetu, priroda koja kod zlih ne moe
da se popravi i promeni pomou miljenja i uma.
509. Kako zli Duhovi u ovom drugom stanju ine zla svake vrste, to esto bivaju strogo kanjeni. Ima vie vrsta
kazni u Svetu Duhova. Pri tome se ne gleda ko je ko, moe da bude i kralj i sluga. Naime, svako nosi svoju kaznu sa
sobom kao neto svoje, jer su zlo i kazna povezani. Onaj ko je u zlu, odmah je i u kazni toga zla. Meutim, niko tu
nije kanjen za zla koja je poinio na svetu, nego za ono to sada ini u drugom ivotu, jer svak posle smrti dolazi u
svoj ivot, a to znai u ista zla. ovek je onakav kakav je bio u ivotu svoga tela (br. 470-474). Razlog za
kanjavanje je u tome, to je strah od kazne jedino sredstvo da se ukrote svaija zla. Opominjanje i pouavanje ne
deluje na njih, a tako ni strah od zakona ili od gubljenja ugleda, jer Duh tada postupa prema svojoj prirodi koja se
samo kaznama moe potiskivati i savijati. Naprotiv, dobri Duhovi se nikada na kanjavaju, mada su moda i poinili
neko zlo pa svetu, zato to se njihovo zlo ne vraa. Bilo mi je dano da shvatim da su njihova zla druge vrste, jer nisu
hotimice i iz zla srca postupali protivu istine, nego zbog onoga to su nasledili od roditelja. To ih je vuklo kao slepa
elja, kada su bili u svom Spoljanjem, odvojeni od Unutarnjeg.
510. Svak dospeva u Drutvo u kome je svojim Duhom bio dok je boravio na svetu. Naime, svaki je ovek svojim
Duhom povezan s nekim nebeskim ili paklenskim Drutvom. Da svak posle smrti dolazi u svoje Drutvo, vidi se iz
br. 438. U njega se Duh uvodi postupno. Kad je zao Duh u svome Unutarnjem, on se postupno okree prema svome
Drutvu, dok se konano ne okrene pravo prema njemu. Tada je zavreno drugo stanje i Duh odlazi u Pakao. To
odlaenje se pokazuje pogledu kao kada ovek pada izokrenut, glavom na dole a nogama na gore. On tako izgleda
stoga to je on u izvrnutom redu, jer je voleo Pakleno, a odbacivao Nebesko. Neki zli Duhovi, dok su jo u tom
drugom stanju ponekad ulaze i izlaze iz Pakla, ali tada ne izgledaju izokrenuti, nego tek onda kada se pustoenje
(ispranjavanje) kod njih potpuno zavri (o pustoenju vidi br. 513 i 551). Dok su jo u stanju svoga Spoljanjega,
pokazuje im se Drutvo u kome su bili Duhom dok su iveli na svetu, kako bi znali da su jo tada bili u Paklu, iako
nisu bili u stanju slinom onom u kome su itelji Pakla, ve u onom koje je slino stanju itelja Sveta Duhova. U
nastavku e biti rei o stanju onih koji su u Paklu.
511. Odvajanje zlih Duhova od dobrih vri se u drugom stanju, jer u prvom su jo zajedno, poto je Duh, sve dok je
u Spoljanjem, onakav kakav je bio na svetu, dakle zli sa dobrima i dobri sa zlima. Drugaije je kada je doveden u
svoje Unutarnje i preputen svojoj prirodi ili svojoj volji. Odvajanje zlih od dobrih vri se na razne naine. Najee
prenoenjem Duhova prema onim Drutvima s kojima su jedno u prvom stanju kroz misli i oseanja, i koje su uspeli
da uvere da nisu zli. Prenose se najee na jedan iroki prostor gde se pokazuju dobrim Duhovima kako bi ih ovi
sami ocenili. Meutim, kada ih dobri ugledaju, oni se okreu od njih, dok se u isto vreme zli okreu prema onoj
strani na kojoj se nalazi njihovo pakleno Drutvo u koje treba da uu. Ovde neu govoriti o drugim nainima
odvajanja, kojih ima mnogo.
O Treem stanju ovekovom posle smrti, to jest o
stanju pouavanja onih koji dolaze u Nebo
512. Tree stanje ovekovo posle smrti jeste stanje pouavanja. Meutim, to je samo za one koji odlaze u Nebo i
postaju Aneli, a ne i za one koji odlaze u Pakao. Poto ovi ne mogu biti poueni, njihovo drugo stanje je ujedno i
tree, pa zavrava time, to se oni potpuno okreu svojoj ljubavi, dakle prema onom paklenom Drutvu koje je u
slinoj ljubavi. Kada je to gotovo, onda oni i hoe i misle u skladu s tom ljubavi. Poto je ta ljubav paklena, oni hoe
samo zlo i misle samo zablude. To su za njih uivanja, jer su to uivanja njihove ljubavi. Stoga oni odbacuju svako
dobro i svaku istinu, koje su ranije prisvajali kao sredstvo u slubi svoje ljubavi. Naprotiv, dobri se vode iz drugog u
tree stanje, a u njemu se pouavanjem pripremaju. Za Nebo se moe pripremati samo upoznavanjem dobrog i
istinitog, odnosno pouavanjem. Niko ne moe znati, ako u tome nije pouen, ta su duhovno dobro i istinito, niti ta
su zlo i obmana, suprotni onim pravim. Na svetu se moe znati ta su moralna i graanska dobra, kao i ono to se
naziva pravednim i iskrenim, zato to postoje graanski zakoni koji ue ta je pravedno. Postoje drutveni odnosi
kroz koje ovek ui da ivi po moralnim zakonima, koji se svi odnose na iskreno i pravedno. Meutim, pouavanje
o duhovnom dobru i istini ne dolazi od sveta, nego od Neba. Dodue, ovek moe da ih upozna kroz Re i uenje
Crkve, ali da bi to uticalo na njegov ivot, treba da svojim Unutarnjim bude u Nebu. ovek je u Nebu onda kada
priznaje Boansko, a ujedno vodi pravedan i iskren ivot, zato to Re tako zapoveda. Na taj nain on ivi pravedno
i iskreno radi Boanskog, a ne radi sebe i sveta. Niko ne moe postupati tako ako prethodno ne zna da postoji Bog,
Nebo i Pakao, ivot posle smrti, da treba voleti Boga iznad svega, a blinjega kao samoga sebe, verovati u ono to je
u Rei, zato to je Re Boanska. Bez poznavanja i prihvatanja tih istina ovek ne moe da misli duhovno, a bez
razmiljanja o tim istinama, ne moe ih ni hteti, jer ono to ne zna, to ne moe ni misliti, a ono to ne misli, to ne
moe ni hteti. Kada ovek hoe ove istine, tada Nebo, to jest Gospod kroz Nebo, utie u volju, kroz ovu u misao, a
kroz jedno i drugo u ivot, poto ceo ivot otuda dolazi. Dakle, upoznavanje duhovnog dobra i istine oveku dolazi
od Neba a ne od sveta; i niko ne moe biti primljen u Nebo bez toga pouavanja.
96
Koliko Gospod utie u ovekov
ivot, toliko On i pouava oveka, jer toliko mu On zagreva volju ljubavi i poznavanje istine, obasjavajui njegovu
misao. Dakle, to vie Gospod utie, to je vie ovekovo Unutarnje otvoreno i to se vie u njega Nebo usauje,
odnosno koliko Boansko i nebesko utiu u ono to je iskreno i pravedno u moralnom i graanskom ivotu
ovekovom, toliko oni postaju duhovni, poto tada ovek postupa po Boanskom i radi Boansko. Naime, iskreni i
pravedni postupci, koji pripadaju moralnom i graanskom ivotu a koje ovek ini sa tog izvora, to su sutinski
uinci duhovnog ivota. Uinak sve izluuje iz svoga delatnog uzroka /ex sua causa efficientis/, jer kakav je uzrok,
takav je i uinak.
513. Pouavanje vre Aneli iz raznih Drutava, osobito oni sa severne i june Strane, jer su ta Aneoska Drutva u
razumevanju i mudrosti kroz poznavanje dobrog i istinitog. Mesta gde se obavlja pouavanje su prema severu. Ona
su razliita i na razne naine rasporeena prema vrstama nebeskih dobara, kako bi svi primili pouke, svaki prema
svojoj osobenosti i sposobnosti primanja. Ta se mesta ire na sve strane na veliku daljinu. Dobre Duhove, koje treba
pouiti poto zavre svoje drugo stanje u Svetu Duhova, Gospod prenosi na to mesto, ali ne sve: jer ni koji su primili
pouku i koje je Gospod primio u Nebo jo dok su bili na svetu, oni se podiu u Nebo jednim drugima putem: neki
odmah nakon smrti, a neki posle kraeg boravka s dobrim Duhovima, kako bi se odstranili grublji sastojci misli i
oseanja, koje su bili nakupili kroz poasti i bogatstva na svetu. Oni se tako iste. Neki prethodno podnose
opustoenje (ispranjenje, lat. vastatio), to se vri na mestima ispod tabana, na mestima koja se zovu Nia Zemlja
(Terra inferioris), gde se neki jako mue. To su oni koji su se utvrdili u zabludama. Naime, utvrene zablude se
vrsto dre, i dok se one ne raspadnu, istine se ne mogu ni videti ni primiti. O pustoenju i nainu na koji se ono
vri, govori se u NEBESKIM TAJNAMA.
97
514. Svi koji su na mestima pouavanja, stanuju odvojeno. Svi oni su povezani, svaki kroz svoje Unutarnje, s
nebeskim Drutvima u koja treba da uu. Zato su mesta pouavanja rasporeena po nebeskom obliku a u skladu s
poloajem odgovarajuih Drutava u Nebu (vidi br. 200-212). Zbog toga, kada se ta mesta posmatraju s Neba,
izgledaju kao jedno Nebo u manjem obliku: Ona se pruaju duinom s Istoka na Zapad, a irinom s Juga na Sever,
ali irina izgleda manja nego duina. Evo kakav je njihov opti raspored: Napred su oni koji su umrli kao deca i
porasli u Nebu do prve mladosti. Poto detinjstvo provedu pored svojih vaspitaica, Gospod ih tamo prenosi. Posle
su mesta gde se pouavaju oni koji su umrli kao odrasli a koji su na svetu bili u oseanju za istinito kroz dobar ivot.
Posle njih su oni koji su bili privreni Muhamedanskoj Religiji, a koji su na svetu vodili moralan ivot, priznajui
jedno Boansko Bie a Gospoda kao Proroka. Kada se povuku od Muhameda, jer im ovaj ni u emu ne moe
pomoi, pribliavaju se Gospodu, oboavaju Ga i priznaju za svoje Boanstvo: tada i njih pouavaju u Hrianskoj
Religiji. Posle ovih, vie prema Severu, nalaze se mesta za pouavanje raznih Neznaboaca koji su na svetu vodili
dobar ivot saobrazno svojim religijama, koji su kroz njega stekli jednu vrstu savesti, inili ono to je pravedno i
ispravno, ne radi dravnih zakona nego radi svoje religije, za koju su verovali da je treba sveto sluati i nikada
povrediti svojim delima. Ovi se kroz pouavanje lako dovode do toga da priznaju Gospoda, jer u svome srcu nose
verovanje da je Bog ne nevidljiv, nego vidljiv u Ljudskom obliju. Tih ima vie od ostalih. Najbolji meu njima su
oni iz Afrike.
515. Ne primaju svi pouku na isti nain i od istih Andela: One koji su u Nebu od detinjstva, njih pouavaju Aneli
Unutarnjih Nebesa, jer nisu ispunjeni pogrenim religijskim naelima i jer nisu ukaljali svoj duhovni ivot
poastima i bogatstvom na svetu. One koji su umrli kao odrasli, njih pouavaju Aneli Spoljanjeg Neba, jer im se
ovi lake prilagoavaju nego Aneli Unutarnjih Nebesa, koji su u unutranjoj mudrosti, a koju ovi jo ne mogu da
prime. Muhamedance pouavaju Aneli koji su pripadali istoj Religiji a koji su se obratili u Hriansku Religiju.
Tako je i sa Neznabocima, i njih pouavaju njihovi Aneli.
516. Pouke se daju prema Uenju koje je izlueno iz Rei, a ne po Rei bez Uenja.
98
Hriani primaju pouku iz
96
Ovu tvrdnju, naime, da se pouka radi ulaska u Nebo moe primiti samo od Neba, ne treba razumeti u smislu da je
ovek moe primiti tek kada posle smrti dode u Duhovni svet. Potrebno je da njegovo Unutarnje bude u Nebu a to
je mogue i na Zemlji pa da se pouka iz Rei, kao i uenje Crkve, prime kao duhovna pouka o Nebu. To je implicite
i reeno na ovome mestu.
97
Pod pustoenjem ili ispranjenjem misli se na bolno i muno odstranjivanje iz spoljanjeg bia onih elemenata
koji se ne slau s unutarnjim: oni koji su u srcu bili dobri, a imali nakaradna ubeenja o veri, treba da ih izgube.
98
Uenje izvedeno iz Rei je u sutini odreeno shvatanje i tumaenje Rei radi njene primene u ivotu. Stoga,
kakav je ovek, takvo je i njegovo razumevanje Rei, odnosno njegovog Uenja. ovek koji voli da se sveti nai e
nebeskog Nauka koji se potpuno slae sa unutarnjim smislom Rei. Ostali, kao Muhamedanci i mnogoboci,
primaju pouku odgovarajuu njihovom razumevanju, koje se razlikuje od nebeskog Nauka samo po tome to se oni
upuuju u duhovni ivot kroz pouku o moralnom ivotu usklaenog sa dobrim stranama njihove religije, po kojoj su
iveli na svetu.
517. Pouavanje u Nebesima razlikuje se od pouavanja na Zemlji u tome to se znanja ne ulivaju u pamenje nego
u ivot; to je zato to pamenje Duhova pripada njihovom ivotu, jer oni primaju i upijaju sve to je u skladu i s
njihovim ivotom, a ne primaju, i jo manje upijaju, ono to nije u tom skladu. Naime, Duhovi su oseanja, pa
prema tome imaju ljudski oblik koji odgovara tim oseanjima. Poto su takvi, oni se stalno nadahnjuju oseanjem za
istinu koja se moe primeniti u ivotu; jer Gospod se brine za to, da svaki voli one slube koje odgovaraju njegovoj
sposobnosti; a tu ljubav pojaava nada da e postati Aneli. I poto se sve slube Neba nadovezuju prema optoj
slubi, a to znai prema Gospodnjem Carstvu, i poto se sve posebne i pojedinane slube procenjuju prema tome
koliko se odnose na taj opti zadatak, to su sve ove posebne i pojedinane slube dobre i nebeske; stoga je oseanje
za istinu kod svakoga tako spojeno s oseanjem prema slubi, da ova dva oseanja deluju kao jedno; kroz to je istina
tako Usaena u slubu, da su istine koje oni ue istine te slube.
99
Na ovaj nain se aneoski Duhovi pouavaju i
pripremaju za Nebo. Oseanje za istinu koja slui nekoj slubi usauje se na razne naine od kojih je vei deo
nepoznat na svetu; uglavnom pomou predstava slubi kojih u Duhovnom svetu ima na hiljade, a praene su
doivljavanjem uivanja i prijatnosti koje proimaju Duh od unutarnjih delova njegovog uma pa do spoljanjih
delova njegovog tela, tako utiui na celinu. Posledica toga je to, da Duh postaje svoja vlastita sluba.
100
Dakle, kad
on doe u Drutvo, u koje se uvodi pouavanjem, on je u svome ivotu, poto vri svoju slubu.
518. Bilo je nekih Duhova koji su sebe ubedili, dok su o tome razmiljali na svetu, da e u Nebo stii i tamo biti
primljeni pre ostalih, zbog svoje uenosti i velikog poznavanje Rei i crkvenih uenja, verujui da su stoga mudri, i
da su oni ti o kojima prorok Danilo kae da blistaju kao svetlost nebeska i kao zvezde (Danilo 12. 3). Meutim, bili
su ispitani ne bi li se videlo da li njihove misli lee u pamenju ili u ivotu. Oni koji su imali istinsko oseanje za
istinu, to jest koji u svojim slubama nisu imali za cilj svoje telo ili svet, a to znai koji su voleli duhovne slube, ti
su posle odreenog pouavanja bili primljeni u Nebo; i tada im je bilo dano da saznaju ta sija u Nebu, naime da je
to Boanska Istina (koja je Svetlost Neba) na delu (in usu), ravan koja prima zrake te Svetlosti i pretvara ih u
raznovrsne divote. A oni kod kojih su znanja bila samo u pamenju, i koji su iz toga stekli sposobnost da mudruju o
istinama i da dokazuju ono to su prethodno prihvatili kao naela, smatrajui ih za istine poto su ih (mudrovanjem)
potvrdili iako su to bile obmane, ovi nisu bili u nebeskoj Svetlosti, ali verovahu da su ueniji od ostalih, jer tako
veruju oni koji se uzohole zbog svoje umnosti. Da bi se ovi oslobodili svoje obmanjive vere, behu podignuti do u
Prvo ili Spoljanje Nebo, ne bi li bili uvedeni u neko aneosko Drutvo. Meutim, na samom ulazu, njihov se
pogled zamraivae zbog Svetlosti koja je dolazila iz Neba, dok im se razum mutio sve dok ne zadahtae kao da e
umreti; a kad osetie toplinu Neba, koja je nebeska ljubav, ophrva ih muenje iznutra. Stoga bejahu baeni dole,
posle ega im bi reeno da znanja ne ine Anela, nego da ga ini ivot u skladu sa znanjima, jer su znanja sama za
sebe izvan Neba, dok je ivot steen pomou saznanja unutar Neba.
519. Kad se Duhovi kroz pouavanje pripreme za Nebo na mestima koja su prethodno opisana, a to traje kratko
vreme, zbog toga to su oni u duhovnim idejama koje lako obuhvataju pojedinosti, oni tada bivaju obueni u
aneosku odeu, koja je blistavo bela i kao da je satkana od tananog lana; i tada se dovode na put koji navie vodi
prema Nebu, gde se predaju Anelima uvarima, da bi ih zatim prihvatili Aneli i uveli u Drutva i u sva blaenstva
koja su tamo. Posle ovoga, Gospod svakoga uvodi u njegovo Drutvo, to se izvodi na vie naina, ponekad po
krivudavim stazama. Putevi po kojima se oni vode nisu poznati Anelima. Njih poznaje samo Gospod. Kada dou u
svoje pravo Drutvo, tada se njihovi unutarnji delovi (interiora) otvaraju; i poto se njihova unutarnjost slae s
unutarnjou Anela u tome Drutvu, oni bivaju prepoznati i primljeni s radou.
520. Ovome u dodati jo neto to se odnosi na puteve koji sa ovih mesta vode u Nebo. Postoji osam puteva, po
dva sa svakog mesta za pouavanje, jedan koji se penje prema istoku, i drugi koji se penje prema zapadu. Oni koji
dolaze u Nebesko Carstvo Gospodnje uvode se istonim putem, dok se oni koji dolaze u Duhovno Carstvo uvode
zapadnim putem. etiri puta koji vode u Nebesko Carstvo Gospodnje pokazuju se kao ukraeni maslinovim
stablima, kao i raznim vokama; dok oni koji vode u Gospodnje Duhovno Carstvo, izgledaju ukraeni vinovom
lozom i lovorom. Ovo je zbog saobraznosti, jer vinova toza i lovorika odgovaraju oseanju (ljubavi) prema istini i
mesta u Starom Zavetu gde se govori o naelu Oko za oko, zub za zub itd. Razumevanje Rei daju uglavnom
Crkve koje se bave tumaenjem Rei radi spasenja dua svojih sledbenika. Treba razlikovati spoljanje uenje, a to
je ono verovanje koje se javno ispoveda, od unutarnjeg, a to je lino uverenje ili verovanje. Ova dva verovanja se
esto ne slau.
99
Svaki stanovnik neba obavlja neku slubu, odnosno izvrava neki zadatak koji doprinosi ostvarivanju i odravanju
Boijeg carstva; ono to ti Aneli ue, to su istine i duhovni zakoni koji im slue da uspenije obavljaju svoje
slube. Jednom reju, oni ue samo ono to ima neku svrhu u njihovom ivotu. Nije potrebno rei da oni ue ono to
se odnosi na duhovni ivot, i da tome znanju nema kraja.
100
esto se ovek na ovome svetu toliko poistoveti sa svojim poslanstvom ili slubom, da samoga sebe vidi a tako
ga i drugi vide samo kao vrioca tog poslanstva ili slube. Poto se ovde radi o slubama koje sve zajedno ostvaruju
Boije Carstvo, to ovde ne moe biti govora o neemu bolesnom ili preteranom. esto se, naime, u Treem Zavetu
govori o tome da se svaka sluba deli na bezbroj niih slubi koje zajedno ine jednu, te da kod Anela postoji
bezbroj oseanja i misli koji uestvuju u obavljanju tih slubi.
njenim slubama, dok masline i voke odgovaraju oseanju (ljubavi) prema dobru i njegovim slubama.
