Ivan Klajn

v v
RECNIK JEZICKIH
NEDOUMICA
Cetvrto, preradeno i d9Punjeno izdanje
o NAMENI I UPOTREBI RECNlKA
Cilj je ovog recnika da na sto sazetiji i pregledniji naCin pomogne u
teskoeama i dilemama koje se javljaju pri svakodnevnom izrahvanju. Sastav-
Ijen je na osnovu postojeee norme i predloga iznetih u strucnoj lingvistickoj
literaturi. Za razliku od nekih ranijih prirucnika, recnik se ne ogranicava na
pravopis i izgovor, nego se bavi i pitanjima znacenja, gramatike i upotrebe
reci. OtucJa nisu sistematski popisivane reci sa odredenim "teskim" glasovima
(c ie, h,j i slicno), medu kojima je podosta retkih i nepotrebnih, vee se tezilo
da sc odaberu oni izrazi, oblici i konstrukcije koji stvamo zadaju teskoee u
jezickoj praksi naseg doba. Posebna paznja poklonjena je novijim reCima i
imenima koja se redovno javljaju u stampi. Akcenti nisu belezeni, buduei daje
njihovo nomliranje i teorijski i tehnicki neizvodljivo u prirucnicima ovog obi-
mao Ijekavski oblici davani su samo u onim slucajevima kad postoji kolebanje,
iIi kad se u istom slogujavljaju i drukCije oblicke neizvesnosti.
Tip upotrebljenih slava (obicna, polucma, kurzivna) nema veze s
pravilnQseu iii nepravilnoseu pojedine reCi. Za svaki oblik treba smatrati daje
dobar ukoliko nije drukcije receno.
Izvestan broj pojmova obraden je pod opstim nazivom, koji je stampan
velikim slovima, npr. DATUMI, GENITIV MNOZINE, IMENA NARODA i
sl. VeCina odrednica data je u obliku zasebne reci, ali ima i takvih koje se
odnose na pojedini glas iIi slova, na pocetak iIi zavrsetak reci. Stoga, ako se u
recniku nc nude odredena rec, treba potraziti njen sufiks iIi zavrsni deo: der-
matitis pod -itis, kuprdki pod -ski, preneti pod -neti, itd.
IVANKLAJN
NAPOMENA UZ CETVRTO IZDANJE SKRACENICE
U ovom izdanju dodato je blizu 500 novih odrednica, a mnoge druge su
preradene i dopunjene. Izbacene su odrednice koje su se odnosile iskljucivo na
hrvatsku varij antu.
Pravopisna tumacenja uskladena su s novim Pravopisom Matice srpske
(1993), uz izvesna mala odstupanja koja su naznacena kao takva. Za pojedine
reci i dalje se upucuje na Pravopis iz 1960. godine (skracenica P 60), buduCi
da je on imao znatno obimnij i recnik, ada su nj egova osnovna nacela zadrzana
i u novom Pravopisu.
dot. - dativ
engl. - engleski
fro - francuski
gen. - genitiv
gr. - grcki
ijek. - ijekavski
izg. - izgovara se
ital. - italijanski
knjiz. - knjizevni
lat. - latinski
m. -muski
mn. - mnozina
nem. - nemacki
P - Pravopis srpskogajezika,
priredili M. Pesikan, 1. Jerkovic
i M. Pizurica, Matica srpska,
Novi Sad 1993.
P 60 - Pravopis srpskohrvatskoga
knjizevnoga jezika,
Novi Sad - Zagreb 1960.
port. - portugalski
PR - Pravopisni recnik (u Pravopisu
iz 1993)
PR 60 - Pravopisni recnik (u
Pravopisu iz 1960)
sh. - srpskohrvatski
sr. - srednji
sp. - spanski
um. -umesto
up. - uporedi
v. - vidi
z. - zenski
A
a, nepostojano: v. NEPOSTOJANO a.
-a (IMENA). Imena kao Pera, Iva,
Bora, Misa itd. menjaju se kao i
imenice z. roda na-a: od Pere, Peri,
za Peru itd. U ijek. krajevima ova
imena glase Pero, Ivo itd. i imajll
dvojaku promenu (v. -0). Francus-
ka muska imena na -a bolje je me-
njati kao imenice m. roda: Mara
(Alarat) , Maraa (Marata) , Marau
(Maratu) itd. Ipak se za pojedina
imena 1I0bicajila promena kao u z.
rodu: Dima, Dime, Dimi, Dimin (ali
pri izvomom pisanju Dumas, Du-
maoa, Dumasu, Dumasov). V. -e
(FRANCUSKO). V. i fMENICE
MU,S'KOG RODA NA -a: SKRA-
CENfCE NA -a.
aa. Dvostruko a javlja se u imcnima
kan Baas (v. to), Baal (fe'licki bog),
Varlaam (iz srednjovekovne knji-
zevnosti), "Haarec" (izraelski list),
Caadajev (ruski knjizevnik: ne-
opravdano P 60 sazima ovo ime u
Cadajev).
ABC: v. Ej-Bi-Si.
Abdulah: v. VOKATIV.
Aboridzini (ne Aboridzani: engl.
Aborigines). Potreban izraz, pod us-
lovom da se ne upotrebljava kao
zajednicka imenica umesto uro-
aenik iIi starosedelac, nego s ve-
likim slovom kao nacionalno ime
allstralij skih domorodaca.
ad (podzemni svet), adski: bolje had,
hadski.
adhezija, adhezivan, adhezioni, ad-
herentan (ne ath-).
adresant znaCiposiljalac (pisma i s1.);
primalac je adresat.
aero- uvek sastavljeno: aeroklub, ae-
romiting, aerozaga(1enje itd.
Afganistan, aji;anistanski su pravil-
niji oblici, ali se kod nas upotreb-
ljavaju samo Avganistan, avga-
nistanski. Tennin Afgani (Avgani)
iIi Afganci (Avganci), koji oznacava
najbrojniju naciju na podrucju Av-
aga
ganistana, treba razlikovati od ter-
mina Afganistanci (Avganistanci)-
stanovnici iii drZavljani Avgani-
stana.
aga i beg. Za prave age i begove (isto-
rijske licnosti) titula se posle imena
pise s crticom: Smail-aga, Afe-
hmed-aga, Ibrahim-beg, Gazi Hus-
rev-beg itd. Ako se dodaje sarno iz
postovanja iii u sali, pise se sastav-
Ijeno s imenom: Avdaga, Suljaga,
Omeraga, Mehmedbeg itd.
agro- spojeno: agrokombinat, agro-
tehnika itd.
Aguilar, Aguirre (sp.) izgovara se
Agilar, Agire.
Ahilej (bolje), ali i Ahil: sarno ovo
drugo u izrazu Ahi/ova peta. (Pra-
vopis ne daje osnova za pisanje
malim slovom ahi/ol'a peta.)
AiSa i Ajsa.
ajatolah, mn. ajarolasi.
ajde, ajd (bez apostrofa). V. hajde.
ajvar, obicnije nego hajvar.
Ajzenstajn, ne Ejzenstejn. V. RUSKA
IMENA.
a kamoli.
Akino (Aquino), ne Akvino; Benigno
(Benigno), ne Beninjo; Korason
(Coraz6n) Akino.
Akira (Kurosava, japanski reditelj):
ne Akiro.
akord: gen. mn. akord6 i akorada.
8
aksiom i aksioma.
akt: mnozinajeaktovi u znacenj 1I "sli-
ka nagog tela", akri u (retkom)
znacenju "ein, postupak", akti (m.)
iii akra (sr.) u znaeenju "spisi".
Poneki gramatieari su bez stvarnog
razloga zabranjivali oblik akra,
preuzet iz latinskog, zahtevajuci da
se kaze "staviti u altte" i sl.
aktuelan, aktuelnost, obienije nego
aktualan, aktualnost.
akvarijum i akvarij.
ala (azdaja, eudoviste) obienije i bo-
lje nego hala.
alapljiv ne nego halapljiv.
alatka, dat. alatki, gen. mn. alarki.
alfa: alfa zraci, alfa cestice (crtica
neobavezna); aifa, beta igama zra-
ci (bez crtice). V. CRTICA 5, 6.
alga, dat. algi, gen. mn. algi i alga.
alibi (mn. alibiji) znaCi prvenstveno
"dokaz da se u vreme izvrsenja
krivicnog dela okrivljeni nalazio na
drugom mestu". Prosireno znaeenje
"izgovor" iIi "opravdanj e" nastalo
je u americkom engleskom i danas
se prenelo i u druge jezike, ali ga
strogi stilisti ne odobravaju.
alijansa; Sveta alijansa.
Alitalija (Alitalia, vazduhoplovna
kompanija): ne Al Italija.
alka (dat. alci, gen. mn. alki), obicnije
nego halka; Sinjska alka, alkar
uvek bezh.
9
alko-test (s crticom prema P).
alo i halo (telefonski poziv).
Alpi, u Alpima i Alpe, u Alpama.
alternativa. Ovu rec u nacelu treba
upotrebljavati sarno kad su posredi
dye mogucnosti, npr.: "Druga al-
ternativa izgleda nam prihvatljivi-
ja". U recenicama kao "Postojijos
nekoliko alternativa", a pogotovu u
spoju "jedina alternativa", bolje je
upotrebiti drugu imenicu: moguc-
nosf, resenje, izlaz, put, iii odskora
popularni anglicizam opeija.
alva: v. h.
Aljehin (uobicajeno, mada je ruski
izgovor Aljohin).
am, amajlija, amal, amam: v. h.
Amazonka, dat. Amazonki (u grckoj
mitologiji), s malim a u zllacenju
"ratoborna zena".
ambar, bolje nego hambar.
americki: v. lndijanei.
aminowkiselina, amino-grupa.
amoralan znaCi "kome nedostaje ose-
calljc morala"; nije isto sto i nem()-
retian (porocan, pokvaren).
Amundsen, ne Amundzen.
analgezija, anolgetik; analgetj(ki (ne
analgezic'ki).
anaH. Ova imenica ima sarno rnno-
zinu; pogresnoje "anal" u uk:rstenirn
reCima.
antcdatirati
analizirati i analizovati podjednako
su dobri oblici.
Anciea, AnCicin: v. -Clea.
Andaluzija, andaluski (bolje nego
andaluzijski), Andaluzanin, -anka
(ne Andaluzijac, -ijka).
Andi, u Andima, rede Ande, u Anda-
rna; andski.
andelski i anaeoski.
aneksija: glagol je anektirati.
angazman: u prenosnom znacenju
(politicki, drustveni a., a. pisca i sl.)
bolje je reci angazovanostili anga-
zovanje.
Anglo-Amerikanci (=Englezi i Arne-
rikanci); anglo-ameriCki i anglo-
amerikanski. Sastavljeno pisanje
Angloamerikanci, angloameriCki, -
ikanski dopusta se kad je znacenje
"Amerikanci engleskog porekla".
anglofon (koji govori engleski), bolje
nego anglofonski. Up. frank%n.
Anglosaksonci, anglosaksonski. Po-
red osnovnog znacenja (nekadasnji
stanovnici Engleske), kod nas i u
drugim evropskim jezicima upo-
trebljava se i u znacenju "narodi
cngleskog jezika".
ansambl, gen. mn. ansambala.
Antarktik, antarktiCki.
antedatirati i antidatirati (staviti ra-
niji datum od pravog).
anti
anti- se pise sastavljeno: antialkoho-
/icar, antitalenat, antiistorijski itd.
S crticomsarno ispred imena (Anti-
-Diring) i ispred ponovljenog pre-
fiksa, npr. anti-antinuklearei.
Antihrist; s malim a u opstem zna-
cenju "bezboznik, nevemik".
antivladin v. meauvladin.
Antoan (fr. Antoine), ne Antuan. V.
-oa.
Antoanet(a) (fr. Antoinette), Anto-
nijeta (ita!. Antonietta) i Antonela
(ita!. Antonella). Ne postoji ime
Antoanela.
Antonio, Antoniorn, Antoniov (ne
-ijem, -ijev): v. -io.
Antverpen (flamanski) i Anvers (fran-
cuski) ravnopravne su varijante, ma-
da je kod nas prva obicnija.
ao i -0: v. SAZETI SAMOGLAS-
NICI.
-aoe pogresno, treba -alae (slusalae,
gledalae, citalae, poznavalae, pre-
galae itd.; genitiv mn. slusalaea,
gledalaea, Gitalaea itd.) Up. -ioe.
apendicitis, ne apendieit.
APOSTROF se stavlja umesto jednog
iii vise izostavljenih slova: aI', il',
je I', 'oeu, vi's, gos 'n, izvol'te, itd.
Ne stavlja se u reCima s, k, nek, u
kmjim oblicima infinitiva (radit,
Gitat, doc) i glagolskog priloga sa-
dasnjeg (trazee, znajue), niti u sta-
rinskim oblicima kao mea (od me-
10
au), nit (od niti), rad (od radi). Ne
upotrebljava se ni pri sazimanju sa-
moglasnika (v. to). Vidi i: de; Ie.
a priori (dve reci u latinskom; po PR
sastavljeno, apriori); aprioran, ap-
riornost, aprioristicki, apriorizam.
Suprotno: a posteriori.
apsees, ne apees.
apscisa, ne apcisa.
Apulija, pokrajina na jugoistoku Ita-
lije; ne treba kod nas upotrebljavati
ita!. oblik Pulje (Pug/ie).
arabeska: kao groteska (v. to).
Aragon, bolje nego Aragonija; ara-
go}}ski.
arbitar, arbitra (zloupotrebljava se u
sportskim izvestajima umesto obic-
nijeg "sudija"). Ne arbiter, osim
kao latinizam: Petronije Arbiter
(rimski pisac), arbiter elegantiarum
(izg. elegancijarum), naziv za ot-
menog coveka iii kicosa.
arciti: bolje harGiti.
Argonaut i argonaut: V. MITOLOS-
KA IMENA.
arhibiskup: pogresno urn. nadbiskup
(v. to); arhiepiskop (bez j jer je
slozena rec); arhijerej, arhijerejski.
arhiv i arhiva u znacenju "zbirka do-
kumenata" i odeljenje ustanove u
kome se cuvaju sluzbeni spisi";
sarno arhiv kao naziv naucne usta-
nove iii ime strucnog casopisa.
II
Arkanzas (Arkansas): u engleskom se
izgovara Arkenso, ali je kod nas
uobicajen izgovor Arkanzas (kakav
je nekada postojao i u SAD).
Arktik, arkticki.
Arlekin ili Arlekino (lik iz ita!. ko-
medije); arlekin iii harlekin (lakrdi-
jas).
Armen itd.: v. Jermen.
arterioskleroza.
arteski (bunar), bolje nego arteSki:
pogresno je arterski.
artikl i artikal; gen. mnozine artika-
lao
artiljerija (neartilerija), artiljerijski,
artiljerac.
asfalt, aslaltni, aslaltirati, aslalter, ne
asvalt itd.
asimilirati i asimilovati podjednako
su dobri oblici.
aspekt: iz aspekta (necega), bolje
nego sa aspekta.
Astek(ne Actek); mn. Asteci (ne Ac-
teki); astecki (ne asteski).
astma, astmatican, astmaticm:
asura, atar: V. h.
atelje (m. rada), mn. ateljei.
atentat. Nije dobra "pokusaj aten-
tuta", jer sarna rec atentat (od lat
attentare -- pokusati) ima prvobit-
no znacenje pokusaj ubistva.
autarhija
Atina (grad); (Palada) Atena (bo-
ginja).
Atlantik, atlantski; At/antski okean;
Atlantski pakt (v. NATO).
atmosfera, atmoslerski, ne atmo-
svera, atmosverski.
atrijum i atrij.
audio-: po analogiji sa radio, najbo-
Ije ga je pisati s crticom: audio-
-lIrcaaj, audio-kaseta, audio-vizu-
elan itd.
auditorij(um) znaci slllsaonica iii
s l l l s l ~ k pllblika. Nije dobra pri-
menjivati ovaj izraz na gledaoce
televizije iii sportskih priredaba,
umesto publika iii gledaliste.
Augzburg, augzburski (po novom
Pravopisu: po P 60 bilo je Aug-
sburg).
Australija: Australijanac, -ijanka,
australijski, rede Australac, -alka,
australski.
Austrougarska iii Austro-Ugarska
(P, u tacki 49 f (1), dopusta aba ob-
Iika, uz napomenu da je "Iogicnije
spojeno pisanje"). Pridev jeaustro-
ugarski, bez crtice; Alistrougarska
monarhija, Austrougarska care-
vina (s velikim A).
autarhija. VeCina recnika razlikuje
autarhiju (samovladu, samovlasce)
od autarkije (privredne samodovolj-
nosti, nezavisnosti od uvoza tudih
praizvoda). Prva rec slozena je s
auto
grclm arhein, "vladati", druga s
grckim arkein, "biti dovoljan".
auto: m. roda; mnozinaje obicnoauta
(sr. rod), ali je bolje upotrebiti puni
oblik automobili.
auto-: pise se sastavljeno kad znaci
"sopstven", "sam sebi", npr. auto-
biograjija, autoportret, autogo!. S
crticom se pise u znacenju "automo-
bilski", npr. auto-trke, auto-de/ovi,
auto-servis. Ipak, za reci koje se
osecaju i izgovaraju kao jedinstve-
ne, npr. autoput, automehanicar,
autostop, autostoper(ka), P daje
prednost spojenom pisanju.
AUTOMOBILSKE MARKE: v.
MARK.
12
auto-moto: sarno sjednom crticom, u
spojevima kao auto-moto klub,
auto-moto savez i sl. (veliko A kad
je naziv odredene organizacije).
Avar i Avarin; mil. Avari.
Avganistan, itd.: v. Afganistan.
avio-karte, avio-mehanical; avio-
-saobracaj itd. U nekim recima, npr.
avioflota, aviopark, P propisuje sas-
tavljeno pisanje, "zavisno od obje-
dinjenosti akcenta i znacenja".
AVNOJ, AVNOJ-a i Avnoj, Avnoja;
avnojski, bolje nego avnojevski.
azbestni.
Azija: Azijac, Azijka, azijski (danas
obicnije) i Azijat, Azijatkinja, azi-
jatski (obicno s prizvukom primi-
tivnosti, varvarstva i s1.).
B
b: vidi v.
Baas (arapska stranka): ne treba pi-
sati BAAS, jer nije skracenica.
baba: baba Mica, ali baba-Mice,
baba-Micin itd. (ili sve bez crtice):
v. CRTICA UZ IMENA.
Babaroga (licnost iz bajke) i babaro-
ga (kao zajednicka irnenica).
babun: pogresno se javlja u prevodi-
rna s engleskog (eng!. baboon)
urnesto nase reci pavijan.
bacH, ne bakcd
Backa Palanka, Backa Topola, Backo
~ t r v Selo, backopalanacki,
backotopolski.
Baevold ne nego Bakvold (v. to).
badminton i bedminton; ne badmin-
gton.
Badnji dan; Badnjak (=Badnji dan);
badnjak (hrastova grana).
Bahama iii Baharne (iii Bahamska
ostrva), bolje nego Baharni. Up.
Bermuda.
Bajram; Kurban-bajrarn; Rarnazan-
ski bajrarn.
baka, dat. baki.
bakcH ne nego bacd
Baku, iz Bakua, u Bakuu.
Bakvold, Art (Art Buchwald): ne
Bacvold, Buhvald.
Balaton (ne Balatonj): moze se upo-
trebiti i nas naziv Blatno jezero
(rnadarsko irne takode dolazi od
slovenske reCi blato).
Balkansko poluostrvo.
balsam, balsamovati (balsamirati) i
balzam itd.
Bangi (glavni grad Centralnoafricke
RepubJike); "Bangui" je francuska
grafija.
Bangkok, bangkocki (ne bangkoski,
bankoski).
banka, dat. banci, gen. nm. banaka.
banknota.
Banjaluka
Banjaluka (BanjaIuke, Banjaluci),
Banjalucanin, -anka, banjalucki;
danas retko Banja Luka (Banje
Luke, Banjoj Luci), Banjolucanin,
-anka, banjolllcki.
BANJE. PR razlikuje "Vrnjacka Ba-
nja" (naselje) i "Vrnjacka banja"
(banja); malim sIovom "banja
Kovilj aca" i s1.
barijum i barij; barijum-sulfat itd.
Barimor (Barrymore), ne Barimur.
barka, u barci, gen. mn. barki.
Barnard (Christian Barnard), ne Bar-
nar.
barokomora.
Barselona je najtacnija transkripcija
za sp. Barcelona.
Barton, uobicajena transkripcija za
eng1. Burton; tacnije bi bilo Berton.
Up. Tarner.
Bask, Baski, ne Baskijac, Baskijci.
Pridev baskijski je rdavo skovan (v.
-ijski) ali mu nema zamene. Baskij-
ski zaliv: pogresno urn. Biskajski
zaliv.
Basearsija iBas-carsija (u Sarajevu);
s malim b u znacenju "glavni trg";
bascadijski (spoj eno).
bas upravo pleonazam, treba sarno
bas iIi sarno upravo.
bata: bata Dole, ali bata-Doleta,
bata-Doletov itd. (iIi sve bez crtice):
v. CRTICA UZ IMENA.
14
Bazedovljeva bolest, ne Bazedova.
bazen je uobicajeno kod nas: pra-
vilnije bi bilo basen (od fr. bassin),
u svim znacenjima.
bazuka, dat. bazuki (retko bazuci).
BBC po mogucstvu treba pisati la-
tinicom, kao eng1. skracenicu (u
padezima: BBC-ja, BBC-ju itd.) ili
prema izgovoru Bi-Bi-Si, Bi-Bi-
-Sija itd. Isto vazi i za nazive ame-
rickih televizijskih rnreia NBC (En-
-Bi-Si), CNN (Si-En-En) itd.
BCG: v. be-se-ie.
bdeti, ijek. bdjeti; bdim, bdis, oni
bde; bdeo, bdela, ijek. bdio, bdje-
la; bdenje, ijek. bdjenje: bdeCi;
(pro)bdevsi, ijek. (pro)bdjevH
Dopusteni su i oblici bdijem, bdijd,
oni bdiju, bdijuCi, bdijenje.
Bee: instrumental Becom; Becanin,
Becanka ili BeClija, Beclijka (Bec-
lika).
beduin (malo b, jer nije narodnost).
beg: v. aga.
begati (ijek. bjegati) umesto beiati
(bjeiati) ne smatra se za knjiz. ob-
lik.
Bejsi, Kaunt (Count Basie), ne Bej-
zi; Bejsi, Sirli ne nego Besi (v. to).
Bejsinger (Kim Basinger), ne Bej-
sindzer.
bejzbol, bolje nego bezbol (po P).
bekhend (u tenisu), ne bekend.
15
bekstvo, ne begstvo.
Bela kuca (u Vasingtonu).
beleska, dat. beleSci, gen. mn. be-
leiaka, bolje nego beleski. Ijek.
biljeSka.
beleti se, beleo se, ijek. bijeljeti se,
bijelio se, bijeljela se; beliti (ciniti
belim), belio, ijek. bijeliti, bijelio,
bijelila. V. -iti.
ben: v. el.
beo: ijek. je bijel i (rede) bio; kom-
parativ bjelji (ne bjeliji).
Berane, z. rod mnozinc: u Beranama.
beriberi, beriberija (bolest).
Berksajr pogresno: Berkshire sc u
EngIcskoj izgovara Barksir, u SAD
Berksir.
Berlinski zid.
Bermingem (Birmingham), bolje
nego Birmingem.
Bermuda iIi Bel1llude; P dopusta i m.
oblik Bermudi, "kao Baleari i s1.".
Bernard, Bertrand: u francuskom
krajnje d je nemo (Bernal', Ber-
tran), u engieskom se izgovara (npr.
Bertrand u s s l l ~ Bertrand Rasel).
Berns (cngL Burns). Drugo je prczime
Bams (Barnes).
Bernstein kao ncmacko prezime izgo-
vara se Bernstajn, kao amcricko
Bernstajn ili Bemstin.
besan, bdnji, najbe.fnji.
bczda
be-se-ze, be-se-iea iii (po francuskom,
sarno Iatinicom) BCG, BCG-a. Up.
BBC; DDT.
Besi, Sirli (Shirley Bassey), ne Bejsi.
besprizoran znaci sarno "koji je bez
nadzora, napusten". Besmisleni su
spojevi kao "besprizorna izjava",
"besprizorno ponasanje" i s1.
bestraga (npL idi bestraga, bestra-
ga ti glava, bestraga daleko). Neki
put (npr. s giagolom otici) ima go-
tovo istu vrednost kao i bez traga.
bestseler.
Beti Dejvis (Bette Davis), ne Bet.
bez-. U prefiksu bez-, z se uvek
prilagodava sledecem suglasniku ili
se stapa s njim: beskamatni, bes-
teiinski, bescarinski, beshleban (ne
"bezkamatni" itd.); beclIlan,
bdcasce (ne "bezculan"); besadr-
iajan, besubjekatski, bestrastan (ne
"bezsadrzajan" itd.); bezemljas,
be::akonje (ne "bezzemIjas");
beiucan, beiican, beiivotan (ne
"bezzucan" itd.); heSavan, besll-
man (ne "bezsavan") itd.
hezhednostan, -sna, -sno; bezbedno-
slla situacija (ne "bezbcdonosna").
bezbol i b{j::bol.
bcz da, nedopusteno u knjiz. jeziku.
"Usao sam u avion bez da mije iko
pregledao pltIjag" - treba: a da mi
niko nije pregledao prtijag. "Otpu-
tovali su bez da su utvrdili sta je
bcz daljcg
posredi" - treba: ne utvrdivsi sta je
posredi.
bez daljeg: bolje bez aklevanja, ad-
mah, svakaka i sl.
BEZLICNI GLAGOLI: v. se.
bezmalo (gotovo, umalo).
beznacajan: v. znaca)an.
bez obzira. Gramaticari zahtevaju da
se izmedu ovog izraza i recenice ko-
ja sledi uvek umecena ta, npr. "Bez
obzira na to sto je predlog zakas-
nia.. .", "Bez obzira na to da Ii se
ostali slazu iii ne... ". U praksi se ovo
na ta vrlo cesto izostavlja zbog glo-
maznosti. Up. s abziram /la.
bezsumnje.
biatlon (bez) jer je slozena rec).
Biblija (veliko B).
bicikl, gen. mn. bicikala (bolje) iii
bicikla.
BiH (Bosna i Hercegovina).
bih, bisma, biste u oblicima pogod-
benog nacina ne smeju se zamenji-
va sa bi: "Da znam, rekao bih vam";
,,Mi bisma hteli da udemo"; "Kad
biste cekali, pogresili biste n.
Bihac, bihaeki; Bihacanin, Bihacan-
ka, obicnije nego Biscanin, Biscan-
ka.
bij, bijma, bijte, a isto i ubij, nabij,
prebij, probij, pribij, zabij, adbij,
razbij, izbij, itd. V. ZAPOVEDN/
NAC/N.
16
bijel: V. bea.
BijcIjina, ne Bjeljina.
bijenale (izlozba koja se odriava
svake druge godine). M. roda, u
mnozini obicno sr. roda (bijenala).
S velikim pocetnim slovom ako
oznacava odredenu izlozbu (npr.
Bijcnale 11 VC/leciji).
Bik Koji Sedi (indijanski poglavica):
bolje Sedeci Bik, prema P.
Bilbao, Bilbaoa, u Bilbaou (bolje nego
Bilbaa, Bilbau).
Bileca, u Bileci (2. rod); bileeki; Bile-
canin, -anka.
bilion je hiljadu milijardi, iIi milion
miliona; pod americkim uticajem
cesto se pOi:,'Tesno upotrebljava ume-
sto milijarda (hiljadu miliona).
bilo odvojeno: bila ka, bila kakav, bila
gde, bila ta; bila za ta, bila skim,
itd.
bio- sastavljeno: biadeterdient, bia-
hemija, biastanica itd. Sarno zahia-
-bibliagraflja P dopusta i pisanje s
crticom, radi boljeg razdvajanja dva
prefiksa.
Biograd na Moru.
bioskobdzij a (familijamo).
Birmingem (Birmingham), uobica-
jeno: tacnije bi bilo Benningem.
bismo, biste: pogresno "Mi bi mog-
Ii", "Da Ii bi hteli da dodete" i sl. V.
bih.
17
bista: 'l. spomenik.
bitisati, rec turskog porekla, prvobit-
no j e znaCiI a "prapasti, prab" (oso-
bito u izrazu bilo i bitisalo); danas
je definiti'lno primljena u znacenju
"zi'leti, postojati, bi'lst'lo'lati".
bitka, biei i bitki (v. -tka), gen. mn.
bitaka; Kosovska bitka, bitka na
KosovlI (v. ISTORIJSKI DOGA-
DAJI).
Bitolj: 'l. Skoplje.
Bjelovar, Bjelo'larac, -arka.
bjcIji: 'l. beo.
blagodariti, blagodaran, blagodar-
nost, sll'lisni rusizmi pored naseg
zahvaliti. zahvalan, zahvalnost.
blcdcti, bledeo, ijek. blijedjeti, blije-
dio, blijedjela. Up. izbledeti.
blcdofut, bledozelen itd., ll'lek sas-
ta'lljeno.
Blckbcrn (Blackburn), ne Blekbum.
Bliski istok, bliskoistocni.
blizak;bliJi, najbliii (u s'lim znace-
njima); pogresno je u PR "bliskiji".
blizu nije pogresno u znacenju "sko-
ra, goto'lo" (npr. Cekaoje blizu dva
meseca).
hlomba, blomhirati neknjize'lno um.
plomba, plombirati.
bljesak (pored biijesak), hljdtav,
bljdtati (pored blijetati), bljesnu-
ti ijekavski su oblici. Eka'lski je
BOJE
sarno blesak, blestav, blestati, bles-
nuti.
hodi-hilding, bodi-bilder (iIi sarno
bilder).
Bog, 'lelikim s10'lom ako se odnosi na
hriscanskog (000. je'lrejskog, mus-
limanskog) boga i ako ima osobine
posebnog imena, npr. U pocetku
stvori Bog nebo i zemlju. Malim
slo'lom u uopstenom znacenju (npr.
njegova filozofija zapravo je tra-
ienje boga), u ustaljenim izrazima
i uzrecicama (za ime boga, boie
pomozi, ne dao bog, krade bogu
dane itd.), a pogoto'lu ako se odno-
si na pagansko bozanst'lo (greki bog
rata i sl.). V. i BOZANSTVA; bo::'ji.
bogami (ali boga ti, boga mu, boga
vam itd.).
bogme i bome.
Bogojavljcnje (praznik).
Bogorodica: 'l. BOZANSTVA.
bogzna: bogzna kakav, bogzna gde,
bogzno sta itd.
bojati se da... pogresno, kao i nadati
se da (v. to).
hojazan, -zni, ne bojaznost (osim u
znacenju "bojazlji'lost").
BOJE. Siozeni pride'li pisu se sasta'l-
Ijeno ako oznaca'laju prelaznu ni-
jansu, npr. plavozelen (na sredini
izmeau pla'log i zelenog), beloiut,
sivomaslinast itd.; pisu se s crticom
kad su boje od'lojene, naporeOOe,
boj na Kosovu
npr. plavo-zelen (mestimieno plaY
a mestimieno zeleny, erno-belijilm,
erveno-zuti dres itd. Pridevi koji
oznaeavaju svetliju ili tarnniju nijan-
su pisu se sastavljeno (otvoreno-
plav, tamnozelen, svetlosiv, zagasi-
toerven) , ali se pri poredenju ras-
tavljaju: otvorenije plav, zagasitije
erven itd.
boj na Kosovu (malo b: v. ISTO-
RUSKI DOGADAJI).
Boka kotorska i Boka Kotorska (P
dopusta oba naeina pisanja), dat.
Boki, bokokotorski; Bokelj, Bokelj-
ka, bokeljski.
bolesljiv i boleiljiv: ovaj drugi oblik
vrlo je eest i u ijekavskom, mada bi
prema P 60 trebalo tu da glasi samo
boljeiljiv.
Boljsoj teatr (ili teatar), Boljsog te-
atra, Boljsom teatru.
bombon (m.) i bombona (z.); bom-
bonijera (bolje) i bombonjera. Ne
bonbon itd.
bonton se obieno pise sastavljeno;
pravopisni priruenici ga ne pominju.
Bordzija (ital. Borgia) kod nas je
odavno ukorenjen oblik; pravilna
transkripcija bila bi Borda.
borilac (borioea, gen. mn. borilaea)
znaci sto i borae: danas se najvise
upotrebljava pridev borilacki (bori-
laeki sportovi: boks, rvanje, maee-
vanje, dzudo, karate itd.).
18
bormasina, "bolje nego bor-masina"
(P).
Bornmut (Bournemouth): v. Port-
smut.
bosanskohercegovacki (koji se odno-
si na drzavu Bosnu i Hercegovinu),
bosansko-hereegovacki (koji se tiee
Bosne s jedne i Hercegovine s druge
strane). V. SLOtENI PRIDEVI.
BOZANSTVA. Imena bozanstava pi-
su se velikim slovom: Posejdon, He-
ra, Jupiter, Perun, Buda, Hristos itd.;
tako i Savaot, Jehova, Gospod, Sve-
visnji, Bogorodica, Gospa, Alah. Za
Bog v. tu odrednicu. U viseClanim
ustaljenim nazivima pise se veliko
slovo prve reCi (Sveta trojiea, Duh
sveti) osim ako naziv saddi ime,
npr. sveta djev(ie)a Marija, sveti
Kuzman i Damjan, prepodobni
mucenik Teodosije. V. i: MITOLOS-
KA IMENA; sveti.
Bozic.
Bozic-Bata, Bozic-Bate itd. (crtica
neobavezna).
bozji i boiiji; ne B-, osim u crkvenim
tekstovima (P, taeka 15 i 38).
Brazil, brazilski, Brazilac, Brazilka.
Nekadasnji oblici Brazilija, brazi-
lijanski, Brazilijanac, -anka danas
se upotrebljavaju samo za grad Bra-
ziliju (prestonicu Brazila od 1960).
Brcko, iz Brekog(a), u Brekom(e);
Breanin (iIi Break), Breanka.
19
brejkdens.
Bresa (Brescia, Italija), ne Bresija.
Bretanja, Bretonac, Bretonka, bre-
tonski.
bde-bolje i briebolje (po Pl.
brigadir i brigadist(a): obe reci znace
"Clan radne brigade". Pored toga,
brigadir u stranim armijama ozna-
cava iii je oznacavalo razne ruko-
vodece cinove, od podoficira do
brigadnog generala (tako i kod nas
u nekadasnjoj cmogorskoj vojsci).
Brigadist(a) se u novije vreme upo-
trebljava i za pripadnike teroristic-
kih organizacija kao sto su ita!. Cr-
vene brigade (Brigate rosse).
brijati (se), brijem (se), oni (se) bri-
ju; ne brijam itd.
briljantan, ne brilijantan; brilijant,
brilijantski (uobicajeno, mada je i
tu bolje briljant, briljantski).
Brisel (Bruxelles), Brisela, u Brise-
lu; ne Brisla, Brislu.
Brizit (Brigitte) iii Brizita; Brizite,
Briziti itd. V. -e (FRANCUSKO).
Brjus ne nego Brus (v. to); Brjuster
ne nego Bruster (Brewster).
brojan se moze upotrebiti i u smislu
mnogobrojan. Neki put je i pogod-
nije od ovog drugog prideva, naro-
Cito pri poredenjima (sve brojniji,
manje brojan, najbrojniji).
BROJEVI (pisanje). Prema Pra-
vopisu, viseClani broj evi (osnovni i
BROJEVI
redni) pisu se rastavljeno, npr. sto
cetvrdeset devet, hiljadu sest stoti-
na sedamdeset peti itd.; tako i dve
stotine, tri stotine, itd. do devet sto-
tina (ali sastavljeno slozenice dves-
ta, trista... devetsto i dvestoti, tri-
stoti... devetstoti). ad ovog pravila
postoje dva izuzetka koje Pravopis
ne pominje, ali se mogu izvesti iz
pojedinih primera u PR 60. To su:
(1) Sastavlj enD se pisu redni broj evi
u kojima je na drugom mestu broj
stotine, hiljade iii miliona: seststo-
ti, dvehiljaditi, tromilioniti, stohi-
ljaditi, dvestahiljaditi, stomilioniti
itd. (2) Sastavljeno se pise i imeni-
telj razlomka: dvadesetpetina (1 I
25; up. dvadeset petina = 20/5), dve
eetrdesettreCine (2/43), itd.
S crticom se pisu spojevi od dye
reCi koji oznacavaju pribliznu vred-
nost: pet-sest, troje-eetvoro, dese-
tak-dvadesetak, dan-dva, ree-dve
itd.
V. i: SLOZENICE S BROJEM,'
CIFRE; TACKA UZ CIFRE.
BROJEVI (promena). Osnovni bro-
jevi odpet navise nepromenljivi su
u srpskohrvatskom. Brojevi dva (z.
dve, ijek. dvije), tri, eetiri jos su
zaddali izvesne padezne oblike, i
to: za genitiv dvaju (m. i sr. rod),
dveju, ijek. dviju (z. rod), triju,
eetiriju,' za dativ, instrumental i
lokativ dvama (m. i sr. rod), dve-
ma, ijek. dvjema (z. rod), trima,
eetirima (zastarelo jeeetirma). Pos-
BROJEVl
Ie predloga se i ovi brojevi najcesce
upotrebljavaju kao nepromenljivi,
npr. izmeau dve vatre, sa cetiri prs-
ta; kad nema predloga, u knjiz. je-
ziku se preporucuje promena po
padeiima, npr. odnosi dveju ze-
ma!ja. dogovor dvaju predsednika,
uz ucesce trijufabrika (bolje nego:
odnosi dve zem!je itd.).
Zbimi brojevi dvoje, troje, cet-
voro, petoro itd. imali su u starijem
jeziku mnostvo razlicitih padeznih
oblika, ali se danas gotovo uvek
upotrebljavaj u kao nepromenljivi
(zenas troje dece i sl.). Donekle su
se sacuvali sarno oblici genitiva
dvoga, troga i dativa dvoma. tro-
ma (Od tog dvoga moramo ne.sto
izabrati, Njima troma nisu dali
nista i sl.); u mnozini se jos upotreb-
Ijava srednji roddvoja, troja, cetvo-
ra itd. (dvoja kola, cetvora vrata i
sl. ).
BROJEVI (slaganje s imenicom i
glagolom). Uz brojeve sajedan na
kraju, imenica i glagol se upotreb-
Ijavaju u jednini: ,,Javio se trideset
jedan kandidat", "Prosla je sto jed-
na godina". Uz brojeve dva. trio
cetiri i sve slozene brojeve sa 2,3,
iii 4 na kraju, imenica i glagol su u
obliku dvojine: ,,Javila su se trideset
tri kandidata", "Prosle su sto dye
godine", "Spasla su se 54 coveka".
Uz brojeve od pet pa navise glagol
je u srednjem rodu, a imenica u ge-
nitivu mnozine: "Javilo se trideset
20
sedam kandidata", "Spaslo se 55
ljudi". Nije pogresno ni ako se gla-
gol u rodu i broju slaze sa subjek-
tom: "Tih pet godina brzoje proslo"
iii "... brzo su prosle", "Primljeno
je svih 29 pripravnika" iii "Prim-
Ijeni su svih 29 pripravnika".
Uz brojne imenice na -ica upo-
trebljava se imenica u genitivu
mnozine (trojica !judi, pismo cet-
vorici studenata) odnosno genitiv
zbime imenice (sestorica brace);
glagol je u obliku dvojine iii mno-
zine m. roda: Iz nase cete ostala su
dvojica iii ... ostali su dvojica.
Uz zbime brojeve dvoje, troje,
cetvoro, itd. glagol je u srednjem
rodu: doslo je njih petoro. Za oblik
imenice v. sledecu odrednicu.
BROJEVI (zbimi). Brojne imenice na
-ica (dvojica, trojica itd.) upotre-
bljavaju se sarno za muskarce:
dvojica !judi, cetvorica brace, vas
petorica, bilo ih je desetorica.
Oblici dvoje, troje, cetvoro, pe-
toro itd. upotrebljavaju se danas
uglavnom u tri slucaja: (I) za skup
muskaraca i zena, npr. dvoje su-
pruinika, cetvoro brace i sestara,
desetoro mladica i devojaka, u po-
rodici nasje bilo dvadeset troje; (2)
uz zbime imenice, npr. troje dece,
petorojagnjadi, sedmoro gospode,
cetvoro brace (pored sedmorica
gospode, cetvorica brace, v. gore);
(3) uz imenice koje imaju sarno
mnozinu, u kom slucaju se broj obic-
21
no slaze s imenicom po zavrsetku:
dvoja vrata, troje makaze, sedmo-
rei kola. V. i prethodne odrednice.
brojilac (ne brojioc), mn. brojioci,
brojilaca.
brojka (dat. brojd, gen. rnn. brojki)
znaei cifra; ne treba je upotreblja-
vati umesto broj (pogresno je npr.
"Inflacija se meri trocifrenim broj-
kama", treba: trocifrenim brojevi-
rna).
bronhitis, ne bronhit.
broving, brovning (vrsta pistolja)
pogresl1o urn. brauning.
bruka, dat. bruci.
Bruklin (Brooklyn), bruklinski: ne
bruklin.s-ki.
Brus (Bruce), Bruster (Brewster), ne
BljuS, Brjuster.
bruto: bruto tezina, bruto dohodak i
s1. (bez crtice prema P, pogotovu u
viseelanim izrazima kao bruto
registarska tona). V. CRTICA 4.
bde-bolje.
bubamara.
bubasvaba.
Bubka (Sergej): po P, taeka 76 f (2),
pravilnije je Bupka.
Bucer (eng!. Butcher), Bue (Butch):
ne Baecr, BaC.
BUDUCE VREME (futur) pise se
sastavljcno od glagola na -ti (npr.
burlcska
radieu, paseu), a odvojeno od gla-
gola na -d (nad eu, red eu, pomod
eu). Hrvatsko odvojeno pisanje (ra-
dit CU, past eu) Cisto je graficka va-
rijanta,jer je izgovor i u tom slueaju
radieu, pascu.
budi bog s nama (odvojeno, po Pbolje
nego budi-bog-s-nama); ne budi-
boksnama.
budzasto.
Buenos Ajres (sp. Buenos Aires), sa
j, bolje nego sa i; pridev buenos-
ajreski.
bugivugi (sastavljeno), bugivugija,
mn. bugivugiji.
Bugojno, bugojanski, Bugojanac, -an-
ka.
buka, dat. bud.
Bukurest, bukure.ski i bukureStanski,
Bukurestanac, -anka.
bulevar: stanujemna bulevaru, dola-
zim sa bulevara, ne u bulevaru, iz
bulevara.
bulka, dat. bulci.
bunga]ov, bungalova. Oblici bunga-
10 i bangalo, koji se nalaze po ree-
nicima, nikada se nisu upotreblja-
vali u praksi.
Bunjevac, Bunjevka, dat. -vki; bunje-
vacki.
buregdfija, buregdzijski, buregdzi-
nica.
burleska: kao groteska (v. to).
burluJski
burzujski i burioaski.
Busman (ne Busmanin).
butan-gas.
22
butcr, pliler (pll!era) i danas retko
pular (pulra) jednako su dobri obli-
ci (pored domaceg maslac i mas-
10).
c
c latinsko: v. LATINSKA lMENA.
-ca. Pri izvornom pisanju imena iz la-
tinice kao Tosca, Petrarca, prema
taeki 101 b Pravopisa, u promeni
treba c zameniti sak: Toske, Petrar-
kin, Salamanku itd.
-ca i -cija: v. -nca i -ncija.
Carsko selo (u Rusiji), bolje nego
Carskoje Selo (el. 157 b Pravopisa).
Cavtat, cavtatski, Cavtacanin, Cavta-
canka (rede Cavtajka).
CBS: v. Si-Bi-Es.
c e c e ~ u v (cece-muha, cece-mu-
.\:ica).
cediljka, dat. cediljki, gen. mn. cedilj-
ki i cediljaka.
celo- sastuvljeno u slozenicama: ce-
lobrojan, celovecernji itd.
celo vreme: bolje sve vreme.
cenkati se i cenjkati se: oba oblika
su u upotrebi u knjiz. jeziku, mada
priroenici obieno daju prednost ob-
liku sa 11.
centar je ree koja se zloupotrebljava
u nazivima ustanova: "obrazovni
centar" umesto skola, "klinieko-
-bolnieki centar" umesto bolnica,
"tdni centar" kao naziv za vecu
prodavnicu, "centar za zbrinjavanje
dece" umesto deeji dom itd. Uvek
je bolje upotrebiti specifiean naziv
pojedine ustanove. Umesto "nase-
Ijeni centar" dovoljno je reci nase-
lje.
centimetar, bolje nego santimetar:
pogresno je cantimetar. Skracenica
em (bez taeke: v. SKRACENICE
MERA) .
Centralnoafricka RepubIika.
Cesarec, Cesarca, Cesareev.
Cetinje: uobicajeno je na Cetinju, sa
Cetinja, ali se dopusta i u Cetinju,
iz Cetinja.
Cezar. Kadaje francusko ime (CesOl)
treba ga transkribovati prema izgo-
voro Sezar, Sezara.
CIA: v. SKRACENICE NA -a.
cicamaca
cicamaca.
cifra je samo pojedinacni znak za
pisanje brojeva (0, 1 itd. do 9).
Pogresni su stoga izrazi kao "astro-
nomske cifre", "Zabe1ezenaje cifra
od dvadeset hiljada poseti1aca" i s1.,
gde treba reCi braj, odnosno iznos,
sTota, kaliCina i s1.
CIFRE (pisanje). U sastavu recenice,
manje brojeve (pogotovu one do
deset) nije poze1jno pisati cifrom: ne
"Dolazio je 8 puta" nego "Do1azio
je osam puta". Nije uobicajeno po-
cinjati recenicu cifrom: umesto ,,46
1judi je podne10 prijave", ,,1972.
godine se upisao na fakultet" bo1je
je "Cetrdeset sest Ij udi... ", "Godine
1972. se upisao... ". Ne trebamesati
cifre i slova u istom broju: ne ,,115
hiljada" nego iii ,,115.000" iIi "sto
petnaest hi1jada". Priblizni brojevi
kao "dvanaestak", "sto pedesetak"
moraju se pisati slovima, ne ,,12-
-ak", ,,150-tak" i slicno. Vidi i:
TACKA UZ CIFRE; NULA; DA-
TUM/.
Ciganin: v.IMENA NARODA.
cigla: gen. mn. cigala.
cijankalijum i cijankalij.
cikcak (sastavljeno); cikcak linija,
cikcak kretanje i s1. (crtica neoba-
vezna: v. CRTlCA 7).
cilindar, cilindra, ne cilinder.
cirada i eerada (oblik sa e b1izi je
originalu).
24
civilizacijski (i civilizacioni) znaci
"koji se odnosi na civi1izaciju"
uopste; ne valja ga upotrebljavati
namesto civilizovan iii kulturan
("civi1izacijsko ponasanje" i s1.).
CNN: v. Si-En-En.
Cres, creski, Cresanin, Cresanka.
crknut (pogresno): v. TRPNI PRl-
DEV
crkva, gen. mn. crkava (ne crkvi).
CRKVE. Zvanicni nazivi crkava i
verskih organizacija pisu se velikim
pocetnim slovom prve reci (Slpska
pravoslavna crkva, Katolicka crk-
va, lslamska vjerska zajednica),
nezvanicni malim (protestantska
crha). Nazivi hramova i manasti-
ra pisu se ma1im slovom (erkva
svetag Marka, katedrala u Mila-
nu), ali samo ime velikim (Sveti
Naum, Duraevi stupovi). V. sveti;
USTANOVE.
crmpurast (sa m, prema P 60 i
recniku Matice srpske). Vidi: n.
crnac, crnkinja, r m ~ (uvek ma1im
slovom, kao i belae, crvenokoiac).
V. IMENA NARODA.
Cma Gora; Crna gora (ime nekoli-
ko p1anina i visoravni).
Crni kontinent (Afrika): ve1ikim slo-
yom prve reci. Up. No vi Sl'et.
crno-bco, crno-crven itd. (s crticom
za kombinacije dveju boja; spojeno
crnosiv - nijansa). P dopusta i spo-
25
jeno pisanje u ustaljenim izrazima
kao ernobeli film, ernobeli televi-
V. BOJ.
crno-zlIta (crnozlIta) monarhi.ia
(=Austrougarska).
crpsti, erpell1, oni erpu; ClpuCi,o er-
pao, crpla; erpen. Dopusta se i
elpiti, Clpim, oni erpe; erpec-i; er-
pio, crpi/a; erpljen.
CRTA (povlaka) ima dvojaku upotre-
bu: kao znak interpunkcije i kao pra-
vopisni znak. U prvom slucaju
oznacava pauzu (npr.: "Sveje dobra
pocelo, a sad - vidis i sam"), izdva-
ja umetnute delove recenice ("Pod
crkvol11 je - bar se tako prica - za-
kopano blago"), lIvodi nesto neoce-
kivano ("Otrca na blagajnu, a kad
tamo - mrak"), zamenjuje predikat
1I naslovil11a ("Zvezda i Partizan -
domacini tumira"), uvodi objas-
njenje znacenja ("lat. mobilis -
pokretan") ili blize odredenje teme
("Fudbal- pravila igre") i oznacava
pocetak i kraj direktnog govora u
dija"]ozil11a (- Mene cekate? - upita
Vera). - Moze posluziti (kao u ovom
primeru) i za odvajanje poslednje
recenice iIi grupe recenica II okviru
pasusa.
Ko pravopisni znak, crta ima
znacenje "uo", npr. 10-12 metara,
45-50 stepeni, Frederik Sopen
(1810-1849); takode oznacava
vezu izmedu uva iIi vise imena, npr.
put Beograd-Sarajevo--Mostm;
CRTICA
If;f-Petrov, razgovori na relaeiji
SAD-Egipat-Izrael. U nacelu, Crta
kao znak interpunkcije odvaja se
belinama, a kao pravopisni znak
pise se bez razmaka, osim u slucaju
kad su jedan ili oba izraza koje crta
povezuje viseclani: utakmiea Par-
tizan - Kvins park rendiers, [va
AndriC- (l0. IX1892 - 13.1111975).
U nekim oznakama naporednih
veza, kao rubrika izgubljeno-
naaeno, akeija selo-grad, pakt
Nemacka-Italija--Japan i s1., P
dopusta pisanje i s belinal11a i bez
njih.
C1111 treba razlikovati od crtice:
u nasoj stampi redovno se srecu
pogresni oblici kao Bas - cadija,
kad - tad i sl. umesto
kad-tad. U izrazima tipa hoc-d-
neees pise se crtica, ali ako su im
sastavni delovi viseclani, PP zah-
teva upotrebu cite s razmakom: idi
lI1i - doai mi, dri - ne daj (ili bez
ikakvog znaka: hteo ne hteo itd.),
dvadeset-trideset ali dvadeset pet
- trideset itd.
V. sledecu odrednicu; v. i od;
izmeau; NADIMCI.
crtanka, dat. ertanki i ertanci, gen.
mn. ertan/d.
CRTICA (u stamparstvu nazvana i
diviz iIi tire), za razliku od cite, nije
znak interpunkcije nego sarno pra-
vopisni znak; upotrebljava se u
poluslozenicama iii za razgrani-
CRTICA
cavanje delova reCi. Pise se uvek bez
razmaka. Pje donekle smanjio upo-
trebu crtice u odnosu na Pravopis iz
1960.
(l) Ostaje i dalje upotreba crtice
u slozenimpridevima (v. to), u dvos-
trukim prezimenima (v. to), posle
cifre u slozenicama (v. SLOZENICE
S BROJEM), ispred nastavka u
promeni slovnih skraeenica, npr.
C1anice MMF-a, 11 ZTP-u, i pri ras-
tavljanju reci na kraju reda (v. to).
Za upotrebu crtice uz imena v.
sledeeu odrednicu.
(2) Crtica se pise u simetricnim
spoj evima (od dye reci iste vrste
koje se uzajamno odreduju) kao
marksizam-Ienjinizam, kako-tako,
tamo-amo, brie-bolje, navrat-
-nanos, pov1lci-potegni, rekla-ka-
zala, hoceS-neCes itd. (ali: idi mi --
doai mi, v. CRTA) i u pribliznim
oznakama kao deset-petnaest, go-
dinu-dve. Ne pise se u izrazima kao
covek iaba, slikar amater, jer tu
druga rec odreduje prvu.
(3) U spojevima dveju imenica od
kojih prva, nepromenljiva, odredujc
drugu, crtica se zadrzava u tradicio-
nalnim izrazima
rak-rana, klin-corba, iar-ptica,
lIzor-majka. ceten-alva, pa i u
novij im ukoliko predstavljaju poj-
movnu jedinicu, kaofiks-ideja,fri-
-sop, dalaj-Iama, general-pukov-
nik, mas-medij, kvarc-Iampa. Tu
spadaju i nazivi hemijskihjedinjenja
26
(v. to). Tamo gde nije u pitanju us-
taljeni izraz, nego povremeni susret
dveju imenica koje se mogu nati i u
drugim kombinacijama, crtica nije
obavezna: diez koncert, rok pevac,
pop zvezda, taksi stanica, indigo
kopija, slInd 1'0111 an, iiro raclIn,
kolorfotografIja, dizellokomotiva,
bantam kategorija, "Sam" centar,
Orijent ekspres itd.
(4) Pisanje bez crtice preporucuje
se kadje ispred imenice nepromen-
Ijiva rec stranog porekla, pridevskog
iii priloskog znacenja, npr. solo
tacka, bruto tdina, neto zarada,
ekspres kafa, instant corba, gala
veeera itd.
(5) Ako je na prvom mestu slo-
vo, crtica se pise, npr. !I-bomba, g-
-Zica, ali nije obavezna uz imena
slova (alfa cestica, gama zraci) niti
uz skraeenice (PEN Ilil/b, LP plo-
car
(6) Ne treba pisati crticu kada dye
iii vise nepromenljivih reci odreduju
imenicu (pop i rok muzika) niti kad
ista rec odreduje dye iii vise imeni-
ca (folk pevaCi i pevacice).
(7) Ako prvi element slozenice
vee sadrzi cliicu, ne treba pisati i
drugu: ce-mol akord, sop.
Iz slicnih razloga P preporucuje da
se pisu sastavljeno cikcak, ping-
pong, dumdum, longplej itd. (zbog
slozenih izraza kao cikcak(-)linija,
pingpong(-)turnir i s1.).
27
Za spojeve s elementima aUfo,
mofo.jofo, kino, radio, video, mini,
maksi v. te reci.
CRTICA UZ IMENA. Kad licnom
imenu prethodi titula, nadimak,
oznaka srodstva iii zanimanja, i
kadaje taj prethodni deo nepromen-
ljiv, P 60 je zahtevao da se crtica
pise u svim paddima osim nomi-
nativa: kuma Mica ali od kuma-
-Mice, Cica Ilija ali sa Cica-Jlijom,
i tako isto Hajduk- Veljka, Zmaj-
-Jovi, baba-Ruio itd.; jednako i u
prisvojnom pridevu (majstor-De-
janov, kuma-Micin). Prema novom
Pravopisu cliica je neobavezna, a ne
trebaje nikada pisati akoje prv.a rec
sama po sebi nepromenlj iva (tj. ako
uopste nema oblika za druge padde,
sto biva kod titula stranog porekla):
kir Janju, hadii Jovana, efendi
Mifin, s don Perom, 0 fra Brni, ser
Dzozefe itd. V. don, fra, ser.
cvilcti
Kadaje nepromenljivo ime na pr-
yom mestu a titula l1a drugom, clii-
ca se pise u svim paddima: Smai/-
-aga, odSmail-age, Feruz-paa itd.
(v. aga).
V. i: DVOSTRUKA IMENA;
DVOSTRUKA PREZIMENA.
Crvena armija, crvenoarmejac, -ej-
ski.
crveneti se, crveneo se, ijek. crvenjefi
se, crvenio se, crvenje/a se. Oblik
crveniti, "ciniti crvenim", danas je
gotovo potpuno izasao iz upotrebe.
V. -iti.
crvenokoZac, crvenokosca (malo c).
V. IMENA NARODA.
crvenosmed, crvenoiut (nijanse); cr-
veno-iut (kombinacija dveju boja);
crveno-p/avo-be/a zastava.
curiti, curio, curice, ne cureti itd.
cvileti, cvi/eo, ijek. cviljeti, cvilio,
cvilje/a: ne cviliti.
v
C
ci c: V. -ie, kao i pojedine reCi. U ita-
lijanskim i spanskim i n n i m ~ tre-
ba uvek pisati cane c: Celini, Ceza-
re, Celentano, CineCita, de Amicis,
Pucini, Felice, Beatrice, Vicenea,
Vespuci, la Fenice, Pacino itd.;
Macado, Manca, Sanco, Koncita,
Kamaco, ECeverija itd. V. i:JAPAN-
SKA IMENA.
Caadajev: v. aa.
cacanka (rakija), dat. cacanki i
cacanci.
cajanka, dat. cajanki i cajanci, gen.
mn. cajanki.
Cajavec, Cajavea, Cajavcev.
Cakovcc, u Cakoveu; cakovacki.
cak stavise, pleonazam: treba sarno
cak iii samo stavise.
car (draz, privlacnost); car (dobit).
carka, dat. carci, gen. mn. carki.
carsav, ne carSa!
carter: carter aranzman, carter let
itd. (ertiea nije obavezna: v. CRTl-
CA 3).
CASOPISI: v.IMENA LlSTOVA.
caura, iscauriti se, ucauriti se, zaca-
uriti se, obicnije nego cahura itd.
V.h.
cavka, dat. cavki (obicnije nego cavci,
kako je u PR), gen. mn. cavki;
cavciji i cavcji.
celo: v. na celu.
Cclsi (Chelsea), ne Celzi.
cemer (otrov), cemer (pojas za no-
vae).
Cernobilj (ne Cemobil), cernobiljski.
cestitka, dat. cestitki, obicnije nego
cestici; gen. mn. cestitaka i cestit-
ki. V. -tka.
ccsto puta pogresno, treba mnogo
puta, dosta puta, viseputa, iIi cesto.
CcSir (Cheshire), ne CeSajr.
Ceska; Ccska Republika (ovo drugo
sarno u zvanicnom ophodenju).
cetiri, cetiriju itd.: v. BROJEVI (pro-
mena).
29
cctiristo, cetiri stotine, cetiristoti; ce-
tiri hiljade, cetirihiljaditi.
cetvorka, dat. cetvorei i cetvorki, gen.
mn. cetvorki i cetvoraka.
cctvoro, cetvoriea itd.: v. BROJEVI
(zbirni).
cetvorodupli pogresno urn. cetvoros-
truki. V trodupli.
cetvoroiposobni, cetvoroiposatni,
cetvoroipogodi.\:nji itd.
cetvoro-petoro.
cetvrtfinale: sr. roda, cesce nego
muskog. Vjinale.
Cczare (ita1. Cesare), ne Cezare; nag-
lasakje na prvom slogu.
-cica. Prisvojni pridev od imenica na
-iea zavrsava se na -iCin (MiliCin i
s1.), ali od tog pravila, radi blago-
zvucnosti, P (tacka 85 c) izuzeo je
imenice na -Ciea. Otuda ce biti
devojcicin, AnCiein, pevaCiein,
krojaCiein, CiCiein itd.
cica: kao Cika (v. to); Cica Ilija
(Sianojevic: s velikim Cjerje stalni
deo nadimka).
cicica, CiCicin: v. -Ciea.
ciji god (bilo ciji), cijigod (neciji).
cika: cika Milan, Cika-Milane, ~ i l O
-A1i/al7Ov itd. (iIi sve bcz cltice: v.
CRTICA UZ IMENA).
Cilcanac (stanovnik Cilea); Ci/eanae
(ucesni k svetskog fudbalskog pr-
venstva II Cileu).
cuccckc
cilcti: kao L\:Cileti (v. to).
Cilipi, ne Cilipi.
CineCita (ita1. Cineeitta), ne CineCita.
cinilac, ne Cinioe; mn. cinioei, Cini-
laea.
cipka, dat. Cipki (obicnije nego Cipei,
kako je u PR 60, gen. mn. Cipaka i
Cipki.
cistiji, najCistiji, ne CisCi, najCiH:i.
cistoca u materijalnom smislu (kuce,
odela i s1.), Cistota u duhovnom
(osecanja, jezika, obicaja itd.).
citaca proba (u pozoristu), ne Cita-
juca.
citalac (ne Citaoe); mn. Citaoci, Cita-
laea.
citanka, dat. Citanci, gen. mn. Citanki.
citulj aje cela rubrika posmrtnih ogla-
sa, iIi spisak umrlih: um. "Dali smo
Citulju u novinama" bolje je "Dali
smo posmrtni oglas".
Civava (Chihuahua), savezna drZava
u Meksiku; Civava (vrsta psa).
Civitavekija (Civitaveeehia) , bolje
nego -kja prema P; ne Civitavekija.
CLAt"J u stranim imenima: v. NASLO-
VI
coha (dat. cohi) i coja; cohan i cojan.
covecji (bolje) i coveciji.
covek zaba (bez crtice: v. CRTICA
2).
cucccke i cllcecki.
clldi me
cudi me (nesto), to gaie cudilo, zar
vas to cudi? i s1. Starijijezikoslov-
ci osudivali su prelaznu upotrebu
glagola cuditi kao gerrnanizarn,
zahtevajuCi da se kaze sarno cudim
se, cudio se tome, zar se tome
cudite? itd. Ova zabrana uglavnorn
je ostala bez dejstva,jer se izgubil0
iz vida da gotovo svi glagoli slicnog
znacenja irnaju i povratni i prelazni
oblik: zacudio sam se i zacudilo me
30
ie, iZl1enadio sam se i iZl1enadilo me
ie, zaprepastio sam se i zaprepas-
tilo meje, itd. V. raduie me.
cudovistan (bolje; P dopusta i cudo-
v L ~ a n cudovisna, -sno.
cuka, dat. cuki.
cukunbaba, cukundeda, cukul1unuk
(bolje nego sukunbaba itd.).
cvoruga, dat. cvoruzi.
r
C
c: za reci sa cvidi i pod c.
caba, iCi (kao) na cabll (veliko C
sarno kad oznacava hram u Meki).
Cano (Ciano): uobicajeno kod nas,
mada bi pravilna transkripcija bila
Cano.
cao (ita!. ciao): uobicajeno kod nas,
mada bi pravilno bilo cao.
ce j e enklitika (kao i je, v. to) i stoga
ne sme doCi na pocetak akcenatske
celine: "Novi eksperimenti, receno
je ovde, ce sarno potvrditi ono 5tO
se vee znalo" - treba: Novi ekspe-
rimenti, receno je ovde, samo ce
potvrditi ...
Cete-kula.
Celentano ne nego Celentano (Celen-
tano): v. c.
cer ne nego kCi. cerka iIi kcerka.
cerka je davnasnji narodni oblik,
zabelezen i kod Yuka, bezrazlozno
izostavljen iz PR 60, koji beldi
samo kcerka. Dativ glasi cerki i
cerci, gen. mn. cerki, prisvoJIll
pridev cerkin; diminutiv cerkica i
cerCica.
ceten-alva (i ceten-halva); ne cetena
alva.
cevap, cevabdiija, cevabdiijski.
cevabdzinica.
-ci: v. GLAGOLSKI PRILOG SA-
DASNJI.
Cilipi ne nego Cilipi.
cirilometodski i Cirilometodijevski.
civot i kivot.
-cki, nikad -cski: mladicki, plemicki,
nikSicki, gospicki, pecki itd.
corsokak.
cu: v. BUDUCE VREME.
culbastija i aulbastija.
curka, dat. cllrki (prema PR i curci);
gen. mn. curaka i curki.
cuska, dat. cllsci, gen. rnn. cusaka i
cuski.
D
d ispred bezvucnih suglasnika prelazi
u t: otkad, otpadak, potceniti,
natcovek, othraniti, prethodni itd.
Ostaje neizmenjeno sarno ispreds i
s: sredstvo, odsek, predsednik,
podsisati, odsetati. U promeni
imenica, ispred c i c, d se gubi: su-
dac - suca, suce, predak - preci;
odstupanja od ovog praviia mo-
gucna su kod nekih redih imena (u
P je navedeno rusko prezime Gud-
COY, a u P 60 Kadcic, Zabrdac -
Zabrdca i Brgudac - Brgudca). V.
Gradac.
d' ida u romanskim prezimenima: v.
de.
da i t ~ Najopstije uzeto, razlika
izmedu ovih dvaju veznikaje u tome
sto da uvodi radnju 0 kojoj se tek
govori, za kojom se tezi iIi koja bi
se mogia dogoditi, a sto - onu koja
se uzima kao gotova cinjenica. Otu-
da ce se upotrebiti sto (a ne da) u
recenicama kao "Radujemo se sto
je sve u redu", "Razumijivo je sto
se na odgovor mora cekati", "Kako
objasnjavate sto vas nisu pozvali?",
"Stetaje sto predlog nisu poddali i
Iekari", "Roba ne sarno sto Iezi nego
se i kvari". Naprotiv, u slucajevima
kad recenica ispred veznika moze
imati znacenje govorenja iIi mis-
Ijenja, mogucan je i jedan i drugi
veznik, prema tome da li se recenica
posle veznika shvata kao iskaz iIi
kao uzrok: "Opomenite ga da kas-
ni" (=upozorite ga da kasni), "Opo-
menite ga sto kasni" (=on kasni, i
zbog toga treba da ga opomenete);
"Zameraju Francuskoj da je izdaia
saveznike" (tvrde da je izdaIa),
"Zameraju Francuskoj sto je izdaia
saveznike" (zbog toga sto je izda-
Ia). Ipak, u danasnjemjeziku sve je
jaca teZnja ka upotrebi da i uz poje-
dine oblike koji izrazavaju stvamo
stanje, pa se odnos ovih veznika
mora posmatrati elasticnije. Rece-
nice" Cinjenica da je roman zabra-
njivan sarno potvrduje njegovu
vrednost", "Cudno je da to nismo
33
ranije primetili", "Dobro je da si
ostao ziv" (mada bi i u njima bilo
prikladnije sto) vise se ne osecaju
kao pogresne.
dabome i dabogme.
daca (vila, letnjikovac u Rusiji); daca
(gozba u cast pokojnika).
dahtati: sasvimje ltobicajena prome-
na dahcem, dahceS, oni dahcu
(mada PR 60 belezi samo dascem).
-dak: v. -tak.
Dakar (prestonica Senegala), Daka-
ra, u Dakaru; ne Dakra, Dakru.
dalaj-Iama (rnalim sJovom, v. TJ-
TULE); pancen-Iarna.
Daleki istok,
daleko. Upotrebu ovog priloga uz
komparativ i superlativ (daleko
lakSe, daleko hoJji, daleko naJpo-
godniji) bezrazlozno su osudivali
poneki puristi, trazeci da se zameni
sa mnogo, znatno iii kudikamo
(sarno ovaj poslednji prilog moguc
je uZ'superJativ).
Dales (Dillies, prezime: pogresno je
u PR 60 Dais).
da Ii; skraceno da I'.
Dalmatinac, Dalmatinka (dal. Dal-
matinki); dalmatinac (pas).
daljni i daljnji; do daJjeg, bolje nego
do daJjnjeg.
damping, ne dcmping,' dampinski.
dati
dan. Kada se gen. mn. dana dodaje
imenicamanedeJja, mesec, godina,
pridev iii zamenica trebalo bi da se
slazu s prVOl11 imenicom: svaki
mesec dana, poslednji mesec dana,
celli nedeJju dana, poslednju go-
dinu dana itd. praviJnije je nego
svakih, poslednjih itd.
Za nazive Dan Republike i sl., kao i
za promenu oblikaDuraevdan i st.,
vidi PRAZNICI.
danas-sutra.
danas ujutru, danas uvece pogresno,
treba: jutros, veceras.
dan-danas; dan-danji.
dan i noc iii dan-i-noc (biljka).
D'Anuncio (D'Annllnzio), s D'Anun-
ciom, D'Anunciov (ne D'Anun-
cijem, D'Anuncijev); pridev danun-
cijanski iii danunciovski; Danun-
cijada (roman V. Cara Emina).
darivalac i darovalac (ne -aoc), mn.
darivaoci (darovaoci), darivalaca
(darovalaca),' takode darodavac.
darmar.
Dartmut (Dartmouth): v. P/imut.
daska, dat. dasci.
dasto-mi-ti-dasto (prema P 60), iii
odvojeno, bez crtica (tako u recniku
Matice srpske).
dati: pored dam, das, onidaju dopus-
taju se i narodski oblici dadem,
dadd, oni dadu i dadnem. dadnd,
DATUMl
oni dadnu. Aorist: dah, oni daJe iIi
dadoh, oni dadose.
DATUMI. Pri pisanju ciframa mogu
se sva tri broja oznaeiti arapskim
ciframa s taekom, iIi se mesec
oznaeava rimskim brojembez taeke:
4. 10. 1957. iii 4. X 1957. Nije
neophodno iza poslednjeg broja do-
davati ree "godine" ili "god.".
Pisanje nule ispred jednocifrenog
broja, npr. 07. 03. 1982. nije
preporueljivo izvan tehniekih tek-
stova i poslovne korespondencije.
lzmedu imena mesta i datuma
uvek se pise zarez, npr.: Vrsac, 25.
Vll1971.
Jugoslovenskim i medunarodnim
standardom propisanje redosled go-
dina - mesec - dan, npr. 1997 06
25. Takav naein pisanja primenjuje
se u tehniekoj dokumentaciji, kom-
pjuterskim izvodima i s1., ali nije po-
godan za upotrebu u obicnom tek-
stu.
davalac (ne davaoc), mn. davaoci,
davalaca.
davni: paziti da se ne upotrebljava za
relativno blisku proslost, eemu je
sklon novinarski jezik ("Jos davne
1984. godine receno je... " i s1.)
davnoprosli (gramaticki termin: dav-
nopros/o vreme).
DDT: boljediditi. diditija; skracenicu
DDT (u paddima: DDT-ja, DDT-
-jem itd.) treba pisati samo latini-
34
com, buduCi da se izgovara po en-
gleskom. Up. BBe.
de, da, d'. fon, van i slieni predlozi u
stranim prezimenima pisu se malim
slovom kad prethodi jos neko ime:
Sarl de Gol (Charles de Gaulle),
Kalderon de la Barka (Calderon de
la Barca), Ziskar d'Esten (Giscard
d'Estaing), Leonardo da Vinei (Le-
onardo da Vinci), Verner fon Braun
(Wernher von Braun), Ludvig van
Betoven (Ludwig van Beethoven).
Ako se upotrebljava samo prezime,
onda prema P treba pisati veliko slo-
vo: De Gol, Van Gog itd.
Francusko de transkribujemo kao
de (ne d); Tur de Frans (Tour de
France), Ferdinan de Sosir (Ferdi-
nand de Saussure). D sa apostrofom
dolazi samo ispred vokala (D'Alam-
ber - D'Alembert), kao i u ita-
lijanskom (D'Anuncio - D'Annun-
zio).
U spanskom i portugalskom ovi
predlozi ne Cine deo prezimena: otu-
da je bolje Faljine kompozicije,
Gamino putovanje, nego De Falji-
ne, Da Gamino.
U geografskim imenima ovi pred-
lozi takode imaju malo slovo, a
menja se sarno poslednja ree: Rio
de Zaneiro (Rio de Janeiro), Rio de
Zaneira, itd.; Mar del Plata, u Mar
del Plati, itd. V. el.
DECENIJE: v. GODIN.
35
decidan, decidno pogresno umesto
decidiran, decidirano (ali i jedno i
drugo moze se uvek zameniti nasim
izrazima odlucan, odseean iIi ne-
dvosmislen).
decji (bolje) i deeiji.
Deda Mraz, Deda-Mraza, Deda-
-Mrazov (ili sve bez crtice: v. CR-
TICA UZ lMENA).
dejstvo, (iz)dejstvovati upotrebljavaju
se i u ijekavskom pored djejstvo,
(iz)djejstvovati.
dekada znaCi "deset dana"; pogresno
se ponekad, pod uticajem engleskog,
upotrebljava urn. decenija (deset
godina).
dekolte (m. roda), mnozina dekoltei.
Delfi (u Grckoj), iz Delfa, u Delfima;
pridev: del/ski (neopravdano je
delfijski u PR 60).
Delhi iii Nju Delhi (New Delhi); del-
hijski. Nije opravdan izgovor Deli,
prema engleskom.
deli: deh Radivoje, deli Radivoja (bez
crtice). V. CRTICA UZ lMENA:
NADlMCI.
delilac (ne delioc), mn. delioci, deli-
laca.
delinkvencija (od la1. de-
linquae): pogresni su (mada uneti
u PR 60 i druge prirucnike) oblici
delikvent, delikvencija.
Up. depandans; Iwnjunktura.
dcrati (sc)
deliti: bez razloga su osudivani spo-
jevi kao deliti (necije) misljenje,
deliti (neeiju) zabrinutost, deliti
slavu (s nekim) i s1.
deljenje (ijek. dijeljenje), ne delenje.
DELJENJE NA SLOGOVE: v.
RASTAVLJANJEREel NA KRAJU
REDA.
demanti, demantija (nedemant), mn.
demantiji (ne demanti).
deminutiv i diminutiv. Oblik na di-
uobicajen je u svim evropskim
jezicima; bezrazlozno je zabralljen
u PR 60.
Demir kapija (odvojeno, bolje nego
s crticom, prema P); malo k za kli-
sum, a veliko (Demir Kapija) za na-
selje.
Dempsi (Dempsey), bolje nego
Dempsej.
Denev (Deneuve), ne Danev; Katrin
(Catherine), ne Ketrin.
Deng Sjaoping.
depandans, ne depadans.
deprecijacija (novca), deprecirati;
pogre'sno je depresijacija, depresi-
rati; rec dolazi od la1.pretium, cena
i nema veze s recju depresija.
