• Embed Doc
  • Copy Link
  • Readcast
  • Collections
  • CommentGo Back
Download
 
75
 Nastavak:
"Olimpijska podvala"
- II deoLjubodrag Simonovi Email:comrade@sezampro.rs 
ÄMEUNARODNA SARADNJA³ ± U KUBERTENOVOJ VERZIJI
Interesantno je da Kuberten, zvanino veliki pobornik Ämiroljubivesaradnje meu narodima³, nigde u svojim spisima ne govori o pacifistikomvaspitanju mladih, nikada ne osuuje pokuaje nasilnog Äregulisanja³meunarodnih odnosa, niti zahteva odricanje od upotrebe sile. Najdalje dokleKuberten ide u svom Ämirotvorstvu³, je verbalno zalaganje za razvojmilitaristiko-odbranbenog, a ne militaristiko-agresivnog (belicioznog) duha ± to je, kao to emo videti, u potpunoj suprotnosti s njegovom praktinomfilozofijom. Kuberten: ÄSportovi ne nastoje da omladina postane
ratobornija
(
 plusbelliqueuse
) ve samo vie
ratnika
(
 plus militaire
) to znai da joj razvijuoseanje sopstvene snage, ne potstiui dalje njeno korienje. Oni, dakle, ne poveavaju mogunost za rat, ali ih isto tako ne umanjuju. Oni nastoje da ratu,kada je jednom objavljen, daju ofanzivne odlike, odlunost i veu brzinu odvijanjanego to je ranije imao.³ (Pod.P.d.K.)
(168)
 O pravoj prirodi ovih rei najbolje govori Kubertenov odnos premakolonijalnoj politici vodeih kapitalistikih drava. Ako se, naime, stvarno radi orazvoju militaristikog kao odbranbenog duha, onda kolonijalno osvajanje nije niteorijski mogue. Kuberten se ne divi Engleskoj zbog njenih odbranbenih moi,ve kao kolonijalnoj sili. Arnoldova vaspitna koncepcija je, po Kubertenu, dovelado Äekspanzije³ Engleske, to znai do razvoja njenih militaristiko-osvajakihmoi, zbog ega ona postaje uzor Francuskoj. Tome je, uostalom, Kuberten odsamog poetka svog drutvenog (politikog) angaovanja podredio razvoj sporta uFrancuskoj i uspostavljanje modernih olimpijskih igara ± kao meunarodnogtakmienja. Stoga je Prokopova u pravu kada pie: ÄEfekti koje je Kubertenoekivao od sporta koji se temelji na konkurenciji ne odnose se, prema tome ± kaoto se danas stalno tvrdi ± na
meunarodni
mir. ¶Ideja jednakosti¶ ne sadri nitavie nego formalnu jednakost ansi u takmienju. Kuberten je bio isto tako malo pacifista koliko i grki vladajui sloj u antici, koji je osnovao olimpijske igre, i zakoji je sticanje snage kroz sport bio uslov opstanka u borbi s okolnim narodima,kao i (uslov) obezbeivanja pokornosti brojnih robova.³ (Pod.U.P.)
(169)
 Sport se ni na olimpijskim igrama ne pojavljuje kao nain pacifistikogvaspitanja mladih i kao razvijanje istinskog prijateljstva meu ljudima i narodima. Najdalje dokle sportisti, kao predstavnici svojih nacija i rasa mogu da idu u svojimodnosima je da se meusobno Äpotuju³ kao takmiari, u stvari, kao borci(Ävitezi³, tj.ratnici). Sportisti ne dolaze na olimpijske igre kao ljudi, niti se od njihoekuje da predstavljaju opte-ljudske vrednosti, ve ih alju kao pripadnike nacije(drave) i od njih se trai da se bore protiv predstavnika drugih nacija (drava) dase domognu pobede ± koja predstavlja najviu vrednost kapitalistikog sveta. U
 
