Embed Doc
Copy Link
Readcast
Collections

CommentGo Back

Download

Bio je nervozan. Mogla je to da primeti po naèinu na koji je hodao po sobi, povremeno prilazeæi prozoru i podižuæi èipkanu zavesti da pogleda napolje u kišom umivenu ulicu Ženeve. Okrenuo se da je pogleda. -Francuz još nije došao -rekao je na svom oštrom bavarskom nemaèkom. Nije podigla pogled sa pletiva. - Doæi æe - odgovorila je.Vratio se do stoèiæa za piæe i sipao jednu rakiju, progutavši je jednim gutljajem. - Nije bilo ovako u Parizu.Onda bi dotrèao kad god bih pucnuo prstima.- To je bilo pre tri godine - rekla je smireno. - Nemci su pobedivali.- Mi nikada nismo pobedivali - kazao je. - Samo smo tako mislili. Onog trenutka kada je Amerika ušla u rat,svi smo znali u srcima daje gotovo. - Slab zvuk zvonceta na vratima èuo se iz prizemlja. - Stigao je - rekao je.Ustala je, ostavljajuæi pletivo na sto pored stolice. - Odmah æu ga dovesti gore.Sišla je stepenicama u predvorje. On je veæ bio u kuæi, služavka mu je uzimala kaput. Okrenuo se, zaèuvšinjene korake; osmehnuo se kada ju je ugledao, pokazujuæi male, bele ravne zube.Prišao joj je i primio je za ruku, podižuæi je ka usnama. Osetila je kako njegovi retki brkovi peckaju njenunadlanicu. -Bon soir, Ana - rekao je. - Lepi ste kao i uvek.Uzvratila mu je osmeh i odgovorila na istom jeziku. - A vi ste ljubazni kao i uvek, Morise. Nasmejao se. - A malena?- Žanet ima pet godina. Ne biste je poznali sada, tako je velika.- I lepa, kao njena majka.¦I.,Harold Robins~ Ona æe biti lepa na svoj naèin - kazala je Ana.- Dobro - rekao je Moriš. - Onda, pošto ne mogu da imam vas, èekaæu nju.Ana se nasmejala. - Možda æete morati dugo da èekate. Pogledao ju je èudno. - Do tada moraæu da sezadovoljim onim što je na raspolaganju.- Volfgang èeka u biblioteci - rekla je. - Sledite me. Saèekao je dok nije odmakla nekoliko stepenika pre negošto se uputio za njom. I sve do vrha stepenica bio je svestan senzualnih pokreta njenog tela koji su se ocrtavali pod prianja-juæom svilom njene haljine.Dvojica muškaraca se rukovaše, Volfgang udarivši petama u znak pozdrava, klimnuvši glavom, a Moriš, naizrazito francuski naèin, s blagim naklonom. Govorili su engleski, neutralnim jezikom za koji je svako od njihmislio da govori bolje od onog drugog, pošto nijedan ne bi pružio drugome prednost da govori na matemjem jeziku.- Kako je u Parizu? - upitao je Volfgang.- Veoma amerièki - odgovorio je Moriš. - Table èokolade, cigarete, žvakaæe gume. Nije isto.Volfgang je æutao za trenutak. - Barem Rusi nisu ovde. Nemaèka je upropašæena.Moriš saoseæajno klimnu glavom ne odgovorivši.Ana, koja ih je posmatrala, krenu ka vratima. - Doneæu kafu.Saèekali su dok se vrata nisu zatvorila za njom. Volfgang je otišao do stoèiæa s piæem. - Rakija? Konjak?- Konjak.Volfgang je sipao „kurvazje" u jednu èašicu i pružio mu je, zatim je uzeo rakiju za sebe. Pokazao je rukom kastolici i seli su jedan nasuprot drugome; niski stoèiæ je bio izmeðu njih. -Doneli ste dokumenta? - upitao je.Moriš klimnu glavom i otvori malu kožnu aktovku koju je nosio sa sobom. - Sva su ovde. - Stavio je plavadokumenta sa zvaniènim peèatom beležnika u tri gomile na niski stoèiæ. -Zbogom, ŽanetMislim da æete naæi daje sve u redu. Sve kompanije su stavljene na Anino ime, kao što ste