derati (se) i drati (se); derao, derala
i drao, drala; deracu i dracu. Medu
slozenim glagolima, oblik bez e
llajvisc se upotrebljava u glagolu
odrati, odran (pored oderati, ode-
Dcsanka
ran), rede u glagolima izderati,
proderati se, razderati, dok pode-
rati, poderan ima sarno oblike sa e.
Desanka, Desanki, Desankin.
desert, ne dezert.
Desan (fr. Deschamps).
deterdzent je kod nas usvojeno sa
eng1. izgovorom; pravilnije bi bilo
detergent, ali se taj oblik upotreb-
ljava sarno kao strucni hemijski ter-
mm.
devetsto, devet stotina, devetstoti;
devet hiljada, devethiljaditi.
dcvojcica: v. -Gica.
Devonsir (Devonshire), ne Devon-
sajr.
dczen, dezeniran: bolje desen, dese-
niran (fr. dessin).
dczcrt ne nego desert.
dezintoksikacija; dezintoksicirati
dezintoksikovati.
dielektrik, dielektrican (bez j jer su
slozene reCi).
dijabetcs, bolje nego dijabet; ne di-
jabetis.
dijalektalan (koji pripada dijalektu:
bolje dijalekatski iii dijalektni);
dijalekticki (koji se tice dijalektike).
dijapozitiv, dijaprojektor itd.
Dijaz iii Dijas (Diaz): v. -ez.
dilatacija (sirenje); dilatacione spoj-
nice (ne "diletacione").
36
Dilindzer (Dillinger): ne Dilinger,
osim kadaje nemacko prezime.
Dima: v. -a (IMENA).
dinosaur, bolje nego dinosaurus.
diplomirani (student i s1.) nije po-
gresno: v. TRPNI PRIDEV
Diras, Margerit (Marguerite Duras),
ne Dira.
dirinciti i dirindiiti.
dirka, dat. dirki i dirci.
Diseldorf (Diisseldorj), ne Dizeldorf
disko: disko-klub, disko-ritam itd.
(crtica nije obavezna: v. CRTlCA 3
i 4).
diskusija pogrdno kad se primenjuje
najednog coveka (u mojoj diskusiji,
povodom diskusije gospodina N.N.
i s1.). Treba reCi ucece u diskusiji,
izlaganje, istupanje, izjava, reGi i
sl.
Disan (fr. Duchamp).
divalj, divlji, najdivljiji.
Divlji zapad.
divot-izdanj e (posebno, raskosno
opremljeno izdanje).
dizel: dizel motor, dizel gorivo itd.
(neobavezna crtica: v. CRTICA 3).
djuti-fri sop iii skraceno fri-Sop (v.
CRTICA 3 i 7).
do: v. od, CRTA, kao i pojedine reci
sa do-.
37
doba se u danaSnjemjeziku menjakao
imenice srednjeg roda: tom dobu,
tim dobom itd. U mnozini, umesto
dobima boje je upotrebiti drugu rec:
vremenima, razdob/jima, periodi-
mao
dobar dan.
dobar vece: V. dobro vece.
dobijati, dobijao i dobivati, dobivao.
dobitak, mn. dobiei.
dobiti: dobijen i dobiven.
doboga i do boga (PR daje primere
"To je doboga lose", ali "Do boga
se cuje"); do boga miloga.
dobrodosao (kao pridev, npr. "Svaka
promena bice dobrodosla"; rastav-
ljeno kao uzvik: Dobra dosli!).
dobro jutro.
dobro vece; u narodnom jeziku i
dobar veee(r), s akcentom na a.
do danas.
dodatak, mn. dodaei.
doduse.
do davola.
dogodine.
dogovoriti se 0 necenzu, ne dogovo-
ritl ne.ijto.
dohakati (nekome), bolje nego do-
akati.
dohodak, dohotka, mn. dohoci.
dolcpotpisani
dohodovnije stvoreno poslednjih go-
dina prema imenici dohodak. Bolji
je oblik dohodni, koji su i ranije
upotrebljavali ekonomisti.
doimati se, doimam se i doim/jem se.
doista.
dojahati, dojasem, oni dojasu.
dojence: V. odojak.
do jesenas.
dojilja, ne doi/ja.
dojka, dat. dojei, gen. mn. dojki i
dojaka.
do juce(r).
do jutros.
do kada i dokad(a).
dok god; dokle god.
dokon, dokona i (rede) dokolan,
dokolna.
do kraja (P daje prednost odvojenom
pisanju).
do kuda i dokud(a).
dokumen(a)t: mnozinu u sr. rodu,
dokumenta, neki jezikoslovci su
zabranjivali iz istih razloga kao i
akta (v. to) ifakta.
Dolac (kod Travnika), Doca, u Docu.
dolepotpisani i dole potpisani (ovo
drugo "kada se prilog zeli naglasi-
ti", prema PR). Ukoliko nema takve
potrebe za naglasavanjem, dovoljno
je i sarno potpisani.
doliti
doliti: dolij, dolijm0, dolijte.
do malopre i domalopre.
domorodac, domoroca, mn. domoro-
ci, domorodaca.
don ilra, nepromenljive titule, pisu se
bez cltice, malimslovom (don Niko,
Ira Erne itd.), osimkad su stalni deo
imena: Don Kihot (v. to), Don Zuan
(v. to), Fra Andeliko (Fra Angeli-
co), Fra Dijavolo (Fra Diavolo) itd.
Don (Dawn, eng!. z. ime), ne Daun,
Doun.
donedavna i donedavno.
doneti: v. -neti.
Don Kihot, donkihotski, donkihot-
stvo, donkihoterija. Strucnjaci za
spanski kazu i Don Kihote, prema
originalnom izgovoru (sp. Don
Quijote).
Don Zuan je kod nas tradicionalni
oblik za sp. Don Juan, ali je bolje
Don Huan, prema stvarnomizgovo-
ru. Upotrebljen kao zajednicka
imenica sa znacenjem "Ijubavnik,
zenskaros" pise se malim slovom i
sastavljeno, doniuan. Izvedenice:
doniuanski, doniuanstvo.
Donja Stubica, Donji Lapac itd. (oba
pocetna slova velika u imenima na-
selja); Donji grad (gradska cetvrt
iii opstina); donji Dunav itd. (donji
tok reke).
donjo-: donjogradski, donjolapacki
itd.
38
do podne, ali dopodne kao imenica:
up. pre podne.
dopola.
do proletos.
do sada i dosad(a).
dosetka, dat. dosetki, gen. mn. doset-
ki i dosetaka.
dosije, dosijea: bolje dosje; mn.
dosijei (dosjei).
do sinoc.
doskora (ali: do skora videnja);
takode doskoro.
dosluh (biti u dosluhu s nekim): dosluk
sarno ako se upotrebljava u prvobit-
nom znacenjuprijateljstvo (od tur-
skog dost, prijatelj).
Dostojevski: romani Dostojevskog,
ne "Dostojevskijevi".
do sutra.
doskolovati, doskolovanje: ne do-
skolovavati, doskolovavanje.
Dos Santos: v. PORTUGALSKA
IMENA.
do tada i dotad(a).
do tamo (bolje nego dotamo, prema
P).
dotie moze imati i vremenska zna-
cenja, "do tada" (npr. Ja se sve dotle
nisam bunio) iIi "za to vreme" (Dok
bude publike, dotle ce se i prikazi-
vati).
dovece(r).
39
dovek(a).
dovesti: dovezen (ne doveien).
do videnja (odvojeno; "u emisijama i
do slusanja, do gledanja", prema
PR).
do volje (odvojeno, prema P).
dovoljno: praceno namemo-posle-
dicnom recenieom, cesto se po-
gresno javlja umesto suvise, npr.:
"Organizamje dovoljno slab da bis-
mo ga smeli izlagati novim napori-
ma", treba: Organizam je ~ u v i s
slab... itd.
do vraga.
dovratak, mn. dovraci.
dovrh (predlog, npr. dovrh bureta),
ali: do vrha.
dozlaboga.
dozrcti: kao zreti (v. to).
dozvoliti, dozvola reci su ruskog
porekla, ali danas jednako obicne
kao i nase dopustiti, dopustenje;
dozvola ima i specificna znacenja
koj;{ dopustenje nema (vozacka
dozvola i s1.).
dr. (s tackom) skracenieaje ad drugi.
Kao skracenica od doktor, pise se
bcz tacke, malim slovom (ali ve-
likim D aka je na pocetku potpisa
iii receniee). Nije prihvacena u
praksi odredba PR 60 po kcjoj se u
paddima pise dra, dru, drom itd.
Doctor ,\'cientiae (u lekarskim titu-
lama) skracuje se dr sc., ne dr sci,
dubiti
dragstor. (U americkom engleskom,
odakle je uzeto, drugstore ima
prvenstveno znacenje "apoteka"; u
Evropi oznacava prodavnieu hrane
i drugih proizvoda koja je otvorena
do kasno u noc).
dreka, dat. dreci.
drhtati: PR dopustadrscem, ddcuCi,
drhcem, drhcuCi i drhtim, drhteCi.
Neknjizevno je drktati, drhtjeti.
drska, dat. ddci, gen. mn. ddki (ret-
ko drZaka).
drugaciji i drukCiji (i drugojaciji).
Drugi svetski rat: v. ISTORIJSKI
DOGADAJI.
drustvenopoliticki iii drustveno-
-politicki, zavisno od toga koliko
"naglasavamo posebnost kompone-
nata" (P, tacka 58f (3)). Isto bi mo-
glo vaziti i za pridev drustveno-
ekonomski.
drvnoindustrijski.
drvopreradivac, drvopreradivacki.
DRZAVE IZ PROSLOSTI: v.IS-
TORIJSKA IMENA.
dd- ne daj (erta s razmakom) iii dri
ne daj: v. CRTA.
dubiti, dubim, oni dube; dubio, du-
bila, dubljen. Mnogo su redi danas
obliei dupsti, dubem, oni dubu;
dubao, dubla; duben. Isto i za
slozene glagole izdubiti (retka
izdupsti), udubiti, produbiti.
Dubrovnik
Dubrovnik: Dubrovcanin, Dubrov-
canka ili Dubrovkinja; Dubrovacka
republika.
duce (Duce, Musolinijeva titula):
malim slovom, prema P.
dug i dugackak. Oba prideva upotre-
bljavaju se kako u prostomom tako
i u vremenskom znacenju: duga ili
dugacka daska, dug iii dugacak
govor itd. Stepeni poredenja su du-
ii, najduii iii dulji, najdulji.
Dugi otok (ali u nazivima naselja oba
pocetna slova velika: Dugo Selo,
Duga Resa itd.).
dugodnevica, bolje nego dugodnev-
nica.
dugo vremcna: nije pleonazam, mada
sc ponekad rec vremena moze
izostaviti. Dugo godina: bolje
mnogo godina iii godinama.
dugoZivcci (radioaktivni clementi), ne
dugoiivuCi.
Duhovi (praznik); duhovski.
DuICineja dopusteno uP kao "tradi-
cionalni izuzetak", pored pravilnijeg
Dulsineja (sp. Dulcinea).
dumdum metak (crtica neobavezna,
v. CRTICA 7).
dur: D-dur, F-dur itd. (veliko slovo
po mogucstvu latinicom), obicnije
nego De-dur, Efdur, kako propisuje
PR. Up. mol.
Dusan: Dusan Silni (v. NADIMCI);
Dusanov zakonik.
40
dusebriinik, duegupka, rasprostra-
njeni oblici, mada je pravilnije
duobriinik. duogupka.
Dusica, DusiCin.
dusman i mn. dumani.
Dus Santus: bolje Dos Santos (v.
PORTUGALSKA IMENA).
Duval se prenosi kao Dival kad je
francusko prezime, Duval kad je
americko.
duZiti i duljiti.
dva (promena): v. BROJEVI (prome-
na).
DVA PREDLOGA: v. PREDLOZI,
UZASTOPNI.
dvaput; dva puta.
dva-tri (npr. dva-tri puta).
dve hiljade, dvehiljaditi.
dvesta i dve stotine; dvestoti i dve-
stotiniti.
dve zemlje, dveju zemalja: v. BRO-
JEVI (promena).
dvogodac, dvogoca, mn. dvogoci.
dvoiposobni, dvoiposatni, dvoipogo-
dinji itd.
dvoje, dvojica itd.: v. BROJEVI
(zbirni).
dvoje-trojc, dvojica-trojica.
dvojka, dat. dvojki i dvojci, gen. mn.
dvojaka, bolje nego dvojki.
dvostavacni: v. jednostavacni.
41
DVOSTRUKA IMENA u francus-
kom pisu sc s crticom, npr. Jean-
-Paul, Jean-Jacques, Marie-The-
rese, pa crticu treba zadrzati i pri
fonetskom pisanju: Zan-Pol, Zan-
-Zak, Mari-Terez. Menja se same
drugi dec (Zan-Pola, Zan-Polu itd.).
DVOSTRUKA PREZIMENA i pre-
zimena s nadimkom po pravilu se
pisu bez crtice: Andrija KaCic Mio-
sic, Nikolaj Rimski Korsakov, Petar
Petrovic Njegos. Crtica se pise same
DVOSTRUKA PREZIMENA
u zenskim prezimenima (Ljiljana
Molnar-Talajic) i muskim kada je
prvi dec nepromenljiv (Mihailo Po-
lit-Desancic). Strana prezimena
uglavnom se upravljaju prema iz-
vomom obicaju: francuska su uvek
sa crticom, npr. Tuluz-Lotrek (Tou-
louse-Lautrec), Sen-Simon (Saint-
-Simon), a prema P i ruska, i kada
su im oba dela promenljiva (Rim-
ski-Korsakov, Saltikov-Scedrin).
v
DZ
dzabe i diaba.
dzak (vreca), dak (ucenik).
dfamahirija, nova arapska imenica
koja znaci otprilike "svenarodna
republika". Ne treba urnesto Libija
upotrebljavati izraz (Libijska) Dza-
mahirij a, osim u tekstovima gde se
i druge drzave oznacavaju punim
zvanicnim nazivom.
dzangrizati, diangrizav, diangrizalo
i cangrizati itd.
dzbun: obicnijeibun.
dzem (pekmez), dem (deo konjske
opreme).
Dzems iIi Dzejms (engl. James): P da-
je prednost prvom obliku kao tradi-
cionalnom.
dzem sesn (eng1. jam session): ne
"sejsn".
Dzersi (Jersey): engl. izgovor je
Dzerzi.
dfez: diez orkestar, diez muzika i s1.
(neobavezna crtica, v. CRTICA 3).
Dzibson: pogresno urn. Gibson (Gib-
son).
dzida (koplje); dida, dido (junak).
dfijudzicu, diijudiicua (sastavljeno
prema P; danas uglavnom zame-
njeno izrazomdiudo).
Dzilbert: pogresno umesto Gilbert
(Gilbert).
Dzingis-kan.
Dfo (Joe), ne Dzoe.
Dzoana se kod nas upotrebljava za
dva eng1. zenska imena, Joanna (ili
Joanne: skraceno od Josephine
Anne) i Joan. U ovom drugom
slucaju ispravnija je transkripcija
Dzoun.
Dzoi (Joey), oblik odmila od Dzo; ra-
zlikovati od z. imena Dzoj (Joy).
Dzong, Erika (ne Jong).
Dzou Enlaj (ili eu Enlaj, prema sta-
rijoj transkripciji). V. KINESKA
IMENA.
43
dzuboks je kod nas primljeno preko
italijanskog: prema izvomomobliku
(engl.juke-box) taenije bi bilo diuk-
-boks.
dzudo: pravilno je diuda, diudu,
diudom itd., a u praksi eesce diu-
doa, diudou. diudoom. Ova druga
promena mogla bi se braniti time sto
dZus
je ree slozena, s elementom do koji
se javlja i u drugim japanizmima
(aikido, busido itd.). Izvedenice:
diudista, -istkinja, -isticki, diudas.
dzul (jedinica mere); aul (ruza, turci-
zam).
dzus: v. aus.
f)
d Pisanje ovog glasa, u latinici, pomo-
cu dva slova (dj) cesto je neizbe7.ll0
11a pisacoj masini, ali u rukopisu i u
stampi treba obavezno upotreblja-
vati znak U a.
Dakomo (Giacomo): naglasak je na
Da, ne na ko.
dakovickije pridev prema imenu Ua-
kovica, a aakovacki prema Uakovo
(ali i Uakovica). Imenice Uakovac,
Uakoveanin, -anka odnose se na
stanovnike oba ova mesta.
deneral zastarelo (danas general);
Ueneral Jankovic (mesto).
Derdapska klisura.
derdef, danas retko aeraev.
Devdelija: v. Skoplje.
Dorde, Uorda, Uordu, Uordev; ne
Uordeta, Uordetu, Uordetov.
Durad, Uurda, Uurdu, Uurdev (ne
Uurada itd.).
Durdevdan: v. PRAZNICI.
dus (od engl.juice) trebalo bi da glasi
dius, ali je ree nepotrebna pored
naseg izraza (vocni) .'10k. Drugo je
aus kao teniski termin, od engl.
deuce (tacnije bi bilo: djus).
Duzepe (Giuseppe), Uuzepa.
E
-e (ZAVRSETAK IMENA). Za
skracene oblike kao Mile Kole
Rade, Dane, Bole, Dule itd.
tike priznaju sarno promenu Mila,
Milu, Milov itd., ali se danas mora
dopustiti i promena Mileta Miletu , ,
Miletov. Ona vazi i za slovenacka i
makedonska imena (Stane, Staneta
itd.). Naprotiv, imena Borde i Pav-
Ie u padezima glase sarno Borda,
Bordu, Pavia, Pavlu itd. (v. pod tim
odrednicama).
Uzapadnij im govorima, a poseb-
no u Hrvatskoj, imena odmila kao
Mate, Jure, Vice, Joze menjaju se
kao imenice na -a: ad Mate, Mati,
za Matu itd. Ista promena vazi i za
prczimena Hraste, Cale, Smoje itd.
[mena iz zivih neslovenskihjezi-
ka zadrZavaju -e u svim padezima:
Cile, Cilca, u Cileu (Chile, Chilea,
u Chileu),Hajne, Hajnea (Heine,
Heinea), Bize, Bizea (Bizet, Bize-
ta) itd. 1 muklo (neizgovoreno) e,
prema Pravopisu, zadrz.ava se uko-
liko se izvomo: Voltaire, Vol-
tairea, Voltaireov itd. V. sledecu
odrednicu.
-e (FRANCLTSKO). Muklo e na
zavrsetku [1'. zenskih imena kao
Franr;oise, Brigitte, Simone moze
se u transkripciji izostaviti (Fran-
soaz, Brizit, Simon) iii zameniti
nasim-a (Fransoaza, Brizita, Simo-
na). U padezimaje bolje upotrebiti
nastavke kao za imenice na -a:
Fransoaze, Fransoazi itd.
-ec i -ek (IMENA). Za promenu slo-
venskih imena s nepostojanim e do
danas nije nadeno sigumo i jedin-
stveno resenje. Prema P 60, srpsko-
hrvatska, tj. kajkavska imena u
zavisnim padezima gube e, npr.
Tkalec - Tkalca, dok ga imena iz
dmgih)ezika zadrzavaju, npr. Ca-
pek -- eapeka, Muromec - Murome-
ca. Ovom propisu je zamereno sto
ne pravi razliku u promeni kaj-
kavskih i stokavskih oblika (npr.
Sremec i Sremac), sto slovenacka
imena nasilno odvaja od kajkavskih,
ECka
a pogotovu sto namece neobicne
oblike kao Zebec - Zepca, Macek-
Macka, Zmazek - Zmaska i s1. Na
osnovu novijih istrazivanja, kao
najpogodnije moglo bi se prihvatiti
sledece resenje: (l) Sh. i slovenacka
imena sa tri iIi vise slogova uvek
gube e, npr. Vrhovec - Vrhovca, Ce-
sarec - Cesarca, Cakovec - Cakov-
ca, Kumrovec - Kumrovca, Vodo-
pivec - Vodopivca. (2) Dvoslozna
sh. i slovenacka imena na -ec
uglavnom gube e, npr. Sremec -
Sremca, Gubec - Gupca, Kranjec-
Kranjca, ali ga zadrZavaju tamo gde
bi se ispadanjem e dobio neuobi-
cajen oblik, npr. Zebec - Zebeca,
Jazbec - Jazbeca, Prelcec - Prelce-
ca. (3) Sva imena na -ek i sva ime-
na iz drugih jezika zadrZavaju e,
dakle Macek - Maceka, Frantisek
- Frantiseka, Jirecek - Jireceka,
Muromec - Muromeca itd.
Ecka, u Ecki.
Edhem: v. Midhat.
ed-memoar.
efekt i efekat.
efendija: efendi MUjo, efendi Muje
(bez crtice: v. CRTICA UZ IME-
NA).
egejski, Egej, Egejsko more, danas
obicnije negojegejski itd.
egzibicija, egzibicionist(a}, -istkinja,
-ionizam danas je opste prihvaceno,
46
mada je PR 60 dopustao sarno ek-
shibicija itd.
egzodus, ne eksodus.
ej u ruskim imenima: v. RUSKA
IMENA.
Ej-Bi-Si, Ej-Bi-Sija iIi (sarno latini-
com) ABC, ABC-ja, ABC-ju. Vidi
BBe.
ejds: bolje sida (v. to).
-ek: v. -ec.
eki, ekija (danas uobicajeni oblik, pre-
rna fro ecu, mada je po postanku
skracenica od eng1. European Cur-
rency Unit).
ekloga, dat. ek/ogi.
eko- s crticom prema P: eko-miting,
eko-stranka i s1.
ekolog, pored strucnjaka za ekologi-
ju, moze oznacavati i pripadnika
ekoloskog pokreta (pokreta za ocu-
vanje covekove sredine). Suvisan je
anglicizam "ekologist".
ekonomista, ekonomija: skracenicaje
ek., ne ec. ili ecc.
eks (bivsi): PR propisuje spojeno
pisanje, npr. ekskralj, ekssampion,
a s crticom sarno ispred vlastitog
imena: eks-Cehos!ovacka, eks-
S!avija. Ispred viseclanog izraza
najbolje je pisati odvojeno, npr. eks
Sovjetski Savez.
Eks an Provans (Aix-en-Provence).
eksces; ekscesni.
47
ekselencija: pravilnije bi bilo eksce-
lencija, ali je prvi oblik (s delimic-
nimprihvatanjem francuskog izgo-
vora) mnogo obicniji.
eksperiment (rede eksperimenat).
eksponat je lose skovan oblik (od lat.
exponere. izloziti, particip je ex-
positum a ne exponatum): bolje je
upotrebiti domacu rec izlozak.
ekspres: ekspres kafa, ekspres resto-
ran, ekspres posiljka itd. (neoba-
vezna crtica: v. CRTICA 4).
ekstra po PR se pise sastavljeno (ek-
stradobit, ekstrazarada) , ali se
moze shvatiti i kao nepromenljivi
pridev i pisati odvojeno (npr. roba
ekstra kvaliteta; ti mislis da sf neSto
ekstra).
ekstradicija (izrucenje zloCinca), ne
ekstradikcija. Glagol je ekstradi-
ratio
ekstrakt, ne ekstrat.
ekstrovertan, bolje nego ekstraver-
tan.
ekll: v. eki.
ckvivalcnt (redc ekvivalenat).
cl, es, III, ibn, hen j dmgi predrneci u
arapsklll1 irnenima (licnim i geograf
skim) piSLi se maiim slovom: Anvar
ei Sadat, Memmer el Gadafi, Sat el
Arab, Dar es Salam, Zija ul lIak,
Ahmed ben Bela, Mohtaruld Dadah
itd. Ukoliko dodu na pocetak, piSLl
se velikim slovom (El Alamejn, Ben
Erlangcn
Bela, Ibn Saud), ali se jos cesce
izostavljaju: Sadat, Gadafi itd.
Eldorado, po P velikim slovom, ali
malim u figurativnom znacenju
"zemlja bogatstva".
elektro- uvek sastavljeno: elektrodis-
tribucija, elektroprivreda, elektro-
akusticki itd.
element i elemenat, gen. mn. eleme-
nata.
Elza iii Elze (nem. Else); Elsa (eng!.
Elsa), Elsi (eng!. Elsie: pogresno je
u P "Elzi").
-em, -om: v. INSTRUMENTAL.
emajl, emajlirati (obicnije) i emalj,
emaljirati.
En-Bi-Si, En-Bi-Sija iii (sarno latini-
com) NBC, NBC-ja. Vidi BBe.
Endru (Andrews), ne Endrju.
Endruz (Andrews), bolje nego En-
drus; ne Endrjus. V. S i Z (izgovor).
Enejida.
ENKLITlKE: v.je, SU, ee, se.
Enrike i Enrikes (Enrique, Henriqu-
ez); pogresno je Enrikve. V. -ez.
enti: v. n-1i.
cnzim, bolje nego encim.
cpoha, dat. epuhi i eposi.
Erlallgcn, erlangenski (Erlangenski
rukopis): ne erlangenski.
crkondisn
erkondisn (sastavljeno). Cesto su po-
godniji izrazi klimatizacija iii kli-
ma-ureiJaj.
esej, esejist(a), esejistkinja, esejisti-
ka, esejisticki.
eskalacija znaci postepeno pojaca-
vanje (ratnih napora, iii i neceg
drugog u figurativnoj upotrebi); ne
moze biti sinonim za "invaziju",
"ofanzivu" i sl.
eskudo (portugalska novcana jedini-
ca: bolje nego eskudos, sto je oblik
mnozine).
eSelon, eselonirati, bolje i danas obic-
nije nego esalon, esalonirati.
ETA: v. SKRACENICE NA -a.
etar, etra i eter, etera (u svim zna-
cenjima).
-eti, -iti: v. -iti, -eti.
etiketa, pored znacenja nalepnica,
znaci i skup pravda 0 lepom pona-
sanju iii ceremonija!. Nije dobar
oblik etikecija.
etil-alkohol iii etano!.
Etiopija, Etiopljanin, etiopski (ne
Etiopijac, etiopijski).
ETNICI: v.IMENA NARODA.
etno- sastavljeno: etnopark, etnoge-
neza, etnomuzikolog itd.
Etoal (pariski trg, punim nazivom
Etoile-Charles de Gaulle); ne
Etual.
48
Etrurija, Etrurac, -rka, etrurski; dan-
as retko Etruscanin, -nka, etrus-
canski.
euforijaje osecanje prijatnosti, odat-
Ie i razdraganost, zanos, uzbudenje;
pogresno se upotrebljava u smislu
"mahnitanje, pomama, rusilacki
bes".
Euridika, dat. Euridiki.
-ev: v. -ov.
evandelj e, itd.: v. jevaniJelje.
-evi: v. -ovi.
Evripid i Euripid.
evro- (neevropo-): evrocentrican, ev-
rocentrizam, evrokomunizam, Ev-
roazija, Evrovizija, evrovizijski itd.
Evropa: Evropljanin, -anka, evropski,
rede Evropejac (obicno u smislu
"covek evropske kulture"), Evro-
pejka, evropejski.
-evski: v. -ovski.
-ez kao zavrsetak spanskih prezimena
kod nas se obicno prenosilo prema
pismu (Lopez, Rodrigez, Velaskez
itd.) i P predvida da se zadrii takva
transkripcija. Prema sp. izgovoru
bilo bi ispravnije Lopes, Rodriges,
Velaskes itd.; neka prezimena, kao
Markes (Marquez), Gonzales ilijos
tacnije Gonsales (Gonzalez), prim-
ljena su iskljucivo u tom obliku. Isto
vazi i za prezimena na -az (Dij az iIi
Dijas), -iz (Ruiz iii Ruis) i -oz (Mu-
njoz iIi Munjos).
F
Fabijus je bolja transkripcija za fr.
Fabius (prema uobicajenomnacinu
prenosenja imena na-ius) nego Fa-
bij is.
FABRICKI NAZIVI: v. MARK.
fajda: v. vajda.
fak(a)t: moze se uvek zameniti sa Ci-
njenica. Mn. faW iIi po latinskom
fakta (mada su ovaj drugi oblik kri-
tikovali pojedini gramaticari iz is-
tih razloga kao i akta: v. to).
falanga, dat.falangi, gen. mn.falan-
gi ifalanga.
FAP, FApo-a, FAP-u (fabrika);jap (ka-
mion).
farisej, farisejski, obicnije nego
farizej, farizejski.
fascikla ifascikl.
fasistoidan (blizak fasizmu): ne
fasizoidan, fasisoidan.
FBI, FBI-ja (bolje latinicom), iIi Ef-
-Bi-Aj, Ef-Bi-Aja.
fer:fer odnosJer igrac itd.;fer-plej.
ferije: mnozina z. roda, ne sr. rod.
fica (automobil).
FIDE (nepromenljivo prema P) ili Fi-
da, Fide, Fidin.
FIFA: v. SKRACENICE NA -a.
fijasko (m.), mn.fljaska(sr.), obicnije
negofljasci.
fijat (automobil); Fijat, Fijata iIi FIAT,
FIAT-a (fabrika). V. i MARK.
fiks-ideja (s crticom); predlagano je,
ali bez stvamog razloga, da se za-
meni sa "fiksna ideja".
fJJozof, filozofski, filozoflja, filozofi-
rati, prema nasem tradicionalnom
izgovoru grckih reci: v. S i Z. Nisu
opravdani oblici filosoj. filosofija
itd., primljeni iz ruskog.
filtar, filtra, gen. mn. filtara, bolje
negofilter, filtera.
finale se upotrebljava u muskom i u
srednjem rodu: u sportskom zna-
cenju cesci je sr. rod.
fioka
fioka, ufioei.
Firenca; Firentinac, -inka,firentinski.
Javljaju se i oblici Florentinac,jlo-
rentinski (prema lat.) i Fjorentinac,
fJorentinski (prema ital.fiorentino).
firer (nem. Fuhrer): malim slovom,
prema P. V. TITULE.
firnajz i fimajs (ifirnis, prema P).
fizickohemijski (koji se odnosi na
fizieku hemiju); fizicko-hemijski
(fizieki i hemijski). V. SLOZENl
PRIDEVI.
Fjumicino (Fiumicino, rimski aero-
drom): ne Fjumicino, FijumiCino.
flamenko (spanska igra), ne fla-
mengo.
flamingo (ptica): po PR 60 mnozina
je jlaminzi. V. -0 (lMENlCE).
Flasing Medouz (Flushing Mea-
dows).
foaje je m. roda, mnozinafoajei.
Foca, focanski, Foeak (rede Foea-
nin), Foeanka. Poslednjih godina
preimenovana u Srbinje, ali bez
stvamog razloga (Foea je staro slo-
vensko ime grekog porekla).
foka, dat. foki.
foksterijer.
Foli Ber.zer (Folies Bergere), ne Foli
Berie.
folk: folk pevac, folk repertoar i sl.
(neobavezna crtica: v. CRTICA
3. 6).
50
folklor i pridev fo/k/orni oznaeavaju
celokupnu kulturu i obieaje jednog
naroda; pogresno je svoditi ih na
znaeenje narodnih igara (plesova).
Izraz naeiona/ni folk/or je pleona-
stiean: treba reci sarno folk/or iIi
naeiona/ni obicaji, narodna umet-
nost i sl.
fon: v. de.
FONETSKO I IZVORNO PISA-
NJE: v. lZVORNO PlSANJE.
Forin ofis (Foreign Office). Pogresno
je "Forenj". V. USTANOVE.
Formen (engl. Foreman), ne Fore-
man.
foto-: po P uvek spojeno, bez obzira
na znaeenje (fotoaparat,fotorepor-
ter, fotomontaza, fotokopija, fo-
tokopirati; fotoce/ija, fotoe/ement,
fotosinteza). Prednost crtici se daje
sarno u "slobodnim i slueajnim
vezama" kao foto-ate/je, foto-
-iz/ozba, foto-materijal.
fotos nije dobro urnesto fotografzja,
snimak iii slika.
fra: v. don.
FRANCUSKA lMENA: v. DVOS-
TRUKA lMENA.
Francesko (Francesco), Franeeska
(Francesca), ne Franc-. Franeeski
(Franceschi), Franeeskija, ne Fran-
eeskog.
Frankenstajn (Frankenstein), ne
Frankestajn.
51
frankofon (koji govori francuski:
frankofone zemlje Afrike). Ne
frankofonski.
Fransoa (Franyois): zbog dva vokala
na kraju, najpogodnije je da ispred
prezimena ostane nepromenjeno
(npr.: Fransoa Miterana, Fransoa
Miteranu itd.). Sarno ako nema
druge mogucnosti, moze se menjati
"Fransoe", "Fransoi" itd.
Fransoaz (Franr;oise) iii Fransoaza;
u promeni Fransoaze, Fransoazin
itd. V. -e (FRANCUSKO).
Franjo, Franje, Franji: v. -0 (IME-
NA); sv. Franjo Asiski; franjevac,
franjevacki, bolje nego francis-
kanac, -anski.
Franjo Josif (austrijski car), bolje
nego Franc Jozef (po nem. Franz
Joseph). U prevodima s drugih je-
zika sre6e se i "Franc Dzozef',
"Fransoa Zozef' i sl., sto je sasvim
pogresno. V. IMENA VLADARA.
frekvenc(ij)a: v. -nca.
FUTUR
freska: dat. freski i fresci, gen. ron.
fresaka.
fri-sop (i djuti-fri sop, v. to).
front: v. ISTORIJSKI DOGADAJI;
VOJNE JEDINICE.
Fruska gora; fruskogorski.
fudbal, fudbaler, fudbalski: ne futbal
itd.
Fudiijama iIi (planina) FudZi; suvisno
je "planina Fudzijama" jer reejama
znaei planina. V. JAPANSKA IME-
NA.
Fuhimori (Alberto Fujimori, predsed-
nikPerua), prerna sp. izgovoru, bo-
lje nego Fudzimori, prema izvor-
nomjapanskom.
funkcioner ifunkcionar.
Furlanija, furlanski; stanovnik je
Furlan, z. Furlanka. Suvisnoj e upo-
trebljavati ita!' naziv Frijuli (Friuli).
FUTUR: v. BUDUCE VREME.
G
g.: v. gospodin.
Gacko, Gacka, u Gacku; Gacanin,
-anka; gatacki.
gajka, dat. gajci, gen. mn. gajki.
gala: gala rucak, gala predstava i s1.
(crtica nije potrebna: v. CRTICA 4).
Galbrejt (Galbraith), ne Galbrajt.
galijot.
Galilej, galilejevski, ali imenomi pre-
zimenom Galileo Galilei.
galimatijas oznacava sarno nejasan,
zapleten govor iIi pisanj e: pogresno
ga je upotrebljavati u znacenju
"zbrke" uopste ("galimatijas oko
deviza" i s1.).
gama: gama zraci (v. CRTICA 5).
Gana, ganski; Ganac, Gankinja iIi
Ganjanin, -anka.
garantija i garancija.
garsonjera (obicnije) i garsonijera.
Gaskojn (Gascoigne), ne Gaskoin.
gastritis, ne gastrit.
gauco: v. -0 (IMENICE).
gazda:gen.mn.gazda, negazdi;gaz-
da Milutin, gazda-Milutina, gazda-
-Milutinov itd. (iii sve bez crtice):
v. CRTICA UZ IMENA.
Gazela (velikim slovom kao naziv
mosta u Beogradu).
Gazimestan, ne Gazi Mestan.
gde god (bilo gde),gdegod(ponegde):
v. god.
gde, kuda, kamo. Ne smatra se pravil-
nom upotreba recigde, negde, igde,
nigde za oznaku cilja kretanja, npr.
"Gde tesT', "Gde ste krenuli?",
"Poslji ga negde", "Ne idem nigde".
U ovakvim recenicama treba upo-
trebiti kuda, nekuda, ikuda, niku-
da, odnosnokamo, nekamo, ikamo,
nikamo (danas uglavnom zastarelo,
osim u hrvatskoj varijanti). Oblici
kud(a), nekud(a), ikud(a), nikud(a)
u starijemjeziku nisu oznacavali cilj
kretanja nego put kojim se prolazi
(up. ovuda, tuda, onuda), pa se ra-
53
zlikovaloKamo ideS? (odgovor: Na
more, U podrum itd.) od Kuda ides?
(odgovor: Kroz brda, Preko dvorista
itd.).
gda (gospoda), gdica (gospodiea).
gejzir i gejzer.
Generala Zdanova: u Ulici (ulici)
generala Zdanova, ne "u General
Zdanovoj". V. i ULICE.
general-major (pridev: generalma-
jorski),general-pukovnik, general-
-potpukovnik; general armije
generalstab, generalstabni iii gene-
ralstapski.
genije i genij.
GENITIV MNOZINE (imeniee z.
roda). Ako se osnova imeniea na-a
zavrsava s dva iii tri suglasnika, u
gen. mn. one mogu izmedu njih da
umetnu nepostojano a iii da dobiju
genitivni zavrsetak-i. Prvom naCinu
se daje prednost, pa je bolje npr.
primedaba, maraka, pripovedaka,
svetiljaka, krosanja, sabalja, basa-
na nego primedbi, marki itd. Stirn
ipak ne treba preterivati: malo ko
bi upotrebio oblike majaka, pomo-
ranadia, sluiaba, opazaka, doga-
ma,jimata itd., kakvi se mogu naci
u pojedinim gramatikama. Za ove
poslednje imeniee najcesCi nastavak
je -i, a takode i za mnoge druge koje
nikad ne ubaeuju nepostojano a:
lampi, molbi, borbi, nepravdi, hor-
di, cavki, vojski, algi, kavgi, kalji,
GENITIVNI ZNAK
sansi, bransi, kopCi, kandii, tajni,
cisterni, smetnji, radnji, normi, ta-
bli, pertli itd. Poneke od ovih ime-
niea mogu imati i nastavak -a
(horda, alga, cisterna). Iskljucivo
iii pretdno nastavak-ajavlja se kod
osnova sa zavrsetkom na st, zd, st,
sc, sc, ks, ps: mnogo vrsta, lasta,
zvezda, basta, gosca, bosca, taksa,
elipsa itd.
GENITIV MNOZINE (imeniee m.
roda). Imeniee sa zavrsetkomkt, nt,
pt, rt u gen. mn. umecu nepostojano
a, bilo da to a mogu dobiti i u nomi-
nativu jednine iii ne: elemen(a)t-
elemenata, projek(a)t - projekata,
koncept - koncepata, patent - pa-
tenata itd. Preporucljivijije gen. mn.
kontakata, delikata, inserata nego
kontakta i sl. Glas a se umece i kod
jednog dela imeniea sa zavrsetkom
suglasnik + I: bicikala, ansambala
(bolje nego ansambla), ali sarno
spektakla. Sa drugim suglasnickim
zavrseeima umetanje a nije uobi-
cajeno: obliei kaoakorada, obelisa-
ka, diftonaga, patrijaraha danas su
uglavnom izisli iz upotrebe. V. NE-
POSTOJANO a.
GENITIVNI ZNAK stavlja se na
poslednje slovo da bi se razlikovao
gen. mnozine od oblikajednine, npr.
imamprijatelja, podaci iz instituta,
znacenje reef. Sa istom vrednoscu
upotrebljava se i vodoravna erta,
znak duzine: prijatelja, institutii,
GENITIV, PRISVOJNI
reCi. Ne treba stavljati ove znake
kadaj ejasno daje posredi mnozina,
bilo po obliku imenice (projekata,
rno/hi) iIi po susednim recima
("Imamdosta prijatelja", "podaci iz
svih instituta" i sl.).
GENITIV, PRISVOJNI: v. PRIS-
VOJNI PRIDEVI.
GENITIV, SLOVENSKI: tako se
naziva genitiv upotrebljen urnesto
akuzativa u odrecnim recenicama,
npr. "Ne znam muirnena", "Nismo
culi vaseg odgovora", "Pridi, Mar-
ko, ne zameci kavge". Ovakav ge-
nitiv svojstven je starijem i narod-
skom jeziku; danas se uglavnom
cuva u hrvatskoj varijanti, dok se u
srpskoj zamenjuje akuzativom (Ne
znam mu irne, itd.).
GEOGRAFSKA IMENA (pisanje
pocetnog slova). Prema Pravopisu,
u imenima naselja, drZava, zemalja
i kontinenata sve reci osim veznika
i predloga pisu se velikimpocetnim
slovima: Vrnjacka Banja, Novi Sad,
Crna Gora, Bosna i Hercegovina,
Petrovac na Mlavi, Sjedinjene Ame-
ricke DrZave. U ostalim geograf-
skim nazivirna sarno prva ree ima
veliko slovo (Jadransko more, Tihi
okean, Balkansko poluostrvo, Crno-
gorsko primorje, Goli otok, Bliski
istok, Suecki kanal, Rt dobre nade),
osim u slucaju da je i neka druga
ree vlastito ime (Velika Morava).
Na isti naein pisu se i nazivi admi-
54
nistrativnihjedinica: Jufuomoravski
region, Moskovska oblast. Sarno u
nekim slucajevima gde je "neka-
dasnja opsta imenica uglavnom...
postala sarna po sebi vlastito ime",
kao Gorski Kotar, Srpska Krajina,
Hrvatsko Zagorje, P propisuje oba
velika slova, stirn sto ni malo slovo
u drugoj reCi ne bi bilo pogresno.
Transkribovana strana imena kao
Sijera Nevada, Rio Grande, 1st Ri-
ver, Long Ajlend pisu se velikimslo-
yom obeju reCi, buduci da su "za nas
jezicki sistem nemotivisana i ne-
prozirna". To ne vazi za prevedena
strana imena kao Ognjena zemlja,
Zuta reka, Aralsko jezero, niti za
imena koja nisu geografska (v.
USTANOVE, NASLOVl).
Za nazive drzava iz proslosti v.
ISTORIJSKA IMENA.
Za spojeve prideva s geografskim
imenom nema sigurnih propisa: PR
60 daje s jedne strane juina Evro-
pa,jugoistocna Evropa, istocna Sr-
hija, zapadna Bosna, s druge strane
Srednja Evropa, Srednja Arnerika,
au nekimslueajevima pravi razliku:
zapadna Evropa kao geografski
pojam, a Zapadna Evropa kad
oznacava "zemlje i narode". U sva-
kom slueaju, nazivi kontinenata i
drzava pisace se s oba velika slova:
Severna Amerika, Juzna Amerika,
Severna Koreja, Novi Zeland itd.
geopoliticki.
55
Getingcn (Gottingen), getingenski:
ne getingenski.
geto, m. roda, u mnozini sr. roda
(geta).
Gi (fr. Guy), ne Gij.
Gibson (Gibson), ne Dzibson.
Gilbert: u engleskom se izgovara Gil-
bert (ne Dzilbert), u franeuskom
Zilber.
gladak, glaai, najglaai i glatkiji,
najglatkiji.
GLAGOLSKI PRILOG PROSLI,
kao i sadasnji (v. sledecu odred-
nieu), mora imati zajednicki subjekt
s glavnom recenieom. Stoga je
pogresno npr. "Presavsi j edva sto-
tinak metara, ukazala nam se jos
jedna rusevina"; treba iIi "Pre-
savsi ... ugledali sma jos jednu
rusevinu" iIi "Posta sma presli...
ukazala nam se jos j edna rusevina".
GLAGOLSKI PRILOG SADAS-
NJI gradi se dodavanjem nastavka
-Ci na 3.liee mnozine sadasnjegvre-
mena: cekaju-Ci, rade-Ci. poznaju-
Ci. Ovaj oblik uvek se odnosi na
subjekt glavne receniee, pa su po-
gresne npr. receniee "Pregledajuci
evideneiju, pao nam je u oci veliki
broj izostanaka" (treba: Dok sma
pregledali... iIi: PregledajuCi evi-
deneiju, zapazili sma... ), "Kakva su
iskustva stecena gradeci ovo nase-
lje?" (treba: dok se gradilo ovo na-
god
selje, u toku gradnje ovog naselja i '
sl.).
U funkeiji prideva, ovaj oblik se
upotrebljava da oznaCi stalnu oso-
binu: vladajuca klasa. olaksava-
juce okolnosti, svetleea reklama.
leteCi tanjir itd. Nije pravilno upo-
trebljavati ga kao glagol, vezan za
odredeno vreme i pracen priloskim
odredbama, npr. "trenutno nedo-
stajuca sredstva", "nedostajuca
sredstva za gradnju", "savremenije
misleci Citaoei" i sl.
gledalac (ne gledaoc), mn. gledaoci,
gledalaca.
glikoza i glukoza.
Gloster (Gloucester). ne Glocester,
Glosester; Glostersir (Gloucester-
shire), ne Glostersajr.
gnev, gnevan. gneviti, razgneviti
(ekavski); obliei gnjev itd. su
ijekavski.
gnezdo (ne gnjezdo), gnezditi se,
ugnezditi se; ijek. gnijezdo, (u)gni-
jezditi se.
Gnjilane, u Gnjilanu (ne u Gnjilani-
rna, Gnjilanama).
god se pise odvojeno kad ima znacenje
svaki, bilo koji, npr. sto god rekao,
koga god naae, kakvi god bili, gde
god se nalazio, kud god da adem,
kadgodzelis itd. Sastavljeno se pise
u oblieima koji znace neodredenost,
npr. stogod(ponesto), kogod(pone-
ko), kakavgod (nekakav), gdegod
GODlNE I DECENIJE
(ponegde), kakogod (nekako), kad-
god(pokatkad) itd. Kao godse pise
odvojeno.
GODINE I DECENIJE. Sedam-
desete godine XX vekajesu godine
od 1970. do 1979, osamdesete go-
dine od 1980. do 1989, dvadesete
godine od 1920. do 1929. itd.
Naprotiv, decenije pocinju jedini-
com i zavrSavaju se nu1om: osma
decenija obuhvata godine od 1971.
do 1980, deveta decenija od 1981.
do 1990, treea decenija od 1921.
do 1930. itd.
Pos1ednja godina XX veka je
2000; prva godina XXI veka je
2001. V. i DATUM!.
godinu-dve.
godisnji, godisnjica (u spoju s bro-
jem): v. SLOZENICE S BROJEM
gol-aut, gol-razlika. gol-linija (s cr-
ticom); golgeter (sastav1jeno).
Golijat (biblijska 1icnost);golijat (div,
snazan covek).
Goli otok; Go1ootocanin (nekadasnji
logoras na Go1om otoku), golo-
otocki.
GoIsvordi (Galsworthy), ne Gols-
vorti.
Gomez iIi Gomes (Gomez): v. -ez.
gonilac (ne gonioc), mn. gonioci.
gonilaca.
Gonzales iIi Gonsales (GonzQ/ez):
v. -ez.
56
gore-dole.
goreimenovani, gorenavedeni, gore-
pomenuti (sastav1jeno po P), ali: vec
gore imenovani.
Gornji Milanovac, Gornja Stubica
itd. (oba pocetna slova velika u ime-
nima nase1ja); Gornji grad (ime
gradske cetvrti iIi opstine); gornja
Bosna.
gornjo-: gornjovaroski, gornjograd-
ski itd.
Gorski kotar.
Gorski vijenac.
goruci (goruce pitanje i s1.) nije
pogresno, jer je to pridev nasIeden
iz staros1ovenskog, a ne glago1ski
pri10g (koji glasi gored);
gospa: gospa Mara, ali gospa-Mare,
gospa-Marin itd. (iIi sve bez crtice):
v. CRTICA UZ IMENA.
Gospic, gospicki, Gospicanin, -anka.
Gospod (i Gospodin, kada je u tom
znacenju); malogu uzvicima i psov-
kama (gospoda mu njegovog, 0,
gospode! i s1.). V. BOZANSTVA.
gospodar: vokativ gospodaru, rede
gospodare; gospodarom i-em; gos-
podarov i -ev; Gospodar Jovanova
iIi Gospodar-Jovanova (u1ica).
gospodin: skracenog. (neg-n, g-na i
s1.); u mnozini gg. (ali je bo1je titu-
1isati pojedinacno, npr. g. Matic i g.
Simic, iIi pisati uce10, npr. gospoda
poslanici).
57
gospodnji (u crkvenirn tekstovirna i
Gospodnji ).
gospoda: skraceno gda; gospodica:
skraceno gdica.
gospostina (ne gospodstina).
gosca: gen. rnn. go{;a (ne gosCi).
gotovo: v. skoro.
Gradac: predlozeno je da se rnenja
Gradca, Gradcu, po analogiji s
prirnerirna zadrZavanja d koje daje
P 60 (Zabrdca, Brgudca), a i radi
razlikovanja od irnena Grac (u Aus-
triji). Drugi strucnjaci srnatraju da
je pravilno sarno Gradac - Graca,
Gracu (kao sudac - suca i s1.).
Gradiscanski Hrvati, s velikirn G
"kao etnografska skupina" ali i s
rnalirn, "opisno" (PR).
GradiSka, u Gradiski i Gradisci;
Bosanska Gradiska, Nova Gradis-
ka, Gradiscanin, -nka.
GRADOVI: v. GEOGRAFSKA lME-
NA.
GRAD"SKE CETVRTI: v. vue.
Graham: tradicionalna transkripcija
leod nas (narocito u izrazu Graha-
mov hleb), ali stvami eng1. izgovor
je Grej em iii Grel1l.
granata je sarno artiljerijski rnetak;
pogresno je "rucna granata" (buk-
valan prevod engl. iIi fl'. grenade)
umesto rucna bomba.
griz
gran pri (fl'. grand prix): velikirn
pocetnirn slovorn ako je nazi v odre-
dene rnanifestacije.
gravira i gravura (od fl'. gravure).
Francuski nastavak -ure kod nas se
neki put prenosi sa i (lektira, uverti-
raj, a neki put sa u (brosura, avan-
tura).
GRCKA IMENA: v. -os; S i Z.
grCko-rimski.
grebati i grepsti; grebao, grebala i
grebla; grebacu i grepscu.
Gregorcic (slovenacki), Gregorcic
(srpskohrvatski).
grejpfrut: u Hrvatskoj i BiH upotre-
bljava se i skraceni oblik grejp iIi
grep. Predlozne zamene limunika,
gorcak, iutunja i s1. nisu prihvacene
u praksi.
grend slem (oznaka teniskih tumira),
ne gren slem.
Grinic (Greenwich), ne Grinvic;
grinicki (rneridijan itd.). Londonska
cetvrt s poznatorn opservatorijorn
izgovara se Grinic (iJi Grinidz);
nekoliko naselja istog imena u SAD
izgovaraju se Grenic: tako i Grenic
Vilidz (Greenwich Village), umet-
nicka cetvrt u Njujorku.
gristi, grizen (ne griien: tako i izgri-
zen, nagrizen, ugrizen, odgrizen,
zagrizen itd., ali zagriien kao
pridev, v. to).
griz, ne gris.
Grocka
Grocka, u Grockoj; Grocanin, -anka;
grocanski.
gro-plan (bolje: prvi iIi krupni plan).
groteska, u groteski (bolje nego
grotesci); gen. mn. groteski (retko
grotesaka).
Gruco Marks pogresno, treba Grauco
(eng!. Groucho Marx).
grudi, gen. grudf (ne grudiju).
grundig (marka), Grundig (fabrika);
ne Grunding.
Gruzija: gruzinski igruzijski; Gruzin,
-inka i Gruzijanac, -anka (ne Gru-
zijac, -ijka).
Gubec, Gupca, Gupcev.
gubitak, mn. gubici.
gubitas: lose skovana rec, ali joj dosad
nije nadena zamena.
58
gubitnik je skovano po ugledu na
dobitnik, ne sasvim ispravnom
analogijom (ne postoji imenica koja
bi odgovarala imenici dobit), ali je
danas u sirokoj upotrebi. Suvisanje
anglicizam luzer.
gugutati, gugucem i gugukati, gu-
gucem (pored gukati, gucem).
gugutka, dat. gugutki. gen. rnn. gu-
gutaka iii gugutki.
guska, dat. guski (obicnije nego gus-
ci, kako je u PR), gen. mn. gusaka;
gusCica (mala guska) i guskica
(odmila).
guscji i gusciji (drugi oblikje laksi za
izgovor).
Gutenberg, ne Gutemberg.
H
h. lzvestan broj reci, kao a/va, am,
amaj/ija, ama/ (amalin), amam,
asura, atar, caura (sa izvedenica-
rna), jova, unjkati, unjkav, bile su
proglasene pogresnima u PR 60,
koji je dopu.stao sarno ha/va, ham,
hamajlija, hama/(in), hamam, ha-
sura, hatar, cahura,joha, hunjkati,
hunjkav. Ovakvo ogranicenje ne
odgovara stvamom stanju u knjiz.
jeziku istocnih krajeva, gde se obli-
ci sa h gotovo uopste ne upotreb-
ljavaju. U novom PR uglavnom se
jedni i drugi oblici prihvataju kao
ravpopravni. V. i pojedine reci sah.
Habzburg (bolje nego Habsburg, pre-
rna P), hab::budki; Habzburgovci
iIi Habzburzi (dinastija).
Hadzi-. Prema Pravopisu, prezimena
s dodacima hadii, llZlIl1 i s1. pisu sc
sastavljeno, bez crtice: Hadzi-
pavlovic, Hadziomerovic, Uzun-
mirkovic, Belimarkovic i s1. Ova
svakako vazi i za prezimena naPop-
(Popdimitrov i s1.). Pravopisna
odredba ipak ne iskljucuje pravo
nosioca prezimena da sam odredi
nacin pisanja u skladu s porodicnom
tradicijom (npr.
Haiti, sa Haitija, na Haitiju (ne na
Haitima, jer nije mnozina). Up. Ta-
hiti.
hajde, hajdemo, hajdete; krnji oblici
hajd, hajdmo, hajte prema PR 60
pisu se bez apostrofa. Oblici sa h,
prema PR, bolji su nego ajde, aj-
demo itd.
Hajde de (nije potreban zarez
posle prve reCi).
Hajd park (Hyde Park).
Hajduk Veljko, Hajduk- Veljka,
Hajduk-Veljkov itd. (iii sve bez cr-
tice): v. CRTICA UZ IMENA,'
NADIMC1.
haj fideliti (eng1. highfldelity- viso-
ka vemost), ceSce u skracenom ob-
liku hi fl, izg. haj faj (pogresno je
haj fl).
hajka, dat. hajei, gen. mn. hajki.
Hal
Hal (Hal, eng!. heno ime): razhkovati
od prezimena HoI (Hall).
halapljiv, halapljivost, ne alapUiv.
halo i alo (telefonski poziv).
Hamfri (Humphrey), ne Hemfri.
haps, hapsana, (u)hapsiti. (u)hap-
senik, ne aps itd.
harakiri, mn. harakiriji. Ne harikiri.
hareiti, bolje nego arCiti.
haringa, dat. haringi, gen. mn. ha-
ringi i haringa.
harlekin: v. arlekin.
harmonijum i harmonij.
Hart (eng!. Hart, Harte): razhkovati
od Hert (v. to).
Havana (grad), havana (cigara).
Heder (Heathef; eng!. zensko ime): ne
Heter, Hiter.
Helen, Helada: v. Jelin.
helijum i helij.
Helsinki, Helsinkija, helsinski; Hel-
sincanin, -anka.
Hemfri ne nego Hamfri (v. to).
HEMIJSKA JEDINJENJA. Sloze-
ni nazivi eijije prvi deo nepromen-
ljiv pisu se s crticom: natrijum-hlo-
rid, magnezijum-sulfat, ugUen-di-
oksid, srebro-nitrat itd. Oni sa
spojnim vokalom 0, kao hloro-
vodonik, sumporovodonik, pisu se
sastavIj eno.
60
hemisfera, ne hemisvera.
hemoroidi (suljevi), ne hemeroidi.
Hempsir (Hampshire), ne Hempsajr.
Henrih iIi Henrik se eesto upotreb-
Ijava za imena pojedinih evropskih
vladara iz proslosti. Posto to nije ni
izvomi ni odomaceni oblik, bolje je
ime navoditi u originalu: Henri
(Henry) za engleske vladare, Hajn-
rih (Heinrich) za nemacke, Anri
(Henri) za francuske itd. Up. Vi-
Uem.
hepiend.
herbarijum i herbarij.
Herceg Novi (bolje odvojeno prema
P), Hercegnovljanin, -anka, herceg-
novski.
Herod ne nego Irod (v. to).
heroin.
heroj, heroizma, heroina, heroika.
Hert (John Hurt, William Hurt, glum-
ci): drugoje prezime Hart (v. to).
Hesiod, bolje nego Heziod. V. s i Z
(iZgOVOf).
hidratantni krem (koji vlazi kozu),
ne hidrantni.
hidro- uvek sastavljeno: hidrocentra-
la, hidroelektrana, hidroavion itd.
Hilandar, hilandarski, bolje nego
Hilendar, hilendarski.
hiljadarka, dat. -arci i arki, gen. mn.
-arki.
61
Himalaji, na Himalajima: nije uobi-
cajeno Himalaja, na Himalaji.
hiper- uvek sastavljeno: hipermode-
ran, hiperprodukeija itd.
hiperrealizam, hiperrealist(a), -isti-
cki.
hitac, hiea, mn. hici.
Hju (engl. Hugh), ne Hjug, Hjudz;
Hjuz (Hughes, prezime).
hlapiti: kao ishlapiti (v. to).
hobi, hobija, mn. hobiji.
hocd-necd; hoeu-neeu.
Hok, Hokins (Hawk(e), Hawkins): ne
Houk, I-Ioukins.
hokus-pokus.
Holandija: naglasak je na drugom
slogu, ne l1a prvom.
HOLANDSKA IMENA. Holandski
jezik ima slozen vokalski sistem i
nedoslednu ortografiju, pa je tesko
dati sigurna pravila za transkripci-
ju. Spoj ae se prenosi kao a (Claes
- K l a ~ ee kao e (Vermeer - Ver-
mer), 00 kao 0 (.loop - .lop), oe kao
11 (De Boer - De Bur), ou kao au
(Hmilen -- Hauten), ij kao ej ili aj
(Dijkstra - Dejkstra ili Dajkstra),
III i u.v kao oj (Zuider Zce - Zojder
Ze, CruYfl- Kroj f). Spoj seh se cita
sh (ne ), npr. Selieveningen - She-
veningen; slovo g se gotovo uvek
izgovarah, ali se kod nas po tradiciji
prenosi kao g (Van Gogh - Van
Gog, l-luygens -- Hajgens iii bolje
Hristos
Hojgens). Za iscrpnije podatke v.
Pravopis, tacke 165-169.
holokaust (grcka rec, danas u zna-
cenju "pokolj Jevreja pod nacisti-
rna"): nema potrebe da se prenosi
engleski izgovor holokost.
Hon, Goldi (Goldie Hawn), ne Houn.
Honduras, Hondurasanin, -anka:
honduraski, bolje nego hondura.fki.
Hongkong (bolje nego Hong Kong);
hongkon.fki.
honorisati ili honorirati (nagradivati
honorarom), ne honorarisati.
Horhe (sp. Jorge); portugalsko (i bra-
zilsko) Jorge izgovara se Zode (ne
Zarge).
ho-ruk (uzvik).
Hose (sp. Jose), ne Hoze. Portugal-
sko (i brazilsko) Jose izgovara se
Zoze.
Ho Si Min iIi Hosimin (bivsi Sajgon),
ho.fiminski.
hranilac (ne hranioc), mn. hranioei,
hranilaca.
hrapav, hrapavost, ne rapav, rapa-
vost.
hrbat, hrpta ili hrbata.
hrcak, mn. hreci ili hrNwvi.
hrid j e obicno z. roda, ali se dopusta i
m.: te visoke hridi j li ti visoki hridi.
Hristos i Hrist, u padezima sarno:
Hrista, Hristu, Hristov.
hromozom
hromozom, obicnije nego hromosom.
hropac i ropac.
hrskati, hrskav, hrskavica, ne rskati,
rskav, rskavica.
hrvastina, ne hrvatStina.
hrvati se, hrvacpogresno, treba: rvati
se, rvac.
Hsinhua (agencija) ne nego Sinhua.
62
hteo ne hteo (bez crte prema P). Isto
vazi i za druge spojeve ovog tipa:
znala ne znala, radio ne radio itd.
huka, dat. huci.
humka, dat. humci, gen. mn. humki.
humoreska: kao groteska (v. to).
hura iura (uzvik).
hvale vredan (ne hvalevredan).
I
i. Pogresne su konstrukeije kao "ne-
razvijene i zemlje u razvoj:.l", "na
postanskim i saiterima banaka",
"izmene penzijskog i zakona 0
doprinosima", gde je atribut ostav-
ljen bez imeniee. U takvim sluca-
jevima imeniea se mora ponoviti
(nerazvijene zemlje i zemlje u raz-
voju) iIi upotrebiti drukCiji skiop
receniee (nerazvijene zemlje i one
l/ razvoju; na salterimaposta i ba-
naka).
Vidi i: ni.
i-: v. ni-.
iako sastavijeno u znacenju mada,
premda ("PomoCi eu yam iako sam
umoran"), inace rastavljeno ("Ako
mozes i ako znas, pomozi": "I ako
padne, nece se razbiti").
Iberija; Iberae (bolje nego Iberijae);
iberski (boIje nego iberijski), lber-
sko poluostrvo.
ibn: v. el.
Ibzen (uobicajeno kod nas; prema
norveskom izgovoru tacnije je Ib-
sen).
-ica. Od imeniea s ovim zavrsetkom
prisvojni pridev zavrsava se na
-iCin: kraljiCin, drugaritin, Dani-
cin, MimiCin, Sujicin itd., ne kralji-
Gin itd. Izuzetak su imeniee na-Cica
(v. to).
-ie, ne -ie, u svim siovenskim prezime-
nima osim srpskohrvatskih (slove-
nackim, poIjskim, ukrajinskim itd.),
kao i u ruskim imenima po oeu:
Sergejevic, Nikolajevic itd. Obliei
kao "Oton ZupanCic", "Petar Ilic
Cajkovski", mada ih P (tacka 105
e) dopusta "kao dubletnu moguc-
nost", danas su zastareli.
Od sh. licnih imena neka imaju
-it a neka -ie: Radic, Dobric ali
MiIie, Batrie itd.
Imeniee koje oznacavaju vrsioea
radnje imaju nastavak -it: vodic,
gonic, branic, teklic, ribic. V. i:
-jevic; ljutie; moskvic.
iciji
iciji, i od cega, i za cijeg itd.
ici. Izraz "Kako ide?" puristi nazi va-
ju germanizmom i traze da se za-
meni sa "Kako jeT; ipak, drllgi
slicni spojevi, npr. "Ide Ii?", "Kako
ide posao?", "Ovako ne ide" defi-
nitivno sllllsvojeni II knjiz. jeziku.
fa na (neSto) II znacenju teiiti
(neeemu) pripada birokratskom sti-
lu. Receniee kao "Mi idemo na sto
veci izvoz", "Ne treba ici na po-
skllpljenja" mogu se bolje iskazati:
"Cilj namje da sto vise izvezemo",
"Ne treba traziti izlaz u poskllplje-
njll" i sl.
identican, identitet, identifikovati
(-icirati), ne indentican itd.
idi mi - dodi mi (erta s razmakom):
v. CRTA.
Iglesijas (Iglesias, sp. prezime): ne
Inglesijas,Iglezijas.
iglu (eskimska kllciea od Ieda), ne
igloo
ignorantski znaCi "neznalacki"; ne
moze znaCiti "koji nesto iii nekoga
ignorise". U tom znacenjll treba
llpotrebiti iIi neki oblik glagola ig-
norisati iIi prideve nemaran, nipo-
dastavajuCi, potcenjivacki i sl. Ig-
norancija znaci "neznanje", nije
isto sto i ignorisanje.
'Igo (fr. Hugo), Igoa, Igoov.
-ij: v. -ijum.
64
-ijac se javilo u novije vreme pod llti-
cajem mskog jezika. Za neka ime-
na je takav zavrsetak neizbezan
(npr. Sirijae, Libijae), ali gde god
je mogllce treba mll pretpostaviti
sllfikse -ac iii -ijanac: Somalae,
Tanzanae, Bolivijanae, ne Somali-
jae itd. Tako i Gruzin (iii Gruzija-
nae) i Bask, ne Gruzijae i Baskijae.
-ije i -ij. Latinski nastavak -ius kod
nas se II imenima zamcnjllje obavcz-
no sa -ije, npr. Iulius Jlllije, Ovi-
dius - Ovidije i sl. U zajednickim
imenieama se llpotrebljava i nasta-
yak -ij: genije, patricije, nuncije i
genij itd. V. -ijum.
ijedan (ikoji), i od jednog, i 0 jed-
nom itd.
ijekavski, ijekavac, ijekavtina,
obicnije negojekavski itd.
-iji: v. F
-ijka: v. -ijac.
-ijski: ovaj nastavak javlja se u pri-
devima izvedenim od imeniea na
-ija (istorijski, televizijski, komij-
ski, austrijski) i od svih imeniea ciji
se genitiv zavrsava na -ija (Mali,
Malija - malijski, Tokio, Tokija -
tokijski, aluminij, aluminija - alu-
minijski). Upotrebljava se i u nekim
drugim slllcajevima gde ne postoji
pogodniji sllfiks: gegijski, toskijski
(nazi vi dvaJu osnovnih dijalekata
albanskogjezika, od imeniea Gega
i Toska), baskijski (od Bask, v. to).
65
-iju, kao nastavak za genitiv mnozine,
javlja se u gost - gostiju, kokos -
k a k a ~ i j u va.\' - vasiju i u nazivima
delova tela: ociju, usiju, prstiju
(pored prsta), noktiju (i nokata),
kostiju (i kostf), prsiju (pored prsa
i prsi). Pogresno je zubiju, ustiju,
grudiju, vratiju. Vidi i sviju.
-ijum i -ij od lat. -ium (npr. kaleijum
- kalcij, kriterijum - kriterij, audi-
torijum - auditorij itd.) podjedna-
ko su dobri nastavci; prvi se danas
u Srbiji vise upotrebljava. Pogresno
je pisanje bezj (kaleium i s1.).
ikad(a) (bilo kad).
ikakav, i ad kakvog, i za kakvll itd.
V. ni-.
ikamo (bilo kamo; bilo kuda).
iko, ikaga; i a kame, i za koga itd.
V. ni-.
ikoji, i od koUe)g(a) itd. V. ni-.
ikoliko (makar koliko).
iks-noge; iks-zraei (ili bez crtice: v.
CRTIG4 5).
ikud(a) (bilo kuda). V. gde, kuda,
kamo.
ilirski pokret, ilirizam (v. POKRE-
Tl); ilirac.
imalac (ne imaoe); nm. imaoei, ima-
laea.
i malo (= makar malo, iole); P ne
predvida pisanje imalo.
imao-nemao, imala-nemala.
IMENA
IME I PREZIME. Licno ime uvek
dolazi ispred prezimena, npr. Petar
Vasic; obmuti poredak (Vasic Petar)
treba primenjivati sarno u spiskovi-
rna, gde je neophodan zbog az-
bucnog reda.
Muska prezimena se moraju me-
njati po padezima kao i imena (za
Petra Vasica, s Petrom Vasicem, ne
za Vasic Petrai s1.). Ako istom pre-
zimenu prethode muska i zenska
imena, prezime ce biti nepromenlji-
vo jedino ako je zensko ime na pos-
lednjem mestu: ad GO/'dane, Petra
i Branka Vasica; ad Petra, Branka
i GO/'dane Vasic. V. i ZENSKA
PREZIMENA.
Strana muska imena ispred pre-
zimena ne treba ostavljati nepro-
menjena: umesto sa Rej Carlsom,
Zil Vernovi romani, prica a Carli
Caplinu, treba s Rejom Carlsom,
romani Zila Verna, prica a Carliju
Caplinu. Ipak promenlj ivost prvog
dela izostaje kod nmogih vanevrop-
skih imena gde ne znamo tacno da
Ii j e posredi ime i prezime iii
viseclano ime, npr, Seku Ture, Idi
Amin Dada, Bani Sadr, Pol Pot itd.;
isto i kod svih kineskih imena (v. to).
V. i: JAPANSKA IMENA; DVO-
STRUKA IMENA.
IMENA. Pored prethodne i sledeCih
odrednica v, i: IME I PREZIME;
DVOSTRUKA IMENA; ZENSKA
IMENA; ZENSKA PREZIMENA;
GEOGRAFSKA IMENA; MITO-
IMENi\ LISTOVi\
LOSKA IMENA; ZIVOTINJSKA
IMENA; HOLANDSKA IMENA,
ITALIJANSKA IMENA; JAPAN-
SKA IMENA; KINESKA IMENA;
POLJSKA IMENA; PORTUGAL-
SKA IMENA; RUSKA IMENA;
KLUBOVI (IMENA); NADIMCI;
MARKE; takode pojedina imena i
karakteristicne zavrsetke.
IMENA LISTOVA i casopisa ne tre-
ba prevoditi: "Muvman uvrije", ne
"Radnicki pokret"; "Nejcer", ne
"Priroda" itd.
IMENA NARODA, drzavljana, sta-
novnika mesta i pokrajina pisu se
velikim pocetnim slovom: Arapin,
Grk, Francuz, Evropljanin, Sloven
(Slaven), Svaba, Vojvodanin, Lica-
nin, Zagorac, Bavarac, Dubrov-
canin, Londonac itd. Kod imena
koja se mogu shvatiti i kao oznake
rasa postupak nije ujednacen: ve-
likim slovom se pisu lndijanac,
Jevrejin, Rom, Ciganin (PR pred-
vida i ciganin "figurativno"), uvek
malim belae, emac i ervenokoiac.
Upotrebljeno kao zajednicka
imenica za oznaku predmeta, zivo-
tinje, biljke i sl., ime naroda se pise
malim slovom: sarplaninac (pas),
hereegovae (duvan), arapin (konj)
itd.
Prisvojni pridevi od ovih imena
pisu se velikim slovom (Nemcev,
Splicankin itd.); pridevi na -ski,
-Ski, -cki imaju malo slovo (azijski,
66
engleski, njujodki), osim ako su u
sastavu geografskog imena (Srem-
ski Karlovci, Becka suma).
V. Cileanae; kozak; Musliman:
Primorae: preeanin: Sik: solunac.
IMENA PAPA treba uvek davati u
prilagodenom obliku, a ne u itali-
janskom: Jovan (ne Dovani), Pavle
(ne Paolo), Pije (ne Pio), Grgur (ne
Gregorio), i tako isto Benedikt, Kle-
ment. Sikst, Urban, Bonifacije itd.
Ital. lnnoeenzo kod nas glasi 1no-
kentije iii 1nocencije, a ital. Leone
- Lav iii Leon.
IMENA VLADARAdanas se uglav-
nom ne prevode: Elizabeta (Eliza-
beth), Luj (Louis), Huan Karlos
(Juan Carlos), ne Jelisaveta, Ludo-
vik iii Ljudevit, Jovan Karlo i sl.
1pak se prevedeni oblik mora upo-
trebiti u slucajevima gde je odavno
prihvacen: Petar Veliki, Karlo V itd.
Ako se redni broj pise slovima, ima
veliko pocetno slovo: Karlo Peti,
Petar Prvi Karadordevic. Vidi i:
NADIMCI; Franjo JosiI Henrik:
Viljem.
IMENICE MUSKOG RODA NA
-3 U jednini dobijaju atribut u m.
rodu: nas sluga, dobar sudija, ve-
liki vojvoda, bogati gazda i sl. One
koje po smislu nisu izriCito vezanc
za muskarca mogu imati i atribut u
z. rodu: On je velika pijanica. Bio
je nasa dobra musterija. U mnozini
sve ove imenice prelaze u z. rod: te
67
sluge, .I've sudije, stareine su nare-
dile, dosle su kolege i s1. Po mis-
Ijenju M. Stevanovica, nije pogresna
ni upotreba muskih oblika prideva i
glagola u mnoiini (slaganje po
znaeenju), kao u primeru iz lve
Andrica "ljednog i drugog supod-
sticali mocni pase".
imenilac (ne imenioc), mn. imenioci,
imenilaca.
Imotski, iz lmotskog, imotski (pridev),
1mocanin, -canka.
imperfekt i imperfekat.
impu[sivan, bolje nego impulzivan.
imun, imunitet na nesto (iii prema
neeemu), ne od neeega.
-in: v. -ov.
inace: ponekad se upotrebljava kao
suvisan umetak ("Petrovic je inace
rodeni Beogradanin" i s1.): mada
takva upotreba u naeclu nije pogres-
na, ne treba s njom preterivati.
inadzija, inadiika, dat. inadiiki.
incest: pridev incestni iii incestualan.
indicija je znak na osnovu koga se iz-
vodi neki zakljueak (obieno 0
krivienom delu); indikacijaje uput-
stvo, ukazivanje, a u medicini
oznaeava oboljenje ili simptom kod
koga treba primeniti odredeni lek.
indigo: indigo papil; indigo kopija
(crtica neobavezna, v. CRTICA 3).
Indijanapolis (Indianapolis), ne 1n-
dijanopolis.
mo-
Indij anci: suvisno je" americki 1ndi-
janci" (obieno u prevodima sa za-
padnih jezika, u kojima ista ree
znaei i lndijanac i 1ndijac). Kod nas
pridev ima smisla samo ako se go-
vori 0 severnoamerickim, srednjo-
americkim odn. juinoamerickim
lndijancima.
indijanska imena: v. NADIMCI.
Indijski okean.
indoevropski; lndoevropljani.
Indonezija: 1ndoneianin, ne Indone-
zijac; indoneianski, bolje nego in-
donezijski.
infarkt, ne infrakt.
informatika je nauka 0 koriscenju i
prenosenju informacija (prven-
stveno pomocu raeunara); pogresno
je upotrebljavati tu ree da oznaei
"skup informacija" iii "naCin oba-
vestavanja j avnosti".
infra- sastavljeno: infracrven, infra-
struktura itd.
inicijativa za nesto, ne 0 neeemu.
injekcija (CirilicomI1HjeKUl1ja). Izgo-
vor sa nj (11I-beKUl1ja) vise odgovara
glasovnim zakonima naseg jezika
nego in-jekClja, kako propisuju
prirucnici. Pogresno je "inekcija".
Up. konjunktura.
ino- se javilo najpre u inokorespon-
dent i inokorespondencija, a u no-
vije vreme i u inopartner, inozas-
tupnik, inokredit i s1. Ovakve slo-
insckt
zenice nisu pogresne, ali izvan usko
strucnih tekstova bolje je reCi inos-
trani partner i s1. P dopusta i pisanje
s crticom kad su u pitanju "slo-
bodne, katkad ironicne sprege", npr.
ino-jildba/er, ino-direktive.
insekt i insekat.
insert znaci umetak (od lat. inserere
- umetnuti), posebno filmski snimak
koji se ubacuje u televizijsku emisi-
ju. Pogresno se upotrebljava u zna-
cenju od/omak ili iseeak.
instanc(ij)a: v. -nca.
instant: instant supa, instant kafa i
s1. (crtica nije neophodna: v. CRTJ-
CA 4).
instinkt, instinktivan.
