Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword or section
Like this
16Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
"Olimpijska podvala" - drugi deo

"Olimpijska podvala" - drugi deo

Ratings: (0)|Views: 702 |Likes:
Published by Nebojša
„Međunarodna saradnja“ - u Kubertenovoj verziji

teresantno je da Kuberten, zvanično veliki pobornik „miroljubive saradnje među narodima“, nigde u svojim spisima ne govori o pacifističkom vaspitanju mladih, nikada ne osuđuje pokušaje nasilnog „regulisanja“ međunarodnih odnosa, niti zahteva odricanje od upotrebe sile. Najdalje dokle Kuberten ide u svom „mirotvorstvu“, je verbalno zalaganje za razvoj militarističko-odbranbenog, a ne militarističko-agresivnog (belicioznog) duha – što je, kao što ćemo videti, u potpunoj suprotnosti s njegovom praktičnom filozofijom. Kuberten: „Sportovi ne nastoje da omladina postane ratobornija (plus belliqueuse) već samo više ratnička (plus militaire) što znači da joj razviju osećanje sopstvene snage, ne potstičući dalje njeno korišćenje. Oni, dakle, ne povećavaju mogućnost za rat, ali ih isto tako ne umanjuju. Oni nastoje da ratu, kada je jednom objavljen, daju ofanzivne odlike, odlučnost i veću brzinu odvijanja nego što je ranije imao.“
„Međunarodna saradnja“ - u Kubertenovoj verziji

teresantno je da Kuberten, zvanično veliki pobornik „miroljubive saradnje među narodima“, nigde u svojim spisima ne govori o pacifističkom vaspitanju mladih, nikada ne osuđuje pokušaje nasilnog „regulisanja“ međunarodnih odnosa, niti zahteva odricanje od upotrebe sile. Najdalje dokle Kuberten ide u svom „mirotvorstvu“, je verbalno zalaganje za razvoj militarističko-odbranbenog, a ne militarističko-agresivnog (belicioznog) duha – što je, kao što ćemo videti, u potpunoj suprotnosti s njegovom praktičnom filozofijom. Kuberten: „Sportovi ne nastoje da omladina postane ratobornija (plus belliqueuse) već samo više ratnička (plus militaire) što znači da joj razviju osećanje sopstvene snage, ne potstičući dalje njeno korišćenje. Oni, dakle, ne povećavaju mogućnost za rat, ali ih isto tako ne umanjuju. Oni nastoje da ratu, kada je jednom objavljen, daju ofanzivne odlike, odlučnost i veću brzinu odvijanja nego što je ranije imao.“

More info:

Published by: Nebojša on Dec 11, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/08/2013

pdf

text

original

 
75
 Nastavak:
"Olimpijska podvala"
- II deoLjubodrag Simonovi Email:comrade@sezampro.rs 
ÄMEUNARODNA SARADNJA³ ± U KUBERTENOVOJ VERZIJI
Interesantno je da Kuberten, zvanino veliki pobornik Ämiroljubivesaradnje meu narodima³, nigde u svojim spisima ne govori o pacifistikomvaspitanju mladih, nikada ne osuuje pokuaje nasilnog Äregulisanja³meunarodnih odnosa, niti zahteva odricanje od upotrebe sile. Najdalje dokleKuberten ide u svom Ämirotvorstvu³, je verbalno zalaganje za razvojmilitaristiko-odbranbenog, a ne militaristiko-agresivnog (belicioznog) duha ± to je, kao to emo videti, u potpunoj suprotnosti s njegovom praktinomfilozofijom. Kuberten: ÄSportovi ne nastoje da omladina postane
ratobornija
(
 plusbelliqueuse
) ve samo vie
ratnika
(
 plus militaire
) to znai da joj razvijuoseanje sopstvene snage, ne potstiui dalje njeno korienje. Oni, dakle, ne poveavaju mogunost za rat, ali ih isto tako ne umanjuju. Oni nastoje da ratu,kada je jednom objavljen, daju ofanzivne odlike, odlunost i veu brzinu odvijanjanego to je ranije imao.³ (Pod.P.d.K.)
(168)
 O pravoj prirodi ovih rei najbolje govori Kubertenov odnos premakolonijalnoj politici vodeih kapitalistikih drava. Ako se, naime, stvarno radi orazvoju militaristikog kao odbranbenog duha, onda kolonijalno osvajanje nije niteorijski mogue. Kuberten se ne divi Engleskoj zbog njenih odbranbenih moi,ve kao kolonijalnoj sili. Arnoldova vaspitna koncepcija je, po Kubertenu, dovelado Äekspanzije³ Engleske, to znai do razvoja njenih militaristiko-osvajakihmoi, zbog ega ona postaje uzor Francuskoj. Tome je, uostalom, Kuberten odsamog poetka svog drutvenog (politikog) angaovanja podredio razvoj sporta uFrancuskoj i uspostavljanje modernih olimpijskih igara ± kao meunarodnogtakmienja. Stoga je Prokopova u pravu kada pie: ÄEfekti koje je Kubertenoekivao od sporta koji se temelji na konkurenciji ne odnose se, prema tome ± kaoto se danas stalno tvrdi ± na
meunarodni
mir. ¶Ideja jednakosti¶ ne sadri nitavie nego formalnu jednakost ansi u takmienju. Kuberten je bio isto tako malo pacifista koliko i grki vladajui sloj u antici, koji je osnovao olimpijske igre, i zakoji je sticanje snage kroz sport bio uslov opstanka u borbi s okolnim narodima,kao i (uslov) obezbeivanja pokornosti brojnih robova.³ (Pod.U.P.)
(169)
 Sport se ni na olimpijskim igrama ne pojavljuje kao nain pacifistikogvaspitanja mladih i kao razvijanje istinskog prijateljstva meu ljudima i narodima. Najdalje dokle sportisti, kao predstavnici svojih nacija i rasa mogu da idu u svojimodnosima je da se meusobno Äpotuju³ kao takmiari, u stvari, kao borci(Ävitezi³, tj.ratnici). Sportisti ne dolaze na olimpijske igre kao ljudi, niti se od njihoekuje da predstavljaju opte-ljudske vrednosti, ve ih alju kao pripadnike nacije(drave) i od njih se trai da se bore protiv predstavnika drugih nacija (drava) dase domognu pobede ± koja predstavlja najviu vrednost kapitalistikog sveta. U
 
