O InDesign-u

InDesign je postao novi standard u svetu izdavatva. Svi profesionalci koji se bave prelomom teksta,
dizajneri knjiga, magazina ili novina koriste InDesign. I pored toga to se radi o ozbiljnom
programu, rukovanje njime ponekad moe biti zabavno. Kako bi potpuno savladali InDesign
preporuljivo je dva puta pogledati ceo video trening. ako!e "am preporuujemo da istraujete i
saznajete to vie o samom programu. Korisitite internet, itajte InDesign magazine, pose#ujte
dizajnerske forume i budite uvek toku sa najvnovijim informacijama vezanim za InDesign kao i
sa profesionalnim dizajnom publikacija.







Naziv modula: Naziv nastavne jedinice:
1. Uvod u InDesign
1.1 Uvod u InDesign CS3 free
1.2 Radni prostor
1.3 Upoznavanje sa alatima
2. Rad sa tekstom
2.4 Kreiranje dokumenta free
2. Rad sa strani!ama
2." Rad sa tekstovima
3. #ra$ika 3.% Rad sa gra$ikama free
4. &'jekti 4.( &'likovanje o'jekata
4.) Rad sa o'jektima free
4.1* +rans$ormiranje o'jekata free
. &'likovanje slova i pasusa
.11 &'likovanje slova
.12 &'likovanje pasusa free
". ,apredne te-nike
".13 Rad sa stilovima free
".14 Rad sa ta'elama
".1 Rad sa 'ojama
%. .ksportovanje %.1" .ksportovanje $ajlova free
(. /tampanje (.1% /tampanje dokumenata free
Elementi kursa: 0ultimedija
Sadr1aj nastavne jedini!e
+est napredovanja
Ukupan broj testova: 24
Ukupan broj pitanja: 13*
Voditelj kursa: 0s!. &livera 2etrovi3
&p4irnije o instruktoru
Preporueno vreme korienja: 3* dana
Preporuka za direktan nastavak
kolovanja:
5do'e 2-otoS-op CS3
5do'e 5!ro'at (
Diploma !ertifikat: Cenatar za ra6unarske nauke 7 8ink poslovna 4kola
!tatistika kursa: Uspe- polaznika na kursu

Novi dokument

Dokument predstavlja prostor u okviru koga radimo i stvaramo nae radove.

$oemo ga kreirati klikom na File > New ili uz pomo# prozora dobrodolice.

%re samog kreiranja dokumenta, otvori#e "am se prozor za opta podeavanja dokumenta (slika
1).

Kako biste kasnije, u toku rada, ponovo podeavali dokument, idite u File & Document Set Up i
pojavi#e se prozor za podeavanja, s tim to ne#ete mo#i da podeavate margine. 'a to postoje
posebne opcije u Laout & !a"gins # $olumns%


Slika 1 - Prozor za podeavanje dokumenta

Facing &ages opcija slui pri kreiranju knjiga ili magazina, za odre!ivanje leve i desne stranice.

!aste" 'e(t F"ame opcija slui za automatsko ubacivanje tekstualnog okvira na u !aste"
stranicu.

O"ientation ikone slue za odre!ivanje poloaja stranice) po"t"etski ili pano"amski%

*uvan+e dokumenta

%ostoje tri naina da sauvate dokument. Iz padaju#eg menija FIL, izaberite Save, Save as ili
Save a $op% Kada imate novi neimenovani dokument, Save i Save -s imaju istu funkciju i oba
otvaraju Save (s prozor za uvanje dokumenta. Save -s je dobar ako )o#emo da damo drugo ime
dokumentu, a proli da ostavimo kakav jeste. Save a $op koristimo kad elimo da kopiramo i
sauvamo trenutno stanje dokumenta na )ard disc*u, a da pritom nastavimo sa radom na
originalnom dokumentu.

!a"gine i kolone

!a"gins # $olumns opcija nam slui za podeavanje margina i kolona (slika .). +alazi se u
Laout padaju#em meniju.


Slika . * Prozor za podeavanje margina i kolona

/o0ice i m"e1e

,inije vodilje nam slue kako bi to preciznije postavlili ili kreirali objekte na stranici. (ko elite da
ubacuite linije vodilje, to moete uiniti na vie naina. -edan od naina je da izvuete vodilju iz
lenjira. -ednostavno kliknite, vucite i postavite vodilju na stranicu kako biste dobili vodilju koja #e se
nalaziti samo unutar stranice (slika 2), ali ako izvuete vodilju i mi postavite negde van stranice,
dobi#ete vodilju koja #e se protezati preko cele radne povrine (slika 2%1).