Niko ne dolazi u Nebo neposrednom Milou
521. Oni koji nisu poueni o Nebu i o putu koji vodi u Nebo, niti o ivotu Neba u oveku, oni pretpostavljaju da se u
Nebo prima iz iste milosti, koja se podaruje onima koji su u veri, i za koje Gospod posreduje; tako da je tu re o
primanju iz puke naklonosti; stoga, i da svaki ovek bez razlike moe biti spasen ako se to Gospodu svidi, a neki ak
veruju da i oni u Paklu mogu biti spaseni na taj nain. No ovi nita ne znaju o oveku, naime da je on onakav kakav
je njegov ivot, a da je njegov ivot onakav kakva je njegova ljubav, kako u pogledu volje i razuma, tako i to se tie
Spoljanjeg koje pripada telu; da je njegovo telo samo spoljanji oblik kroz koji se pokazuje njegovo Unutarnje;
stoga da je ceo ovek njegova vlastita ljubav (vidi br. 453-460). Sve dok ovek ovo ne zna, moe se navesti na
verovanje da je spasenje stvar Boanske dobre volje, koja se naziva milosrem i milou.
522. Ali prvo emo kazati ta je to Boanska milost. Boanska milost je ista milost prema celom ljudskom rodu, da
bi se spasio; ona nikad ne prestaje ni prema kojem oveku, niti se bilo kome uskrauje; tako da je spasen svak ko
moe da bude spasen. Meutim, ovek moe biti spasen samo Boanskim sredstvima, koja sredstva je Gospod
otkrio u Rei; Boanska sredstva su nazvana Boanske istine, koje pouavaju kako ovek mora da ivi da bi bio
spasen. Gospod vodi oveka pomou tih istina u Nebo, i preko njih On usauje u oveka ivot Neba. Ovo Gospod
radi sa svima. No nebeski ivot ne moe da se usadi ni u koga ako se ovek ne uzdrava od zla, jer zlo je prepreka.
Dakle, onoliko koliko se neko uzdrava od zla, toliko ga Gospod iz iste milosti vodi Svojim Boanskim sredstvima,
i to od detinjstva pa do kraja njegovog ivota na Zemlji, a posle u venosti. To je ono to treba razumeti pod
Boanskom milou. Odatle je jasno da je Gospodnja milost ista milost, ali da ona nije neposredna, to jest da ona
ne deluje po nekoj proizvoljnoj volji, bez obzira na to kako ovek ivi.
523. Gospod nikad ne radi nita protivu reda, jer On Sam je Red. Boanska Istina koja je od Gospoda sainjava red;
a Boanske istine su zakoni reda. Gospod vodi oveka upravo po ovima zakonima. Zbog toga, bilo bi protiv
Boanskog reda da se ovek spase po istoj i neposrednoj milosti. Boanski red je Nebo u oveku. ovek je
izokrenuo ovo u sebi ivei ivotom koji se protivi zakonima reda, koji su Boanske istine. Gospod ponovo uvodi
oveka u ovaj red iz iste milosti a pomou zakona reda; i koliko se vrati u taj red, toliko prima u sebe Nebo; a onaj
ko u sebe primi Nebo, taj i dolazi u Nebo. Ovo nam pomae da shvatimo da Gospodnja Boanska milost jeste ista
milost, a ne neposredna milost.
524. Kad bi neposredna milost bila mogua, svi bi bili spaseni, ak i oni u Paklu; u stvari, ne bi ni bilo Pakla, jer
Gospod je sama Milost, sama Ljubav, i samo Dobro. Dakle, ne bi se slagalo s Njegovim Boanskim ako bismo rekli
da On svakoga moe spasiti neposredno, ali da ne spasava. Poznato je iz Rei da Gospod eli da se svi spasu, i da
niko ne propadne.
525. Veina onih koji dolaze u drugi ivot iz Hrianskog sveta nose sa sobom verovanje da mogu biti spaseni
neposrednom milou, jer mole za tu milost; meutim, obino se ustanovi da veruju da je za nju dovoljno biti
primljen, i da svi koji su tamo puteni ive u nebeskoj radosti. Oni uopte ne znaju ta je to Nebo i ta nebeska
radost. Stoga im je reeno da Gospod nikome ne brani Nebo, i da mogu biti primljeni da u njemu ostanu, ako ele.
Oni koji su to eleli, behu primljeni; ali im stigoe do prvog praga, uhvati ih munina od suvoe nebeske topline,
koja je ljubav u kojoj su Aneli, kao i od udara nebeske Svetlosti, koja je Boanska Istina, tako da umesto nebeske
radosti osetie paklenske muke, te se tako zbunjeni sami bacahu nadole, glavaki. Tako ivim iskustvom behu
poueni da je nemogue bilo kome dati Nebo neposrednom milou.
526. Ponekad o ovome razgovarah s Anelima, govorei im kako veina onih koji ive u zlu, kada s drugima
razgovaraju o Nebu i o venom ivotu, zamiljaju da je za ulazak u Nebo dovoljno biti primljen iz iste milosti. Ovo
naroito veruju oni koji smatraju da se ovek spasava samo kroz veru. Jer ovakvi, polazei od naela svoje religije,
ne cene ivot i dela ljubavi koja ga sazdavaju, pa tako ni sve ono pomou ega Gospod usauje Nebo u oveka i ini
da on moe primiti nebesku radost; i poto tako odbacuju svako stvarno posredovanje, oni tvrde - to je posledica
naela od koga polaze - da ovek dolazi u Nebo po istoj milosti, na koju se, veruju, Bog Otac pokrenuo
posredovanjem Sina. Na ovo Aneli odgovaraju da znaju da takvo miljenje nuno sledi iz pretpostavke da se ovek
spasava samo verom, i kako je takvo miljenje glava svemu ostalom, pa poto se u njega, budui lano, nikakva
svetlost ne uliva iz Neba, to je ono izvor neznanja koje danas preovlauje u Crkvi u svemu to se odnosi na
Gospoda, Nebo, ivot posle smrti, nebesku radost, na sutinu ljubavi i milosra, i uopte na sve to se odnosi na
dobro i njegovo povezivanje s istinom, odnosno na ono to je ovekov ivot, odakle je i ta je, dok u stvari ivot
nikome ne dolazi iz njegovog miljenja, ve iz volje i dela koja iz nje potiu; da ivot ima veze s miljenjem samo
zato to miljenje proistie iz volje; i da ivot ne dolazi od vere, osim utoliko koliko vera proistie iz ljubavi. Aneli
se aloste to malo ko zna da vera ne moe postojati ni u kome, poto vera odvojena od svoga izvora, a to je ljubav,
nije nita drugo do znanje, a kod nekih je samo jedna vrsta ubeenja koja samo nalikuje veri (vidi br. 482). Ovakvo
ubeenje nije u ivotu ovekovom nego je van njega, poto je odeljeno od oveka kad se ne slae s njegovom
ljubavlju. Nadalje aneli kazivahu da oni koji usvajaju ovakvo naelo u vezi s bitnim sredstvom spasenja, odista
moraju verovati u neposrednu milost, dok bi u stvari mogli da po zdravom razumu uvide i po iskustvu da odvojena
vera ne sainjava ivot ovekov, poto su i oni koji vode zao ivot u stanju da misle i da imaju ista ubeenja kao i
ostali; i da od ovoga dolazi verovanje da i zli kao i dobri mogu da se spasu, pod uslovom da u samrtnom asu s
pouzdanjem misle o Posredovanju. Aneli izjavljivahu da nikad nisu videli da je neko ko je iveo zlim ivotom bio
primljen u Nebo po neposrednoj milosti, ma koliko da je pouzdanja ili poverenja (a ovo se uglavnom razume pod
verom) izraavao svojim govorom na svetu. Upitani da li su Avram, Isak, Jakov, David, i apostoli bili primljeni u
Nebo po neposrednoj milosti, Aneli odgovarahu da nijedan od njih nije na taj nain bio primljen, nego svaki prema
svome ivotu na svetu; da znaju gde su ovi, i da nisu vie cenjeni od ostalih. Kazivahu da se ovi ljudi s potovanjem
pominju u Rei zato to se tu misli na Gospoda u unutarnjem smislu, jer se pod Avramom, Isakom i Jakovom misli
na Gospoda u vezi s Boanskim Carstvom; a pod Apostolima na Gospoda u vezi s Boanskim Istinama; tako da
kada ovek ita Re, Aneli ne misle na ove ljude, jer njihova imena ne ulaze u Nebo; umesto toga oni misle na
Gospoda, kao to je reeno; stoga, u Rei koja je u Nebu (vidi br. 259) ta imena se ne pominju, jer je ta Re
unutarnji smisao Rei koja postoji na svetu.
527. Ja mogu da posvedoim iz velikog broja iskustava da nebeski ivot nije mogue usaditi u one ljude koji su na
svetu iveli ivotom suprotnim ivotu Neba. Naime, bilo je takvih koji su verovali da e spremno primiti Boanske
istine posle smrti, kad ih uju od Anela, i da e tada poverovati, te da e tada promeniti ivot, i biti primljeni u
Nebo. I ovo je pokuano sa mnogima, naravno samo sa onima koji su u to verovali, te je bilo dozvoljeno da oni sami
naue da je pokajanje posle smrti nemogue. Dogodilo se to, da su neki od njih razumevali istine i da su izgledali
kao da su ih primili; ali im bi se vratili ivotu svoje ljubavi, oni bi odbacili ove istine, i ak govorili protivu njih.
Ostali nisu hteli ni da ih sluaju, nego su ih istoga asa odbacivali. Neki su eleli da se iz njih ukloni onaj ivot koji
su stekli na svetu i da se umesto njega usadi aneoski ivot. I ovo je bilo dozvoljeno, da se pokua. Meutim, im se
iz njih uklanjao ivot njihove ljubavi, ispruali su se kao mrtvi, izgubivi svu snagu. Ovakvim pokuajima
jednostavni dobri Duhovi pouavani su da se niiji ivot ne moe izmeniti posle smrti; i da se ni na koji nain jedan
zao ivot ne moe promeniti u dobar, jer je svaki Duh od glave do pete onakav kakva je njegova ljubav, odnosno
kakav je njegov ivot; i da bi promeniti njegov ivot u neto suprotno znailo unititi ga potpuno. Aneli izjavljuju
da bi bilo lake pretvoriti sovu u golubicu, ili uka u rajsku pticu negoli pretvoriti jednog paklenog Duha u
aneoskog. Da je ovek posle smrti onakav kakav je bio njegov ivot na svetu, moe se videti u posebnom odeljku
(br. 470-484). Iz svega ovoga lako je utvrditi da se niko ne moe primiti u Nebo neposrednom milou.
Nije tako teko voditi ivot koji vodi u Nebo,
kao to se veruje
528. Neki veruju da je teko voditi ivot koji vodi u Nebo, naime duhovni ivot, jer su uli da se ovek mora odrei
sveta, odbaciti elje tela, i da mora iveti duhovno; oni ovo shvataju tako, da misle da se moraju osloboditi svetskih
stvari koje se uglavnom sastoje od bogatstva i poasti; da neprestano moraju pobono misliti o Bogu, spasenju i
venom ivotu; i da moraju provoditi ivot u itanju Rei i drugih pobonih knjiga i, naravno, u molitvama. Oni
misle da ovo znai odricanje od sveta, i ivot u Duhu a ne u telu. Da stvari stoje sasvim drugaije, bee mi dano da
saznam iskustvom, a i kroz razgovore s Anelima. Video sam da oni koji se na ovaj nain odriu sveta i na ovaj
nain ive u Duhu, ne mogu da u svoj ivot prime nebesku radost, jer je njihov ivot tuan, a svako posle smrti
produava onaj ivot koji je imao na svetu. Naprotiv, da bi primio nebeski ivot, ovek treba da ivi u svetu i mora
da radi i da ima dunosti, da bi kroz moralni i graanski ivot primio duhovni. Duhovni ivot se ne moe primiti ni
na koji drugi nain, niti se Duh pripremiti za Nebo; jer iveti unutarnjim ivotom, a ne u isto vreme i spoljanjim, to
je kao kad bi neko stanovao u kui koja nema temelja, i koja postupno tone te puca i raspada se.
529. Ako razumskim sredstvima ispitamo ovekov ivot, nai emo da je on trostruk, da je duhovan, moralan i
graanski, pri emu su ova tri ivota takva da se lako mogu razlikovati. Jer ima ljudi koji ive graanskim ivotom,
ali ne i moralnim i duhovnim; tako isto, ima ljudi koji ive moralnim, ali ne i duhovnim ivotom; i na kraju, ima ih
koji ive i graanskim i moralnim i duhovnim ivotom u isto vreme. Ovi ive nebeskim ivotom. Iz ovoga treba
zakljuiti da duhovni ivot nije odvojen od prirodnog, odnosno od ivota u svetu, nego da je povezan s njim kao to
je dua povezana s telom; a kad bi bili odvojeni, to bi bilo kao kua koja nema temelja. Jer moralni i graanski ivot
su u stvari duhovni ivot na delu, poto elja da se ini dobro pripada duhovnom ivotu, dok samo injenje dobra
pripada moralnom i graanskom ivotu; a ako su ove dve stvari odvojene, tada se duhovni ivot sastoji samo u
miljenju i govoru, dok se volja, ostavljena bez potpore, povlai; a volja je sr ovekove duhovnosti.
530. Da nije tako teko voditi ivot Neba, moe se videti i iz sledeeg. Svak moe da ivi graanskim i moralnim
ivotom; jer svak je uveden u taj ivot od detinjstva, i o njemu ui ivei u svetu. Pored toga, svak - bilo da je dobar
ili lo - ivi tako; jer ko ne eli da ga ljudi smatraju potenim i pravednim? Skoro svak postupa izvana poteno i
pravedno. Duhovni ovek treba da ivi tako, s tom razlikom to on veruje u Boansko - i postupa asno i pravedno,
ne samo zato to je to graanski i moralno ispravno, nego i zato to se to slae s Boanskim zakonima. Poto
duhovni ovek, u svemu to radi, misli o Boanskim stvarima, on je povezan s Anelima u Nebu; i to due tako
ivi, to je dublje s njima vezan; a kroz to se otvara njegov unutarnji ovek, koji je u stvari njegov duhovni ovek.
Kada ovek doe u ovo stanje, tada ga prihvata i vodi Gospod, iako sam ovek nije ovoga svestan; tada, sve to
ovek radi asno i poteno, on to radi iz same asti i potenja, pri emu je njegova pobuda duhovna; naime, kad
ovek u neemu ima duhovnu pobudu, to znai da on postupa po samom potenju i asti, odnosno iz srca. Izvana,
njegova pravednost i njegova asnost izgledaju isto onako kao i asnost i pravednost prirodnog oveka, ili ak
oveka koji je paklenski; meutim, po unutarnjem obliku, oni su razliiti. Jer ravi ljudi postupaju pravedno i asno
samo radi sebe i radi sveta; stoga, kad se ne bi bojali zakona i kazni, ili gubitka ugleda, asti, dobitka ili ivota, oni
bi u svakom pogledu postupali neiskreno i neasno, poto se oni ne plae ni Boga ni Boanskog zakona, a to znai
da njih ne obuzdava nikakva unutarnja spona; stoga, oni su u stanju da iskoriste svaku priliku da prevare, opljakaju
i otmu, i to sa uivanjem. Da su oni iznutra takvi, moe se videti po onima u drugom ivotu, gde se svakome
oduzima njegovo Spoljanje, a otvara Unutarnje u kome ivi u venosti (vidi br. 499-511). Kao takav, on postupa
bez spoljanjih prepreka, koje su - kao to je maloas reeno - strah od zakona, gubitak ugleda, asti i zarade, pa i
ivota; takvi Duhovi postupaju bezumno, i smeju se na ast i pravednost. S druge strane, oni koji su postupali asno
i pravedno iz obzira prema Boanskim zakonima, kada im se ukloni njihovo Spoljanje i kada ostanu samo sa
svojim Unutarnjim, postupaju mudro, jer su povezani s Anelima Neba, preko kojih primaju mudrost. Iz ovoga se
moe ustanoviti da kada je unutarnji ovek, a to znai njegova volja i razum, povezan s Boanskim, tada graanski i
moralni ivot duhovnog oveka moe da bude isti onakav kakav je graanski i moralni ivot prirodnog oveka (vidi
br. 358-360).
531. tavie, zakoni duhovnog ivota, zakoni graanskog ivota, kao i zakoni moralnog ivota postavljeni su u
Deset Zapovesti Boijih; u prve tri zapovesti - zakoni duhovnog ivota, u sledee etiri - zakoni gradanskog ivota,
a u poslednje tri - zakoni moralnog ivota. U spoljanjem obliku, ovek koji je samo prirodan ivi prema istim
zapovestima kao i duhovni ovek, jer on se na isti nain moli Bogu, ide u Crkvu, slua besede, vlada se pobono, ne
ubija, ne ini preljubu, ne krade, ne svedoi lano, ne vara i ne otima imanje nikome. Ali on sve ovo radi radi sebe i
sveta, i radi ugleda; meutim, u unutarnjem obliku ovakav ovek je upravo suprotan onome kakav izgleda u
spoljanjem, poto u srcu osporava Boga; kad se moli, on je licemer, a kad je sam sa svojim mislima, on se ruga
svetim stvarima Crkve, verujui da su one dobre samo kao uzde za prostu gomilu. Stoga je on potpuno odvojen od
Neba, i poto nije duhovan ovek, on nije ni moralan ni gradanski ovek. Jer, iako se uzdrava od ubijanja, on mrzi
svakoga ko mu se protivi, i zbog te mrnje on gori osvetom, te bi ubijao kad ne bi bilo graanskih zakona i
spoljanjih zapreka koje mu ulivaju strah; i poto eli da to radi, on neprestano vri ubistva. Iako ne vri preljubu, on
ipak - zato to veruje da je ona neto to ne bi trebalo zabranjivati - neprestano ini preljubu, i stvarno on je ini kad
god moe i kad god mu se ukae prilika. Iako ne krade, on ipak prieljkuje dobra drugih ljudi i smatra prevare i
podvale kao neto oprostivo, te u nameri neprestano krade. Isto je i sa zapoveu koja se odnosi na moralni ivot,
koja zabranjuje krivo svedoenje i udnju za tuim dobrima. Ovakav je svaki ovek koji osporava Boansko, i koji
nema savest zasnovanu na religiji. Da je takav, jasno je po onima koji su slinoga obeleja u sledeem ivotu, kada
spoljanje prepreke otpadaju i kada ovek ostaje samo sa svojim Unutarnjim. Poto su tada odvojeni od Neba, oni
tada deluju u jedinstvu s Paklom, pa su stoga i u drutvu onih koji su u Paklu. Nije tako sa onima koji su u srcu
priznavali Boansko, i koji su u svim postupcima u svom ivotu potovali Boanske zakone, i koji su iveli sasvim u
skladu kako s prve tri zapovesti, tako i sa ostalima. Kada se ovakvima Spoljanje ukloni i kada ostanu samo sa
svojim Unutarnjim, oni su mudriji nego to su bili na svetu. Kada uu u to unutarnje stanje, to je kao da su doli iz
tame na svetlost, iz neznanja u mudrost, i iz tunog u sreni ivot, jer su u Boanskom, a to znai u Nebu. Ovo je
sve reeno da bi se znalo kakav je jedan a kakav drugi ovek, iako su oba iveli istim spoljanjim ivotom.