76
tom kontekstu, sama njihova pojava i aktivnost imaju simbolino znaenje.Olimpijske igre su, po Kubertenu, religiozni ceremonijal, to znai sluba posveena najviim boanstvima kapitalistikog sveta u kojoj sportista, borei seza pobedu postizanjem veeg rezultata (rekorda), ne nastoji da stekne naklonost boanstava za sebe kao oveka, ve za naciju i rasu, tanije, za vladajui(kapitalistiki) poredak koji predstavlja. Na taj nain olimpijske igre neminovno postaju jedan od oblika borbe za presti izmeu nacija i rasa, po vladajuim pravilima kapitalistikog sveta, i priprema za predstojei neminovni (i poKubertenu dobrodoli) oruani sukob. Evo, uostalom, kako je glasila prvobitnaverzija Äolimpijske zakletve³: ÄKunemo se da emo se pokazati kao asni borci ida emo potovati pravila; nae uee treba da se odvija u vitekom duhu u astnaih otadbina i u slavu sporta.³
(170)
 
D
o (kozmetike) izmene dolo je poetkom ezdesetih godina, da bi se pokazalo da olimpijske igre imajuÄkosmopolitski³ karakter. Umesto borbe Äu ast naih otadbina³, olimpijskiÄpacifisti³ stavili su Äu ast naih ekipa³.
(171)
 
Pored toga, Kubertenova Äodbranaka³ koncepcija je u suprotnosti sosnovnim postulatima njegove teorije. Kuberten, naime, tvrdi da je borba izmeuljudi, nacija i rasa osnovna logika ljudske egzistencije i osnov Äusavravanja³sveta. U Arnoldovom vaspitnom modelu, koji Kuberten prihvata i nastoji darealizuje na svetskom prostoru, drutveni poredak (hijerarhija moi) ostvaruje se borbom i dominacijom jaih. Osnovni pokretaki duh tog poretka je borba iagresija, a ne uzdravanje od upotrebe sile. Sve pozitivne odredbe ljudskogkaraktera mogu se, po Kubertenu, stei samo u toku Äborilakog napora³. Ako je, prema tome, neto strano Kubertenovoj koncepciji, onda je to odbranaka logika.Isto tako, ukoliko su pripadnici svih nacija (Kuberten se s olimpijskegovornice neprestano obraa oveanstvu kao Äinternacionalista³) vaspitani da se brane, a ne da napadaju, onda je militaristiko-odbranbeno vaspitanje mladei besmisleno. Tanije, poto, po Kubertenu, vaspitanje (obrazovanje) presudno utiena ponaanje ljudi, ukoliko su oni naueni da ne napadaju ± ratni sukob nijemogu, a samim tim otpada potreba za militaristikim obrazovanjem kojeKuberten propoveda. Anti-beliciozna svest pretpostavlja pacifistiko, a nemilitaristiko vaspitanje.Kubertena, ni ovde, ne treba Ähvatati za re³. Ono to on, zapravo, hoe dakae je da on ne eli da bude ratni huka, ali da je rat neminovan i da jedobrodoao jer predstavlja za oveka (buruja) Änajvii ispit ljudske hrabrosti³.Zato on poziva evropske narode da se pripremaju za rat i da razvijaju militaristikiduh kod mladih, dakle, razvija shvatanje o neminovnosti rata. Mir je za Kubertena,kao i za antiku robovlasniku oligarhiju, zapravo
 primirje
, to znai stanje ukome je dolo do
 privremenog 
prekida ratnih dejstava, i koje predstavlja
 pripremu za nastavak rata
. Najdalje dokle Kuberten ide u svojoj Ämirotvorakoj³ retorici jezalaganje da se, putem sporta, uspostave Ätolerantniji i humaniji obiaji³ u ratu.Kuberten: ÄArmija sportista e biti humanija, milostivija u borbi...³ A kada je mir  ponovo uspostavljen, sport bi trebalo da Äublai nastalu srdbu i mrnju³.
(172)
 