Slika 2 * Voice se nalaze unutar stranice


Slika 2%1 - Voice se proteu du celog radnog prostora

Dobra stvar kod vo!ica jeste ta to mogu automatski da privuku objekte kao neka vrsta gravitacije.
o znai da ako pri!ete nekim objektom blizu neke od vodilja, automatski #e biti priljubljeni uz liniju.
-o jednan nain za postavljanje lini+a vo0ica jeste da idete u Laout padaju#i meni i birate
$"eate 3uides. .vakav vid ubacivanja je pogodan pri masovnom kreiranju vo!ica. / prozoru za
podeavanje vo!ica (slika 4) moete podesiti broj, razmake itd.


Slika 4 * Prozor za podeavanje voica

5i6lioteke

0ade#i u InDesign*u ponekad imate potrebu da ura!eni dizajn, objekat ili tekst vie puta koristite, u
istom ili nekom drugom dokumentu. / te svr)e pravimo biblioteke u koje #emo uvati fajlove.
1iblioteku #ete kreirati na slede#i nain2 File & New & Li6"a" nakon ega #e se otvoriti prozor u
kome #ete biblioteci dati ime i odluiti gde #e se ona nalaziti na )ard disc*u. +akon toga #e se na
radnoj povrini pojaviti lebde#a paleta koja #e predstavljati biblioteku. Da biste objekat ili tekst
ar)ivirali, dovoljno je da u)vatite eljeni objekat i prevuete preko palete.

Ubacivanje slika
2ostoje vi4e na6ina da postavite sliku na 9a4u strani!u. :edan je da prvo kreirate okvir pomo3u nekog od
Frame alata ;slika 1< = selektujete okvir i iz File menija iza'erete Place. U tom 3e se slu6aju otvoriti
prozor iz koga 3ete sa -ard diska u'a!iti sliku u selektovani okvir.
1 - Postavljanje slike

"inkovane slike
Kada u'a!ujete slike u dokument koriste3i 285C. op!iju ili prevla6enjem slike preko strani!e
dokumenta= InDesign $ajl ne >zaku!ava> na 9a4u strani!u. Umesto toga daje 9am pregled slike i vezu
izme?u nje i $ajla na -ard disku. &va op!ija se koristi radi rastere3ivanja $ajla= odnosno smanjenja
veli6ine $ajla. Kontrolu linkova mo1ete vr4iti pomo3u Links panela ;slika 2< koji se nalazi sa desne strane
radnog prostora.
2 - Links paleta

Uklapanje slike u okvir
2ri u'a!ivanju slike u okvir= ponekad se javlja pro'lem odnosa veli6ine slike i okvira tj. da je slika mala
za okvir i o'rnuto. U takvim slu6ajevima koristimo podmeni Fitting sa svim op!ijama koje se u njemu
nalaze. Fitting mo1ete prona3u u Object padaju3em meniju. U Fitting podmeniju nalaze se slede3e
op!ije@
Ait Content to Arame ;slika se prilago?ava okviru<
Ait Arame to Content ;okvir se prilago?ava sli!i<
Center Content ;polo1aj slike unutar okvira<
Ait Content 2roportionallB ;uklapa sliku propor!ionalno 'ez imperativa da se popuni !eo okvir<
Aill Arame 2roportionallB ;uklapa sliku propor!ionalno tako da se ispuni !eo okvir<

Kako 'iste unapredili i u'rzali rad u InDesign7u= naj'olje je da podesite glo'alna pode4avanja vezana za
uklapanje sadr1aja u okvir i o'rnuto kao i pozi!iju unutar okvira. Ca takve stvari koristimo Frame Fitting
Options ;slika 3< i do nje mo1ete do3i vezanim menijem ili da iz Object padaju3eg menija i Fitting
podmenija iza'erete Frame Fitting Options.

3 - Podeavanje uklapanja sadraja u okvir

#ojenje slika
2reduslov za 'ojenje slika u InDesign7u jeste da slika mora 'iti 'azirana na pikselima. ,ikakva vektorska
gra$ika ne dolazi u o'zir. Slika mora 'iti !rno 'ela i 'ez providni- detalja ;slika 4<.Kako 'iste pravilno
'ojili= potre'no je selektovati sliku Direct Selection alatkom i tek onda primeniti 'oju koriste3i Swatches
panel sa desne strane radnog prostora ;slika 4.1< . U suprotnom= ako 'iste selektovali Selection alatkom=
selektovali 'iste okvir i samim tim samo njega ispunili 'ojom ;slika 4.2<.
Slika 4 - Originalni izgled

Smatrate da je ova lek!ija korisnaD 2reporu6ite je. #roj preporuka:$
Lae"s - slojevi

0adi najefikasnije organizacijom stranice koristimo Lae"*e ili slojeve. Svaki objekat na stranici
moe imati sopstveni sloj, tako da je organizacija me!usobni) veza mnogo praktinija. Slojeve
pravimo u Lae"s panelu sa desne strane radnog prostora (slika 1).