532. Svak zna da se misli kreu u skladu s namerama, to jest u onom pravcu u kome idu i namere ovekove; jer
misli su ovekov unutarnji pogled, i sline su spoljanjem vidu u tome, to se pogled okree na onu stranu na koju
ovek eli i namerava da se okrene, pa se tamo okree i na toj strani i ostaje. Stoga, ako se unutarnji pogled okree
prema svetu i tamo poiva, misli postaju svetske; ako se okreu ka sebi i samoljublju, one postaju telesne; a ako se
okreu prema Nebu, one postaju nebeske. To znai, ako se okreu prema Nebu, one se uzdiu; a ako se okreu
prema sebi, one se sputaju iz Neba i tonu u ono to je telesno; a ako se okrenu ka svetu, i tada se sputaju s Neba da
bi se rasule po predmetima koji stoje pred oima. ovekova ljubav odreuje njegovu nameru kao i pogled
unutarnjeg oveka, odnosno misao koja se kree prema svom cilju; tako, ljubav prema sebi prikiva ga za sebe i
sebine ciljeve, a ljubav za nebeske stvari vezuje ga za nebeske ciljeve. To znai da kada je poznata ljubav, moe se
znati i unutarnje stanje Duha; Unutarnje onoga oveka koji voli Nebo podie se prema Nebu i tamo se otvara; dok se
Unutarnje onoga koji voli svet ili koji voli sebe zatvara prema gore a otvara prema spolja. Iz ovoga treba zakljuiti
da kada su vie oblasti uma zatvorene prema gore, ovek nije vie u stanju da vidi ono to pripada Nebu i Crkvi, jer
je to za njega u gustoj tmini; a ono to je u gustoj tmini, to ovek ili porie ili ne razume. Eto zato oni koji vole sebe
i svet iznad svega, u srcu poriu boanske istine; pa i ako po seanju o tome i neto kau, oni to ne shvataju. tavie,
oni gledaju na Boanske istine isto onako kao to gledaju na svetske i telesne stvari. I poto su takvi, oni su u stanju
da uprave svoj um samo ka onim stvarima koje ulaze kroz telesna ula, i samo u njima nalaze uivanje. Meu ovim
stvarima ima i takvih koje su prljave, bludne, svetogrdne i zloinake; i ove stvari ne mogu se odstraniti, jer u
umove ovakvih ljudi ne moe da prodre uticaj iz Neba, poto su njihovi umovi - kao to je reeno - zatvoreni
nagore. ovekova namera, koja odreuje njegov unutarnji pogled ili misao, jeste njegova volja; jer ono to ovek
hoe, to on i namerava, a to namerava, o tome i misli. Dakle, ako su njegove namere upravljene ka Nebu, i njegove
su misli upravljene ka Nebu; i iz Neba on posmatra svetske stvari ispod kao to neko gleda na dole sa kunoga
krova; tako ovek iji su unutarnji delovi uma otvoreni moe da u sebi vidi ono to je zlo i to je obmana, jer su ove
stvari ispod duhovnog uma. S druge strane, ovek kod koga Unutarnje nije otvoreno, ne moe videti zlo i obmanu u
sebi, jer on nije iznad njih nego u njima. Iz ovoga se moe zakljuiti odakle oveku mudrost a odakle bezumlje, kao
i to ta e ovek biti posle smrti, kada je ostavljen da hoe i da misli, kao i da postupa i govori, u skladu sa svojim
Unutarnjim. Ovo je sve reeno da bi se znalo kakav je ovek iznutra, ma koliko spolja liio na druge.
533. Da nije tako teko, kao to se veruje, voditi ivot Neba, sada je jasno iz toga, to je oveku nuno da za
nedoputeno smatra sve ono za ta zna da je neasno i nepoteno, a privlai ga, zato to je protivno Boanskim
odredbama. Ako se ovek navikne da ovako misli, on se postupno vezuje za Nebo; a to se vie vezuje za Nebo, to
se otvaraju sve vie oblasti njegovoga uma; a to se ove vie otvaraju, to on lake uoava ta je nepoteno i neasno,
i lake shvata da se ova zla mogu rasterati, jer se ni jedno zlo ne moe oterati dok se ne uoi. U ovo stanje ovek
moe ui zbog toga to je slobodan, jer nije li svak u stanju da ovako slobodno misli? A kada ovek samo pone,
tada Gospod u njemu vri dobra dela, i ini da on vidi da je zlo zlo, a zatim da prestane da voli zlo, te da se na kraju
potpuno odbije od zla. To je ono na ta se misli u reima Gospodnjim: Jer je jaram moj blag, i breme je moje lako
(Mat. 11.30). Medutim, treba da se zna da je sve tee ovako misliti i ovako se zlu odupirati to due ovek od svoje
volje ini zlo, jer se on tako navikava na zlo pa ga vie i ne primeuje, da bi ga na kraju i zavoleo. A zatim, zbog
toga to voli to zlo i uiva u njemu, on za njega nalazi opravdanje, i potvrduje ga svim vrstama obmana, te na kraju
izjavljuje da je ono dozvoljeno i dobro. To je ono to se deava onima koji se u mladosti odaju zlom ivotu bez
granica, i koji u isto vreme srcem odbace Boanske stvari.
534. Jednom mi behu predoeni putevi koji vode u Nebo i oni koji vode u Pakao. To je bio prostrani put koji se
pruao prema severu ili na levo, i mnogi su Duhovi njime ili; a iz daljine se video jedan vrlo iroki kamen, tamo
gde se zavravao prostrani put. Od toga kamena ravahu se dva puta, jedan vodei na levo, a drugi suprotno, na
desno. Put koji je vodio na levo bio je uzak ili suen, prostirui se od zapada ka jugu, i na taj nain prema nebeskoj
Svetlosti; put koji je iao na desno bio je irok i prostran, vodei strmo nadole prema Paklu. Svi kao da su ili istim
putem sve dok ne stignu do irokoga kamena na mestu gde se sastaju dva puta. Kada su stizali do te take,
razdvajahu se; dobri (Duhovi) okretahu se na levo, ulazei na sueni put koji je vodio u Nebo; dok su zli, ne videi
kamen tamo gde se put ravao, padali preko njega i pozleivali se; a kad bi ustali, trali su irokim putem koji je
vodio prema Paklu. Kasnije mi bi objanjeno ta sve ovo znai: naime, da onaj prvi put koji je bio irok i kojim su i
dobri i ravi ili zajedno i razgovarali kao prijatelji jer nije bilo vidljive razlike meu njima, predstavljae one koji
su u spoljanjosti podjednako poteni i pravedni, i meu kojima naizgled nema razlike. Kamen kod kojega se
sueljavahu dva puta, odnosno na uglu preko kojega su ravi padali i od kojega su trali putem koji vodi u Pakao,
predstavljae Boansku Istinu, koju odbacuju oni koji gledaju prema Paklu; a u najviem smislu, ovim kamenom
bee predstavljeno Gospodnje Boansko Ljudsko (Bogoovetvo). A oni koji su priznavali u isto vreme i Boansku
Istinu i Boansko Gospodnje, vode se u Nebo. Iz svega ovoga ponovo je jasno da u spoljanjosti zli vode isti ivot
kao i dobri, odnosno istim putem spremno idu i jedni i drugi; a da ipak samo oni koji u srcu priznaju Boansko, a
osobito oni koji u Crkvi priznaju Boansko Gospodnje, dolaze u Nebo; a ostali idu u Pakao. ovekove misli koje
proistiu iz njegove namere ili volje predstavljaju se u drugom ivotu kao putevi; i ti putevi su predstavljeni u
potpunom skladu s mislima koje potiu iz namere; i tavie, svak hoda u skladu s mislima koje potiu iz namere. Iz
ovoga razloga narav Duhova i njihove misli poznaju se po njihovim putevima. Iz ovoga je jasno na ta se misli u
reima Gospodnjim: Uite na uska vrata; jer su iroka vrata i irok put to vode u propast, i mnogo ih ima koji njim
idu; kao to su uska vrata i tijesan put to vode u ivot, i malo ih je onih koji ga nalaze (Mat. 7. 13, 14). Put koji
vodi u ivot je uzak ne zato to je teak nego zato to ga malo njih nalaze, kao to se ovde kae. Kamenom koji se
nalazi na uglu gde se iroki i zajedniki put zavrava, i od koga se ravaju dva puta, jedan prema Nebu, drugi prema
Paklu, oslikano je ono to se razume pod reima Gospodnjim: ta znai dakle ono u pismu: Kamen koji odbacie
zidari onaj i posta glava od ugla? Svaki koji padne na taj kamen, razbije se (Luka 20. 17, 18). Kamen oznaava
Boansku Istinu, a stena Izrailjeva Gospoda u odnosu na Njegovo Boansko Ljudsko; zidari one koji pripadaju
Crkvi; glava od ugla je na mestu gde se sastaju dva puta; pasti i razbiti se oznaava propast.
535. Bilo mi je dozvoljeno da u drugom ivotu razgovaram s nekima koji su se bili povukli od svetskih poslova
kako bi iveli pobono i sveto, kao i s nekima koji su sebe muili na razne naine, verujui da se na taj nain odriu
sveta i savlauju pohotu tela. Meutim, poto je veina ovih vodila tuan ivot, povukavi se iz ivota delatnog
milosra, koji se ivot moe voditi samo u svetu, oni ne mogu da izdre drutvo Anela, jer je ivot Anela ivot
radosti koji proizlazi iz stanja blaenosti i sastoji se u vrenju dobrih del, koja se zovu dela milosra. Osim toga,
oni koji su proveli ivot u povlaenju od svetskih poslova plamte idejom vlastite zasluge, i neprestano ele Nebo na
taj raun, mislei o nebeskoj radosti kao o nagradi, ne znajui ta je to u stvari nebeska radost. Kad se takvi prime u
Drutvo Anela i u njihovu radost, koja odbacuje zaslugu i sastoji se u delotvornom radu i korisnim slubama, kao i
u blaenstvu koje potie iz dobrih dela koja su izvrena, oni su zapanjeni kao neko ko ugleda neto sasvim strano
svome verovanju; i poto ne mogu da prime tu radost, oni odlaze i udruuju se s Duhovima svoga kova koji su na
svetu iveli slinim ivotom. Meutim, oni koji su u spoljanjosti vodili svet ivot, neprestano poseujui crkve,
molili se i pri tom muili svoje due, a u isto vreme mislili da e zbog toga biti vie potovani i nagraeni, te da e
posle smrti postati sveci - ovakvi u drugom ivotu nisu u Nebu jer su sve radili radi samih sebe. A poto su uprljali
Boanske istine samoljubljem u koje su tonuli, neki od njih su toliko bezumni da sebe dre za bogove; zbog toga su
oni u Paklu medu sebi slinima. Neki su lukavi i podmukli, te se u Paklu nalaze meu podmuklima. Ovi su svojim
lukavtinama i podmuklostima uspevali da se spolja ponaaju tako sveto da su umeli da uvere proste u svoju
Boansku svetost. Ovakvog su obeleja mnogi sveci Rimske Katolike Crkve. Bee mi dozvoljeno da razgovaram s
nekima od njih, i tada je njihov ivot bio jasno opisan, onakav kakav je bio na svetu i posle. Ovo je sve reeno stoga,
da bi se znalo da ivot koji vodi u Nebo nije ivot povlaenja od sveta, nego ivot u svetu; i da ivot pobonosti,
odvojen od ivota delotvorne ljubavi (charitas), a taj ivot je mogu samo u svetu, ne vodi u Nebo; dok ivot
delotvorne ljubavi vodi u Nebo; i da se ivot delotvorne ljubavi sastoji u tome da ovek postupa asno i pravedno u
svakoj slubi, u svakom poslu, i u svakom radu, rukovoen unutarnjim, to jest nebeskim pobudama; a ove pobude se
sastoje u tome da ovek postupa asno i poteno, jer je takvo postupanje u skladu s Boanskim zakonima. Ovakav
ivot nije teak; dok je ivot pobonosti, odvojen od ivota delotvorne ljubavi, teak; a onoliko koliko se veruje da
ovakav ivot vodi u Nebo, toliko on odvaja od Neba.
PAKAO
Gospod vlada Paklovima
536. Ranije, kad je bilo rei o Nebu, bilo je pokazano da Bog Neba jeste Gospod (naroito u br. 26), tako da je cela
uprava u Nebesima uprava Gospodnja. A poto je odnos Neba prema Paklu i Pakla prema Nebu odnos dve
suprotnosti koje uzajamno deluju opreno jedna na drugu, i poto iz delovanja (akcije) i protivdelovanja (reakcije)
svakoga od njih proizlazi ravnotea, kroz koju sve traje, nuno je da radi odranja ravnotee Onaj koji vlada jednim
vlada i drugim; jer kad isti Gospod ne bi zaustavljao pobune iz Pakla i obuzdavao njihovu bezumnost, ravnotea bi
nestala, a sa njom sve.
537. Ovde e prvo biti rei o toj ravnotei. Poznato je da kada dve stvari deluju jedna protivu druge, i kada jedna
protivdeluje i prua otpor isto onoliko koliko druga deluje i prinuava, ni jedna nee imati snagu, jer je snaga
podjednaka na obe strane, pa se obe slobodno mogu pokretati treom. Jer kada, kao ishod podjednakog protivljenja,
ni jedna strana nema snage, tada trea sila sve pokree, i to ini lako, kao da nema nikakvog opiranja. Takva je
ravnotea izmeu Neba i Pakla. Meutim, to nije ravnotea kao kada se bore dva borca podjednake snage; ve je to
duhovna ravnotea, a to znai ravnotea obmane protiv istine i zla protiv dobra. Iz Pakla neprestano izbija obmana
potiua od zla, a iz Neba istina potiua od dobra. Duhovna ravnotea omoguava da ovek moe slobodno da
misli, jer to god ovek misli i hoe, odnosi se ili na zlo i obmanu koja iz njega potie, ili na dobro i istinu koja iz
njega potie. Dakle, kad je ovek u toj ravnotei, on je slobodan da ili prihvati i primi zlo i obmanu iz Pakla, ili da
prihvati i primi dobro i njegovu istinu iz Neba. To to je ovek u ravnotei jeste posledica toga to Gospod vlada i
Nebom i Paklom. Meutim, u posebnom odeljku bie govora o tome zato je ovek u ovakvoj ravnotei, i zato se
dozvoljava da moe biti u zlu i u obmani, te se dobro i istina moraju usaivati Boanskom snagom.
538. esto mi bee dano da osetim sferu obmane koja potie od zla a koja izbija iz Pakla. Bila je kao neprestani
napor da se razori sve to je dobro i istinito, zajedno s ljutinom i nekom vrstom besa to se u tome ne uspeva; a
posebno sam osetio napor da se uniti i razori Gospodnje Boansko, a to zbog toga to je svako dobro i svaka istina
od Njega. Iz Neba sam oseao sferu istine koja potie od dobra, koja kao da je umanjivala bes i napor koji se
podizao iz Pakla. Iz ovoga je proizlazila ravnotea. Oseao sam da ova sfera proizlazi od Samog Gospoda, iako je
izgledalo da dolazi od Anela u Nebu. Dolazila je od Samoga Gospoda a ne od Anela, jer svaki Aneo u Nebu
priznaje da nikakvo dobro i istina ne potiu od njega nego samo od Gospoda.
539. Sva mo u Duhovnom svetu pripada istini od dobra, dok obmana od zla nema nikakve moi. Sva mo pripada
istini od dobra zato to je Samo Boansko u Nebu Boansko Dobro i Boanska Istina, a sva mo pripada
Boanskom. Obmana od zla nema nikakvu mo zato to sve pripada istini od dobra, a u obmani od zla nema istine
od dobra. Stoga je sva mo u Nebu, dok u Paklu nema moi; jer svak je u Nebu u istinama od dobra, a svak u Paklu
u obmanama od zla. Jer niko nije puten u Nebo osim ako je u istinama od dobra, niti je iko baen u Pakao osim ako
je u obmanama od zla. (Da je ovako, moe se videti u odeljcima koji govore o prvom, drugom i treem stanju
oveka posle smrti, br. 491-520; a da sva mo pripada istini od dobra moe se videti u odeljku o moi Anela Neba,
br. 228-233).
540. Takva je, dakle, ravnotea izmeu Neba i Pakla. Svi oni koji su u Svetu Duhova u slinoj su ravnotei, jer je
Svet Duhova sredina puta izmeu Neba i Pakla. Stoga su i svi ljudi na svetu u slinoj ravnotei, jer Gospod vlada
ljudima na svetu pomou Duhova u Svetu Duhova, kao to e biti pokazano u pogodnom odeljku. Takva ravnotea
ne bi bila mogua kad Gospod ne bi vladao i Nebom i Paklom i dovodio u red obe strane. Inae, obmane od zla bi
prevagnule, i nakodile bi prostim dobrim (Duhovima) koji su u Spoljanjem Nebu, jer se na njih moe lake uticati
nego na Anele Neba; a kroz to bi nestala ravnotea, i zajedno s njom ovekova sloboda.
541. Pakao se, kao i Nebo, deli na Drutva, i to na onoliko Drutava koliko ih ima u Nebu; jer svako Drutvo u Nebu
ima svoje suprotstavljeno Drutvo u Paklu, i to sve radi ravnotee. Drutva u Paklu dele se u skladu sa zlima i
obmanama koje od njih proistiu, zato to se Drutva u Nebu dele prema dobrima i istinama koji iz njih proistiu.
Da za svako dobro ima opreno zlo, i za svaku istinu oprena obmana, to se moe videti po tome to nita ne moe
postojati bez odnosa sa oprenim, i to se kakvoa jedne stvari moe znati prema kakvoi oprene; odatle dolazi da
se stvari mogu opaati i ulima doivljavati. Zbog toga se Gospod uvek stara da svako Drutvo Neba ima svoje
opreno (Drutvo) u Paklu, i da se tako odri ravnotea izmedu ovo dvoje.
542. Poto se Pakao deli na onoliko Drutava koliko ih ima u Nebu, to ima onoliko Paklova koliko ima i Nebesa; jer
svako Drutvo u Nebu je Nebo u manjem obliku (vidi napred, br. 51-58), pa je i svako Drutvo u Paklu Pakao u
manjem obliku. Kako u celini ima tri Neba, tako ima i tri Pakla, najnii koji je oprean Najunutarnjijem ili Treem
Nebu, srednji koji je oprean Srednjem ili Drugom Nebu, i najvii koji je oprean Spoljanjem ili Prvom Nebu.
543. Ukratko e biti reeno kako Gospod vlada Paklovima. Uopte uzev, Paklovima se vlada pomou uticaja koji
dolazi iz Neba od Boanskog Dobra i Boanske Istine; kroz njega se nadzire opti napor koji izbija iz Paklova; isto
tako i pomou posebnog uticaja koji potie iz svakoga Neba i svakoga Drutva u Nebu. Nad Paklovima se posebno
vlada pomou Anela, kojima je dano da imaju uvid u Paklove i da tamo nadziru bezumlja i nerede; a ponekad im se
alju Aneli koji umeravaju ova bezumlja i nerede svojim prisustvom. Meutim, moe se rei da se nad Paklovima
vlada strahom. Nad nekima se vlada strahom usaenim na svetu, koji se jo uvek odrava u njima; ali kako ovaj
strah nije dovoljan, i kako on postupno nestaje, nad njima se vlada strahom od kazni, zbog ega se oni uzdravaju da
ne ine zlo. Kazne su u Paklu raznolike, lake ili stroe, u skladu sa zlima. Uglavnom, oni koji su vie zli, a to su oni
koji se istiu lukavou i podvalama, i u stanju su da ostale dre u pokornosti i potinjenosti pomou kazni i straha,
tima se daje da vladaju; ali ovi upravljai se ne usuuju da preu odreene im granice. Treba da se zna da je jedino
sredstvo da se obuzda nasilje i bes onih u Paklovima strah od kazne. Nema drugog naina.
544. Do sada se na svetu verovalo da postoji jedan avo, koji predsedava nad Paklovima; da je on bio stvoren kao
Aneo Svetlosti, ali da je zbog pobune baen dole, u Pakao, sa svojom vojskom. Ovo verovanje ima prevagu zato
to se avo i Satana, a tako isto i Lucifer, pominju u Rei, i to su ljudi Re na tim mestima razumeli doslovno.
Meutim, pod avolom i Satanom misli se na Pakao, i to pod avolom na Pakao iza, gde ive najgori koji se
zovu Zlim Genijima; a pod Satanom na Pakao koji je napred, gde ive oni koji su manje ravi i koji se zovu Zlim
Duhovima; pod Luciferom se misli na one koji pripadaju Vavelu, ili Vavilonu, ija mo dosee do u Nebo. Da ne
postoji jedan avo kome su svi ostali potinjeni, jasno je iz toga to kako oni u Paklovima, tako i oni u Nebesima,
potiu od ljudskoga roda (vidi br. 311-317); i to se oni koji su tamo stigli od poetka stvaranja pa do danas broje na
desetine desetina hiljada, i svaki od njih je avo ija je priroda onakva kakvo je bilo njegovo protivljenje
Boanskom dok je iveo na svetu (vidi br. 311, 312).
Gospod nikoga ne baca u Pakao
nego to ini sam Duh
545. Kod mnogih je prevladalo miljenje da Bog okree svoje lice od oveka, odbacuje ga, i da ga tera u Pakao, te
da je na njega ljut zbog njegovog zla; kod nekih ovo miljenje ide dalje, da Bog kanjava oveka i da mu ini zlo.