INSTRUMENTAL imenica muskog
roda ima nastavak -em ukoliko se
imenica zavrsava na meki suglas-
nik, tj. naj, Ij, nj, d, C, i, S, ciii c:
zmajem, konjem, noiem, krojacem,
/ovcem itd. Ali ako suglasniku ne-
posredno prethodi glas e, nastavak
ce glasiti -om: sprejom, hmeljom,
/upeiom, Becom, zecom, mesecom
itd. Od prvog pravila mogu odstu-
piti imenice na -s (jurisom, pliom,
gu/asom, pored j u r ~ m itd.), od
drugog pojedine imenice na -c i na
-Ij (I-tre/cem, svecem; prijateljem,
lIc'iteljem, upraviteljem, pored re-
deg prijateljom itd.). Medu imeni-
cama na -ar, car ima sarno carem,
dok za ostale nema sigumog pravi-
68
la: /ekarom i /ekarem, vodenicarom
i vodenicarem, itd. V. iput. Za upo-
trebu instrumentala uz glagole vidi
SeA} + INSTRUMENTAL; oceniti;
okarakterisati; okvalifikovati; oz-
naCiti.
insulin, bolje nego inzulin.
intendant, intendantllra, intendant-
ski.
interegnum.
interes nije pogresno u znacenju in-
teresovanje, zanimanje (npr. "Nc-
rna interesa za ovaj predlog"; "Sa
interesom su pratili dogadaje").
intermeco je m. roda, u mnozini
obicno srednjeg (intermeca), mada
PR 60 daje "intermeci".
lnternacionala (veliko I kao naslov
himne i naziv odredene organiza-
cije), ali: Prva (Druga, Treea) in-
ternaciona/a; isto i s rimskim
brojem: I (II, III) internaciona/a.
intoksikacija (trovanje), intoksicira-
ti ili intoksikovati. Ne intoksinaci-
ja, intoksinirati.
intriga, dat. intrigi.
Inzbruk (bolje nego Insbruk, prema
P). Up. Augzburg, Habzburg.
inzenjer: bolje nego iniinjer; skrace-
nica ini. (ne ing.) Inienjering (eng1.
engineering prilagodeno nasem ob-
liku inienjer).
69
inzinjcrija, iniinjerijski, iniinjerae
uobicajeno je u vojnoj tenninologiji,
mada bi tacnije bilo inienjerija itd.
-io. Imeniee na -io dobijaju j ispred
padeznih nastavaka -a, -u, -i: sa
radija, na radiju, u studijima (ali:
radiom, seenariom). Instrumental
ima zavrsetak -iom (ne -ijem), pris-
vojni pridev (kod imena) zavrsava
se na -iov (ne -ijev): Mario, Mari-
om, Mariov; Antonio, Antoniom,
Antoniov (za razliku od: Antonije,
Antonijem, Antonijev); Tokjo, To-
kiom itd.
-ioe pogresno, treba -ilae: nosi/ae,
tuii/ae, cini/ae, prevodi/ae, pove-
ri/ae, prati/ae itd. U gen. mn. nosi-
loea (ne nosioea), tuiilaea (ne
tuiioea), itd. Up. -aoe.
ionako (npr. "Ne zurite, voz ionako
kasni"; ali "Moze i ovako i onako").
-iol1ar i -irmer podjednako su dobri
nastavei; e je danas obicnije (mi-
lioner, milieioner, ko/ekeioner,
jimkeioner itd.) osim u reci misio-
nar i donekle reakeionar. Samo sa
e javlja se rec penzioner.
iotkud(a).
i po: v. po (=pola).
IRA: v. SKRACENICE NA -a.
-irati, -isati, -ovati. Sva tri nastavka
javljaju se u glagolima stranog
porekla; cesto hrvatskim oblieima
na -irati (operirati, regulirati, or-
ishlapiti
ganizirati, komponirati itd.) odgo-
varaju srpski na -isati (operisati,
regulisati) odnosno na-ovati (orga-
nizovati, komponovati). Mnogi gla-
goli, ipak, imaju i u Srbiji samo nas-
tavak -irati: eitirati, studirati, tre-
nirati, telefonirati, provoeirati, fi-
nansirati itd. V. i pojedine glagole.
iridijum i iridij.
Irig, Irizanin, Irizanka, iriski; Iriski
venae.
Irod (ne treba iz zapadnoevropskih
jezika prenositi oblik Herod); Irodi-
jada (zena Iroda Antipe).
iserpsti i iserpiti; iserpljen (obicnije)
i iserpen. Menja se kao erpsti odn.
erpiti (v. to).
iseuriti, iseurio, iseurice, ne iseureti
itd.
ishitrcl1. Glagol ishitriti, koji je da-
nas izisao iz uporebe, znacio je
izmisliti, pronaCi. Pored toga, za
trpni pridev ishitren recniei daju i
znacenja izvestacen, namesten i
vest, dovitljiv, /ukav. Danas se
uglavnom upotrebljava u znacenju
uraaen na brzinu, nedovoljno pri-
premljen, kao u spojevima "is-
hitrena odluka", "ishitren potez" i
sl. Bolje je u tom smislu upotrebiti
neki drugi izraz: prenaglj'en, brzo-
p/et, nepromisljen, iznuaen i s1.
ishlapiti, ish/apio, -i/a i ish/apeti
(ijek. ishlapje ti), ish/apeo, -e/a
(ijek. ish/apio, -pje/a).
iskipCli
iskipeti, iskipeo, iskipd:e (ijek. iski-
pjeti, iskipio, iskipjela), ne iskipiti
itd.
iskoristiti: iskoriscen, iskoriH;avati i
(reck) iskoristen, iskorWavati.
iskosa.
iskrvariti, iskrvaviti: kao krvariti,
krvaviti (v. to).
ispiti: ispij, ispijmo, ispijte.
ispocctka: po P spojeno u znacenju
'isprva' (npr. "ispocetkaje tako mis-
lio"), ali: "krenimo iz pocetka".
ispostovatije neologizam, skovan kao
svrseni glagol prema nesvrsenom
nema razloga da se sma-
tra nepravilnim.
ispotiha i istilza (v. to).
ispravka, dat. ispravci, gen. mn.
ispravki (rede ispravaka).
ispred. Nije dobra u znacenju 11 ime,
npr. "govoriti ispred kolektiva",
"Pozdravio ih je ispred svog pre-
duzeca".
ispreka (ijek. isprijeka): po PR uvek
sastavljeno, pa i kad znaci "s one
strane Save, iz Vojvodine". Rede
ispreko.
isprva i isprve.
iss- ne nego is-: iskolovati, isunjati se
itd.
-ist(a): realista, egoista, socijalista
itd. (obicnij e) i realist, egoist, soci-
70
jabst. Mnozina je danas u svakom
slucaj u na -i (rea/isfi itd.).
Istanbul (tako je u PR 60, pod odred-
nieom Stambol; obicnije nego Is-
tambul). Samo u istorijskom kontek-
stu upotrebljavaj u se nazivi Stal11-
bol (Stambul), Carigrad, Konstan-
tinopolj (Konstantinopol), Vizant (v.
Vizantija).
isti kao zameniea, umesto on, ovaj i
s1. (npr. "zanatska delatnost i tras-
kovi koji su za istu vezani") nedo-
pustivo je izvan kaneelarijskogjezi-
ka.
istiha (=potibo, neprimetno) i ispoti-
ha.
istocna (lstocna) Evropa, istocno-
evropski; isto6w Srbija itd.; Istoc-
no rimsko earstvo (P dopusta i
Istocnorimsko earstvo). V. GEO-
GRAFSKA IMENA; v. i sledecu
odrednieu.
ISTORIJSKA IMENA. Nazivi
drZilva iz pros]osti, prema P, pisu se
velikim slovom samo prve reCi: Tur-
sko earstvo, Mletacka repllblika,
Austraugarska earevina itd. To se
odnosi i na nezvanicne nazive
proslih i sadasnjih zemalja kao Re-
publika svetog Vlaha, Zemlja izla-
zeceg sunea (Japan), Zemlja hiljadu
jezera (Finska), Treci rajh, Istocna
Nemacka, Zapadna Nemacka itd.,
kao i na nazive administrativnih je-
diniea (Beogradski pasaluk, Drav-
71
ska banovina). Malo slovo P pre-
porucuje za "neustaljene, slobodne
opisne nazive", navodeci primere
"odnosi nove srpske kraljevine i
crnogorske knezevine", "gordi Al-
bion", "crnozuta monarhija" i sl.
ISTORIJSKI DOGADAJI,premaP,
pisu se velikim slovom prve reci kad
god imaju oblike vlastitog imena.
Prakticno to znaci da ce se velikim
slovom pisati nazivi s pridevom iIi
rednim brojem na prvom mestu, kao
Drugi svetski rat, Stogodisnji rat,
Krimski rat, Saraj evski atentat,
Kosovska bitka, Seljacka buna, Prvi
srpski ustanak, Vartolomejska noe,
Dugi mars itd. Ovo obuhvata i na-
zive frontova, ratnih operacija i sl.
(Solunski front, Sremski front,
Treea ofanziva, Beogradska ope-
racija) i mirovnih i drugih spora-
zullla (Pozarevacki mir, Minhenski
sporazum, Becki dogovor).
Malim slovom pisu se nazivi u
mnozini (oba srpska lIstanka,
krsta}ki ratovi), kao i nazivi ratova
u kojima se imenuju obe strane
(fi'ancusko-pruski rat, iracko-iran-
ski rot), se shvataju kao opisni.
Za revo/uciju v. tu rec. Nazivi s
nne11Jcol11 na prvol11 mestu pisu se
111a] im slovom, npr. hoj (bitka) na
Kosovu, buna protiv dahija, usta-
nak u Hercegovini, osim onih sim-
bolicnih i figurativnih, koji imaju
ITALIJANSKA IMENA
karakter imena: Rat dveju mza, Seo-
ba naroda, Noe dugih nozeva.
V. i: POKRET/; RAZDOBLJA.
isto takode pleonazam: treba sarno
isto (i) iii sarno takoae.
istovarivati, istovarujem, ne istova-
rati, istovarom.
istovjetan se danas priznaje kao pra-
vilan ijekavski oblik, madaje ranije
propisivano dase i u ijek. kaie sarno
istovetan.
1st River (oba velika slova prema P).
istruleti i istruliti: v. truleti.
istup normalno u znacenju javno is-
tupanje, pojava pred svetom i sl.
Up. nastup.
isukati: kao zasllkati (v. to).
i suvise.
iscauriti se: v. cauro.
isCileti, isCi!eo, isCilela (ne Ll'Ciliti
itd.); ijek. isCiljeti, isCilio,
ista, i od cega, i 0 cemu itd. V. ni-.
ITALIJANSKA IMENA (NAGLA-
SAK). Mnoga ital. imena kod nas
se pogresno naglasavaju na pretpos-
lednjem slogu, dok im je stvarni
naglask na treeem slogu od kraja.
To su pre svegaMOdena (rimuje se
s "v6dena"), DAkomo (rimuje se s
"llikomo"), zatim RImini, PEzaro,
BRfNdizi, BERgamo, TAranto, KA-
ljari, CEzare, ANdelo, MEdici,
itd.
DiROIamo, DoMEniko, MANgano
i dr.
Za izgovor ita!' imena vidi c, s, z,
kao i pojedinacna imena.
itd. (ne i I. d.).
i tc kakav, i Ie kako, i Ie koliko.
-iti, -eti. Za mnoge glagole izvedene
od prideva gramaticari propisllju
zavrsetak -iIi kada su preIazni, tj.
kada pokazllj 1I da sc na nekoga iIi
nesto prenosi osobina iskazana
pridevom, a zavrsetak -eli (ijek. -
jeli) kad su nepreIazni, tj. kad znace
da neko iii nesto stice doticnu oso-
binu. Ta razlika se jos cuva kod ma-
njeg broja glagoia kao sto su olupi-
ti (uCiniti tupim) --olupO)eti (postati
tup),oslepiti, oslijepili (oduzeti vid)
- oslepeti, oslijepjeti (izgubiti vid),
pocrnili (obojiti 1I erno) - pOC'r-
nO)eti (postati ern). Kod vecinc
drugih giagoia ova razlika se de-
limicno iIi potpuno izgubila. Glagoli
ozdravili, slabiIi, oslabili upotrcb-
Ijavaju se danas samo u obliku na
-iIi: tako i ocelaviti, omlitavili, ola-
bavili, ocoraviti (mada ovijos imaju
i radni pridev na-eo: ocelaveo itd.).
Parovi osijediti - osijedjeti, oslari-
ti - OSlaljeli, omrSaviti - omrsavjeli
jos donekle cuvaju tu razliku u
ijekavskom, dok se u ekavskom
upotrebljavaju samo obliei osedeli,
oslariti i omrsaviti. Giagoli kao ze-
lenO)eti se, ogrubO)eli, zanemeti
(zanijemjeti) i drugi ostali su bez
72
parnjaka na -iIi, jer se odgovaraj lIci
preIazni glagoli gotovo uopste ne
upotrebljavaju. Otuda razlikovanjc
zavrsetaka -iIi i-eli nema u da-
nasnjem jeziku ni pribIizno onaj
znacaj koji su mu po tradieiji prida-
vali gramaticari. V. oiiveli.
-itis (ne -it) u nazivima oboljenja:
bronhilis, apendicilis, gaslritis,
dermatilis, kolilis itd.
ito.Ovaj izraz sme se upotrebiti samo
posle rcceniee koja je po smisiu
zavrscna, tj. tamo gde bi mogia da
dode i tacka. Ispravnoje, npr.: "Na-
knada sc placa po kvadraturi stana,
ito: za stan do 30 m"100 dinara... "
itd. Pogrcsno jc: "Naknada prema
kvadratllri stana iznosi, ito... " iii:
"Naknada se placa na sledeci naCin,
ito... " gde je i 10 sasvim suvisno
posle izraza na sledeCi naCin.
it. sl. (= i tome slicno).
-ium ne nego -ijum (v. to).
-ivac je cest sufiks u novijim rccima,
za Ijude i za sprave, ne samo od
giagoia na -ivali (islerivac, raz-
reaivac, polpaljivac itd.) nego i od
onih na -avali (pojacivac, zamrzi-
vac, oglasivac, omekSivac itd.).
Ivanic Grad,
Ivo: Ive Andrica, Ivi Andricu, Ivin,
obicnije nego Iva, Ivu, Ivov. V. -0
(IMENA).
73
izasta iIi i za sta, i za sto (P
dopusta oba nacina pisanja). Up.
Ilizasta.
izbiti: izbij, izbijmo, izbijte.
izbledcti, izbledeo, ijek. izblijedjeti,
izblijedio, izblijedjela. Upotreblja-
va se i u prclaznom znacenju "uci-
niti bledim", mada bi po pravilu tu
morao do6i glagol izblediti, izble-
dio (ijek. izblijediti, izblijedio). V.
-iti.
izbliza; izbliie.
izc- ne nego isc-: iscrtati, iscepkati
itd.
izc- ne nego ISC: isca(h)uriti se,
iscesljati itd.
izdalcka; izdalje.
izdatak, mn. izdaci.
izdubiti: v. dubiti.
izgladncti, izgladneo, ijek. izglad-
njeti, izgladnio, izgladnjela.lzglad-
niti, izgladnio znacilo bi "uciniti
gladnim". V. -iti.
izgrcbati i izgrepsti: v. grebati.
izgrizcn, ne izgriien: v. gristi.
izh- ne nego ish-: ishodiste, ishraniti
itd.
izjedna.
izjutra.
izlozba, gen. mn. izloibi i (rede)
izloiaba.
izljubiti (ne iiljubiti).
izuzcy
izmalena.
izmedu. U upotrebi s brojevima, ne
treba veznik i zamenjivati crtom: ne
"izmedu 18-20 casova" nego "iz-
medu 18 i 20 casova". Up. od.
izmestiti: obicnije je premestiti, pre-
seliti. U znacenju iscasiti, uganuti
ne spada u knjiz. jezik.
izmusti: izmuzen (ne izmuien).
iznebuha.
izneti: v. -netic
izokola.
IZOSTAVLJENI GLASOVI: V.
APOSTROF; SAZETI SAMO-
GLASNICI.
iz pocetka: V. ispocetka.
izrana (= rano, zarana), izranije
(= odranije).
izraz: dob do izraza i doCi do izra-
iaja jednako su dobri oblici.
izrcda (= redom).
izs- ne nego is-: islikati, isijavati itd.
izs- ne nego is-: isetati se, istrikati,
isunjati se itd.
izuzctak, mn. izuzeci, gen. mn.
izuzetiikii (naglasaknazu, ne naze).
izuzctan ima naglasak na prvom
slogu: pogresno je izuze'tan, izu-
ze'tno.
izuzev. Smatra se da je pravilnije sa
akuzativom (npr. "Pregledali su sve
prostorije izuzev balkon i kuhinju"),
IZV,l!1
mada je danas obicnija upotreba s
genitivom (po ugledu na predlog
osim: " ... sve prostorije izuzev
balkona i kuhinje").
izvan; izvana. V. van.
izvannastavni; izvannaucni; izvan-
nacionalan (i vannastavni itd.).
izvcceri (= predvece).
izvcstan, izvesna, izvesno.
Izvcstijaje mnozina sr. roda, ne z. rod:
lzvestija su javila, u moskovskim
Izvestijama (ne "u lzvestiji").
izvezen, ne izveien (u oba znacenja).
izviniti (sc), izvinim (se), neka (se) oni
izvine, izvinio, -i/a: ne izvinem, iz-
vinu, izvinuo (sto su oblici od glago-
la izvinuti = saviti). Glagol izviniti
(se) osudivan je kao rusizam, ali je
potreban u knjiz. jeziku i ne moze
se zameniti saoprostiti ili ispricati.
izvolcvati (ijek. izvolijevati, bolje
ncgo izvoljevati).
IZVORNO PISANJE: U naucnim i
strucnim tekstovima, strana imena
izjczika s latinickim pismom treba
navesti u izvomom obliku, jer bez
tog oblika nije mogucno konsulto-
vanje strucne literature, prevodenje
na strane jezike, dopisivanje sa
strancima itd. Nasi nastavci pri tom
74
se ne odvajaju crticom, npr. Johna
Updikea, Updikeov itd. Ukoliko je
tekst cirilicki, iii latinicki s fo-
netskim (transkribovanim) preno-
senjem imena, izvorni oblik treba
dati prilikom prvog navodenja ime-
na, u zagradi, u fusnoti iii u indek-
suo
lzvan toga, upotreba izvorne
latinicke grafije u cirilickom tekstu
nije opravdana. P je dopusta (tacka
101 a) samo u slucaju da autoI' tek-
sta nije uspeo da sazna kako se izgo-
vara doticno ime: navodi se primer
"MeIJY I1MeHI1Ma yrmcaHI1 cy 11
HeKI1 Wuyts 11 Bayzew, a Wuyts -
-OBO I1Me nOHaBJba ce I1 KacHl1je".
U ovom slucaju, kao sto se vidi iz
primera, sh. nastavak pise se cirili-
com i odvaja crticom.
Viseclane strane izraze (za raz-
liku od imena) treba uvek pisati u
originalu, npr. "C' est la vie" (ne "Se
la vi"), "Time is money" i sl.
izvrsilac (ne izvrsioc), mn. izvrsioci,
izvrSi/aca.
izvrsiti: v. vrsiti.
izi- ne nego ii-: iiariti, iieniti, iiiveti
itd.
iidiikljati i iiclikati.
J
j. (I) lzmedu i i drugog samoglasnika
izuzev 0, j se pise: ija, ije, iju, iji.
lzuzetak su slozene reCi, npr. iako,
arhiepiskop, dielektrik, radiestezi-
ja, antiamericki, priucen, kao i
glagol prianjati. (2) U spoju io ne
pise sej (bio, kupio, milion,fioka),
osim kad se osnova reCi zavrsava
naj: sudijo, sudijom (prema: sudi-
ja), zmijo, zmijom, zmijolik (prema:
zmija), starija - starijom, arterija
- arterijom (ipak: arterioskleroza),
galija galijot, Mijo, Cvijo (kao
Mija, Cvija) itd. Pisanje ijo imamo
jos i u recima vijoriti se, vijoglav,
vijorog, u imenu Ravijojla, kao i u
recima iz francuskog: Gijom(Guil-
lclUme), Vijon (Villon), semijon. (3)
Ako i dolazi p 0 s I e drugog samo-
glasnika, izmedu njih se ne pise j:
naime, kais, daire, laik, naivan,
neimar, seiz, oiviCiti, stoik, ruini-
rati itd. J se ipak pise u slucajevima
kad pripada osnovi reci: izdajica
(prema: izdaja), dojilja (dojiti),
kujica (kuja), Grujica (Gruja), Ka-
jin (od Kaja; ali Kain, biblijsko m.
ime), Vojin, Vojislav, Milojica, Ra-
dojica, kalajisati, esejisticki itd.
Otuda je pravilnije i Grujic, Pejic,
Ostojic, ali posto pravopis ne nor-
mira prezimena, ne moze se za-
braniti pojedincima da svoje pre-
zime pi su Gruit, Peic itd. (4) Poseb-
ni slucajevi: saj se pise glagolpro-
jicirati (up.projekcija); bezj se pisu
heroin, heroina, heroizam, heroika
(iako su izvedeni od heroj).
Vidi: -ije; ijski; -ijum; -io; -ji; lj;
ZAPOVEDNJ NACJN.
jadikovka, dat. jadikovci.
jahati,jasem, oni jasu; pogresno je
jasiti, jasim.
Jajce, Jajcanin, Jajcanka, jajacki.
jaje, jajeta, jajetu, jajetom; dva, tri,
cetirijajeta, petjaja. Dopustenaje
i promena jaje, jaja, jaju, jajem,
dva, tri, cetirijaja.
jak,jaCi, najjaCi.
Jalta
.lalta: sastanak, konferencija u Jalti,
ne na Jalti.
jamac,jamciti,jamstvo ijemac,jem-
Citi, jemstvo (ali samo: jamacno).
Jamajka, na Jamajci iii na Jamajki;
jamajkanski, Jamajkanac, -anka.
jamb,jampski.
janicar i (danas retko)janjir}m:
.lAPANSKA IMENA dolaze nam
gotovo uvek u eng!. transkripciji.
Slovnom grupom ts oznaeenje su-
glasnik c: otuda kod nas treba pi-
sati Micubisi, Cusima, Ugecu, Da-
cun, Sigemicu, a ne Mitsubisi i s!.
Glas oznaeen engleskimch ujapan-
skom zvuei otprilike kao nase C, ali
P predlaie da se zadrii vec uobi-
transkripcija sa c: Mieiko,
Hitaei, lCikava, Mainiei itd. SIieno
tome, englesko j (u japanskom r1)
treba prema P prenositi sa di:
Fudiijama iii Fudii (v. tu ree), Ivo
Diima, Meidii, Seidii, Gendii itd.
(kao i u zajedniekim imenicama
dzudo i dzijudiicu). Za razliku od
vecine azijskihjezika,japanski jas-
no razlikuje ime i prezime, pa kod
nas treba oba menjati po padeiima:
Jasunari Kavabata, Jasunarija Ka-
vabate itd.
jarkocrven, jarkoiut itd., sastavlje-
no. V. BOlE.
.larmut (Yarmouth): v. Portsmut.
jaruga, ujaruzi.
76
jasan,jasniji, najjasniji.
jasika, dat. jasici.
.lasna poljana (u Rusiji), bolje ncgo
Jasnaja poljana (Pravopis, u taeki
21 d, propisuje malop uz napomenu
"kao Iokalitet"; po pravilll 0 imeni-
rna naselja bilo bi opravdanije veli-
koP).
jasnocrven,jasno.::-elen itd.
.lAT, JAT-a, JAT-ov.
jazavicar
je: ovaj glagolski obIik je enkIitika,
sto znaei da eini akcenatsku ceIinu
s prethodnom reejll i mora biti s
njom u smisaonoj vezi. Otuda je ne
sme dob posle pauze, posle bilo
kakvog znaka interpunkcije iii pos-
Ie umetnute reeenice: u takvom
poloiaju treba ga zameniti nagIa-
senim obIikom jest(e) iii izmeniti
red reei. Primeri gresaka: ,,Jedan od
problema koji onemogucavaju da se
vise postigne je odsustvovanje s
posla" - treba jeste odsustvovanje
s posla; "Neodgovaraj uca ishrana,
rna sta tvrdili lekari, je po mom
misljenju glavni uzrok oboljenja" -
treba: po mom je misljenju... ; "Kri-
vac za neuspeh predstave, ako
moiemo verovati izvestajima iz
dnevne stampe, je sam autor" - tre-
ba: Za nellspeh ... krivacje sam au-
tor. Vidi: su; ce; se.
jedak, jetka, jetko; jetkiji, naJjetkiji.
77
jedan i drugi. Upotrebljeni da oznace
uzajamnost, ovi brojevi bice u sred-
njem rodu ako se odnose na mus-
karca i zenu: "Maja i Goran zaziru
jedno od drugog", "Pitam se sta su
supruznici reklijedno drugom".
jedanput.
jedinka: po PR 60 ima dat. jedinci
"za nezivo" a jedinki "za zivo";
gen. mn.jedinki.
JEDINJENJA: v. HEMIJSKA JE-
DINJENJA.
jednakostranicni, jednakokrak: ro-
gobatnc kovanice, bezrazlozno us-
vojenc u pojedinim udzbenicima
matematike namcsto uobicajenog
ravnostran, ravnokrak. (Ravno-
moze imati i znacenje "jednako",
kao u ravnomeran, ravnoteia,
ravnodnevica itd.).
jednoiposobni,jednoipogodisnji,jed-
noiposatni itd.
jcdnostavacni, dvostavacni, trosta-
vacni itd. upotrebljava se u muzic-
koj tcn1Jinologiji za kompoziciju od
jcdnog, dva, tri itd. stava (stavka).
Ovi oblici su potrebni posto bijed-
nostavni imalo drugi smisao.
jcftin,jejiiniji, najjeftiniji, jeflinoca,
danas obicnije nego jevtin, jev-
tinoea.
jege.iski: v. egejski.
jekavsld itd.: v. ijekavski.
je Ii; skracenoje I';je I' da;je I' te?
Jcvrcjin
Jelin, jelinski, Jelada: danas cesce
Helen, helenski, Helada, a sarno
helenizam, helenista, -isti(Yli.
jelka, dat.jelki ijelci, gen. mn.jelki,
Jelka (ime), dat. Jelki.
Jenki (Yankee), Jenkija, mn. Jenkiji.
jeres (2. roda: ta jeres, te jeresi); je-
retik; jeretic'an, jereticki.
Jermen i Jerrnenin (mu. Jerrneni), Jer-
menka, Jerrnenija,jermenski tradi-
cionalni su oblici u Srbij i; nema ra-
zloga da se zamenjuju oblicima
Arrnen(ac), Armenija itd.
jeroglif: bolje hijeroglif
Jerusalim (ne Jerusalem, Jeruzalcm).
jescnas: v. -so
jeste je danas mnogo cesci oblik nego
jest, i po reCima M. Stevanovica "ne
moze mu se sporiti knjizevni ka-
rakter". Jest se jos cuva u spoju to
jest i u izreci sto jest, jest.
jevandelje i evandelje,' O)evandelj-
ski, O)evandelski i O)evandeoski;
O)evandelista (pisac jevandelja);
evangelisticka i (rede) evanae-
listicka crkva; evangelik, rede
evangelista iii evandelista (pripad-
nik evangelisticke crkve).
-jevic (ne -ijevic. -ijevic) u poljskim
prezimenima: Sjenkjevic (Sien-
kiewicz), Mickjevic (Mickiewicz),
Ivaskjevic (lwaszkiewicz) itd.
Jevrejin i (rcde) Jevrej; mn. Jevreji.
jczicki
jezicki (koj i se tice jezika, govonl);
jezicni (kao anatomski termin).
-ji: ovaj pridevski sufiks moze imati i
oblik -iji. tako da je pored pra-
vilnijeg dec'ji, coveCji, macji, kozji,
vucji, vraiji itd. dopusteno i deciji,
coveciji itd. (ali sarno pG.\ji). Ob-
liku -iji P daje prednost posle
suglasnickih grupa (npr. ovciji,
gusciji, vrapciji), radi lakseg izgo-
vora.
jon, jonizirati (jonizovati), jOllizaci-
ja, jonizujuCi: nije uobicajeno ion
itd.
Jong (Erika) ne nego Dzong.
Jorge: v. J-Jorhe.
Jorksir (Yorkshire), ne lorksajr;
jorldirski; jorkSir(ac) (prase).
Jose: v. Hose.
Josanicka Banja: v. BANJ.
jos uvek (npr. "Jos uvek ga nema")
nalazi se i kod dobrih pisaea, ali ga
puristi zabranjuju kao germanizam,
trazeCi da se kaze i dalje, jos jed-
lIako, iIi sarno jos.
jova i joha: v. h.
Jovanka, da!. lovanki, lovankin (ne
lovancin).
Jovan Krstitelj, lovan Ziatousti (sve-
ei); lovan bez Zemlje (eng!. vladar).
o v ~ m Pavle (papsko ime). U Hr-
vatskoj se upotrebljava oblik Ivan
78
Pavao, a u Bosni i Herecgovini i
Ivan Pavle.
ju. Oblik jll umesto je (zamenica 3.
liea) moze se upotrebiti samo uz
glagolske oblike je, nije (Na.\'laju
je; Nijeju video), au ijekavskom i
posle drugih reci sa zavrsctkom)e
(npr. Prije jll pogledaj pa onda
reci).
juce (retkojllcer) , juc'era.\'lIji (obicni-
je nego juceranji); juc'e-prekjuce.
Juce uveee pogresno, treba: sinoe,.
jug: v. STRANE SVETA.
jugo,juga,jugu. Kao ime automobila
muskog roda, a najces6c i kao na-
ziv vetra, mada u tom slucaju neki
gramaticari dopustaju sarno sr. rod.
jugo- sastavljeno: jugoistok. jugoza-
pad; Jugopetrol itd.; takode u sa-
Ijivim slozenieama kaojugojildbal,
jugoinflacija, Jugosvaba itd. S er-
tieomjugo-jugoistok. j g o ~ j I1goza-
pad.
Jugoslavija: akeenat je na go, krat-
kouzlazni. Dugosilazni akeent na
sla, mada rasprostranjen, ne smatra
se pravilnim, jer u standardnom
stokavskom govoru silazni akeenti
ne mogll do6i na llnutrasnje slogove
reci. Jugoslavijaje neknjizevno kao
sto je neknjizevno zabordvio,
!ivada, dev6jka i sl.
Junajted pres (United Press).
79
jun, jul ijuni, julio Oblici bez "i" su
pravilniji s obzirom na promenu
(juna, jula itd.), ali se danas
dopustaju i duzi oblici.
Juraj, JUlja, Jurju itd. (ne Juraja, Ju-
raj 1I).
jurisdikcija.
Juropijen (The European, il11e lista).
JUS, po JUS-ll.
Juta, iz Jute (Utah, americka savez-
na driava): ne Jutah.
juznoamcricki
Juzna Amerika, Juzna Koreja, Juzni
Vijetnam (ali: juina Dalmaeija,
juzna Evropa); juina Afrika
(=juzni deo kontinenta; ali s velikim
J kad znaci Juznoafricka Republi-
ka); Juzni pol, Juzno ledeno more;
Juzni Sloveni.
Juzna Morava, ju::nomoravski;
Juznomoravski region.
juzni, juiniji, naiJuiniji.
juznoamericki, juinoafricki, juino-
slovenski itd.
K
ka: osnovni oblik je k (bez apostrofa:
up. sa), pa je bolje k meni, k nehu
nego ka meni, ka nebu. Ka je
uobicajeno ispred suglasnickih gru-
pa (ka prozoru) a neizbdno ispred
k iii g: ka kub, ka gradu i s1.
kabaljero, mn. kabaljerosi: v. -0
(IMENICE).
kabare (m. roda, mn. kaharei) i ka-
haret; pridev kabaretski.
kabel, kabela i kabl, kab/a: pridev
kabe/ski i kablovski. Drugo je ka-
baa, kabla (= vedra, cabar).
kaciga, dat. kacigi.
kadar, kadrovi kod nas oznacava ce-
lokupno osoblje neke sluzbe ili pro-
fesije: nije dobra upotrebljavati ga
za pojedinca ("Onje na tu duznost
poslat kao proveren kadar" is!.).
kad god (svaki put kada), kadgod
(pokatkad): v. god.
kadikad = katkad.
kadli (= a ono, a kad tamo); ali: Kad
Ii ce doci?
kadsto = katkad.
kad-tad.
Kain (licnost iz Biblije).
kais; kaisar, kaisariti.
KAJKAVSKA IMENA: v. -ee.
kakao, kakaoa, kakaoll (prema P bo-
lje nego kakaa, kakau).
kakav god (ma kakav), kakavgod
(nekakav): v. god.
kakav-takav.
kako god (bilo kako), kakogod(neka-
ko): v. god.
kako-tako.
kalajisati.
kalambur (od fro ealembour) znaci
igra reCima. Pogrdno se upotreb-
!java u znacenju "zbrka, guzva,
splet" i slicno.
kaJcijum i kaleij; kaleijum-karbonat
itd.
Kalemegdan, bolje nego Kalimegdan.
8]
kalif: uobicajeno kod nas; izvomom
obliku vise bi odgovaralo halif iIi
halifa.
kalijum i kali}; kali}um-jodid itd.
kalodont (pogresno kaladont) poseb-
na je fabricka marka, koju ne treba
upotrebljavati u opstem znacenju
"pasta za zube".
Kaijari (Cagliari): naglasak je na
prvom slogu.
kaljuga, dat. kaljuzi.
Kamoens. Prezime najveceg pOl tugal-
skog knj izevnika, Camoes, prema P
transkribuje se kao Kamois, a blize
izvorom izgovoru bilo bi Kamojs iIi
Kamojns. Moze se ipak zadrZati i
odomaceni oblik Kamoens, kakav se
upotrebljava i u drugim evropskim
jezicima (engl., fr., ital. Camoens,
rusko KaMo3Hc itd.).
KampuCija iIi Kampucija (prvi oblik,
kako se tvrdi, blizi je originalnom
izgovoru); danas ponovo Kambo-
dza.
kanda (kao da).
kandiija i kamdiija (u izvomom tur-
skom oblikuje m).
Kanton, kanfonski (ne kantonRi).
kao god.
kapaljka, dat. kapaljei.
kaprico (m.), ne kaprico; mn. kapri-
ca (sr.).
kasika
karabinijer, karabini}erski; ne kara-
binjer.
karakterisati: v. okarakterisati.
karate klub, karate udarae itd. (crti-
ca neobavezna, v. CRTICA 3).
Karibi, karipski (ne karibski); Ka-
ripsko more.
karika, dat. kariei.
Kario Veliki.
Kariove Vari, prihvaceno u P kao
oblik uobicajen kod nas; u originalu
je Karlovi Vari (Karlovy Vary).
Karnegi (Carnegie), ne Kamedzi:
pogresanje naziv beogradske ulice
"Kamedzij eva".
karta, gen. mn. karata (ne karti). Up.
GENlTIV MNOZINE (imeniee i.
rada).
Kartagina, kartaginski, Kartaginja-
nin; danas neuobicajeno Kartaga,
kartaski, Kartazanin.
kasina (vrsta gradanskog kluba u
proslosti) ali kazino (otmena koc-
kamica). Neopravdano je u PR 60
"kazino ne nego kasino ", buduci da
se ree u originalu (ita!. i fro casino)
izgovara saz. Novi PRdopusta oba
oblika.
Kastilja (Castilla) bolje i obienije
nego Kastilija (prema nemaekom).
Izvedenice: kasfiljanski, Kastilja-
nac, -anka.
kasika, dat. kasici.
katalonski
katalonski, Katalonac, -onka (od
Katalonija), bolje nego katalanski,
Katalanac (prema obliku koji pos-
toji u romanskimjezicima).
katarka, dat. katarci, gen. mn. ka-
tarkio
katarza: pridev katartican (ne katar-
zican).
kategorija: muva kategorija, bantam
kategorija itd. (crtica neobavezna,
v. CRTICA 3).
katolikinja, ne katolkinja.
kaudiljo (malo k: v. TITULE).
kavga, dat. kavzi i kavgi; gen. mn.
kavgi.
Kazablanka (Casablanca), u Kaza-
blanki.
Kazahstan, Kazah, mil. Kazasi;
kazaski (ne kazahski).
kazaljka (bolje nego skazaljka), dat.
kazaljci, gen. mn. kazaljki.
kazino: v. kasina.
kcerka i eerka (v. to); (k)eerkica i
(k)eerciea.
kci, keeri: keel' je akuzativ
moju keer); u novije vreme ponekl
gramaticari ga dopustaju i kao no-
minativ (Ova je moja keel' - pored
boljeg i pravilnijeg Ova je moja
kCi). KCi je iskljuCivo
je pogresno npr. "Pozovlte mOJu
kci" grab Vukove kCi Mine" i s!.
, "
keciga, dat. keCigi.
82
Kejsi (eng!. Casey), ne Kejzi.
Kejptaun (eng!. Capetown), danas
obicnije nego Keptaun.
Kejt je eng!. zensko ime (Kate); ne
treba ga mesati s muskim imenom
Kit (Keith).
Kembel, ne Kempbel (u eng!. Camp-
bell p se ne izgovara).
Kembridz (Cambridge), kemhriai.
Kenterberi (Canterbllly), kenterbe-
rijski.
Keops i Heops.
Kerber (mitsko cudoviste), kerber
(strog cuvar na ulazu).
Kevedo (Quevedo), ne Kvevedo.
kg (bez tacke), ne kgr. V. SKRA-
CENICE MERA.
kicanka, dat. kieanei, gen. mn.
kicanki.
kijati, kijavica, kijavac (neuobicaje-
no kihati itd.).
kilovat-cas, kilovat-sat.
kimono je m. roda, u mnozini
srednjeg (kimona), mada PR daJe
"kimoni".
KINESKA IMENA. Drugi i treci
slog u kineskim imenima ljudi Ci.ne
celinu, pa su ranije gotovo u SVlm
evrapskimjezicima spajani
npr. Mao Ce-tung; pogresan Je blO
nas nacin pisanja Mao Ce Tung.
Prema novoj latinickoj transkripciji
83
"pin'jin", koja je na predlog samih
Kineza prihvacena kod nas i u veCini
drugih jezika, ta dva sloga pisu se
sastavljeno. Istovremeno je doslo i
do fonetskih promena u odnosu na
raniju transkripciju: Mao Cedung,
Dzou Enlaj (um. eu En Laj). Deng
Sjaoping (um. Teng Hsijao Ping),
Hua Guofeng (um. Hua Kuo Feng)
itd. Odavno ustaljene oblike ne tre-
ba menjati. pa ce ostati npr. Peking
(ne "Bejdillg"), Sangaj (ne "Sang-
haj"), KonfuCije iIi Konfucije (ne
"Kung Fuce"), Lao Ce itd. Iscrpna
pravila za prenosenje kineskih ime-
na data su u novom Pravopisu (tacke
124-135).
Kincski zid (n Kini), kineski zid (u
prenesenom smislu).
kino s cliicom: kino-program, kino-
kino-projektor itd.; sas-
tavljeno u kinoteka, kinoteeki.
kinofikacija je rdavo skovana rec;
bolje je upotrebiti opisni izraz
bioskopa i sl.).
kino-operatcr, ne kino-aparater.
Kintcro (Quintero), ne Kvintero.
kinuti, obicnije nego kihnuti.
-kinja jc nastavak za ziva bib zen-
skog roda: pogresno je "dvanaest-
kinja", "petnaestkinja" i sl. umesto
dvanaesfica, petnaesfica. U iz-
vedenicama od imenica stranog
porekla cuva se zavrsno t: student-
klizaljka
kinja, gimnazistkinja, socijalistki-
nja itd.; izuzetak je modiskinja.
kipcti, kipeo, kipece (ijek. kipjeti, ki-
pio, kipjela), ne kipiti.
Kirgiz, Kirgizija, kirgiski (ne kirgij-
ski).
kir Janja, kir Janje (bez crtice: v.
CRTICA UZ IMENA).
Kirkegor je najtacnija transkripcija
za dansko Kierkegaard; moze se
prihvatiti i Kjerkegor iii Kerkegor
(izgovor ovog prezimena varira i u
danskom).
Kit (engl. Keith), ne Kejt.
Kjoto (jap.), ne Kioto.
Kjusu (jap. ostrvo).
Klark (engl. Clark, Clarke). Pogresno
se kod nas uobicajilo "Klerk"
(Gebl).
k1eka, dat. kleki.
klcsta (ekavski) i klijesfa (ijek.); ne
kljesta.
klevetati, klevecem, oni klevecu,
klevecuCi, ali i klevetam, kleveta-
ju, klevetajuCi.
k1ika, dat. kliki.
klima-uredaj.
klin-corba.
k1ise (m. roda), mn. kliJiei.
k1izaljka, dat. klizaljci, gen. mn. kli-
zaljki.
klizati
klizati (se), klizam, oni klizaju,
klizajue-i i kliiem, oni kliiu, kliiui'i.
klopka, u klopei; gen. mn. klopki.
kJovn, klovnovski: blize originalu bilo
bi klaun, klaun(ov)ski, ali ni oblici
sa "ov" ne mogu se smatrati po-
gresnim. Kod starijih anglicizama
cesto se nas oblik upravlja prema
pisanju a ne prema izgovoru (up.
tunel, tramvaj, vat, tomahavk itd.).
kJub, klupski (ne klubski).
KLUBOVI (lMENA). Ova imena
mogu se pisati s navodnicima ili bez
njih. Veliko pocetno slovo ima samo
prva rec (npr. Crvena zvezda.
Mancester junajted).
Imena muskog rada koja znace
nesto zivo mogu imati akuzativjed-
nak genitivu, npr. pobedie-emo
"Obilie-a ", nadigrali su "Hajdu-
ka ", ilijednak nominativu (naracito
ako prethodi predlog): navija za
"Hajduk ", prdaoje u"Partizan ".
kneginja (ne knjeginja).
Knez Mihailova uliea (bez crtice pre-
ma P): v. Mihailo.
Kninska Krajina.
KNJIZEVNI LIKOVI: v. NADIM-
Cf.
knjiievno-istorijski (knjizevni i isto-
rijski); knjiievnoistorijski (koji se
tice istorije knjizevnosti); knji-
ievnoteorijski; knjiievno-jezicki
(koji se tice knjizevnosti i jezika);
84
(koji se tice knji-
zevnog jezika). V. SLOZENI PRI-
DEVI.
ko umesto kao: v. SAZETI SAMO-
GLASNICI.
ko baj agi (odvojeno prema PR) i kao
bajagi. Pogresno je bojagi, kobo-
jagi.
kocni (npr. uredaj), bolje nego koCi-
oni.
kod sa glagolima kretanja, npr. "Kod
koga ides?", "Hajdemo kod mojih",
"Svraticu kod prijatelja" i sl., oblik
je u najsiraj upotrebi u savremenom
govomom i pisanomjeziku; besmi-
sleno je traziti da se uvek zamenj uj e
predlozima k, do iii dativom. Nije
dobra kod koje oznacava istovre-
menost, npr. "kod otvaranja pake-
ta", "kod prijema bolesnika", "kod
vecere", "kod toga", gde se mogu
upotrebiti drugi predlozi: pri ot-
varanju paketa, prilikom prijema
bolesnika, za veeerom itd. V. i: II
(so genitivom).
koeficijcnt i koejieijenat.
kofcr, obicnije nego kz{(a
ko god (bilo ko), kogod (poneko). V.
-god.
kohabitaeija (termin iz fl'. politike),
ne koabitaeija.
koji: kojeg(a), kojem(u) znaCi isto i
jednako je pravilno kao i koga,
kome.
85
Oblik akuzativa kojeg(a)/koga
sme se upotrebljavati sarno za ziva
bica: covek koga smo sreli i s1.
Kada se zamenica odnosi na nesto
neZivo iIi na imenice zbimog zna-
cenja (kao narod), mora zadrzati
oblik koji: predlog koji ste podne-
Ii, poslednjifilm kojije snimio. skup
koji imam cast da pozdravim i sl.
Odnosna zamenica treba da stoji
neposredno posle imenice na koju
se odnosi. Umesto "Stiglaje vest da
su teroristi podmetnuli bombu u
kraljevskom dvorcu koja je ek-
splodirala u toku noci" treba: ... da
su u kraljevskom dvorcu teroristi
podmetnuli bombu, koja... ; umesto
"Sednica ce se oddati 14. maja u
Valjevu, na kojoj ce 0 Iiku preminu-
log naucnika govoriti N. N." treba:
U Valjevu ce se 14. maja odriati
sednica na kojo). .. iIi posle reci
"Valjevu" staviti tacku i poceti noyu
recenicu: Na njoj ce 0 liku itd.
koji god (rna koji), kojigod (poneki).
V. -god.
koji put.
koka-kola (pice); Koka-Kola, izYor-
no Coca-Cola (kompanija ili fabri-
ka).
kokosji (bolje) i kokosiji.
kolac, kolca i koca; mn. kocevi,
kolcevi, koci i kolci, gen. koceva,
k o l ~ e v i kolaca.
kompjutcr
kolaps: glagoljekolabirati (ne kolap-
sirati).
kolekcioner i kolekcionar.
kolevka (ijek. kolijevka), u kolevci,
gen. mn. kolevki (PR daje i koleva-
ka).
koliki-toliki; koliko-toliko.
kolokvijum i kolokvi}.
kolor fotografija, kolor dijapozitiv
itd. (crtica nije obavezna: v. CRTI-
CA 3).
Kolumbo, Kristifor ili Kristof(P): ne
Kristofer, sto je eng!. oblik;Kolum-
bovo jaje.
koma: u Citanju decimalnih razloma-
ka, izraz koma treba zameniti nasim
recima: 5,3 - "pet zarez tri" iIi "pet
celih tri".
komfor, komforan.
kominike, -ea i komunike, -ea (ali i
jedno i drugo je suvisno pred nase
reCi saopstenje).
komitent (naruCilac posla), ne ko-
mintent.
komocija nije dobro kao imenica od
prideva komotan. Treba reci ko-
moditet, komotnost iIi jos bolje
udobnost, bezbriZnost. nehaj,
lezemost itd.
kompakt-disk (iii bez crtice: v. CR-
TICA 3).
kompjuter (eng1. compute!). Po-
gresno je kompjutor. Domaci izraz
kompOSl
je racunar, alije potrebna i engles-
ka rec, prvenstveno zbog izvedeni-
ca kompjuterski, kompjuterizovati,
-izacija.
kompost: pridev kompostni.
komsika (tako u recnicima SANU i
Matice srpske; PR dopusta sarno
komsijka). Up. miraidiika.
Konavli, iz Konavala, u Konavlima;
konavoski i konavljanski; Konav-
ljanin, Konavljanka i Konavoka.
KONDICIONAL: v. bih, bismo.
konformizam, -ista, -isticki (nekom-
formizam itd.).
Konfucije, konfucijanac, konfuci-
janski i Konfucije itd.
Kongo, Kongoanac, kongoanski;
predlozeni oblici "Konzanin" i
"konski", rnada bi bili pravilniji,
nisu prihvaceni.
KONGRESI: v. USTANOVE.
konjunktura (ne konjuktura), kon-
junktiv (ne konjuktiv), konjunktivi-
tis (ne konjuktivitis). Sve tri ove
reci, kao i konjugacija, konjugirati
(-ovati), pisu se u cirilici sa KOHj-
(buduci da sadde kon- i osnovu na
j-), ali se obicno izgovaraju s gla-
som J-b. Up. injekcija.
konkistador (spanski osvajac): po-
gresno je konkvistador.
kons- je bolje nego konz- u latinskim
recima: konsekvenc(ij)a, kon-
86
sekventan, konsistencija, konsis-
tentan, konsultovati (-ant, -acija),
konsumirati (-acija). Ipak, izgovor
saz (primljen iz nemackog) preov-
ladao je u reCimakonzerva (-at ivan,
-irati, itd.), konzilij(um), konzul,
konzulat, konzularni i drugima.
Nije jasno zbog cega PR propisujc
"konzola (ne konsola)": u rec-
nicirna se javljaju oba oblika.
konsekvenc(ij)a v. -nea.
konsenzus, ne koncenzus.
kontaktirati s nekim, ne kontaktirati
nekoga.
kontakt program, kontakt emisija
(crtica neobavezna: v. CRTICA 3).
kontejner (ne kontener niti kontaj-
ner).
kontingent, ne kontigent.
kontra- sastavljeno: kontrarevoluci-
ja, kontraspijunaia, kontraoba-
vestajni, kontraadmiral itd. Crtica
(prema P) sarno pri udvajanju, npr.
kontra-kontrarevolucija.
kontrastni.
kontroverzan, kontroverza ili kontro-
verzija (ne kontra-).
konveksan znaci "ispupcen", konka-
van "udubljen".
konver (engl. Convair), nekadasnja
marka putnickog aviona; ne brkati
sa konvejer - prenosna traka.
konz-: v. kons-.
87
kooperacija (kooperant); kooptira-
ti; koordinacija (koordinata, koor-
dinirati).
kopacka, dat. kopacki, gen. mn.
kopacki, rede kopacaka.
Kopar: v. Skoplje.
kopejka, dat. kopejki, gen. mn. kope-
jaka iii kopejki.
Kopenhagen, kopenhaski; Kopen-
haianin, -anka.
koprodukcija (ne "kooprodukcija"),
koproducent.
korak-dva.
Koran i Kuran.
Kordova, Kordobes: vidi v.
Koreja: Severna Koreja, Juzna Ko-
reja; Korejac, -jka, korejski, Sever-
nokorej ac, severnokorejski, itd. bo-
lje nego Koreanac, koreanski itd.
korelirati je naknadno izvedeno iz
imenice korelacija (u lat. nema
takve glagolske osnove), ali se mora
jer mu nema zamene.
korespondencija, -ent, ne korespo-
dencija itd.
koristiti nesto: veCina strucnjaka da-
nas dopllsta i prelaznu upotrebu
ovog glagola, mada je doskora
smatrano za pravilno jedino "koris-
titi se necim". Prelazna upotreba
nuino proizlazi iz postojanja trpnog
prideva (koriH:en i koristen, prema
PR), iz upotrebe glagolske imenice
kostati
s genitivom, npr. koris(;enje
tenje) sreds tava, i bezlicne kon-
strukcije, npr. sredstva se redovno
koriste; svi ovi oblici mogucni su
samo od prelaznih glagola. U poje-
dinim izrazima, kao koristiti bolo-
vanje, koristiti godisnji odmor, je-
dino se prelazna konstrukcija i upo-
trebljava.
korozija: glagolje korodirati.
Koruska, u Koruskoj; koruski Slo-
venci.
korzo, korzoa, korzou, obicnije nego
korza, korzu.
koska, dat. koski i kosci, gen. mn.
koski.
kosmos, kosmicki, kosmonaut, bolje
nego kozmos itd.
Kosovo: Kosovac, Kosovka (ne Ko-
sovar, sto je albanski oblik); Ko-
soyka devojka.
Kosovo polje (bitka na Kosovu po-
lju); Kosovo Polje (naselje).
Kosovska bitka, Kosovski boj (v. IS-
TORlJSKI DOGADAJI).
Kostarika (Costarica), II Kostariki.
kostni (dopusteno u PRkao pridev od
kost) pored kosni i kostani.
Kostolac, Kostolca, u Kostolcu.
Koscusko (Kosciuszko), gen. Kos-
cuska (ne KOSCllSkog).
kostati je iz nemackog; preporucuje
se domaci glagol stajati, ali zame-
kolcdz
na nije uvek mogucna (npr.: lepoje,
afi i kosta; nek koDa sta kosta; ko-
fiko kosta stajanje? itd.). Umesto
cena kostanjapredlaze seproizvod-
na cena.
kotedz, ne kotei (ree je engleska, ne
francuska).
Kotor Yaros (bez crtice P). Po tra-
dicijije m. roda (iz Kotar Varasa, u
Kotor Varosu), ali se u novije vre-
me javlja i kao z. rod (iz Kotor Va-
rasi). Kotorvarosanin, -anka, kotor-
varoski.
Kouto ne nego Koto (port. Couto).
koverat (i koverta, kuverat, kuverta:
pogresno je ko/erta is!.).
Koviljaca: banja Koviljaea (v. BA-
NJE).
kozak: prema PR, malim slovom "u
znaeenju staleza, vrste vojske is!.",
velikim "kao etnieki ogranak".
Kozara: kozaracki iii kozarski (medu
jezikoslovcima postoje razlieita
misljenja 0 tome koji je oblik
pravilniji); Kozareanin, -nka.
kozji (bolje) i koziji.
kracati i kracati (sa istim znaeenjem).
kraj: v. nakraj.
Krajina: Negotinska Krajina, Knin-
skaKrajina itd.; maloku istorijskim
nazivima Vojna krajina, KoCina kra-
Jma.
88
Krajisnik (stanovnik Krajine), kra-
jisnik (graniear); krajiski, bolje
nego krajinski.
Kraljevic Marko.
Kraljevo: Kraljeveanin, -anka, kra-
Ijevacki.
krasta, gen. mn. krasta (ne krasti).
krasti: kraden (ne kraaen).
kratki metar: rdavo skovan izraz urn.
kratkometraini (iii kratki) jilm.
kratkodnevica, bolje nego kratko-
dnevnica.
kratkoziveCi (radioaktini elementi),
ne kratkoiivuCi.
Kreka, u Kreki; kreka (vrsta uglja).
krematorijum i krematorij.
krempita; kremsnita.
krepak, krepCi i krepkiji.
krep-papir, krep-saten (s crticom po
PR).
kresendo, ne kreScendo. Ree je obie-
no m. rada, u mnozini srednjeg
(kresenda).
krevetac, kreveca, mn. kreveci.
Kricton pogresno: eng!. Crichton se
izgovara Krajton.
kriska, dat. k r ~ c i gen. mn. krisaka i
kriski.
kriterijum i kriterij.
krivo. fmati krivo pogresno, treba:
gresiti, varati se, ne hiti u pravu.
89
krivulja i kriva: ova druga menja se
kao prava (v. to).
Krk, krcki, Krcanin, -anka.
krletka, u krletki i u krleci.
kroasan, ne kroason.
krojacica, krojaCicin (v. -cica).
kroki, krokija, mn. krokiji.
kromanjonae, kromanjonski.
kros, krosovi i krosevi.
krosto (u spoju.:asto i krosto, ni zasto
ni krosto).
krotak, krotkiji, najkrotkiji.
krozje sasvimispravno u vremenskom
znacenju, bilo da oznacava trajanje
(kroz vekove, kroz ceo dan) ili tre-
nutak u buducnosti (doCi ce kroz dve
nedelje). Nije dobra upotrebljavati
ga za oznaku sredstva ili posredstva,
npr. "Kroz svoje stihove izrazio je
teznje naroda" (treba: Svojim sti-
hovima... ), "Delovali su kroz svoje
predstavnike" (treba: preko svojih
prtdstavnika), itd.
krstiti moze imati i sire znacenje
"imenovati, dati ime" (neeemu),
nezavisno od crkvenih obreda. Tako
isto, prekrstiti moze znaeiti "pro-
meniti ime" (necemu).
krticji (bolje) i krtiCiji.
krunski prine: pogresno u prevodi-
ma sa engleskog ili nemaekog urn.
naseg izraza prestolonaslednik.
kula Ncbojsa
Krupska i Krupskaja (Lenjinova su-
pruga); u padezima samo Krupske,
Krupskoj, Krupsku, Krupskom, ne
Krupskaje itd.
Krusevae: Krusevljanin, -ljanka,
krusevacki.
kruska, dat. krusci, gen. mn. krusaka.
kruzeiro (bivsa brazilska novcana je-
dinica, sada kruzado).
krvariti znaGi prvenstvenopustati krv
(npr. rana krvari), a krvaviti znaGi
ciniti krvavim, ali se srece i obmu-
ta upotreba. Okrvariti znaci isto sto
i okrvaviti.
Ksenofont, bolje nego Ksenofon.
kuCi umesto kod kuce, s glagolima
mirovanja ("Nema ga kuci", "Bo-
lje je da sedis kuci"), ne spada u
knj izevni jezik.
kud(a) god (bilo kuda), kudgod
(nekuda): v. -god.
kuda, kamo: v. gde.
kudikamo.
kufer: bolje kofer.
kuga, dat. kugi.
kujna, kujnski: bolje kuhinja, kuhinj-
ski.
kuka, dat. kuki.
kukavicji (bolje) i kukaviciji.
kukumavka, dat. kukumavki i kuku-
mavci.
kula Nebojsa, ne Nebojsina kula.
kllltllrnoisiorij ski
kulturnoistorijski (koji se tice kul-
tume istorije); kulturno-istorijski
(kultllrni i istorij ski).
kulturno-urnetnicki; kultlirno-za-
bavni; kulturno-prosvetni.
kurn, kuma: kum Pera, kuma Bran-
ka; u padezima s crticom (neoba-
veznom, v. CRTICA UZ IMENA):
kum-Pere, s kuma-Brankom, ku-
ma-Brankin itd.
Kurnrovec, Kumrovca; kumrovacki.
kunstdruk hartija (cvrsta bela harti-
ja za kvalitetnu stampll; nema od-
govarajllceg domaceg izraza).
kupe (m. roda), mn. kupei.
Kupres, Kupresanin, Kllprdanka,
kupreski i kupreski.
Kuran i Koran.
Kurosava, Akira (ne Akiro).
kurs: mn. kursevi (retko) i kursovi.
kutak, mnozina (neuobicajena) kuci.
KV (= kvalifikovani) i VKV (= vi-
sokokvalifikovani): posto se velkim
slovima II skracenicama beleZe
samo pocetna slova reci, ispravnije
bi bilo kv. i vkv.
90
kvaka, dat. kvaki.
kvalifikovati: v. okvalifikovati.
kvalitativan (koji se tice kvaliteta,
npr. kvalitativne promene), kvalite-
tan (koji je dobrog kvaliteta, npr.
kvalitetna roba). Ova druga upo-
treba bez razloga je zabranjivana
(up. ukusan - kojije dobrog llkusa,
zvucan - koji jasno zvuCi, obiman
-velikog obima itd.). Ne treba upo-
trebljavati kvalitetan uz imenice
koje ne oznacavaju materijalni pro-
izvod: nije dobro kvalitetna utak-
mica, kvalitetna muzika i sl.
kvarc-larnpa (s crticom prema P).
kvazi- sastavljeno: kvaziumetnost.
kvazinaucan, kvazirodoljublje itd.
Kvibek, kvibecki, bolje nego Kvebek,
kvebeeki (eng!. Quebec: fro izgovor
je Kebek); ne kvebeski, kvibeski.
Stanovnici su Kvibecani iii Kve-
becani (ne Kvebesani).
kvocka, dat. kvocki, gen. mn. kvo-
~ a k a
kvrga, dat. kvrgi.
L
laboratorija i laboratorij; laborato-
rijski.
-lac: v. -ioe, -aoe i pojedine reCi.
Lacijum i Lacij (pokrajina oko Rima);
ne Lacio (Lazio), osim kao ime fud-
balskog kluba.
lagati nekome, ti joj lazeS i s1. bila je
nOlmalna konstrukcija u starijem
jeziku, cesta i danas u Hrvatskoj,
dok se u Srbiji ovaj glagol upotreb-
Ijava s akuzativom (lagati nekoga,
tije laze/-).
Labor (Pakistan), u Lahoru; ne:
Lahore, u Lahoreu (slm,oo e pripada
ellgleskoj transkripciji i ne izgovara
se).
laik, laicki, laieizam.
lajtmotiv.
lama: v. dalaj-Iama.
Lamans (kod nas obicno sastavljeno
u fonetskoj transkripciji, up. Njujork
- New York). lzvorno: La Manehe.
lamborgini (Lamborghini, marka
sportskih automobila): ne lambor-
diini.
lane i lani; preldane i preklani; lanj-
ski, preklanjski.
La RoSfuko (La Roehefoueauld).
laso (m.), lasa (bolje nego lasoa), mn.
lasa (sr.), bolje nego lasoi.
lastavicji (bolje) i lastaviciji.
latinoamericki (i latinskoamericki),
Latinoamerikanac. Po znacenju je
sire od juinoamericki, jer obuhva-
ta i zemlje Srednje Amerike i Mek-
siko.
Latinska Ameril{a.
LATINSKA IMENA. Prema klasic-
nom (rimskom) izgovoru e se uvek
izgovaralo kao k, ae kao aj, oe kao
oj, a sit uvek su izgovarani kako
se pisu. Strucnjaci za latinski otuda
transkribuju npr. Caesar kao Kaj-
sar, Cieero kao Kikeron, Horatius
kao Horatije itd. Izvan usko strucnih
Latvija
tekstova ne treba odstupati od davno
utvrdenih oblika Cezar, Ciceron,
Horacije itd. Podrobnije 0 prilago-
davanju lat. imena i lat. reCi uopste
govori P u tackama 95-98. Vidi i:
-ije; -os.
Latvija je Letonija (ne treba je brkati
s Litvanijom, v. to); Latvijac, -ijka
= Letonac, -onka.
Lauton ne nego Loton (Laughton).
LD (licni dohodak): pravilnije bi bilo
l.d.; najboljeje pisati ceo izraz bez
skraCivanja.
Ie: francuski odredeni clan u naslovi-
rna treba izostaviti (v. NASLOVI);
ako se mora preneti, pisemo ga kao
Ie (ne I ni I'): Le Korbizje (Le Cor-
busier), Bar-Ie-Dik (Bar-Ie-Due)
itd.
ledije ustaljen oblik kod nas, ne treba
ga zamenjivati sa lejdi.
len i lenj; leniji, najleniji i lenji, naj-
lenji; ijek. lijen, ljeniji, najljeniji i
ljenji, najljenji. Imenica je lenost
(ijek. lijenost) ili lenjost.
-Icnje: v. -ljenje.
Le Pen, Zan-Mari (Jean-Marie Le
Pen): ne Lepen.
lepojka, dat. lepojki i lepojci; le-
pojkin.
leska, dat. leski i lesci.
Lester (engl. Leicester), ne Lejcester
i sl.
92
letak, mn. leci.
letelica (ijek. letjelica) i letilica: po
tumacenju P (tacka 68 d) ovaj dru-
gi oblik nije pogresan.
Letonija je oblik zasnovan na sred-
njovekovnom lat. nazivu te zemlje,
kod nas obicniji nego Latvija (v. to).
letos: v. -so
levo-desno.
lezbijski, lezbijka, bolje nego lez-
bejski, lezbejka.
lefaljka, na/eialjci, gen. mn.leialjki.
leiecke i leZeCki.
Ii: odvojeno (je Ii, da Ii, bi Ii, sta Ii,
gde Ii, ako Ii itd.) ali sastavljeno u
veznicima doli, kadli. negoli, (a)
kamoli, (a) nekmoli.
Libertivil (Libertyville), ne Libertvil.
libreto: m. roda, u mnozini obicno sr.
roda (libreta).
LICNOSTI U KNJIZEVNIM DE-
LIMA: v. NADIMCI.
Iiftboj.
Iiga, u ligi. V. SPORTSKA TAK-
MICENJA.
Iij, lijmo, lijte. V. ZAPO VEDNI
NACIN.
Lijam (Liam, irsko ime); ne Lajam.
Lijaoning ne nego Ljaoning (kineska
provincija).
Lika, u Lid (retko Liki).
93
limenka, dat. limenci i limenki, gen.
mn. limenki.
lisicji (bolje) i lisiciji.
litar (m.), bolje nego litra (z.).
Literaturna gazeta, bolje nego Li-
teratumaja (Pravopis, cl. 157 b).
liti: v. lij.
litijum i litij.
Litvanija, litvanski, Litvanac, -anka
tradicionalni su oblici kod nas,
obicniji nego Litva (cem
1
1 bi odgo-
varalo litavski, Litavac, -avka).
lobanja i lubanja.
lokalpatriot(a), -tizam, -tski.
Long Ajlend (Long Island).
longplej: longplej ploca (crtica nije
obavezna, v. CRTICA 7).
Lopez iii Lopes (Lopez); v. -ez.
Lorel, Stan iii Sten (eng!. Stan Lau-
rel), ne Laurel.
Lorena (oblast u Francuskoj), ne
"Loren.
Lorka: bolje Garsija Lorka (Garcia
Lorca, Federico; u spanskom se
nikad ne izostavlja prvo prezime).
Luzicki Srbi
Los Andeles (Los Angeles), losan-
deleski; ne Los Andelos.
loto: lotoa, na lotou (uobicajeno,
mada bi pravilnije bilo Iota, na
lotu). Ne treba pisati Lata niti
LaTa.
Loton (Laughton), ne Lauton.
lozinka, dat. lozinci, gen. mn. lozin-
ki.
loi-ulje: bolje ulje za loienje.
lubanja i lobanja.
Lucern (Luzern), lucernski: ne lu-
cernski.
Lucano (ital. Luciano), ne Lucano ni
LuCijano.
LuCija (ita!. Lucia), ne LuCija. Nag-
lasakje na drugom slogu.
Lucindan: v. PRAZNICI.
Luka, dat. Luki (Vukov oblik "Je-
vandelje po Luci" danas je zasta-
reo).
Luskov, ne Luzkov.
lutka-film: bolje lutkarski film iii
film s lutkama.
Luiicki Srbi; luiickosrpski.
LJ
Ij i j. Francusko if iii ill kod nas se u
zajednickim imenicama prenosi kao
lj: jeljton, paviljon, fotelja, giljoti-
na, detalj, portfelf, pa otuda i emalj
(offr. email), pored emajl. U vlas-
titim imenima, starija transkripcija
bila je takode lj, kao u reci Bastilja
(Bastille), ali je danas uobicajeno
j, prema savremenom fro izgovoru:
Vijon (Villon), Mirej (Mireille),
Kamij (Camille), Rambuje (Ram-
bouillet), Neji (Neuilly) itd. V.
Marselj; Versaj.
Ij i I: V. -ljenje.
Ijaga, dat. ljagi i ljazi.
Ljaoning (kineska provincija), ne Li-
jaoning.
-ljenje. Pravilno je samo odeljenje,
oboljenje, osvetljenje, deljenje, pa-
ljenje, zapaljenje, truljenje, evilje-
nje itd., a ne odelerije, obolenje itd.
Jedinopokolenje ima I u ekavskom
(ijek.pokoljenje), buduCi da dolazi
od reCi koleno (ijek. koljeno).
Ljermontovljeva ulica iii Ulica Ljer-
montova: pogresno "Ljerrnontova
ulica", "bio sam u Ljerrnontovoj".
-Ijev: v. -ov.
Ijubav: za ljubav neeemu, nekome,
ne necega, nekoga.
Ljubica, Ljubicin.
Ijubicica, ljubiCiein (v. -Ciea).
Ijubiteljka, dat. ljubiteljki, gen. fill.
ljubiteljki.
Ijudi fabe: v. eovek iaba.
Ijuljaska, dat. ljuljasei. gen. mn.
ljuljaski.
Ijuska, dat.ljusei, gen. mn. Ijusaka.
Ijustiti: ljusten, ljustenje: PR dopusta
i ljuscen, ljuscenje.
Ijutic i ljutie (cvet).
M
m (malo, bez tacke kao skracenica za
metar).
rna odvojeno: ma koji, ma koliko, ma
kakav, ma sta, ma kud itd. (ali sas-
tavljeno mada = iako).
macevaJac (ne macevaoc), mn. mace-
vaoci, macevalaca.
macji (bolje) i maciji.
macka, dat. macki, gen. mn. macaka.
maceha, dat. macehi i macesi.
Madrid, madridski, Madridanin,
-anka (ne Madrizanin).
Madar, ;ica, maaarski, Madarska i
Madiaritd.
madaron (malo m).
magacin i magazin u znacenju skla-
diste; samo magazin u znacenj u lis-
ta (ah je nepotrebno pored izraza
casopis, revija, zurnal).
magacioner uobicajeno ali nepravil-
no: trebamagaciner (magazinel) iii
skladistar.
Magbet (po tradicionalnoj transkrip-
ciji engleskog Macbeth): ne Mak-
bet, Mekbet.
magisterijum i magisterij.
Maglaj: Maglajac iIi Maglajlija, Ma-
glajka, maglajski.
magnezijum i magnezij; magnezi-
jum-oksid itd.
Magreb (severozapadna Afrika), ma-
grepski.
mahagoni i mahagonij.
mahati, masem, masuCi (nije dobro
maham, mahajuCi, mada ga PR
dopusta).
mahnit, mahnitost (ne manit).
majcica, majacin: v. -Cica.
majka, majci, majCin, gen. mn. maj-
ki (dopusteno i majko i majaka).
Majka (= baka, s dugouzlaznim a)
ima dativ majki, prisvojni pridev
majkin.
Majler
Majler (Norman), rasprostranjena ali
pogresna transkripcija: eng\. Mai-
ler izgovara se Mejler.
Majorka, na Majorki.
majstor: majstor Steva, majstor-Ste-
ve, majstor-Stevin itd. (iIi sve bez
cliice: v. CRTICA UZ IMENA).
Makijaveli (Machiavelli), makijave-
lizam. makijavelista, -stkinja, maki-
javelisticki.
makro- sastavljeno: makroplan, mak-
rofotogrc{{ija, makrobiotika itd.
maksi: kao mini (v. to).
Malaga (Malaga), u Malagi. Nagla-
sakje na prvom slogu.
Mala gospojina (praznik).
MALA SLOVA. Pisanje naslova i
natpisa iskljuCivo malim slovima (u
knjigama, casopisima, na plakatima,
spicama itd.), izazvano potrebama
likovne obrade teksta, sve je ceSce
poslednjih godina kod nas i u svetu.
Nema razloga da se smatra po-
gresnim, kao sto nije pogresno (u
istim takvim tekstovima) ni pisanje
iskljucivo velikim slovima.
V. VELIKO POCETNO SLOVO.
Mali (drZava), Malija, malijski.
malo- sastavljeno u slozenicama: ma-
lokalibarski, maloprodaja itd.
malo-pomalo.
malopre i malo pre.
Malta, MalteZanin, -anka; maltdki.
96
maltene (i maIne).
mandator je sarno onaj ko izdaje man-
dat (za sastav vlade is!.); onoga ko
prima mandat, tj. buduceg predsed-
nika vlade, treba zvati mandatar.
Mandela (Nelson), ne Mendela.
manekenka (pored maneken), dat.
manekenki, gen. run. manekenki.
manuti, manem, u znacenju ostaviti
(nesto), okaniti .'Ie (necega), kao i
povratno manuti .'Ie, obicnijeje nego
mahnuti (.'Ie). Up. i omanuti.
manzetna: bolje manseta (fr. man-
chette). Nijedan od predlozenih
domaCih izraza, kao zavratak, su-
vratak, orukvica. zarukavlje itd.,
nije prihvacen u praksi.
manj (osim) bez apostrofa: manj
ako... manj da...
manje-vise.
Mao, Maoa, Maou, Maom. U punom
obliku: Mao Cedung, Mao Cedun-
ga (ranije: Mao Ce Tung). lzvede-
nice: maoista, maoizam, maoistic-
ki.
Marbelja (Marbella), ne Marbela.
Marfi, rasirena ali pogresna tran-
skripcija za eng!. Murphy: treba
Merfi.
Marija, vokativ Marija iii Marijo.
Mario, Marija, Mariju, s Mariom.
marka: dat. marki, gen. mn. maraka.
Up. GENITIVMNOZINE (imenice
i. roda).
97
MARKE i fabricki nazivi plSU se
malim slovom (obicno pod navod-
nicima) kad oznacavaju predmet,
npr. "zastava 10 I ", "mercedes",
"drina", "marlboro", "pentreksil",
"kolt", "kalasnjikov", "boing",
"ronson" itd. Velikim pocetnim slo-
yom pisu se kad oznacavaju fabriku:
~ t r j k u"Sittvenu ", direktor "Folks-
vagena" i s1.
Za automobilske marke m. roda
akuzativ jejednak nominativu: Vo-
zim "opel", Imam "ford", Prodao
sam" lIloskvic", ne: Vozim "opela"
i s1.
Marselj (Marseille), po P bolje nego
Marsej. Sarno sa lj upotrebljavaju
se izvedenice Marseljac, Marseljka,
Marselj eza. V. lj.
marsovae (u tekstu P 60), Marsovac
(u recniku): svakako je bolje veliko
slovo, kao i za nazive stanovnika
drzava itd. na Zemlji.
marsruta (obicnije) i bolje negomars-
-ruta.
maska, maski i masci,' gen. mn. mas-
ki.
maslina (drvo i plod); maslinka
(plod), dat. maslinci, gen. mn.
maslinki.
mas-medij, mn. mas-mediji.
mastan, masna. masno.
masinka, dat. masinki i masinci, gen.
mn. masinki.
mcd
Mataruska banja: v. BANJ.
mati, akuzativ mater, vokativ mati: u
ostalim paddima menja se kao
imenice na -a (matere, materi,
materom, nase matere, nasim ma-
terama itd.).
Matiea srpska.
Mauthauzen (Mauthausen), ne Mat-
hauzen.
Mavar, Mavra (ne Mavara), mn. Ma-
vri (ne Mavari); mavarski.
Mazina (ita!. glumica, Giulietta Ma-
sino): ne Masina.
mazurka, dat. mazurki i mazurci, gen.
mn. mazurki.
medecina, medecinski, ne nego me-
dicina, medicinski.
Medici (Medici): naglasak je na pr-
vomslogu.
medievalan (srednjovekovni), medi-
ev(al)ista, mediev(al)istika, bez j,
jer je rec slozena (Jat. medium ae-
vum - srednji vek).
medijum i medij (u svim znacenjima:
ipak, u znacenju sredstava masovne
komunikacije, pod uticajem eng!.
mass media, preovladuje oblik
medij: tako i pridev medijski).
Medvescak (ne Medvescak).
mea (stari iIi pesnicki oblik od meau)
bez apostrofa (P, tacka 220 b).
mcdu-
medu- sastavljeno u slozenicama:
meduprostor, meduljudski itd.
Medumurje, Medumurac, -urka (bo-
lje) i MedimUtje, Medimurac, -urka.
medutim.
meduvladin (npr. meduvladin ko-
mitet), provladin (provladin list),
antivladin, nevladin (nevladina or-
ganizacija) lose su skovani oblici.