Slika 1 - Layers panel

7"ei"an+e o6lika

/ InDesign*u moete kreirati razne oblike okvira. %rvo napravite osnovni oblik, krug ili kvadrat
pa potom njegovim ure!ivanjem napravite oblik koji elite. 'a ovo slue take za sre!ivanje oblika
(slika .).


Slika . * Take za ureivanje oblika

1roj i poloaj taaka zavisi od oblika okvira (slika 2)8 a pored osnovni), uz pomo# &en alatke,
moemo dodati nae oblike. Dovoljno je da alatkom pre!ete preko dela linije gde elite da postavite
taku i kada se pored kursora pojavi znak 98 to je znak da moete kliknuti i dodati taku (slika
2%1).


Slika 2


Slika 2%1 * Proces kreiranja take za ureenje oblika

Kada elite da konvertujete neki oblik u drugi, npr. kvadrat u elupsu, koristite &at:;inde" panel
(Windo!"bject # $a%out!Pat&'inder(. / ovom panelu
(slika 4) moete menjati oblike ili kombinovati vie nji) kako bi dobili kompoziciju.


Slika 4 * Pathfinder panel

Uglovi o6+ekata

Sre!ivanje uglova objekata poinjete selektovanjem objekta, odlaskom u O6+ect padaju#i meni i
biranjem $o"ne" Options. Iz ovog prozora 3slika 45 moete podesiti veliinu i oblik uglova
selektovanog objekta.


Slika < * Corner Options prozor


Slika = * Primenjeni razni oblici uglova na kvadratu

3"upisan+e o6+ekata

Kada imate dva ili vie objekata koja treba da stoje zajedno u dokumentu, grupiite i). 0ecimo da
imamo neki tekst koji ide uvek zajedno sa odre!enom slikom, selektujemo i tekst i sliku i idemo u
O6+ect padaju#i meni i biramo 3"oup opciju. .vako grupisani objekti #e se od sada zajedno
pomerati tj. funkcionisa#e kao jedinstven objekat. Dokaz o grupisanim obektima je isprekidana linija
kojom je grupa oiviena (slika >). Kada elimo da grupu razgrupiemo idemo opet u O6+ect
padaju#i meni i biramo Ung"oup.


Slika > * )rupisani objekti

&o"avnavan+e o6+ekata

Kada imate vie objekata na strani morate voditi rauna o nji)ovoj me!usobnoj vezi. %oravnavanjem
objekata precizno organizujete pozicije objekata na sranici kao i me!usobne odnose. %oravnavanje
objekata moete uraditi pomo#u -lign panela 36indo7&.bject 8 ,a9out&(lign5 (slika ?).


Slika ? * Align panel

'e(t @"ap opci+a

.va opcija nam slui kada elimo da tekst prati oblik grafike na stranici.



Da biste to uradili potrebno je prvo otvoriti 'e(t @"ap panel 36indo7&e:t 6rap5. / njemu postoje
; razliite opcije za prikazivanje teksta kao i opcije za fino podeavanje (slika A).


Slika A * Text Wrap panel
Smatrate da je ova lek!ija korisnaD 2reporu6ite je. #roj preporuka:$
Dupli"an+e o6+ekata

.bjekat moete duplirati na vie naina2

Dre#i -lt8 kliknite i vucite objekat koji elite da duplirate.
Selektujte objekat i iz ,dit padaju!eg menija izaberite Duplicate.
'a viestruko dupliranje selektujte objekat i iz ,dit menija izaberi9e Step # Bepeat opciju
(slika 1)%
/ levom delu $ont"ol panela u polje za < ili = osu upiite poziciju budu#eg objekta i dre#i
-lt8 pritisnete ,nte" (slika .).


Slika 1 - *tep # +epeat prozor

Botaci+a

I rotaciju objekta tako!e moete uraditi na vie naina2

Selektujte objekat i u $ont"ol panelu upiite u polje vrednost rotacije (slika .).
%omo#u ikona za rotiranje od >? stepeni (slika .).
Kori#enjem Botate alatke iz panela sa alatkama. Kliknite i okre#ite.
F"ee '"ans;o"m alatkom.