Ovo miljenje oni potvruju onim to nalaze u doslovnom smislu Rei, gde stoji neto slino, ne znajui za duhovni
smisao Rei koji je drugaiji, i koji objanjava doslovni smisao; da naime pravi nauk Crkve, koji dolazi iz
unutarnjeg smisla, ui drugaije, da naime Bog nikada ne odvraa Svoje lice od oveka, i da ga nikada ne odbacuje,
da On nikoga ne baca u Pakao i da se ne ljuti ni na koga. Svak iji je um prosvetljen opaa kad ita Re da je ovo
istinito, poto mu ovo opaanje dolazi od same Rei, jer Bog je Smo Dobro, Sma Ljubav, i Sma Milost; tako isto
svaki ovek opaa da Smo Dobro ne moe nikome initi zlo, i da Sma Ljubav i Sma Milost ne mogu nikoga
odbaciti, jer je ovo suprotno samoj sutini milosti i ljubavi, prema tome suprotno Smom Boanskom. Dakle, oni
koji misle iz prosvetljenog razuma, kad itaju Re, jasno opaaju, da se Bog nikada ne odvraa od oveka; i poto se
nikada ne odvraa, On postupa s njim po Dobroti, ljubavi i milosti, a to znai da mu hoe dobro, da ga voli, i da je
milostiv prema njemu. A iz ovoga oni vide da doslovni smisao Rei, u kome se ovo kae, skriva u sebi duhovni
smisao, i da se ovi izrazi, koji se koriste kao doslovni smisao da bi se Re prilagodila ovekovom shvatanju i
njegovom prvom i poetnom pojmu, moraju objasniti u skladu s duhovnim smislom.
101
546. Oni koji su prosvetljeni dalje vide da su dobro i zlo dve oprenosti, da su opreni kao Nebo i Pakao, i da je sve
dobro od Neba, a sve zlo od Pakla; i da poto Boansko Gospodnje sainjava Nebo (br. 7-12), od Gospoda samo
dobro utie u oveka, a od Pakla samo zlo; tako Gospod neprekidno odvlai oveka od zla i vodi ga ka dobru, dok
Pakao neprekidno oveka usmerava ka zlu. Kada ovek ne bi bio izmeu ove dve oprenosti, ne bi mogao imati
misao ili volju, jo manje slobodu ili neki izbor. Jer sve ovo ovek ima kroz ravnoteu izmeu dobra i zla; stoga, kad
bi se Gospod okrenuo od oveka, i kad bi ovek ostao sam, on ne bi vie bio ovek. Iz ovoga je jasno da Gospod
utie u oveka samo dobrim, kako u dobrog, tako i u zlog oveka; ali s tom razlikom to Gospod neprekidno odvlai
ravoga od zla, a dobrog neprestano vodi k dobru. Ova razlika lei u samome oveku, jer je on prijemnik.
547. Iz ovoga se moe utvrditi da ovek ini zlo od Pakla, i da ini dobro od Gospoda. Meutim, zato to veruje da
to god radi radi od sebe, on prijanja uz zlo kao uz neto svoje. Na taj nain ovek je uzrok svoga zla, nikako
Gospod. Zlo u oveku je Pakao u njemu, jer isto je kad se kae zlo ili kad se kae Pakao. I poto je ovek uzronik
svoga zla, to njega u Pakao vodi njegovo vlastito zlo, a nikako Gospod. Jer Gospod je ne samo daleko od toga da
vodi oveka u Pakao, nego je On taj koji oveka oslobaa od Pakla, a On to ini onoliko koliko ovek sam ne eli i
ne voli da bude u svome zlu. Ono to ovek hoe i voli, to isto on hoe i voli i posle smrti (br. 470-484). Onaj ko
hoe i voli zlo na svetu, hoe i voli isto to zlo u drugom ivotu, s tom razlikom to vie ne dozvoljava da bude
odvraan od toga zla. Tako se ovek koji je u zlu vezuje za Pakao, i svojim Duhom je tamo stvarno, a posle smrti
nita toliko ne eli koliko da bude sa onima koji su zli kao on. Stoga, ovek sam sebe baca u Pakao posle smrti, a ne
Gospod.
548. Bie reeno i kako se ovo odigrava. Kada ovek ue u drugi ivot, njega prvo primaju Aneli, koji mu pomau,
i koji s njim razgovaraju o Gospodu, o Nebu, i o aneoskom ivotu, pouavajui ga u isto vreme o istinama i o
dobrima. Meutim, ako je ovek, sada Duh, znao o ovim stvarima na svetu pa ih u srcu odricao i prezirao, on posle
nekoliko razgovora s Anelima eli i trai da se udalji od ovih Anela. Aneli ga ostavljaju im ovo primete. Tada,
101
Treba primetiti da se na mnogo mesta u Starom a naroito u Novom Zavetu, izriito i u priama govori da je Bog
Sama Ljubav i Milost, dobri Pastir, dobri Otac, itd; isto tako treba primetiti da svaki ovek, bilo sm od sebe, bilo
itajui Re Boiju, stvara svoju ideju o Bogu prema stanju svoga ivota, kao to i svoje ideje o svemu stvara prema
tome ko je i kakav je. Osvetoljubiv ovek e lako u Bogu videti osvetnika, a milostiv ovek Milostivog Boga, itd.
posle nekoliko razgovora s ostalima, on se na kraju udruuje s onima koji su u zlu koje je slino njegovom (vidi
napred br. 445-452). Kad se ovo dogodi, on odvraa svoje lice od Gospoda i okree ga prema Paklu s kojim je bio
povezan dok je iveo na svetu, u kojem Paklu ive oni koji vole slino zlo. Iz ovoga je jasno da Gospod privlai k
Sebi svakoga Duha preko Anela i pomou uticaja iz Neba; ali Duhovi koji su u zlu opiru se, i tako rei otkidaju se
od Gospoda privueni svojim zlom, to jest Paklom, kao nekim konopcem. Prema tome, poto njih vue njihovo zlo i
ljubav prema tome zlu koju ljubav oni slede, to treba ustanoviti da se oni sami slobodno bacaju u Pakao. Ljudi na
svetu, zbog ve steene ideje o Paklu, ne mogu da veruju da je ovo istina. A u stvari, onima koji nisu u Paklu, njima
izgleda da se sve ovako odigrava, dok onima koji se sami bacaju u Pakao to izgleda drugaije, jer oni ulaze u Pakao
svojevoljno. Oni koji ulaze u Pakao zbog svoje gorue ljubavi prema zlu, ti izgledaju kao da se bacaju u Pakao
glavake, glavom nadole a nogama nagore. Upravo zbog ovog izgleda ima se utisak da njih baca u Pakao Boanska
sila. (Ali o ovome vie u br. 574). Iz ovoga je sada jasno da Gospod ne baca nikoga u Pakao, nego da to ini sam
Duh, kako dok ivi na svetu, tako i posle smrti, kada doe meu Duhove.
549. Zbog toga to je Njegova sutina Boansko Dobro, Ljubav i Milost, Gospod ne deluje na svakoga na isti nain,
jer tome stoje na putu zla i obmane, koje ne samo da slabe Njegov Boanski uticaj, nego ga i odbijaju. Zla i obmane
koje iz tih zala proistiu lie na crne oblake koji se postavljaju izmedu Sunca i ovekovoga oka, te oduzimaju
sunanu svetlost i mir koji ona donosi, iako napor da se razagnaju ti oblaci neprestano traje, jer taj napor deluje iza
njih, uspevajui da i pored prepreka prodre do ovekovog oka zaobilaznim putevima. Tako je i u Duhovnom svetu.
Tamo je Sunce Gospod i Boanska Ljubav (br. 116-140); Svetlost je tamo Boanska Istina (br. 126-140); crni oblaci
su obmane od zala; oko je razum. Onoliko koliko je neko u tome svetu u obmanama od zla, toliko je okruen takvim
oblakom, koji je crn i gust ve prema stepenu njegovog zla. Iz ovoga se moe videti da je Gospod neprekidno
prisutan u svakome, ali da je priman razliito.
550. Zli Duhovi bivaju strogo kanjavani u Svetu Duhova, kako bi se kaznama zaplaili da ne ine zlo. I ovo izgleda
kao da dolazi od Gospoda. Pa ipak, nita od te kazne ne dolazi od Gospoda, nego od samoga zla. Jer zlo je spojeno
sa svojom kaznom tako, da se ne mogu razdvojiti. Jer paklenska eta nita vie ne voli i ne eli nego da ini zlo, a
naroito da kanjava i mui; i oni mue i kanjavaju svakoga ko nema Gospodnju zatitu. Kada se, prema tome, zlo
ini od zloga srca, jer se tada gubi zatita Gospodnja, paklenski Duhovi se bacaju na takvoga Duha koji ini zlo, i
kanjavaju ga. Ovo se moe delimino oslikati zlima i kaznama na svetu, gde je ovo dvoje povezano. Jer zakoni na
svetu odreuju kaznu za svako zlo; stoga, onaj ko se baca u zlo, taj se baca i u kaznu za to zlo. Jedina razlika je u
tome to se na svetu zlo moe sakriti; ali u drugom ivotu ne moe da se sakrije. Iz ovoga se moe utvrditi da
Gospod nikome ne nanosi zlo; i da je tako i na svetu, gde kralj, sudija ili zakon nisu uzroci kazne kojom je kanjen
krivac, jer oni nisu uzrok zla u onome ko poini zlo.
102
Svi koji su u Paklu, jesu u zlima i obmanama koje iz njih proistiu, a koja zla i obmane potiu od ljubavi prema sebi
i prema svetu
551. Svi u Paklovima su u zlima i njihovim obmanama, i nema nijednog koji je istodobno u zlima i u istinama. U
veem broju sluajeva, zli ljudi na svetu donekle poznaju duhovne istine, koje su istine Crkve, poto su o njima
pouavani u detinjstvu, a kasnije kroz besede i kroz itanje Rei; a posle su i govorili o njima. Neki od njih su ak i
druge ljude naveli na verovanje da su iz srca Hriani, zato to oni znaju kako da pritvorno govore o ovim istinama,
i kako da postupaju asno, kao da to rade iz vere u duhovne istine. Ali oni kod kojih je unutarnja misao bila
neprijateljski okrenuta protivu ovih istina, i koji su se uzdravali da ne ine zlo, koje se inae slagalo sa njihovom
unutarnjom milju, samo iz straha od zakona, ili iz straha da ne izgube ugled, poasti i zarade, ti su i dalje zli u srcu,
i u Duhu nisu u istinama, ve su u istinama samo svojim telom. Stoga, kada im se Spoljanje oduzme u drugom
ivotu i kada se njihovo Unutarnje, koje je njihov Duh, otkrije, oni su sasvim u zlima i obmanama, a nimalo u
istinama i dobrima; jasno je da kod njih dobra i istine postoje samo u njihovom seanju kao neto to se zna, i da oni
te stvari iznose u razgovoru, pravei se da su dobri iz duhovne ljubavi ili vere. Kada se ovi stave u svoje Unutarnje i
tako u svoja zla, tada oni vie nisu u stanju da govore istinu, nego samo obmanu, jer govore pod uticajem zala; jer
tada je nemogue istine govoriti iz zala, poto je tada Duh nita drugo do svoje vlastito zlo, a iz toga zla proizlazi
samo obmana. Svaki zao duh je sveden na to stanje pre no to se baci u Pakao (vidi br. 499-512). To se zove biti
ispranjen (opustoen) u pogledu istina i dobara. Ispranjivanje (vastatio) je prosto reeno biti stavljen u svoje
Unutarnje, to jest u ono to je Vlastito odreenog Duha, ili u sami Duh (o ovome vidi napred br. 425).
102
Ljudi ili zli Duhovi koji iz srca ine zlo, a to znai ija je volja zla i koji vole samo sebe i tvarna i ulna uivanja,
ti ljudi NE PRIMAJU Boiju ljubav. Oni je odbijaju, a Bog ne moe da bude u njima kad se oni ispunjavaju onim
to je suprotno Boijoj ljubavi koja je Sm Bog. Kae se da gube zatitu, a to u stvari znai da u njih ulazi samo zlo i
obmana, i da ona privlai ostale zle Duhove sline prirode. Dobro i ljubav nisu neto odvojeno od Boga, oni su
sutina Njegova, i onaj ko ne prima dobro, a to je onaj koji iz srca ini zlo, taj ne prima Boga, i nema zatite protivu
zlih Duhova jer je jedina zatita PRlSUSTVO I PRIMANJE BOGA. ovek ili Duh koji prima Boansko dobro (a to
je nekoristoljubivo i slobodno dobro, a ne ono iz rauna), taj ne moe da primi i zlo, jer je on tako rei ve ispunjen
dobrom. Dobro i zlo su oprenosti. Meutim, i oni koji ine zlo u Duhovnom svetu imaju zatitu utoliko to se zlim
Duhovima ne dozvoljava da kanjavaju i mue preko odreenih granica, ve onoliko koliko je potrebno da se
poinitelj zaplai i odvrati od vrenja zlih dela.
552. Kada ovek posle smrti postane ovakav, on nije vie ovek. Duh, kao to je bio u prvom stanju (o kojem vidi
br. 491-498), ve je zaista Duh; jer tada je zaista Duh koji ima lice i telo saobrazne njegovoj dui (animus), a to
znai da ima spoljanji oblik koji je slika i prilika njegovog Unutarnjeg. Duh postaje ovakav tek kada proe kroz
prvo i drugo stanje o kome je ranije bilo rei; stoga, im se izloi pogledu, njegova se narav zna, ne samo po
njegovom licu, nego i po telu, a jo vie po govoru i pokretima; i poto je on tada u sebi, on moe da bude samo sa
sebi slinima. Jer u Duhovnom svetu postoji potpuno saoptavanje oseanja i misli koje potiu od tih oseanja, pa je
Duh ka onima koji su kao on noen sam od sebe, jer to ine njegova oseanja i uivanje koje ide sa njima. U stvari,
on se okree u tom pravcu; jer samo tako on udie i izdie svoj vlastiti ivot slobodno, to nije sluaj kad se okrene u
drugom pravcu. Treba znati da se ovo saoptavanje oseanja i misli u Duhovnom svetu vri u skladu sa okretanjem
lica, i da svaki (Duh) ima pred svojim licem one koji su u slinoj ljubavi, i to bilo kako da se okree njegovo telo
(vidi napred br. 123, 143, 144, 151). Iz ovoga se moe ustanoviti da su stanovnici Paklova svi u zlima i obmanama
koje potiu od tih zala; kao i to da se oni sami okreu prema svojim ljubavima.
553. Svi Duhovi u Paklovima, kada se gledaju u Svetlosti Neba, imaju izgled koji odgovara njihovom zlu; jer svaki
od njih je slika svoga zla, zato to kod svakoga od njih Unutarnje i Spoljanje deluju kao jedno, pri emu je
Unutarnje potpuno vidljivo u Spoljanjem, to jest na licu, u telu, u govoru i u pokretima; tako se narav Duhova moe
upoznati ve na prvi pogled. Uopteno govorei, zli Duhovi su oblici prezira prema drugima i pretnji protivu onih
koji ih ne cene; oni su i oblici mrnje raznih vrsta, kao i raznih vrsta osveta. Nasilnitvo i okrutnost njihovog
Unutarnjeg pokazuje se u ovim oblicima. Meutim, kada ih drugi hvale, uzdiu i oboavaju, oni mgu da gospodare
svojim licima koja tada izraavaju zadovoljstvo. Nemogue je u malo rei opisati kako izgledaju svi ovi oblici, jer
nikada dva oblika nisu potpuno jednaka, iako postoji opta slinost meu onima koji su u istome zlu, a to znai u
istom paklenom Drutvu, od kojega kao od zajednike osnove pojedinana lica povlae izvesnu slinost. Zajedniko
meu njima je to da su odvratna, beivotna kao leine; kod jednih su lica crna, kod drugih vatrena kao da su baklje,
kod nekih bubuljiava, kod nekih opet kao izrovana boginjama i irevima; mnogi izgledaju kao da nemaju lice, a
umesto lica imaju neto dlakavo ili koato; a kod nekih se vide samo zubi; tela su im pak udovina; njihov govor
je kao govor ljutitog oveka, ili punog mrnje, ili osvetoljubivosti; jer svaki govori iz svoje obmane, dok mu nain
govora dolazi od njegovog zla. Jednom reju, svi su oni slika svoga Pakla. Nije mi bilo dozvoljeno da vidim kakav
je opti oblik samog Pakla; meutim, reeno mi je da isto kao to je celo Nebo slino jednom oveku (br. 59-67),
tako i sav Pakao nalikuje jednom avolu (vidi br. 544). Ali sam esto video oblike pojedinih Paklova ili paklenih
Drutava; jer na njihovim ulazima, koji se zovu Kapije Pakla, obino se pojavljuje jedno udovite koje u optim
crtama ima oblik onih koji su u tome Paklu. Uzdrau se od opisivanja divljih strasti onih koji tamo ive. Ali treba
da se zna da su one predstavljene u isto vreme na uasne i odvratne naine. Isto tako treba da se zna da pakleni
Duhovi ovako izgledaju samo vieni u Svetlosti Neba, dok meusobno izgledaju kao ljudi.
103
Naime, Gospodnja
milost ini da se oni izmeu sebe ne vide onako odvratnima kao to se vide kada ih gledaju Aneli. Ali ovaj izgled
je varljiv, jer im samo jedan traak Svetlosti iz Neba dopre do njih, njihov ljudski oblik menja se u udovine
oblike, koji odgovaraju njihovoj prirodi (kao to je ranije opisano). Jer u Svetlosti Neba sve se pokazuje onakvim
kakvim je u sebi. S ovoga razloga oni bee od nebeske Svetlosti i bacaju se u svoju svetlost, koja je kao svetlost
upaljenog ugljena, a u nekim sluajevima kao gorui sumpor; ali i ova svetlost se pretvara u gusti mrak im imalo
Svetlosti iz Neba dopre do nje. Zbog ovoga se kae da su Paklovi u gustoj tmini i u tmini; i zbog toga gusta tmina
i tmina oznaavaju obmane koje potiu od zala, onakvih kakva su ta zla u Paklu.
554. Posmatrajui ove udovine oblike Duhova u Paklovima (koji, kao to je ve reeno, jesu oblici prezira prema
drugima i pretnji protivu onih koji im ne odaju poasti i koji ih ne potuju, kao i oblici mrnje i osvete protivu onih
koji im ne ine usluge), postalo je oito da oni, govorei uopteno, jesu oblici ljubavi prema sebi i ljubavi prema
svetu; i da pojedina zla, iji su oblici ovi zli Duhovi, potiu od ove dve ljubavi. tavie, iz Neba mi bee reeno da
ove dve ljubavi, naime ljubav prema sebi i ljubav prema svetu, vladaju u Paklovima i sainjavaju Paklove; isto
onako kao to ljubav prema Gospodu i ljubav prema blinjemu vladaju u Nebesima i sainjavaju Nebesa; isto tako
da su dve ljubavi u Paklu potpuno suprotne dvema ljubavima u Nebu.
555. U poetku sam se udio kako ljubav prema sebi i ljubav prema svetu mogu biti toliko avolske, i kako oni koji
su u tim ljubavima mogu izgledati takva udovita; jer na svetu se malo razmilja o ljubavi prema sebi, nego se
razmilja o onom nadmenom stanju uma koje se zove ponositost, koje se stanje naziva ljubavlju prema sebi jer je
toliko upadljivo. tavie, ljubav prema sebi - kada se ne pokazuje kao ponos - smatra se za vatru ivota koja nagoni
oveka da tei za poloajima i da bude koristan, te se veruje da bi ovekov Duh otupeo kad ne bi nalazio ast i slavu
u onome to radi na svetu. Takvi kau: Ko je ikada napravio neto vredno pomena, neto korisno, ili neki naroiti
podvig osim da bi bio hvaljen i slavljen, ili nagraen i zapamen? Zar to moe biti iz bilo kojeg izvora osim iz
plamena ljubavi prema slavi, poastima, pa prema tome radi sebe? S ovoga razloga, na svetu se ne zna ta je ta
103
italac se pita kako se ovi pakleni Duhovi mogu nai u Svetlosti Neba, jer je to nemogue poto pakleni Duhovi
bee od te Svetlosti. Odgovor je u tome da oni retko kada dou u nebesku Svetlost jer oni sami to ne ele, uglavnom
poueni iskustvom. Meutim, esto se Anelima daje dozvola da uu u Pakao da bi tamo smirivali okrutnost i bune.
Isto se tako daje prilika dobrim Duhovima iz Sveta Duhova da obidu neki Pakao uz pratnju Anela. Ponekad se i
Ijudima na Zemlji, u snu ili na javi, pokae deo nekoga Pakla, kada to Gospod dozvoli. Prema tome, kad se kae da
oni izgledaju kao udovita u Svetlosti Neba, to uglavnom znai da oni tako izgledaju kada ih vide oni koji su
drugaiji, to jest dobri Duhovi ili Aneli, jer oni sve vide u Svetlosti Neba, poto je njihov um i njihov razum
spoljanji oblik Svetlosti Neba koja je Boanska istina i Boanska Mudrost.
ljubav, da je ona, naime, ljubav koja vlada u Paklovima, i da ona ini Pakao u oveku. Poto je tako, prvo u opisati
ljubav prema sebi, da bih zatim pokazao da sva zla i obmane izviru iz te ljubavi.