U nedostatku boljih treba, kad god
je mogucno, upotrebiti opisne
izraze: "komitet za vezu izmedu vla-
da" i s!'
Mefistofel, bolje nego Mefistofeles.
Mej (eng!. Mae i May), ne Me.
Meka, u Meki.
Mekdonald (McDonald); Mekdo-
nalds (McDonald's, naziv restora-
na).
Mekgro (McGraw), Mek Gro (Mac
Graw): pogresno Mek Grou.
Meklin (Maclean, McLean), ali Mek-
lejn kadje skotsko prezime: Ficroj
Meklejn.
Meksiko, Meksikanac, -anka; mek-
siCki iIi meksikanski. Glavni grad
nasi isto ime kaa i drzava, a zvanicni
naziv na spanskom je Ciudad de
Mexico (izg. Sjudad de Mehiko).
Nije opravdano upotrebljavati eng!.
oblik Meksiko Siti (Mexico City).
melburnski, ne melburnski: v. -ski.
Mendela (Nelson) ne nego Mandela.
98
Mendeljejev: Mendeljejevljev sistem
(= periodni sistem elemenata).
Menhetn (najpribliznija transkripci-
ja za eng\. Manhattan). UMenhet-
nu (kao gradska cetvrt), ali i na
Menhetnu (jer je ostrvo).
meni (jelovnik), menija, mn. meniji.
menjati (nekog coveka) ne maze
znaciti "smenjivati" iIi "zamenji-
vati": pogresno "Marie menja
Perica na polozaju direktora" i s!'
mera: preduzeti, doneti mereza nesfo
(ili u cilju necega), ne 0 necemu.
Merdok (eng!. Murdoch, Murdock),
ne Mardok.
merilae (ne merioc), mn. merioci,
merilaca.
Merilin (Marilyn), ne Merlin.
merino: merino ovca, merino vuna
(crtica nije potrebna).
mesee: dva, tri, cetiri meseca, pet
meseci, proslo je mnoga meseci (ali:
Nekoliko malih meseca kruzi oko
planete). Kao naziv Zemljinog pra-
tioca pise se s velikim M (putova-
nje na Mesec is!.). Ipak, prema P, i
tada je preporucljivije malo slovo
kada se ne misli na sarno nebesko
telo, nego na njegov izgled sa Zem-
lje: izlazak i zalazak meseca, mese-
cev sjaj, mlad mesec, pun mesec
itd.
Up. sunce; v. i dan.
mesee-dva.
99
MESECI (kalendarski). Nije dobra
"u petom mesecu", u "devetom
mesecu" i sl., nego treba svaki
mesec oznaciti imenom: 11 maj1l, U
septembru itd. V. i DATUM!.
mcta- sastavljeno: metajezik, metalo-
gican itd.
mctak, mn. meci.
mctalo- sastavljeno: metalostrugar,
metalopreradivac itd.
mctar-dva.
metcorolog, meteorolo.fki, meteo-
rologija, ne metereolog i sl.
mctil-alkohol iii metanal.
Mctuzalem (malo m u figurativnom
znacenju "covek u dubokoj staros-
ti").
Mickjcvic (Mickiewicz), bolje nego
Mickij evic.
Midha!: prcma P, tacka 76 f (3), u
muslimanskim imenirna Midhat,
Edhem, Subhija ne vrsi se jed-
nacenje po zvucnosti. Sa t ce se pi-
s;ti sarno odgovarajuca albanska
imena, Mithat odnosno Ethem
(tacka J08).
migavac i:migovac.
Migcl (sp i pOlio Miguen; pogresna
je transkripcija Miguel.
Mihailo ] Mihajlo, i Mi-
hajlovic (ali sarno knez Mihailo,
Ulica knew Mihoila iii Knez Mi-
hailova ulica, prema PR).
mislilac
Miklosic, Franc (P dopusta i Miklo-
sic).
mikro- uvek sastavljeno: mikroorga-
nizam, mikroklima, mikroprocesor
itd.
Mile, Mileta (Mila): V. -e (ZAVR-
SETAK IMENA).
milenijum i milenij.
Milcseva (manastir).
Milica, Milicin.
milicionar i milicioner (i milicajac,
familijamo).
milion: v. BROJEVI (pisanje).
milionar i milionet:
Milojica.
Milos: vokativ Milose ili Milosu.
mini: prema P odvojeno kad se odno-
si na odecu, npr. mini suknja, mini
kostim, mini moda, a s crticom u
drugirn spojcvima (mini-golf mini-
-serija, mini-rat itd.).
minut i minuta.
mirazdiika (obicnije nego mirai-
diijka); dat. miraidiiki.
Mirca (rurnunsko i rnoldavsko Mir-
cea), ne Mircea.
misao vodilja (bez crtice prema P,
tacka 59 a).
misionar (obicnije) i misianer.
mislilac (ne mislioc); rnn. mislioci,
mislilaca.
misji
misji (bolje) i misiji.
MiSlen (Michelin), ne Miiilin, Mi-
selin.
MITOLOSKA IMENA se pisu ve-
likim pocetnim slovom kao i sva
druga: Afrodita, Jupiter, Tezej itd.
U grckoj mitologiji, medutim, pos-
tQje i pluralna imena bozanstava,
kao Erinije (Eumenide), Gorgone,
Hesperide, Mojre (kod Rimljana
Parke) itd. Posto ona oznacavaju
sarno odreden broj licnosti (obicno
sestre), imaju sve osobine licnog
imena, pa i nj ih treba pisati velikim
slovom. Otuda i Muze (devet Muza;
ali malo m u prenesenomznacenju:
muza gaje izneverila, pesnikjuje
nazivao svojom muzom i s1.); Ar-
gonauti (ali: argonauti kao zajed-
nicka imenica u znacenju "smeli
moreplovci").
Mitrovdan: v. PRAZNICl.
Mitrovica (Sremska, Kosovska),
Mitrovcanin, -nka, 111 itrovacki.
mladicki (ne mladicski).
mladoturcin, mladoturci.
mlak, mlaCi, najmlaCi.
mlaz: mn. mlazevi i mlazovi.
mlafnjakje fonetski pravilniji oblik
(up. paziti - painja, voziti - nad-
voinjak, kukuruz - kukuruznjak),
ali je u praksi znatno cesce mlaz-
njak.
100
Mleci, Mletaka; Mletacka republika
(v. ISTORIJSKA IMENA).
mlecan: s kratkim e (mleean, ijek.
mljeean) u izrazima kao mleeni
proizvod, mlecna cokolada i s1.; s
dugim e (mlecan, ijek. mlijeean) u
znaeenju "koj i ima mleka" (mleena
krava).
Mlecni put (v. NEBESKA TELA).
mnogopostovani, mnogocenjeni, mno-
gouvaieni (novi P ne predvida ras-
tavljeno pisanje).
mnogo sta,mnogo cega; mnogo ko,
mnogo koji, mnogo kad itd.
MNOZINA JEDNOSLOZNIH
IMENICA: v. -ovi.
mnjenjeje i ekavski i ijekavski oblik,
bolji (prema PR) nego mnenje
(ekavski) i mnijenje (ijek.).
mocuga, c1at. mocuzi.
modiskinjaje tradicionalni oblik, bez
t jer za razliku od drugih imenica
tog tipa (v. -kinja) ne postoji muski
oblik. P ipak smatra da ni modist-
kinja nije pogresno.
modus vivendi, modus operandi:
menja se sarno prva ree (modusa
vivendi itd.).
moguc i mogucan (pridev), moguce i
mogucno (prilog) imaju isto zna-
cenje.
mogucstvo: po mogucsTvu i po
l11ogucnosfi.
101
Mohikanac: nema razloga za pisanje
malim slovom, posto se figurativno
upotrebljava sarno u izrazuposled-
nji Mohikanac.
mol: c-mol, itd. (prvo slovo bi
po trebalo pisati latinicom),
obicnije nego ce-mol, itd.
Prema ustaljenom obicaju u muzi-
ci nazivi durskih tonaliteta se pisu
a molskih malim slovom.
Up. dlll:
molilac (ne molioc), mn. molioci,
moli/aca. Moliteljka, dat. mo/itelj-
ki.
momcad: ne moze llvck da zameni
izraze tim i ekipa, zbog teskoea u
padcznoj promeni, u gradenju slo-
zcnica (up. prvotimac) i zbog ne-
prikladnosti izrazaienska momcad.
momcntan i momentGiIO pravilno je
izvedeno od kasnolatinskog mo-
mentaneus (up. spontan od spon-
taneus). Neopravdano je u PR" mo-
menta/no, ne momelltano ".
Monpelije (Montpellier), ne Monpc-
Ije.
montazer jc samo onaj ko obavlja
filsmku iJi televizijsku montazu;
radnik koj i montira masine i uredajc
zove se monter.
Monte Karlo.
moratorijum i moratorij
morfijum i morfU.
mormon, rnormonka, dat morrnonki.
mrzak
moskvic (automobil), ne moskvie.
motika, dat. motici.
motka, dat. motki, gen. mn. motki i
motaka.
moto-: prema P sastavljeno kad znaci
"motomi", npr. motopumpa, mo-
tokultivator, motonautika; s crticom
kad znaci "motociklisticki", npr.
moto-trke, moto-kros, moto-jedi-
nica itd. V. i auto-moto.
motocikl (ne motorcikl), gen. mn.
1I10tocikala iii motocikl6.
mozda. Nije knjiievna upotreba sa-
dasnjeg vremena u znacenju bu-
dueeg: "Mozda ga nadem", "Maida
prestane kisa" (treba: Moida ell ga
naCi, Moida ee prestati kisa).
mozcbiti (prilog, npr. "On je, moie-
biti, u pravu"), ali: "Moze biti da je
on u pravu".
mr (od magistar) pise se kao dr (v.
to). U englesk0111 Mr. je skracenica
od mister (gospodin), s velikim M i
tackom po americkom obicaju, bez
tacke po britanskom.
mraz: mn. mrazevi i mraZOVI.
mrk, mrkiji, najmrkiji; mrkocrven,
mrkoiut.
Mrkonjic Grad (bez crtice prema P),
mrkonjiegradski.
mrSaviti, rede mrsaveti (ijek. mrSa-
vjeti).
mrzak: mrskiji, najmrskiji i mrii,
najmrii.
mrLcli
mrzeti, mrzim; mrzeo, mrzela; ijek.
mrziti i mrzjeti, mrzio, mrzila i
mrzjela.
mucilac (ne muCioe), mn. muL'ioei,
muCilaea.
mungos, mungosa (zivotinja). PR 60
daje "mungo, munga, mn. (po
span.) mungosi", ali pogresno, jer
rec nije spanska niti u spanskom ima
taj oblik.
musaka, dat. musaki.
102
Musliman, Muslimanka, s velikim M
kao etnicki nazi v (danas cesce
Bosnjak, -kinja); s malim m u
znacenju pripadnik islamske vere.
Pridev muslimanski, kadaje upotre-
bljen u ovom drugom znacenju,
moze se zameniti sa islamski.
musti: muzen (ne muzen).
muvolovka i muholovka, dat. -vei.
Muza (u grckoj mitologiji), muza
(preneseno): v. MITOLOSKA
IMENA.
N
n i m. Promena n u m ispred b ili p
vrsi se u i z v e den i m reCima, tj.
ispred sufiksa: stan -stambeni, pre-
hrana - prehrambeni, zelen -
zelembac; tako i ermpllrast (prema
PR 60), mada za zavrsetak -pllrast,
nepoznatog porekla, nije sigumo da
se moze smatrati sufiksom. U
s I 0 zen i m recima n ostaje ne-
promenjeno: jedanpllt, vanbracni,
vanpartijski, stranplltiea, erven-
perka itd.
na: pogresno "l1a upravnom odboruje
odluceno... ", "na redakciji smo
govorih... ", "na mesnoj zajednici ... "
i s1. Treba: na sastankll upravnog
odbora, 1I redakciji itd.
Vi: Cetinje; Novi Beograd; Rije-
ka: Vb: Umka; telelon.
nabavka: dat. nabavei, gen. mn. na-
bavki i nabavaka.
nabiti: nabij, nabijmo, nabijte.
nabolje.
na brzinu.
nacifasizam, -ista, -isticki; naeional-
soeijalizam, -ista, -isticki.
nacas (=caskom, trenutno).
na cast.
na celu. Kao oznaka za predvodnika,
ovaj izraz mora do6i posle spojasa
+ imenica: "delegacija s Pavlom
Pavlovi6em na celu" a ne "na celli S
Pavlom Pavlovi6em".
nacetvoro (i nacetvero).
na cistac, prema PR bolje nego na-
Cistae.
nacisto: biti naCisto s necim.
naculjiti i nacliliti (usi).
nad- ostaje nepromenjeno ispred s
(nadskociti, nadstreniea), inace
ispred bezvucnog suglasnika prelazi
u nat-: natkriliti. natcovek itd. U
reCi naddruJtven pisu se dva d.
nad(a): nada mnom, nada me (= nad
mene), nada se (= nad sebe) itd.
nadaleko; nadalje.
nadasvc
nadasvc.
nadati sc Uc) da... pogresno kao i "za
nadati se je". Mora se upotrebiti
druga konstrukcija: nadajmo se, tre-
ba se nadati, mozemo se nadati i
s1.
nadbiskup (u katolickoj i anglikan-
skoj crkvi): nadbiskup od Kenter-
berija, od Jorka, nearhibiskup, kako
se ponekad pogresno javlja u pre-
vodima sa engleskog. U pravo-
slavnoj crkvi: arhiepiskop.
naddrustvcn.
nadcsno.
NADIMCI i atributi, kada su stalni
deo imena, pisu se velikim slovom:
Dusan Silni, Plinije Mladi, Prokle-
ta Jerina, Hajduk Veljko, Ricard
Lavovo Srce.
Nadimak upotrebljen "iza licnog
imena, kao njegova zamena", po
tacki 56 a Pravopisa, vezuje se cr-
tom (ne crticom), npr. Milosav -
Mija Aleksic.
Licnosti iz knjizevnih i scenskih
dela, bajki, stripova itd. pisu se ve-
likim slovom prve reci: Sluskinja,
Prvi vojnik, Covek s tasnom; ve-
likim slovompisu se i ostale reci ako
su upotrebljene kao vlastito ime,
npr. Majka Hrabrost, Deda Mraz,
Snesko Belie, Paja Patak. Ovako se
pisu i indijanska imena: Crveni
Orao, SedeCi Bik (bolje nego "Bik
Koji Sedi", prema P).
104
Naprotiv, imena upotrebljena kao
oznake predmeta dobijaju malo
pocetno slovo: bela rada, lepa kata
(cvetovi), marica (policijski auto-
mobil),fiea, stojadin itd.
nadlctati, nadleeuCi (ne nadletajuCi).
nadno (kao predlog, npr. nadno ulice;
ali: Pao je na dno reke).
nadohvat; na dohvatu.
nadolc.
nadomak; na domaku.
nadri- i nazovi- pisu se sastavljeno:
nadrilekar, nadripesnik, nazoviu-
metnost itd.
nads-, ne nats-.
nadstrcsnica.
nadtrcati.
nadugacko; nadugo.
na dusak (odvojeno prema P).
nadvojc; nadvoje-natroje.
nadzak-baba (PR 60 dopusta i na-
dzagbaba).
naftni (naftna polj'a) i nafteni; ne nai
tin.
naglas (= glasno).
nagnuti (sc): promena kaosagnuti se
(v. to).
nagorc (u oba znacenja: "okrenut je
nagore" i "cas nabolje, cas na-
gore"); ipak: sa zla na gore; doCi
eemo na gore (= na vece zlo).
105
na gotovs.
NAGRADE: v. ODLIKOVANJA.
nagrizen, ne nagriien. V. gristi.
nahero (= nakrivo).
nahuditi ne nego nauditi.
naime (prilog), ali: Poslao sam mu
poziv na ime.
naiskap.
na izgled i naizgled (P dopusta oba
naCina pisanja).
na izmaku (odvojeno prema P; ali
naizmak, sastavljeno).
naizmence (bolje) i naizmenice (po-
red: naizmenicno).
naizust.
~ a j u superlativima prideva koji
poCinju saj pisu se dvaj: najjaCi.
naJjeftiniji, najjasniji itd.
najaviti i najava su izrazi novijeg
porekla, sasvim dobro skovani, a
upotrebljavaju se posebno u radio-
televizijskom recniku. Ne mogu se
pOtpUllO zameniti ni saobjaviti, ob-
java (jer te reCi ne pokazuju da se
objavljuje nesto sto tek predstoji) ni
sa nagovestiti, -staj (sto uvek ima
smisao neodredenosti).
najedanput; najedared.
najednom.
na jesen.
najlonka, dat. najlonki, gen. mn. naj-
lonki.
namrtVQ
najprvi, najposlednji. najzadnji mogu
se upotrebiti kao pojacani oblici od
prvi, poslednji, zadnji.
najradije, ne najraae. V. rado.
najstrozi, ne najstroiiji. V. stroh
najvoleti: ispravno u znacenju "naj-
vise voleti".
nakon sto: v. posto.
nakoso.
na kraj: odvojeno kada se kraj moze
tumaciti kao imenica u akuzativu
(Stigose na kraj puta; Tesko je s
njim izaci na kraj; s kraja na kraj),
inace sastavljeno (Stanuje nakraj
sela; To mi nije ni nakraj pameti).
nakratko.
nakrivo.
nakrkace i nakrkacke (sastavljeno po
P).
nakrupno.
naksutra i nakoslltra.
na leto.
nalevo.
nalivpero.
namah.
na malo.
na me (= na mene).
namesto (predlog, npr. "Ja radim na-
mesto tebe") ali: "Stavi ga na me-
sto n.
namrtvo.
na ncsrccli
na nesrecu.
naneti: v. -neti.
naniie.
na noge.
nanovo.
na nj (= na njega).
naocare (mn. Z. roda) i naocari (mn.
z. iIi m. roda); dativ sarno nao-
carima.
na oci (npr. "Ne izlazi mi na oei");
PR 60 daje i naoCi u znaeenju na
izgled.
naocigled.
naodmct.
naoko u znacenju "na izgled", "pri-
vidno"; na oko u doslovnom zna-
cenju.
naovamo.
na pakost.
napamct u znacenju naizust (nauCiti
napamet); ali: pasti, padati na
pamet (nekome).
na parce.
napismeno.
napitak, mn. napici.
na pocek.
napokJon.
napola (ali: na pola puta).
napolje (= van, npr. "Napolje iz
sobe!"); na polje u doslovnom
znacenju.
106
napose (= zasebno).
naposletku.
na pravac.
naprazno (uzalud; besciljno).
na precac.
napred-nazad.
na prekid.
na preskok.
na pretek.
na priliku.
na primer; skraceno npl:
na prolece.
naprosto.
naprotiv.
naprstak, naprska, mn. naprsci.
na prste (uvek odvojeno prema P).
Napulj: Napuljac, -ljka i Napolitanac,
-itanka; napuljski i napolitanski.
narandza i naranca (ipomorandia),
narandiast i narancast.
narcisizam, narcisista, narcisoidan
(od gr. imena Narcis): pogresno je
narcizam, narcista.
narodnooslobodilacki; Narodno-
oslobodilacka borba, Narodno-
oslobodilacki rat (s velikim N pre-
rna P, kao nazi vi odredenog isto-
rijskog dogadaja). V. NOB.
narucilac (ne narucioc), mn. naru-
Cioci, naruCilaca.
107
naruciti: v. poruCiti.
naruku (ii'i nekome naruku), ali:
rnetni ga na ruku.
naruSilac (ne narusioe), mn. naru-
.\:ioei, narusilaea.
NASA: v. SKRACENICE NA -a.
nasamo.
na se (= na sebe).
nasigurno.
na sHu.
nasitno.
naskoro.
naskroz; skroz-naskroz.
naslaga, dat. naslazi.
naslepo.
NASLOVI listova i casopisa, knjiga,
knjizevnih dela, clanaka, dokurne-
nata, ugovora itd. pisu se ve1ikirn
pocetnirn slovorn prve reci (a u os-
talirn recirna sarno ako su vlastita
imena): Vecemje novosti, Slobod-
na DSJ,lrnacija, Gorski vijenac, Bib-
lija, Talmud, San letnje noCi, Ver-
sajski ugovor, Dusanov zakonik itd.
Tako se pisu i strani naslovi (Nju-
jork tajms, Velt am zontag), osim
ako se prenose izvomo (New York
Times, Welt am Sonntag). Nije po-
trebno prenositi odredeni clan na
pocetku ovih naslova: saradnik
" Monda ", (:Janak u "Spiglu ", kako
pise " Unita ", a ne saradnik "Le
natc-
Monda ", Clanak u "Der Spiglu",
kako pise "I'Unita ".
Da bi se razlikovali od ostalog
teksta, naslovi se stavljaju medu
navodnike iIi se pisu kurzivom. Pra-
vopis dopusta i upotrebu sarno ve-
likog slova kadaje ono dovoljno da
otkloni dvosmislenost, npr. "posve-
ta Gorskog vijenca". V. i ZAKONI.
na smrt (P dopusta i sastavljeno na-
smrt).
na srecu.
nasred.
nasto (= posto, odsto).
na stranu.
nastup. Pored starijeg znacenja na-
pad bolesti iii izliv besa moze imati
i znacenje koje odgovara glagolu
nastupiti (pojaviti se), npr. nastup
na seeni, prvi nastuppredpublikom
i sl.
nasukati se: promena kaozasukati (v.
to).
nasumce i nasumiee.
nasuprot necemu (ne: necega).
nasuvo (i nasuho); ali: poloiio ga je
na suvo.
nasiroko.
naste srce; nataste.
natanko (= potanko).
natc-, ne nadc-: natcovek, natco-
veeanski, natculan itd.
na (e
na te (= na tebe).
na ternu: v. lema.
natenane.
natk-, ne nadk-: nalkolenica, nal-
kompenzacija itd.
NATO (NATO-a, NATO-u) iliAtlan-
ski (Severnoatlantski) pakt. Su-
visno je "NATO-pakt", posto je u
skraeenici NATO (North Atlantic
Treaty Organization) vee sadrzana
rec treaty pakt.
na to.
NATPISI MALIM SLOVIMA: v.
MALA SLOVA.
natrijurn i natrij; natrijum-hlorid itd.
natrojc.
naucnofantasticni;
vacki; naucnostrucni; naucnoteh-
nicki (svc spojeno prema P).
na ustrb (P dopusta i nouslrb).
nauznak (pasti nauznak, lezali na-
uznak) znaci na leda, na ledima;
suprotno je nicic'e (= licem prema
dole).
navece.
navek; l1a vjeki vjekov.
naveliko (npr. prica se naveliko), ali:
prodaja 110 veliko.
navisc.
naviti: navij, navijmo, navijte.
NAVODNICI. Prema P 60, tacka,
uzvicnik i upitnik pisu se unutar
108
navodnika "ako je recenica pod
navodnicima potpuno zavrsena",
npr. A on ga upita: "Kada mislite
ponovo u Dubrovnik?" - Nasme-
jao sam se i odgovorio: "Dobro ste
uCinili. "Naprotiv, navodnik ee dob
pre drugog znaka ako se citira sarno
deo recenice, npr. Cuvajte se nji-
hove" bratske pomob" I Branko
tu prekida stihom "da on llmre pri-
lika je ". U praksi ove pravopisne
odredbe nisu dovoljne, jer ee i pri
navodenju potpuno zavrsene recc-
nice drugi znak ipak doei i z van
navodnika ako po smislu ne pripa-
da toj recenici, npr. Svi ste culi za
izreku "Mislim, dakle postojim ". --
Zorje bilo tesko da Iwze.f: "lzvi-
nite, pogresio sam "?
U dijalozima, umeci kao "rece
on" odvajaju se s obe strane zarc-
zima il i crtama, a oba dela navoda
(ukljucujuei tacku, uzvicnik iii upi-
tnik na kraju) dolaze medu navod-
nike:" Znas sta ", sapnu mi ona, "ja
eu da se vratim. "- "Da Ii bi prih-
valili poskupljenje" - pita jedan
Citalac - "kad bi sami morali au-
tobusom do dolaze na posao?"
Navodnicima se obeleiavaju i
saljivi, ironicni, iargonski iIi fami-
lijarni izrazi, ali s takvom upotre-
bom ne valja preterivati. Pogresno
je stavljati medu navodnike svaki
figurativno iIi metaforicki upotrebl-
jen izraz: u recenicama kao Ruko-
vodioci treba cesee da se "spuste"
109
u bazu, Putnike "ocekuje" kiosk s
osveiavajueim piCima, Matemati-
kaje njegova" slaba tacka" navod-
nici su sasvim suvisni.
Pri navodenju teksta od vise pa-
susa treba svaki od njih poeeti
navodnikom, dok se samo na kraju
poslednjeg pasusa stavlja zavrsni
navodnik.
V. i POLUNAVODNICI.
navrat-nanos.
na vrcme.
navreti (= navaliti), ijek. navrijeti;
navrem, oni navru; navrevsi (ijek.
navrijevsi); navro, navrla.
navrh (sastavljeno kadje predlog, npr.
navrh kuee, navrh jezika), ali: po-
peo se na vrh.
nazad: nije dobra "nazad dye godine"
i sl. V. unazad.
na zdravlje.
nazdravo (= bez bolesti, iznenada,
npr. nazdravo me zabolela ruka).
,
naZlmIl.
na zio.
nazovi-: v. nadri-.
nazrcti: kao prozreti (v. to).
nazvati (nekoga telefonom) nije do-
bra, treba: pozvati tele/o!1om, tele-
/o!1irati, javiti se.
nazalost (sastavljeno, prema P; ali: no
zalost svih nas).
ncandcrtalac
nazao.
nazderati se: v. iderati.
nazivo (sastavljeno, prema reeniku
Matice srpske, mada ga PR ne
beldi). Up. uiivo.
NBA (po pravilu samo latinicom) ili
En-Bi-Ej.
NBC: v. En-Bi-Si.
-nea i -ncija. Umesto konsekvenca,
rezonanca, frekvenea, asonanea,
supstanea, instanca itd. smatra se
da su bolji oblici na -cija: kon-
sekvencija itd. Ipak, pojedine reei
(lice!1ca, kadenca, sekvenca) danas
se javljaju sarno sa zavrsetkom-ca.
ne se I1vek pise odvojeno od glagola u
lienom obliku (ne znam, ne dam, ne
bih, ne mogu, ne treba, ne vidim
itd.) osim II spojevima neeu (need
itd.), nemam (nemas itd.) i nemoj
(nemojmo. nemojte). Odvojenoje i
od priloga na -Ci: ne znajuCi, ne
videa itd.
S trpnim pridevompise se sastav-
ljeno (nepreveden, netaknut itd.),
ali odvojeno II poredenjima: ne
ovlaien nego potpuno raskvasen;
ne pokvareni ali ipak osteceni;
zalepljena, a ne prosivena, kako je
trebalo. V. nikad nepreialjen.
ncalbanae, nesloven, nearapin, ne-
evropljanin itd. Pise ~ malim po-
cetnim slovom, sastavljeno.
ncandcrtalae, neandertalski.
NEBESKATELA
NEBESKA TELA. Irnena nebeskih
tela i sazveZda pisu se velikirn slo-
yom: Mars, Saturn, Danica, VlasiCi,
Skorpija itd. U viseclanirn nazivi-
rna, velikirn slovom pise se sarno
prva rcc: Vcliki medved, Juzni krst,
Mlecni put. Za Sunce, Mesec, Zem-
lj u v. te reci.
nebeskoplav (iii nebesnoplav).
Nebojsa: v. kula.
necaka, dat. necaki i necaci; necakin.
ne daj boze (Pravopis ne predvida
pisanje nedajboie).
nedaleko trazi predlog od: nedaleko
od lvfostara, nedaleko od kuce, ne
nedaleko Mostara, nedaleko kuce.
nedelja-dve.
nedostatak, mn. nedostaci.
nedug, nedugacak; nedugo zatim.
neeksplodiran (neeksplodirana bom-
ba is!.) moze se prihvatiti u ne-
dostatku boljeg izraza. V. TRPNI
PRJDEV
nefrit (mineral), nefritis (zapaljenje
bubrega).
NEGACIJE. Ako posle glagola iii
izraza negativnog znacenja, kao
spreeiti, onemoguCiti, zalJraniti,
sumnjati itd., iii bez straha, bez
opasnosti itd., dolazi zavisna
recenica, suvisnoje stavljati negaci-
ju i uz glagol te recenice. "SpreCili
smo ih da ne pocine jos vecu stetu"
110
- treba: da poCine... ; "Zabranili su
mu da se ubuduce nikako ne pojav-
ljuje u krugu preduzeca" - treba: da
se uhuduce ikako pojavljuje... iii:
Naredili su mu... ; "Izlazim slobod-
no, bez straha da me neko ne pre-
pozna" - bolje: da ce me neko pre-
poznati. V. i sumnjati.
U prisustvu priloga samo iii za-
menicesvi negacija moze dovesti do
dvosmislenosti, npr. "Za gubitke
nij e odgovoran sarno direktor"
(zavisno od smisla moglo se reci
"Nije sarno direktor odgovoran za
gubitke" iIi ,,Jedino direktor nUe
odgovoran za gubitke"), "Svi koji
su pratili razvoj dogadaja ne slaiu
se s njegovim zakljuccirna" (treba:
Niko od onih koji su pratili ... ne
slaze se... odnosno: Od onih koji su
pratili... ne slazu se svi s njegovim
zakljuccima).
V. i: ne; ni; ni-; nikad nepre-
ialjen; GENITIV, SLOVENSKI.
negde i nekud: v. gde.
negoli.
neizvestan, neizvesna, neizvesno.
nejednakostranicni, raznostranicni:
glomazne i lose kovanice umesto
uobicajenog raznostran (raznostra-
ni trougao).
neka ili nek (pise se bez apostrofa).
neki dan; neki put.
III
nekolicina se upotrebljava sarno za
muskarce (ne za zene niti za pred-
mete).
nekoIiko. Oblici nekolika coveka,
nekolika sela, nekolike iene i s1.
prema Vukovom tumacenju znace
"manje od pet", dok bi oblik neko-
liko (!judi, sela, iena) znaCio "vise
od cetiri". U danasnjem standard-
nom jeziku ta razlika se izgubila.
Najcesce se uotrebljava oblikneko-
liIw, bez obzira na broj, a pridevski
obI ik javlja se i u mnozini m. lOda
(npr. nekoliki zadaci), sto je ranije
s111atrano nepravilnim.
Nemac itd.: ijekavski je Nijemac, ali
Njemica, Njemacka, njemacki.
nemajka, dat. nemajei, gen. mn. ne-
majki.
nemali, nemala, nemalo; nemalo za-
tim; nemalo vremena (ali: ne malo
nego dosta).
nemastan, nemasna, nemasno.
nemogu..c, nemoguce i nemogucan,
nemogucno jednako su dobri obli-
Cl.
nemusliman, -anka, -anski.
nenasit i nenasitan (i nezasit, nezasi-
tan).
neostvariv i neostvar!jiv.
neovlascen i neovla.iften.
nepokolebiv i nepokolebljiv.
ncscncl
NEPOSTOJANO a umece se ujedan
deo reci stranog porekla da bi se
razbila suglasnicka grupa na kraju,
npr. artikal, kredenae (bolje i
obicnije nego artikl, kredene). A je
neobavezno u recima na -kt, -rt, -
nt: oblici subjekat, projekat, kove-
rat, elemenat, proeenat dobri su kao
i subjekt, kovert itd. Jpak, neposto-
jano a danas se sve manje upotreb-
Ijava u ovakvim recima: insekt, kon-
ecrt, testament obicnije je nego in-
sekat itd., akat iIi studenat osecaju
se kao neknjizevni, a kontakt, de-
likt, insert, jogurt, komandant i
mnoge druge imaju sarno taj oblik.
V. GENITIV MNOZJNE.
NEPOSTOJANO e: v. -ee.
neprimenljiv i neprimenjiv.
nepristrastan (bolje nego nepris-
trasan), -sna, -sno i -a,
-0.
neprofitni (koji nema za cilj zaradu,
npr. neprofitna organizaeija): raz-
likovati od neprofitabilan - koji se
ne isplati.
nepromenljiv i nepromenjiv.
neretko.
nesalomljiv i nesalomiv.
nesloven: v. nealbanae.
nesrecan, nesrecnik, -niea i nesretan,
nesretnik, -iea.
nesenel (National, u razliCitim eng!.
nazivima): ne nej.ifenel.
-ncli
-neti: u glagolimadoneti, odneti, une-
ti, izneti, poneti, zaneti, naneti,
razneti, prineti, preneti, proneti,
ijek. oblikje donijeti, odnijeti, uni-
jeti itd.; pogresno jedonesti, odnesti
itd. Trpni pridev donet, odnet itd.
(ijek. donijet, odnijet itd.) ili done-
sen, odnesen itd.; ne donesen,
odneen itd.
neto: kao bruto (v. to).
neumestan, -sna, -sno.
nevelik (= omanji); ne velik ali ipak
dovoljan.
nevladin: v. meauvladin.
nezadugo (sastavljeno po PR).
nezamenljiv i nezamenjiv.
nezamisliv i nezamisljiv.
nezaposlen, nezaposlenost i (retko)
nezaposljen, nezaposljenost.
nezavisan, nezavisna (ne nezavistan).
nezasit i nezasitan (i nenasit, nena-
sitan).
ni. Ispred ne, necu, nemoj, nemam
oblik ni ili niti zamenjuje se sa i:
"On to ni ne zna", "Toliko para ni
nemam" pogresno, treba: On to i ne
zna, Toliko para i nemam. Ne sme
se, medutim, upotrebiti i u znacenj u
"takode" kad je recenica odrecna.
Umesto: "Dosadasnji pokusaji, pa i
onaj americki u koji je ulozeno
najvise sredstava, nisu dali rezulta-
ta" treba: Dosadasnji pokusaji, pa
ni onaj americki ...
112
ni-. U zamenicamaniko, nikoji, niciji,
nista, nikakav, nijedan i iko, ikoji,
iciji, ista, ikakav, ijedan predlog se
stavlja izmeduni (i) i promenljivog
dela i pise se rastavljeno: ni skim,
ni na sta, ni po koju cenu, ni za ciju
ljubav, ako i od koga nesto cujes,
mislis li ti i 0 cemu? itd. Vidi i:
izasta; nizasta.
-ni i-ski: v. -ski i -ni.
Nibelunzi; nibelunski.
nicice: v. nauznak.
niciji, ni od cijeg, ni sa cijim itd. V.
ni-.
nigde i nikud: v. gde.
nijedan, -dna, -dno (ali: ni jedan ni
drugi; nijedanjedini). S predlozi-
rna se pise rastavljeno: ni sajednim,
ni zajednog itd.
nijedanput; nijedan jedini put.
nijesam, nijesi itd. dopustenoje u ijek.
knjiz. jeziku kao i nisam, nisi itd.
nikad nepreialjen i slicni spojevi
sadde odrecni izraz ispred glagol-
skog prideva koji je i sam negiran:
tako isto i nikad neslucena srec'a,
nikad neostvarene zamisli, ni6m
neizazvane sankcije, ni od koga
nezaboravljen dogaaaj, nigde
nezabeleieni podaci itd. Nije dobro
nikadpreialjen, nigde zabeleieni i
s1., sto se kosi s pravilom 0 dvos-
trukoj negaciji. Jedino uz prilog ni-
malo upotrebljava se i glagol u
113
potvrdnom obliku: "Nimalo zbu-
njen, Milan odvrati ... " obicnije je
nego "Nimalo nezbunjen... "
nikakav, ni od kakvog, ni s kakvim
itd. V. ni-.
nikl i nikal.
niko, ni od koga, ni 0 kome itd. V. ni-.
Nikolaje (rumunsko Nicolae), gen.
Nikolaja; ne Nikolae.
Nikoljdan, Nikoljdana i Nikolja dne:
v. PRAZNICI.
Niksic, Niksicanin, -anka, niksicki.
nimalo: v. nikad neprezaljen.
Nimcovic (Aron), Nimcoviceva od-
brana: ne Nimcovic.
niodakle, niotkud(a).
niska, dat. nisei.
nisko- sastavljeno: niskoakumulati-
van, niskokalorican, niskopraduk-
tivan, niskoradioaktivan itd. Up.
visoko-.
Nis, Nislija, Nislijka; knjiski oblici
Nisevlj"anin, -evljanka retko se upo-
trebljavaju.
Niska banja (veliko B kad je rec 0
naselju: v. BANJ).
nit (= ni, niti; nije potreban apostrof).
nitrogen, nitrogenski javlja se u losim
prevodima urn. azot, azotni.
niukoliko (= niposto), ali: "Ni ukoli-
ko dobiju sredstva, nece nastaviti
rad".
nokaut
niz, u znacenju mnostvo, veliki bra},
menja se po padezima kao i svaka
druga imenica: u nizu slucajeva,
clanak s nizom primera (ne: u niz
slucajeva, sa niz primem). Glagol
se slaze s imenicomniz: "Prosao je
(ne: praslo je) niz godina."
niza, bolje nego niz (predlog) ispred
reci koje pocinju sa s ili z: niza
stranu, niza zid itd.
nizasta (nizasto) i ni za sta (ni za sto):
P dopusta oba nacina pisanja. Sas-
tavljeno pisanje svakako je bolje u
priloskom znacenju, npr. "Nizasta
se naljutio" (= za sitnicu, bezraz-
lozno), a rastavljeno kad se cuva
znacenje reci nista, npr. "Mi vas ni
za sta ne optuzujemo". Up. izasta.
nizbrdo (nanize); niz brdo u doslov-
nom znacenju.
niz vodu; niz vetar.
n+j: ova kombinacija glasova ne jav-
Ija se u srpskohrvatskim recima
(izuzev u skracenici Tanjug), nego
se zamenjuje glasomnj: trn+-je
trnje. V. injekcija; konjunktura.
NOB (izg. en 0 be) moze biti ne-
promenljivo iIi se menjati NOB-a,
NOB-u itd.
nobelovac (malo pocetno slovo).
nocas: v. -so
Nojsatel pogresno, treba Nesatel (Neu-
chatel).
nokaut.
nokdaun
nokdaun.
nokturno je m. roda, u mnozini sred-
njeg (nokturna).
Nolti, Nik (Nick Nolte), ne Nolt.
non-stop; non-stop prodavnica, non-
-stop radno vreme itd.
nordijac, nordijka, nordijski.
Norfok: u engl. Norfolk slovo I se ne
lzgovara.
nos, nosom (bolje) i nosem; nosovi i
nosevi.
nosilac (ne lIosioc), mn. nosioci, nosi-
laca.
nosiljka, dat. lIosiljci, gen. mn. nosilj-
ki iIi nosiljaka.
nov. Kad se odnosi na pojam koji nije
odranije poznat, ne treba upotreb-
ljavati odredeni vid ovog prideva
(novi): ne "Predlozeno je da se sa-
gradi novi most", "Javlja se novi
problem", nego nov most, nov prob-
lem.
Novi Beograd: stanujem u Novom
Beogradu, idem u Novi Beograd
(kao: u Beogradu, u Beograd) ali i
na Novom Beogradu, na Novi Beo-
grad (kao: na Dorcolu, na Karabur-
mi i s1.).
Novigrad, Novigrada (u Istri, Dal-
maciji, Podravini);Novi grad(grad-
ska cetvrt iii opstina).
114
novine (dnevni list) uvek u mnozini:
danasnje novine, iz novina, donesi
jedne novine (ne jednu novinu).
V. i: IMENA LISTOVA.
Novi svet.
novi vek.
Novi Vinodolski (ne Novi Vinodol).
Novi zavet.
Novi Zeland, Novozelandanin, -anka,
novozelandski.
novo- s glagolskim pridevima pise se
sastavljeno: novoizabran, novoos-
novan, novosagraden, novodosavsi
itd.
Novobeogradanin, -nka: novobeo-
gradski.
npr. (na primer); ne na pi: niti napr.
n-ti i enti (PR 60 daje oba obIika pod
recju potencija).
NULA. Oznake doba dana kao 9.05,
13.01 ne treba Citati doslovno, "de-
vet nula pet", "trinaest nula jedan",
nego "devet i pet", "trinaest (caso-
va) i jedan minut". U oznacavanju
datuma, pisanje nule ispred jedno-
cifrenogbroja, npr. ,,04. 03.1987",
uobicajeno je sarno u poslovnoj ko-
respondenciji. V. DATUM!.
nuncij i nuncije.
nusprostorije, nuspojava, nusprihod,
nusproizvod, nusprodukt.
nuzspecijalnost.
lIS
nuzzarada, nllzzgrada, nuzzanima-
nje.
nuzan (neuobicajeno nuidan); nuina,
nllino.
nufun
NJ
nj: v. n +j; injekcija; konjunktura.
njegovje u starijernjeziku irnalo sarno
neodredenu pridevsku prornenu:
njegov brat, njegova brata, njego-
Vll bratll itd. Danas se kao pravilni
priznaju i mnogo cesci oblici nje-
govog, njegovom itd. Isto vazi i za
prornenu zarnenica njen (njezin) i
njihov.
Njegovo velicanstvo, Njeno velican-
stvo, Njegova svetost, Njegova ek-
selencija, Njihova visocanstva is!.
kurtoazne formule bolje su (prema
P) s velikim pocetnirn slovorn prve
reci, mada ni rnalonj nije pogresno.
Skracenice kao nj. V., nj.k. v., nj.sv.
obicno se pisu malim slovom. Up.
vas.
Njcmica itd. (ijekavski): v. Nemac.
njen i njezin jednako su pravilni obli-
ci. Za prornenu v. njegov. Njeno
velicanstvo is!.: v. Njegovo veli-
canstvo.
njihaljka, dat. njihaljci.
njin (urnesto njihov) nije uobicajeno
u danasnjem knjiz.jeziku.
njiska, dat. njisci.
Nju Delhi: v. Delhi.
Nju dil (New Deal, Ruzveltova eko-
nomska reforrna)
Nju Dzcrsi (New Jersey): tacnije je
Nju Dzerzi. Up. Diersi.
Njufaundlend (Newjoundland).
Nju Hempsir (New Hampshire), ne
Hernpsajr. V. s i ~
Njujork tajms (izvomo: New York
Times). V. NASLOVI.
Njukasl (Newcastle), ne Njukastl.
Njukom (Newcomb, Newcombe), ne
Njukomb.
njuska, dat. njusci, gen. mn. njuski.
o
0: ovaj predlog se u novije vreme cesto
upotrebljava gde mu nije mesto, npr.
"Upoznali su gosta 0 stanju u op-
stini" (treba: sa stanjem), "Kakav
je vas staY 0 stednji energije?" (tre-
ba: prema stednji energije), "Do-
nece se opsiran program 0 zastiti
istorijskih spomenika" (treba: pro-
gram zastite iIi za zastitu), "zahtev
o ukidanju doprinosa" (treba: za
ukidan}e doprinosa iIi da se ukinu
doprinosi), itd.
-0 (IMENA). DvosIozna muska ime-
na na -0 s dugouzIaznim akcentom,
npr. Pe.ro, Ivo, Simo, Vojo, Vlado,
Zuko, Kiro itd. mogu imati dvojaku
promenu: kao imenice m. roda (ad
Pera, da) to Peru, Perov) i kao
imenice na -a (adPere, da) to Peri,
Perin).
Strana imena sa zavrsetkom -0
zadrZavaju to a ako je u originalu
naglaseno (pre svega u francuskim
imenima): Ruso, Rusoa, Rusoom,'
Rusoov (Rousseau, Rousseaua
itd.), Igo, Igoa (Hugo, Hugoa) itd.
Nenaglaseno a se gubi: Aldo Moro,
AIda Mora, Aldu Moru, Morov, od
Urha Kekonena, u gradu Portu, do
Bomea itd. Ipak, za imena na -ao
danas se smatra da treba da zadrZe
0: Mao, Maoa, prema Zenmin
zibaou, iz Bilbaoa.
U engleskim imenima, aw se
izgovarao, nikadaou: Fenso (Fan-
shaw), Mek Gro (Mac Graw), Vaj-
tlo (Whitelaw), ne Fensou itd.
-0 (IMENICE). Imenice stranog
porekla na -0 kod nas su gotovo
uvek m. roda. Neke imaju dugo 0 i
zadrZavaju ga u svim padezima:
biro, biroa, biroom, biroi; sako,
sakoa, sakoom, sakoi itd. Kratko 0
se gubi i zamenjuje padeznim nas-
tavcima, npr. torpedo. torpeda, tor-
pedu itd.; tu spadaju i libreto, ki-
mono, intermeco, dinamo, nok-
turno i druge. U mnozini, imenice
iz ove druge grupe najcesce prelaze
u srednji rod: torpeda, libreta itd.;
aa
znatno je manje uobieajen muski
oblik, libreti, kimoni, intermeci itd.
V. pojedine reCi, a posebno: auto;
scenario; studija; simpanzo.
Imeniee sp. ili port. porekla,gau-
co,flamingo, kabaljero, gringo itd.
grade mnozinu kombinujuCi spanski
i nas nastavak: gaucosi, kabaljero-
si i dr. Mada je u naeelu bolje uzi-
mati sarno domaci nastavak (PR60
daje flamingo, flaminzi), spansko s
ne moze se uvek izbeci: u pojedin-
im reeima ono se kod nas najeesce
prenosi i u jedninu, npr. pezo(s),
lndio(s), desperado(s). Vidi: peze-
ta; mungos; eskudo; kruzeiro.
oa. Franeusko oi kod nas se tran-
skribuje kao oa (ne ua): Antoan
(Antoine), Fransoa (Franr;ois),
Boalo (Boileau), Leroa (Leroi) itd.
Kombinaeija oin, ako joj ne sledi
samoglasnik, prenosi se kao oen:
Poenkare (Poincare), Zoenvil (Jo-
inville), Koentro (Cointreau).
oba, obaju, obama ili obema (m. i sr.
rod): obe, obeju, obema (z. rod);
oboje, oboga iii obojega, oboma iIi
obojem (ali najeesce ostaje nepro-
menjeno). U ijekavskom ce umesto
obe biti obje, um. obeju - obiju i
urn. obema - objema. Oboje se
prvenstveno upotrebljava za mus-
karea i zenu, za dvoje deee iii mla-
duneadi, kao i u opstem znaeenju i
jedno i drugo (npr. obojeje tacno).
Obojica se upotrebljava sarno za
dva muskarea.
118
Obala Sionovace (drhva u Afriei).
obiiviti: obavij, obavijmo, obavijte.
obelodaniti znaei izneti na javnost
nesto sto se krilo iIi zataskavaIo; ne
treba tu ree upotrebljavati kada je
po smislu dovoljno i objaviti,
saopstiti, izneti i sl.
Oberstdorf, ne Obersdorf.
obestan, obesna, obesno; obesniji,
najobesniji.
obilovati neCim (ne s neCim, 1I ne-
cemu).
objekt i objekat; gen. mn. objekata.
oblutak, mn. obluci.
oboje: V. oba.
obolevati (ne oboljevati); ijek. obo-
lijevati.
oboljeoje, ne obolenje. V. -Ijenje.
obresti (se),obretem (se), oni seobre-
tu, obreScu; obreo, obrela.
obrvati i ophrvati (v. to).
obuhvatati, bolje nego obuhvacati.
obuimati (nesvrseno prema obujmi-
ti), obuimam i obuimljem; obuima-
juCi i obuimljuCi.
Obzerver (The Observe,: britanski
list), ne Observer, Opserver.
obzirom oa... , obzirom da... pogresl1o,
treba s obzirom (v. to). V. i bez
obzira.
-oc (pogreSno urn. -lac): V. -ioc: -aoe.
119
OCENE odIican, vrlo dobar, dovo-
ljan itd. treba (prema M. Sipki) pi-
sati velikim pocetnim slovom prve
reci kad su izvan teksta, tj. kad se
pisu ispod zadatka i pismenih sas-
tava.
oeclliti, ocenjivati nije dobra sa in-
strumentalom ("Ocenili su to kle-
vetom", "Predlog je ocenjen prih-
vatljivim") treba: ocenili su to kao
klevetll, ocenjen je kao prihvatljiv.
Up. ozna6ti.
Oecvi iIi Ocevi (praznik): v. otac.
ocekivati je da... pogresno, kao i na-
dati se da (v. to).
Ocenas (molitva).
ocevidae, ocevica, mn. ocevici.
ocvrsnuti: ocvrsnllo, -snufa i ocvr-
sao, ocvrsla.
occlaviti, ocelavio sam, ali ocelaveIi
starac (pridevski). Tako i ocoraviti,
ocopaviti. V. -iti.
ocutati (ne otcutati).
od- ostaje nepromenjeno ispred sis
(odskakati, odsteta itd.), inace
ispred bezvucnog suglasnika prelazi
u ot-: otkako, otkloniti, otpadak,
othraniti, otcepiti itd.
odaliska, dal. odaIiski, gen. mn. oda-
Iiski i odalisaka.
odasvud(a) i odsvud(a}.
odavno i odavna.
odbitak, mn. odbici.
od kada
odbiti: odbij, odbijmo, odbijte.
odbramben, ne odbranben.
od danas.
od - do. Ukoliko se ispred dva broja
koji oznacavaju gornju i donju vred-
nost upotrebljava predlog od, pred-
log do mora se pisati slovima a ne
zamenjivati crtom: "Ziveo je od
1642. do 1727" (ne "od 1642-
1727"), "od 18 do 20 casova" itd.
Up. izmeau.
odeljenje, ne odelenje. U ijekavskom:
odjeljenje, odio iIi odje/ (gen. u oba
slucaja odjela).
odeljenjski (odeljenjska zajednica),
ne odeljenski.
oderati: kao derati (v. to).
odgonetka: kao zagonetka (v. to).
odgristi: odgrizen (ne odgriien).
odh- ne nego oth-: othraniti. othuk-
nllti itd.
Odiseja (Homerov ep); odiseja (za-
jednicka imenica u znacenju "dugo
i mucno lutanje, potucanje").
odiskona.
odjahati, odjasem, oni odjasu.
odjedanput, odjednom, odjedared.
od jesenas.
od jure.
od jutros.
od kada i otkad(a}.
odlallc
od lane i od lani.
od letos.
ODLIKOVANJA I NAGRADE,
prema P, obicno se pisu malim slo-
Yom, npr. odlikovan je ordenom
zasluga za narod J reda; ima me-
dalju za hrabrost. Velikim slovom
prve reCi pisace se nazi vi koji ima-
ju karakter imena, npr. Legija casti,
Takovski krst, a i drugi kada je po-
trebno istaci "doslovnu sluzbenu
fonnulacij u naziva".
odliti: odlij, odlijmo, odlijte.
odmalena.
odmaloprc.
odmarati, odmoriti, umesto odmarati
se, odmoriti se (" - Sta radite? -
Odmaramo", "Idem malo da od-
morim") potpuno je neprihvatijivo
u knjiz. jeziku.
odmila; od miloste.
odncdavna i odnedavno.
odnckud(a).
odncti: v. -neti.
odnos: izraz u odnosu na ponekad se
zloupotrebljava u poredenjima.
Umesto "Cene su 2,5 puta vece u
odnosu na proslu godinu" dovoljno
je reci "... nego prosle godine".
odnosno znaci izbor izmedu dveju iii
vise mogucnosti ("Crvenom i pla-
yom bojom oznacena je topla od-
nosno hladna voda"); pogrdno se
120
upotrebljava za objasnjenje iste
stvari dmgim recima ("Krece se kao
kraljica u sahu, odnosno pravo i po
dijagonali"), gde urnesto odnosno
treba reci to jest.
odojak je mladunce koje jos sis a
(najcesce prase), dojence je beba;
odojce i sisance imaju oba zna-
cenja.
odoka (priblizno, otprilike).
odolevati (ne odolj'evati); ijek. odo-
lijevati.
od onda i odonda.
odonud(a).
odozdo i odozdol(a).
odozgo i odozgor(a).
od pocetka.
odranije (ne od ranije).
odrecan i odrican znaCi ista.
odreda (svi odreda); rastavljeno u
doslovnom znacenju, npr. iCi od
reda do reda, covek od reda i za-
kona.
ods-, ne ots-: odskakati, odseCi, od-
sek, odsesti, odstraniti, odsustvo
itd.
od sada i odsad(a).
od sinoc.
odskora.
odspred(a).
odsto (= posta, nasto).
121
odstrag(a) = odstrag.
odsukati: kao zasukati (v. to).
odsutan. odsutnost, odsustvo.
odsvud(a) i odasvud(a); takode od-
svalwd(a), odsvuklld(a), odsvagde.
ods-, ne ots-: odsetati, odskrinuti,
odsrajiti, odsunjati se
itd.
odsteta.
od tada i otad(a).
oduska, oduske i odllsak, oduska.
oduvek.
odvajkada.
odvesti, odvezen (ne odveien).
odvijati sc. Ovaj glagol se sasvim pra-
vilno upotrebljava za radnje i zbi-
vanja, npr. "Let se odvija po planu",
"Evo kako su se odvijali dogadaji"
i 51. Neosnovani su pokusaj i da se
ograniCi na doslovno znacenje (od-
motavati se), jer je posredi sasvim
ista figurativna upotreba kao u gla-
gol.ima razvijati se, teci, odigravati
se i drugima.
odviti: odvlj, odvijmo, odvijte.
odvrtka, dat. odvrtki, gen. mn. odvrtki
i odvrtaka.
od zimus.
oformiti, neprikladan rusizam: bolje
je UOb!iL'iti, oblikovati, obrazovati,
formirati.
oko
ofsajd: ofsajdpozicija, ofsajd zamka
(crtica nije neophodna).
ogladneti, ogladneo, ijek. ogladnje-
ti, ogladnio, ogladnjela (ne upotre-
bljava se vise ogladniti "uciniti
gladnim"). V. -iti.
oglupeti, oglupeo (ijek. oglupjeti,
ogilipio, oglupjela) i oglupaveti,
-veo (ijek. oglupavjeti, -vio, -vje-
laY, danas sa istim znacenjem kao i
oglupiti, -io i oglupaviti, -io. V. -iti.
ogoleti, ogoleo (ijek. ogoljeti, ogolio,
ogoljela) "postati go"; ogoliti,
ogolio "uciniti golim". V. -iti.
ogrebati i ogrepsti: kao grebati (v. to)
i grepsti.
ogrubeti, ogrubeo (ijek. ogrubjeti,
ogrubio, ogrubjela) i ogrubiti,
ogrubio (po recnicima ovo drugo bi
znacilo "uCiniti grubim"). V. -iti.
oi (francusko): v. oa.
okaniti sC,okanim se, nek se onokani
toga, nek se oni okane; okanio se,
okanila se; ne: okanuti, okanem,
okanllo.
okarakterisati kao, npr. "Okarakte-
risali su ga kao neiskrenog", ne
"neiskrenim". Up. oceniti, okvali-
fikovati, oznaciti.
O'Kejsi (O'Casey), ne O'Kejzi.
oko (predlog) moze se upotrebiti i fi-
gurativno, npr. nesporazum oko
necega, ali se s tom upotrebom cesto
preteruje: umesto "problemi oko
okracati
snabdevanja", "nagadanja oko nje-
govog prelaska u Partizan", "oko
toga se dosta raspravljalo" bolje je:
problemi sa snabdevanjem, naga-
danja 0 njegovom prelasku, 0 tome
se dosta raspravljalo.
okracati i okracati (sa istim znace-
njem).
oktobar (ne oktombar); Oktobar (ve-
likim slovom kad se odnosi na re-
voluciju 1917); Oktobarska revolu-
cija.
oktopod (ne oktapod).
oktroisati.
okuka, na okuei.
okvalifikovati kao npr. "Izmene za-
kona okvalifikovane su kao nuzno
zlo", ne "nuznim zlom". Up. oee-
niti, okarakterisati, oznaCiti.
olabaviti, olabavio, -vila (retko ola-
baveti, olahaveo, -vela, ijek. ola-
havjeti, -vio, -vjela), ali: olahaveli
konopei (pridevski). V. -iti.
oleandar, oleandra i oleander, oleal1-
dera.
olovka, dat. olovei, gen. fill. olova-
ka.
-om, -em: V. INSTRUMENTAL.
omanuti, omanem, u znacenju "izne-
veriti, ne uspeti, podbaciti", obicnije
je nego omahnuti. V. manuti.
omaska, dat. ol11asei, gen. mn. oma-
ski.
122
omega, dat. omegi.
omlitaveti, omrsaveti: kao olabaviti
(v. to).
omorika, dat. omoriei.
Onasis (grcko prezime), ne Onazis.
onesvestiti (se), onesveScen i one-
sveSten.
opaska, dat. opasei, gen. mn. opaski
(PR 60 daje i opazaka).
OPEK, OPEK-a, OPEK-u.
ophrvati je cesce nego obrvati, mada
je ovaj drugi oblik pravilniji (pre-
rna rvati).
oportun znaci umestan, prikladan,
potreban: razlikovati od oportuni-
s t ~ k (= koji menja staY prema pri-
1ikama, prevrtljiv, neprincipijelan).
opravka: dat. opravei, gen. mn. op-
ravki i opravaka.
opredeljenje (ne opredelenje). Po-
modna rec u politickom recniku: gde
god je moguce treba je zameniti sa
odluka, reenost, izjasnjavanje itd.,
prema smislu.
opruga, dat. opruzi.
Opserver ne nego Obzerver (v. to).
opste- s pridevima pise se sastavljeno:
opstepoznat, opsteobrazovni, op-
stenarodni, opstevaieCi itd.
opstina: malo 0, npr. opstina Vracar,
opstinu Savski venae.
OPSTINE: v. ULICE; GEOGRAF-
SKA IMENA.
123
optimalan znaCi najpogodniji, koji
najbo/je odgovara; otuda ovaj pri-
dey ne treba upotrebljavati u kom-
parativu i superlativu (optimalniji,
najoptimalniji).
oratorijum i oratorij.
orden: v. ODLIKOVANJA.
Orel, ore/ski (tradicionalno kod nas i
u drugim jezicima, mada je ruski
izgovor Arjol). Up. Potemkin.
ORGANIZACIJE: v. USTANOVE.
Orijent (u znacenju 'istocne zemlje i
narodi'); Orijen! ekspres (bez crtice
prema P).
orman i ormar.
Ormuski iii Hormuski tesnac (mo-
reuz); ne -ski.
-os, -es u starogrckim i -us, -is u lat.
imenima kod nas se izostavljaju:
Homeros - Homer, Aristote/es
Aristotel, Sextus - Sekst, Traianus
- Trajan, Martialis - Marcijal. Ipak
se -os zadrhva u dvosloznim ime-
nima grckih ostrva: Rodos, Samos,
Hios itd. mnogo je obicnije nego
Rod, Sam, Hij. Grcka imena na
-Ides dobijaju nastavak -kle (Pe-
rikle, Sofokle, Temistokle itd.), kod
starijih pisaca i -klo (Perik10, itd.).
huena na -as kod nas dobijaju -a:
Leonidas - Leonida, Augias -
Augija, Aeneas - Eneja (mada se
kao uobicajeni dopustaju i Augije,
Enej). Za imena na -ius v. -ije.
Oskar
osamsto, osam stotina, osamstoti;
osam hiljada, osamhiljaditi.
osecaj se upotrebljava uglavnom u
fizioloskom smislu (osecaj gladi,
toplote, dodira itd.), a osecanje u
smislu dusevnog dozivljaja, emocije
(osecanje tuge, neina osecanja).
lpak, ove dye reCi ne mogu se uvek
strogo razgraniciti, utoliko pre sto
je u hrvatskoj varijanti stanje sas-
vim drukCije: osjeeaj ima psihicko
znacenje (osjecaj tuge, njeini
osjecaji), dok se u fizioloskom
znacenju upotrebljava osjet.
osedeti, osedeo (ijek. osijedjeti, osi-
jedio, osijedje/a): danas se gotovo
ne upotrebljava osediti, osedio
(ijek. osijediti, osijedio), "uciniti
sedim". V. -iti.
Osijek, osjeCki, Osjecanin, -anka.
osim i sem podjednako su dobri obli-
ci: ovaj drugi se upotrebljava samo
u ekavskim krajevima.
Osimski sporazum: tacnije bi bilo
Ozimski, jer je nazvan po mestu
Ozimo (Osimo) u srednjoj Italiji. V.
S i Z.
osjeka (nastalo pogreSnom analo-
gijom prema sjeCi) ne smatra se za
pravilan ijek. oblik, nego samo
oseka.
Oskar, dobitnik "Oskara" (veliko
pocetno slovo; navodnici nisu
neophodni). V. ODLIKOVANJA.
oskudcvati
oskudevati u neeemu ili neeim; ne na
necemu.
oslabiti, oslabio, oslabila, ali oslabeli
misiCi i s1.: up. olabaviti.
oslepeti, oslepeo (ijek. oslijepjeti,
oslijepio, oslijepjela) "izgubiti
vid"; oslepiti, oslepio (ijek. oslijepi-
ti, -io, -ila) "liiiiti (nekoga) vida".
V. -iti.
oslobodilac (ne oslobodioc), mn.
oslobodioci, oslobodilaca.
osmoletka (ekavski), osmoljetka
(ijek.): umesto jednog i drugog bo-
lje je osmogodisnja skola.
osnov i osnova; na osnovu i na os-
novi (necega).
Osovina: velikim pocetnim slovom
(prema M. Sipki) kad se misli na
osovinu Rim-Berlin-Tokio u II
svetskom ratu; sile Osovine.
ostarcti, ostareo (ijek. ostarjeti, os-
tario, ostarjela) "postati star", os-
tariti, ostario "uCiniti starim"; da-
nas se razlika u znacenju uglavnom
izgubila. V. -iti.
ostatak, mn. ostaci.
ostrici: v. striCi.
ostriga, dat. ostrigi i ostrizi.
ostruga, dat. ostruzi.
ostvarljiv i ostvariv.
osvestiti (se), osvescen, osvescenje i
(rede) osveSten, -stenje. Drugo je
124
osvdtenje kao stanJl oblik od
osvecenje (crkve i s1.).
osvetljenje (ijek. osvjetljenje), ne os-
vetlenje.
Osvjencim (Oswificim): ne Osvjen-
cim. Kad se govori 0 zloglasnom
nacistickom logoru, bolje je upotre-
biti nem. ime Auiivic (Auschwitz).
ostrokonda, obicnije nego ostro-
kondia.
otad(a) i od tada.
otcepiti, otcepljenje (ne odc-); oce-
piti (cepnuti, udariti).
otcepiti (izvaditi cep); ocepiti (stati
nekom na nogu).
otcutati ne nego oCutati.
otcusnuti.
otecen ne nego otekao: V. TRPNI
PRIDEV.
otiCi: odem i otidem; odoh i otidoh;
otidi! PR 60 dopusta i oblike
otit/em, otit/oh, otit/i, koje neki
strucnjaci ne smatraju knjizevnima.
otkad(a) i od kada.
otkako.
otkud(a).
otpadak, mn. otpaci.
otpiti: otpij, otpijmo, otpijte.
otpocetka ne nego odpocetka.
otpola (tako u recniku Matice srpske,
mada ga pravopisni prirucnici ne
beleie: up. dopola, napola itd.).
125
otprc, ijek. ofpnje, pise se sastavljeno
kao prilog, npr. "Ja ga otpre pozna-
jem". Kad je spoj dva predloga (u
Pravopisu se 0 takvoj upotrebi nista
ne kaze) bolje je pisati odvojeno,
npr. od pre nedelju dana (up.: do
pre nedelju dana).
otprilike.
otprvc.
otud(a).
otupcti, ofIlpeo, (ijek. otl/p)eti, ofu-
pio, ofl/pjela) "postati tup", otl/lJi-
fi, otl/pio "uciniti tupim". V. -iti.
otvoreno: v. BOJE.
-ov, -ev, -Ijev su sufiksi za gradenje
prisvojnih prideva (v. to). Imeniee
sa zavrsctkom r mogu dobiti -ov ili
-ev (lekarov i lekarev), ali imeniee
stranog porekla i one na -er imaju
sarno -ov (direktorov, majstorov,
del'erov), a kod car pridev je sarno
carev. Kod zajednickih imeniea na
~ nastavak je -ev (kosarkasev,
kicosev), a kod imena uglavnom
-ov (Kisov, Busov, Krasov), osim
kadje u prethodnom slogu 0 (Kosev,
Milosev).
Nastavak -ljev dobijaju imena sa
zavrsetkom-v (Kirovljev, Jakovljev,
Miroslavljev); za licna imena
dopusta se i nastavak -ov (Tomisla-
vov). lmeniee brat, sin i mui imaju
prideve bratovljev (pored bratov i
bratovlji), sinovljev (sinovlji) i
muievljev (muzevlji).
ovaj
Od naziva biljaka grade se pri-
devi na -ov odnosno -ev bez obzira
na rod imeniee: hrasfov, orahov, ali
i lipov, trdn)ev, brezov itd. Za bilj-
ke sa zavrsetkomr nastavakje uvek
-ov: borov, javorov.
-ov i-in. Prezimena s ovim zavr-
seeima, mada po poreklu prisvojni
pridevi, danas su imeniee i stoga u
instrumentalu jednine imaju ime-
nicki zavrsetak -om: Cehovom,
Vasiljevom, Dimitrovom, Lenjinom,
Subotinomitd. Dopusta se ipak i pri-
devski nastavak -im, prvenstveno
kod sh. prezimena: Vasiljevim, Mi-
ljanovim, Tokinim itd. Vokativ se
moze zavrsavati na -e (Hruscove,
Staljine) iIi bitijednaknominativu,
naroCito ako prethodi titula (druze
Breznjev, profesore Spalatin).
ovaj i taj. Zameniea ova), ova, ovo
oznacava bliskost govornom lieu
(bilo doslovno, bilo bliskost u vre-
menu ili u mislima); zameniea tal,
ta, to oznacava bliskost sagovorni-
ku, odnosno izvesnu udaljenost od
gOVOITKlg liea (manju nego zameni-
ea ona)). Poslednjih godina sve je
cesca pogresna upotreba zameniee
ova) namesto tal, npr. "lz Spanije
nam javljaju da je u ovo) zemlji iz-
bio nov talas teroristickih napada"
(treba: u to) zemlji). 1 kada se za-
meniea odnosi na sadrZaj prethod-
nih receniea, najcesce treba upotre-
biti tal: umesto "Drustveni proiz-
ovamo-onamo
vod je porastao za 3, a nacionalni
dohodak za 4,6 odsto. Izovih poda-
taka zakJjucujemo... " bolje je: ... Iz
tih podataka...
ovamo-onamo.
-ovati: v. -irati.
ovcji i ovciji (drugi oblik je laksi za
izgovor).
ovde i ovamo moraju se razlikovati
kao i gde i kuda (v. to): Ovele
stal1ujem, ali Doao sam ovamo,
Preaite ovamo, Pos/ali su ih ova-
1110 i td.
ovde-ol1de.
overac (ovjerac) dobro je kao i
ovU)eri/ae, ovO)eritelj i ovU)ero-
vite/j.
-ovi, -evi kao nastavak za mnozinu
dodaje se prvenstveno jednosloznim
imenicama (brodovi, krajevi) i
dvosloznim iii trosloznim imenica-
ma koje gubitkom nepostojanog a
svode osnovu na jedan slog (vetar
- vetrovi, cealj - ce/jevi, oraD -
or/ovi). lzvestan broj jednosloznih
imenica dobija sarno nastavak -i,
npr. zubi, konji, prsti, aaci itd.; tu
spadaju i imena naroda (Rusi, Grci,
Cesi, itd.) i merne i novcane jedi-
nice (grami, vati, omi, ina, z/oti,
jeni itd.). Od imenica na -k (znak,
zrak, zvuk, vuk, krik itd.) jednako
je uobicajena kraea i duza mnozina:
znakovi i znaci itd. (ali uglavnom
sarno duza u genitivu:znakova itd.).
126
Kod veeine ostalih kraei oblik, uko-
liko postoji, oseea se kao zastareo
iIi pesnicki, npr. kljuCi, puti, idra/i,
divi i sl. Oei (umesto ocevi) upo-
trebljava se danas samo u izrazima
kao oei, erkveni oei.
Nastavak-ovi odn. -evi dodaje se
i dvosloznim imenicama kaogo/lIb,
jelen, prsten, pojas, soko itd.,
gde je gotovo isto tako uobicajena i
kraea mnozina: go/ubovi iIi go/ubi
itd.
Za imenice sa zavrsetkom s iii z
nastavak glasi -ovi (g/asovi, nizovi),
ali neke dobijajll i -evi. Mada Sll
konzervativniji gramaticari odbija-
Ii da priznajll taj izuzetak, danas su
sasvim pravilni i uobicajeni oblici
110sevi, kursevi, pojasevi, mrazevi,
m/azevi (porednosovi itd.). V. iPlit.
ovlastiti: ov/aH;en i ov/aten; ov/a-
H:enje i ov/atenje.
-ovna, -evna je nastavak ruskih zen-
skih patronimika (imena po ocu, kao
urn. rodu -ovic, -evic): ne treba ga
mesati s prezimcnima na -0va, -eva.
Menja se po pridevskoj promeni:
Pavlovnoj, Nikolajevnoj itd.
ovrci (ovriti): v. vditi.
-ovski, -evski. Prezimena s ovim
zavrsetkom uvek imaju naglasak na
njemu kad su poljskog iii ruskog
porekla (Malinovski, Tomasevski,
Dostojevski i sl.). Takav naglasak
se uobicajio kod nas, pa veeina
strucnjaka smatra da ga treba pri-
]27
meniti i na makedonska prezimena,
iako je u njima izvorni naglasak na
trecemslogu od kraja: Tupurkovski,
Kolisevski bolje je nego Tupurkov-
ski, KoliSevski.
Ozava, Seidzi (ne Seidi: v. JAPAN-
SKA IMENA).
ozelencti, ozeleneo, ijek. ozelenjeti,
ozelenio, ozelenjela.
oznaciti, oznacavati nije dobro sa in-
strumentalom ("Stampa ovu de-
klaraciju oznacava uspehomEvrop-
ske zajednice", "U Londonu je in-
tervencija oznacena preranom");
treba: oznacava kao uspeh, ozna-
cena kao prerana. Up. oceniti.
ozeniti se (nekom), oienio sam se
njome, ne: oieniti (neku), oienio
samje. Prelazno se moze upotrebiti
sarno s muskarcem kao objektom,
npr. oieniti sina (=naci mu zenu).
ozivcti
ofiveti, oiiviti. Prema opstoj razlici
koja vazi za glagole na -iti i one na
-OJeti (v. pod -iti), recnici i pri-
rucnici propisuju oiiviti u znacenju
uCiniti iivim, a oiiveti, ijek. oiivjeti,
dopustaju sarno u znacenju postati
iiv. Mnogobrojni primeri iz knji-
zevnosti i stampe pokazuju, medu-
tim, da se danas u oba znacenja upo-
trebljava sarno ovaj drugi oblik; po
recima M. Stevanovica, "tu razliku
u znacenju gramaticari ijezicki pu-
risti bezuspesno nastoje da ocuvaju
u jeziku". Stoga se danas mora
smatrati ispravnom kako neprelaz-
na upotreba tako i prelazna: ne sarno
"Priroda je ozivela", "Ozivece za-
boravljeni obicaji", nego i "Oziveli
(oiivjeli) smo trgovinu", "Uspehje
oziveo (ijek. oiivio) nekadasnje
nade", "Treba oziveti (oiivjeti) us-
nulu palanku" i sl.
p
Pacino (AI Pacino), ne PaCino.
pacji (bolje) i paciji.
PADEZI: v. GENITIV; INSTRU-
MENTAL; VOKATIV
Pag, pa.ki, Pazanin, Pazanka.
pakpapir.
palacinka, dat. palaCinki i palaCinci,
gen. mn. palaCinki i palaCinaka.
paljenje, ne palenje.
Panama: Panamac, Panamka,panam-
ski, panama eir; Panamski kana!'
Pandfab, bolje nego Pendzab; pan-
diapski (ne -bski).
paoci (na tocku): jednina je palac,
paoca, gen. mn.palaca (nepaoka).
Moze se upotrebiti sinonimibica.
papa (malo p, v. TITUL). V. i IME-
NAPAPA.
par. Upotreba u znacenju nekoliko
(par dana, video sam ga par puta,
u par reCi is!.) nije preporucljiva,
ali se srece i kod dobrih pisaca i ne
moze se smatrati za tesku gresku.
Umesto dva para pantalona, pet
pari panta/ona i sl. bolje je i jas-
nije dvoje pantalone, pet pantalo-
na (iii petore pantalone) itd.
paramilitarni (u prevodima sa eng. i
fr.) suvisno pored naseg izrazapara-
vojni.
paramparce, paramparcad.
paranoja, paranoik, paranoicall;
paranoidan (sklon paranoji).
Pariska komuna.
Pariz: pariski; Parizanin, -anka (Pari-
zlija samo u podsmesljivom tonu).
PARTICIP PREZENTA: v. GLA-
GOLSKI PRILOG SADASNJI.
partnerka, dat. partnerki, gen. mn.
partnerki.
pastorka, dat. pastorki, gen. mn. pas-
torki i pastoraka.
pastrmka, pastrmki i pastrmci, gen.
mn. pastrmki.
129
pasa: s crticom posle imena (lbrahim-
-pasa, Omer-pasa Latas itd.).
pat pozicija (crtica nije neophodna,
v. CRTICA 3).
patricij i patricije.
patrijarh (malo p, v. TIrULE); mn.
patrijarsi, gen. mn. patrijaraha i
patrijarhii.
Pavao i Pavle se jednako menjaju po
paddima: PavIa, Pavlu, Pavlom,
Pavlov. Pogresno je "Pavleta", "s
Pavletom" itd.
pav)aka, dat. pavlaci.
Pav)ova, Ana (balerina), ne Pavlov-
na.
PC (skrac. od personal computer)
dvosmisleno je u cirilickom tekstu,
pa je bolje pisati po izgovoru pi-si,
pi-sija.
Pecuj (danas retko Pecuh) nas je na-
ziv za madarski grad Pee (Pees).
pecurka, dat. pecurci, gen. mn.