Slika . * Control panel

!en+an+e veliCine o6+ekata

.bjekat moete pove#avati i smanjivati na vie naina2

Kori#enjem Scale alatke iz panela sa alatkama. Selektujte objekat, kliknite na njega i vucite
miem ka unutra za smanjivanje i spolja za uve#avanje. Dre#i pritom i S:i;t taster objekatu
proporcionalno menjamo veliinu.
Selection alatkom ako postavimo kursor preko ugla okvira selektovanog objekta, tako!e
moete menjati veliinu. S:i;t za proporciju se podrazumeva.
Selektovanjem objekta i upisivanjem eljene veliine u odgovaraju#e polje u $ont"ol panelu
ili procentualno menjanje veliine (slika .).
F"ee '"ans;o"m alatkom jednostavnim klikom na neku od taaka na okviru objekta i
pomeranjem kursora.

De;o"maci+a o6+ekata

Kada elimo neki predmet da istaknemo neobino#u ili elimo da postignemo efekat perspektive,
koristimo alatke i opcije za deformisanje objekata. o moete uiniti na vie neina2

Kori#enjem S:ea" alatke koja se nalazi sakrivena unutar Scale alatke. Kliknite na objekat i
vucite kursor.
Selektovanjem objekta i upusivanjem ugla deformacije u $ont"ol panelu 3slika .).
F"ee '"ans;o"m alatkom. Selektujte objekat, kliknite na neku stranicu okvira, pritisnite $t"l
i pomerajte kursor. -edino tako #ete pristupiti deformisanju.

&onavl+an+e t"ans;o"maci+e

Kada uradimo neku promenu na objektu npr. poziciju ili ugao rotacije, ponekad je potrebno da tu
istu promenu ponovimo i primenimo na nekim drugim objektima na stranici.
'"ans;o"m -gain opcija 3.bject & ransform (gain & ransform (gain5 "am omogu#ava da
promenu primenite na grupu objekta, s tim to #e se InDesign prema njima odnositi kao
prema jedinstvenom objektu.
'"ans;o"m -gain Individuall opcijom3.bject & ransform (gain & ransform (gain
Individualll95 primenjujete promene pojedinano* individualno za sve selektovane objekte.

%omenute opcije se koriste pri jednoj vrsti promene objekta npr. samo rotacije. (li kada elimo da
primenimo u isto vreme razliite vrste promena npr. rotiranje, pomeranje i deformisanje, koristimo
slede#e opcije2
'"ans;o"m SeDuence -gain 3.bject & ransform (gain & ransform Se@uence (gain5 isto
kao i kod ve# pomenute opcije, promene #e se odnostiti na grupu objekta kao celini.
'"ans;o"m SeDuence -gain Individuall 3.bject & ransform (gain & ransform
Se@uence (gain Individualll95 primenjujemo promene pojedinano na objekte.
&asus

Kako bismo uredili pasus, prvo ga moramo selektovati 'pe alatkom i onda moemo koristiti
%aragrap) reim $ont"ol panela (slika 1) ili &a"ag"ap: panel (slika .).


Slika 1 * Paragraph reim Control panela


Slika . * Paragraph panel

Inici+ali

Kako bi kreirali inicijale, tako!e koristimo %aragrap) reim $ont"ol panela i &a"ag"ap: panel.


Primer kori,enja inicijala

%omo#u ove opcije moete podeavati visinu i broj inicijala (slika 2).


Slika 2 * -reiranje inicijala

%ored pomenutog naina podeavanja inicijala, InDesign "am nudi mogu#nost jo finijeg
podeavanja. u opciju moete na#i ukljuivanjem 'pe alatke, odlaskom u $ont"ol panel meni i
biranjem D"op $aps and Nested Stles (slika 4).


Slika 4 * .rop /aps and 0ested *t%les

/ ovom se prozoru nalaze ista podeavanja kao i u $ont"ol i &a"ag"ap: panelu, s tim to sada
imamo i dve dodatne opcije2
-lign Le;t ,dge. .vo je nova opcija u InDesign $S2 i pomo#u nje reguliemo mali problem
koji se stvara kod neki) fontova. %roblem je mali razmak izme!u inicijala i ivice okvira i da
bismo reili ovaj problem, selektujemo inicijal i ukljuujemo ovu opciju.


Bez ukljuivanja a ukljuivanje!


Primer regulacije inicijala

Scale ;o" Descende"s% .vom opcijom reguliemo veliinu inicijala prilkom preklapanja sa
tekstom u slede#oj liniji.


Bez ukljuivanja a ukljuivanje!