tražili.Volfgang je podigao jedan od dokumenata i pogledao ga. Bilo je to uobièajeno pravno naklapanje koje je retkoimalo smisla, na kojem god jeziku bilo napisano.Moriš ga pogleda. - I dalje ste sigurni da želite to da uradite? Možemo da spalimo dokumenta i biæe kao da tonikada nije uèinjeno.Volfgang je duboko udahnuo. - Nemam izbora - rekao je. - Francuzi mi nikako neæe dozvoliti da zadržim tekompanije, iako sam ih stekao zakonito tokom okupacije. Jevrcji æe se vratiti, vrišteæi da sam ih prisilio da ih prodaju.Moriš klimnu glavom u znak slaganja. -- Nezahvalna kopilad. Bilo bi bolje da niste tako pošteni. Bilo je onihkoji ne samo da su uzeli kompanije veæ su ljude poslali i u logore. Barem ste ih pustili da spasu život.Za trenutak su æutali.Moriš ga pogleda. - Kakvi su vam sada planovi?- Južna Amerika - rekao je Volfgang. - Moja žena i deca su veæ tamo. Ne mogu da ostanem ovde još dugo.Samo je pitanje vremena kada æe moje ime da bude obznanjeno, a onda æe tražiti da se vratim na suðenje u Ncmaèku. A Švajcarci æe me iznenada smatrati nepoželjnom osobom.- Da li Ana veæ zna?- Rekao sam joj. Ona razume. Osim toga, zahvalna mi je što sam spasao njen i detetov život. Kada sam jenašao u Poljskoj, veæ je bila na putu za logor; njen muž, mladi grof, bio je mrtav na bojištu, ostatak njene porodice nestao je u bombar-dovanju.Zastao je, seæajuæi se dana kada ju je prvi put ugledao, gotovo pre pet godina.

Bila je to mala kuæa u pomodnom rezidencijalnom delu u predgraðu Varšave. Mala u poreðenju s kuæama kojesu veæina10Harold Robinsdrugih nemaèkih oficira visokog ranga zaposeli za vreme svog boravka, ali Voifgang je bio drugog soja. Nijeimao nikakav razlog da se pokazuje ili istièe svoju važnost, pošto je poticao iz stare, besprekorne aristokratske porodice industrijalaca. Njegov osnovni interes nije bio vojni ili politièki; njegov zadatak bio je da se pobrineda mesnu industriju podredi ratnoj industriji Rajha. Ovde u Varšavi, on je uglavnom obavljao pripremne radnje,zakljuèivao sporazume i time bi posao bio obavljen. Od njega æe zavisiti konaèna odluka o rasporeðivanju iudruživanju razlièitih kompanija i industrija. Procenio je da æe mu biti potrebno izmeðu mesec dana i šestnedelja da završi zadatak, a zatim se vrati u Berlin da saèeka novi. Imao je samo trideset èetiri godine a veæmu je dodeijen privremeni èin gene-ral-majora da bi s odgovarajuæim pretpostavljenim u Vermahtu mogao daradi na ravnopravnoj nozi. Njegov lièni sekretar, Johan Švebel, dobio je èin vodnika kako bi mogao da ga prati.Švebel je bio taj koji ju je prvi ugledao. Stajao je na dovratku male kuæe kada se kamion zaustavio ispred i žene poèele da silaze iz njega. Stajao je tamo, èudeæi se preduzimlji-vosti esesovaca. Koliko juèe su zatražili odnabavnog da im pronaðu neku domaæicu, koja govori nemaèki jednako dobro kao i poljski kako ne bi bilonikakvih jezièkih poteškoæa u voðenju kuæe; i sada su šest žena izlazile iz kamiona da bi ih on odabrao.Stajale su preplašeno u dvorištu dok je stražar s mitraljezom na remeniku preko ramena prišao dovratku.Stražar se zaustavio ispred Svebela. - Doveo sam žene ovde da odaberete - rekao je bezizražajno.