Pee, pecki, Pecanin i Pecanac, Pe-
canka.
Pecka patrijarsija (velikim slovom
prve reci, i kadje naziv administra-
tivne jedinice, prema P).
pega, dat. pegi.
pejorativan (rec je lat. porekla, nema
potrebe da se uzima u fro obliku
pezorativan).
Pctar
pejzaz, pejzazista, -isticki. ne pejsai
itd.
penaltik, iskvareno od eng!. penalty
kick (kazneni udarac): treba reCi iii
penal iii jedanaesterac.
Pendhb: V. Pandiab.
penjati (se), penjao (se), penjala
i peti (se), pea (se), pela (se).
Perast, Perastanin, Perastanka, pe-
raski.
perestrojka, dat. perestrojci.
perfekt i perfekat.
pergament i pergamenat.
perika, dat. perici.
Perl Harbor (Pearl Harbor); nema
opravdanja za pisanje "Harbur",
mada je zaddano i u PRo
perpetuum mobile, ne perpetum.
Persijski zaliv je tradicionalno ime;
nikakvog razloga nema da se nazi-
va "Arapski" iii "Arapsko-persijski
zaliv".
persona grata (rado viden gost),per-
sana non grata (nezeljena osoba).
Menja se sarno prva rec: "Proglasen
je za personu non grata".
perunika, dat. perunici.
peruska, dat. perusci. gen. rnn.
perI/ski i perusaka.
Petar, Peter. Ruski oblik ovog imena,
iz razloga koji su objasnjeni u Cl.
105 f treba uzimati u
Pelar Veliki
obJiku Petar, ne Pjotr. Poljski je
Pjotr (Piotr); slovenacki Peter, Pe-
tra, Petru (s nepostojanim e); ne-
macki Peter, Petera, Peteru; engle-
ski Piter (Peter).
Pctar Vcliki (ruski car).
pctcljka, dat. peteljci, gen. mn. pe-
teljki i peteljaka.
pctolctka (ijek. petoljetka), dat. pe-
toletki: boljepetogodinji plan odn.
petogodisnji period.
pctorka: kao cetvorka (v. to).
petoro-sestoro; pet-sest.
pctrolejka, dat. petrolejci, gen. mn.
petrolejki.
Pctrovac na Morn. Up. Biograd.
Pctrovdan: v. PRAZNICI.
petsto, pet stotina, petstoti; pet hi-
ljada, pethiljaditi.
pczcta (spanska novcana jedinica) i
pezos (novcanajedinica vise latin-
skoamerickih zemalja) kod nas su
vee odomaeeni oblici. Prema izvor-
110m izgovoru bilo bi ispravnijepe-
seta i peso. V. -0 (IMENICE).
peiorativan: v. pejorativan.
pfenig (stoti deo nemacke marke), ne
plening, fenig.
Pigmej (pripadnik africkog plemena);
pigmej (patuljak).
pihtija iii pihtije, bolje nego piktija i
piktije (u turskom ova rec ima h).
130
pij, pijmo, pijte, popij, popijmo, po-
pijte, nepi, popi itd. V. ZAPOVED-
NI NACIN.
pijanino: m. roda, u mnozini obicl1o
srednjeg (pijanina).
pij anka, dat. pijanci, gen. mn. pijanki.
pijedestal.
pij etct.
Pikaso (Picasso), Pikasa ili Pikasoa
(prema sp. iIi prema fr. izgovoru).
pingpong (sastavljeno prema P);
pingpong takmicenje i sl. (v. CR-
IlCA 7).
pire (m.), pirea, mn. pirei; krompir-
-pire, kesten-pil-e (s cliicom) iii bo-
lje pire odkrompira, pire od keste-
na.
Pirineji (bolje nego Pireneji, prema
fr.); Pirinejsko poillostrvo.
pisati vclikim, malim slovom i pisati
s velikim, s malim slovom jednako
su pravilni oblici. V. i s(a) + IN-
STRUMENTAL.
piska, dat. pisci i piski.
pismcn (pored znacenja koje ima u
spojevima kaopismen covek) znaCi
u prvom redu "iskazan slovima,
napisan". Potpuno bezrazlozno su u
nekim skolama tradicionalni izrazi
pismeni zadatak, pismena veibo
itd. zamenjeni s "pisani zadatak",
"pisana vezba".
131
pisi kuci propalo, bolje odvojeno pre-
ma P, ali i s crticama (pisi-kuci-pro-
palo).
pistaljka, dat. pisfaljci, gen. mn.
pi.\:faljki.
piti: v. pij.
pihma i pidiama.
Pjaccnca (Piacenza), ne Pijacenca,
Pjacenca.
Pjctro (ita!. Pietro), ne Pijetro.
planctarijum i planetarij.
planinarka, dat.planinarki, gen. mn.
planinarki.
Plasido (P16cido. sp. ime): naglasak
je na prvom slogu.
plastenik (zimska basta od plastike,
nacinjcno po analogiji sastaklenik)
losa jc kovanica: osnova plastik-
proizvoljno je skracena i spojena s
nastavkom druge reci.
plast,pla.\:tom iplastem; mn.plastovi
i pla.\:tevi.
plavo-1Jeo-crvcn; plavomodar, pla-
vosiv; plavozelen iii plavo-zelen,
zavisno od znacenja (v. BOJE).
plavojka, dat. plavojki, gen. mn.
plavojki.
plebs, plebejac, plebejka (dat. ple-
be/ki), plebejski.
plccka, dat. pleCki, gen. mn. plecki i
plecaka.
Pljcvlja
plejada oznacava manji skup ljudi iii
predmeta (prvobitno sedam); ne va-
Jja je upotrebljavati umesto n1lw.\:-
tvo. masa. Kao tennin iz francuske
knjizevnosti pise se s velikim P; kao
naziv sazveZda takode veliko i u
mnozini (Plejade= VlaiCi).
plejbek.
plej-of (s crticom prema P).
plcmenka (vrsta grozda), dat.plemen-
ci i plemenki.
plemic, plemicki; plemkinja (bolje
nego plemickinja).
PLEMICKA IMENA: v. de.
plicina (sa cj, ali plicak (sa c), oba u
znacenju plitko mesto.
Plimut (Plymouth): v. Portsmut.
Plisecka, bolje nego Pliseckaja;
Plisecke, Pliseckoj, ne Pliseckaje.
Up. Krupska.
Plitvicka jczcra.
plovka, dat. plovki; plovciji (lakse za
izgovor nego plovc/i).
plus: mn. plusovi i plusevi.
plutonijum iplutonij.
pljacka, dat.pljacki, gen. mn.pljacki.
pljeskati, pljeskam. pljeskajuci i
pljescem, pljecuCi.
Pljevlja (mnozina sr. roda), iz Pljeva-
lja, u Pljevljima; Pljevljak, Pljev-
ljanka; pljevaljski.
pljuska
pljuska, dat. pljusei, gen. mn. pljuski
i pljusaka.
pljuvacka, dat. pljuvacki.
po. Prema Pravopisu, receapo ispred
zameniea pise se odvojeno kad
oznacava jediniee u nekom skupu
(distributivno znacenje), npr. "Sva-
kom svome prijatelju doneo je po
kakav poldon", "Svi su duzni obra-
diti po neko pitanje", "Po koji put
vee dolazis?". U znacenju neodre-
etenosti pise se sastavljeno, npr.
"Tek se poneki slusalae javi",
"Ponesto je jos ostalo",pokoji put,
poneki put (u znacenju katkada).
Prilozi ponegde, pogdekad, pokat-
Iwd, pomalo, povise, podosta itd.
pisu se sastavljeno; tako i u izrazu
malo-pomalo.
Umesto po tom pitanju, po pita-
nju (necega) boljeje upotrebiti pred-
log 0, povodom iIi reCi u tom po-
gledu, II pogledu (necega). Umesto
diskusija po prvoj tacki dnevnog
reda, bolje je 0 prvoj tacki iii po-
vodom prve tacke.
Oblik po prvi put obicno se
smatra pogresnim i zahteva se iz-
baeivanje reci po. Za tu zabranu
dosad nije dato ubedljivo obrazlo-
zenje, utoliko pre !ito se dopusta ne
samo po drugi put, po tree; put itd.
nego i po jedanput, poneki put,
pokoji put itd.
Ispravnaje upotrebapo u spojevi-
ma kao opasan po (nekoga, nesto),
132
opasnost po... , stetan po... , koristan
po , poslediee po... , utoliko bolje
po itd., gde se moze upotrebiti i
predlog za.
po (=pola): dva i po; junak i po; ni
po jada; bez po muke.
pobiti: pobij, pobijmo, pobijte.
pobledeti, pobledeo (ijek. poblije-
djeti, poblijedio, poblijedjela): ne
upotrebljava se vise poblediti
"uciniti bledim". V. -iti.
pobogu.
pobolevati (ne poboljevati); ijek.
pobolijevati.
pocrneti, poemeo, ijek. poernjeti,
poemio, poemjela (postati ern);
poemiti, poemio (obojiti u erno).
Isto i za poerveneti (ijek. poerve-
n.jeti) odn. poerveniti. V. -iti.
pocrpsti ipocrpiti: menja se kaocrp-
sti i erpiti (v. to).
pocuriti, pocurio je, poeurice, ne
poeureti itd.
pocesto, pocdce.
pocetak, mn. poceci.
pocerka, retko pokcerka. V. cerka.
poci za rukom je figurativan izraz,
koji ne mora uopste da se odnosi na
ruku; pogresno je "poei za nogom"
u jeziku fudbalskih izvestaca.
pod- ostaje nepromenjeno ispreds d,
inace ispred bezvucnog suglasnika
prelazi u pot-: potkradati, pOtpll-
133
kovnik, potceniti, potCiniti, pothvat
itd. Cuva se celo u recima poddi-
ja/ekat, podaakon i u recima na
podt- (v. to).
poda mnom; poda nj (= pod njega);
poda se (= pod sebe).
podatak, mn. podaci.
pod bogom (odvojeno prema P).
podbradak, podbratka, mn. podbra-
ci, podbradaka.
podbuo, podbu/a ipodbuhao, podbu-
h/a: podhuhnuti, bolje nego pud-
bunuti.
podc- ne nego potc-: potceniti, pot-
centar itd.
podc- ne nego potc-: potCiniti, pot-
covek itd.
PODELA REel NA KRAJU RE-
DA: v. RASTAVLJANJE REC] NA
KRAJU REDA.
podelak (ne podeok), gen. podeoka,
mn. podeoci, pode/aka. Takode:
pode/jak, podeljaka. Ijek. podjelak,
jJodiokb, podioci, podjelaka, iii
podjeUak itd.
podh- ne nego poth-: pothodnik, pot-
hvat itd.
podij urn i podij.
podjednak danas znaci isto sto
jednak.
pod jesen.
podk- ne nego potk-: potkontinent,
potkralj itd.
podvlIci
podlistak, podliska, mn. podlisci.
podloga, dat. podlozi.
podmladak, podmlatka, mn. pod-
mlaci.
pod nebom (odvojeno prema P).
podnoc (= kasno uvece).
podnosilac (nepodnosioc), mn.pod-
nosioci, podnosi/aca.
podp- ne negopotp-: potpalubni, pot-
pukovnik itd.
podrafavalac (nepodrazavaoc), mn.
podrazavaoci, podrazavalaca.
podruku: u PRje izostavljeno, ali po
analogiji s drugim prilozima (npr.
naruku) svakako ga treba pisati kao
jednu rec u izrazima iCi, driati se
podruku. (Ali: dos/o mi je pod
ruku.)
pods-, ne pots-: podsvest, podsetiti,
podsmevati se, podstanar, podsti-
caj, podstrek itd.
pods-, ne pots-: podsiti, podmati itd.
podt-: podtacka, podtekst, podtema,
podtip.
poduhvat i pothvat; poduhvatati i
poduhvacati.
Podunavije,Podunavac,Podunavka
(dat. Podunavki); "Podunavka"
(easopis: dat. -ki i -ci).
podviti: podvij, podvijmo, podvijte.
podvuci,podv/aCiti. Ovi glagoli mogu
imati i preneseno znacenje, analog-
pocnta
no glagolima istaCi, istieati, nagla-
siti, naglasavati: pravilne su rece-
nice kao "Podvukaoje znacaj ovog
dela", "PodvlaCim da nije bilo ni-
kakvih sukoba" i sl. Isto vazi i za
glagol potertati (npr. "Pisac zeli da
poterta negativnost svojihjunaka").
poenta, ne poanta.
pogdegde; pogdekoji.
poglavnik (malop, V. TITULE).
pogodak, pogotka, mn. pogoei.
POGODBENI NACIN: v. bih, bi-
smo.
pogotovo i pogotovu.
pogreska, dat. pogreSei, gen. mn.
pogrdaka.
poimence (bolje) i poimeniee.
poizdatje.
pojas: mn. pojasevi (retko pojasovi,
pojasi).
pojasniti: glagol novijeg datuma, mo-
ze se upotrebiti u smislu "delimicno
objasniti, uCiniti jasnijim".
po jedanput, po jednom.
pojeftiniti (obicnije) i pojevtiniti.
pokadsto (kod starijih pisaca obicno
p o k ~ t o sto Pravopis nije uvazio).
pokatlmd.
pokoji (=poneki); ali: po koji put vee
dolaziF Svako ce dati po koji di-
nar.
134
pokotenje (ijek. pokoljenje). V. -Ije-
nje.
Pokrajina: velikoP (neobavezno) ako
je skra6eni naziv za odredenu pokra-
jinu (npr. za "Autonomna pokraji-
na Vojvodina"). Up. Republika.
POKRETI (kultumi, politicki, drus-
tveni, verski), umetnicki pravci,
stilovi itd. pisu se malim pocetnim
slovom (hriscanstvo, humanizam,
reformaeija, ilirski pokret, raeiona-
lizam, barak, moderna itd.) a tako
isto i njihovi pripadnici: ilirae,
marksista, obrenovicevae, mojsije-
vae, nadrealista itd.
pokriti: pokrij, pokrijmo, pokrijte.
pota: eelih pola sata, ovih pola go-
dine, dobrih pola minuta uobi-
cajeno, mada bi pravilniji bio sr. rod:
eelo, ovo, dobra.
pota jedan, pola dva itd. (umesto dva-
naest i pO,jedan i po itd.) svojevre-
menDje osudivano kao gennanizam,
danas je definitivno uslo u knjiz. je-
zik.
potaziti za rukom: v. poCi za rukom.
poliandrija;poliedar; polietilen (bez
j jer su slozene reci).
polijetej (veliki sve6njak).
Polinezija, polineianski (bolje nego
polinezijski), PolineZanin, -anka.
politi: poli;", polijmo, polijte.
politikant, politikantski, politikant-
stvo.
135
politikolog, -gija, -oh\:ki i politolog,
politologija, politolo.\:ki.
polivinil (ne poluvinil).
polonijum i polonij.
polovinom meseca, polovinom XIX
veka i s1.: bolj e sredinom.
polu- sastavljeno: polubrat, poluzva-
nican, polufahrikat itd. S crticom
(prema P) sarno ako druga ree
poeinje velikim slovom, npr. polu-
- a r a ~ polu-Franeuz.
polufinalc: Sf. roda, eesc::: nego
muskog. Vjinale. .
POLUNAVODNICI, u vidu obienih
(jednostrukih) apostrofa, obavezno
se upotrebljavaju kad se unutar
navoda nesto navodi, npr. Zapanjio
me je va.\: cYanak "Zasto u 'Zorki'
ne vole 'gastarhajtere'''. - "Moja
o/JIiljena lektira i danas je 'Don
Kihot''', kaie ovaj umetnik. P
predvida i njihovu upotrebu "kao
blazi vid izdvajanja neke formu-
lacije (umesto navodnika iIi pod-
vlaeenja)", naroeito za objasnjenje
znaeenj a neke reCi, npr. bordo 'tam-
nocrven', dilovati' preprodavati'.
polutka, dat. polutki, gen. mn. polut-
ki (PR daje i polutaka).
Poljkinja i Poljakinja.
POLJSKA IMENA, u izvomom je-
ziku, uvek su naglasena na pretpos-
lednjem slogu. V: -jevic; Koseusko,'
Osvjentim; Petar; ri,' -ski,' Seetin;
Sleska..
poncti
pomajka, dat. pomajei, gen. mn.
pomajki.
pomalo; malo-pomalo,' pOl1wnje.
pomfrit, pomfrita (od fl'. pommes
Fites); ne pomfri, pomfrija.
pomoc: v. u pomoe.
pomocu neccga iIi s pomoeu neeega
(oba oblika su pravilna). Spoj uz
pomoe bolje je primeniti l1a ljude
nego na stvari, dakle "Mcrili smo
(s) pomoL'u instrumenata", ali
"Merili smo uz pomoe laboranta".
pomodarka, dat.pomodarki, gen. rnn.
pomodarki.
pomozi bog, pomoz' bog (pozdrav)
ali: ni rod ni pomozbog.
Pompcji, u Pompejima (u lat. je
mnozina m. roda) iIi Pompeja, u
Pompeji.
pomusti: pomuzen (ne pomuzen).
ponaosob.
ponasanje: neopravdano se upotreb-
ljava u mnozini. Umesto "Takva
ponasanja ne mogu se vise toleri-
sati" treba reci takvo ponasanje
(takva praksa) iIi takvi postupei i
s1.
ponekad.
poneki, poneko (npr. Poneki se ne
slaiu s time; ali: Svako je dobio po
neku [=pojednu] nagradu).
poneti: v. -neti.
ponistavac
ponistavac i v. -ivac.
ponovo, ponova I ponovno.
pontifeks (1at. pontifex - prvosve-
stenik, sinonim za papu): pogresno
je pontif(prema engl. obliku).
poodavno i poodavna.
pop: pop pevac, pop muzika i sl. (cr-
tica neobavezna) ali: pop-art; pop-
-rok; pop-rok muzika. V CRTICA
3,6.
Pop-: v. Hadii-.
popcti (sc), popnem (se), popeo sam
(se), ne popenjem, popenjao.
popevka, dat. popevci, gen. mn. pope-
vki i popevaka.
popiti: popij, popijmo, popijte.
poplaveti, poplaveo (ijek. poplavje-
ti, poplavio, poplavjela) "postati
plav". Ne upotrebljava se pop16vi-
ti, "uCiniti plavim". V. -iti.
po podne se pise rastavljeno kao
odrcdba (nedeljom popodne; u sest
sati po podne) a sastavljeno kad je
imenica (nedeljno popodne; celo
popodne; svakog popodneva).
popola (npr. deliti popola).
po pravilu, bolje nego u pravilu.
popravka, dat. popravci, gen. mn.
popravki i popravaka.
po prilici.
po prvi put: v. po.
136
porcelanje bezrazlozno zabranjeno u
PR 60: svi evropski jezici imaju
oblik sa e (od ital. porcellana), pa
je on svakako bolji nego poreulan,
mada se i ovaj drugi mora prihvatiti
zbog duge upotrebe koju je imao
narocito u zapadnim krajevima.
poredak, poretka, mn. poreci.
Porgi i Res (Porgy andBess): ne Por-
dzi.
porno- s crticom: 1m, porno-
-casopis itd.
portparol.
portret iportre: preporucljivijije prvi
oblik, jer se lakse menja po pade-
zima i bolje odgovara izvedenica-
rna portretski, portretista, portre-
tisticki, portretirati.
Portsmut (uobicajcna transkripcija za
eng\. Portsmouth, kao i Plimut -
Plymouth, Dartmut - Dartmouth,
Bommut-Bournemouth itd.). Nije
dobro pisati Portsmaut i sl., posto
se diftong iz reci mouth (usee) u
ovim imenima sveo na neodredeni
poluglas (Portsm't).
Portugaljc bolji oblik,jer se tako ova
zemlja zove i u originalu, dok je
Portugalija uzeto iz nemackog (Por-
tugalien). Up. Brazil.
PORTUGALSKA IMENA. Slova s
i z na kraju reci i ispred bezvucnog
suglalsnika u portugalskom (ali ne
i u brazilskoj varijanti) izgovaraju
]37
se kao .\:. Otuda bi najpribliznija
transkripcija bila Soares, Janes.
Antunes, Dos Santos, Kosta, Ago-
stinjo is!.; P ipak predlaze da se
zadrzi s prema pisanom ob]iku
(Soares. Dos Santos itd.).
Nenaglasenoo u portugalskom se
izgovara 1I, ali takav izgovor kod nas
ne treba prenositi (u protivnom bi
se umcsto Antonio, gen. Antonija,
Mario, gen. Marija i sl. moralo pi-
sati Antoniju, Antonijua, Antonijuu
itd.). Stoga i Dos Santos, a ne Dus
Santus.
lzmeuu dva samoglasnika s se
izgovara kao z: Jose - Zoze, Car-
doso - Kardozo.
Nazalni diftong ao nemoguce je
tacno preneti u nas jezik, pa se mora
zadrzati u oblikuao: 20ao, Falkao,
Sao Salvador itd.
Slovna kombinacija Ih izgovara
se /j, a nh - nj: Carvalho - Karva-
ljo, Agostinho - Agostinjo, Cunhal
- Kunjal.
Imena sa zavrsetkom -eira, kao
H:reira, Pereira, Oliveira, naglasena
su na e, a ne na i.
V. i pojedinacna imena.
poscdeti, posedeo (ijek. posijedjeti,
posijedio, posijedjela). Gotovo se
ne upotrebljava posediti (posijedi-
ti), -io, "uCiniti sedim". Isto i po-
siveti, posiveo (ijek. posivjeti, po-
sivio, -vjela) u odnosu na posiviti,
-io. V. -iti.
post,kriplum
posctilac (ne posetioc), mn. posetio-
ci, posetilaca.
poskupeti,poskupeo (ijck. poskllpje-
ti, -pio, -piela) "postati skup"; da-
nas se uglavnom upotrebljava i sa
znaccnjem "uciniti skupim", umes-
to poskupiti, poskllpio. V. -iti.
poslati, pos/jem i poslan i
poslat.
posle, pre: nije dobro "deset godina
posle", "Kuvajt, sest meseci posle",
"dan pre" is!., sto se javlja pod uti-
cajem bukvalnih prevoda s en-
gleskog i francuskog. Treba reci
"deset godina posle toga", "sest
meseci kasnije", "dan ranije" itd.
poslc podue i poslepodne: kao po
podne (v. to).
posrcbriti,posrebren (ne posreb/jen).
posred; posred srede.
posredi (posredi .Ie nesto = u pitanju
je nesto); odvojeno,po sredi, samo
u doslovnom znacenju "po sredini".
postavka, postavci, gen. mn.
postavki.
po.stdiplomski, postdiplomac; takode
poslediplomski.
posto (= odsto, nasto); postotak, mn.
postoci.
po straui.
postskriptum: skracenica P.S., po
pravilu latinicom. (pravopis dopusta
iPS, bez tacaka, sto nije uobica-
posiljalac
jeno.) Post-postskriptum (dodatak
postskriptumu), skracenica P.P.S.
posiljalac (ne posiljaoe), mn. posi-
Ijaoei, posiljalaea.
posto moze biti vremenski veznik
("Posto je to rekao, nastavi malo
tisim glasom") i uzrocni ("Posto
nema primedaba, predlog se usva-
ja"): ova druga upotreba pokatkad
je neosnovano zabranjivana. U iz-
vesnimslucajevima moze biti nejas-
no da Ii je znacenje vremensko iii
uzrocno: tada se za uzrocno zna-
cenje moze upotrebiti buduCi da, a
za vremensko nakon sto (obIik koji
su pojedini strucnjaci smatrali ne-
pravilnim, aIi kojije cesto nezamen-
ljiv, npr.: "Javio se nakon sto su tri
bcogradska lista pisala 0 njegovom
slucaju").
posto-poto.
poStovalac (ne postovaoe), mn.
postovaoei, postovalaea.
potamncti, potamneo (ijek. potam-
njeti, potamnio, potamnjela) "po-
stati taman";potamniti, -io "uCiniti
tamnim". V. -iti.
potasiJum pogresno (obicno u pre-
vodima s eng!. i fr.) umesto: ka-
lij(W11).
potccniti, ne podeeniti.
potcrtati (ne podertati). Za znacenje
v. podvuCi.
potciniti, potCinjen, ne podc-.
138
Potcmkin (tradicionalno kod nas: ta-
ko i u Pravopisu, Cl. 156 b), mada
je ruski izgovor "Patjomkin". Po-
temkinova sela.
pothimalaJski, ne podh-.
pothranjcn, pothranjenost (u zna-
cenju nedovoljne ishrane): bolje
neishranjen, -ost iii neuhranjen,
-ost.
potka, dat. potki, gen. mn. potki.
potkraJ (npr. potkraj leta).
potkultura, ne podk-.
potom (= zatim).
potprcdscdnik.
potpukovnik; skraceno ppuk. (ne
p.puk.).
potrazilac (ne potrazioe), mn. po-
trazioei, potrazilaea.
potrcpstina.
potrcsti: potresen, ne potrden.
potrti: kao satrti (v. to).
Potsdam; Potsdamski sporazum.
povazdan.
povcrilac (ne poverioe), mn. poveri-
oei, poverilaca.
povcsti: povezen (ne poveien).
poviti: povij, povijmo, povijte.
povlaka, dat. povlaei. U pravopisnoj
tenninologiji obicniji je izraz erta.
povodac, na povoeu, mn. povoei.
139
povodom (llecega) i u povodu (ne-
ccga) jednako su dobri oblici.
povrh (prcdlog).
povuci-potegni.
pozelcncti, pozeleneo (ijek. pozele-
njeti, pozelenio, -njela). Ne upotre-
bljava se pozeleniti "uciniti zele-
nim". Isto i poiuteti, -eo (ijek.
poiutjeti, -tio, -tjela) odn. poiutiti,
-io. V. -iti.
pozicija se pogresno upotrebljava kao
suprotnost od opozieija, urriesto
"stranka na vlasti", "rezim" i sl.
poznavalac, ne poznavaoe; mn. po-
znavaoei, poznavalaea.
poznavati: poznajem, poznajd itd.
(nc poznam, poznas, sto su oblici
od svrsenog glagola poznati);
poznajuti (ne poznavajuti).
Pozcga, u Pozegi (obicnije nego Po-
zezi); Pozdanin, -anka; poidki;
Slavonska Pozega, Uzicka Pozega.
poznjcti i poieti; poianjem, oni
poianju i poinjern, oni poinju; im-
perativ poianji i poinji; poinjeo i
poieo; poinjevsi i poievsi; po-
injeven.
pozutcti: v. pozeleneti.
pra- sastavljeno: prajezik, prapo-
stojhina itd.
pracka, dat. pracki, gen. mn. pracki i
pracaka.
pravobranilastvo
praistorija, -ij"ski pogresllo je skovano
po analogiji sapracovek, pradavni
i sl. Moze se upotrebiti za najranija
razdoblja istorije, ali kad jc rec 0
vremenu pre istorije (pre prvih
pisanih spomenika), pravilno je
samo preistorij"a, -ij"ski. Drugo jc
predistorij"a (dogadaji koji su ne-
cemu prethodili, npr. predistorij"a
zlocina).
prakcr (od nem. dijalekatskog Prae-
ker), bolje nego praher. Moglo bi
se zameniti doma6im mlatilo, tre-
sac iii isprasivac.
pratilac, ne pratioe; mn. pratioei,
pratilaea.
prava (geometrijski termin) menja se
kao pridev, dakle na pravoj (ne na
pravi); otuda je i u mnozini bolje
presek dveju pravih, na pravima
(mada se tu cesce srecu oblici
imenicke promene: presek dveju
prawl, na pravama).
pravilo: v. po pravilu.
pravo: hiti u pravu, ne hiti u pravu,
bolje nego imati prpvo, nemati pra-
vo (oblici nastali po ugledu na nem.
i fr.). Drugo je imati pravo na
(nesto), imati pravo da (se nesto
uCini).
pravobranilac (ne pravohranioe),
mn. pravohranioei, pravohra-
nilaea.
pravobranilastvo (ne -iostvo).
PRAZNICI
PRAZNICI imaju veliko pocetno slo-
vo sarno u prvoj reCi (i u reCima koje
su same vlastita imena): Dvadeset
deveti novembar, Nova godina,
Bozic, Veliki petak, Dan iena itd.
Za Dan Republike v. pod Republi-
ka.
Nazivi Duraevdan, Mitrovdan,
Vidovdan i sl. pisu se sastavljeno; u
padezima pored oblika Duraev-
dana, Duraevdanu itd., Pravopis
dopusta i Duraeva dana, Duraevu
danu iIi Duraeva dne, Duraevu dne
itd.
V SVECI.
Prcanj, Prcanja, Prcanju (ne Prcnja
itd.).
pre: v. pos/e.
prebiti: prebij, prebijmo, prebijte.
precaga, dat. preeazi.
precanin, precanka (u znacenju
'voj vodanski Srbin' moze se pisati i
s velikim P, prema PR).
precka, dat. precki, gen. mn. preeki
(retko precaka).
pred-: ostaje neizmenjeno ispred s i
S, kao i u recima predtakmicenje,
predturski, preddrzavni. Inace is-
pred bezvucnih suglasnika prelazi u
pret-: pretkomora, pretpos/ednji,
pretkongresni, pretpro.Sli. pretpro-
daja, prethodni itd.
predajuci (od predavati), ne pre-
davajuCi.
140
predak, pretka, mn. preci, predaka.
preda me, preda mnom, preda nj,
preda se.
predcas ne nego pretcas.
predh- ne nego preth-: prethodan,
prethriscanski itd.
pred jutro.
predk- ne nego pretk-: pretkongres-
ni, pretkomora, pretkumanovski itd.
pred kraj.
PREDLOZI S NEGACIJAMA: v.
ni-.
PREDLOZI SA DVA RAZLICITA
PADEZA. Nisu dobri spojevi kao
prevoz sa i na stanicu, letovi iz i za
Sarajevo, problemi u i oko "Studi-
ja B", jer upotrebljeni padez odgo-
vara sarno drugom a ne i prvom od
dva predloga. U ovakvim slucaje-
virna imeniea se mora ponoviti: sa
stanice i na stanicll, i:: Sarajeva i
za Sarajevo. V: sa i bez; za i pro-
tiv.
PREDLOZI, UZASTOPNI. Spoj
dva uzastopna predloga nije u
nacelu pogresan: primeri kao "ka-
men za pod glavu", "dovodi ga do
predkueu", "gonili su ih do na gra-
nieu" nalaze se u narodnom govoru
i kod dobrih pisaea. Ipak treba izbe-
gavati rogobatne spojeve kao "u 0
tome vee objavljenoj publikaeiji",
"hleb je nacinjen odpo uveravanju
pekara sveieg brasna" (treba: u
141
pub1ikaciji koja je 0 tome vee ob-
javljena; h1eb je, po uveravanju pe-
kara, nacinjen od sVeZeg brasna).
PREDMETI (SKOLSKI), prema P,
pisu se malim slovom (npr. polagao
je istorijujezika s dijalektologijom,
ima slabe ocene iz poznavanja
prirode), osim ako se ze1i nag1asiti
da je to zvanican naziv predmeta
(prijavljujem ispit iz predmeta
metodologija nauka).
prcdnjo-: prednjoazijski, prednjo-
nepcani itd.
prcdp- ne negopretp-: pretpremijera,
pretprodaja, pretponocni itd.
prcds-, ne prets-: predsednik, pred-
skazati, predsoblje, predstava,
predstavka, itd.
prcdsedavati sastanku, sednici itd.,
ne sastankom, sednicom.
v. ZENSKJ
OELlel ZA NAZIVE ZANlMANJA.
prcdskolski.
prcdtakmiccnjc.
prcdtckst pogrcsno, trebapretekst (=
izgovor, iz1ika, prividni povod: od
1at. praetextus).
predturnir.
predturski.
prcduslov je dobra i potrebna rec
(mada svojevremeno osudivana kao
germanizam); nema sasvim isto
znacenje kao uslov.
prckrsilac
PREDUZECA: v. USTANOVE.
prcdvccc (sastav1jeno po P).
prcd zoru.
prcgalac (ne pregaoc), mn. pregao-
ci, pregalaca.
prcgradak, pregratka, mn. pregraci.
prcgristi, pregrizen (ne pregriien).
prchrambeni, ne prehranbeni.
prcistorija, ne praistorija (v. to).
prckipcti, prekipeo, prekipece (ijek.
prekipjeti, -kipio, -kipjela) , ne
prekipiti.
prckjucc, obicnije nego prekjucer;
prekjucerasnji, obicnije nego prek-
juceranji.
prcklanc i preklani.
prcko. Neki 1ektori zamenjuju preko
u ko1iCinskom znacenju (preko pet
kilograma i sl.) sa "vise od": za tak-
vu zabranu nema nikakvog osnova.
V. ispreka.
prckonoc (ali: preko noCi).
prckontrolisati: bo1je prokontroli-
sati.
prcko puta.
prckosutra i preksutra.
prcko voljc.
prckrstiti: v. krstiti.
prckrsilac (ne prekrsioc), mn. pre-
krsioci, prekrsilaca.
prclctati
preletati, pre/eeern; pre/eeuCi (ne
pre/etajuei).
preliti: pre/ij, pre/ijrno, pre/Ute.
prema: u novinskom jeziku neki put
se upotrebljava suvisno ("placanja
prema inostranstvu", "podrskapre-
rna Jugoslaviji") iii pogresno umes-
to drugog predloga ("napadiprema
nasim polozajima" - treba: napadi
na nase polozaje).
prenagljen: v. TRPNI PRIDEV
pre nego: uobicajeno je danas, ali ne
i obavezno, dodavanjesto:pre nego
se vrati.
prenosno znacenje (ijek. prenosno i
prijenosno) isto je sto i preneseno
odnosnojigurativnoznacenje.
preodolevati: kao odo/evati (v. to).
preostatak, mn. preostaci.
prepiska, dat. prepisci.
preplitati, prep/ieem i prep/etati,
prep/eeem.
pre podne (dve reCi), ali prepodne,
prepodneva kadje imenica. Up. po
podne.
preporucivati, preporucujem: ne
preporucati, preporucam.
presahnuti: presahnuo, -hnu/a ipre-
sahao, -h/a.
presbiro, presbiroa, rnn. presbiroi.
preseljenje, ne prese/enje.
142
presesti (nekome;prese/o mi je itd.) i
prisesti (uglavnom u ijek. krajevi-
rna: prisjesti, prisje/o mi je).
presrecan i presretan.
prestonica znaci isto sto ig/avni grad
(neke drZave); ne mora se uopste
vezivati za pojam prestola i monar-
hije.
prestruktuirati pogresno urnestopre-
strukturirati (iIi bolje prepraviti,
preob/iCiti, preustrajiti, reorganizo-
vati).
Preseren (ne Presern), France (ne
Franc). U padezima: Preserna,
Presernu itd. E je nepostojano, kao
u slovenackomPeter (v. to) i u ime-
nima na -ec, -ek (v. to).
pretcas.
pretekst, ne predtekst.
prethodan, prethoditi, prethodnik.
pretkongresni.
pretp-, nepredp-: pretp/ata, pretpos-
/ednji. pretpremijera, pretpradaja,
pretpraznicni, pretpras/i, pretpo-
noeni itd.
preuranjen: v. TRPNI PRIDEV
prevaga, dat. prevazi.
prevashodan,prevasnodno u starijem
jeziku znacilo je izvrstan,
Suvisno je kao zamena za prven-
stven (-no) iIi preteian (-no).
prevesti, prevezen (ne preveien).
143
previti: previj, previjmo, previjte.
prcvlaka, dat. prev/aei; Prevlaka
(ime), dat. Prevlaei.
prcvodilac (ne prevodioe), rnn. pre-
vodioci, prevodi/aea.
prcvoditcljka, dat. prevoditeljki,
gen. mn. prevodite/jki. V. ZENSK1
OBLlC1 ZA NAZ1VE ZAN1MANJA.
prczati (plasiti se, trzati se); prezam,
prezas, oni prezaju; prezajui'i;
prezaj, jte; pre::.ao, preza/a.
Drugo je prezati (konja i sl.): pre-
zem, prezeS, oni preiu; preiuCi;
preii, -imo, -ite.
PREZIIVlENA: v. DVOSTRUKA
PREZ1MENA; 1ME 1 PREZ1ME;
ic'; -ski; i pojedinacna pre-
Zll11ena.
prianjati: po Pravopisu bezj. radi sla-
ganja sa svrsenim glagolom prio-
nuti.
pribiti: prihij, pribijmo,
pribrezni je rusizam koji je bolje za-
meniti rjomaCimfpri)oba/ni, (pri)o-
ha/ski, kao i pribreije sa priobalje.
pridavati: pridajuCi, ne pridavajuci.
PRlDEVI S BROJEM: v. SLO-
ZEN1CE S BROJEM
prihvatati i prihvai:ati.
prikldtiti (ne prikljdtiti); ijek.
priklijestiti.
Prilcp,prilepski, Prilepcanin, -canka.
prisutan
prilog: u prilog necemu (npr. njego-
voj tvrdnji), ne neeega.
priljezan je ijek. oblik, ali se upotre-
bljava i u ekavskom (mada bi tacnije
bilo pri/ezan).
primalac (ne primaoe); mn. primao-
ei, prima/aca.
primarijus.
primcdba: gen. mn. primedaba, bo-
Ije nego primedbi. V. GEN1TlV
MNOZ1NE (imeniee z. roda).
primenlj iv i primenjiv.
Primorac, Primorka (veliko slovo ako
se misli na stanovnike Hrvatskog,
Slovenackog, Cmogorskog primor-
ja; malo slovo kad znaci stanovni-
ka primorskih oblasti uopste). Pri-
mOlje (s velikim P kad se odnosi na
odredenu regiju).
prineti: v. -neti.
pripiti se: pripij se, pripijmo se, pri-
pijte se.
pripovetka, dat. pripoveei (dopusta
se i pripovetki), gen. mn. pripo-
vedaka.
prirodno-matematicki.
Prisli (Elvis), rasprostranjena ali po-
gresna transkripeija: eng!. Presley
izgovara se Presli.
pristrastan, -sna, -sno (bolje negopri-
strasan) ipristran, -a, -0.
prisutan. Stilskije neopravdana pre-
terana upotreba izraza prisutan je
PRISVOJNI PRIDEVI
u znacenju ima, postoji i sl.: umes-
to "Prisutne su teznje ka zatvaranju
triista" mnogo je bolje "Javljaju se
teznje... " iii "Tezi se... ". Nije dobra
porediti ovaj pridev (npr. "Sve su
prisutniji zahtevi ... ", "Jedan od naj-
prisutnijih problema...") niti ga upo-
trebljavati u spoju s reCima suprot-
nog znacenja ("prisutna je nesta-
sica", "prisutanje nedostatak" i sl.,
umesto cega se jednostavno moze
reci nema).
PRISVOJNI PRIDEVI na -ov, -ev,
-in grade se prvenstveno od imeni-
ca koje oznacavaju Ijudska bica
(putnikov, piscev, ienin), zivotinje
(or/ov, jeiev, kornjaCin), biljke (v.
pod -ov) i nebeska tela (Suncev,
Zemljin, Marsov). Rede i ne uvek
dopusteno jeste gradenje ovih obli-
ka od naziva organizacija, ustano-
va, Iistova: "Geneksov", "Borbin",
vladin, Akademijin i sl.
Umesto prisvojnog prideva nije
dobro upotrebljavati imenicu u geni-
tivu: spojevi kao bulevar Lenjina,
nov rekord Stekica, slican je i stav
Krleie ispravnije glase Lenjinov
bulevar, nov Stekicev rekord, slican
je i stav Krleiin. lpak, genitiv se
mora upotrebiti ako od njega zavisi
odnosna recenica: "Slican je i stay
Krleze, koji je jednom napisao... "
itd.
V. -Cica; -ica; -ov; -ski.
prisiti: prisij, prisijmo, prisijte.
144
Pristina: tradicionalni naziv za sta-
novnikaje Pristevac (z. Pristevka),
pridev pristevski. Danas se moraju
smatrati pravilnim i oblici Pristinac,
-inka (iii Pristinjanin, -njanka),pris-
tinski.
pritiskati, pritiskam, oni pritiskaju,
pritiskaj, pritiskajuCi; takode pri-
tiscem, oni pritiscu, pritisCi, pri-
tiscuCi.
pritka, dat. pritki, gen. mn. pritaka i
pritki.
pritoka, dat. pritoci.
pri tom(e).
privezak, priveska, ono sto je prive-
zano; privesak, priveska (ijek.
privjesak, privjeska), ono sto visi
iIi na cemu nesto visi: privesak za
kljuceve. Obe reci mogu imati fi-
gurativno znacenje sporedni deo,
nevaian dodatak, prirepak.
priviti: privij, privijmo, privijte.
priznajuci, ne priznavajuCi.
prljavobeo (v. BOJE).
pro- sastavljeno: proarapski, pro-
izraelski, profasisticki itd.; malim
slovom proamerikanac i sl.
probdeti: kao bdeti (v. to).
probiti: probij, probijmo, probijte.
procent i procenat.
procuriti, procurio je, procurice, ne
procureti itd.
145
prodajuci, ne prodavajuci. V.
ZAPOVEDNI NACIN.
produzetak, mn. produieci.
progristi: progrizen (ne progriien).
proizlaziti je bolje nego proizilaziti,
ali ni ovaj drugi oblik nije pogresan:
isto umetnuto i nalazi se i u glago-
Iimasilaziti, obilaziti, nailaziti, po-
dilaziti, prevazilaziti itd. (dopusteno
je i izilaziti, pored obicnijeg izlazi-
ti).
projekt i projekat.
projicirati (sliku na platno i sl.);pro-
jektovati (praviti nacrt, projekat, ali
moze biti i sinonim zaprojicirati).
prokazan i prokaien.
prokontrolisati, bolje nego prekon-
trolisati.
Prokuplje,prokupacki, Prokupcanin,
-canka.
prolecni je bolje nego proletnji, pro-
letni; ipak, u ijek. najcesCi oblik je
proljet[2i (pored proljecni i proljet-
nji).
proletos: v. -.I'.
proliti: prolij, prolijmo, prolijte.
prolongirati znaci "produziti", rede
"odugovlaCiti"; pogresno je u zna-
cenju "odloziti, odgoditi".
promocija: osnovno lat. znacenje ove
reCi je unapreaenje, ali se danas
upotrebljava i u smislu reklame iIi
reklamne kampanje (po engleskom),
provrcti
a posebno za prvo javno prikaziva-
nje necega (promocija knjige,
stranke i sl.).
proneti: v. -neti.
prosilac (ne prosioc), mn. prosioci,
prosilaca.
prosta prosirena recenica, ne prosto
prosirena.
prostirka, dat. prostirci, gen. mn.
prostirki i prostiraka.
prositi: prosij, prosijmo, prosijte.
protestant moze znaciti i "onaj koji
protestuje".
protestni.
protestovati, protestujem, ne pro-
testvovati, -stvujem.
protiv se zloupotrebljava u jeziku
sportskih novinara: "pobedi6emo
protiv Zvezde", "izgubili su protiv
Francuza", "utakmica protiv Bugar-
ske" umesto: pobedi6emo Zvezdu,
izgubili su od Francuza, utakmica s
Bugarskom.
protiv- sastavljeno: protivkandidat,
protivpravan, protivzakonit itd.
protivvazdusni.
protivvrednost.
provladin: v. meauvladin.
provodadzika, provodadiiki.
provreti: menja se kao vreti (v. to).
prozrcti
prozreti: prozrem, oni prozru i
prozrim, oni prozre; prozri, -ite;
prozreo (ijek. i prozrio), prozrela;
prozret.
prozdreti (ijek. proidrijeti), proi-
drem, oniproidru; proidrecu (ijek.
proidrijecu); proidro, proidrla;
proidrt. Takode: proiderati, proi-
derem, oni proideru, proideratu,
proiderao, -ala, proideran. Nije
dobro proidrati, proidracu. V. i
iderati.
prsi (mn. z. roda) iprsa (ron. sr. roda);
gen. prsiju, PI'S! i prs6; u prsima.
prstni (prema prst, dok je prsni =
grudni).
Pruska (bolje) i Prusija; Prus, Prus-
kinja; pruski.
prvi put, ne prvi puta. Vidi i: po.
Prvi svetski rat, Prvi ustanak: v. IS-
TORlJSKI DOGADAJI.
P.S.: vidi postskriptum.
psalam (ne psalm); gen. psalma.
pseudo- sastavljeno: pseudokritika,
pseudomislilac, pseudoumetnicki
itd. S crticom liZ imena: pseudo-
-Rafael, pseudo-Dionisije itd.
psiho- sastavljeno: psihodrama, psi-
hoterapija itd.
146
pticji (bolje) i pticiji.
PTT (izg. pe te te) moze biti ne-
promenlj ivo iIi se menjati PTT-a,
PTT-u itd.
pucaljka, dat. pucaljki i pucaljci.
Pul (naziv agencije): ne treba pisati
PUL, j er nij e skracenica (engl. pool
- zajednica, udruzenje).
Pula, Puljanin, Puljanka;pulski.
punomastan, -sna, -sno.
pustahija, imenica m. roda, znaci
"razbojnik" iIi "siledzija"; ne sme
se brkati s pustinjom i pustarom.
puska, dat. pusci, gen. mn. pusaka.
put: putevi i putovi; putem i putom
(ali sarno putem II znacenju "po-
sredstvom"). Put liZ osnovne bro-
jeve pise se sastavljeno: jedanput,
dvaput, triput, stoput (ali dva puta,
tri puta, sto puta itd.). Od rednih
brojeva i zamenica se odvaja: prvi
put, drugi put, treCi put itd.; neki
put, koji put, svaki put (ali: nijedan-
put kao jedanput). Uz put: v. us-
put.
puter, putera, danas retko pUlar, pu-
tra (i buter, v. to).
puzecke i puzecki.
R
r: slogotvomo r (kao u drvo, prst)
karakteristika je naseg i jos nekih
slovenskih jezika. Ne sme se upo-
trebljavati umesto "er" u tran-
skripciji engleskih imena, npr. "Tm-
bul" (treba: Tembul), "Frst" (treba:
Ferst).
Rab, rapski, Rabljanin, Rabljanka.
racionalizovati (-liz irati, -lisati)
zllaci uciniti racionalnim; nije isto
!ito i racionirati (-nisati) = ogra-
niciti (ishranu, snabdevanje).
racji (bolje) i racUi.
racunica. KOllzervativniji j ezikoslov-
ci dopustaju ovu rec sarno u zna-
cenju knjige, udzbenika iIi skolskog
predmeta, dok u izrazima kao nab
svoju rO("lInicll, pogreSnaje ta v a ~ o
rm'zm;ca i sl. traze da se zameni sa
raclin.
rad (stariji iIi pesnicki oblik predloga
radi, npr. rad njega) pise se bez
apostrofa.
Rade, Radeta i Rada: v. -e (ZAVR-
SETAK lMENA).
radi oznacava svrhu, namenu, cilj rad-
nje: "Dosli su radi potpisivanja ugo-
vora", "Sve sam to ucinio tebe radi".
Pogresno se upotrebljava u znacenju
uzroka, umesto zbog iii lIsled:
"Izostali su radi bolesti", "Kaznjen
je radi prebrze voznje" i sl. Po-
gresno je i "radi toga sto" urn. zbog
toga sto iii zato s t ~
radiestezija, -Uski, radiestezist(a)
(bezj jer su slozene reci).
radijski: pridev koji u poslednje vre-
me sve cesce zamenjuje slozenice sa
atributnim "radio-". Ima tu prednost
sto se moze udaljiti od imenice (npr.
radijski i televizijski programi).
radijum i radU.
radijus.
radio (promena): v. -io.
radio- se po P najcesce pise s crticom,
npr. radio-stanica, radio-emisUa,
Radio Beograd
radio-predajnik, radio-aparat, ra-
dio-teleskop; u spojevima kao ra-
dio program, radio drama, radio
oglasi (kriterijumi razlikovanja nisu
jasni) prednost se daje odvojenom
pisanju, ali ni tu crtica nije pogresna.
Spojcno je kada se odnosi na
zracenjc, npr. radioaktivan, radio-
izotop, radioterapija. V. i sledece
dye odrednice.
Radio Beograd, Radio Novi Sad i
slicni nazivi stanica pisu se s velikim
R, bez crtice. Po padezima se me-
nja sarno ime grada: Radio Beogra-
da, na Radio Novom Sadu. G1agol
se slaze s prvom iIi drugom reci:
Radio Ljubljana je javio iii javila.
radio-televizija (s velikim R kad se
odnosi na odredenu organizaciju);
radio-televizijski.
radi se 0 (nccemu): ovaj izraz, mada
zabranjivan kao "varvarizam", re-
dovno se srece i kod najbolj ih pisa-
ca. Ko zeli moze ga zameniti saree
je 0 (nccemu),posredije (nesto) ili
u pitanjll je (nesto).
rado, radije, najradije: ne rat/e,
najrac1e.
Radojica.
raduje me (nesto), to gaje obrado-
valo, veseli nas si dosao is!.:
nema stvamog razloga da se zame-
njuje povratnim oblicima radujem
se (necemu), obradovao se tome,
148
veselimo se sto si dosao itd. V.
me.
raga, dat. ragi.
raglan (ne ranglan); raglan-rukavi
(crtica neobavezna).
Rahmanjinov: Rahmanjinovljev kon-
eert (ne "Rahmanjinov koncert"),
Rahmanjinovljeve kompozieije.
rajsferslus (patent-zatvarac); ne raj-
ferslus.
raketa: raketa zemlja-vazduh, zel71-
Ija-zemlja itd., s cliom (ne crticom)
bez razmaka.
rak-rana.
rang-Hsta.
ranoranilac (ne ranoranioe), mn.
ranoranioei, ranoranilaea.
rapav, rapavost: bolje hrapav, hra-
pavost.
rasc- ne nego rascdljati,
rascavrljati se itd.
raskos, raskosi (z.) i rasko/i. raskoJia
(m.).
raso i rasol, gen. ro.l"Ola.
raspolaganje, ne raspoloienje, U
izrazima staviti, dati na raspola-
ganje, biti nekome na raspolaga-
nju, imati na rasp0 lagonj1I.
rass- ne nego ras-: rasepllriti se,
rasrajiti itd.
RASTAVLJANJE RECINA KRA-
JU REDA. Pri prekidanju reCi cr-
149
ticom nije pozeljno da u prethodnom
redu ostane sarno jedno slovo (npr.
u- potreba), ajos manje da se sarno
jedno slovo prenosi u sledeCi red
(npr. studi- 0). Crtica treba da se
nade na granici sloga, sto znaCi da
preneseni deo treba uvek poCinjati
suglasnikom (osigu- ranje, nikako
osig- uranje iii osigur- anje), osim
ako se i ispred crtice nalazi samo-
glasnik (petna- estak, radi- onica).
Suglasnicki skupovi mogu se ras-
tavljati na vise nacina, npr. dru-
. tven, drust- ven; pri
tom ipak treba paziti da preneseni
deo ne pocinje skupom teskim za
izgovor, dakle, pam- cenje (ne pa-
mcenje), zdrav- stveni (ne zdra-
vstveni), rekor- deri (ne reko-
rderi), itd.
U slozenicama, ako im se jasno
osecaju sastavni delovi, granica
izmedu njih vaznija je od granice
sloga, pa ce se deliti nr. pred- lIS-
10v, super- aktivan (a ne pre- dus-
10v, supe- raktivan).
U 1atinici, lj, nj i di se ne rastav-
Ijaju, osim u reCima kao Tan- jug,
nad- ziveti, gde oznacavaju po dva
glasa. Pri izvomom pisanju stranih
imena udvojeni suglasnici se ras-
tavljaju: Maz- zini, Wil- Iiams.
Ako se ree i inaee pise s crticom,
ovu treba ponoviti na poeetku sle-
deceg reda: spomen- -ploea, fran-
cusko- -pruski itd.
RAZDOBLJA
Novi P razlikuje "pravila" pri-
blizno jednaka onima u P 60, od
neobaveznih "preporuka", Cijije cilj
"da prelom reei bude jezieki 10-
giean". Ove druge su fonetski veo-
rna slozene i zahtevaju konsultova-
nje opsimih tabela, pa ihje u praksi
vrlo tesko primeniti.
rastenje (od rasti), ne rascenje.
Rastko.
rastresen, ne rastresen.
rasceretati se.
Raska: dat. Raskoj, danas retko Ras-
ki, Rasci.
rasomon, rasomonijada (prema filmu
A. Kurosave) oznaeava zabunu nas-
talu usled razliCitih iskaza 0 istom
dogadaju. Ne valja ovu ree upotre-
bljavati u uopstenom znaeenju
"zbrka, metez".
raSta (= zasto; radi eega), retko
radsta.
RATOVI: v. ISTORIJSKI DOGA-
DAJI.
Ravijojla.
ravnodnevica, bolje nego ravno-
dnevnica.
razbiti: razbij, razbijmo, razbijte.
razbolevati se (ne razboljevati se):
ijek. razbolijevati se.
RAZDOBLJA, vekovi, epohe prema
Pravopisu se pisu malim poeetnim
slovom: stari vek, srednji vek, novi
razdvojiti
vek; trinaesti vek, dvadeseto sto-
Ieee; ledeno doba, neolit, anticko
doba, renesansa, itd. V. ISTORIJ-
SKI DOGADAJI.
razdvojiti: razdvoj, razdvojmo, razd-
vojte. V. ZAPOVEDNI NACIN.
razgneviti, ne razgnjeviti: v. gnev.
razlike. U spoljnopolitickimtekstovi-
rna, pod uticajemengleskog, upotre-
bljava se pogresno umestonesugla-
sice, neslaganje, razilaienje, raz-
like u misljenju ("Razlike izmedu
Egipta i Libije mogu biti uklonjene"
i sl.).
razmotriti, razmatrati, ne rasmotri-
ti, rasmatrati.
razneti: v. -neti.
razocaranje, bolje nego razocarenje.
razoruzanje: tacnije bi bilo razo-
rztiavanje, jer oznacava praces a ne
stallj e.
razumcti, razumem, oni razumeju:
razumeo, -ela; razumej, -ejmo,
-ejte, ijek. razumjeti, razumijem,
oni razumiju; razumio, razumjela;
razul11ij, -ijmo, -ijte.
razviti: ra::vij, razvijmo. razvUte.
razvlastiti: razvla,\'cen i razvlasten.
razdz- ne nego raidz-: razdzakati se.
raidiilitati se.
razz- ne nego ra::-: raieniti, ra::ariti
se, raiestiti se.
razan i raien (od razi).
150
rda, raati, raav, ne hraa itd.
realka, dat. realci, gen. mn. realki.
recca (od recj: ijek. ljeeca i rijeeca.
Reeica (mala reka): ijek. rjeCica.
recnik, ijek. rjeenik (ne rijeenik).
reeksport.
Regenzburg (ne Regensburg, prema
P).
region: Niski region, Juznomoravski
region i sl. (veliko slovo prve reCi,
prema tacki 26 b Pravopisa).
reis-ul-ulema (malo r: v. TITULE).
reizbor, reizbornost, reizborni i re-
osiguranje nisu dobra skovane reci
budu6i da je strani prefiks spojen s
doma6om osnovom, ali im dosad
nije nadena prava zamena.
Rejli ne nego Raj Ii R e i l ~ v irsko pre-
zime).
Rcjmon: pogresno urn. Remon (fr.
Raymond). Engl. Raymond izgo-
vara se Rejmond.
Rejnolds, uobicajeno kod nas za eng!.
Reynolds, mada je izvomi izgovor
Renolds.
rejon, rejonski, ne reon. reonski.
rckIH-kazala.
rekonkista (sp. Reconquista ), ne U'-
konkvista.
rekvizit i rekvizita.
151
reli, relija, mn. reliji; reli vozac, reli
takmicenje itd. (crtica neobavezna,
v. CRTlCA 3).
Rcmbrant van Rajn (Rembrandt van
Rijn), prema prilagodenom obliku,
iii/an Rejn prema izvomom holand-
skom izgovoru (oba uP); pogresno
je "Rijn".
rcmek-dclo.
ren: bolje hren. Renovka ne nego
hrenovka.
rendgen (aparat), rendgenski; j pre-
zime Rendgen (Rontgen), prema P,
pise se na isti nacin.
rcntakar, prema P bolje nego rent-a-
-kG!:
repctitorijum i repetitorij.
reprczentje pogresno: prema glagolu
reprezentovati (-irati) imenica
moze jedino da glasi reprezentant
(ali je bolje uzeti neki od doma6ih
izraza: predstavnik, primer, lIZOr,
lIzorak itd.).
repromaterij al.
Rcpublika: velikim slovom kad je
skra6eni naziv za SRJ iIi neku drugu
drZavu, npr. organi vlasti u Repub-
lici. Tako i Dan Republike, Trg Re-
publike. Up. Pokrajina; ISTORIJ-
SKA IMENA.
rcsital, bolje nego recital.
reskirati: bolje riskirati (up. riskan-
tan) iii rizikovati.
Rijcka
respektivni znaCi "doticni", "odgo-
varaju6i": pogresno ga je upotreb-
Ijavati umesto respektabilan, posto-
vanja vredan (npr. "Sirija raspolaze
respektivnom vojnom silom").
reSetka, na rdetki (i rdeci. mada
prirucnici ne predvidaju taj oblik);
gen. mn. rdetaka, bolje nego
reetki. V. -tka.
revans, reVaf}s susret, revans utakmi-
ca itd. (crtica nije obavezna: v. CR-
TICA 3).
revnostan, revnosna, -sno.
revolucija: velikim slovom prve reci
Francuska revolucija i Oktobarska
revolucija, kao nazivi tacno odre-
denih dogadaja, ali malim srpska
revo/llcija, aliirska revolucija i sl.,
posto su izrazi opisnog karaktera.
V. ISTORIJSKI DOGADAJ1.
revolucionar i revolucioner.
rezime (m. roda), rezimea, mn. re-
zimei. Doma6i izrazjesaietak(mn.
saieci).
rezus-faktor (iii Rh-faktor, prva dva
slova same latinicom), rezus-pozi-
tivan, rezus-negativan.
ribic (misi6), ribic (ribolovac).
rid: poredenje rim. najrim.
Rijeka; Rijecanin, -anka; rijeeki.
"Idem u Rijeku", "Dolazim iz
Rijeke" danas obicnije nego na
Rijeku, sa Rijeke.
Rillasila
Rinasita: v. Unita.
Rio de Zaneiro (naglasak je na e).
Menja se sarno poslednja ree: iz Rio
de Zaneira, u Rio de Zaneiru itd.
Skraceno: Rio, iz Rija, u Riju itd.
Stanovnici se zovu Karioke (port.
cariocas).
Risan: Risnjanin, Risnjanka, risanski;
Risanski zaliv.
Riskov, ne Rizkov.
roba je zbirna imenica i kao takva
nema mnozinu. PogreSno je "izvoz
nasih roba" (treba: izvoz nase robe
iii nasih proizvoda), "Zakonom su
obuhvaeene sve robe" (treba: svi
proizvodi iIi sve vrste robe).
robnonovcani (sastavljeno po P).
robustan, robustni, ne robusni.
rodoskvrn, rodoskvrnilacki (ne ro-
doskrvan); rodoskvrnjenje (incest).
Rodrigcz iIi Rodriges (Rodriguez): v.
-cz.
rodaka, dat. roaaki i roaaci; roaakin.
rok: rok muzicar, rok sastav itd.
(neobavezna crtica: v. CRTICA 3).
Rokenrol (prema P bolje nego rok-
-en-roJ).
Rolan Garos (Roland-Garras), ne
Garo.
rols-roj s (automobil), Rols-Roj s
(Rolls Royce) (fabrika).
ronilac (ne ronioc), mn. ronioci,
ronilaca.
152
ropac (samrtni) uobieajeno, mada PR
dopusta sarno hropac.
roto-papir, roto-roman itd.
Rotsild (Rothschild), ne RoCild.
Roiaj je stariji oblik, zabelezen i u
VukovomRjecniku; danas u samom
tom mestu preovladuje oblik Rozaje
(lokativ: u Rozajama, ali se euje i:
u Rozaju).
rskav, rskavica, rskati, ne nego hr-
skav, hrskavica, hrskati.
Rt dobre nade.
rucka, dat. rucki, gen. mn. rucki (PR
daje i rucaka).
Ruiz (Rui:::.) i Ruis: v. -ez.
rukovodilac (ne rukovodioc), mn.
rukovodioci, rukovodilaca.
rupcaga, dat. rupcazi.
Rurke ne nego Rork (engl. Rourke).
RUSKA IMENA. Nenaglaseno () i
kod nas se pise 0, a ne a: Borodino,
Solovjov, Koroljov, Korcnoj, itd., ne
Bm'adino itd. Ispred e, i suglasnici
se prenose kako se pisu, bez U1uek-
savanja: Lebedev, Smolensk, Neva,
Nikitin, Fadejev, DerZavin, Nekra-
SOY, Tihonov, Hie (a ne Ljebedev,
Njikiein itd.). Od ovoga su izuzctak
imena sa slogovima njin, njev i /jev
(Lenjin, Dobrinjin, Bakunjin, Ka-
renjina, Konjev, Turgenjev, Jakov-
Ijev, Vasiljevski) i poneki vee odo-
maeeni oblici kao Ljermontov,
153
Onjegin, Dnjepar, Staljin, Mende-
Ijejev, Raspu6in.
Nastavci -oj, -aja, -oje po pravi-
lu se zamenjuju nasim pridevskim
nastavcima: Trubecki, "Literatuma
gazeta", Carsko Selo itd. Pravopis
ipak dopusta i oblike kao Boginska-
ja, Novaja ziznj, Raboceje delo i sl.,
ali sarno u nominativu, dok ce pro-
mena biti po nasem, Boginske, Ra-
boceg dela i sl.; tako i Boljsoj tea-
tar (v. to).
Ruska prezimena nemackog po-
rekla kod nas su uobicajena sa iz-
vomim izgovorom, npr. Ajzenstajn,
Bronstajn, Majerholjd, pa je to us-
vojio i novi P (ne vise Ejzenstajn i
sl., kako je bilo po P 60).
V. -it; -ov; -ovna. V. i pojedina
imena.
rusilac (ne rusioc), mn. rusioci,
rusilaca.
Ruzdi (Salman), ne Rusdi.
rvati se, rvat, bez h.
rzati, ne hrzati.
d. Cesko slovo f kod nas se pre-
nosi sa rz: Jirzi (Jifi) , DvorZak
(Dvofc'rk); iza zvucnih suglasnika
prenosi se na z(Bedzih - Bedfich,
Jindzih -Jindfich) a iza bezvucnih
sa s (Psibram- Pfibram, TSeblicki
- Treblicky). Poljsko rz izgovara se
z(ne rzf): Jezi (Jerzy), KazimjeZ
(Kazimierz), Gzegoz (Grzegorz),
AndZej (Andrzej). Iza bezvucnog
suglasnika izgovara se s: Ksistof
(Krzysztoj).
Pri pisanju cirilicom treba paziti
da d i zostaju odvojeni u AH)l,)Kej,
oe)l,)KHX, JHH)l,)KHX - ne AHl,Iej itd.
s
s i z (izgovor). Grcko obicno (neu-
dvojeno)s izmedu vokala ina kraju
reci kod nas se po tradiciji prenosi
sa z: kriza, muzej, muzika, filozoj
parazit, Ezop, Tezej, Sizif, Pelopo-
nez itd. Kod pojedinih redih imena
javlja se is, prema klasicnom izgo-
voru: Hesiod, Mesopotamija, Efes,
Dionis, Dionisije (bolje nego Hezi-
od itd.).
U spanskim reCima cita se uvek
s, ne z: Hose (Jose), Rosario (Ro-
sario). Kasa Rosada (Casa Rosa-
da) itd.; izuzetakje Andaluzija,jer
je to nas odomaceni oblik. V. -ez; z;
pezeta.
Za ita!. reci kod nas je usvojen
sevemoitalijanski izgovor z: izolo-
vati (od ita!. isolare), kazamat(ital.
casamatta), Piza (Pisa), Brindizi
(Brindisi), Karuzo (Caruso), Ceza-
re (Cesare) itd. V. kasina; Mazina;
osimski.
U eng!. imenima, nezavisno od
originalnog izgovora, krajnjes posle
suglasnika kod nas se prenosi sa s:
Carls (Charles), DzeG)ms (James),
Dzo(u)ns (Jones), Vels (Wales,
Wells i Welles) itd. Kad prethodi
vokal, transkribujemo prema izgo-
voru, koji je nekada z a nekad s:
Rouz (Rose), Metjuz (Matthews),
Endruz (Andrews: ne Endrus); Ris
(Reese), Cejs (Chase), Luis (Lewis.
Louis), Glinis (Glynis) itd.
S. z is u portugalskom: v. POR-
TUGALSKA IMENA.
-8 (sufiks).Nocas moze znacitiprosle
nod, ove nod koja dolazi iii ove
nod koja je u toku. Zimus. prole-
tos. letos,jesenas obicno se upotre-
bljavaju za proteklo godisnje doba,
ali mogu oznacavati i ono koje pred-
stoji.
sa. Osnovni oblik ovog predloga je s
(pise se bez apostrofa!). Obliksa u
starijem jeziku je upotrebljavan
sarno ispred suglasnika koji oteia-
vaju izgovor s, npr. sa pticom, sa
kcerima, sa mnom, sa sirom, sa
skolom, sa zecom, sa zaljenjem.
155
Danas se znatno prosirila upotreba
oblika sa, ali se ipak preporucuje s
gde god je to moguce, dakle s pri-
jateljem, s decom, s gostima, s in-
teresom, s omladinom itd. (bolje
nego sa prijateljem itd.). Poneki
autori, zbog blagozvucnosti, radije
upotrebljavaju obliksa ispred voka-
la, narocito ako ovome sledijos jed-
no "s" (sa ispitom, sa osam nogu
zvuci lepse nego s ispitom, s osam
nogu).
sa- i su- (prefiksi): v. pod su-.
Safok (eng!. Suffolk), ne Safolk.
sa i bez, sa iii bez. Buduci da ova dva
predloga zahtevaju razliCite padeze,
ne smatraju se pravilnim spojevi kao
sa i bez doplate, sa ili bez pratio-
ea: treba s doplatom i bez nje, s
pratiocem ili bez njega. Up. za i
protiv.
s(a)+INSTRUMENTAL. U nacelu,
predlog s(a) ne upotrebljava se uz
instrumental kad ovaj oznacava
sredstvo, orude iIi predmet radnje:
"Ume da rukuje masinom" (ne: s
masinom), "Trgujete tudom imovi-
nom" (ne: s tudom), "Roditelji su
se ponosili mnome" (ne: sa rnnom),
"Nicim vas necu opteretiti" (ne: Ni
sa Cim) itd. Medu najcescim glagoli-
rna koji traze instrumental bez pred-
loga jesu opremiti, snabdeti (se),
naoruiavati, ovladati, zagospo-
dariti, sluiiti se, posluiiti, raspo-
lagati. baviti se, ponositi se, zame-
s(a)+INSTRUMENTAL
niti, nahraniti, napojiti, natopiti,
ispuniti. pokriti, propratiti i dr.;
takode glagoli kretanja kao voziti
(se), putovati, doh, otih i dr. kad
imenica u instrumentalu oznacava
prevozno sredstvo (Putujem vozom
itd.). Instrumental bez predloga
traze i pridevi zadovoljan i neza-
dovoljan.
Predlog s(a) ipak se moze upo-
trebiti u ovom znacenju u dva
slucaja: (1) ako ispred imenice stoji
osnovni broj iii prilog za koliCinu,
npr. zakucati s tri ekspera, ukrasiti
s malo cveta, potkrepiti s dosta
primera; (2) ako posle predloga
dolazi neka nepromenljiva rec, kao
sto je broj, slovo, skracenica iIi citi-
rani izraz, npr. pomnoiiti sa deset,
oznaciti sa X Docekase ih sa
"Ziveli oslobodioci!"
Nisu retki slucajevi kad se isti
spoj glagola sa imenicommoze upo-
trebiti i s predlogom s(a) i bez nje-
ga, liZ male razlike u znacenju. Upo-
redi: "On se puskomborio protiv ne-
prijatelja" - "On ses puskom u ruci
borio protiv neprijatelja"; "Posao si
vozom a vratio se automobilom" -
"Posao si kao puki siromah a vratio
se s automobilom"; "Rat je za nas
poceo bombardovanjem Beograda"
(odgovor na pitanje kako?) - "Rat
je za nas poceos bombardovanjem
Beograda" (odgovor na pitanje
kada?). Neki put razlike u znacenju
i nema, npr. ,,(Sa) svojim zvucnim
sabili
glasom i dostojanstvenim drianjem
podsetio nas je na Saljapina". 0
izrazu pisati velikim (malim) slo-
vom odnosno pisati s velikim...
svojevremeno se medu lingvistima
vodila polemika koja je ostala bez
konacnog resenj a, pa se mora smat-
rati da su oba oblika podjednako
dobra.
sabiti: sabij, sabijmo, sabijte.
sablja, gen. mn.sabalja: v. GENITIV
MNOZINE (imenice i. roda).
sadrzaj i sadriina. Obe reci upotre-
bljavaju se kako za materijalne tako
i za duhovne pojmove (sadriaj iii
sadriina kutij e, paketa i sl., sadriaj
iii sadriina romana, ugovora itd.).
Safo: v. Sapfo.
sagnuti se: sagnuo, sagnula i sagao,
sagla; sagnuvsi se i sagavsi se;
sagnuh se, sagnu se i sagoh se, saie
se.
SAJMOVI: v. USTANOVE.
saksofon, ne saksafon.
SALT, SALT-a, SALT-u.
Salvador, bolje nego EI Salvador
(odredeni clan el ne cini deo imena
u uzemsmislu). Glavni grad se zove
San Salvador.
sam, -a, -0. Da bi se razlikovalo od
oblika glagola jesam i od priloga
selmo (=jedino), oznacava se akcen-
tima: sam i samo (ne samo!). Pri-
156
meri: I sam sam toga svestan; Dete
se samo vratilo.
samnom.
samo- sastavljeno u slozenicama:
samofinansiranje, samodovoljan
itd.
samoposluga isamousluga podjedna-
ko su dobre reCi.
sanatorijum i sanatorij.
Sancez iii Sances (Sanchez). v. -ez.
San Francisko, prihvaceno u PRkao
ustaljen oblik, mada bi po izvomom
izgovoru bilo tacnije San Fransis-
ko.
San Hose (u Kostariki, SAD, itd.),
bolje nego San Hoze. Izvomo: San
Jose.
sankcija je kazna, kaznena mera, ali
sankcionisati znaci odobriti, pot-
vrditi,ozakoniti.
sanke,sankati se isanjke, sanjkati se.
Sankt Peterburg (nekadasnje i novo
ime Lenjingrada); ne Sankt Peters-
burg, sto je oblik u zapadnimjezici-
rna. Pridev: sanktpeterburski.
Sanremo, ne San Remo.
sanskrit: kao blizi originalu pre-
porucuje se obliksanskrt.
Santa Kruz (prema uobicajenom ob-
liku koji preporucuje PR) iii Santa
Krus (po sp. izgovoru).
Santijago (po P: vemije sp. izgovoru
bilo bi Santjago).
157
santimetar: bolje centimetar (v. to).
Sao Paulo (Sao Paulo), ne Sao Pao-
lo.
Sapfo (bolje nego Safo). Menja se kao
imena na -a: od Sapfe, Sapfi, Sap-
fin.
saplitati, saplicem i sapletati, sa-
pldem.
sastojati se od necega, bolje nego iz
necega.
sa strane.
sasiti: sasij, sasijmo, sasijte.
Saterlendje pogresna transkripcijaza
engl. Sutherland: treba Saderlend.
satrti i satreti (ijek. satrijeti); satrvsi
i satrevsi (ijek. satrijevsi); ostali
oblici kao kod glagola trti (v. to).
say, sveg(a) (ne svog), svem(u) (ne
svom). Srednji rodsve (nesvo): sve
vreme, sve ono znanje, sve troje itd.
Sava centar (bez crtice prema P) sko-
vano je po ugledu na engleski; pre-
rna na$em redu reci bolje je Centar
"Sava".
Savamala, savamalski.
savetovati nekoga (nesto) i saveto-
vati nekome (nesto). Isto i posave-
tovati.
savijutak, mn. savijuci.
saviti: savij, savijmo, savijte.
sazreti: kao zreti (v. to).
SAZVEZDA: v. NEBESKA TELA.
sc
sazetak, rnn. sazeci.
SAZETI SAMOGLASNICI. Obli-
ci iz familijamog govorako (=kao),
doso (=dosao), kazo (=kazao) i sl.,
kao i dijalekatski dosa, stiga, reka
itd., prema Pravopisu pisu se bez
apostrofa, a sa znakom duzine (cir-
kumfleksom): k6, dos6, kaz6, dosa,
reM itd.
s boka.
scenario iscenarij; mn.scenariji (m.)
i scenarija (sr.).
sci. (skracenica) ne negosc.: vidi pod
dr.
se. Ova zamenica se upotrebljava za
gradenje povratnih glagola, u svim
licima (perem se, peres se itd.), a
takode i za bezlicnu konstrukciju,
koja se javlja samo u 3.1icujednine,
npr. radilo se, prica se, to se zna.
Ista zamenica ne moze obavljati obe
funkcije istovremeno, pa nisu dobre
recenice ukojima se povratni glagoli
upotrebljavaju kao bezlicni, npr.
"Ovom se alatkom bez teskoca slu-
zi", "Na peronu se ne sme zadrza-
vati", "Kada se bori za zivot, svi
obziri otpadaju". Tu se mora upo-
trebiti drugi sklop recenice, npr.
"Ovom se alatkom bez teskoca
rukuje", ,,Nije dozvoljeno zadda-
vati se na peronu", "Kada se covek
bori za zivot, svi obziri otpadaju".
S bezlicnim glagolom ne sme se
upotrebiti imenica u akuzativu:
Scan
"Ovu se knjigu lako (;ita", "Moglo
se navesti i druge slucajeve", nego
"Ova se knjiga lako cita", "Mogli
su se navesti i drugi slucajevi".
Se je enklitika (up.je; su) i stoga
ne sme doCi na pocetak akcenatske
celihe: umesto "Ovaj projekat, a
najverovatnije i svi ostali, se odlaiu
za bolja vremena" treba: "... odlaiu
se za bolja vremena".
V. sobom; v. i se je.
Sean v. Son.
secirati (les i s1.), ne sekcirati.
sedamsto, sedam stotina, sedamsto-
ti; sedam hiljada, sedamhiljaditi.
sedecke i sedeeki.
sedeljka, dat. sedeljci, gen. mo. se-
deljki.
se je u govoru se sliva use: On se
vratio. Neki gramaticari dopustaju
i puni oblik (On seje vratio), drugi
smatraju daje to nepravilno.
Sejmur pogresno: engl. Seymour
izgovara se Simor.
seks bomba, seks-sop (crtica neoba-
vezna): ne seksi-sop.
seksepil, seksepilan, ne seksipil, sek-
sipilan.
sekund i sekunda; gen. mo. sekuna-
da iIi cesce sekundi.
sem: v. osim.
semenka, dat. semenci, gen. mn. se-
menki.
158
semijon (vino): v.j.
Sen-Simon (fr. Saint-Simon).
Senta, sencanski, Sencanin, -anka.
Sen Trope (Saint Tropez): z se ne
izgovara.
seoba po pravilu oznacava masovno
seljenje, migraciju (seoba naroda,
seoba ptica) ali nije pogresno ni u
smislu selidba.
seoce i selce.
ser (eng1. sir) ostaje nepromenjeno
ispred imena: ser Dion, ser Diona,
sa ser Dionom. Upotrebljava se uz
licno ime (ser Vinston) iIi uz ime i
prezime (ser Vinston CerCi!), nika-
da uz sarno prezime. Ne sme se os-
tavljati neprevedeno kada nije zva-
nicna titula ("Da, ser" i s1., pogresno
u prevodima filmova umesto "Da,
gospodine").
serf, serfer, serfovati, bolje nego surf
itd.
servis (PRdopusta iserviz u znacenju
"gamitura istovrsnih predmeta").
sever: v. STRANE SVETA.
Severni pol; Severna Amerika, Se-
verna Koreja, Severna Irska (ali
malo s kad je posredi sarno deo
ddave iIi kontinenta: severna Ita-
lija, severna Afrika, severni Ba-
nat); Severno more.
severno- uvek sastavljeno: severno-
americki, severnoafricki, severno-
korejski itd.; Severnoatlantski pakt.
159
Severnjaca (=Polarna zvezda). V.
NEBESKA TELA.
severoistok, -oeni, severozapad, -dni;
severo-severoistok, severo-severo-
zapad.
sfcra, sferni, ne svera i sl.
sfinga, dat. sfingi, bolje nego sfinks.
Veliko S kad oznacava spomenik u
Egiptu.
sh. jc skracenica za srpskohrvatski.
Pogresnoje pisatis/h, S-H i slicno.
shema, shizofrenija: v. sema, sizo-
frenija.
sholastika i skolastika, sholastieki i
skolastieki, sholastiear (-ik) i sko-
lastiear (-ik).
shvatati i shvacati.
Si-Bi-Es, Si-bi-Esa iIi (sarno latini-
com) CBS, CBS-a.
Sicilijanka, dat. Sicilijanki; (u sahu)
sicilijanka, dat. sicilijanki i sicili-
janci.
sida, side (bolje nego ejds); nema ra-
zloga i.a pisanje velikim slovima.
Sidnej, kod nas uobicajena tran-
skripcija za ime grada, mada se u
engl. izgovara Sidni. Kada je licno
ime iIi prezime, treba svakako tran-
skribovati Sidni.
Si-En-En, Si-En-Ena iIi (sarno latini-
com) CNN, CNN-a.
sifiliticar, -iean, -ieki (ne sifilistiear).
Sigorni (Sigourney), ne Sigumi.
sinlagma
sigurnostan, -sna, -sno.
Sijetl (Seattle), ne Sietl, Sitl.
Sik, Siki (veliko pocetno slovo, jer
imaju osobine etnicke zajednice).
Kao pridev u starnpi je upotreblja-
vano sikski i sikovski; pravilno bi
bilo jedino sieki.
SILAZNI AKCENTI: v. izuzetan;
Jugoslavija; televizija; -tor.
silicijum isilicij; silicijum-dioksiditd.
Pod uticajem engleskog (gde je si-
licon - silicijum, silicone - silikon)
cesto se brka element silicijum sa
silikonima (organska jedinjenja).
Silicijumski Cip (u racunarima), ne
silikonski; Silicijumska dolina
(centar elektronske industrije u Ka-
lifomiji), ne Silikonska.
Silvio, sa Silviom, Silviov (razlikovati
od: Silvije, Silvijem, Silvijev). V.
-io.
Simona (Simone, fro Z. ime), bolje
nego Simon: u promeni Simone, Si-
moni, Simonin. V. -e (FRANCUS-
KG).
simpozijum i simpozij.
simultanka, dat. simultanci, bolje
nego simultanki.
sinagoga, dat. sinagogi.
sinocni (up. nocni); PR dopusta i
sinocnji.
sintagma je grupa od dye iIi vise reci
u medusobnoj gramatickoj vezi;
sinlaksicki
pogresno se upotrebljava umesto
"izreka", "geslo", "uzreCica" i sl.
sintaksicki (od sintaksa): bolje je
sintakticki (kaopraksa - praktican,
profilaksa - profilakticki, elipsa -
eliptican i sl.). Upotrebljava se i
oblik s domacim nastavkom sin-
taksni.
Sinjska alka; sinjski alkar.