Primer regulisanja inicijala

&o"avnavan+e pasusa

Kako bi tekst izgledao uredno i precizno, koristimo opcije poravnavanja. $oemo i) na#i u $ont"ol
panelu pod %aragrap) reimom ili u &a"ag"ap: panelu (slika 1 i .).
Kada ovako ravnamo pasuse, javlja se problem praznog prostora koji se stvara kao posledica
pomeranja teksta pri poravnavanju. e prazne prostore moete podeavati selekovanjem pasusa
9pe alatkom, odlaskom u Aontrol panel meni i biranjem Eusti;ication.
Sada u ovom prozoru moete kontrolisati prostore izme!u slova, rei itd. (slika <).


Slika < - "pcija "ustifi#ation

Osnovna lini+a

%rilikom rada u nekom dokumentu ima#ete potrebu za poravnavanjem osnovni) linija tekstova na
stranici.


Primer ne poravnavanja osnovni& linija teksta

.va podeavanja moete uraditi na vie naina, a najosnovniji je da naterate osnovnu liniju da se
prilepi uz 5aseline 3"id tj. mreu osnovni) linija teksta. Da biste je ukljuili, idite u /iew meni i iz
3"ids # 3uides podmenija izaberite S:ow 5aseline 3"id.


1kljuena mrea osnovni& linija

Sve ove plave linije ine mreu osnovni) linija i da biste tekst poravnali sa njima, morate prvo
selektovati tekst 'pe alatkom i onda kliknuti na ikonu za poravnavanje sa osnovnom linijom.
$oete je na#i u $ont"ol panelu pod %aragrap) reimom ili u &a"ag"ap: panelu (slika =).


Slika =

%ostoji jedan problem sa ovakvim nainom poravnavanja, a to je da se ponekad razmaci izme!u
linija mree ne#e poklapati sa razmacima koje smo odredili za odre!eni tekst. Kako bi to reili,
moramo prvo videti na koliko je podeen razmak u tekstu, a to #emo uraditi tako to #emo 'pe
alatkom selektovati tekst i u $ont"ol panelu proitati veliinu razmaka. Kada smo videli koliki je
razmak, idemo u ,dit padaju#i meni i iz &"e;e"ence podmenija biramo 3"ids. Da bismo sada
podesili razmake mree osnovni) linija po razmaku koji smo odredili za tekst, upisa#emo veliinu u
polje za razmak linija mree (slika >).


Slika > * Prozor za podeavanje mree osnovni& linija

&a"ag"ap: Bule opci+a

%onakad #ete prilikom dizajniranja morati da koristite linije granice ispod ili iznad pasusa, a posebno
za naslove.


Primer primene Paragraph $ule opcije

$oete provesti mnogo vremena crtaju#i linije Line alatkom ako elite, ali bi#ete mnogo efikasniji
ako koristite &a"ag"ap: Bule opciju.
Kako biste postavili liniju, prvo morate selektovati mesto u pasusu i iz $ont"ol panel menija izabrati
&a"ag"ap: Bules. / ovom prozoru se nalaze sve informacije o linijama (slika ?).


Slika ? - Prozor za podeavanje linija
Slova i Fnakovi

Stil moe zameniti mnogo vrste oblikovanja i to samo jednim imenom. / InDesign*u moete
primeniti stilove oblikovanja na slova, pasuse, objekte ak i na tabele. Stilove slova moete kreirati u
$:a"acte" Stles panelu.
%ostoje 2 "aFloga zato koristiti stilove2

%rvi je taj to moete jednim klikom da primenite ceo skup oblikovanja. 0ecimo boju,
veliinu, efekat.
Drugi razlog je taj to moete biti sigurni u preciznost primenjeni) oblikovanja i zato ne
morate da pamtite podeavanja koja biste eleli vie puta primenjivati.
re#i je da moete napraviti promene unutar stila koje #e automatski biti obnovljene svuda
gde se taj stil primenjivao u dokumentu.

Da bismo kreirali novi stil, kliknu#emo na ikonu za dodavanje stilova u $:a"acte" Stles meniju.
%ritom moramo drati -lt taster, jer bi se bez njega stil dodao bez mogu#nosti podeavanja (slika
1).


Slika 1 * Chara#ter tyles panel

Kada otvorimo prozor za kreiranje stilova pojavi#e se svi potrebni paneli za oblikovanje slova i
znakova (slika 2).


Slika 2 * Prozor za podeavanje stilova slova

Kako biste primenili neki stil na nekom objektu dovoljno je da ga selektujete i u $:a"acte" Stle*u
panelu kliknete na stil.