- Imate li njihova dokumenta? - upitao je Švebel.Stražar je klimnuo glavom i izvadio ih iz torbe. - Evo ih. -Primetio je da Svebei gleda preko njegovog ramena iokrenuo se.Sedma devojka je izlazila iz kamiona. Postojalo je nešto drugaèije kod nje. Svakako to nije bila odeæa. Sve suone nosile iste, jednoliène sive zatvorske haljine. Ali to je bilo nešto što je ona uèinila s haljinom. Možda je to bio naèin na koji se držala. Uspravna i visoka. Ravnodušna, ponosna. Njena kosa.Zbogom, Žanet11dugaèka i kestenjastosmeða, uredno oèetkana, padala je preko ramena bez ijednog pramena koji nije na mestu.Bacila je pribrano pogled uokolo, zatim je stala pored kamiona, èekajuæi. Nije uèinila nijedan pokret da se pridruži ostalim ženama, koje su, uzrujane poèele da brbljaju medu sobom.- To je princeza - rekao je stražar.- Princeza?- To je ime koje su joj dali u logoru. Stigla je tamo pre deset dana i mislim da sve to vreme nije progovorila nireè ni sa jednom od devojaka. Drži se za sebe. A znate kako Poljakinje vole da se tucaju. Onog trenutka kad gaizvadite, one poèinju da svršavaju, a kad im ga zabijete, one polude. Ova, ništa. Nas pelnaestorica smo je veæ povalili i bilo je isto sa svakim od nas. Ležala je tamo bez pokreta dok ne bude gotovo. A onda kao da se ništanije dogodilo. Obrisala bi svoju pièku ne rekavši ni reè i otišla za svojim poslom.- Koja su njena dokumenta? - upitao je Švebel. - Voleo bih da vidim prvo nju.- Ona s crvenom trakom na kraju i sa slovom A u krugu. Veæ je rasporeðena za Aušvic sledeæe ncdclje. Nisunam potrebne u blizini devojke kao što je ona. - Stražar se nasrne jao grubo. - Moj savet vam je da se negnjavite s njom. Ona piša ledenu vodu.Švebel je seo za stoèiæ u predvorju koji mu je služio kao radni sto; dokumenta su bila ispred njega. Otvorio jefasciklu s crvenom trakom.Tanja Ana Pojarska, roðena Košæuška, 7. novembra 1918, Varšava. Udovica, muž, pokojni grof Peter Pojar-ski,kapetan poljske vojske, poginuo u januaru 1940. Jedno dete, æerka, Žanet Mari, roðena u Parizu, u Francuskoj,10. septembra 1939. Religija katolikinja. Otac, profesor savremenih jezika, na Univerzitetu u Varšavi, pokojni.Sva poznata porodica, pokojna. Obrazovanje: diplomirala na Univerzitetu u Varšavi, savremene jezike 1937,magistrirala na Sorboni, u Parizu, savremene jezike 1939. Teèno govori poljski, francuski, engleski, nema-12Harold Robinsèki, ruski, italijanski, španski. Svu porodiènu imovinu zaplenila država 12. oktobra 1939. Optužena za izdaju, prevratništvo. Dosje Gestapoa Varšava - 72943/029. Osuðena na radnièki logor broj 12. Dobila dozvolu da povede æerku.Švebel je završio prelistavanje drugih fascikli. Veæ je došao do zakljuèka da je ona jedina sposobna za taj posao. Druge su bile obiène. Uprkos èinjenici da su pomalo poznavale nema-èki, imale su veoma malo da ponude u smislu obrazovanja. Kada je podigao pogled, ona je stajala ispred njegovog stola.- Sedite, frau Pojarska - rekao je na nemaèkom.- Dankeschon. - Sela je uæutavši. Nastavio je na nemaèkom. - Vaše dužnosti æe se sastojati od voðenja kuæe i održavanja reda. Takode se od vaszahteva da pomognete u prevoðenju i pisanju izvesnih dokumenata. Mislite li da ste sposobni za to?- Mislim da jesam - klimnula je glavom.- To æe biti samo na šest nedelja - kazao je.- U ova vremena - rekla je - šest nedelja može da znaèi život. - Duboko je udahnula. - Da li mi je dozvoljeno dadovedeni sa sobom æerku?|ao se.