556. Ljubav prema sebi, to je eleti dobro samo sebi, a drugima samo radi sebe; isto tako eleti dobro Crkvi
otadbini ili ljudskom drutvu, ali samo radi sebe. Ona se sastoji i u tome da se ovima ini dobro, ali jedino radi
svoga ugleda, poasti i slave; pa osim ako ove stvari ne vide u uslugama koje ini drugima, taj ovek kae u svome
srcu: ta se to mene tie? Zato ja treba da ovo radim? ta ja imam od toga? I stoga tada nita i ne uradi. Oito je,
dakle, da onaj ko voli samo sebe, ne voli Crkvu, ni svoju zemlju, ni drutvo, niti same usluge koje vri, nego samo
sebe. On uiva samo u ljubavi prema sebi; a poto je uivanje koje potie od neke ljubavi to to sainjava ovekov
ivot, to je njegov ivot sebian ivot (vita sui), sebian pak ivot jeste ivot ovekovog Vlastitog, koje je pak,
vieno u sebi, samo zlo. Onaj ko voli sebe, voli i one koji mu pripadaju, a osobito decu, unuad, i uopte sve one
koji njega vole, njih on i zove svojim. Voleti njih jeste voleti sebe, jer ih on gleda kao da su u njemu, i sebe u njima.
Meu onima koje on zove svojima jesu i oni koji ga hvale, aste, i koji mu se dodvoravaju.
557. Kakva je ljubav prema sebi moe se videti kad se ona uporedi s nebeskom ljubavlju. Nebeska ljubav je u tome
da se vole usluge radi samih usluga, ili dobra radi samih dobara, koja ovek ini Crkvi, otadbini, ljudskom drutvu
i sugraanima; jer ovo znai voleti Boga i voleti blinjega, jer su sve usluge i sva dobra od Boga, i jesu blinji koga
treba voleti. Onaj ko ih voli radi sebe, voli ih kao sluge, jer mu one slue; prema tome, volja oveka koji je u ljubavi
prema sebi u tome je da on eli da Crkva, domovina, ljudsko drutvo i sugraani slue njega a ne on njih, jer on sebe
stavlja iznad njih, a njih ispred sebe. Stoga, onoliko koliko je neko u ljubavi prema sebi, toliko je odvojen od Neba,
jer se odvaja od nebeske ljubavi.
558.a) tavie, onoliko koliko je neko u nebeskoj ljubavi koja se sastoji u tome da se vole usluge i dobra i da ovek
uiva u svom srcu kada ih ini radi Crkve, domovine, ljudskog drutva i sugraana, toliko ga vodi Gospod, jer to je
ona ljubav u kojoj je Gospod, i koja je od Njega. A onoliko koliko je neko u Ijubavi prema sebi, a to znai koliko
vri usluge radi sebe, toliko je voen samim sobom, a koliko ovek vodi sam sebe, toliko ga ne vodi Gospod. Iz
ovoga sledi da onoliko koliko neko voli sebe, toliko se udaljava od Boanskog, pa tako i od Neba. Biti voen od
sebe znai biti voen svojim Vlastitim (proprium homini); a ovekovo Vlastito je samo zlo; jer ovekovo nasledno
zlo je u tome, vie voleti sebe nego Boga, a svet vie nego Nebo. Kad god ovek gleda sebe u dobru koje ini, on se
stavlja u svoje Vlastito, to jest u svoje nasledno zlo; jer on tada gleda od dobara ka sebi i od sebe ka dobrima, pa
stoga on u dobra utiskuje svoju sliku, a ne sliku Boanskog. Da je ovako, bilo mi je iskustvom pokazano vie puta.
Ima zlih Duhova koji borave u predelima izmeu severa i zapada, ispod Neba, koji su veti u tome da uvode
dobronamerne Duhove u njihovo Vlastito i tako u zla raznih vrsta. Ovo postiu na taj nain to ove Duhove navode
da misle o sebi, bilo da ih otvoreno hvale i odaju im poasti, bilo da tajno skreu njihova oseanja prema njima
samima; i koliko u ovome uspevaju, toliko okreu lica ovih dobronamernih Duhova od Neba, u isto vreme
pomraujui njihov razum i izazivajui zla iz njihovog Vlastitog.
558. Da je ljubav prema sebi suprotna ljubavi prema blinjemu moe se videti po poreklu i sutini njihovoj. Ljubav
prema blinjemu kod onoga ko voli sebe poinje u samom tom oveku, jer on tvrdi da je svak samome sebi blii;
ona se prostire od njega kao sredita prema svima onima koji s njim ine jedinstvo, da bi opadala sa stepenom
opadanja njegove povezanosti s njima. Takav ovek ne smatra vrednim panje one ljude koji su van ovoga kruga; a
one koji se protive njegovim zlima i zlima onih koje on voli, te on smatra neprijateljima, bez obzira kakva je njihova
priroda, bez obzira koliko su mudri, ispravni, estiti ili pravedni. S druge strane, imamo duhovnu ljubav koja poinje
u Gospodu, da bi se irila od Njega kao sredita prema onima koji su s Njim povezani ljubavlju i verom. Tako je
jasno da je ljubav prema blinjemu koja poinje u oveku suprotna ljubavi prema blinjemu koja poinje u
Gospodu; prva potie od zla jer potie od ovekovog Vlastitog, dok druga potie od dobra poto potie od Gospoda
koji je Samo Dobro. Isto tako, jasno je da je ljubav prema blinjemu, koja potie od oveka i njegovog Vlastitog,
telesna, dok je ljubav prema blinjemu, koja potie od Gospoda, nebeska. Jednom reju, kod oveka koji je u ljubavi
prema sebi, ta ljubav sainjava glavu, dok nebeska ljubav sainjava noge. On gazi po toj ljubavi ako mu ona na
slui. Ovo je uzrok to izgleda kao da se oni koji idu u Pakao bacaju glavom nadole, a s nogama prema Nebu (vidi
br. 548).
559. Dalje, ljubav prema sebi je takva da bi ona kad bi se brane uklonile, a to su strah od zakona i kazni, kao i strah
da se ne izgube ugled, ast, zarada, posao i ivot, srljala sve dalje i dalje, tako da bi na kraju ila za tim da ovlada
celom zemaljskom kuglom, kao i celim Nebom, pa i Samim Bogom, ne znajui za bilo kakve granice. Ova sklonost
tinja u svakome ko je u ljubavi prema sebi, iako se ona ne pokazu pred svetom, jer na nju deluju pomenuta
ogranienja. Da je ovako, svak moe da vidi po monicima i kraljevima za koje ne vae ovakva ogranienja, pa jure
napred da bi osvojili oblasti i kraljevstva, teei za moi i slavom bez granica. To je jo jasnije iz primera Vavilona
dananjeg, koji je protegnuo svoje gospodstvo do u Nebo, i preneo na sebe Boansku mo Gospodnju, i neprekidno
udi za jo veom moi. Da su ovakvi ljudi, kada stignu u drugi ivot, izravno protivni Boanskom i Nebu, i da su
na strani Pakla, moe se videti iz malog dela.
O stranom sudu i ruenju Vavilona
560. Predstavite sebi drutvo takvih osoba koje su sve u ljubavi prema sebi i koje vole druge ljude samo ako se ovi s
njima potpuno slau, videete da je njihova ljubav upravo kao uzajamna ljubav lopova, koji jedan drugoga grle i
zovu prijateljem sve dok rade zajedno; a kada prestanu da rade zajedno i kada vie jedan drugome nisu potrebni,
poinju da se bune jedan protivu drugoga i da se meusobno ubijaju. Kada se ispita Unutarnje njihovoga Duha, vidi
se da su puni gorke mrnje jedan prema drugom, i da u srcu ismevaju pravdu i potenje, kao i Samoga Boga, kojega
odbacuju kao neto nevredno panje. Ovo se jo jasnije moe potvrditi ako se posmatraju Drutva ovakvih u
Paklovima, o emu e biti jo govora.
561. Unutarnje misli i oseanja onih koji sebe vole iznad svega okrenute su prema njima samima i prema svetu, i na
taj nain na suprotnu stranu od Gospoda i od Neba. Posledica toga je to, da su oni obuzeti zlima svih vrsta, i da
Boansko ne moe da utie u njih; jer ako i utie, ono kao da tone u sebine misli, i biva uprljano, i takoe izmeano
sa zlima koja pripadaju Vlastitom ovekovom. Eto zbog ega ovakvi u drugom ivotu gledaju na suprotnu stranu od
Gospoda a prema gustim tminama koje su tamo umesto sunca sveta i koje su izravno protivne Suncu u Nebu koje je
Gospod (vidi napred br. 123). Guste tmine oznaavaju zlo, a sunce sveta ljubav prema sebi.
562. Uopte uzev, zla onih koji su u ljubavi prema sebi jesu preziranje drugih, zavist, neprijateljstvo prema onima
koji se s njima ne slau, mrnje raznih vrsta, osveta, lukavstvo, prevara, nemilosrdnost i okrutnost; a to se tie vere,
to je ne samo prezir prema Bogu i Boijim stvarima koje su istine i dobra Crkve, nego i bes protivu njih. Kad ovek
postane Duh, ovo se neprijateljstvo okree u mrnju; i tada ne samo da ne moe da slua o ovim istinama i dobrima,
nego i plamti mrnjom protivu svih koji priznaju Boga i mole mu se. Razgovarao sam s jednim Duhom, koji je na
svetu bio na vlasti, a voleo sebe vie nego ostali; kad je ovaj samo uo da neko pominje Boga, a naroito kad ga je
uo kako pominje Gospoda, toliko se uzbudio mrnjom koja je dolazila od besa, da je prosto kipteo od elje da ga
vidi mrtvog; a kada se uzde njegove ljubavi opustie, zaele da postane sam avo, kako bi mogao neprekidno
nasrtati na Nebo. Ovo isto ele mnogi pripadnici Papske religije, kada u drugom ivotu primete da Gospod ima svu
mo, a oni nikakvu.
563. Pokazali su mi se neki Duhovi u zapadnim oblastima prema jugu, govorei da su na svetu zauzimali visoke
poloaje, te da zasluuju vie potovanja i vlast nad ostalima. Aneli ispitae njihovu unutarnju narav i otkrie da
ovi u svojim slubama nisu gledali na optu korist nego na sebe same, tako da su sebe stavljali iznad tih slubi. Ali
poto su toliko eleli da budu postavljeni na mesta odakle bi upravljali nad ostalima, bi im dozvoljeno da se
prikljue onima koji se savetovahu o stvarima od velikog znaaja; i tada postade jasno da nisu mogli posvetiti ni
jednu misao predmetu o kome se raspravljalo, ni da shvate o emu je re, niti su mogli da govore o smislu te stvari,
nego su bili u stanju da govore samo u vezi sa sobom, pokazujui elju za delanjem na osnovu svoje povlaenosti.
Stoga bejahu uklonjeni sa te dunosti i ostavljeni da nau neki posao na drugome mestu. Tako su ili dalje po
zapadnim predelima, gde su ponegde bili primljeni, ali im je svuda bilo reeno da oni misle samo o sebi, a o poslu
samo ukoliko to ima veze s njima, te da su zbog toga glupi i da su kao ulni i telesni Duhovi. Zbog ovoga, gde god
bi doli, bili bi oterani. Kratko vreme posle toga, vieni su kako kao siromasi prose milostinju. Tako je bilo jasno da
oni koji su u ljubavi prema sebi govore samo iz pamenja a ne iz razumske svetlosti, bez obzira kako da na svetu
izgledaju mudri kada govore iz vatre te ljubavi. Zbog toga, kad im u drugom ivotu vie nije doputeno da iznose
ono to im je u prirodnom pamenju, oni su gluplji od ostalih, a gluplji su i stoga to su odvojeni od Boanskog.
564. Postoje dve vrste vladanja, jedno iz ljubavi prema blinjem, a drugo iz ljubavi prema sebi. U svojoj sutini, one
su suprotne. Onaj ko vlada iz ljubavi prema blinjemu, taj hoe dobro svima, i najvie voli slube, to znai sluiti i
biti koristan drugima; a to je hteti dobro drugima i biti koristan Crkvi, ili otadbini, ili drutvu, ili sugraanima. To
je ono to on voli i u emu nalazi uivanje. Pored toga, kada se uspne na vii poloaj, on se raduje zbog toga to e
tada moi da bude korisniji i da ini usluge vie vrste. Takvo je vladanje u Nebesima. Meutim, onaj ko vlada iz
ljubavi prema sebi, taj ne eli nikome dobro osim samome sebi; ako i ini usluge, on to ini radi slave i hvale, to
mu je jedini cilj; kada i slui drugima, njegov je krajnji cilj da bude sluen, aen, i da i dalje vlada; on tei za
poloajima ne zato da bi bio koristan svojoj zemlji i Crkvi, nego zato da bi u slavi i poastima bio iznad ostalih i da
bi kroz njih uivao u svom srcu. tavie, ova ljubav za vladanjem nastavlja se u svakome i posle smrti. Tako oni koji
su vladali iz ljubavi prema blinjemu dobijaju vlast u Nebesima; jedino to tamo ne vladaju oni, nego vladaju slube
koje oni vole; a kada slube vladaju, tada i Gospod vlada. Meutim, oni koji su vladali iz ljubavi prema sebi dok su
bili na svetu, oni posle toga ivota, to jest u Paklu, ive kao bedni robovi. Video sam mnoge koji su na svetu bili
vrlo moni, no koji su vladali iz ljubavi prema sebi, kako borave na mestima gde se odlae izmet.
565. to se tie ljubavi prema svetu: ta ljubav je suprotna nebeskoj u manjem stepenu negoli ljubav prema sebi, jer
su zla koja su u njoj skrivena manja. Voleti svet znai eleti prigrabiti, bilo kojim sredstvima, bogatstva drugih,
takoe voleti bogatstvo, i dozvoliti da ono privue oveka i odvoji ga od duhovne ljubavi, koja je ljubav prema
blinjem, pa prema tome od Neba i od Boanskog. Meutim, ova ljubav je mnogostruka. Postoji ljubav ka bogatstvu
koja ima za cilj postizanje poasti, kada su one jedina svrha. Postoji i ljubav ka poastima i poloajima koja ima za
cilj sticanje bogatstva. Postoji ljubav prema bogatstvu radi razliitih koristi koje pruaju zadovoljstvo na svetu.
Postoji ljubav prema bogatstvu radi samoga bogatstva, a to je ljubav tvrdice; i tako dalje. Svrha radi koje se tei
bogatstvu naziva se njenom slubom; pa prema tome svrha ili sluba daju ljubavi njenu kakvou; jer ljubav je
onakva kakva je njena svrha, dok joj sve ostalo slui samo kao sredstvo.
ta je Pakleni Oganj i ta krgut Zuba
566. Malo ko na svetu zna ta je veni oganj i ta krgut zuba koji se pominju u Rei u vezi s Paklom, zato to se o
tome misli na tvaran nain a ne na duhovan, kao to treba da se misli o svemu u Rei. Tako jedni misle da se tu radi
o tvarnoj vatri, drugi da je re o patnjama uopte, neki opet da je to grinja savesti, a neki da je to reeno ne bi li se
zadao strah ravima. Meutim, onaj ko je upoznat s duhovnim znaenjem Rei znae ta to znai, i nee misliti da je
tu re o stvarnom krgutu zuba ili o nekakvom uasu koji se osea kada se on uje. Jer svaki izraz u Rei sadri
duhovno znaenje, poto je Re u sebi duhovna; a ono to je duhovno, moe se izloiti samo pomou onoga to je
prirodno, jer ovek u Prirodnom svetu misli iz Prirodnog sveta. Stoga e biti reeno ta se misli pod venim ognjem
i pod krgutom zuba u koje Duhovi ljudi ulaze posle smrti, odnosno koje njihovi Duhovi, tada u Duhovnom svetu,
moraju da trpe.
567. Postoje dva izvora topline, jedan je Sunce Neba koje je Gospod, a drugi je sunce na svetu. Toplina koja je od
Sunca Neba, to jest od Gospoda, jeste duhovna toplina; u sutini, ona je ljubav (vidi napred, br. 126-140); a toplina
koja je od sunca na svetu jeste prirodna toplina, i u sutini nije ljubav ve samo slui kao prijemnik duhovne topline.
Da je ljubav u sutini toplina, moe se utvrditi po tome to se i um i telo njome zagrevaju, u skladu s njenim
stepenom i kakvoom, a ovo ovek osea i zimi i leti. Zagrevanje krvi dolazi sa istog izvora. Da prirodna toplina
koja dolazi od sunca na svetu slui duhovnoj toplini kao prijemnik, jasno je po toplini tela koja se javlja kao
posledica topline duha (animus), i koja je neka vrsta zamene za tu toplinu u telu. Ovo se naroito vidi po
uspaljivanju ivotinja u prolee i u leto, kada se obnavljaju njihove ljubavi. Ne ini to prirodna toplina, ali ona
priprema njihova tela da prime toplinu koja se uliva iz Duhovnog sveta; jer Duhovni svet se uliva u Prirodni svet
kao uzrok u posledicu. Onaj ko veruje da prirodna toplina uzrokuje ove ljubavi, taj se vrlo vara, jer postoji uticaj iz
Duhovnog sveta u Prirodni, a ne iz Prirodnog u Duhovni; a poto sva ljubav pripada samom ivotu, to je ona
duhovna. Dalje, onaj ko veruje da bilo ta nastaje u Prirodnom svetu bez uticaja iz Duhovnog sveta, taj se vara, jer
sve to je prirodno postaje i traje samo od onoga to je duhovno. tavie, stvorenja u biljnom carstvu oploavaju se
zbog uticaja iz Duhovnog sveta. Prirodna toplina u prolee i u leto samo priprema semenje u njegovom prirodnom
obliku, irei ga i otvarajui kako bi moglo da primi uticaj iz Duhovnog sveta koji deluje kao uzrok. Ovo je izneseno
kako bi se znalo da postoje dve vrste topline, duhovna i prirodna; i da je duhovna toplina od sunca na svetu, i da
uticaj i sledujue sadejstvo proizvode uinke koji se vide pred oima na svetu.
568. Duhovna toplina u oveku jeste toplina njegovog ivota, jer, kao to je reeno, ona je u sutini ljubav. Pod
ognjem se u Rei misli na tu toplinu, na ljubav ka Gospodu i ljubav prema blinjemu misli se pod izrazom
nebeski oganj, da bi se izrazom pakleni oganj oznaavala ljubav prema sebi i prema svetu.
569. Pakleni oganj ili (paklena) ljubav potiu iz istog izvora kao i nebeski oganj i (nebeska) ljubav, to jest od Sunca
Neba ili od Gospoda; ali ta ljubav postaje paklenska zbog onih koji je primaju. Jer svaki uticaj iz Duhovnog sveta
trpi promene u skladu s oblicima primanja, isto kao to biva s toplinom i svetlou na svetu. Toplina sunca uliva se u
trave i u cvee i tako stvara rastinje, izvlaei blage i slatke mirise; ali ista ta toplina uliva se i u izmet i trule,
izazivajui tako truljenje, izvlaei odvratan smrad. Na slian nain ista svetlost istoga sunca stvara negde lepe i
prijatne boje, a na drugome mestu nelepe i neprijatne boje. Isto vai i za Svetlost i Sunce Neba, koji su Ijubav. Kada
toplina, odnosno ljubav, iz Sunca Neba utiu u dobra, to znai u dobre ljude, Duhove i Anele, one ine da se ta
dobra umnoavaju; ali u ravima one izazivaju suprotno dejstvo, jer njihova zla ili gue ili izokreu tu Ijubav. Na
slian se nain Svetlost Neba uliva u istine dobra, dajui tako razum i mudrost; ali kad se uliva u obmane zla,
pretvara se u bezumlje i uobrazilju raznih vrst. Tako je u svakom sluaju ishod onakav kakvo je primanje.
570. Kao to je pakleni oganj ljubav prema sebi i prema svetu, takva je i svaka pouda ove ljubavi, poto je pouda
ova ljubav u trajanju, jer ono to ovek voli, on za tim neprekidno udi. Pakleni oganj je i uivanje, jer ono to
ovek voli i za im udi, to on osea kada ga stekne kao neto oaravajue. Uivanje ovekovog srca je upravo sa
toga izvora. Paklena vatra je, dakle, pouda i uivanje koji za svoj izvor imaju ove dve ljubavi. Zla koja se izlivaju
iz ovih ljubavi jesu preziranje drugih ljudi, neprijateljstvo prema onima koji im ne slue, zavist, mrnja i osveta, a iz
ovih nasilnitvo i okrutnost; a to se tie Boanskog, to su poricanje i sledujui prezir, ismevanje i odricanje bilo
kakve vrednosti onim stvarima koje pripadaju Crkvi; posle smrti, kada ovek postane Duh, ova zla se pretvaraju u
bes i mrnju protivu svetih stvari (vidi br. 562). I poto ova zla neprekidno odiu razaranjem i mrnjom prema
onima koje oni smatraju neprijateljima, i protivu kojih plamte eljom za ubijanjem i osvetom, to je uivanje
njihovog ivota u tome da ele da razore i ubiju, a ukoliko to ne mogu, onda ele da napakoste, da povrede i da
postupaju okrutno. Takvo je znaenje ognja u Rei, gde se radi o zlu i o Paklovima, pa u ovde kao potvrdu navesti
neka mesta:
... Jer su svikoliki licemjeri i zlikovci i svaka usta govore nevaljalstvo... Jer e se razgorjeti bezbonost kao oganj,
koji saee kalj i trnje, pa upali gustu umu, te otide u dim visoko.... I narod e biti hrana ognju, niko nee poaliti
brata svojega (Isaija 9. 17-19).