&asusi

Isti se princip kreiranja stila primenjuje se i na pasuse. Dakle, kako bismo kreirali stil koristimo
&a"ag"ap: Stle panel i drei -lt taster kliknemo na ikonu za dodavanje stila (slika 4).


Slika 4 * Paragraph tyle panel

Kada otvorimo prozor za kreiranje stilova pojavi#e se prozor sa svim elementima podeavanja
pasusa. Sa leve strane se nalaze paneli u kojima su smetene sve opcije koje su "am potrebne pri
oblikovanju pasusa (slika <). 'apamtite da pored oblikovanja pasusa u ovom prozoru tako!e
oblikujete i slova.


Slika < * Prozor za kreiranje stila pasusa

Kako biste primenili neki stil na nekom pasusu dovoljno je da ga selektujete i u &a"ag"ap: Stle*u
panelu kliknete na stil.
%rilikom selektovanja pasusa koji ima neki primenjeni stil na sebi u &a"ag"ap: Stle panelu #e "am
pisati o kom se stilu radi tako da ne morate pamtiti koji je stil je na kom pasusu primenjen.
Kako biste nainili promene u stilu kliknite desnim klikom na stil u &a"ag"ap: Stle panelu i
izaberite ,dit%%% .vo #e tada otvoriti isti prozor kao i pri kreiranju novog stila.
Sve promene koje budete nainili primeni#e se na svim pasusima gde je izmenjeni stil primenjen.
(ko biste eleli da prekinete vezu izme!u stila i pasusa tako da on ostaje oblikovan po stilu ali se
budu#e promene karakteristika stila ne#e odnositi na njega koristite 5"eak Link to Stle opciju koja
se nalazi u &a"ag"ap: Stle panel meniju.

O6+ekti

Kako bismo kreirali stil objekta idemo u O6+ect Stle panel i dre#i -lt taster kliknemo na ikonu za
kreiranje novog stila (slika =).


Slika = - "bject *t%le panel

Kada otvorimo prozor za kreiranje stilova pojavi#e se prozor sa svim elementima za podeavanje
stila objekta (slika >). .vde imamo mogu#nost odre!ivanja osnovni) karakteristika objekata kao i
kreiranje efekata. Klikom na neku od opcija sa leve strane otvara se poseban panel za podeavanje.


Slika > * -reiranje stila objekata

Kako biste primenili neki stil na nekom objektu dovoljno je da ga selektujete i u
O6+ect Stles panelu kliknete na stil.
%rilikom selektovanja objekta koji ima neki primenjeni stil na sebi u O6+ect Stles panelu #e "am
pisati o kom se stilu radi.
Kako biste nainili promene u stilu kliknite desnim klikom na stil u O6+ect Stles panelu i izaberite
,dit%%% .vo #e tada otvoriti isti prozor kao i pri kreiranju novog stila.
Sve promene koje budete nainili primeni#e se na svim objektima gde je izmenjeni stil primenjen.
(ko biste eleli da prekinete vezu izme!u stila i objekta, tako da on ostaje oblikovan po stilu ali se
budu#e promene karakteristika stila ne#e odnositi na njega, koristite 5"eak Link to Stle opciju
koja se nalazi u O6+ect Stles panel meniju.
&DF ;a+lovi

-c"o6at &DF fajlovi su moda najvaniji formati dokumenata. (ko aljete probni fajl klijentu,
kreira#ete %DB fajl, ako aljete gotov dokument na tampanje trebalo bi da ga poaljete kao %DB.
(ko elite da dokument postavite na internet, gde #e se mo#i pregledavati isto kao to #e biti
odtampan, trebalo bi tako!e koristiti %DB fajl.
Kako bismo eksportovali stranicu ili ceo dokument, idemo u File meni i biramo ,(po"t opciju. +akon
to ovo uradimo, otvori#e nam se prozor u kome biramo destinaciju kao i format fajla. Kada
podesimo -c"o6at &DF format, idemo na Save.
/ prozoru za podeavanje &DF fajlova imate sve opcije koje su "am potrebne prilikom
eksportovanja &DF fajlova za tampanje, postavljanje na internet ili slanje probnog materijala
klijentu (slika 1).


Slika 1 * Prozor za podeavanje P.2 'ajlova

Snippets ;a+lovi (iseCci)

%ostoje dve vrste formata koja su jako korisna, ne pri importovanju u neku drugu aplikaciju, ve# pri
importovanju nazad u InDesign. o su %in( i Snippets formati. %o karakteristikama su isti, ali i)
koristimo totalno drugaije.