Sirijus.
Sisak, sisacki, Siscanin, -anka.
sisati: sisam, oni sisaju i sisem, oni
sisu; sisaj, sisajte i sisi, sisite; sisa-
juCi i sisuCi.
SIV, SlV-a, SlV-u.
sivomaslinast: v. BOJE.
Sizifov posao (veliko S), rede SlZl-
fovski iii sizifski posao (malo s).
s jeseni.
sjutra je oblik iz juznih narecja,
dopusten pored obicnijegsutra.
skafandar, skafandra, bolje nego
skafander, skafandera.
skajhok (Skyhawk, tip aviona): ne
skajhouk.
Skalfaro (ital. Scalfaro) naglaseno je
na prvom slogu.
skalpel, ne skalper.
skaska, dat. skasci, gen. mn. skaski.
Skenderbeg, obicnije nego Skender-
-beg.
160
-ski, -cki, -cki (u imenima). Od prezi-
mena kao Stravinski, Pilsudski,
Dalski, Musicki, Racki itd. ne moze
se praviti prisvojni pridev: ne Stra-
vinskijeva muzika, nego sarno mu-
zika Stravinskog.
Neslovenska prezimena kao eng!.
Mekloski (McCloskey), ita!. Fran-
ceski (Franceschi) menjaju se kao
imena na -i: Mekloskija, Meklosk-
iju, itd., ne Mekloskog, Mekloskom.
U poljskim prezimenima ispred
-ski, -ska dolazi nj (ne n): Bzezinj-
ski (Brzezinski), Polanjski (Polan-
ski), Grodenjska (Grodzienska) itd.
V. -ski.
-ski i -ni. I -ski, (-Cki, -ski) i -ni (-an)
upotrebljavaju se kao sufiksi opsteg
znacenja za izvodenje prideva od
imenica. Nema opsteg pravila 0
tome kad ce se upotrebiti jedan a kad
drugi. Cesto se u srpskoj varijanti
upotrebljava oblik na -ski a u hr-
vatskoj na -ni, npr. autobuski - au-
tobusni, operski - operni, poreski
- porezni itd. U drugim slucajevima
se i u Srbiji upotrebljavaju oba
sufiksa, bez razlike u znacenju, npr.
padeski i padezni, obalski i obalni,
iii s izvesnomrazlikom(npr.: logicki
- koji se tice logike, logican - koji
je u skladu s logikom, pravilan u
rasudivanju). V.jezicki.
ski-lift.
sklopka, dat. sklopci.
161
skonccntrisati. 0 pravilnosti ovog
oblika misljenja strucnjaka se ra-
zilaze, ali se obicno smatra da je
bolje sarno koncentrisati, odn.
usredsrediti, sabrati itd.
Skopljc, Bitolj, Dewlelija, Kopar-
odomaceni su sh. oblici imena ovih
gradova i treba ih upotrebljavati
uvek u srpskohrvatskom kontekstu.
Izvorne oblike Skopje, Bitola, Gev-
gelija, Koper treba pisati sarno tamo
gde se sva strana imena navode u
izvornom obliku (u redovima '/OZ-
nje, imenicima, na geografskim kar-
tama i s1.).
skoro igotovo podjednako su pravilni
oblici: skoro ceo sat, skoro sasvim
nov dobro je kao i gotovo ceo svet,
gotovo sasvim nov.
skorojevicki, ne skorojevicski.
Skotland jard (Scotland Yard).
SKRACENICE nacinjene od po-
cetnih slova pisu se veliko: OUN,
EZ, SAD, SPS, HDZ, JAT, AVNOJ,
UNICEF. Padezni nastavci, ukoli-
ko je skracenica promenljiva, pisu
se malim slovima i odvajaju crti-
com: iz SPS-a, u ZTP-u itd. Skra-
cenice koje se izgovaraju kao po-
sebne reci mogu se pisati i sarno
pocetnim velikim slovom: Unicef,
Unicefa, Jat, Jata itd. Sarno na ovaj
drugi nacin pisu se skracenice koje
sadrze vise odjednog slova pojedine
reci, npr. Tanjug (Telegrafska agen-
skripta
cijanoveJugoslavije), Bemus (Beo-
gradske muzicke svecanosti) itd. V.
i sledece dye odrednice, TA CKA U
SKRACENICAMA, kao i pojedine
skracenice.
SKRACENICE MERA (metrickih
jedinica). Pravopis predvida da se
skracenice m, em, dm, mm, km, g,
kg, dkg, mg, I (litar), hi (hektolitar),
t(tona) i druge njima slicne pisu bez
tacke, obicno latinicom, ali i 6irili-
com (osim za skracenice V - volt i
W - vat, gde je latinica neophodna
radi razlikovanja).
SKRACENICE NA -a. Nema opsteg
resenja za padesku promenu skra-
cenica kao sto su CIA, ETA, IRA,
FIFA, NASA, ANSA itd. Gdeje to
mogucno, treba ih pisati sarno s
pocetnim veIikim slovom, npr. pri-
padnik Ete, dogovor s Fifom, iii
upotrebiti isred njih neku zajednicku
imenicu, npr. za organizaciju ETA,
s tajnim udruienjem IRA. U pro-
tivnom, skracenica mora ostati
nepromenljiva, npr. agent CIA, radi
za CIA. Nije pozeljno pisati agent
CIE, za ETU, NASIN i sl., jer
padezni nastavak nije deo skra-
cenice i ne moze se pisati veIikim
slovom.
skraja (sastavljeno po P), ali: s kraja
na kraj.
skripta ima sarno mnozinu sr. roda:
Citam skripta (ne skriptu), uCim i::.
skroz-naskroz
skripata, nalazim u skriptima (uo-
bicajeno ali pogresno skriptama).
skroz-naskroz.
SKUPOVI: v. USTANOVE.
sladoledfij a (cml,!J,OJIel,mja).
sladostrastan, -sna, -sno.
slamka, dat. slamci.
slastan, -sna, -sno.
slati, .faljem (ne siljem).
sledeCi: ijek. slijedeei i sljedeCi.
s leda.
sleva, ne s leva.
slomiti se menja kao lomiti: slomim,
slomiS:... oni slome, slomljen; po-
gresno je slomijem, slomijes, oni
slomiju, slomijen.
slovenski je od Sloven, a slovenaeki
od Slovenac iii Slovenija. U Hr-
vatskoj se za prvi pojam kaze
Slaven, slavenski, dok slovenski
znaci slovenacki.
SLOVENSKI GENITIV: v. GENI-
TIV, SLOVENSKI.
SLOZENICE S BROJEM. Kada
priJevi godi.fnj i, meseCni, dnevlli,
nedeljni itd. iii imenice godisnjica,
godisnjak grade slozenicu s brojem
na prvom mestu, broj se moze pi-
sati cifrom i posle njega staviti crti-
ca (ne tacka)!: 25-
-godisnjica, 40-godisnjak, I8-me-
seeni, 20-satni itd. Ne treba pisati
25-togodi.fnjica, I8-tomeseeni i sl.
162
Za pisanje slovima, u P (tacka 60
c) prihvacen je davnasnji predlog
strucnjaka da se pise sastavljeno,
npr. dvadesetpetogodisnji, eetrde-
settrogodisnjak, tridesetsestoea-
sovni itd. Ranije pisanje (po P 60)
dvadeset petogodisnji i sl. unosilo
je razmak na neodgovarajucem mes-
tu, a moglo je dovesti i do nespora-
zuma (npr. "Video sam cetrdeset
petogodisnjaka", "Slavi se dvadeset
petogodisnjica").
SLOZENI PRIDEVI. Spoj dvaju
prideva pise se s crticom ako svaki
od njih zadrzava prvobitnu vrednost
i ako slozenica oznacava ravnopra-
van odnos iii vezu medu njima: rus-
ko-engleski (recnik), iransko-iracki
(rat), industrijsko-stoearski (kraj),
kulturno-umetnieko (drustvo) itd.
Ako izrazavaju jedinstven pojam--
prvenstveno u onim slozenicama
koje se mogu izvesti od imenice s
pridevom - pisu se sastavljeno bez
crtice: knjiievnoteorijski (od knji-
ievna teorija), zapadnonemacki
(od Zapadno Nemacko) , socijal-
demokratski (od socijalna demo-
kratija), narodnooslobodilacki itd.
U nekim slucajevima tesko je odrc-
diti koliko su dva pojma medusob-
no povezana, pa bi se moglo braniti
npr. i pisanje drustveno-po!iticki
(drustveni i politicki) i drustveno..
politicki (premadrustvena politika,
politika u drustvu). V: BOJE;
163
SLOZENICE S BROJEM; srpsko-
hrvatski; vojno-.
slucaj. Jezikoslovci nerado gJedaju na
upotrebu ove imenice s glagolom
hiti, kao u primerima "Je Ii i s to-
bom bio taj slucaj?", "Kod nas to
nije slucaj", "Mogu se sukobiti dye
struje, kao sto je to slucaj u Irskoj".
Smatra se da je bolje: "Je Ii i s to-
bom bilo tako?", "Kod nas to nije
tako", "... kao sto (to) biva u Irskoj"
i sl.
sluga, sluzi i slll::i; gen. mn. slugu. V.
IMENICE MUSKOG RODA
NA -(/.
slusalac (ne slusaoe), mn. slu.\:aoei,
slll.\:alaea.
sluzavka, dat. sluzavki, gen. mn.
slllzavki.
Smail-aga Cengic; Smrt Smail-age
Cengic(/ (naslov). V. aga.
smesa i smesa (ijck. smjesa, smjesa).
smijuljiti se je ijek. oblik: ckavski je
smejuljiti se.
smreka, dat. smreki.
snabdeti (ijek. snabdjeti): stanJI
recnici davali su sadasnje vreme
snahdim, snabdi{ oni snabde. U
stvarnosti se gotovo uvek upotreb-
ljavaju obJici snahdem, snabdeS,
oni snahdeju (ijck. snahdijem,
snahdije.\:, snabdiju).
snabdevenost (stanje) treba razliko-
vati od snabdevanja (procesa): ne
S obzirom na
"u proteklom periodu snabdevcnost
je bila redovna" nego " ... snabde-
vanje je bilo rcdovno".
snaha, snasi (rcdc snahi), snahin.
Oblici snaja, snajka, snasa dopus-
teni su u familijamom govoru, kao
reCi odmila.
snajper je naziv za strelca; njegovo
oruzje je snajperska puska. Po-
gresno jesnajperom nazivati oruZje;
suvisan je oblik snajperista.
snek-bar.
s neruke (=nezgodno, nepovoljno):
pise se odvojeno prema P.
sneti: v. -neti.
snishodljiv znaCi u prvom rcdu "koji
gleda s visine, koji udostojava
(nekoga svojom paznjom), pokro-
viteljski". U novije vreme steklo je
i znacenje "usluzan, smeran, poni-
zan".
s nogu.
so: pridev soni, retko solni.
sobom (zamenica) moze imati i zna-
cenj e sa sobom, kao u izrazima no-
siti .wbom, vodi,ti sobom i sl.
s obzirom na (neSto), ne obzirom na
(nesto). Normativni prirucnici obic-
no zabranjuju spoj .I' ob::irom da ("S
obzirom da nisu svi dosli, mora-
cerna..." itd.), zahtevajuCi da se kaze
.I' obzirom na to sto. Umesto jednog
i drugog maze se upotrebiti buduCi
da. Up. bez obzira.
socio-
socio- sastavljeno: sociokulturni i sl.
soda-voda.
sodijum pogresno (obicno u prevodi-
rna sa eng!. i fr.) umesto: natrij(um).
Sofija: Sofijae, Sofijka, SOfljski.
Sokobanja, sokobanjski; Soko-grad.
Sokolac (kod Sarajeva), Sokoea, u
Sokoeu.
Sokrat: sokratski i sokratovski.
soldateska: kao groteska (v. to).
solo: solo pevanje, solo instrument i
sl. (eliiea nije potrebna: v. CRTICA
4).
Solovjov (rusko prezime), ne So-
lovjev.
Solunac iii Solunjanin (gradanin So-
luna), solunac (borae sa Solunskog
franta).
Solunski front: veliko S (v. front).
Somalac (stanovnik Somalije), Somal-
ka, somalski; ne Somalijae, -ijka,
sOllJu!zjski.
Soni (Sony, fabrika), soni (marka).
Soros, Dzordz (George Soms, po
americkom izgovoru), bolje nego
Soras, Soros.
SOS iIi S.O.S.
Sousa (pOli.) izgovara se Soza.
spasti. Oblik spasti, spasem, on spa-
se, onispasu, spasao, spasla, spa-
sen tradieionalan je u Srbiji i treba
164
mu svakako dati prednost nad ob-
likomspasiti, spasim, onspasi, oni
spase, spasio, spasila, spasen. Uko-
liko bi se prihvatio oblik spasiti,
moral a bi se priznati i glagolska
imenieaspasenje (umestospasenje)
i nesvrseni glagol spasavati (urn.
spasavati), mada za njih nema pot-
vrde u recnieima.
spavacica (spavaca kosulja), spava-
Cica (zena koja spava).
spektrograf, spektmgrafija, spek-
troskop itd.: ne spektogralitd.
spekulacija, itd.: v. spekulacija.
spletka, dat. spletki, gen. mn. spleta-
ka.
spocetka (prema P sastavljeno) u
znacenju "isprva", ali krenuo je s
pocetka; .I' pocetka na kraj.
spojka, dat. spojki i spojci, gen. mn.
spojki.
spoljni i spoljnji.
spoljnopoliticki; spoljnotrgovinski.
SPOMENICI: v. ULICE.
spomenik ide s dativom: spomenik
Neznanomjunaku. spomenik Dosi-
tejll Ohradovicu bolje je nego .\jJo-
menil( Neznanogjunaka, spomenik
Dositeja Ohradoviixi. Naprotiv, bi-
sta ide s genitivom (bista Dositeja
Obradovica), kao i domaci sinonim
poprsje.
spomen-ploca, spomen-muzej, spo-
men-dan itd.
165
s pomocu ipomotu (v. to).
sporazumeti se: kao razumeti (v. to).
SPORTSKA DRUSTVA (IMENA):
v. KLUBOVI.
SPORTSKATAKMICENJA, tumi-
ri, manifestacije itd., kao i lige i
druga udruzenja k1ubova pisu se
vetikim pocetnim slovom prve reci:
Prvenstvo sveta u kosarci, Petna-
este Ljubicevske konjicke igre,
Mlindijal, Olimpijske igre, Turnir
lwndidata, Kup sampiona, Prva
liga, Druga srpska liga, Cetvrta
kvalifikaciona grupa Evropskog
jitdbalskog prvenstva itd.
s proleca.
sprovesti, sprovoditi imaju i znacenje
izvri:.'iti, ostvariti, npr. sprovesti
mere, odluku, izmene, rejormu is!.,
a posebno u izrazu sprovesti (spro-
voditi) /I delo. U istom znacenju
upotrebljava se, pretezno u hrvat-
skoj varijanti, i provesti (provodi-
ti).
s rask;da (nije s raskida = voljanje),
odvojeno po P, mada se dopusta i
sraskida.
srccka, dat. srecki, gen. mn. sretaka.
srcdisnji i sredisni.
Srednja Evropa, Srednja Amerika
(ali malo s kad nije rec 0 posebnoj
geografsko-istorijskoj ce1ini: sred-
nja A::ija, srednja Dalmacija itd.);
Srednji istok.
srpskohrvatski
srednjo-: srednjovekovni, srednjo-
skolski, srednjotehnicki, srednjo-
prugas itd.;srednjoistocni, srednjo-
bosanski, srednjoamericki itd.
Srednje- samo kad oznacava stepen
iii kolicinu (tj. tamo gde se moze
javiti i "nisko-" iIi "visoko-"): sred-
njeproduktivan, srednjeradioakti-
van, srednjerazvijen (iIi srednje
razvijen) itd.
Sredozemno more; Sredozem1je.
Srem. U ijekavskim tekstovima pisace
se Srijem, Srijemac, srijemski, ali:
Sremica (zbog kratkog vokala pos-
Ie sr), Sremski Karlovci, Sremska
Mitrovica (jer se u imenima naselja
zadrzava lokalni izgovor: up. Osi-
jek, Rijeka i u ekavskim tekstovi-
ma).
Sremski front (veliko S: v.front).
Srpska akademija nauka i umetnos-
ti: v. USTANOVE.
Srpska pravoslavna crkva: v. CR-
KVE.
srpskohrvatski (sastavljeno kao na-
ziv jezika, ali: srpsko-hrvatski
odnosi, srpsko-hrvatski sukob is!.).
U naucnoj upotrebi i da1je se dvo-
cIani naziv jezika smatra najtac-
nijim, s tim sto se koristi i naziv
srpski kao njegov krab oblik (tak-
va praksa je bila i pre Novosadskog
dogovora iz 1954). Prema Zakonu
o sluzbenoj upotrebi jezika i pisa-
ma (1991) "u Republici Srbiji u
srpstvo
sluzbenoj je upotrebi srpskohrvat-
ski jezik, koji se, kada predstavlja
srpski jezicki izraz, ekavski ili
ijekavski, naziva i srpskim jez-
ikom". U Ustavu Republike Srbije
pominje se sarno termin srpskohr-
vatski jezik.
srpstvo (pripadnost, osobina); Srp-
stvo (srpski narod).
stadijum i stadij.
Stajnbek, Dzon (John Steinbeck),
bolje nego Stajnbek.
stakalce i stakaoce.
staklenka, dat. staklenci.
stambeni, ne stanbeni.
stani-pani.
star. Izrazi kao dete staro sest meseci
nisu pogresni, buduci da se normal-
no kaze doba starosti, godine sta-
rosti, starost odsest meseci i sl. Ne
valja, medutim, pitati "Koliko si
star'?" (umesto "Koliko ti je godi-
na", "Koliko imas godina?") niti
odgovarati "Star sam 30 godina"
(um. "Imam 30 godina", "Tridesct
mi je godina").
staralac (ne staraoc), rnn. saraoci,
staralaca.
Stara Pazova.
Stara planina.
Stari grad (gradska cetvrt, opstina);
Stari Grad (na Hvaru), iz Starog
Grada, Starogradanin, -anka; Stari-
166
grad (ispod Velebita), iz Starigra-
da, Starigradanin, -anka.
Stari Sloveni (veliko S u obe reCi,
premaP 60).
Stari svet (nasuprot Novom svetu, v.
to).
stariti i stareti (ijek. starjeti).
stari vek.
Stari zavet.
staro- sastavljeno u slozenicama:
staroengleski, starokatolik itd.
starosedelac (ne starosedeoc); mn.
starosedeoci, starosedelaca.
staYpremanecemu, neo necemu. Ne
treba ovu imenicu upotrebljavati
umesto imenice misljenje; u los,
konferencijaski jezik spadaju kon-
strukcije "zauzet je stav... " (umes-
to: smatra se da, reseno je da itd.),
"stav je glavnog odbora da se ne
odugovlaCi" (umesto: glavni odbor
smatra da ne treba odugovlaCiti) i
sl.
stega, dat. stezi.
Stejt department (State Depart-
ment).
stereo- s crticom (stereo-snimak, ste-
reo-uredaj itd.) iIi odvojeno.
s tim(e).
stiskati: menja se kaopritiskati (v. to).
stjuardesa: m. oblik je stjuard (ne
stjuart).
167
-stkinja: v. -kinja.
-stni: glas t se cuva u pridevima od
stranih osnova, npr. robustni, pro-
testni, azbestni, kontrastni, dok u
domaCim pridevima ispada ispred
n: mastan, masni (masna, masno),
holestan, bolesni itd.
stoik, stoicki, stoicizam (sve bezj).
stojccke i stojeeki.
Stokholm (Stockholm), bolje nego
Stokholm (po nem. izgovoru).
stolac, stolca i stoca; Stolac (u Her-
cegovini), iz Stoca, u Stocu.
stoni, obicnije nego stolni.
stonoga, dat. stonozi.
stopedesetogodisnji is\.: v. SLO-
ZENICE S BROJEM
stoput i sto puta.
stotinak, retko stotinjak (priblifno
sto); stotinka (stoti deo), dat. -ci i
-ki, gen. mn. -ki.
stotinarka, dat. -arci i -arki, gen. mn.
-arki.
strana: oblici s onu stranu, s ovu
strallu (pored obicnijeg s one
strane, s ove strane) nisu pogresni:
nalaze se kod Vuka, Danicica i
drugih dobrih pisaca proslog i naseg
veka.
STRANE SVETA. Imenice sever,
jug, istok, zapad pisu se velikim
pocetnim slovom ako su uzete "u
znacenju naroda koji onde five" (P
striCi
60), npr. "Istok i Zapad su postigli
sporazum", "Rat Severa i Juga u
Americi trajao je cetiri godine",
"odnosi Sever-Jug". Bliski istok,
Srednji istok, Daleki istok, Divlji
zapad imaju veliko slovo samo u
prvoj reCi.
V. i odrednice severni, severois-
tok, juini itd.
stranka: dat. stranki i stranci kad se
odnosi na coveka (posetioca u
ustanovi); samo stranci u smislu
politicke partije. Gen. mn. strana-
ka, ne stranki.
stranputica.
strastan, strasna, strasno.
strategijski i strateski znace isto.
streha, dat. stresi; ne streja.
Strejsend ne nego Strajsend; Barbra,
ne Barbara (Barbra Streisand).
strepeti (ne strepiti), strepim, stre-
peeu, strepeo, -eta. Ijek.: strepjeti,
strepjeeu (strepjet eu), strepio,
strepjela.
stres (eng\. stress) znaCi napetost,
opterecenje, napor; pogresno se
ponekad, pod uticajem nasih reci,
upotrebljava u znacenju "potres" ili
"udar".
strina: strina Zora, ali strina-Zore,
strina-Zorin itd. (ili sve bez crtice):
v. CRTICA UZ IMENA.
strici i ostriCi povode se za glagolima
slicnog znacenjastrugati, ostrugati,
stripliz
pa se cesto cuju obJici (o)strigati,
oni ostriiu, striiuCi, imperativ
(o)striii, (o)stri::ite: umesto toga
gramatike dopustaju sarno (o)striCi,
oni ostrigu, striguCi, (o)strizi,
(o)strizite. Radni pridev je (o)stri-
gao, (o)strigla, trpni (o)striien,
(o)striiena.
striptiz; striptizeta i striptizerka.
stroncijum i stroneij.
strozi, najstroii, ne stro::iji, najstro-
iiji; ne najstrozije zabranjeno nego
najstroie zabranjeno.
strukiran i teliran (0 kosuJjama), lose
kovanice iz trgovaekog recnika,
nedopustive u knjiz. jeziku.
struktuirati pogresno urn. strukturi-
rati (iii strukturisati). V. prestruk-
tuirati.
struktura se moze eesto zameniti
nasim reeima sastav, sklop, ustroj-
stvo iii grada. Ne valja upotrebJja-
vati ovu ree u znaeenju sastavnog
deJa iii jedinice, npr. "U dogovoru
su ueestvovale sve drustvene struk-
ture", gde se misli na eJemente
drustva, drustvene snage, na poje-
dince i organizacije itd.
studentski; Studentski park; Stu-
dentski trg.
studija (naueni rad i sl.), instrumen-
tal studijonz, rnn. studije (takode u
znaeenju "studiranje"). Studij (pro-
ueavanje), instrumentaJstudijem, u
J68
mn. se ne upotrebljava. Studio
(umetnicka radna prostorija), instru-
mentalstudiom, mn. studiji (m.) iIi
studija (sr.).
stvaralac (ne stvaraoe), mn. stvarao-
ei, stvaralaea.
su je enklitika, kao ije (v. to), sto znaei
da se ne sme upotrebljavati bez
naslanjanja na prethodnu naglasenu
ree. Pogresno je npr.: "Navedeni
podaci, rekao je u diskusiji Marie,
su najbolji dokaz... " - treba: najbo-
lji su dokaz... - "Svi lekovi koji se
nalaze na ovom i na prethodnim
spiskovima su povueeni iz prodaje"
- treba: povllceni su iz prodaje;
"Medu zemljama koje su uspele da
izmaknu ovoj krizi su Austrija i
Danska" - treba: jesu Austrija i
Danska.
su- i sa- su ravnopravni prefiksi (sa-
borae = suborae, saigrac = sllig-
rac, savremen = suvremen, saose-
cati = suoseeati itd.); sa- je obienije
u Srbiji a su- u Hrvatskoj, ali neke
reei imaju samo sa- u obe varijante
(saialjevati) a neke sarno su- (su-
gradanin).
sub- ispred bezvuenog suglasnika
postaje sup-: suptropski, SlipStan-
dardni, supkutani, sllpkultura.
Cuva se u reCi subpolaran (koji se
graniCi s polamom oblascu).
Subhija: v. Midhat.
subjekt i subjekat.
169
sudac, suea, vokativ suce, mn. .wei,
sudaea.
Suce, .weeki; Sueeki kanal.
suhomesnat (suvomesnat): tacnije bi
bilo suhomesni (suvomesni).
suknja, gen. mn. sukanja.
sumnjati. Ovaj glagol moze biti uzrok
dvosmislenosti, u recenical11a kao
"Nije bilo razloga da se sumnja u
krivicu noenog cuvara", "Mnogi
naucnici sumnjaju da se u peCini
kriju znacajna arheoloska blaga" i
sl. Vee prel11a tome da Ii je stvarni
smisao pozitivan ili negativan,
recenice treba drukCije fonnulisati:
"Nije bilo razloga da se sumnjici
nocni cuvar", odnosno "Krivica
nocnog cuvara bila je van sumnje"
i sl.
sumporovodonik, bolje negosumpor-
-vodonik (up. hlorovodonik); sum-
fJor-dioksid. v. HEMIJSKA JEDI-
NJENJA.
suncc: s velikim S pise se kao naziv
odredenog nebeskog tela: "Zemlja
se okrccc oko Sunca", ali neka dale-
ka sunca (=zvezde) i sedim na sun-
eu (na Suncevoj svetlosti). U
ncodrcdcnim slucajevima, kao "Na
planini sija sunce", "Ne podnosim
sunce - cil11 izade,ja bezim u hlad"
i u figurativnoj upotrebi ("sunce
mojc") bolje je malo pocetno slovo,
prema P. Up. mesee.
svcccra
super- sastavljeno: sllpersila, super-
moderan, sllperrevi::ija, superreali-
sticki itd.; s crticom uz imena (w-
per-Nemae); odvojeno kao nepro-
menljivi pridev nam je
super veceru; super i obican ben-
zin); takode i imenicki je
litar sllpera?).
supkultura (ne subk-).
suprotstaviti.
supstanc(ij)a: v. -nea.
supstandardni (ne subs-).
suptropski (ne subt-).
surf itd.: bolje serf(v. to).
surutka, dat. surutki.
susetka, dat. susetki, gen. mn. suset-
ki.
svaki treba da se slaze s brojem koji
mu sledi: svako pola sata, svaki sat
i po, svaka tri meseea, svake dve
nedelje. Oblik "svakih" se upotre-
bljava tek od broja pet navise: sva-
kih pet sati itd.
svako malo (um.svaki cas, cesto i sl.)
nije preporuClj ivo u knjiz. jeziku.
svakodnevica (ili svakidasnjiea),
bolje nego svakodnevniea.
svastika, dat. svastiei; svastikin, bo-
lje nego svastiCin.
sve (ne svo). V. sav.
SVECI: v. sveti.
svecera ili sveeeri (predvece).
svcicdnako
svejednako (=stalno).
sveska: gen. mn. sl'ezaka: danas ret-
ko sl'ezak, gen. sveska, mn. svesci,
svezaka (sarno u znacenju toma iIi
broja casopisa).
Sveta gora.
svcti (skraceno sv.) pise se malim slo-
yom kad se odnosi na coveka (sveti
Marko, iivot svetog Save) a velikim
kad oznacava praznik, erkvu ili
geografsko ime (na Svetog Nikolu;
Sveti Petar na Limu; letovanje u
Svetom Stefanu). Za izraze kaoSve-
ta trojica v. BOZANSTVA.
svctiljka, dat. sveti(jci.
svetitelj ka, dat. svetite(jki.
svctJo kao imeniea, pre svega u go-
vornom jeziku (Upali svetlo is!.)
nije pogresno, ali za preeiznost
izrazavanja cesto je pogodnijesvet-
lost odn. osvet(jenje, rasveta. Ijek.
oblik je svjetlo, ali svijetlo kao
pridev (npr. jedno svijetlo mjesto).
Sl'ctlo- u nazi virna boja: v. BOJE.
Sveto pismo.
svetost je papska titula: Vasa svetos-
ti, Njegova svetost. V. vas; njegov.
Sveto trojstvo, Sveta trojica: v.
BOZANSTVA.
svc u svemu: izraz definitivno usta-
ljen u knjiz. jeziku, neopravdano
osudivan kao germanizam.
Svevisnji.
170
sveza iii svczica, kao vrsta reci, da-
nas se zove veznik (vezniei su npr.
i, a, da, iii, ali, ako, nego,jer i dr.).
U starijem jeziku sveza moze zna-
citi i veza. spoj, au gramatickoj ter-
minologiji moze oznacavati izraz od
dvej u iIi vise reCi.
svezak v. sveska.
sviju (gen. mn. od sav) danas uglav-
nom zastarelo iIi pokrajinski, pored
obicnijeg svih.
svitac, mn. svici, svitaca; svitak, mn.
svici, svitaka.
svo: v. sav.
svoj se odnosi na subjekat receniee:
"Milan parkira blizu svoje kuce"
("blizu njegove kuee" odnosilo bi
se na kueu nekog drugog coveka).
Ovo pravilo se samo delimicno pri-
menjuje u J. i 2. lieu mnozine, gde
se i n a ~ vas mogu odnositi na sub-
jekat: "Svi mi znamo snagu i
velicinu nase zemlje", "Radi v a ~ e
bezbednosti sedite sto dalj e od pro-
zora". I u treeem lieu neki put se
mora upotrebiti njegov, njen, odn.
njihov primenjeno na subjekat da bi
se izbegla dvosmislenost: "Knj izev-
niei su sa zanimanjem saslusali sud
uglednog gosta 0 njihovom stvara-
lastvu" (svom bi se mogao shvatiti
kao daje gost govorio 0 sopstvenim
delima). S druge strane, u odre-
denim konstrukeijama dopusteno je
svoj i kad se ne odnosi na subjekat:
171
"staviti svaku svar nasvoje mesto",
"nazvati svakogasvojim imenom",
"dati svakom svoje", "raditi nesto
u svoje vreme".
svracji (bolje) i svraciji.
svraka, dat. svraki.
svrsctak
s vremenom (bolje) i vremenom (v.
to).
svrha, dat. svrsi.
svrsetak, rnn. svrseci.
v
S
sajka, dat. sajci.
sampita; samralna.
sapka, dat. sapci i sapki.
brae (saren konj; vrsta rnitraljeza);
Sarac (irne konja).
sarka, dat. sarki (obicnije negosarci,
kako je u PR).
sarolik, ne
bronja (saren vo), Saronja (irne
vola).
sarov (saren pas), Sarov (irne psa).
Sar-planina, sarplaninski; sarplani-
nac (pas).
sarulja (sarena krava), Sarulja (irne
krave).
Sat el Arab.
Seetin (Szczecin), ne Scecin.
sevrsnuti se.
sega, dat.
Sejla, ne nego Sila (v. to).
sema,sematski, sematizovati, obicnije
nego shema itd. Sarno oblik sema
upotrebljava se u srnislu tehnickih
naclia.
Serbur (Cherbourg), serburski (ne
serburSki).
seri-brendi (s crticorn prerna PR); jos
tacnije bi bilo ceri-brendi, posto je
rec engleska (cherry brandy - li-
ker od tresanja). Drugo je seri, vrs-
ta vina (engl. sheny od spanskog
Jerez).
sest hUjada, sesthiljaditi.
seststo (=sest stotina),
(= 600-godisnji), seststoti pisu se
sastst (rnada se tako ne izgovaraju)
da bi se razlikovali od oblika broja
6: sesto, sestogodisnji (=6-godis-
nji).
Sibenik, Sibencanin, -canka,sibenski
(retko sibenicki).
SUa (engl. Sheila), ne Sejla.
173
simpanzo iii .\:impanza (ovaj drugi
oblik narocito u mnozini: afrieke
sil1lpanze).
sio mi ga Dura (po P bolje nego s cr-
ticama, .I:io-mi-ga-Dura).
sipka, dat. sipci, gen. mn. sipaka i
.\:ipki.
-sir. Zavrsetak-shire u nazivima eng!.
pokraj ina izgovara se sir, ne .\:ajr:
Jorksir (Yorkshire), Devonsir (De-
vonshire), Dorsetsir (Dorsetshire)
itd. Tako i Nju Hempsir (New
Hampshire), driava u okviru SAD.
sisarka, dat. sisarei, gen. mn. sisarki.
siska, dat. siski, gen. mn. siski i sisaka.
siti: .I:ij, ijmo, sijte. V. ZAPOVEDNI
NACIN.
sizofrcnija, -ican, -iear, obicnije nego
shizoji-enija itd.
-ski: ovaj nastavak se javlja umesto
nastavka -ski ako se osnova zavr-
sava na S, i, h, g iIi na k kome pret-
hodi jos jedan suglasnik: kieos-
kieo,l:ki, .Iupei lupeski, Vlah-
vlaski, Prog - praski, Njujork
njujodki. Ako zavrsnomk prethodi
vokal, nastavak ce biti -eki: Astek
- osteCki (ne asteski).
Za osnove sa zavrsetkom s ili z
nema odredenih pravila: cesci je
nastavak -ski, kao u eirkuski, tuni-
ski, odeski, kavkaski, vrbaski (bo-
lje nego vrbaski), teksaski (bolje
nego teksaski), ali se javlja i-ski:
sljaka
viski, veldki (u PR 60 kao pridevi
od Vis odnosno Veles), kupreki
(pored kupreski, od Kupres u PR),
vitdki itd.
Sasvim je pogresno upotreblja-
vati nastavak -ski za imena sa
zavrsetkomrilin, npr. Serbur, Mel-
burn, Tonkin, Kanton, Getingen itd.:
njihovi pridevi glase iskljucivo.l:er-
burski, melburnski, tonkinski, kan-
tonski, getingenski.
SKOLSKI PREDMETI: v. PRED-
MET! (SKOLSKI).
skoljka, dat. skoljei, gen. mn. skolja-
ka i skoljki.
skorpija, obicnije nego skorpija (PR
bez razloga zabranjuje prvi oblik);
,I:korpion (oruzje).
Skotska: Skot, Skotkinja. Nisu pre-
porucljivi oblici Skotlandanin, Skot-
landanka, skovani po ugledu na ne-
macki.
skrga, dat. skrgi.
Sieska iii Slezija je nas tradicionalni
naziv za pokrajinu na jugozapadu
Poljske i severu Cehoslovacke:
pridev sleski. U stampi se posled-
njih godina uobicajio oblik Sljonsk
(prema poljskom, pogresno transkri-
bovano umesto Slonsk), koji se ne
moze upotrebiti za ceski deo pokra-
jine niti za ranija istorijska razdob-
Ija. Up. Furlanija.
slj aka, dat. .1:ljad
sljuka
sljuka, dat. sljuki.
sminka, dat. srnin!d.
So (Shcfw) , ne Sou; Dzordz Bernard
So (George Bernard Shaw), bolje
nego Bernard So.
sofersajbna neknjizevno, treba reci
vetrobran, vetrobransko stak!o iii
prednje stak!o.
Son (Sean, irsko ime cesto u zemlja-
ma eng!. jezika): ne Sin.
sorts, bolje nego sorc: mn. sortsevi i
(retko) sortsovi.
sou, anglicizal11 s Cijom se upotrebom
preteruje: ako priredba sadrzi samo
muzicke tacke jednog izvodaca (bez
gostiju, baleta, skeceva itd.) treba
jc nazvati koncert a ne SOli. Slo-
zenice: soumen.
spanac: po P l11alim slovom u zna-
cenju "ucesnik gradanskog rata u
Spaniji".
sparkasa (bolje: stedna kasica odnos-
no stedionica).
spekulacija, spekulisati (-irati) i spe-
ku!acija, spekulisati (-irati) mogu
il11ati isto znacenje, ali je oblik
obicniji II znacenju "trgovina u ci-
Iju sticanja vel ike dobiti" (up. spe-
!w!ant), a oblik sa s u znacenju
"nagadanje, razl11atranje, teoreti-
sanje" (up. pridev speku!ativan -
koji se tice razmisljanja).
sperploca.
174
Sri Lanka: tacnije je Sri Lanka
je indijski izgovor); Srilancanin
(Sri-), sri!ancanski U geo-
grafskom sl11islu (za razliku od
politickog) moze se i dalje upotre-
bljavati ime Cejlon, Cejlonjanin,
cej!onski.
stab, Jitabni iii stapski.
stajerac (malo s kad oznacava vrstll
konja).
Stajnbek (Steinbeck): bolje Stajnbek,
po al11erickom izgovoru ovog pre-
Zlmena.
staka, dat. staci.
stavise (=cak, pored svega). (Ali: "Sta
vise da kazem?"). V. cak.
Stipaljka, dat. stipaljci. gen. mn.
stipaljki.
stipati, stipam, oni stipaju, stipaju!:i;
danas retko stip/jem, stiplju, ,Wp-
ljuCi.
sto ida: v. da.
sto god i stogod: v. god.
Stokholm: bolje Stokholm (v. to).
sto Ii.
stono: rei'; stano rece,
rekose, stono kaiu itd.
strajkbreher, strajkbrelzerski.
Strbac, Strpca, Strpcev.
stuka, dat. stuki.
sukun-: bolje cukun- (v. to).
175
sumadijski, danas obicnije nego
,I"umadinski,
sund Iiteratura, und roman i sl.
(neobavezna crtica: v. CRTICA 3).
sut
sunka, dat. unki.
supalj, upljiji, najupljiji.
sut: utom, utovi (bo1je) i utem,
utevi.
T
-t i -tao Imeniee m. rada grckog porekla
kao arhitekt, diplomat, demokrat,
patriot itd. mogu imati i oblike ar-
hitekta, diplomata itd. Ovi duzi
obliei danas su obicniji, pogotovu
za imeniee s dvosloznom osnovom:
at/eta, poeta, esteta i s1. Mnozina
je LI danasnjemjeziku gotovo uvek
na -i: arhitekti, itd. V. -ist(a).
tacka, tacki (ne tacci).
tacka gledista: bolje samog/ediste iii
stanoviste.
TACKA U SKRACENICAMA.
Skracenje reci belezi se tackom u
oblieima kao v. (vidi),g. (gospodin),
hI'. (broj), din. (dinara), god. (godi-
na), n.e. (nove ere iii nase ere), i dr.
(i drugo), i sl. (i slicno). U nekim
slucajevima dvoclani iii troclani
izraz pise se samo s j ednom tackom
na kraju: tj. (to jest), itd. (i tako da-
Ije), np': (na primer), tzv. (tako-
zvani). Tacka se ne pise u sledecim
slucajevima: (1) u skracenieama m,
km, kg itd. (v. SKRACENICE
MERA); (2) u titulama dr (doktor),
mr (magistar), gaa (gospoda),
gaica (gospodiea); (3) u skrace-
nieama od velikih pocetnih slova (uz
poneki izuzetak kao M.P. l=mesto
pecata] i N.N.).
TACKA UZ CIFRE. Kad se u pisa-
nju viseeifrenih brojeva odvajaju
grupe od po tri eifre, u matelllatiei
se to cini praznim prostorom (beli-
nom), npr. 5 721, 32 850 000 itd.
Izvan strucnih tekstova obicnije je i
prakticnije odvajanje tackom:
5.72], 32.850.000. Ni tacko111 ni
belinom ne razdvajaju se cetvoro-
eiheni brojevi koji znace godine.
Tackom posle arapske ei fre oz-
nacava se redni broj: 40. pred.s-ed-
nik SAD, mesto u 17. redu, 6. juna
1944. godine itcl. U slozenieama
kao 30-godisnji, 12-mesecni pise se
ertiea a ne tacka. Tacka se izostav-
Ija ako neposredno posle rednog
broja dolazi jos neki znak inter-
punkeije (zarez, erta, zagrada), npr.
177
rat za f,pansko nasleae (1701-
1714), primedbe na 3, 9, 15, 22. i
31. strani; to ne vazi za pocetnu
zagradu, npr. ,,1983. (godina naft-
ne krizer', jer je ona od broja
odvojena belinom. Posle rimskih
brojki ne stavlja se tacka (pa ni kad
oznacavaju mesece: v. DATUM!),
osim u naslovima poglavlja, ode-
ljaka i 51. kada se broj i naslov
nalaze u istom redu, npr.: 1. UVOD,
II. EVROPA, III. VANEVROPSKE
ZEMLlE.
Tacka se pise izmedu broja sati i
minuta, npr. 9.30,11.15 itd. Ne sme
sc u tim oznakama upotrebljavati
zarez.
Tagor (Rabindranat), ne Tagore: e se
javlja sumo u eng!. transkripciji i ne
izgovara se. Up. Lahar.
Tahiti, sa Tahitija, na Tahitiju (ne na
Tahitima). Up. Haiti.
tain (vojnicka hrana; vojnicki hleb).
taj: v. ova).
tajga,.u tajgi.
Tajland, u Tajlandu (ne "na Taj-
landu", jer nije ostrvo).
tajmaut iIi tajm-aut.
-tak. U rnnozini imenica na -tak i -
dak (s nepostojanima) glastse gubi
ispred c: trenuci, poceci. zadaci,
izdaci, gubici, otpaci, pregraci itd.;
ne trenutci, otpadci itd.
takoreci (sastavljeno po P).
Taunzcnd
takozvani: skracenica tzv.
taksi, taksija, mn. taksiji; taksi safer.
taksi stanica itd. (crtica nije obavez-
na, v. CRTICA 3).
talac, ne taoc; mn. taoci, talaca.
talent i talenat.
talibani (pokret u Avganistanu).
Talijan, Talijanka, talijanski upotre-
bljavano je i u Srbiji do II svetskog
rata. Danas se ti oblici osecaju kao
zastareli iIi hrvatski, pa se zame-
njuju sa Italijan, -anka, italijanski.
Talmud.
tamneti: kao potamneti (v. to).
tamno-: V. BOlE.
tamo-amo.
tamtam.
Tanganjika, u Tanganjiki i Tanganji-
Cl.
tango (m.), mn. tanga (sr.).
Tantalove muke.
Tanzanija, Tanzanac, tanzanski; ne
Tanzanijac, tanzanijski.
taoc ne nego talac (v. to).
tapecirati, tapeciran (kao tapet); nije
dobro tapacirati, -an.
Tamer, uobicajena transkripcija za
eng!. Turner; tacnije bi bilo Temer.
Up. Barton.
Taunzend (Townsend): ne Taunsend,
Tausend.
tchno-
tchno- sastavljeno: tehnomenadiel;
tehnobirokratski itd.
Tcksas (Texas), Teksasanin, -anka,
teksaski (bolje nego teksaski: v.
-ski).
tele- sastavljeno: telekomunikaeije,
teledirigovan itd.
telcfon: na telefonu (Ko je na tele-
fonu? Ostanite na telefonu i sl.) sas-
vimjc ispravan sklop, nema potrebe
da se zamenjuje sa "pored telefo-
na" i sl.
telcvizija: akcentje kratkouzlazni na
Ie iii dugouzlazni na vi. Akcent
televizija (dugosilazni na vi) smatra
se nepravilnim iz istih razloga kao i
Jugosltzvija (v. to).
tema. Spoj na temu niposto nije "ne-
pravilan", kako se ponekad tvrdi, i
besmislcno je zamenjivati ga ob-
likom 0 temi. Gde je mogucno, naj-
bolje je potpuno izbeCi rec tema:
"Pisao je 0 savremenom iivotu"
(bolje nego: 0 temama iz savre-
menog iivota), "Ija bihnesto dodao
povodom toga" (umesto: dodao na
tu temu) i sl.
tempera: tempera boje (crtica nije
potrebna).
temperament i temperamenat.
Tcncrifc i Tenerifa; na Teneriji, bolje
nego na Tel1erifama; pogresno na
Tenerijima.
178
teorijski i teoretski; teoreticar; teo-
rizirati (-izovati).
Tcrazijc, na Terazijama: ne "izgled
nekadasnjeg Terazija" nego neka-
dasnjih Terazija.
tercijaran, ne tereijalan.
termo- sastavljeno: termoelektrana,
termonuklearni, termodinamika
itd.
tetka, dat. tetki, gen. mn. tetaka;
tet(k)a Zora, ali s tet(k)a-Zorom,
tet(k)a-Zorin itd. (iii sve bez cliice:
v. CRTICA UZ IMENA).
Tetovo, tetovski, Tetovac, -ovka; teto-
vae (pasulj).
tetrapak.
Tevton (Tevtonac), tevtonski i Teuton
itd.
ti: prema P, mogucno je pisanje ve-
likim slovom Ti (Tebe, Tebi, Tobom)
i Tvoj kao izraz postovanja, ali to
spada u "licna, autorska odstupa-
nja" i ne regulise se opstim pravili-
rna.
Tibingen (Tubingen), tibingenski; ne
tibingenski.
Tihi okean iii Pacifik; tihookeanski
iii paeificki.
tik-tak, tika-taka; tiktakati, tikta(:em
(bolje nego tiktakcem).
tip-top.
TITULE i oznake zanimanja pisu se
malim slovom: inienjer Matic, prof
179
Ka.\:anin, majstor Zika, knez Milo,
vladika Rade, Smail-aga. Velikim
slovom se pisu same kad imaju
smisao stalnog nadimka ili atribu-
ta: Hajduk Ve ljko, Kraljevic Mar-
ko. V. NADIMCI; aga; paa.
Odredba P 60 po kojoj bi velikim
slovol11 trebalo pisati "nazive zivih
poglavara drzava" (Predsednik,
Kralj, Papa itd.) odbacena je u no-
yom Pravopisu. Takva upotreba ve-
likog slova nije prihvacena ni za
verske titule (patrijarh. dalaj-lama
itd.) pa ni za one koje se obicno ve-
zuju same za jednu licnost, kao ji-
r ~ duee, kaudiljo, poglavnik.
Pisanje Vi, Va.\:, n, Tvoj ostav-
IjCI10 je kao "stilisticka mogucnost",
al i ne i kao "pravopisna obaveza".
Titule kao Njeno velieanstvo, Nje-
gova svetost patrijarh po pravilu se
pisu velikim slovom prve reci.
Skracenice dr, prof, ini. i slicne
pisu se malim slovom, ali u potpisu
obicno velikim (mada P 0 tome ne
govori), po opstem pravilu za prvo
s o v ~ u recenici.
tj. (to jest).
Tjcllanrnen (sastavljeno prema P).
-tka. Od dvosloznih imenica, dativ i
lokativ zavrsavaju se po pravilu
sarno na -tki: tetki, patki, motki,
spletki, Vlatki itd. Izuzetak je bit-
ka, gde je obicnije bid nego bitki.
Kod visesloznih irnenica radije se
upotrebljava nastavak -ci: zagone-
tolcranlan
ci, pripoveci, II krleci (ali i zago-
netki itd., a posebno "hvala na ees-
titki ", sto je jasnije nego eestid).
tkati, tkam, oni tkajll: tkaj; tkajuCi;
tkao, tkala, tkan. Oblici tkem, tkd
i cern, ce, mada se navode u rec-
nicima, vise se ne upotrebljavaju.
tlo (bolje), ali i tIe.
tobolac, tobolea i toboca.
tocilac (ne toeioe), mn. tocioei,
toci/aca.
tocka i tocan (toenost, netoean itd.)
uzeto je iz ruskog, dok fonetskom
razvoju sh. jezika vise odgovaraju
oblici taeka, taean itd: Pravopisom
iz 1960. bilo je predvideno da se
zadrZe same oblici sa a, ali se u
Hrvatskoj kasnije odstupilo od toga.
V. zapeta.
Togo, iz Toga, u Togu; Togoanac,
-anka, togoanski. Up. Kongo.
to jest: skraceno tj.
Tokio, iz Tokija, u Tokiju, Tokiorn (ne:
Tokijom, Tokijem); tokijski. Za
stanovnike moze se reCi Tokijac,
Tokijka.
toki-voki pogresno, treba voki-toki (v.
to).
tolerantan znaCi same "koji tolerise,
trpelj iv". Pogresna je upotreba u
smislu "koji se moze tolerisati"
(Povecanje radijacijeje tolerantno
i sl.): treba reci prihvatljiv, pod-
toljaga
noljiv, u granicama dozvoljenog
itd.
toljaga (bolje) i tojaga; daL -zi.
Tonkinski zaliv, ne Tonkinski. V. -ki.
topao i topal.
topiti (se): v. rastopiti.
toplifikacija, losa, hibridna kovanica
od domace osnove i stranog nastav-
ka. Bolje je reCi daljinsko grejanje,
uvoilenje daljinskog grejanja,
odnosno izgradnja toplovoda.
top-Iista.
tor, o l ~ Imenice kao okupator, korn-
pozitor, ventilator, ambosodor, to-
reador itd. u gradskom govoru
najcesce imaju dugosilazni akcent
na trccem slogu, ali se za knjizevni
priznaje samo kratkouzlazni akcent
na drugom slogu, s duzinom na
trecem: okupator, kompozTtor itd.
Up. Jugoslavija.
Torkemada (Torquemada), ne Tor-
kvemada.
torpedoje m. roda, u mnozini obicno
srednjeg (torpedo).
trafo-stanica.
trans- (prefiks) pise se sastavljeno i
ne menja oblik: transgresija, trans-
saharski, transsibirski.
transcendentan i transcendentalan
(u filozofiji ova dva prideva imaju
razl iCi to znacenj e).
180
transfer, ali transverzala, transverza-
Ian (ne transferzala).
transirati (P dopusta i traniirati; ne
tranCirati).
Trasi, ne nego Trejsi (Tracy, Tracey,
prezime i zensko ime).
travka, dat. travci i travki.
trebati. Upotrebljava se bezlicno ako
je u spoju s glagolom, npr. "Svi tre-
ba da dodu" (ne: trebaju), "Treba-
10 je da znas" (ne: trebao si), "Tre-
balo bi da razmislimo" (ne: trehali
bisrno). Ako nema drugog glagola,
trebati se menja normal no kroz sva
lica: "Ne trebas mi", "Trebao mi je
njegov savet", "Sta su yam trebali
kljucevi?" Dopusteno je i kao prela-
zan glagol, npr. "Trebacemo vas"
"Trebao sam novaca", "Trebate Ii
nesto?", mada je u tom slucaju bo-
lje: "Trebacete nam", "Trebalo mi
je novaca", "Treba Ii yam nesto?".
U odnosnim recenicama kao
"Evo imena ljudi koji su trebali da
govore" pogresan je licni oblik Sll
trebali, ali ne bi valjalo ni "koji je
trebalo do govore", jer se ne slaze
sa subjektom u mnozini. U takvom
slucaju jedini izlaz je da se trebati
zameni nekim drugim glagoJom
(imati, morati itd.).
Trebinje, trebinjski, Trebinjanin (i
Trebinjac), Trebinjka.
trebovati i trebovanje su rusizmi iz
vojnog recnika, stilski neprikladni
181
u knjiz. jeziku, ali im nema prave
zal11cne.
trece- sastavljena (trecerazredni, tre-
cestepeni, trei:epozivae); retka tre-
eo- (trecoskolae, treeoskolski).
Treci rajh.
trend, anglicizam s cijom se upatre-
bom preteruje poslednjih godina.
Kadje moguce, treba ga zameniti s
pravae razvoja, sklonost, teinja,
stremljef!je, tendeneija, pojava i sl.
trencrka, daL trenerei, gen. mn. tre-
nerki,
trenutak, mn. trenuci.
treptati (rede trepteti, ijek. treptjeti),
trepcem, oni trepcu, trepcuCi i trep-
tim, ani trepte, trepted
trg: v. UUC.
tri, trijl! itd,: v, BROJEVI (promena).
triangl; triangulaeija; triatlon (bez
j, jcr su slazene reci).
Trido. Trudeau je francusko prezime
(i u *anadi); nema razlaga da se
transkribuje Trudo, pa engl.izga-
varu.
trijumf, trijumfalan, trijumfovati,
trijumvir, trijumvirat.
trik-snimak (crtica nije abavezna, v.
CRTICA 3).
trim-staza.
trio (m.), trija, triju, triom; mn, trija
(sr.).
TRPNI PRIDEV
triput i tri puta.
trista i tri stotine, tristoti; tri hiljade,
trihiljaditi.
trodupIi, troduplo nisu knjizevni iz-
razi: treba reci trostruk, trostruko.
trogodac, trogoea, mn. trogoei,
troiposobni, troiposatni, troipogo-
disnji itd.
troje, trojiea, itd.: v. BROJEVI (zbir-
ni).
trojka: kaa dvojka (v. ta).
trostavacni: v. jednostavacni.
TRPNI PRIDEV (pasivni particip)
gradi se, u nacelu, sarna ad prelaz-
nih glagala: atuda su pagresni abli-
ci kaazaraana puska, neodgovore-
na pitanja, sudarena vozila; urn.
otecene noge, crJ...:nuta krava, balje
je otekle noge, uginl!la krava. Ipak
i ad pajedinih neprelaznih glagala
pastaje trpni pridevi kaji su defini-
tivna usli u upatrebu: diplomiran,
neeksplodiran, preuranjen, prena-
gljen, naCitan i dr. V. i l/seliti.
Ukalika je pracen nekam adred-
bam, trpni pridev mora daci i z a
imenice na kaju se adnasi. Pogresna
je "On se leCi ad zadobijenih pov-
reda na utakmici", "Magu se javiti
svi zainteresovani graaani za ku-
povinu", ,,Kupljenu robu u drugim
prodavnicama astavite na ulazu":
treba " .. ad pavreda dabijenih na
utakmici", "svi gradani (kaj i su)
trscak
zainteresovani za kupovinu", "Robu
kupljenu u drugim prodavnicama... "
V. nikad neprezaljen.
trscak, tdcan sa C, ali tdee (zbillla
imenica) sa e, sve od istog korena
kao trska.
Tdic, trsi{;ki, Trsicanin.
trti, trem, treS, oni tru i tarem, tareS,
oni tam; imperativ tri i tori; tanlc'i;
tro, tria; trven, trvena i trt, trta.
Trubeckoj: bolje Trubecki, au pade-
zima sarno Trubeckog (ne Trubec-
koja), Trubeckom, Trubeckim. Tru-
beckaja: bolje Trubecka, au pade-
zima sarno Trubecke (ne Trubecka-
je), Trubeckoj, Trubeckom. V. RU-
SKA IMENA.
truleti, truleo, trulela (ijek. truljeti,
trzt/io, tmljela) i tru/iti, tru/io, tru-
lila. Isto i za slozeni glagolistruleti
(istru/iti). Truljenje (ne trulenje).
trunka, dat. trunci.
tugovanka, dat. tugovanci.
Tuluza je nas odomaceni oblik za fro
Toulouse; ne treba pisati u m. rodu
Tuluz.
182
Tunis, tuniski, Tunisanin, -anka (ne
Tunizanin).
tupeti, ijek. tl/pjeti (postajati tup), tl/-
piti (ciniti tupim): V. otl/peti.
Tur de Frans (Tour de France).
Tuson (Tucson, u Arizoni): ne Takson.
Tuzla, tuzlanski, Tuzlak, Tuzlanka.
tuzilac (ne tuzioc), gen. tuzioca, mn.
tuzioci, tuzilaca; sa istim znacenjem
tuzitelj, tuziteljka: tuzila.m'O (ne
tuziostvo).
TV. Ova skracenica uvek se pise ve-
likim slovima. bcz tacke, a ako sle-
di neka imenica, P daje prednost
odvojenom pisanju: TVdnevnik, TV
program, TV gledaoci. Dopusteno
je i pisanje s crticom. (v. CRTlCA
5).
tvoj: V. ti.
tvorba reci, danas opsteprihvaceno
kao gramaticki tennin. Pogodnijeje
od ranijeg graaenja reCi, jer ima i
odgovarajuci pridev: tvorbeni.
tzv. (= takozvani).
u
u sa genitivom, npr. II nas, u iena, u
Cmogorar.:a dobra je kao i kod u
istom znacenju.
Vb: na Ubll, idem na Ub, bolje nego
1I Ubll itd.
uhcditi, IIbedljiv, lIbeaenje bezra-
zlozno su osudivani kao rusizmi i
trazcno jc da se zamene sa IIveriti,
lIverljiv, lIverenje (sto nije mogu6e
u recenicama kao "Ubedili su ga da
dode").
u hcsccnjc.
u bcskraj.
u bcstrag.
uhiti: ubij, lIbijmo, ubijte; lIbij boie
(Pravopis ne predvida pisanje libi-
boze).
ublcdeti, lIhiedeo (ijck. ublijedjeti,
lIblijedio, ub/ijedjela).
ubog, uhogiji, najubogiji.
u hrk.
ubuduce.
ucelo.
ucas (odmah, ubrzo).
ucauriti, obicnije nego ucahuriti (v.
caura).
ucestali, -la, -10 (ucestale pretnje i
sl.), ucestalost; nije dobra ucestan,
lIcestanost.
ucetvoro, upetoro, ucstoro itd.
uCitcljica, lICite/jiCin.
Vcka, na UCki.
udalj; skok lIdo/j.
udaraljka, dat. udoraljr.:i.
udes: pored ranijeg znacenja slidbi-
no, dcll1as je potpuno prihvaceno i
znacenje nesrecan slucaj iIi soo-
braixljna nesreca.
udesno.
Vdine (Italija), kod nas se menja kao
mnozina: u Udinama, Siovenacko
ime je Videm.
udno (npr. udno sobe), ali: Ii dnu sobe.
udvoje.
uglas
uglas (npr. povikati uglas).
u glavu.
ugljen-dioksid, ugljen-monoksid.
ugnezditi se, ne ugnjezditi se: v.
gnezdo.
Ugri (Madari), ne Ugari; gen. mn.
Ugara; jednina (danas neuobi-
cajena) glasi Ugrin. Ugro-flnski
(ugro-finskajezicka porodica).
ugristi: ugrizen (ne ugriien).
uhleblje (ijek. uhljeblje) iii uhljebije
(po crkvenoslov. obliku).
uime.
u inat (i uz inat).
uistinu.
ujedanput; IIjedared (sastavljeno
po P 60).
ujedno.
u jesen.
uj utro i ujlltru.
uklestiti (ne ukljdtiti); ijek. IIklije-
~ i t i.
ukoliko i utoliko pisu se zajedno, osim
kad koliko i toliko cuvaju svoje
posebno znacenje (P 60 daje primer:
"U koliko ga puta bude davao, u
toliko puta ce mu se i vracati").
u korak (odvojeno prema P).
ukoso.
u kostac (odvojeno prema P).
u kovitlac.
184
ukrasti, ukradell (ne ukraaell).
ukratko.
ukrivo.
ukrug (= unaokolo), ali u krug u
doslovnom znacenju (npr. Uaite u
krug).
ukrupno (= u krupnom novcu; u
glavnim crtama).
u leto.
ulevo.
ULICE i dr. U nazi virna ulica, trgo-
va, gradskih cetvrti, parkova, grade-
vina, spomenika itd. sarno se prva
rec pise velikim slovom: Bosanska
1Iliea, Trg aleksillackih rlldara,
Savski venae, Stari grad, KoslIt-
njak, SllIdenlski park, Dom sindi-
kala, Novo groblje, Pobednik, Bela
kuca itd.
Prema P 60 trebalo je i rec ulica
pisati velikim pocetnim slovom ako
dolazi na prvo mesto (Bosanska 1I1i-
ea ali Uliea bosanska). U P se istice
daje u mnogim slucajevima oprav-
danije malo slovo: "selo Lipovo,
ulica Yuka Karadzica, broj 12";
"Ostace bez struje ulice Savska,
Jaksiccva i Ratnih vojnih invalida";
takode kad je skraceno, npr. "ul.
Cirila i Metodija". Trcba izbegavati
birokratski obicaj da se rec uliea
uvek stavlja na pocetak ("u Ulici
Nemanjinoj" urn. normalnog "u
Nemanjinoj ulici"); kad to kontekst
dopusta, moze se uvek upotrebiti i
IRS
kraei naziv ("u Nemanjinoj"); pogo-
tovll jc besmisleno dodavati ulica i
ispred naziva koj i vee sadrze reci
kao hu!evw; venae, pri!az, trg itd.
("Ulica bulevar Vojvode Stepe",
"Ulica Andrieev venae" i sL).
Ulis (ne Uliks): bolje Odisej, osim
kada jc naslov romana Dz. Dzojsa
(.T. .loyce, Ulysses).
uJiti: ulij, u!ijmo, ulijte.
UJrih (Ulrich), DC Urlih; Ulrika iii
Ulrike (Ulrike), nc Urlika.
ultra- uvek sastavljeno: ultrazvuk,
ultraljubicast, ultrakratki, ultra-
levicar itd.
uludo.
umah (= u isti mah, odmah).
umalo (prilog, npr. unw!o ne za!Jo-
ravih).
u me (= u mene).
umestan, U/1/esna, umesno.
umesto (necega).
umctak; mn. umeci.
umeti: menja se kao razumeti (v. to).
umiti: urnij, umijma, umijte.
Umka: na Umki, idem na Umku, bo-
Ije ncgo u Umki itd.
umnogom(e).
ullajkrace (prilog, npr. IInajkrace
receno); ne u najkracem.
unakrst.
Unita
unakrstan, -.'Ina, -.'Ina,
unaokoio.
unapred.
unapredenje (prelazak u visi polozaj)
ne treba mesati sa unapreaivanjem,
koje podrazumeva duzu radnjll:
"Nas institut radi na unapredivanju
rne: unapredenju] poljoprivrede".
unatrag; IInatraske.
unazad nije dobro u spojevima kao
"Video sam ga unazad tri godine"
(um. pre tri gadine), "Unazad dva
mescca sve su cesci kvarovi" (um.
ad pre dva meseea).
u nedogied (odvojeno prema P).
unekoliko (= pomalo, doncklc).
u nepovrat; u nevrat (odvojeno prc-
ma P).
Unesko se pise s prvim velikim slo-
vom i menja kao nase imenice na
-0: Uneska, Unesku itd. Dopusteno
je, mada redc, i pisanje u izvornom
obliku UNESCO, UNESCO-a, da
bi se sacuvalo 0 kao sastavni deo
skracenice (pocetno slovo cngL reCi
organization).
uneti: v. -neti.
Unicef, Unicefa iii UNICEF, UNI-
CEF-a.
Unita (I'Unita, naziv itaL lista) ima u
originalu naglasak na poslednjem
slogu, pa nije preporucljivo menjati
ga po padeZima (sa" Unitol11 Of, Uni-
1I11ivcrzilct
tin dapisniki s1.). Kadje mogucno,
treba izbeci promenu, pisuci sa /i-
starn ., Unita ", dapisnik lista " Uni-
ta" i sl. Naprotiv, ime casopisa
"Rinasita" (Rinascita) naglaseno je
na slogu na, pa se moze normalno
menjati: "Rinasite", "Rinasiti" itd.
univerzitet: Univerzitet u Beogradu;
Beogradski univerzitet; Univerzitet
(veliko U ako se shvata kao skrace-
nje punog naziva). V. USTANOVE.
univerzum je matematicki iii stati-
sticki tennin; nepotrebno je u smi-
slu svemir (kasmas, vasiana).
unuka, dat. unllci; IInukin, bolje nego
l1/11,eil1.
unutar (predlog s genitivom) dobraje
i potrebna rec.
unutrasnji i unutarnji jednako su
pravilni oblici. Obicno se prvi upo-
trebljava u materijalnom znacenju,
a drugi u duhovnom (unutarnji iivot
i sl.).
unutrasnjopoliticki (ne unutarpo-
liticki); u17l1trasnjotrgovinski.
u nj (= u njega).
unjkati, IInjkav: v. h.
uoci (predlog, npr. uaCi praznika, uo-
e; hitke), ali: gledati u 06, reCi u
aei.
uokolo; 1I0krug.
u pamet; uzmi se upamet (= opameti
se).
186
upetoro.
UPITNIK (znak pitanja) mora se pi-
sati na kraju svake nezavisne upit-
ne recenice. Pogresni su primeri
kao: "Da Ii je do toga moralo doCi.
S malo vise brige za Ijude... " iIi:
"Cime se moze objasniti ovako mali
broj ucesnika. Organizatori kazu... "
U oba primera trebalo je umesto
tacke da stoji upitnik.
Upitnik se ne stavlja uz zavisno-
-upitne recenice, npr. "Pitamo se da
lije do toga moralo doci." - "Osta-
10 je neizvesno cime se moze objas-
niti ovako mali broj ucesnika." U
naslovima se upitnik moze ali ne
mora staviti, zavisno od intonacije,
npr. "Sta nam donosi novi zakon?"
i "Sta nam donosi novi zakon".
U nizu recenica koje su smislom
tesno vezane jedna za drugu, iza
upitnika moze doci i malo slovo:
Ka? zarja? - Gde je ubi/en? ka ga
je ubio? zbog cega? Sveje to asta-
10 nerazjasnjeno. 1 pri navodenju
direktnog govora, s crtom iJi bez nje,
tekst se nastavlja malim slovom:
Zasta mi je to trehala? pamisli
Petar. - Gde ste? - vikalaje stori-
ca.
uplitati, IIplicem i upletati, IIplecem.
u pocetku.
upodne.
upola.
u pomoc, ne upamac.
lX7
nposlen i IIpoljen: uposlenje i u p ~
!jenjc.
n povodn (necega) dobra je kao i
povoc!OI11 (necega).
upoznati, IIjJoznavati: llpoznajuCi (nc
/ljJoznavajuCi). "Upoznali su ga 0
rczultatima u sprovodenju plana"
pogrcsno, treba: upoznali su gas re-
zultatima. Takode pogresno "Upo-
znati smo daje bilo sukoba", treba:
ohaveiiteni smo da je bilo sukoba.
uprazno (tako u recniku Matice srp-
ske, mada ga pravopisni prirucnici
ne bclezc; up. naprazno).
upraznjavati (nesto), rusizam: goto-
vo uvek moze se zameniti glagolom
haviti se (necim).
uprkos ncc'emu, ne uprkos neeega.
u prolecc.
upropastiti: kao zaprepastiti (v. to).
u protivnom.
uprstc (prilog, npr. znati uprste).
ura, recte hura (uzvik).
uranijum iii uranij (hemijski ele-
ment): Uran samo kao naziv planete
iii bozanstva.
u raskorak (odvojeno prema P).
uravnilovka je ruska rec, ali potreb-
na u nasem jeziku, jer nema od-
govarajuce zamene.
urazumiti (sc): urazumil11, oni ura-
zume; urazlIIni, -imo. -ite; urazu-
mio, -i/a"' urazumljen.
lIspcli
Urlih ne nego Ulrih (v. to).
-us (latinsko): v. -os.
usahnuti: usahnllo, -hnllia i usahao,
-hla.
use (= u sebe).
useliti. "Useljen stan" i "neuseljen
stan" nisu gramaticki pravilni obli-
ci (useljava se covek a ne stan), ali
se u nedostatku boljeg izraza mora-
ju prihvatiti. V. TRPNI PRJDEV
useljenje, ne uselenje.
usisivac, usisavac i usisacjednako su
dobri oblici (prvi je najuobicajenij i).
usitno.
uskipeti, uskipeo, llskipecc (ijek.
uskipjeti, uskipio, uskipjela) , ne
uskipiti itd.
usklicnik: u Pravopisuje usvojen ter-
min uzvicnik(v. to).
Uskrs (malou samo kadje zajednicka
imenica, uznacenjuuskrsnuce). Up.
Vaskrs.
usled: ijek. je usljed i uslijcd.
uspavanka, dat. uspavanci.
uspeti. Umesto bezlicnih oblika kao
"Ne uspeva mi da otvorim", "Us-
pelo imje da pobegnu", gramaticari
preporucuju licne ("Ne uspevam da
otvorim", "Uspeli su cia pobegnu")
iii traze cia se glagol uspeti zameni
izrazom poCi za rukom.
tiSI'll I
usput: sastavljeno, npr. "Rekao je to
nckako usput", "Svratio bih ja, ali
mi nije usput". Uz put sarno u
doslovnom znacenju (= pored puta).
usred; lIsred srede.
usta: gen. mn. ustiju ne smatra se
knjizevnim.
USTANOVE. Nazivi ustanova, pre-
duzeca, organizacija, udruzenja i
politickih tela imaju veliko pocetno
slovo sarno u prvoj reCi (i U onim
reCima koje su i same imena): Gmd-
ski sekretarijat za saobracaj, Pre-
dllzece za proizvodnju campa i pre-
diva .,Kosmaj", Energoinvest, No-
lit. Srpska demokratska stranka,
Donji dom, Palestinska oslobodi-
locka organizacija itd. Isto vazi i
za nazive skupova, kongresa, sajmo-
va, izlozbi, sportskih takmicenja i
drugih povremenih manifestacija:
TreCi meallnarodni kongres slavis-
ta, Festival malih i eksperimen-
talnih scena Jugoslavije, Olimpij-
ske igre, Sajam mode itd. Velikim
slovom, prema P, mogu se (neoba-
vezno) pisati i nezvanicni nazivi od
prideva imena mesta i vrste usta-
nove, npr. Beogradski univerzitet
(zvanicno: Univerzitet 1I Beo-
gradll), Berlinska opera i sl. V.
KLUBOVI; SPORTSKA TAKMI-
tENJA; VOJNE JEDINICE.
Ako je naziv slozen, tj. kad ozna-
cava posebno telo u okviru neke sire
organizacije, oba dela zadriavaju
188
veliko slovo plve reci: Savet gll-
vernera Narodne banke Jugo-
slavije, Izvr.\:ni odbor Udrllzenja
novinara Srbije itd. Kada speci-
ficnom imenu prethodi oznaka vrste
ustanove, njena plva rec moze se
pisati malim iii velikim slovom:
izdavacko (Izdavacko) predllzece
"Narodna knjiga "Judbalski (Fud-
balski) klub "Zeljeznicar ".
Ako se umesto punog naziva uzi-
rna sarno jedna imenica iz njega, i
ona se pise velikim slovom: szdra
je sastanak Udrllzenja, toje odlll-
ka Saveta, dopisuje se s Akademi-
jom. Ipak, pisace se malo slovo ako
je imenica odredena nekomzameni-
com iii pridevom, npr. na.\:e udru-
zenje, ovaj savet, pomenllta aka-
demija.
I za transkribovane strane nazive,
prema P, velikim slovom pise se
sarno prya rec: Stejf department,
Forin ofis, Mancester jllnajted,
Komedifransez itd. Ali ukoliko nis-
mo sigumi da druga rec nije ime,
bolje je i nju pisati yelikim sloyom.
u stopu.
u stranu.
u stvari.
usukati: kao zasukati (Y. to).
u susret.
usetati se (i kad znaci "ushodati se":
ne uzsetati).
usiroko (ali: u sirinll).
189
usiti: uij, uijmo, uijte.
Utah: v. Juta.
u te (= u tebe).
uteha, dat. utehi.
uto i utom (= u taj mah, u tom trenut-
kl1).
utoliko v. ukoliko.
utovarivati, utovarujem, ne utova-
rati, lItovaram.
utroje.
utrti: kao satrti (v. to).
uveee.
uvesti: uvezen (ne uvezen).
u vezi s neCim, ne u vezi necega: u
vezi s a ~ i m pitanjem, u vezi s tim
itd.
uvis, skok uvis (ali: 1I visinll).
uviti: lIvij, uvijmo, uvijte.
uvo, uva, pored: uho, uha. Promenu
lIveta, lIvetu, uvetom neki grama-
ticari ne priznaju za knjizevnu.
uvozan znaci "koji se tice uvoza"
(uvozne tarife i sl.); umesto lIvozna
mha, uvozne cipe/e i sl. bolje je
lIvezena mba, uvezene cipe/e.
uvrh (predlog).
uvrstiti, uvrten i uvrcen; uvrstenje
i uvrcenje; uvrtavati i uvrsCivati.
uzbrdo (navise); uz brdo u doslovnom
znacenju.
uzlcbiti
uza: uza me, uza nj, uza se, llza te;
uza zid, uza ta, uza straml (bolje
nego uz stranll) itd.
uzavreti: menja se kao vreti (v. to).
u zdravlje (odvojeno prema P).
u zimu.
uz inat (i u inat).
uzjahati,lIzjaem, oni llzjau.
uznos.
uzor-majka, uzor-dete itd.
uz put: v. usput.
uz to.
Uzun-: v. Hadzi-.
uz vetar.
UZVICNIK (znak uzvika). Pravila 0
pisanju velikog slova posle uzvic-
nika ista su kao i za upitnik (v. to).
V. i: NAVODNICI
uzvodu.
Uficka republika (v. GEOGRAFSKA
IMENA).
ufitak, mn. u ~ i c i
ufivo: sastavljeno, kao i drugi prilozi
slicnog sastava (uce/o, ukratko,
ll/udo itd.), mada ga PR ne beldi.
uflebiti (ne uzljebiti), uz/ebljen;
ijek. ui/ijebiti, ui/ijebljen.
v
v. Englesko w na pocetku reCi ispred
samoglasnika kod nas se prenosi sa
v (ne sa u): Vajld (Wilde), Voren
(Warren), Vest (West), Vilkins
(Wilkins) itd.
U spanskom, b izmedu vokala
ima zvuk slican nasem v, ali se kod
nas prenosi sab: Kuba, lbanjes, San
Sebastijan itd. lzuzetak su samo Ha-
vana (sp. la Habana) i Kordova
(Cordoba), imena koja u svim
evropskimjezicima po tradiciji ima-
ju v. lme iii nadimak Cordobes tre-
ba prenositi kao Kordobes (ne Kor-
doves).
Vaclavske namjesti se kod nas upo-
trebljava kao mnozina, dok je u
ceskomjednina sr. roda. Najbolje je
prevesti taj naziv kao Vaclavski (ili
Vaclavljev) Irg.
vaga, na vagi.
vagon-restoran; vagon-li.
vajda, uvajdili se siroko se upotreb-
Ijava u knjiz. jeziku i pravilno je kao
ijajda.
vakuum, vakuumiran, ne vakum, va-
kumiran.
Valas (Wallace: P predlaze da se
zadrzi kao tradicionalno, mada bi
blize eng!. izgovoru bilo Volas).
van (u stranim imenima): v. de.
vandalisticki (cesto u prevodima sa
engleskog) ne nego vandalski.
vannastavni; vannaucni: vannacio-
nalan (i izvannastavni, itd.).
vapiti: vapijem, vapijes, oni vapiju i
vapim, vapis, oni vape.
varijanta, gen. mn. varijanala. bolje
nego varijanti. V. GENITIV MNO-
tINE (imenice i. rada).
variti nije preporuCljivo u znacenju
zavarivali. Umesto vurilac, varilac-
ki bolje je zavarivac, zavarivacki.
varka, dat. varci, gen. mn. varki.
Vaskrs je crkvenoslovenski oblik: u
obicnom govoru nema razloga da
mu se daje prednost nad narodnim
oblikom Uskrs.
191
vaskularni (koji se tice krvnih sudo-
va): ne vaskulni.
vas dobija veliko V u kurtoaznim izra-
zima Vaa visosti, Va.e velicanstvo,
Vi:I.i'e preosve.i'tenstvo i s1. Vidi i:
velicanstvo; Vi.
vaska, dat. vaki i vaci, gen. mn.
va.i'aka i va.i'ki (pored: va.\', gen. mn.
vaiju).
vat: gen. ml1. vati; vat-cas, vat-sat.
Vavilon, Vavilonjanin, vavilonski.
vaza, bolje nego vazna.
v.d. (vrsilac duznosti).
ve-ce (nuznik), ve-cea iii WC, WC-a
(BLI" BLI,-a); nc vc.
vecina s imenicom u genitivu trazi
glagol u jednini (Vee ina /judi
podriava ovu odlllku). ali nije
pogresan ni glagol u mnozini (sla-
ganje po smislu: Veeina /judi
jJodriavaju OVll odlllkll).
vegetarijanac, vegetarijanka, -ans-
ki, ~ n s t v o ne vegeterijanac itd.
VEKOVI: v. RAZDOBUA.
Velaskez iii Velaskes (Velazquez):
v. -ez.
vcle- sastavljeno: veleizdaja, vele-
potovan itd.
veJicanstvo je titula kralja i kraljice,
odnosno cara i carice, dok se
visocanstvo (iii visost) upotreblja-
va za pnnceve i princeze.
vcrcsija
U obracanju pise se malim slo-
yom ("Nadamo se, velicanstvo, da
cete... ", P) ali velikim Va.i'e veli-
canstvo, a neobavezno veliko Nj u
zamenicama treceg lica (Njegovo,
Njeno velicanstvo). V. njegov; va.
Velika Gospojina (praznik); Velika
Morava.
veliki: Petar Veliki i s1. (v. IMENA
VLADARA); Velika Morava; Veli-
ka Britanija; Veliki petak (v. PRAZ-
NICI). Vidi i:pisati velikim slovom.
Veliki medved, Velika kola (saz-
veZde).
VELIKO POCETNO SLOVO: v.
Bog; BOZANSTVA; CRKVE; de;
GEOGRAFSKA IMENA; IMENA
NARODA; ISTORIJSKA IMENA;
ISTORIJSKI DOGADAJI; KLU-
BOVI (IMENA); MALA SLOVA;
MARKE; Mesec; NADIMCI; NAS-
LOVI; NEBESKA TELA; OCENE;
ODLIKOVANJA; POKRETI; PRA-
ZNICI; PREDMETI; RAZDOB-
LJA; revolllcija; SPORTSKA TAK-
MICENJA; STRANE SVETA; Sun-
ce; sveti; TITULE; ULICE; UPIT-
NIK; USTANOVE; Vi; VOJNE JE-
DINICE; ZAKONI; Zemlja; ZNA-
CI ZODIJAKA; ZIVOTINJSKA
IMENA; i pojedine reci.
veresija: smatra se da treba tako da
glasi i u ijek. (ne vjeresija), posta
nije izvedeno od reci vera (vjera),
nego je turskog porekla.
Versace
Versace (Versace), Versacea, Ver-
saceav; ne Versace, Versaci.
Versaj (Versailles), versajski, balje i
danas abicnije nega Versalj, ver-
saljslei.
veseli me: v. raduje me.
Vestinghaus (Westinghouse), ne Ves-
tinghauz. V. s i z (izgavar).
ves-masina (s crticam; balje: masina
za pranje).
vesticji, balje nega vesticiji.
veza: v. u vezi.
veibanka, dat. veibanci.
Vi, Vas, Vam(a), Va.L u paslavnaj
prepisci (ali ne i u drugim vrstama
tekstava) uabicajena je da se pisu
velikim slavall1 kad se adnase na
jcdnu asobu. Up. ti.
via (kao lat. rec, npr. Bee via Budim-
pdta); Cirilicam sarno Bl1ja.
viceadmiral, vicekralj, viceSampion
itd.
Vicenca (Vicenza), ne Vicenca.
video: video-uredaj, video-leaseta, vi-
deo-le/ub, video-spot itd. P dapusta
i advajena pisanje, a uvek advajeno
u viseclanim spajevima kaa video i
audio uredaji, video og/asi i rek-
lame.
video-rikorder i video rikorder. U
istam znaeenju maze se upatrebiti i
magnetoskop. s pridevam magne-
loskopski.
192
Vidovdan: v. PRAZNICI.
vijoglav, vijoriti se (sa j).
Vilja. Prezime Villa u italijanskam se
izgavara Vila, u spanskam Vilja:
taka i Panea Vilja (Pancho Villa).
Viljem (BI1JbeM) nije pagadna tran-
skripcija za eng!. William i srodna
imena iz drugih jezika. Balje je en-
gleska ime prenasiti kao Vilijem, a
iz drugih jezika prema izvarnom
abliku: nemaeki Vilhelm(Wi/he/m),
halandski Vilem (Willem) itd.
viljuska, dat. gen. mn.