I uiniu udesa na nebu i na zemlji, krv i oganj i puenje dima. Sunce e se pretvoriti u tamu... (Joilo 2. 30, 31).
...i prah njezin u sumpor, i zemlja e njihova postati smola razgorjela. Nee se gasiti ni nou ni danju, dovijeka e
se dizati dim njezin... (Isaija 34. 9, 10).
Jer, gle, ide dan, koji gori kao pe, i svi e ponositi i svi koji rade bezbono biti strnjika, i upalie ih dan koji ide...
(Malahija 4. 1).
...Pade, pade Vavilon veliki, i posta stan avolima ... I vikahu, videvi dim gorenja njezina... I dim njezin izlaae
va vijek vijeka (Otkr. 18. 2, 18; 19. 3).
I otvori studenac bezdana, i izie dim iz studenca kao dim velike pei, i pocrnje sunce i nebo od dima studeneva
(Otkr. 9. 2). ...i iz usta njihovijeh izlaae oganj i dim i sumpor; i od ova tri zla pogibe treina ljudi, od ognja i od
dima i od sumpora to izlaae iz usta njihovijeh (Otkr. 9. 17, 18).
...ko se god pokloni zvijeri... i on e piti od vina gnjeva Boijega, koje je nepomijeano utoeno u au gnjeva
njegova, i bie muen ognjem i sumporom... (Otkr. 14. 9, 10).
I etvrti aneo izli au svoju na sunce i dano mu bi da ee ljude ognjem. I opalie se ljudi od velike vruine...
(Otkr. 16. 8, 9). ...ivi bie baeni oboje u jezero ognjeno, koje gori sumporom (Otkr. 19. 20; 20. 14, 15; 21. 8).
... svako dakle drvo koje ne raa dobra roda, sijee se i u oganj baca (Mat. 3. 10; Luka 3. 9).
Tako isto kod Mat. 13. 41. 42, 50; 25. 41:, 18. 8, 9; Luka 16. 24. Na ovim i na mnogim drugim mestima oganj
znai poudu koja pripada ljubavi prema sebi i ljubavi prema svetu, dok dim oznaava obmanu koja potie od zla.
571. Ba zato je pouda za zlom, potiua od ljubavi prema sebi i prema svetu, oznaena paklenim ognjem, i zato
to ovakva pouda vlada u svima koji su u Paklovima (kao to je ranije pokazano), javlja se izgled ognja sa dimom
kada se otvore Paklovi, kao to se vidi kod poara, gusta vatra iz Paklova u kojima vlada ljubav prema sebi.
Meutim, kada su Paklovi zatvoreni, ovaj oganj se ne vidi, nego se umesto njega vidi neto mrano kao zgusnuti
dim; pa ipak, vatra i dalje besni ispod, to se moe osetiti po vrelini koja odozdo izbija, koja je kao vrelina na
zgaritu posle poara, a ponegde je kao vrelina usijane pei, ponegde opet kao vrelina vruega kupatila. Kada ova
vrelina deluje na oveka, ona izaziva u njemu poude, a kod ravih ljudi mrnju i osvetu, dok kod bolesnih izaziva
bezumlje. Oni koji su u gore pomenutim ljubavima, nose u sebi ovakvu vatru ili vrelinu poto su u pogledu Duha
povezani sa ovima paklovima, ak i dok ive u telu. Ali treba znati da oni koji borave u Paklovima nisu u ognju;
oganj je samo privid. Oni koji su tamo, ne oseaju vatru, nego oseaju toplinu kao to se ona osea na svetu. Ovaj
privid vatre dolazi od saobraznosti, jer ljubav je saobrazna vatri, a sve stvari koje se vide u Duhovnom svetu vide se
u skladu sa saobraznostima.
572. Treba pomenuti da se ovaj pakleni oganj ili vrelina promee u jaku hladnou kada do njega dopre toplina Neba;
i tada oni koji su u njemu drhte kao da ih je uhvatila groznica, a iznutra oseaju strah; a sve ovo zbog toga to su oni
suprotni Boanskom; a toplina Neba (koja je Boanska ljubav) priguuje vrelinu Pakla (koja je ljubav sebi), a sa
njom i vatru njihovog ivota; ovo je uzrok ovakve hladnoe, kao i drhtanja i straha. Ovo je praeno gustom tminom,
telesnom poudom i slepilom. Meutim, to se deava samo onda kada se njihovi ishodi na drugi nain ne mogu
suzbiti.
573. Poto paklena vatra oznaava svaku poudu za zlom koja izvire iz ljubavi prema sebi, to ova vatra oznaava i
muke koje postoje u Paklovima. Jer pouda ove ljubavi je u tome da se udi za povreivanjem onih koji takvog
Duha ne potuju i ne oboavaju; i onoliko koliko njihova ljutina, kao i mrnja i elja za osvetom rastu, toliko raste i
njihova elja da jedan na drugom iskale svoj bes. Kada je ovakva pouda delatna u svakom lanu jednoga Drutva
gde nema spoljanjih uzda kao to su strah od zakona, strah od gubitka ugleda, asti, dobitka i ivota, svak gonjen
svojim zlom nasre na svakoga; i kad nadvlada, tada podjarmljuje ostale svojoj vlasti, a u isto vreme se s uivanjem
obara na one koji odbijaju da se potine. Ovo uivanje je duboko povezano s uivanjem u vrenju vlasti da ona
postoje u jednakoj meri, jer uivanje da se nanose povrede sadrano je u svakom neprijateljstvu, zavisti, mrnji i
osveti, koji su - kao to je reeno - zla te ljubavi. Svi Paklovi su ovakva Drutva, pa stoga tamo svak u svom srcu
mrzi svakoga, i iz te mrnje postupa okrutno koliko god mu to uspeva. Ove okrutnosti, kao i muenja koja iz njih
proizlaze, takoe se oznaavaju paklenim ognjem, jer su to posledice pouda.
574. Ve je bilo pokazano da se zli Duh baca u pakao od svoje volje (br. 548). Sada e ukratko biti reeno kako do
toga dolazi s obzirom na to da u Paklovima vladaju takve muke. Iz svakoga Pakla izbija sfera pouda onih koji su u
njemu. Kad god neko ko je u slinoj poudi oseti ovu sferu, ona deluje na njegovp srce i on osea uivanje, jer
pouda i uivanje ine jedinstvo, jer prijatno je sve ono za im se udi. Zbog ovoga se Duh okree prema Paklu, i iz
uivanja svoga srca ide tamo, poto jo ne zna da su tamo takve muke, iako udi za tim ak i kada to zna. Jer niko se
u Duhovnom svetu ne moe odupreti svojoj poudi, jer njegova pouda pripada njegovom ivotu, a Ijubav volji, dok
njegova volja pripada njegovoj prirodi, a svak postupa po svojoj prirodi. Kada, dakle, Duh od svoje volje i iz svoje
slobode tei ka Paklu i kada u njega ue, njega u poetku primaju kao prijatelja, pa on stoga i misli da je doao
meu prijatelje. Ali ovo traje samo nekoliko asova. U meuvremenu, ispituju ga u pogledu njegove lukavosti i
sposobnosti; a kad ovo zavre, oni poinju da ga napadaju, i to na razne naine, sa sve veom strogou i estinom.
Na ovaj nain se taj Duh uvodi sve dublje u Pakao; a to je Pakao unutarnjiji i dublji, to su Duhovi zlobniji. Posle
ovih napada, poinju s njim da postupaju okrutno kanjavajui, i to tako sve dok nije doveden u ropski poloaj.
Meutim, tamo stalno izbijaju pobune, jer svak eli da bude najvei, i plamti mrnjom protiv ostalih; i stoga se
javljaju novi ustanci, tako da se jedan prizor smenjuje drugim, pri emu oni koji su ranije bili robovi pomau nekom
novom avolu da podjarmi ostale; i tada se na razne naine ponovo mue oni koji odbijaju da se pokore i da
primaju nareenja; i tako neprestano. Ovakva muenja su paklene muke, i zovu se pakleni oganj.
575. krgut zuba je, meutim, neprestano sporenje i sukobljavanje obmana, pri emu su oni koji su u obmanama
izloeni preziranju, ismevanju, izrugivanju, huljenju; ova se zla razbuktavaju u raspre raznih vrsta, poto se svaki
bori za svoju obmanu koju zove istinom. Ove rasprave i borbe uju se van Paklova kao krgut zuba; a one se
opaaju kao krgut zuba i onda kada istine Neba dopru do njih kao uticaj. U ovim Paklovima se nalaze svi oni koji
priznaju Prirodu a poriu Boansko. U dubinama ovih Paklova nalaze se oni koji su ova poricanja potvrdili (svojim
ivotom). Zato to ovakvi nisu u stanju da primaju Svetlost iz Neba, i zato to zbog toga nisu u stanju da vide bilo
ta u sebi, oni su veim delom telesnoulni Duhovi, koji ne veruju ni u ta to ne vide svojim oima i to ne dodirnu
svojim rukama. Stoga su za njih istinite sve obmane ula; i oni se oko njih raspravljaju. To je razlog da se njihove
svae uju kao krgut zuba; jer u Duhovnom svetu obmane se uju kao struganje, a zubi su saobrazni spoljanjim
stvarima u Prirodi i u oveku, koje su telesnoulne stvari. (Da u Paklu postoji krgutanje zuba, moe se videti kod
Mateja, 8.12; 13.42,50; 22.13; 24.51; 25.30; Luka 13.28.)
Zloba i kodljive vetine paklenih Duhova
576. U emu su Duhovi iznad ljudi, moe da vidi i shvati svako ko dublje misli i ko ita zna o delovanju svoga uma;
jer u svom umu on moe da razmotri, izvede i donese vie zakljuaka u jednom trenutku nego to moe izraziti
reima ili napisati za pola sata. Odatle se moe videti nadmo oveka kad je u svom Duhu, to jest kada postane Duh.
Jer Duh je taj koji misli, dok mu telo slui za to da kroz njega izrazi svoje misli, govorom ili pisanjem. Zbog ovoga
je ovek, kada posle smrti postane Aneo, u neizrecivo veoj razumnosti i mudrosti nego kada je iveo na svetu; jer
dok je iveo na svetu, njegov je Duh bio vezan za telo, i bio u Prirodnom svetu; stoga se ono to je mislio ulivalo u
prirodne ideje koje su srazmerno opte, grube i nejasne, i ne mogu da prime bezbrojne stvari sadrane u duhovnoj
misli, i koje duhovnu misao uvijaju u tamu koja izvire iz brige za svetske stvari. Drugaije je kada se Duh oslobodi
tela i doe u duhovno stanje, to se deava kada pree iz Prirodnog u Duhovni svet kojemu pripada. Iz ovoga to je
do sada reeno jasno je da je njegovo stanje u pogledu misli i oseanja tada neizmerno savrenije nego to je ranije
bilo. Zbog ovoga su misli aneoske neopisive i neizrecive, to jest ne mogu da udu u ovekove prirodne misli; pa
ipak, svaki Aneo bio je roen kao ovek, i iveo je kao ovek i tada sam sebi nije izgledao mudrijim od bilo kog
drugog oveka.
577. U istom stepenu u kome Aneli imaju mudrost i razum, pakleni Duhovi imaju zlobu i podmuklost; jer sluaj je
isti, poto je ovek - kad se oslobodi svoga tela - u svom dobru ili u svom zlu, i to ako je aneoski Duh, u svom
dobru, a ako je pakleni, onda u svom zlu. Svaki Duh je svoje vlastito dobro ili svoje vlastito zlo jer je on svoja
vlastita ljubav, kao to je esto do sada bilo reeno i pokazano. Dakle, kao to aneoski Duh misli, hoe, govori i
deluje iz svoga dobra, tako pakleni Duh iz svoga zla; a misliti, hteti, govoriti i postupati iz samog zla, to je misliti,
hteti, govoriti i postupati iz svega onoga to je sadrano u zlu. Dok je ovek iveo u telu, bilo je drugaije. Tada je
zlo ovekovo bilo vezano zakonom, nadom za zaradom, au, ugledom, odnosno strahom da sve ovo ne izgubi; i
stoga zlo njegovog Duha nije moglo da izbije i da se pokae kakvo je. Pored toga, zlo ovekovog Duha tada lei
uvijeno i kao velom prekriveno spoljanjom au, ispravnou i pravednou, kao i oseanjem za istinu i dobro,
koje (oseanje) ovakav ovek pokazuje i krivotvori radi sveta; i pod ovim prividima zlo je lealo tako sakriveno i
zamraeno, da ni on sam nije znao da njegov Duh sadri toliko zlobe i pokvarenosti, odnosno da je u sebi takav
avo kakav postaje posle smrti, kada njegov Duh ue u sebe i u svoju pravu prirodu. tada se pokae takva zloba da
to prevazilazi sve u ta ovek moe poverovati. Tada hiljade zla izbija iz toga zla, medu kojima ih ima takvih da se
ne mogu opisati reima nijednog jezika. Bilo mi je dano da svojim iskustvom upoznam ta zla, jer mi je bilo dano od
Gospoda da svojim Duhom budem u Duhovnom svetu, a u isto vreme telom u Prirodnom. Mogu da posvedoim da
je njihova zloba tako velika, da bih jedva mogao opisati njen hiljaditi deo; i da je tako velika, da kad Gospod ne bi
titio oveka, ovek se nikada ne bi sauvao od Pakla; jer kod svakoga oveka ima Duhova iz Pakla, kao i Anela iz
Neba (vidi br. 292, 293); a Gospod ne moe zatititi oveka osim kad ovek priznaje Boansko i kad ivi ivotom
vere i ljubavi; jer se inae ovek okree od Gospoda, a okree se prema paklenim Duhovima, pa se tako njegov Duh
napaja zlobom kakva je njihova. Uprkos tome, Gospod stalno odvaja oveka od zala uz koja on prijanja i koja tako
rei privlai k sebi povezujui se s paklenim Duhovima. Ako se ovo i ne postie unutarnjim sponama savesti, koju
ne moe da primi zato to porie Boansko, ipak je zadravan spoljanjim sponama, koje su - kao to je bilo reeno -
strah od zakona i kazne, i strah da ne izgubi dobitak, ast i ugled. Zaista, ovakav se ovek moe odvratiti od zla
pomou onoga to je njegovo uivanje, naime ulivanjem straha da e izgubiti to uivanje; ali na ovaj nain on ne
moe da se uvede u duhovna dobra. Jer ukoliko bi se i pokualo s njegovim uvoenjem u njih, on bi tada glumio i
pravio se da je upravo na taj nain dobar, poten i pravedan, kako bi nekoga time uverio i obmanuo. Ova lukavost
samo se pridodaje zlu njegovog Duha i tako ga oblikuje da mu daje svoju prirodu.
578. Najgori su od svih oni koji su bili u zlima iz ljubavi prema sebi, a koji su u isto vreme unutra, u sebi, postupali
prevarno; jer varanje prodire dublje u misli i namere i zagauje ih, pa tako unitava ceo ovekov duhovni ivot.
104
Veina ovih je u Paklovima iza lea, i nazivaju se Geniji; i tamo uivaju da se prave nevidljivi, i da lete oko drugih
kao prikaze, tajno u njih ulivajui zlo, koje ire naokolo kao otrov gujin. Ovi se stranije mue od ostalih. A oni koji
nisu prevarni, i koji nisu bili ispunjeni ovakvom zlobom, a ipak su u zlima iz svoje ljubavi prema sebi, ti su u
Paklovima takoe iza, ali ne tako duboko. S druge strane, oni koji su bili u zlima iz ljubavi prema svetu, nalaze se u
Paklovima napred, i nazivaju se Duhovi. Ovi Duhovi nisu takvi oblici zla, to jest mrnje i osvetoljubivosti, kao to
su to oni koji su u zlima iz ljubavi prema sebi; stoga nisu tako zlobni i podmukli; zbog toga su njihovi Paklovi blai.
579. Bee mi dano da iskustveno upoznam vrstu zlobe koju poseduju oni koji se zovu Geniji. Geniji ne deluju i ne
ulivaju se u misli nego u oseanja. Oni primeuju i nanjue oseanje kao to psi nanjue divlja u umi. Kod koga
opaze dobra oseanja, odmah ih okreu u rava, vodei ih i potinjavajui na zadivljujue naine, sluei se onim u
emu taj uiva; i to tako tajno i tako veto da ovaj o tome nita ne zna, jer oni najvie paze na to da ne uu u misli,
jer bi tako mogli biti otkriveni. Ovima je sedite kod oveka ispod zadnjeg dela glave. Na svetu, oni su bili ti koji,
prikrivajui se, zarobljavaju due, vodei ih i ubeujui pomou uivanja njihovih ljubavi ili pouda. Meutim,
Gospod dri ove Genije na odstojanju od svakoga oveka za kojega postoji nada da e se popraviti; jer oni su u
stanju ne samo da unite savest, nego i da uskomeaju u oveku nasledno zlo koje inae lei sakriveno. Stoga, kako
ljudi ne bi zapadali u ova zla, ovi su Paklovi staranjem Gospodnjim potpuno zatvoreni; a kada neki ovek, koji je
ovakav genije, stigne u drugi ivot, on se odmah baca u njihov Pakao. Kada se prevara i pokvarenost ovih Genija
jasno uoi, oni se pokazuju kao guje (zmije).
580. Kakvu zlobu poseduju pakleni Duhovi moe se videti po njihovim vetinama, koje su tako brojne da bih mogao
104
Ovde se misli na licemerstvo, a to je prikrivanje zlog srca i zlih dela pomou pobonog lica i pobonih rei.
da ispiem knjige samo nabrajajui ih i opisujui. Ove vetine su nepoznate na svetu. Jedna vrsta odnosi se na
zloupotrebu saobraznosti; druga na zloupotrebu spoljanjih stvari Boanskog reda; trea na optenje i uticaj u misli i
oseanja, na taj nain to se ova oseanja i misli mogu upoznati, da bi se na njih uticalo preko drugih Duhova;
etvrta na delovanje kroz uobraenja; peta na izlaenje van sebe i na to to se taj Duh moe pokazati i tamo gde mu
nije telo; esta na pretvaranje, ubeivanje i lai. Duh zlog oveka ulazi u sve ove vetine sam od sebe im se
oslobodi svoga tela, jer je to svojstveno njegovoj prirodi. Ovim vetinama oni mue jedan drugoga u Paklovima. Ali
poto su ove vetine, osim onih koje se izvode pretvaranjem, ubeivanjem i laima, nepoznate na svetu, neu ih
opisivati podrobno, kako zbog toga to su neshvatljive, tako i zato to su odve odvratne za kazivanje.
581. Gospod doputa muke u Paklovima zato to se zla na drugi nain ne mogu obuzdati i pokoriti. Jedino se
strahom od kazne mogu obuzdati i pokoriti pakleni Duhovi. Nema drugog naina. Jer bez straha od kazne i muenja,
zli bi od svog besa sve unitili, i sve bi se raspalo u komade, kao kraljevstvo na svetu u kome nema zakona i kazne.
Izgled, poloaj i broj Paklova
582. U Duhovnom svetu, ili u svetu gde su Duhovi i Aneli, pojavljuju se predmeti slini onima koji postoje u
Prirodnom svetu, ili u svetu gde su ljudi. Naime, to se tie spoljanjeg izgleda, nema razlike. U tome svetu
pojavljuju se ravnice i planine, brda i stene, i doline meu njima; tako isto i vode, i mnoge druge stvari koje se vide i
na Zemlji. Ali su sve ove stvari duhovnog porekla, pa se stoga pojavljuju pred oima Duhova i Anela, a ne pred
oima ljudi, jer su ljudi u Prirodnom svetu. Duhovna bia vide stvari koje su duhovnog porekla, a prirodna bia vide
stvari koje su prirodnog porekla. Stoga, ovek svojim oima ne moe videti predmete koji su u Duhovnom svetu,
osim kada mu je dozvoljeno da bude u Duhu, ili posle smrti, kada postaje Duh. S druge strane, Aneo i Duh nisu u
stanju da vide bilo ta u Prirodnom svetu, osim ako su kod oveka kome je dozvoljeno da sa njima govori. Jer
ljudske oi su prilagoene za primanje svetlosti Prirodnog sveta, a oi Anela i Duhova za primanje Svetlosti
Duhovnog sveta: iako ijedni i drugi po izgledu imaju sline oi. Da je Duhovni svet ovakav, to ne moe da shvati
prirodni ovek, a jo manje ulni ovek, koji veruje samo u ono to vidi telesnim oima i dodirne rukama, i koji
prema tome prima samo pogledom i rukama. On misli iz ovih stvari, pa je njegova misao tvarna a ne duhovna. Poto
postoji takva slinost izmeu Duhovnog i Prirodnog sveta, ovek posle smrti skoro da ne moe poverovati da nije na
svetu u kojem je bio roen, a s koga je otiao. S ovoga razloga oni smrt nazivaju prelazom iz jednoga u drugi slian
svet. (Da su dva sveta tako slina, moe se videti napred, gde je bilo rei o predstavama i pojavnostima, br. 170-
176.)