76
tom kontekstu, sama njihova pojava i aktivnost imaju simbolino znaenje.Olimpijske igre su, po Kubertenu, religiozni ceremonijal, to znai sluba posveena najviim boanstvima kapitalistikog sveta u kojoj sportista, borei seza pobedu postizanjem veeg rezultata (rekorda), ne nastoji da stekne naklonost boanstava za sebe kao oveka, ve za naciju i rasu, tanije, za vladajui(kapitalistiki) poredak koji predstavlja. Na taj nain olimpijske igre neminovno postaju jedan od oblika borbe za presti izmeu nacija i rasa, po vladajuim pravilima kapitalistikog sveta, i priprema za predstojei neminovni (i poKubertenu dobrodoli) oruani sukob. Evo, uostalom, kako je glasila prvobitnaverzija Äolimpijske zakletve³: ÄKunemo se da emo se pokazati kao asni borci ida emo potovati pravila; nae uee treba da se odvija u vitekom duhu u astnaih otadbina i u slavu sporta.³
(170)
 
D
o (kozmetike) izmene dolo je poetkom ezdesetih godina, da bi se pokazalo da olimpijske igre imajuÄkosmopolitski³ karakter. Umesto borbe Äu ast naih otadbina³, olimpijskiÄpacifisti³ stavili su Äu ast naih ekipa³.
(171)
 
Pored toga, Kubertenova Äodbranaka³ koncepcija je u suprotnosti sosnovnim postulatima njegove teorije. Kuberten, naime, tvrdi da je borba izmeuljudi, nacija i rasa osnovna logika ljudske egzistencije i osnov Äusavravanja³sveta. U Arnoldovom vaspitnom modelu, koji Kuberten prihvata i nastoji darealizuje na svetskom prostoru, drutveni poredak (hijerarhija moi) ostvaruje se borbom i dominacijom jaih. Osnovni pokretaki duh tog poretka je borba iagresija, a ne uzdravanje od upotrebe sile. Sve pozitivne odredbe ljudskogkaraktera mogu se, po Kubertenu, stei samo u toku Äborilakog napora³. Ako je, prema tome, neto strano Kubertenovoj koncepciji, onda je to odbranaka logika.Isto tako, ukoliko su pripadnici svih nacija (Kuberten se s olimpijskegovornice neprestano obraa oveanstvu kao Äinternacionalista³) vaspitani da se brane, a ne da napadaju, onda je militaristiko-odbranbeno vaspitanje mladei besmisleno. Tanije, poto, po Kubertenu, vaspitanje (obrazovanje) presudno utiena ponaanje ljudi, ukoliko su oni naueni da ne napadaju ± ratni sukob nijemogu, a samim tim otpada potreba za militaristikim obrazovanjem kojeKuberten propoveda. Anti-beliciozna svest pretpostavlja pacifistiko, a nemilitaristiko vaspitanje.Kubertena, ni ovde, ne treba Ähvatati za re³. Ono to on, zapravo, hoe dakae je da on ne eli da bude ratni huka, ali da je rat neminovan i da jedobrodoao jer predstavlja za oveka (buruja) Änajvii ispit ljudske hrabrosti³.Zato on poziva evropske narode da se pripremaju za rat i da razvijaju militaristikiduh kod mladih, dakle, razvija shvatanje o neminovnosti rata. Mir je za Kubertena,kao i za antiku robovlasniku oligarhiju, zapravo
 primirje
, to znai stanje ukome je dolo do
 privremenog 
prekida ratnih dejstava, i koje predstavlja
 pripremu za nastavak rata
. Najdalje dokle Kuberten ide u svojoj Ämirotvorakoj³ retorici jezalaganje da se, putem sporta, uspostave Ätolerantniji i humaniji obiaji³ u ratu.Kuberten: ÄArmija sportista e biti humanija, milostivija u borbi...³ A kada je mir  ponovo uspostavljen, sport bi trebalo da Äublai nastalu srdbu i mrnju³.
(172)
 