vinovnik je rusizam, ali ga ne treba
adbacivati, jer ima nesta drugaeije
znaeenje nega nasa rec krivac.
virtuoz, virtuozan, virllloski, vir-
tuozitet ili virtuozl1ost: ne virtouz,
virtouzan.
Vis, viski (abicnije nega vfski).
visocanstvo nije isto sto i velicanstvo
(v. to). Upatreba velikog paeetnag
slava kaa za velicanstvo. V. i nje-
gov, vaS.
visok, visi, najvW (ne vis/ji ni
visociji).
visokoucen, visokokvalifikovan (v. i:
KV), visokokvalitetan, visoko-
frekvenlan, visokoka/orican, vi-
sokoradioaktivan; visokocenjen,
(uvek sastavljeno
po P).
193
visost: kao visocanstvo (v. to).
viSe-manjc.
vitamin: vitamin B, vitamin C itd. iIi
B-vitumin. C-vitamin itd. (P pise
Be-vitamin, Ce-vitamin).
Vizantija (driava), vizantijski i vi-
2untinski. Vizantinac (bolje nego
Vizantijac); Vizant (staro ime Cari-
grada, au prenesenom smislu i Vi-
zantije), vizantski.
vizitkarta.
vizuelan (obicnije) i vizualan.
vkv. (malim slovima): v. KV
VLADARI: v. IMENA VLADARA.
vladika, dat. vladici.
vlaga, dat. vla::i.
vlastela ide s glago10m u mnoiini (kao
gospoda, braca): vlastela su bila
liZ kralja. ne vlastela je bila.
vlastcoski, vlasteostvo i vlastelski,
vla.l'felsfvo.
vlat maze biti i. i m. rada: .I've vlati,
svi vlatovi.
VMA: v. Vojnomedicinska akademi-
.I
a
.
vocka, dat. vocki, gen. mn. vocaka.
vodcnicaje mlin na obali reke iii pa-
toka; pogresno se upotrebljava za
rucne sprave (vodenica za kafu -
treba: mlin za kafu).
vodic, ne vodic.
VOKATlV
vodovodzija (BO,llOBOI,lI1ja), famili-
jamo.
vodstvo, ne vocstvo.
Vojin, Vojislav, ne Vain itd.
VOJNE JEDINICE. Nazivi vojski,
paravojnih formacija,jedinica, gar-
nizona i vojnih oblasti pisu se ve-
likim slovom prve reCi: Jugoslo-
venska narodna armija, Sesta flo-
ta, Zbor narodne garde, Banjalucki
korpus, Skopska armij.l'ka oblast;
taka i: Sremski Font, lstocnifront,
TreCi ukrajinski Font itd.
vojno: PRbeleii samo sloiene prideve
koji se pisu sastavljeno, kao vojno-
geografski, vojnoistorijski, vojno-
tehnicki, vojnomedicinski, vojno-
sanitetski, vojnoobavestajni itd.
Ipak, ani kao vojno-pomorski.
vojno-civilni morali bi se pisati s
crticom, jer su u njima oba dela
ravnopravna. Poneki se mogu pisati
na oba nacina, zavisno ad tuma-
cenja, npr. vojnopoliticki (koji se
odnosi na vojnu politiku) i vojno-
-politicki (vojni i politicki). V.
SLOtENI PRIDEVI.
Vojnomedicinska akademija, skra-
ceno VMA (izgovor "ve-em-a", ne
"ve-me-a").
Vojtjeh (Vojtech, ceski); Vojceh
(Wojciech, poljski).
VOKATIV (peti padei). Imeniee sa
zavrsetkom na prednjonepcani su-
glasnik(c, r1, C, di, S, i, ij, nj,j) dobi-
voki-[oki
jaju u vokativu nastavak-u: Maticu,
kovacu, kicosu, lupeiu, konju, zma-
/11 itd. Otuda i Milosu, Radosu itd.,
bolje nego Milose, Radose. Za
il1leniee na-r javlja se i nastavak-e
i nastavak -Ii: care, profesore, gos-
podaru, frizeru, pastire i pastiru,
pisare i pisaru itd.
Vokativ jednak nOl1linativu do-
pustenje (ne i obavezan) u sledecil1l
slucajevima: (1) za imeniee kao
macak, patak, tetak od kojih je
nemoguce napraviti vokativ na -e;
(2) za prezil1lena na -ek, -ak, -ec,
-ac, npr. Macek, Cicak, Paljetak,
Krivee, Sremee, Bunusevae, Ko-
larae, Ibravae (ali i: Kolarce, Ibrav-
ce); (3) za strana imena i prezime-
na na -k, -g, -h, -c, npr. Diek, Zak,
Dag, King, Hajnrih, Erih, Bah,
Franc, Kae itd.; (4) za prezimena na
-ov i -in (v. pod -ov); (5) za musli-
manska imena kao Salih, Refik,
Abdulah (gde se javlja i nastavak
-U. Refilm, Abdulahu).
Licna imena na -a (i. i m.)
uglavnom imaju vokativ jednak
nominativu: Marija!, Nikola!, Lu-
ka
l
, Marta!, Olga!, itd. Nastavak
-0 dobijaju dvoslozna imena s du-
gouzlaznim akeentom, kao Mara,
Lj ilja, Goea, Boia, Zika itd. (Mara!,
Ljiljol itd.). Imena na -ica dobijaju
u vokativu zavrsetak -e: Miliee,
Daniee itd. Za muska imena kao
Periea, loviea, Radojiea gramaticari
propisuju vokativjednak nominati-
194
vu, alije i tu mnogo obicniji nasta-
yak -e: Periee, loviee itd.
voki-toki (od eng!. walkie-talkie): ne
toki-voki.
Volga, na Volgi.
volt, gen. mn. volta i volti.
volja za nesto (npr. volja za rad), ali i
za neCim.
Vorcester pogresno um. Vuster (v. to).
Vomer braders (Warner Brother!))
iIi skraceno Vomer. Ne treba pisati
"Vorner bros" jer je Bros. samo
skraceniea od Brothers.
votka, dat. votki.
VOZILA: v. MARKE.
void: malim slovom prema P.
Vranjska Banja. V. BANJE.
vrapcji i vrapciji (drugi oblikje laksi
za izgovor).
vraiji (bolje) i vraiiji.
vrci: v. vditi.
vremenom. Bolje s vremenom, npr.
"Gradovi se s vremenom menjaju",
"S vremenom je postajao sve raz-
drailjivij i" i s1.
vremenski period: prva rec je su-
visna.
vreti (ne vriti); vrim, vris, oni vru;
radni pridev vreo, vrela (ekavski i
ijekavski) iii vrio, vrela (samo
ijek.). lednako se menjaju i slo-
zenice provreti, uzavreti itd.
195
Vrhnika, u Vrlmiki.
Vrhovcc, Vrhovca (ne Vrhoveca): v.
-ec.
vrhovnik: malo v. Up. poglavnik.
vrlo i veoma podjednako su dobri
lZraZI.
Vrnjacka Banja. V. BANi.
vrstan, vrsna, vrsno.
vrSilac (ne vrSioc), mn. vrSioci,
vdilaca.
vrsiti, vrCi (zito). U novije vreme upo-
trebljava se s istim oblicima kao i
glagol vrSiti (= obavljati); po stari-
joj promeni infinitiv glasi vrCi iIi
vreCi (ijek. vrijeCi), sadasnje vreme
vr,l;em, vres, oni vrhu, zapovedni
Vus\cr
nacm vrsi, vrsimo, vrsite, radni
pridev vrhao, vrhla, trpni pridev
vr,l;en. Isto i slozeni glagol ovrCi,
ovreCi (ijek. ovrijeCi) odnosno
ovrsiti.
vrsiti (= obavljati). Treba izbegavati
upotrebu glagola vr,i'.;iti, izvditi,
izvr,l;avati sa imenicom tamo gde se
isti pojam moze oznaCiti posebnim
glagolom: umesto vrSiti pregled
bolje je pregledati, um. vrsiti za-
menu - zamenjivati itd.
vruc, vrilcl, najvrilC'i.
vucji (bolje) i vUl'iji.
Vuster (Worcester), ne Vorcester;
vustersir(ski) sos (Worcestershire
sauce).
z
z u spanskomjeziku uvek se izgovara
kao s, ali se kod nas u mnogim ime-
. . ..
l1lma prenosl prema plsanJU, npr.
Zapata, Zamora, Alkazar, Lazariljo,
Somoza, Gonzaga. Novi P je tran-
skripciju saz propisao kao normal-
nu. osim ispred bezvllcnog suglas-
nika. npr. Velaskez (Velazquez),
Kusko (ClIZCO), i u onim imenima
gde je "uslo u obicaj s", npr. Sara-
gosa (Zaragoza), Pansa (Panza).
Vidi i -ez.
U italijanskom z se nekad izgo-
vara kao C a neki put kao odgo-
varajucu zvucni suglasnik (sliveno
d ~ posto ovog drugog glasa nema
u sh., 1110ra se uvek prenositi kao c:
Enco (I1Z0). Macini (Mazzini),
Manconi (Manzoni), Cavatini
(Zavattini), Katancaro (Catanzaro)
itd. Zbog slicnosti s odgovarajucom
nasom recju neki put bi se mogla
prihvatiti i transkripcija z: Gazeta
(Gazzetta), Zefireli (Zeffirelli).
za. U sh. se predlozi ne mogu upotre-
bljavati uz glagol u infinitivu: sto-
ga su pogresni svi spojevi kao "To
je za poludeti" (treba: Toje da covek
poludi), "To je za ne verovati" (tre-
ba: To je neverovatno), "Je Ii burek
za ovde iii za poneti" (treba: iii ga
nosite i sl.) V. nadati.
Pogresan je predlog, padez ili
oboje u spojevima kao sklonost za
rasipanjem (treba: ka rasipanju),
pritisci za povecanjem cena (tre-
ba: za povcC'anje cena iii da sc
povecaju cene), reenost za pro-
menama (treba: da se ostvare pro-
mene i s1.). Vidi: volja; zahtev.
Bezrazlozno su pojedini grama-
ticari osudivali upotrebu predloga
za uz glagole kretanja, npr. "Sutra
polazim za Skoplje", "Ova roba ide
za Italiju".
zai protiv, za iii protiv nije dobro
ispred imenice: zo i protiv moder-
nizac[je, za iii protiv strucnog obra-
zovanja (treba: za modernizacijll i
protiv nje. za strucno obrazovanje
iii protiv njega). Ispravno je u
197
priloskoj upotrebi (bez imenice),
npr. "Ima glasova za i protiv",
"Jestc Ji za iii protiv". Up. sa i bez.
zabadava.
zabavnomuzicki (koji se tice zabavne
muzike); zahavno-muzicki (zabav-
ni i mllzicki). V. SLOtENl PRI-
DEVI
zahelcska: kao beleska (v. to).
zabiti: zabij, zabijmo, zabijfe.
zablesnuti (ekavski), zahljesnufi
(samo ijck.). V. blesak.
zaboga; za hoga miloga.
zacclo.
zaccniti sc (od smeha, placa, kaslja) i
zacenuti se; zacenim se, oni se
. .
zacenc 1 zacenem se, Oill se zacenu.
zacrtati u metaforickoj upotrebi nije
pogrdno, ali ga treba umereno
upotrebljavati, jer su izrazi kao
zacrtana linija, zacrtane smernice,
zacrfani putevi razvoja i s1. postali
sablon 11 odredenim vrstama po-
litickogjezika.
zacviieti, zacvileo, zacvilece, ijek.
zacviljeti, zacvilio, zacviljela: ne
zacvilit i.
zacas; za casak.
zacauriti se, obicnije nego zaea-
huriti se.
zacetak, mn. zaeeci.
zacuditi: v. eudi me.
Zi\GRADA
zacudo; za eudo veliko.
zadatak, mn. zadaci.
zadavati: zadajuci, l1e zadavajui.:i. V.
i: ZAPOVEDNl NACIN.
zadnji u znacenju poslcdnji nije
pogrcSno: nastalo je normalnim
prosirenjem prostornog znacenja
(ono sto je zadnje u nekom redu is-
tovremeno je i poslednje pri broja-
nju). Kako je pokazao M. Ste-
vanovic, takva upotreba prideva
zadnji srece se kod mnostva dobrih
pisaca, od Vuka i Danicica pa do
nasih savremenika.
zadnjonepcani.
zadugo; za dugo vremena.
zadevica. Pravilno bi bilo zadevica
(ekavski) odnosnozacijevica (ijek.),
ali je oblik sa if mnogo obicniji i u
ekavskim i 11 ijek. krajevima (nalazi
se i kod Vuka i u recniku JAZU).
zagasito-: V. BOJE.
zagonetka, dat. zagonefki i zagone-
ci, gen. mn. zagonetaka (bolje nego
zagonetki).
zagovarati (nesto): upotreba u zna-
cenju zastupati, braniti, zauzimati
se za (nesto) nije uobicajena kod
dobrih stilista. CeSca je imenica
zagovornik (necega) - ko se zauzi-
rna za nesto, branilac, pristalica.
ZAGRADA. Znak interpunkcije koj i
se odnosi na tekst u zagradi stavlja
se i sam u zagradu, npr.: "Pedagozi
zagrcbati
se zale da televizija (zar sarno ona?)
odvraca mlade od citanja." - "Za-
htevali su (u aprilu!) da se pojaca
grejanje." Tacka se stavlja u za-
gradll samo ako je i eela receniea u
njoj, npr.: "Od pristanista do eentra
stigli smo za 35 minuta! (Autobus
na istoj rclaeiji putuje preko dva
sata.)" U protivnom tacka dolazi
van zagrade, npr.: "On kaze da Sll
vozila bila u kvaru (to je istina)."
Uglaste zagrade [ 1upotreblja-
vaju se u naucnim i kritickim tek-
stovima kad zelimo u eitirani tekst
da ubaeimo sopstvene napomene,
dopune iii ispravke. Isti znak se
predvieta za slucaj zagrade u zagra-
di, ali takva upotreba nijc mnogo
rasprostranjena, i P savetuje da je
umesto dva para zagrada bolje isko-
ristiti zareze, ertc, iii izmeniti sklop
receniee.
Receniea "mora ostati gramaticki
pravilna i kad se izostavi zagradeni
tekst" (P tacka 205 a): stoga su
pogrcsne receniee kao "On trosi
mnogo (ali svoje novec) i niko nema
prava da nad njima bdi ida ga zato
prekoreva", gde je umesto zagrada
trebalo staviti zareze iii erte.
zagrebati i zagrepsti (v. grebati).
zagrizcn, u znaccnju zadrt, okoreo,
/anatican, normalno se upotreblja-
va u knjiz. jeziku. Drugo je zagri-
zen, trpni pridev od zagristi (npr.
zagrizena jabuka).
198
zahtcv za neCim (npr. zahtevi za
pravednijom raspodelom) danas je
svc cesca konstrukeija (po ugledu
na imenieu zelja), ali je pravilnije
zahtev za neto, zahtevi za pravilni-
ju raspodelu.
zahvaliti, zahvaljivati, ne: zahvaliti
se, zahvaljivati se (osim kad znaci
odreCi se, npr. "Zahvalio se na casti,
predlazuci da mesto nj ega UZll1U
nekog mladeg").
zahvaljujuci. Stilski je neprikladno
upotrebljavati ovu rec za negativne
pojave (zahvaljujuCi nestaici, zah-
valjujuci slabom zdravlju, zah-
valjujl/Ci kritikama i s1.): treba reci
zbog, usled, pod dejstvom itd.
zahvatati, bolje nego zahvacati.
zainat.
zaintrigirati (prema franeuskom)
maGi pobuditi radoznalost, zago-
licati, kopkati.
zajahati, zajasem (ne zajaim) , oni
zajasu.
za kad(a) (sarno odvojeno, prerna P).
zakasniti, zakasnio sam, ali kao
pridevzakasneli, zakasnela, zakas-
nelo (npr. zakasnele rcforme i s1.).
zakazati: u spojevima kao urc(laji su
zakazali, zakazala je organizacija
pasla i s1. bolje je upotrebiti izne-
vcriti, izdati, pokvariti se, otkazati
poslusnost.
199
zakljucak i zakljuciti upotrebljavaju
se Ll politickom recniku pogresno
kao da znace odluku, uz izostavlja-
njc pojma treba. Npr.: "Donet je
zakljucak da se ogranici radno
vremc" umesto: "Doneta je odluka
da se ogranici ... " iii: "Donet je
zakljucak da treba ograniciti ...".
"Zakljuceno je da se krivci pozovu
na odgovomost" umesto: "Odluceno
je da se krivci pozovu..." iii: "Za-
kljuceno je da krivce treba pozvati
na odgovomost".
ZAKONI. Prema ostem pravilu za
naslove (v. NASLOVI), nazi vi za-
kona i drugih pravnih akata pisu se
s vclikim pocetnimslovomprve reci,
npr. Zakon 0 upravnom postupku.
Nije reseno kako treba pisati nazive
zakonskih predloga, koji pocinju
rccju naert, prednacrt, predlog i s1.
Upraksi se i tu najcesce pise veliko
samo prva rec (npr. Predlog zako-
no 0 osnovnom obrazovanju), mada
ima argumenata i u korist pisanja
prerjlog Zakona... odnosnoPredlog
Zakona...
zakonomcran, zakonomernost: ru-
sizmi koji se najcesce mogu zame-
niti nasim recima zakonit (zakoni-
tost), redovan, pravilan itd.
zakratko.
zakutak, mn. zakuci.
zalagati se, zalazuci se (ne zala-
gajuCi).
zapadna
zaliha, dat. zalihi (P dopusta i zalisi).
zalistak, zaliska, mn. zalisci, zalista-
ka (na biljci; u srcu); zalizak, zolis-
ka, mn. zalisci, zalizaka (deo kose).
zaliti: zalij, zalijmo, zalijte.
zalog i zaloga.
zamalo (u znacenju: umalo, samo to
ne, uskoro iii za kratko vreme), ali:
za malo vremena, za malo novca
itd.
za me (= za mene).
zamerka, dat. zamerei.
zametak, mn. zamed.
zamnom.
zanavek.
zanemarujuci kao pridev (,,Ima raz-
lika, ali su zanemarujuce", "u
zanemarujucim kolicinama") po-
gresno je, treba zanemarljiv.
zanemeti, zanemeo, ijek. zanijemje-
ti, zanijemio, zanijemjela. Oblik
zanemiti "uCiniti nemim" ne upotre-
bljava se. V. -iti.
zaneti: v. -neti.
za nj (= za njega).
zapad: v. STRANE SVETA.
zapadna (Zapadna) Evropa, zapad-
noevropski; Zapadna Morava; Za-
padno rimsko carstvo (P dopusta i
Zapadnorimsko carstvo). V. GEO-
GRAFSKA IMENA.
zapaljcnjc
zapaljenje, ne zapalenje; zapaljenj-
ski (ne zapaljenski).
zapeta je rusizam, kao i tocka (v. to).
Pravopisom iz 1960. usvojenje ter-
minzarez, koji je danas definitivno
prihvacen u skolama, pa nema ra-
zloga za vracanje na zapetu.
zaplitati, zaplicem i zapletati, za-
pldem.
zapodenuti, rede zapodeti i zapodes-
ti: zapodenem, zapodenes itd.;
zapodeo, -la, zapodeven, zapode-
nut i zapodet.
zaposlen, zaposlenost, zaposlenje i
(retko) zaposljen, zaposljenost,
zaposljellje.
ZAPOVEDNI NACIN (imperativ).
Glagoli koji u 1. lieu sadasnjeg vre-
mena imaju zavrsetak -ijem (npr.
pi/em, ubijem) imacej u sva tri ob-
Iika zapovednog nacina: pij, pijmo,
pijte, ubij, ubijmo, ubijte. Tako isto
i popij, (napij, otpij itd.), bij (sabij,
izhi), prcbij, prabij, nabi), zabij
itd.), kri} (otkri), pokri), sakrij itd.),
.iii) zasij, prisi) itd.), Ii) (ulij,
doli), odlij, dij itd.), savij (pre vi).
zavij, navij, uvij, odvij itd.), brij
(obrij, izbrijJ i drugi. Pogresni su
obliei kao ubi, popi, obri se, sasite,
dolite itd.
Kod ostalih glagola sa glasomj u
osnovi oblik imperativa zavisi od
duzine vokala koji se nalazi ispred
togaj u sadasnjem vremenu. Akoje
200
kratak, zapovedni nacin zavrsavace
se na -j, -jmo, -ite: braj, brajmo,
brojte (tako i: izbraj, prebraj itd.),
kroj (prekroj, itd.), laj, podoj,
pradaj (od pradati), zadaj (od za-
dati), itd. Ako je vokal u sadasnjem
vremenu dug, nastavei zapovednog
nacina bice -ii, -jim0, -jite: gaji,
gajimo, gajite; taji, zataji, bleji,
prodaji (od pradavati), zadaji (od
zadavati), itd.
V. i pojedinacne glagole.
zaprega, dat. zaprezi.
zapreka, dat. zapreci.
zaprepastiti: zaprepascen, -scenost
i -stenost; zapre-
pascenje i -stenje; zaprepasCivati i
zaprepastavati.
zaprSka, dat.
zarana (prilog).
zardati (ne zahraati).
zaredom kao prilog (npr. triput zare-
dom) najbolje je pisati sastavljeno,
mada ga PR ne beldi.
ZAREZ. Od svih znakova inter-
punkeije zarez ima najraznovrsniju
i najslozeniju upotrebu, koja se
sarno manjim delom moze podvrg-
nuti strogim pravilima. Osnovl1o
nacelo je da se zarezom odvajaju
receniee iii delovi receniea ako se
njima iznosi nesto posebno, naknad-
no dodato, a da se zarez ne stavlja
ako su smislom tesno vezani za os-
201
tali deo teksta. Tako npr. "Bio je
dan, kad su Ijudi na poslu" (= a da-
niu su Ijudi na poslu); "Bio je dan
kad su Jjudi na poslu" (= bio je radni
dan). - "Mi cemo, prema tome,
odrediti troskove" (= Mi cemo, dak-
Ie...); "Mi cemo prema tome odre-
diti troskove" (= na osnovu toga
cemo ih odrediti). U mnogil11 slu-
cajevima zarez se moze ali ne mora
upotrebiti, zavisno od toga koliko
isticel110 vezu s ostalim delom tek-
sta: "U Americi(,) bez sumnje(,)
rade drukcije." - "Vreme prolazi(,)
a ti si i dalj e bez stana."
Redovno se zarezom odvaja vo-
kativ: "Dejane, pobogu, sta to ra-
dis?"' -- "Sedi, prijatclju!" - "Vi to,
deco, ne mozete ni zamisliti." Ta-
kode je zarez obavezan posle rece-
nica u inverziji, tj. kad zavisna
rccenica dolazi pre glavne: "Kad
nam jc to rekao, zaprepastili smo
sc" - "Sta si trazio, to si i nasao."
- "Ne znajuci sta da radi, obratio
sc policij i."
ZAREZ ISPRED "KOJI" pise se u
onim slucajevima kad odnosna
rccenica pruza dopunski podatak 0
prethodnoj imenici, nicim ne suza-
vajuCi njeno znacenje, npr.: "Polja-
ci, koji su vekovima bili pod tudom
vladavinom, znaju sta to znaci."-
"Kriza se pogotovu oseca u operi,
koja zahteva vece izdatke." U tak-
vim sluc'lievima uvek se moze iska-
zati isti sl11isao pretvarajuci recenicu
ZAREZ ISPRED ..NEGO"
sa koji u nezavisnu recenicu ("Po-
ljaci znaju sta to znaci: oni su ve-
kovima bili ... " itd.).
Zarez se ne sme pisati kada
recenica sakoji ogranicava znacenje
prethodne imenice, npr.: "U roma-
nima koje je objavio posle 1860.
pustolovni duh ustupa mesto mcdit-
acijama" (= same u tim, ne i u ra-
nijim romanima). - "Posmrtno ce
biti odlikovan policajac koji se go-
lim rukama bacio na atentatora"
(samo taj policajac), itd.
Isto vazi i za odnosne recenice
koje pocinju saciji, kakav, to, gde:
sa zarezom "Oni ne mogu racunati
na naftu, cija ce nalazista uskoro biti
iscrpljena" (= ani ne mogu racunati
na nattu. Njena ce nalazista... itd.);
bez zareza "Roditelj i Cija se deca
vracaju sa zimovanja treba da dodu
pred skolu" (samo ti roditelji), "Me-
sto na Jadranu gde ce se odrhti
tumir zasada nije poznato" (samo
to mesto), itd.
ZAREZ ISPRED "NEGO" i dr. Pre-
ma clanovima l87e(2) i 191 c(5)
Pravopisa, ispred nego i vee ne pise
se zarez ako prethodi neki kompa-
rativ iii izraz ne sarno: "On se bo-
lje spremio nego ostali", "Izgubio
je ne samo te beleske vee i sve licne
isprave", "Gomile otpadaka ne
same sto ruzno izgledaju nego su i
stetne po zdravlje". U drugim
slucajevima ispred veznika suprot-
nog znacenja (nego, vee, a, ali, a
zarzali
kamoli) moze se pisati zarez, npr.
"To nije bio onC) nego njegov brat",
"Nije bio na CetinjuC) vee u Beeu",
"Ti si krivC) a ne on", "Zadatak je
tehkC) ali ne i neostvarljiv". Neee
se pisati zarez u spojevima kao
jedna ali vredna, mlad a iskusan,
gde se ceo izraz oseea kao jedna
celina.
zarzati (ne zahrzati).
zasad(a) (sastavljeno, prema P, u
znaeenju privremenosti, npr. "za-
sad(a) se dobro drzi"; odvojeno, za
sad(a) , kad znaei namenu, npr.
"nesto za sad(a) a nesto za kas-
nije").
za se (= za sebe).
zasclak, zaseoka i zaselka; mn.
zaseoci i zaselci: zaselaka.
zasigurno (= svakako, bez sumnje:
tako u rceniku Matice srpske, mada
ga pravopisni priruenici ne beleze).
zaspati: sadasnje vreme je zaspim,
zaspiL. oni zaspe, ne zaspem,
zaspd.. (sto su obJici od glagola
zasuti=zatrpati). Pojedini grama-
tieari ipak smatraju da u 3. lieu nmo-
zine treba dopustiti i oblik zaspu,
zbog veJike rasprostranjenosti.
zastalno (prema PR; obienije je za
stalno).
zasukati, zasucem, oni zasucu; zasu-
Ci, -Cimo, -Cite (promena kao vikati,
vicem). Gramatieari ne dopustaju
202
oblike zasuci, zasucimo, 0111 za-
suku.
zasvagda.
zasiti: zasij, zasijmo, zasijte.
zatamneti i zatamniti: kao potamne-
ti (v. to) i potamniti.
zatim (= potom), ali: "Ja za tim ne bih
zalio".
zato (= stoga, otuda); za to (npr.:
"Nisam kriv za to"; "Svi smo za to
da se rad nastavi"). Nije dobar spoj
zatojer: treba zato sto iIi sarnojer.
Ne preporueuje se ni zato da: um.
"Kazem to zato da se ne brinete
uzalud" bolje je "Kazem to da se
ne biste uzalud brinuli".
zatrti: kao satrti (v. to).
zatrudncti, zatrudnela. zatrudnece,
ijek. zatrudnjeti, zatrlldnjela. Ne
zatrudniti.
zatvoreno-: v. BOJE.
zauvek.
za uzvrat CPR dopusta i spojeno pisa-
nje, zallzvrat).
zavidan, pored toga sto znaei "koji
izaziva zavist iIi divljenje", "pri-
liean", "nesvakidasnji" (npr. zavid-
na veliCina, zavidan lIspeh), moze
biti i sinonim za zavidljiv (zavidan
covek). Pogresno se primenjuje na
negativne pojave, npr. "Ispoljili su
zavidnu kolieinu neznanj a".
zavijutak, mn. zavijllci.
203
zavisan (koji zavisi od nekoga, ne-
cega); ne zavistan, osim kad znaci
ZClvidljiv.
zavrsetak, mn. zavrSeci.
zaziveti: prvobitno znacenje je po-
ziveti, ostati dugo uzivotu. U nasem
vcku prvi put je zabelezeno znacenje
poceti ziveti, a odatle i razviti se,
uhvatiti korena i sl. U politickom
recniku poslednjih godina takva
upotreba se rasirila do te mere da je
postala moda koju dobri stilisti izbe-
gavaJu.
zbirka, dat. zbirci.
zbiti: zbij, zhijmo, zbijte.
zbrda-zdola.
zdesna, ne s desna.
zecji (boljc) i zeciji.
zejtin, ne zeitin. U knjiz.jeziku treba
dati prednost reCi ulje.
zelembac, ne zelenhac.
zeleneti se, zeleneo se, ijek. zelenjeti
se, zelenio se, zelenjela se. Glagol
zeieniti "ciniti zelenim" gotovo se
nikad ne upotrebljava. V. -iti.
Zeleni kontinent (Juzna Amerika).
Up. Crni kontinent.
Zcmaljac iii Zemljanin (stanovnik
planete Zemlje). Up. Marsovac.
zemlja: s velikim Z kao naziv plane-
te, as malim u znacenju tlo i u svim
ostalim znacenjima. Primeri: dva-
deset kilometara iznad zemlje, ali
ZNACI ZODIJAKA
sto hiljada kilometara daleko od
Zemlje; avion salje signale stanici
na ali kosmicki brad salje
signale stanici na Zemlji; "U av-
gustu rnnogi meteori padaju na Zem-
lju", ali "Meteor je pao na zemlju u
Kanadi".
Raketa zemlja-
vazduh, s crtom (ne crticom) bez
razmaka, prema P.
Zemlja izlazeceg sunca (Japan),
Zemlja hiljadu jezera (Finska). V.
GEOGRAFSKA IMENA.
zen budizam (v. CRTICA 4).
Zenica, zenicki, Zenicanin (i Ze-
nicak), Zenicanka (i Zenickinja).
zgoditak, mn. zgodici.
Zimbabve: u nedostatku boljihmogu
se upotrebiti oblici zimbabveanski,
Zimbabveanac, -anka.
Zimerman (Zimmerman), Zineman
(Zinnemann), sa Z ako su americka
prezimena.
zimus: v. -so
zlosrecan i zlosretan.
Zmaj Jova, Zmaj-Jove, Zmaj-Jovin
itd. (crtica neobavezna); Jovan Jo-
vanovic Zmaj (uvek bez crtice).
zmijolik.
ZNACI ZODIJAKA nisu normirani
uP, ali posta imaju svojstva imena,
treba ih pisati velikim slovom, npr.
Lav, Devica, Strelac, Vaga itd.
znacaj an se cesto pogresno upotreb-
[java mesto znatan, npr. "Utrosena
su zanacajna sredstva". Recenica
"Javile su se znacajne razlike" bice
ispravna ako se htelo reci da su raz-
like vazne iii da nesto posebno zna-
ce, ali ne i ako se mislilo na znatne
(prilicne, osetne) razlike. Na isti
naCin, beznacajan (nevazan) treba
razlikovati od neznatan (sitan).
znacka, dat. znacki; gen. rnn. zna-
caka i znacki.
ZNAK PITANJA: v. UPITNIK.
Zodijak (veliko Z). V. ZNACI ZODI-
JAKA.
204
zoolog, zoologija, zooloski; zooloski
vrt (s velikim Z kad je naziv od-
redene ustanove); zoo-vrt, zoo (ne
ZOO).
zreti (= sazrevati): zrem, zres, oni zru,
a takode zrim, zris, oni zre; zreo,
zrela (ekavski i ijekavski) i zrio,
zrela (sarno ijek.). Jednako se me-
njaju i slozeni glagolisazreti, dozre-
ti, itd.
zubatac, zubaca, rnn. zubaci, zuba-
taca.
zverka, dat. zverki, gen. mn. zverki.
zvizdukati, zviiducem (pored zviz-
ducem, sto je fonetski pravilnije ali
neuobicajeno).
v
Z
ialibozc (prilog).
zalilae (ne ialioe), rnn. ialioci, iali-
loca.
ialopojka, dat. ialopojei, gen. mn.
::olopojki.
Zana (Jeanne, fro Z. ime) bolje nego
Zan, da bi se razlikovalo od muskog
Zan (Jean). V. -e (FRANCUSKO).
iandar i iondarm.
iaoka, dat. iaoei, gen. mn. iaok6
(rctko iolaka).
Zarkoervcn (sastavljeno).
iar-ptiea.
zbun (danas retkodibun).
zdcrati, iderem; naiderati se, naide-
rem se; preiderati se, preiderem se.
Ne smatra se pravilnim idrati,
naidrati se. Oblikidreti (ij ek. idri-
.feti) uglavnom se cuva jos sarno u
slozenici proidreti (v. to).
zcga, iegi i iezi.
zeludae, ieluea, mn. ielud. iell/da-
ca.
zeljezara, ieljezo, ieljeznica, ieljez-
nicki itd. ijekavski su oblici: ekav-
ski je ielezara, ielezo, ieleznica,
ieleznicki itd.
zena borae, iena astronaut itd. (bez
crtice).
zeniti (se): v. oieniti.
zenka, dat. ienki, gen. mn. ienki.
Zenmin zibao, Zenmin zibaoa, Zen-
min zibaou (bolje nego iibaa,
iibau).
ZENSKA IMENA sa zavrsetkom na
suglasnik, prema clanu 103 e Pra-
vopisa, mogu ostati nepromenjena
iii se menjati kao da se zavrsavaju
na -a: Kannen, Karmene, Kanne-
ni, Karmenin itd. Kod rnnogih ime-
na kao Nives, Ines, Ingrid, Liv, Pi-
lar itd., a posebno kod engleskih kao
Dzin (Jean), Seron (Sharon), Meri-
lin (Marilyn) itd., najbolje je izbeCi
promenu po padeZima. Up.: -e,
FRANCUSKo.
ZENSKA PREZIMENA
ZENSKA PREZIMENA. Oblici kao
"Simiceva" od pocetka naseg veka
upotrebljavali su se za neudate, a
"Simicka" za udate zene. Danas se
nastavak -ka sacuvao samo u fami-
lijarnoj upotrebi, pa se mora reCi
"Simiceva", "Tacerava", itd. uko-
liko se ne navodi licno ime. Nije
dobra "Seles je pobedila" i sl. V. i:
IME I PREZIME.
ZENSKI OBLICI za nazive zani-
manja i polozaja cesto nedostaju, iii
su nepogodni zbog familijarnog
prizvuka (ministarka,
ambasadorka itd.). Tamo gde pos-
toje, npr. predsednica, urednica,
saradnica, Citateljka, prevoditeljka,
lekarka, nema razloga da se za zenu
upotrebljava m. oblik (predsednik
itd.). Posebno treba paziti da ne
dode do gramatickog nesklada
izmedu imenice i glagola: umesto
"Ministarje izjavila... " treba naves-
ti ime i prezime doticne zene-mini-
stra. Umesto premijer iii ncpri-
kladnog premijerka, moze se reci
predsednica vlade.
zetelac, ne ieteoc; mn. ieteoci, iete-
laea. V. -ioe; -(lOC.
zeti (ne injeti). Ostali obliei kao kod
glagolapoinjeti (v. to).
zidak, iitka, iitko; iitkiji, najiitkiji i
iidi, najiidi.
zigolo, iigoloa.
zilavka, dat. iilavci i iilavki.
206
ziri, iirija, mn. iiriji.
ziro-racun (neobavezna crtica: v.
CRTICA 3).
Ziskar je osnovni deo u dvostrukom
prezimenu Ziskar d'Esten (Giscard
d'Estaing); ako se ne uzima puni
oblik, upotrebljava se samo Ziskar,
a nikada samo D'Esten.
ZIVOTINJSKA IMENA pisu se s
velikim pocetnim slovom ako pred-
stavljaju vlastito ime odredene zivo-
tinje (Sarulja, Zelenko, Brundo,
eule, Fifi, Belka itd.); ako su upo-
trebljena samo kao oznaka za boju,
pasminu i sl. pisu se malim slovom
Uarulja, zelenko, rundov, i1lea
itd.).
zleb (ne iljeb); ijek. ilijeb.
zlezda (ne iljezda); ijek. ilijezda.
Pridev ilezdani (ijek. iljezdani) iii
ilezdni (ijek. ilijezdni).
zmigavac i migavac.
Zode (pOli. Jorge), ne Zorge.
zuljiti, iulje ga ruke, iuljile su ga ruke
i iuljati, iuljaju ga, iuljale su gao
Zupancic (Oton): nije opravdano
Zupancic, mada ga PR tolerise kao
"tradieionalno".
zurka, dat. iurki.
zuteti se, iuteo se, ijek. iutjeti se, iu-
tio se, iutjela se. Retko se upotreb-
Ijava glagoliutiti, "Ciniti zutim". V.
-iti.
207
zvakati bi prema fonetskirn zakonirna
trebalo da irnaivacem, ivaces, dok
bi ivacem, ivacd bilo od oblika
ivatati. U praksi su danas ostali
sarno oblici ivakati, ivacem, iva-
cd. Up. zviidukati.
Zvakati