 Ni
 
77
kada dostie najvie domete u svojoj Äpacifistikoj³ inspiraciji Kuberten ne dovodisport u vezu sa slobodarskim tenjama oveka, sa njegovim nastojanjem daiskoreni uzroke ratnih sukoba i uspostavi istinski mir. Za njega je Äherojstvo³osobenost osvajaa, a ne onih koji se bore za slobodu. Oni, po Kubertenu, nemogu da ostvaruju Äherojska³, ve samo Ävarvarska³ i Ädivljaka³ dela.to je najgore, prihvatajui rat kao legitimni deo svakodnevnog ivota,Kuberten nastoji da stvori romantinu sliku o ratu, dajui mu karakter sporta i igre.
(173)
 
 Na taj nain on prikriva varvarsku, destruktivnu, neljudsku prirodu rata. UKubertenovim prikazima rat postaje civilizovana aktivnost oveka kapitalistikogdrutva i najvii ispit zrelosti oveka kao pripadnika nacije (rase). Za Kubertenarat nije tragedija oveka (oveanstva), ve Änormalan³ odnos izmeu ljudi, nacijai rasa koji odgovara egzistencijalnom duhu kapitalistike civilizacije (Ärat svih protiv svih³). U drutvu u kome je volja za pobedu (borba za opstanak) temeljsvakodnevnih odnosa; u drutvu u kome jai imaju pravo da ugnjetavaju slabije jer su jai ± rat predstavlja samo pojavni oblik vladajueg duha i to na svetskom prostoru. Na taj nain smrt, razaranje, patnja... postaju neizbena (i dobrodola)sudbina oveanstva. Budui da ne moe (ovo Äne moe³ ne znai nita drugonego oduzimanje prava oveku da se bori protiv vladajueg poretka, tj.³sudbine³)da joj se suprotstavi, oveku ne preostaje nita drugo nego da se, pod ideolokimvelom Äviteza³ ili Ädentlmena³, Äuzdigne³ iznad smrti, da bude spreman da jojÄsa osmehom³ gleda u lice.I ovde se osea memljivi zadah umirue aristokratije (kojoj je KubertenÄkritiki³ pripadao) koju su novi kapitalistiki skorojevii bez mnogo obzira potiskivali sa svetske pozornice. Kuberten je prezir aristokratije premakapitalistikom nainu ivota (ÄVreme je novac!³) pretopio u Ämoralni³ izazovgraaninu: Ämoralna snaga³ aristokratije postaje zadnji bedem sa kojim e onanastojati da dokae svoju Äsuperiornost³. Bila je to odbranaka strategijaaristokratije, a za praktinog Kubertena nadasve krov
 
ispod kojeg je trebalo, vrstozagrljene, bar kada je re o obraunu s radnikom klasom, da se nau vladajueklase.Posebnu panju, u ovom kontekstu, zasluuju Kubertenove rei iznjegovog prigodnog teksta, koji su emitovali nacisti na zatvaranju Berlinskiholimpijskih igara: ÄNajzad, uspomena na nadu, jer se pod okriljem simbolikezastave sa pet krugova sa miiima kovalo razumevanje snanije nego samasmrt...³
(174)
 
Zbog ega Kuberten pominje Äsmrt³ na olimpijskim igrama koje su, po njemu, Äfestival prolea³, Ämladosti³ i Ämira³? U toj misli Kuberten je,zapravo, saeo sutinu svog olimpizma: olimpijske igre su mesto na kome bitrebalo da miruje oruje, da bi se uesnici poklonili najviem boanstvukapitalistike civilizacije borei se, po vladajuim pravilima, za njegovunaklonost. Pripadnost kapitalistikoj civilizaciji i iznad svega lojalnost njenim bogovima ± to je istina Kubertenove olimpijske ideje. Jedinstvo kapitalistikecivilizacije pod vostvom (dominacijom) bele rase, oliene u evropskoj buroazijii aristokratiji, i izraavanje bespogovorne lojalnosti vladajuem duhu; slavljenje
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...