InDesign Inte"c:ange (%in()

Kako bismo e:portovali %in( fajl idemo u File meni i biramo ,(po"t. +akon toga iz menija sa
formatima biramo InDesign Inte"c:ange koji se skra#eno naziva in(. .vaj format je razvijen
kako bismo fajl ura!en u InDesign $S2 mogli da otvorimo i u nekoj ranijoj verziji InDesign*a.
+aravno, nove opcije u ASC se ne#e pojavljivati u nekim ranijim verzijama. 0ecimo ako koristimo
neke efekte koji) ima samo u ASC, prilikom otvaranja u ASD ili ranije ti efekti se ne#e videti.
Kako bismo eksportovali fajl kliknu#emo na ,(po"t dugme.

Snippets (iseCci)

Snippets fajlovi su slini, samo to umesto celog dokumenta, mogu e:portovati samo neke
objekte ili slike sa stranice.
Kako bismo napravili Snippet ili iseak, prvo #emo selektovati objekte koje elimo da sauvamo
kao iseak, idemo u File meni i biramo ,(po"t. Sada iz menija sa formatima biramo InDesign
Snippet 3.inds5. Kada elimo da iseak ubacimo u novi dokument, idemo u File meni i biramo
&lace. %rona!emo %inds fajl na )ard disku i idemo na Open. Kako bismo objekte iz iseka
postavili u originalnu poziciju na stranici, drimo -lt taster i nakon toga kliknemo na stranicu.

,kpo"tovan+e tekstova

Kada elimo da iz dokumenta izvadimo i eksportujemo samo neki odre!eni tekst ili vie povezani)
tekstova, moramo prvo selektovati tekst 'pe alatkom i nakon toga iz File menija izaberati ,(po"t.
%ri eksportovanju tekstova, u meniju sa formatima se nalaze drugaiji formati od oni) pri
eksportovanju iseaka ili slika.
0ecimo InDesign 'agged 'e(t. .vaj format koristimo kada elimo da eksportujemo tekst sa
kodom koji definie karakteristike teksta.
Bic: 'e(t Fo"mat "am je poznat format i uglavnom se koristi u saradnji sa @o"d*om. (ko mi nije
vano oblikovanje teksta izabra#u 'e(t Onl i tako #u sauvati samo tekst i nita osim toga.
Drugi nain kako moemo eksportovati tekst jeste kao G'!L. .vo je nova opcija u ASC. Dakle,
idemo u File meni i iz $"oss-media ,(po"t biramo G'!L.
Idemo na Save kako bismo sauvali tekst i nakon toga u prozoru mogu podeavati G'!L fajl
(slika .)8 gde mogu izabrati da li elim da eksportujem ceo dokument ili deo. ako!e, mogu
podeavati kako #e se tekst konvertovati u HG'!L ili mogu kontrolisati konvertovanje slika.


Slika . * Prozor za podeavanje eksportovanja %T&L 'ajlova

/ -dvanced panelu se nalaze najvanije opcije (slika 2). $SS Options pokazuju da #e se stilovi
pasusa, slova ili objekata konverovati u ASS stil. (ko imate gotov ASS stil koji ve# koristite u izradi
neke 6eb stranice, onda moete ovde upisati ime "aeg stila i on #e biti primenjen na tekstu.
Kako bismo eksportovali fajl, kliknu#emo na ,(po"t dugme.


Slika 2 * Advan#ed panel

E&,3 ;o"mat

Kada elite brzo da uslikate izgled stranice kako biste poslali klijentu, najbolje je da koristimo E&,3
format fajlova. Dakle, da bismo eksportovali E&,3 fajl, idemo u File meni i biramo ,(po"t. +akon
toga iz manija sa formatima biramo E&,3 format, damo ime fajlu i kliknemo na Save. Kada sve ovo
uradimo otvori#e se prozor u kome moemo podesiti rezoluciju, kvalitet slike itd. (slika 4).


Slika 4 - Podeavanje eksportovanja 3P4) 'ajlova

%rvo odredite koje stranice elite da eksportujete, zatim podesite kvalitet slike i metod formatiranja.
.vo nije neop)odno podeavati. Eto se kvaliteta tie, to je manji, manja je i veliina fajla. !edium
se uglavnom koristi kada elimo da napravimo 7eb baner, ali ako aljemo sliku klijentu ili elimo
kasnije da fajl importujemo u %)otos)op radi dalje obrade, izabra#emo najbolji kvalitet. %olje sa
rezolucijom je uglavnom podeeno za fajl koji bi postavili na internetu, a to je FD ili >G D%I, ali ako
elite da fajl ubacite kasnije u %)otos)op radi daljeg rada, podesite rezoluciju na C?? D%I.
&"ip"ema Fa Itampu

Kako bismo se uverili da je na dokument spreman za ispravno tampanje, koristimo &"e;lig:t
opciju. .vom opcijom imamo mogu#nost pregledavanja celog dokumenta. Sa leve strane prozora,
nalaze se palete sa opcijama za proveravanje fontova, slika, boja itd. (slika 1).