583. Neba su u viim delovima Duhovnog sveta. Svet Duhova u niim, dok su paklovi ispod. Duhovi ne mogu da
vide Nebesa u Svetu Duhova osim kada im je unutarnji vid otvoren; iako se ona ponekad vide kao magle ili kao
svetli oblaci. Ovo je zbog toga to se Aneli nalaze u unutarnjem stanju u pogledu razuma i mudrosti; i s ovog
razloga oni su iznad vida onih koji su u Svetu Duhova. Meutim, Duhovi se meusobno vide kada su u dolinama i
ravnicama; ali kada se tamo razdvoje, a to se deava onda kada se uvedu u svoje unutarnje bie, tada ravi Duhovi
vie ne vide dobre; a dobri i dalje mogu videti rave. Pa ipak, dobri Duhovi se okreu od ravih; i kada se okrenu,
tada postaju nevidljivi. Ali Paklovi se ne pokazuju jer su zatvoreni. Samo se vide ulazi u Pakao, i to kada se otvore
da bi primili sline Duhove. Svi ulazi u Pakao nalaze se u Svetu Duhova, a nijedan u Nebu.
584. Paklovi su svuda, ispod planina, brda, stena, ispod ravnica i dolina. Otvori ili vrata Paklova su ispod planina,
brda i stena, a izgledaju kao jame i pukotine u stenama, neki iroki a neki uski, a mnogi izrovani. Kad se u njih
zagleda, izgledaju mrani i tamni; ali pakleni Duhovi koji su tamo imaju svetlost poput one koju zrai uareno
ugljevlje. Njihove oi su prilagoene primanju takve svetlosti, i to stoga to su, ivei na svetu, bili u gustom mraku
u pogledu Boanskih istina, jer su ih poricali, a bili su u nekoj vrsti svetlosti u pogledu obmana jer su ih potvrivali.
Zbog toga se tako oblikovao njihov vid. S istoga razloga njima je Svetlost Neba mrak, pa stoga kada izau iz svojih
jazbina, oni ne vide nita. Iz svega ovoga vidi se da ovek ulazi u Svetlost Neba onoliko koliko priznaje Boansko,
te u sebi izgradi stvari koje pripadaju Nebu i Crkvi; i da ulazi u gusti mrak Pakla onoliko koliko porie Boansko, i
izgrauje u sebi stvari koje su suprotne onome to pripada Nebu i Crkvi.
585. Otvori ili vrata za Paklove koji se nalaze ispod ravnica i dolina imaju razne izglede. Neki su slini onima koji
su ispod planina, brda i stena; neki nalikuju jazbinama i peinama, neki raseklinama, a neki vodenim vrtlozima; neki
barama, a neki ustajalim vodama. Svi su pokriveni, a otvaraju se samo kada se zli Duhovi iz Sveta Duhova bacaju u
njih; a kada se otvaraju, iz njih izbija neto kao oganj i dim, i to onakvi kakvi se vide na zgaritima gde su izgorele
zgrade, ili se vide plamenovi bez dima, ili neto kao gar, poput one to izlazi iz dimnjaka, ili kao magla i gust oblak.
Meutim, pakleni Duhovi niti vide, niti oseaju ove stvari, jer kad su u njima, oni su u svojoj atmosferi, pa tako i u
slasti svoga ivota; a sve ovo s razloga to su one saobrazne zlima i obmanama u kojima su, naime oganj je
saobrazan mrnji i osveti, dim i gar obmanama, plamen zlima iz ljubavi prema sebi, a magla i gusti oblak obmanama
iz te ljubavi.
586. Isto tako, bee mi dozvoljeno da pogledam u Paklove i da vidim ta je u njima; jer kad se to svidi Gospodu,
pogled Duha ili Anela moe da odozgo prodre do najveih dubina dole i da ispita njihovu osobenost, uprkos tome
to su Paklovi pokriveni. Na taj sam nain i ja dobio dozvolu da u njih pogledam. Neki Paklovi izgledaju kao peine
i prolazi u stenama koji se unutra i nadole ire u bezdan, bilo kruno ili okomito. Neki Paklovi izgledaju kao jazbine
i skrovita divljih ivotinja u umama; neki kao prazne peine, pilje i prolazi koji se vide u rudnicima, s tunelima
koji se pruaju nadole. Veina Paklova je trostruka, gornji izgleda u gustoj tmini jer u njemu borave oni koji su u
obmanama zla; dok se nii vide kao ognjeni, jer u njima borave oni koji su u samim zlima, poto je gusta tmina
saobrazna obmanama zla, a oganj samim zlima. Jer oni koji su u sebi postupali iz zla, nalaze se u dubljim
Paklovima, a oni koji su spolja postupali iz zla, to jest iz obmana zla, nalaze se u manje dubokim Paklovima. Neki
Paklovi izgledaju kao ruevine kua i gradova posle velikih poara, u kojima obitavaju pakleni Duhovi skrivajui se.
U blaim Paklovima vide se grube kolibe, ponekad sastavljene u oblik grada sa sokacima i ulicama, a unutar kua su
pakleni Duhovi zauzeti neprekidnim svaama, neprijateljstvima, borbama i okrutnostima; kada su na ulicama i u
gradu, tada se deavaju krae i pljake. U nekim Paklovima su samo javne kue odvratnog izgleda i ispunjene
svakom vrstom prljavtine i izmeta. Dalje, ima mranih uma, po kojima pakleni Duhovi tumaraju kao divlje zveri i
gde isto tako ima podzemnih tunela u koje bee progonjeni. Ima i pustinja, gde je sve golo i peskovito, i gde
ponegde ima izbrazdanih stena u kojima su peine, a negde i kolibe. Na ovakva pusta mesta izbacuju se iz Paklova
oni koji su naroito strogo kanjeni, osobito oni koji su na svetu bili podmukliji od ostalih i koji su pravili spletke i
prevare. Ovakav ivot je njihova krajnja sudbina.
587. to se tie poloaja Paklova u pojedinostima, to ponekad nije poznato ni Anelima Neba; poznato je samo
Gospodu. Ali njihov poloaj uopte poznaje se po stranama na kojima su. Jer Paklovi, isto kao i Nebesa, razlikuju se
prema stranama; a u Duhovnom svetu strane se odreuju prema ljubavima; jer u Nebu sve strane poinju od
Gospoda kao Sunca, Koji je Istok; a poto su Paklovi suprotni Nebesima, njihove strane poinju od suprotnog kraja,
to jest od zapada. (O ovome vidi odeljak o etiri strane u Nebu, br. 141-153.) Eto zbog ega su Paklovi na zapadnoj
strani najgori, i zato su sve uasniji to su udaljeniji od istoka, tako postajui stupnjevito sve gori. U zapadnim
Paklovima su oni koji su na svetu bili u ljubavi prema sebi, i koji su zbog toga prezirali druge gajei neprijateljstvo
prema onima koji im nisu povlaivali, mrzei i svetei se onima koji im nisu iskazivali potovanje i divljenje. U
najudaljenijim Paklovima na toj strani su oni koji su pripadali takozvanoj Katolikoj veroispovesti, koji su eleli da
im se ljudi mole kao bogovima, i koji su zbog toga goreli mrnjom i eljom za osvetom protivu onih koji nisu
priznavali njihovu vlast nad Duama i nad Nebom. Njihovo najvee uivanje je u okrutnostima. Oni imaju istu
prirodu koju su imali i na svetu, jer i dalje mrze i ele da se svete svima koji im se protive. Samo to se u drugom
ivotu njihovo uivanje okree protivu njih samih; jer u njihovim Paklovima, gde svak besni protivu svakoga, svaki
eli da bude potovan kao Boanstvo. Ovakvih je puna zapadna strana. (O ovome e biti vie govora u Stranom
sudu i ruenju Vavilona.) Pa ipak, niko ne zna kako su sreeni Paklovi na zapadnoj strani, osim da su najstraniji oni
Paklovi prema severnoj strani; manje su strani to se vie ide prema jugu, kao i prema istoku. Prema istoku su
stanita onih koji su oholi i koji nisu verovali u Boansko, ali koji nisu gajili u sebi takvu mrnju i elju za osvetom,
ili takvu podmuklost kao oni koji se nalaze na veim dubinama na zapadnoj strani. Na istonoj strani za sada nema
Paklova, poto su premeteni napred na zapadnu stranu. Na severnim i junim stranama ima mnogo Paklova; u
njima su oni koji su na svetu bili u ljubavi prema svetu, i u raznim zlima koja iz njega potiu, kao to su
neprijateljstvo, kraa, pljaka, lukavost, tvrdiluk i nemilosre. Najgori Paklovi ove vrste su na severnoj strani, blai
su na junoj. Oni su straniji to su blii zapadnoj strani i to su dalje od june, a manje su strani prema istonoj i
prema junoj strani. Iza Paklova na zapadnoj strani su mrane ume, po kojima lutaju zli Duhovi kao divlje zveri; a
tako je i iza Paklova na severnoj strani. Ali iza Paklova na junoj strani su pustinje, koje su ranije opisane. Ovoliko o
rasporedu Paklova.
588. to se tie broja Paklova, njih ima koliko i aneoskih Drutava u Nebesima, jer za svako nebesko Drutvo ima
po jedno odgovarajue drutvo u Paklu kao njegova suprotnost. Da su nebeska Drutva bezbrojna, i da se razlikuju
po dobrima ljubavi, milosru i veri, moe se videti u odeljku koji govori o Drutvima u Nebu (br. 41-50), kao i u
odeljku o ogromnosti Neba (br. 415-420). Slino je, dakle, i sa paklenim Drutvima, koja se razlikuju po zlima koja
su suprotnosti onim dobrima (u Nebu). Svako zlo, kao i svako dobro, ima bezbroj vrsta. Oni koji imaju prostu ideju
o svakom zlu kao to su prezir, neprijateljstvo, mrnja, osveta, podvala i ostala zla, ne mogu da to shvate. Ali neka
znaju da svako ovo zlo sadri toliko mnogo vrsnih razlika, a zatim svaka od ovih opet toliko razliitih vrsta, da
itava jedna knjiga ne bi bila dovoljna da ih sva navedem. Paklovi su tako razgovetno rasporeeni s obzirom na
razlike medu zlima, da nita ne bi moglo biti savrenije i razgovetnije ureeno. Otuda se moe ustanoviti da su
Paklovi bezbrojni, blii ili dalji jedni od drugih u skladu s razliitim zlima i s obzirom na njihove vrste, posebnosti i
pojedinosti. Postoje i Paklovi ispod Paklova. Jedni opte s drugima preko prelaza, a vie preko isparenja, a ovo sve u
skladu s privlanostima medu ovom ili onom vrstom zla u njima. Koliko je velik broj Paklova, mogao sam da
shvatim po tome to ima Paklova ispod svake planine, brega, stene, kao i ispod svake ravnice i doline, i da se
prostiru u duinu, irinu i dubinu. Jednom reju, celo Nebo i itav Svet Duhova kao da je prokopan ispod, i tamo su
Paklovi. Ovoliko o broju Paklova.
Ravnotea izmeu Neba i Pakla
589. Da bi bilo ta nastalo, mora postojati ravnotea svih stvari. Bez ravnotee nema delovanja i protivdelovanja; jer
ravnotea je izmeu dve sile, pri emu jedna deluje a druga se opire, a stanje mira proistie iz podjednakog
delovanja i protivdelovanja, i zove se ravnotea. U Prirodi postoji ravnotea u svim stvarima i u svakoj stvari. Isto
tako postoji ak i u atmosferama, gde se nii slojevi odupiru i protivdeluju onoliko koliko vii slojevi deluju i vre
pritisak na dole. Zatim, u Prirodnom svetu postoji ravnotea izmeu toplog i hladnog, izmeu svetlosti i senke, te
izmeu sue i vlage, pri emu su blagi uslovi uinak ravnotee. U prirodi takoe postoji ravnotea u sva njena tri
carstva, mineralnom, biljnom, i ivotinjskom; jer bez ravnotee u njima nita ne moe da nastane i da traje. Svuda
postoji neko delovanje na jednoj strani a protivdelovanje na drugoj. Svako postojanje ili svaki uinak proizvedeni su
u ravnotei, i to kroz delovanje jedne sile dok druga trpi delovanje, ili kad jedna sila delujui utie, a druga se
skladno potinjava i prima. U Prirodnom svetu se ono to deluje i to protivdeluje zove silom, kao i naporom; a
sama ravnotea se naziva slobodom. Na taj nain i duhovna ravnotea ili sloboda nastaje i traje, pri emu dobro
deluje s jedne, a zlo protivdeluje s druge strane; kod dobrih, dobro deluje a zlo se protivi, dok kod zlih zlo deluje a
dobro se protivi. Duhovna sloboda je izmeu dobra i zla, jer ceo ovekov ivot se odnosi na dobro i na zlo, pri emu
je volja samo prijemnik. Tako isto postoji ravnotea izmeu istine i obmane, ali ona zavisi od ravnotee izmeu
dobra i zla. Ravnotea izmeu istine i obmane je kao ravnotea izmeu svetlosti i senke, s tim to svetlost i senka
deluju na lanove biljnog carstva samo onoliko koliko je u njima toplo i hladno. Samo svetlost i senka nemaju
uinka, ve samo kada toplina deluje kroz njih, a to se moe potvrditi injenicom da su svetlost i senka isti i zimi i u
prolee. Ovo uporeivanje istine i obmane sa svetlou i senkom dolazi od Saobraznosti, jer je istina saobrazna
svetlosti, obmana senki, a toplina dobru ljubavi; u stvari, istina je duhovna Svetlost, obmana je duhovna senka, a
dobro ljubavi je duhovna toplina (vidi odeljak gde se govori o svetlosti i toplini u Nebu, br. 126-140).
590. Nebo i Pakao su neprekidno u ravnotei. Iz Pakla stalno izbija i podie se napor da se priini zlo, a iz Neba
izbija i sputa se napor da se ini dobro. Svet Duhova je u ovoj ravnotei; a taj Svet je izmeu Neba i Pakla (vidi
napred br. 421-431). Svet Duhova je u ovoj ravnotei jer svaki ovek posle smrti ulazi u Svet Duhova, i tamo se dri
u stanju koje je slino njegovom stanju na svetu, a to ne bi bilo mogue kada ne bi bilo ravnotee; jer na ovaj nain
moe se ispitati svaija osobenost, jer su tamo ostavljeni da budu u istoj slobodi u kojoj su bili na svetu. Duhovna
ravnotea je sloboda u oveku i u Duhu (kao to je pokazano u br. 589). ta je sloboda i kakva je kod svakog
pojedinca, to Aneli mogu poznati po oseanjima i mislima saoptenim odatle; i to je vidljivo oima aneoskih
Duhova prema putevima po kojima idu Duhovi. Oni koji su dobri Duhovi, oni putuju putevima koji idu prema
Nebu, dok zli Duhovi idu putevima koji vode ka Paklu. Putevi se stvarno pojavljuju u tome Svetu; i to je razlog da
se putevima u Rei oznaavaju istine koje vode u dobro, a u obrnutom smislu obmane koje vode u zlo; iz istog
razloga ii, hodati i putovati u Rei oznaava napredovanje ivota. Bilo mi je dozvoljeno da vidim takve puteve, i da
vidim kako Duhovi njima idu slobodno, u skladu sa svojim oseanjima i mislima.
591. Zlo neprestano izbija i podie se iz Pakla, a dobro neprestano izbija i silazi iz Neba, jer je svak okruen jednom
duhovnom sferom; i ta sfera se iri i rasprostire iz ivota oseanja i misli. I poto ovakva sfera izbija iz svakog
pojedinca, to ona izbija i iz svakog nebeskog Drutva i iz svakog paklenog Drutva, prema tome i iz svih njih
zajedno, odnosno iz itavog Neba i iz itavog Pakla. Dobro istie iz Neba jer su svi tamo u dobru; a zlo istie iz
Pakla jer su tamo svi u zlu. Dobro koje dolazi iz Neba jeste u celosti od Gospoda; jer su Aneli u Nebu odvojeni od
svog Vlastitoga (Proprium) i dre se stalno u Gospodnjem Vlastitom, koje je Dobro Samo. A Duhovi u Paklu su svi
u svom Vlastitom, a Vlastito je smo zlo; i zbog toga to je smo zlo, ono je Pakao. Iz ovoga se moe utvrditi da
ravnotea u kojoj se dre Aneli u Nebu i Duhovi u Paklovima nije ista kao ona ravnotea u kojoj su Duhovi u
Svetu Duhova. Ravnotea Anela u Nebesima postoji prema stepenu u kome su oni eleli da budu u dobru, odnosno
u onom stepenu dobra u kome su iveli na svetu, a to znai u onom stepenu u kome im je zlo bilo odvratno. A
ravnotea Duhova u Paklovima postoji u stepenu u kome su oni eleli da budu u zlu, odnosno u onom stepenu zla u
kome su iveli na svetu, a to znai u stepenu u kome su se protivili dobru.
592. Kad Gospod ne bi vladao i nad Nebesima i nad Paklovima, ne bi bilo ravnotee; a kad ne bi bilo ravnotee, ne
bi bilo ni Neba ni Pakla; jer sve stvari u svemiru, kako u Prirodnom, tako i u Duhovnom svetu, odravaju se kroz
ravnoteu. Svaki razuman ovek moe osetiti da je ovo istinito. Kad bi jedna strana prevagnula, zar ne bi sve
nestalo? Tako bi bilo u Duhovnom svetu kad dobro ne bi protivdelovalo na zlo, neprestano zadravajui njegovo
podizanje; i kad Smo Boansko ne bi ovo inilo, i Nebo i Pakao bi nestali, a s njima i ceo ljudski rod. Reeno je
kad Smo Boansko ne bi ovo inilo, zato to je Vlastito i Anela i Duha i oveka samo zlo (vidi br. 591); stoga,
ni Aneli ni Duhovi nisu u stanju da i najmanje prue otpor zlima koja neprestano kuljaju iz Paklova, jer oni zbog
svog Vlastitoga neprestano tee prema Paklu. Iz ovih razmatranja je jasno da kad Sm Gospod ne bi vladao nad
Nebesima i Paklovima, niko ne bi mogao da se spasi. Pored toga, svi Paklovi deluju kao jedan; jer su zla povezana u
Paklovima kao to su dobra povezana u Nebesima; a jedino je Boansko, koje izbija samo od Gospoda, u stanju da
se odupre Paklovima koji su neizbrojni, a deluju zajedno protivu Neba i svih onih koji su u Nebu.
593. Ravnotea izmeu Neba i Paklova smanjuje se ili poveava u skladu s brojem onih koji ulaze u Nebo i onih
koji ulaze u Pakao; a broj ovih se penje na hiljade svakoga dana. Samo Gospod, nijedan Aneo, moe ovo znati i
opaati, upravljati i izjednaavati s tanou; jer Boansko koje izbija iz Gospoda je sveprisutno, i vidi da li se neto
koleba, dok Aneo vidi samo ono to je u njegovoj blizini, i u sebi ne primeuje ni ono to se deava u njegovom
vlastitom Drutvu.
594. Kako su sve stvari u Nebesima i u Paklovima podeene tako da su svaki pojedinac i svi zajedno u njihovoj
ravnotei, moe se donekle utvrditi iz onoga to je reeno i pokazano napred u vezi s Nebesima i Paklovima, naime,
da su sva Drutva Neba sreena prema dobrima i njihovim vrstama i podvrstama, a sva Drutva u Paklu prema
njihovim zlima, te njihovim vrstama i podvrstama; i da ispod svakoga Drutva Neba postoji saobrazno Drutvo
Pakla kao protivnost, te ravnotea upravo dolazi od ove saobrazne protivnosti; i zbog ovoga se Gospod neprekidno
stara da nijedno pakleno Drutvo ne odnese prevagu, a im pone da biva jae, ono se suzbija na razne naine, da bi
se ponovo vratilo na pravu meru ravnotee. Ovi su naini brojni, a samo e neki biti pomenuti. Ponekad je to jae
Gospodnje prisustvo; ponekad blie optenje meu Drutvima i njihovo povezivanje; ponekad se viak paklenih
Duhova baca u pustinje; ponekad je to prenoenje nekih Duhova iz jednog u drugi Pakao; ponekad je to dovoenje u
red onih koji su u Paklovima, to se postie na razne naine; ponekad se neki Paklovi pokrivaju debljim i guim
pokrivaima, ili sputanjem tih Paklova u veu dubinu; i tako dalje; a uz to, ono to se radi sa Nebesima iznad,
takoe slui istoj svrsi. Ovo je sve reeno kako bi se shvatilo da se Gospod Sam stara da se odri ravnotea izmeu
dobra i zla, to jest izmeu Neba i Pakla; jer na ovakvoj ravnotei poiva sigurnost svih u Nebesima i svih na
Zemljama.