:
x
x
x
x
x
x



, :
) : , , , , , , ;
)
: , , , , ,
;
) : , , , ;
) : , , , , ;
) : , , , ;
) , , , , : , ,
, , , , ;
) : , , , , , ;
) , , (
): , , , , , , , , ,
, , , , ;
) , , , : , , ,
, , , , ;
, ,
: , .
) : , , ;

: , ;
) : , , , , , ;
) , , : , "",
, , , "",
, ;
) , , , : , , ,
, ;
) -, -, -: ,
, , , , .
:
) :
. . ? ! .;
) :
' :
", , ,
' ...";
) ,
:
,
...

!
, ...
:
, .
...
:
) ;
:
" ", , " ?";
) , :
"!" - .
" , , " - .;
) -, -, -, .:
, , , , , , , ;
)
, , ; .:
".. ",
...



:
) , :
(, ), , , , , , ,
;
)
; : ( ), ( ),
( );
) , .
( ), ( ),
( );
) , :
- , , , , , ;
- , , , , , ;
) 12 12
, : / . ,
12 , , .: ,
.;
) : , , , , , , ,
: , , , , ;
) - , : , , , ,
.
,
. :
) , : - ( -, -), -
;
) , , : -
, -, -, -, -, -;
:
) , : , , , ,
; , , , ;
) , , , , ,
: , , , , ;
) , . ? ? ?
, : ? ?



,
.
: , , , , , , ,
.
- , :
. .
.
() ,
,
, , ,
.
:
) ( ) : , ,
. , , .;
) : , ,
.;
) : , .
. , .
) : , .
.;
) ( ), :
, . , . ,
.;
) : , ,
. , , . , .;
) , , , ,
: , , . , , . ,
, .;
) , : , ! ,
! , ?!;
) : , ,
.;
) , : , 15. 1991. , 2. 1957.
:
) ,
: , , ;
.;
) , : : , ,
, ; , , ; ,
.
:
) , , :
: , , , , .;
) ( ); . : "
".
:
) . : " !";
) .
, "". " ".
, ,
, , ,
: ? ? , ! ! !
; . ?! ?!

, : ( ) .
(, , ) .
(1914 - 1918) , .
:
) ,
;
; :
- ? - .
- .
- ?
- - .;
) , , ; : ,
- . , - , .




.
: , , , , , ,
, , , .
) :
- : ., ., ., .;
- : 15. 1991. .

(, , ); .:
119, 120, 121 122. .
(2, 4. 5) .
10-15. .
) :
- "". :
2:1 " ".
:: - - .
) ( ) :
- ; :
: , , , ...
, ... : " ".
) :
- , .:
10 - 15 .
(1892 - 1975) .
, ;
: 1914. 1918. .
- , :
- .
-
.: " " - "" .
) :
- : -, -, -, -;
- ;
- :
150-, 40- , 15-;
- , :
- , .
- .
) :
- , .:
() .
- : 1), 2), 3) . - ), ),
) .
) : ' ?
) ,
: , , , . :
= , = ( )
) > <. .
- > " " " ", .:
> > > ;
- < " ", .:
< -; -
) ( )

; .:
.
.
)
, . :
. ,
, , .



:
I ,
. , :
) :
. () . ( ) .. ( )
. () . ( ) .. ( )
. () . ( ) .. ( )
) , , :
m () g () USD ( )
cm () t () EUR ()
km () l () JPY ( )
kg () dcl () GBP ( )
mg () hl () SIT ( )
.
) : (), (), ().
II
( ) :
) , , .:
-
-
- , ,
) , .:
-. - .
) ,
.:
.
.



, ,
. ,
: , , , , , .
.
: , ,
.
:
I ( )
, :
, , , , , ; , , ,
, , .
II .
) ,
. :
. : , ,
, , , , , , , .
) :
* , , ,
: Ernest Hemingway ( ), Boccaccio (), Shakespeare (),
Chicago (), New York (), Mnchen (), Zrich ();
, ;
* () ; ,
, ;
* , ,
(, , .); : , ,
, , .
) a,
, : , ,
, , , .