- Ona uopšte neæe smetati - kazala je brzo. - Ona je zaista veoma tiha beba.- Ja ne mogu da donesem takvu odluku - rekao je. - To zavisi od generala. Njene oèi susrele su se s njegovim preko stola. - Neæu je ostaviti tamo - kazala je tiho. Æutao je.- Ima još naèina da vam pokažem zahvalnost - rekla je brzo.Proèistio je grlo. -- Uèiniæu šta mogu. Ali o tome æe general presuditi. - Ustao je. - Saèekajte ovde.Zbogom, Žanet13Posmatrala ga je kako se penje stepenicama ka generalovoj sobi. Trenutak kasnije izašao je na odmorište nastepeništu. -Doðite ovamo.Otvorio joj je vrata i ušla je ispred njega. General, koji je stajao blizu prozora, gledajuæi u njena dokumenta,okrenuo se ka njoj. Iznenadila se. Bio je tako mlad. Možda je imao trideset pet godina. Ne mnogo stariji odPetera.Švebelov glas zaèuo se iza nje. - General-rnajor Fon Bre-ner, frau Pojarska.Volfgang je pogleda. Osetio je teskobu u stomaku. Mogao je da oseti ženu ispod te bezbojne zatvorske haljine.Glas mu je iznenada promukao. - Svebel misli da možete da obavljate posao, ali postoji neka smetnja.Glas joj je bio jasan. - Ne mora da postoji. Nastavio je da je gleda æutke.- Obeæavam - rekla je. Glas joj je iznenada postao jaèi. - Ne mogu da je ostavim tamo da umre.Pomislio je na sopstvenu decu, koja su pohaðala školu u Bavarskoj., daleko od rata i nedirnuta njime. Okrenuo joj je leða kako ona ne bi mogla da mu vidi izraz u oèima. Šta mu je ono Svebel rekao da mu je kazala? Šestnedelja može znaèiti život. To je bilo samo šest nedelja. Nije bilo razloga da joj to ne dopusti. Okrenuo se ponovo k njoj. - Imale moju dozvolu da dovedetc dete.Video je iznenadnu izmaglicu u njenim oèima, ali njen glas je bio suzdržan. - Dankeschon, Herr General.- Imate li bilo kakvu drugu odeæu?Odmahnula je glavom. - Sve su mi uzeli kada sam stigla u logo-.- Moraæemo da vam nabavimo nešto odeæe - rekao je. -Vaš zadatak je da primate goste i uèinite da im budeudobno. Tak ode æe nam biti potrebne još dve žene. Jedna kuvarica i jedna sluškinja za èišæenje i pranje veša.Izaberite ih.- Javvohl, Herr General.- Naložiæu Svebelu da napiše odobrenje za dolazak vašeg deteta i ostalih. Onda æete otiæi u kupovinu s njim.Kupiæete14Harold RobinsZbogom, Zanet15odeæu za sebe i uniforme za ostale. Sve æete dovesti u red do veèere, koja æe biti u osam sati. Ostaviæu da viosmislite jelovnik.Posmatrao je kako se vrata zatvaraju za njom, zatim se vratio do pisaæeg stola i seo. Sta mu je ono Svebelrekao? Petnaestoro muškaraca. Nije mogao da veruje. Ništa od toga nije se videlo na njenom licu. Nikakav bes,ozlojedenost, podreðenost. Kao da ništa nije moglo da je dodirne što ona nije želela da oseti.Veèera ga je iznenadila. Supa višisoaz. Gedampftes kalb-fleisch, s finim prelivom od hrena, bareni krompir,sveza bora-nija. Salata iz bašte sa sirom. Na kraju, kafa i konjak. Na kraju obroka ušla je u trpezariju. - Da li ste zadovoljni veèerom, Herr Generali- Veoma.Dopustila je sebi jedan uzdržan smcšak. - Zadovoljna sam. Hvala vam. Mogu li još nešto da vam donesem?- To bi bilo sve, hvala vam. Laku noæ.- Laku noæ, Herr General.Bila je gotovo ponoæ, a on se i dalje besano prevrtao u krevetu. Na kraju je ustao iz kreveta, obukao bademantili izašao u hodnik. Svetio je još gorelo ispod Svcbelovih vrata. Otvorio ih je.Svebel je skoèio iz kreveta, još držeæi u ruci knjigu koju je èitao. - Gospodine Fon Breneru - promucao je. -Mislim, Herr General.- Njena soba - upitao je Volfgang.- Prva na vrhu stepeništa na sledeæem odmorištu. Zatvorio je vrata za sobom i popeo se još jedan sprat. Nikakvo svetio nije prodiralo ispod njenih vrata. Dvoumio se za trenutak, zatim ih je otvorio i kroèio unutra.Pri slaboj meseèini koja je prodirala kroz prozor, ugledao ju je kako se iznenada podiže u krevetu. Trenutak kasnije upalila se jedna mala stona lampa. Kosa joj je bila dugaèka i tamna, padajuæi joj ispod ramena, oèiširom otvorene. Nije progovorila.Video je na brzu ruku napravljenu kolevku pored kreveta, prišao joj i pogledao nadole. Odojèe je spavalo mirno,s palcem u ustima. Nagnuo se preko kolevke i nežno izvukao palac. - To je loše za njene zube - rekao je,uspravivši se.Ona i dalje nije progovarala.- Kako se zove?- Žanet.- To je ljupko ime - kazao je. Pogledao je ponovo u dete. -Lepa je.