595. Treba da se zna da Paklovi neprekidno nasru na Nebo i da se trude da ga razore, a da Gospod neprekidno titi
Nebesa odvajajui one koji su tamo od zala koja potiu od njihovog Vlastitog i odravajui ih u dobru koje je od
Njega. esto mi je bilo dano da osetim sferu koja izbija iz Paklova, koja je sfera sva jedan napor da se uniti
Gospodnje Boansko, to jest Nebo. Ponekad sam opazio izlive iz nekih Paklova, i svi su bili napor da se razara. Ali
s druge strane, Nebesa nikada ne napadaju Paklove, jer je Boanska sfera, koja izbija iz Gospoda, neprestani napor
da se svi spasu; i poto se oni koji su u Paklovima ne mogu spasiti (jer su svi u Paklovima neprijateljski nastrojeni
prema Gospodnjem Boanskom), to se ini toliko da se koliko je mogue besovi u Paklu smiruju i okrutnosti
smanjuju kako bi se speilo da se uzajamno ne mue okrutnou preko mere. I ovo se postie na bezbroj naina
delovanjem Boanske moi.
596. Nebesa se dele na dva Carstva, naime Nebesko i duhovno Carstvo ( o kojima vidi br. 2038). Slino se i Paklovi
dele na dva Carstva, jedno koje je suprotno Nebeskom, a drugo koje je suprotno Duhovnom Carstvu. Ono koje je
suprotno Nebeskom smeteno je na zapadnoj strani, a oni koji u njemu borave zovu se Geniji; a ono koje je suprotno
Duhovnom na severnoj je i junoj strani, a oni koji u njima obitavaju zovu se Duhovi. Svi koji su u Nebeskom
Carstvu, jesu u ljubavi prema Gospodu, a oni koji su u Paklovima suprotnim tome Carstvu, u ljubavi su prema sebi;
s druge strane, svi koji su u Duhovnom Carstvu u ljubavi su prema blinjem, a oni koji su u Paklovima suprotnim
tome Carstvu u ljubavi su prema svetu. Oigledno, dakle, ljubav prema Gospodu i ljubav prema sebi jesu
suprotnosti; tako su i ljubav prema blinjem i ljubav prema svetu suprotnosti. Gospod neprekidno vodi brigu da
izlivi iz onih Paklova koji su suprotni Gospodnjem Nebeskom Carstvu ne utiu na Duhovno Carstvo; jer kad bi do
ovoga dolo, Duhovno bi Carstvo nestalo (za razlog vidi br. 578, 579). Ovo su dve opte ravnotee koje Gospod
neprekidno odrava.
Kroz ravnoteu izmeu Neba i Pakla
ovek je u slobodi
597. Ravnotea izmeu Neba i Pakla je ovde opisana, i pri tome je pokazano da je to ravnotea izmeu dobra i zla,
dobra u Nebu i zla u Paklu, tako da je to duhovna ravnotea, koja je u sutini sloboda. Duhovna ravnotea u svojoj
sutini je sloboda jer je to ravnotea izmeu dobra i zla, izmeu istine i obmane, a ove su stvari) duhovne. Dakle,
sposobnost da se hoe dobro ili zlo, i da se misli istina ili obmana, to jest da se bira jedno od ovo dvoje, jeste
sloboda o kojoj je re ovde. Ovu slobodu Gospod daje svakome oveku, i ona se nikada ne uskrauje; u stvari, zbog
svog porekla, ona nije ovekova nego Gospodnja, jer je ona od Gospoda. Pa ipak, ona je oveku dana zajedno sa
ivotom kao da je njegova; a dana je kako bi se ovek popravio i spasao; jer bez slobode nema popravka ni spasenja.
Uz malo pronicljivosti svak moe videti da se ovekova sloboda sastoji u tome da on moe misliti ispravno ili
neispravno, asno ili neasno, pravedno ili nepravedno; odnosno da moe ne govoriti i ne postupati krivo, neasno i
nepravedno zbog duhovnih, moralnih i graanskih zakona kojima se njegovo Spoljanje dri pod nadzorom. Iz
ovoga je jasno da je ovekov Duh u stvari u slobodi, jer on misli i hoe, a da njegovo Spoljanje nije (u slobodi)
osim kada deluje saglasno s gore pomenutim zakonima.
598. ovek ne moe da se popravi osim ako je slobodan, i to s razloga to je roen za zla svih vrsta, a ova se moraju
odstraniti kako bi se ovek spasao; a ona se ne mogu ukloniti osim ako ih ovek vidi u sebi i prizna ih, i tada ih vie
ne eli, da bi mu na kraju bila odvratna. Tada se ona po prvi put odstranjuju. Do ovoga ne moe doi osim kad je
ovek i u dobru i u zlu, poto on samo iz dobra moe videti zlo, dok iz zla ne moe videti dobro. U detinjstvu ovek,
itajui Re i sluajui besede, ui o duhovnim dobrima o kojima moe da misli; ta ista dobra, koja se zovu i
moralnim i graanskim, on ui kroz svoj ivot u svetu. Ovo je prvi razlog da ovek mora biti slobodan. Drugi je
razlog u tome to ovek ne usvaja nita to ne uradi iz oseanja koje pripada njegovoj ljubavi. Ako neto i dospe u
njegovu svest, to ne ide dublje od njegove misli, a u volju ne moe prodreti, a ono to ue u ovekovu volju, to ne
moe postati njegovo, jer misao dolazi od pamenja, dok volja dolazi od onoga to pripada samom ivotu. Nita nije
slobodno osim ako je od volje, ili to je isto, od oseanja koje je iz ljubavi, jer to god ovek voli, on to ini
slobodno; stoga, ovekova sloboda i oseanje, koji potiu iz ljubavi ili volje, ine jedinstvo. I zbog ovoga ovek je
slobodan, kako bi na njega uticali istina i dobro i kako bi ih on zavoleo, te da bi tako postali kao njegova svojina.
Jednom reju, sve ono to ne ulazi u ovekovu slobodu, to se ne zadrava, jer ne pripada njegovoj ljubavi ili volji, a
ono to ne postane deo ovekove ljubavi ili volje, to ne pripada njegovom Duhu; jer samo bie ovekovog Duha
jeste ljubav ili volja. Kae se Ljubav ili volja, zato to ovek hoe ono to voli. Eto zato se ovek moe popraviti
samo ako je u slobodi. No vie o ovekovoj slobodi moe se videti u NEBESKIM TAJNAMA.
599. Da bi ovek mogao biti u slobodi, to jest ne bi li se popravio, on je u pogledu svoga Duha povezan i sa Nebom i
sa Paklom. Jer kod svakoga oveka su Duhovi iz Pakla i Aneli iz Neba. Upravo preko Duhova iz Pakla ovek je u
svom vlastitom zlu, dok je preko Anela iz Neba u dobru od Gospoda; na taj nain je u duhovnoj ravnotei, to jest u
slobodi. Da su Aneli iz Neba i Duhovi iz Pakla pridrueni svakom oveku, moe se videti u odeljku o povezanosti
Neba sa Ijudskim rodom (br. 291-302).
600. Treba znati da ovek nije povezan s Nebom i Paklom neposredno, nego preko Duhova koji su u Svetu Duhova.
Ovi Duhovi, od kojih ni jedan nije iz samog Pakla ili Neba, jesu kod oveka. Preko ravih Duhova iz Sveta Duhova
ovek je povezan s Paklom, a preko dobrih Duhova iz tog Sveta on je povezan s Nebom. Zbog ovoga je Svet
Duhova srednje stanje izmeu Neba i Pakla, pa se nalazi u ravnotei. (Da je Svet Duhova u sredini izmeu Neba i
Pakla, moe se videti u odeljku o Svetu Duhova, br. 421-431; a da tamo vlada ravnotea izmeu Neba i Pakla, moe
se videti u prethodnom odeljku, br. 589-596.) Iz ovoga se vidi ta je izvor ovekove slobode.
601. Jo e neto biti reeno o Duhovima koji su pridrueni oveku. Jedno celo Drutvo moe optiti s drugim
Drutvom, ili sa strancem bilo odakle da je, preko jednoga Duha kojeg alje to Drutvo; ovakav Duh se naziva
podmetom (subjektom) mnogih. Isto vai i za ovekovu povezanost s Drutvima u Nebu, i s Drutvima u Paklu,
preko Duhova iz Sveta Duhova, koji su mu pridrueni.
602. Konano, neto treba kazati i o ovekovom uroenom ubeenju da e iveti posle smrti, onom koje dolazi od
uticaja Neba u oveka. Bilo je nekoliko prostih, obinih ljudi koji su na svetu iveli u dobru vere, a koji su bili
vraeni u stanje u kome su bili dok su iveli na svetu, to moe da se uini sa svakim kada to Gospod dozvoli. I tada
se pokazalo kakvo su miljenje imali o stanju oveka posle smrti. Rekoe da su ih neke obrazovane osobe na svetu
pitale ta misle o svojim Duama posle ivota na Zemlji; i da su oni odgovorili da ne znaju ta je to Dua. Tada su
bili upitani ta misle o tome ta e s njima biti posle smrti; i da su odgovorili da veruju da e iveti kao Duhovi;
zatim su bili upitani za miljenje o tome ta je to Duh; a oni da su odgovorili da je to ovek. Tada su ih pitali kako to
znaju; i da su oni odgovorili da to znaju jer je to tako. Te obrazovane osobe su bile iznenaene da prosti ljudi imaju
takvu veru, koju oni sami nemaju. Iz ovoga je jasno da svaki ovek koji je povezan s Nebom ima uroeno uverenje
o svom ivotu posle smrti. Ovo uverenje potie od uticaja Neba, odnosno kroz Nebo od Gospoda preko Duhova u
Svetu Duhova koji su pridrueni oveku. To (uverenje) ostaje u onima koji svoju slobodu miljenja nisu uguili
usvajanjem i potvrivanjem raznih dokaza koji se odnose na ljudsku Duu, za koju se dri ili da je ista misao ili
ivotno poelo koje ima sedite negde u telu; meutim, Dua nije nita drugo nego ivot ovekov, dok je Duh sam
ovek; a zemaljsko telo koje ovaj nosi samo je posrednik preko kojega Duh, koji je sam ovek, deluje uspeno u
Prirodnom svetu.
603. Sve to je u ovome delu reeno o Nebu, Svetu Duhova, i o Paklu, izgledae nejasno onima koji ne uivaju u
saznavanju duhovnih istina, ali e biti jasno svima koji u tome uivaju, a osobito onima koji imaju istinsko oseanje
za istinu radi same istine, to jest onima koji vole istinu zato to je istina. Jer ono to ovek voli, to sa Svetlou ulazi
u ovekov um i misao, osobito kad neko voli istinu, jer svaka istina je u Svetlosti.
Emanuel Svedenborg
(Emmanuel Swedenborg)
Emanuel Svedenborg roen je 29. januara 1688. u tokholmu, vedska. Otac, Desper Svedberg (Jesper Svedberg),
luteranski svetenik i profesor teologije, nakon dobijanja plemike titule od vedske kraljice Eleonore Ulrike 1719.
godine, po tadanjim obiajima je svim lanovima porodice, osim njega, promenio prezime u Svedenborg. Oba
prezimena u svom korenu sadre Sveden, to predstavlja stari lokalni naziv za imanje Dalekarlia, koje se nalazilo
u oblasti bogatoj rudama. U prevodu naziv oznaava koevinu usred ume nastalu paljenjem.
Diplomiravi filozofiju na univerzitetu u Upsali, gradu u kome je iveo, 1709. godine, mladi Emanuel Svedenborg
putuje u Englesku gde je studirao fiziku i astronomiju. Fasciniran prirodnim naukama do prvog povratka u vedsku,
1715. godine Emanuel poseuje jo Holandiju, Francusku i Nemaku, gde izuava matematiku, hemiju i
mineralogiju. Izuzetno egzaktnog duha i uma, upoznaje vodee naunike toga doba interesujui se naroito za
dostignua mehanike.
U svojim ranim naunim radovima izloio je novi metod konstruisanja dokova; prvi daje ideju, ak i skice i probne
modele podmornice, i sugestije tehnikih reenja za avion; iznalazi novi metod merenja odstojanja Zemlje i Meseca;
pie o temama kao to su vazdune pumpe, izdvajanje soli, o vaenju i topljenju rude, kontrolisanju tokova, o
proraunima u navigaciji...
U zemljama koje je posetio izuava graverski, tesarski, vodoinstalaterski i knjigovezaki zanat. Takoe se upoznaje
sa metodom bruenja optikog stakla.
Vratio se u vedsku 1715. godine i osnovao prvi nauni asopis u svojoj zemlji. Uskoro pie prvu algebru na
vedskom jeziku.
Kralj vedske, Karlo XII, psotavio ga je za asistenta, a kasnije i profesora Rudarskog Kraljevskog Univerziteta gde
ostaje narednih 30 godina. Ulae veliki napor kako bi razvio rudarskometalnu industriju u vedskoj.
Postaje vojni inenjer na dvoru Karla XII, i toj injenici mogu da zahvale uspesi u ratu sa Rusijom. Svedenborg je
izmislio spravu za prevoenje brodova po suvom. Bojni brodovi su bili transportovani na daljinu i preko 30
kilometara.
Do novog odlaska u London, 1721. godine, objavio je jo nekoliko radova iz fizike, hemije i filozofije. Naao je
vremena da objavi i zbirku poema na latinskom jeziku.
Narednih deset godina gotovo da nije nita objavio, ali se potpuno posveuje nauci i novim zanatima. Postao je
slovoslaga i graditelj muzikih instrumenata.
1734. objavljuje u Lajpcigu Radovi iz filozofije i menaralogije (Opera philosopsica et mineralia) u kojima
induktivno daje argumente teorije i metodike moderne nauke. U tom obimnom trotomnom delu izmeu ostalog
iznosi ideje savremenog koncepta strukture atoma i mikroestica.
1734. godine Svedenborg se vraa kui da bi ve 1735. ponovo krenuo na put, ovaj put u Francusku, Italiju i
Holandiju. U Amsterdamu 1740. godine objavljuje knjigu Ekonomija ivotinjskog carstva (Oeconomia Regni
Animalis). Novembra iste godine se vraa u tokholm gde poinje sa izuavanjem anatomije, fiziologije i
psihologije, sa posebnom panjom na prouavanju mozga i krvi. Verovao je poput Dekarta, da se ljudska dua nalazi
u mozgu.
Do 1744. godine, do prvog mistinog religioznog iskustva, objavio je skoro trideset knjiga iz nauke, filozofije i
poezije. U jednom periodu svog ivota bavio se ekonomijom i politikom, bio je senator i lan vedskog Doma
Lordova.
U poslednjoj treini ivota, narednih 28 godina, okree se potpuno pitanjima religije i duha. Postaje mistik u
najboljem smislu te rei objavljujui jo tridesetak knjiga iz te oblasti. Knjiga Nebo i pakao po svom sadraju i
tematici je jedna od najreprezentativnijih i najobuhvatnijih dela. Od 1747. do 1763 godine vodio je Mistini
denvnik (Diarium spirituale) koji je u pet tomova objavljen posle njegove smrti.
Nije se enio. Umro je u Londonu 29. marta 1772. godine. Godine 1908, po molbi vedske vlade, posmrtni ostaci su
mu prebaeni u katedralu u Upsali.
SADRAJ
Horhe Luis Borhes: Emanuel Svedenborg
Predgovor (1)
NEBO
Gospod je Bog Neba (2-6) 25
Boansko Gospodnje ini Nebo (7-12)
Boansko Gospodnje u Nebu je ljubav
prema Njemu i Milosre prema blinjem (13-19)
Nebo je podeljeno na dva carstva (20-28)
Postoje tri Neba (29-40)
Nebo se sastoji od neizbrojnih Drutava (41-50)
Svako Drutvo je Nebo u manjem
obliku, a svaki Aneo Nebo
u najmanjem obliku (51-58)
Nebo u celini predstavlja
jednog oveka (59-67)
Svako Drutvo na Nebu predstavlja
jednog oveka (68-72)
Aneo ima savren ljudski oblik (73-77)
To to Nebo celinom i delovima
predstavlja oveka potie od
Gospodnjeg Boanskog Ljudskog (78-86)
Postoji saobraznost svih nebeskih
stavki sa svim to pripada oveku (87-102)
Postoji Saobraznost Neba sa svim
to je na Zemlji (103-115)
Sunce u Nebu (116-125)
Svetlost i Toplina u Nebu (126-140)
etiri Nebeske Strane (141-153)
O Promenama Stanja Anela u Nebu (154-161)
Vreme u Nebu (162-169)
Predstave i pojave u Nebu (170-176)
Odea Anela koji izgledaju odeveni (177-182)
Obitavalita i stanovi Anela (183-190)
O Prostoru u Nebu (191-199)
Oblik Neba odreuje udruivanje
i optenje u njemu (200-212)
O Nebeskim Upravama (213-220)
O Bogosluenju u Nebu (221-227)
O moi nebeskih Anela (228-233)
Govor Anela (234-245)
O Govoru Anela sa ovekom (246-257)
O pismu u Nebu (258-264)
O mudrosti Anela u Nebu (265-275)
O stanju Nevinosti Anela u Nebu (276-283)
O Stanju Mira u Nebu (284-290)
O Vezi Neba s ljudskim Rodom (291-302)
O Vezi Neba sa ovekom preko Rei (303-310)
Nebo i Pakao potiu od ljudskog Roda (311-317)
O Neznabocima ili narodima
van Crkve u Nebu (318-328)
O Deci u Nebu (329-345)
O Mudrima i Prostima u Nebu (346-356)
O Bogatima i Siromanima u Nebu (357-365)
O Brakovima u Nebu (366-386)
O Zaposlenjima Anela u Nebu (387-394)
O radosti i srei nebeskoj (395-414)
O Ogromnosti Neba (415-420)
O Svetu Duhova i o Stanju oveka nakon Smrti
ta je svet Duhova (421-431)
Po svom Unutarnjem, svaki ovek je Duh (432-444)
O vaskrsnuu ovekovom posle smrti
i o Ulasku u Veni ivot (445-452)
ovek posle smrti ima
savren ljudski oblik (453-460)
ovek posle smrti ima sva ula, seanje, misli i
oseanja kao to je imao na svetu, ne ostavljajui
nita iza sebe osim zemaljskog tela (461-469)
ovek je posle smrti onakav
kakav je bio na svetu (470-484)
Zadovoljstva ivota u svakom oveku
menjaju se posle smrti u saobrazno
zadovoljstvo (485-490)
O prvom stanju ovekovom posle smrti (491-498)
O Drugom stanju ovekovom posle smrti (499-511)
O Treem stanju ovekovom posle
smrti, to jest o stanju pouavanja onih
koji dolaze u Nebo (512-520)
Niko ne dolazi u Nebo
neposrednom Milou (521-527)
Nije tako teko voditi ivot koji vodi
u Nebo, kao to se veruje (528-535)
PAKAO
Gospod vlada Paklovima (536-544)
Gospod nikoga ne baca u Pakao
nego to ini sam Duh (545-550)
Svi koji su u Paklu, jesu u zlima i
obmanama koje iz njih proistiu,
a koja zla i obmane potiu od ljubavi
prema sebi i prema svetu (551-565)
O stranom sudu i ruenju Vavilona (560-565)
ta je Pakleni Oganj i ta krgut Zuba (566-575)
Zloba i kodljive vetine paklenih Duhova (576-581)
Izgled, poloaj i broj Paklova (582-588)
Ravnotea izmeu Neba i Pakla (589-596)
Kroz ravnoteu izmeu Neba i Pakla
ovek je u slobodi (597-603)
This Free Swedenborg eBook
NEBO
sa svojim divotama
I PAKAO
prema onome
to sam video i uo
is for use by anyone, anywhere, at no cost, and with no restrictions.
You may copy it, give it away or re-use it through the courtesy of
The Lords New Church Which Is Nova Hierosolyma.
Other Free Swedenborg eBooks
Available at
www.TheLordsNewChurch.com
Please pass this eBook along to someone else.