 Ni
 
77
kada dostie najvie domete u svojoj Äpacifistikoj³ inspiraciji Kuberten ne dovodisport u vezu sa slobodarskim tenjama oveka, sa njegovim nastojanjem daiskoreni uzroke ratnih sukoba i uspostavi istinski mir. Za njega je Äherojstvo³osobenost osvajaa, a ne onih koji se bore za slobodu. Oni, po Kubertenu, nemogu da ostvaruju Äherojska³, ve samo Ävarvarska³ i Ädivljaka³ dela.to je najgore, prihvatajui rat kao legitimni deo svakodnevnog ivota,Kuberten nastoji da stvori romantinu sliku o ratu, dajui mu karakter sporta i igre.
(173)
 
 Na taj nain on prikriva varvarsku, destruktivnu, neljudsku prirodu rata. UKubertenovim prikazima rat postaje civilizovana aktivnost oveka kapitalistikogdrutva i najvii ispit zrelosti oveka kao pripadnika nacije (rase). Za Kubertenarat nije tragedija oveka (oveanstva), ve Änormalan³ odnos izmeu ljudi, nacijai rasa koji odgovara egzistencijalnom duhu kapitalistike civilizacije (Ärat svih protiv svih³). U drutvu u kome je volja za pobedu (borba za opstanak) temeljsvakodnevnih odnosa; u drutvu u kome jai imaju pravo da ugnjetavaju slabije jer su jai ± rat predstavlja samo pojavni oblik vladajueg duha i to na svetskom prostoru. Na taj nain smrt, razaranje, patnja... postaju neizbena (i dobrodola)sudbina oveanstva. Budui da ne moe (ovo Äne moe³ ne znai nita drugonego oduzimanje prava oveku da se bori protiv vladajueg poretka, tj.³sudbine³)da joj se suprotstavi, oveku ne preostaje nita drugo nego da se, pod ideolokimvelom Äviteza³ ili Ädentlmena³, Äuzdigne³ iznad smrti, da bude spreman da jojÄsa osmehom³ gleda u lice.I ovde se osea memljivi zadah umirue aristokratije (kojoj je KubertenÄkritiki³ pripadao) koju su novi kapitalistiki skorojevii bez mnogo obzira potiskivali sa svetske pozornice. Kuberten je prezir aristokratije premakapitalistikom nainu ivota (ÄVreme je novac!³) pretopio u Ämoralni³ izazovgraaninu: Ämoralna snaga³ aristokratije postaje zadnji bedem sa kojim e onanastojati da dokae svoju Äsuperiornost³. Bila je to odbranaka strategijaaristokratije, a za praktinog Kubertena nadasve krov
 
ispod kojeg je trebalo, vrstozagrljene, bar kada je re o obraunu s radnikom klasom, da se nau vladajueklase.Posebnu panju, u ovom kontekstu, zasluuju Kubertenove rei iznjegovog prigodnog teksta, koji su emitovali nacisti na zatvaranju Berlinskiholimpijskih igara: ÄNajzad, uspomena na nadu, jer se pod okriljem simbolikezastave sa pet krugova sa miiima kovalo razumevanje snanije nego samasmrt...³
(174)
 
Zbog ega Kuberten pominje Äsmrt³ na olimpijskim igrama koje su, po njemu, Äfestival prolea³, Ämladosti³ i Ämira³? U toj misli Kuberten je,zapravo, saeo sutinu svog olimpizma: olimpijske igre su mesto na kome bitrebalo da miruje oruje, da bi se uesnici poklonili najviem boanstvukapitalistike civilizacije borei se, po vladajuim pravilima, za njegovunaklonost. Pripadnost kapitalistikoj civilizaciji i iznad svega lojalnost njenim bogovima ± to je istina Kubertenove olimpijske ideje. Jedinstvo kapitalistikecivilizacije pod vostvom (dominacijom) bele rase, oliene u evropskoj buroazijii aristokratiji, i izraavanje bespogovorne lojalnosti vladajuem duhu; slavljenje

Activity (16)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
visabl liked this
55Eagle333 liked this
Marko R. liked this
visabl liked this
Нада liked this
mikelabgd liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->