Slika 1 * *ummar% paleta

/ Fonts paleti moete prekontrolisati fontove koje ste koristili. InDesign #e automatski postaviti
listu fontova koje ste koristili u dokumentu (slika .). Klikom na font dobijate informacije o njemu.


Slika . * 2onts paleta

/ Links and Images paleti imamo informacije o slikama i vezama do fajla na )ard disku. Kao i kod
fontova, moemo kliknuti na sliku iz liste kako bismo dobili informacije o njoj, kao to su2 veliina,
kvalitet, veza itd. (slika 2).


Slika 2 * $inks and 5mages paleta

/ $olo" and Inks paleti se nalazi lista svi) boja u dokumentu koje #e se odtampati. (slika 4).


Slika 4 * /olor and 5nks paleta

/ &"int Settings paleti nalazi se lista sa poslednjim podeavanjima u prozoru za tampanje
dokumenata.

&akovan+e dokumenata Fa Itampan+e

/ nekom pret)odnom poglavlju, objasnio sam da InDesign prilikom importovanja slike, ne zakucava
sliku u dokument. /mesto toga, daje nam pregled slike i vezu do fajla na )ard disku. ako da kada
budete slali nekome dokument na tampanje, morate mu poslati linkovane slike, tako!e i fontove
koje ste koristili. +a sre#u ne moramo runo traiti i kopirati sve fajlove koje ste koristili pri izradi
dokumenta. 'a takve stvari nam slui &ackage 3Bile&%ackage5.
+akon to je uradio proveru dokumenta za tampu, InDesign #e "as obavestiti da su se javili mogu#i
problemi prilikom pregleda i pita#e "as da li elite pogledati o emu se radi ili da nastavite sa
pakovanjem. 'a nastavak kliknite $ontinue i tada #e "am se pojaviti prozor u kome moete napisati
intrukcije za tampariju. InDesign #e iste da postavi unutar foldera, u .t:t formatu, gde se nalazi i
dokument za tampu. 'a nastavak idemo na Aontinue. +akon upisivanja instrukcija, moemo dati
ime i izabrati mesto na )ard disku gde elimo da postavimo folder u kome #e biti smeteni potrebni
fajlovi za tampanje. ako!e, u istom prozoru moete kontrolisati i ta sve elite da ubacite u taj
folder.
Kada pakujemo dokument, InDesign ga ustvari ne premeta, ve# ga kopira u ovaj folder. +a kraju
idemo na Save kako bismo sauvali spakovani folder. Sada me obavetava da u dokumentu postoje
licencirani fontovi koji ne dozvoljavaju da se alju drugim ljudima. .vo je samo upozorenje nita vie
i poto aljemo dokument na tampanje ne#e biti nikakvi) problema. ako da moete kliknuti na .k
i folder je spreman za tampariju.

Jtampan+e iF InDesign-a

Kako bismo dokument odtampali direktno iz InDesign*a, koristi#emo prozor za tampu 3Bile&%rint5.
%rvo #emo izabrati vrstu tampaa. +akon toga moemo odrediti koliko kopija dokumenata elimo ili
da podesimo da se odtampaju samo neke stranice dokumenta.
Sa leve strane se nalaze palete sa opcijama za detaljnije podeavanje (slika <).


Slika < * )eneral paleta
/ Setup paleti moemo podesiti veliinu i orijentaciju papira kao i uklapanje sadraja u stranicu
(slika =).


Slika = * *etup paleta

/ !a"ks and 5leed paleti moemo dodati markere na stranicu, kao to su registracione oznake itd.
/ 5leed and Slug delu palete nalazi se kontrola tampanja objekata koji vire van granice papira
(slika >).


Slika > * 6arks and 7leed paleta

/ Output paleti kontroliemo boje koje #e biti odtampane (slika ?).


Slika ? * "utput paleta

/ 3"ap:ic paleti podeavamo slike za tampanje.
/ -dvance paleti podeavamo kvalitet kreirani) efekata u dokumentu. (ko elite da podesite
najbolji kvalitet izaberite Gig: Besolution (slika A).


Slika A * 8dvanced paleta

Kada sve budemo podesili idemo na &"int dugme kako bismo zapoeli tampanje dokumenta.